| мо кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлу |
| одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клије |
| прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењшти |
| таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију |
| ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није б |
| а би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који |
| доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и сас |
| ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да ур |
| а су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попусти |
| ш, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је |
| ју шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседа |
| о мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који |
| присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забе |
| а у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једн |
| ред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је п |
| да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, поми |
| ви диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожури |
| том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако |
| оста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> |
| ; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог п |
| и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запу |
| 2" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умири |
| ла први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и |
| ме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они до |
| да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео < |
| се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш |
| — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе |
| .{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за |
| <title>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и за |
| } Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и ко |
| и: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје |
| неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њ |
| телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста |
| били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговар |
| звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио ј |
| а од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушк |
| Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, |
| п-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало посе |
| ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, |
| о шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлиц |
| или госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад п |
| ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— За |
| то је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p |
| амуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то коме |
| и.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног а |
| ује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S |
| ира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема д |
| о, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и |
| а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њих |
| дин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а |
| код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде |
| ад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и жени |
| а била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, од |
| и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само ска |
| ниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оно |
| отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви |
| а парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су |
| ормална „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као ш |
| скопи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S |
| Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као три |
| Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, |
| овек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— |
| тија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под |
| ући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} |
| <p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него с |
| е.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на |
| аж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> б |
| јању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која |
| и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Глед |
| је дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми |
| вге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути |
| пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад |
| право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт са |
| види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је |
| а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапаци |
| се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Н |
| } Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — з |
| ије нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса бриш |
| ано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је |
| осподин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, |
| ела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више н |
| моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на ст |
| Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да к |
| о.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кир |
| — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо доса |
| tle>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао |
| сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Ма |
| ом, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних ч |
| ка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о |
| поведати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и |
| збегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и та |
| ворим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садаш |
| из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете кварт |
| ’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо |
| p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обо |
| ка и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се |
| кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама |
| лице откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комади |
| зике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван ша |
| види господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— П |
| јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче н |
| ру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад сам |
| по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да нате |
| ле фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће |
| згледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане нам |
| ерса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</ |
| ко њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом вел |
| па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, |
| Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утје |
| помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити |
| м!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{ |
| коше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку К |
| ога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло д |
| окака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им |
| Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи пре |
| а време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} М |
| не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана |
| а-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном од |
| — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати. |
| есвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више че |
| ћа мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће. |
| п Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку н |
| /> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по с |
| берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајл |
| ’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој |
| > вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и |
| ту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе |
| певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} |
| ам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам |
| лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућ |
| а, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погл |
| одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па |
| ам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако ст |
| игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећ |
| нија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђа |
| вно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теш |
| се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја с |
| а крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а ни |
| ву поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба к |
| нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још д |
| инчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава |
| гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, п |
| су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Сп |
| се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све |
| > <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, |
| обом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши |
| штине, са својим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу соб |
| ека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа |
| и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тоб |
| ирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранч |
| а пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како |
| S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.< |
| напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективн |
| румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила |
| може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и |
| ко ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Не |
| ра.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спири |
| причаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парох |
| овори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доист |
| јачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили г |
| им неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и чита |
| помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре изм |
| обру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ј |
| ра!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господина Пере. |
| му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то. |
| е, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како |
| , да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу |
| p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају |
| естано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе |
| но...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле |
| њи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених |
| не пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево |
| м мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, к |
| ио би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео свој |
| атељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спреми |
| јбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто |
| још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n= |
| ред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p |
| гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’ |
| > ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па нас |
| адиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до г |
| , како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије |
| как, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази |
| канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са |
| њеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако |
| мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А |
| вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њ |
| конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фр |
| алило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и |
| плака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, |
| шће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је |
| Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој |
| ари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници |
| у, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им |
| о.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, |
| ако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја са |
| а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На ње |
| кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и |
| је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затва |
| p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми мој |
| мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Ле |
| S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И п |
| више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И с |
| p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини н |
| лично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, |
| рнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које |
| > <p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледај |
| алендар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — |
| И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако с |
| ој стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је св |
| ог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је |
| код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих |
| ишта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко б |
| у дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да |
| ју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула от |
| мотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вел |
| паше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — |
| ед комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови ук |
| била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</ |
| сам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ |
| па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пол |
| могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем прек |
| вно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав |
| ишта ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово |
| рилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек о |
| цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, |
| ију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мал |
| {S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа |
| „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме! |
| овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> < |
| ом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> < |
| била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа т |
| — О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Зб |
| ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрај |
| орено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђ |
| нило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад ј |
| окошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна |
| : <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} С |
| будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није з |
| , „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде се |
| оди комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да пев |
| ио код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће |
| каку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у ист |
| знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то |
| а Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радит |
| била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала д |
| здашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо |
| гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља |
| а; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше |
| у место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</ |
| мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никак |
| лони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао |
| оре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> |
| во је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више го |
| ји и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет |
| /l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провла |
| мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, г |
| езент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А о |
| — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћ |
| зговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља |
| слоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у м |
| у собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некак |
| чију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако с |
| четка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикн |
| авно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Зап |
| сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?< |
| илна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да |
| из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патр |
| > <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S |
| > ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Тр |
| е у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, ј |
| штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго |
| Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не б |
| но, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, |
| у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и н |
| изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— |
| д паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још виш |
| /p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи м |
| р; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо им |
| и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари |
| баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мисл |
| читала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу |
| " /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</ |
| ова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S |
| foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} г |
| гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А |
| ре.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <p |
| Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади |
| и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их м |
| на брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн же |
| и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па |
| и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сок |
| фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуск |
| песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад |
| ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се см |
| ја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица |
| црвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су прос |
| доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши доб |
| .{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; д |
| о сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а |
| !{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије |
| } А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о |
| коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} О |
| све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> |
| вет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун |
| ма, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</ |
| н и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му |
| герске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му |
| и и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш |
| рски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у |
| аде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у раз |
| ложења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена |
| задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црв |
| ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја најв |
| ари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к |
| ркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па по |
| S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, |
| су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у се |
| е чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у г |
| господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у |
| n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним под |
| жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува |
| едном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи п |
| ја устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те тв |
| а реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану марам |
| ш’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти д |
| понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нече |
| аво кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што |
| ило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> |
| си живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се к |
| на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа |
| ктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фа |
| је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом пораже |
| а! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — коман |
| сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни п |
| /p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно |
| вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које |
| и, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из |
| а, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, к |
| ас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја м |
| оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несре |
| — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, |
| о.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они в |
| љ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим ов |
| застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из к |
| мбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спава |
| S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад |
| жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљ |
| вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „ |
| авио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} |
| ад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и |
| ’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пу |
| казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног |
| сона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} П |
| бијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што |
| је био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главо |
| парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно |
| амо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{ |
| дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло |
| еке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очек |
| ицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да |
| Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: |
| уку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у |
| ата кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака је |
| био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, |
| д рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дван |
| о!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи бра |
| вога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — |
| епо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали |
| ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана запис |
| љуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у пот |
| их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијен |
| Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему |
| пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хула |
| сте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће |
| мокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али све |
| о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да |
| у, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га |
| о држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то |
| воје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч д |
| , — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто г |
| е ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само |
| чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда |
| шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже |
| .{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нис |
| ркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p |
| какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лек |
| , наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, форма |
| вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живи |
| То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се |
| својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свак |
| > <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је чо |
| се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он |
| одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за к |
| г Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп |
| гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој |
| е било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ра |
| учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све |
| гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цуп |
| и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се |
| га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја н |
| лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у виси |
| а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — сврш |
| смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори шт |
| .{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бока |
| омка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је |
| и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару |
| ија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и |
| ару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар |
| високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад |
| сле неколико дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест |
| добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не зн |
| ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, б |
| лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после |
| и ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како |
| та ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...< |
| у у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословиј |
| учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала |
| али је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172 |
| омаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју с |
| ин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, |
| месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без вет |
| ењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S |
| , обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико ј |
| вд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутариј |
| роц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из г |
| ица па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу. |
| Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</ |
| и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчиц |
| е тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај ло |
| како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлих |
| и им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то по |
| а, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S |
| о му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим |
| ! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћ |
| окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к |
| {S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гн |
| димо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S |
| баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас по |
| јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би мн |
| узе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спава |
| љ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— |
| е поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она |
| вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу жив |
| чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка |
| менце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша |
| и брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и инач |
| ју бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се |
| о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред ку |
| е на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно уте |
| , легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаш |
| ци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђу |
| е које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), је |
| <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на |
| пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим пору |
| је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку нарав |
| високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и |
| машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка аренда |
| акала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи |
| дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, |
| <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку |
| дала исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је св |
| ло, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p |
| зменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на посл |
| у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и |
| ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба ко |
| .{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто прек |
| пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава |
| велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све ни |
| љу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; |
| и ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{ |
| а је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све |
| но и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из |
| руги сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гл |
| за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија |
| {S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци п |
| љавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто |
| а дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и ве |
| т.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало |
| ира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</ |
| јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не мо |
| лите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те предст |
| а црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свиле |
| е! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с ем |
| ан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало ниж |
| суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је |
| а је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у та |
| Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јауз |
| рашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она< |
| " /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>в |
| омаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар о |
| ћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти |
| аде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само так |
| Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— П |
| лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и стра |
| полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> |
| е да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то б |
| еле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места |
| поведати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— П |
| јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па с |
| а</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја в |
| браћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам |
| 95" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, у |
| илику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е |
| ера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у |
| му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов |
| еће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаш |
| ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, ц |
| о.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено. |
| ао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску слам |
| г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „коле |
| е могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са |
| ера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћ |
| да што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве |
| аљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— |
| током лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора |
| у.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли прод |
| ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, дого |
| черу.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и наст |
| вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, |
| ц са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек пата |
| -крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па |
| сац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу |
| А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно пл |
| роки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темиш |
| њавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се нас |
| сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ниш |
| награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била фор |
| што је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из сл |
| ању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l |
| ио Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских |
| за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, |
| е!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} П |
| S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из во |
| ам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.< |
| /p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек д |
| н је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели |
| шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостив |
| се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам сам |
| иној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука |
| ра је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа д |
| о за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жа |
| /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, как |
| се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да нећ |
| пет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S |
| ретурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографи |
| лико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме р |
| бу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и |
| дужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те |
| ате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p |
| и те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од др |
| обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељс |
| сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И < |
| о што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пу |
| S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{ |
| ју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексер |
| а се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан |
| к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Чене |
| Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера н |
| ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ерге |
| кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да |
| широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (н |
| , да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паор |
| силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, п |
| p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гл |
| мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путни |
| их својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли н |
| ато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове |
| де.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давн |
| се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за |
| бати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве п |
| даред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, к |
| ад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он он |
| ским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о г |
| је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је |
| ли друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је о |
| ’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а |
| ормално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, д |
| ор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је б |
| ласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите! |
| и поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А к |
| крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта |
| а и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти |
| е потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с |
| по! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира з |
| ло дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита: |
| па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, |
| шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду! |
| оварај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејств |
| е има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадиј |
| <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n= |
| ?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ |
| ше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на ба |
| ек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ |
| кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је |
| газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек т |
| та!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</ |
| у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, |
| и извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклу |
| њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb |
| Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свог |
| она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни |
| о, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p |
| <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Т |
| неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког вр |
| зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија |
| ену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па |
| ... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Б |
| ш, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у ко |
| како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој ма |
| ело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пу |
| n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално зароб |
| других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и п |
| тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" |
| ра, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само |
| да.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој |
| за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е |
| кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — р |
| а се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајд |
| у, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече |
| сто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилич |
| и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухва |
| подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли п |
| куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се поту |
| не по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не по |
| и портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и |
| д; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге |
| али</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: с |
| охенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, п |
| супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је |
| } Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто. |
| ка ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’рани |
| путства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док ј |
| а ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на |
| клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно ч |
| лу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било ј |
| кав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па |
| жеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па |
| азговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита |
| и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред п |
| а на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у годи |
| забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим би |
| ећ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вел |
| омшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А |
| сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — |
| али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је |
| и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако в |
| алека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ов |
| ослао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.< |
| ну кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију |
| за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n=" |
| и у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и п |
| еје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћел |
| им су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили |
| иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду |
| добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви |
| тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену нагр |
| што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да га |
| дгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на |
| а осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер та |
| у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња |
| b n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп |
| , или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те ј |
| ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју там |
| ака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l |
| крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне |
| </hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један |
| зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо |
| а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> |
| ало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као как |
| е отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно дос |
| јој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у ов |
| а кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата |
| Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако.. |
| еланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господс |
| pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епи |
| па.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи |
| би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био ј |
| жмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ си |
| ског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов |
| испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> |
| пују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У ог |
| <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} |
| {S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изнена |
| тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, |
| песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више |
| рсу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па к |
| кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, |
| Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, руку |
| хвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благона |
| претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и с |
| {S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p> |
| иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бар |
| и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узи |
| ђ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили с |
| н тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек са |
| а сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли |
| ика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш |
| огнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а ко |
| ло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} |
| је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапорти |
| још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А са |
| лцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на |
| лицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењ |
| ди лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче |
| лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — т |
| е и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толи |
| ч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан дево |
| добар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће изв |
| нио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица М |
| торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је крас |
| ајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: ниј |
| } На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који д |
| во питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа |
| поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике годин |
| ава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то св |
| н краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђ |
| је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцу |
| b n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мр |
| павај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Теми |
| ад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њи |
| па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалте |
| друм по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино! |
| ете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. |
| ца, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све чере |
| једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, н |
| Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају па |
| старом</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</titl |
| наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам |
| ну сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Е |
| у, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} |
| Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија |
| да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb |
| ате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p |
| свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се ра |
| добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој |
| да имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-к |
| стиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— О |
| а, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карак |
| о је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш нико |
| . села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погри |
| ловац</title>...</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим |
| јатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и |
| ула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фал |
| а пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само з |
| опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника |
| Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све л |
| м одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што ка |
| е, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone unit="subSe |
| , нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причув |
| мо, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и р |
| е већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, |
| траха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се он |
| eign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ кт |
| осле смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољн |
| играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају п |
| олем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало он |
| ак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S |
| рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је |
| и стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>цр |
| че рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, о |
| ло коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем т |
| један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уз |
| Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хук |
| енчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ треће |
| мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локн |
| его нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она прол |
| озору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелиси |
| Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ |
| што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који т |
| на кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отво |
| икује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А |
| о што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприп |
| је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обичн |
| га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Ид |
| место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, |
| ша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко |
| ре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ она |
| њима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали о |
| туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија |
| да...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p |
| де могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, и |
| да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалту |
| у из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели |
| поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се! |
| пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— |
| мер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја |
| арошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали. |
| .{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, |
| али су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" |
| } А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а |
| ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и |
| бро испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и ст |
| па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад |
| а њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на |
| срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-по |
| овати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем. |
| које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира |
| овима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али |
| ловенски</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> н |
| сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> < |
| емље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А |
| оњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, |
| јих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратк |
| Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које свет |
| раш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не п |
| вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било ј |
| су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков |
| остао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна варме |
| и.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко |
| анија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у г |
| о да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или |
| —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после |
| му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад и |
| шина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки |
| Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе |
| кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спирини |
| упусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантлико |
| са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами |
| ни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема |
| ко пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} |
| ти!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ н |
| е епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета |
| вима комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала б |
| подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини |
| еје</title> Лаза Костић. <pb n="111" /> А <title>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има |
| клирик... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Пе |
| с</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушка |
| ав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карнев |
| пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка |
| и, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви |
| шала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: |
| то је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n=" |
| </p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, пр |
| сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi> |
| ="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну |
| } Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрај |
| ни воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи |
| ске књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је куп |
| ерсом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још м |
| него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто |
| } А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад |
| а <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од |
| оша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни мага |
| А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не |
| ’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; |
| где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим иск |
| серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} |
| S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога б |
| а!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано |
| кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, |
| оја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па |
| вори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас |
| би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је ду |
| <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p> |
| е него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле де |
| атка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та |
| кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; б |
| екима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</ |
| Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година? |
| да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце бр |
| дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видил |
| упругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми |
| послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар са |
| , а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, |
| кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке |
| знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад |
| „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да ши |
| ам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треб |
| Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— |
| нас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</h |
| мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушл |
| и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си т |
| S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се |
| не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га пи |
| S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што |
| срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице свој |
| Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, са |
| S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћи |
| о и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> |
| се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога |
| . к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада? |
| один попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и вл |
| а треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, зн |
| ано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет |
| </p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, шт |
| р кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шу |
| их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а |
| а га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села |
| бала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога да |
| кво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о с |
| и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Коли |
| пида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта |
| сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај |
| козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу |
| то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама |
| — Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало з |
| {S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треб |
| што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, |
| нде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан |
| смо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице о |
| и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нић |
| им вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} А |
| све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— |
| и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити |
| а сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даљ |
| е им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар ко |
| или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, |
| корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауста |
| ли ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} |
| ћ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} П |
| Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту ј |
| том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт пр |
| о —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико да |
| Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу довод |
| та ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћеле |
| штенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> |
| га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у л |
| завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са нем |
| урталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње! |
| ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том |
| S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— |
| наш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оста |
| е.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о |
| и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољ |
| ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; |
| х мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу м |
| евет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свиј |
| је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш |
| паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, |
| пиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па каже |
| {S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi> |
| >— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да види |
| .. како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{ |
| аоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни |
| у све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је |
| ци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид |
| ј што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мањ |
| видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на |
| а за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је |
| вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски му |
| силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Е |
| на да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће о |
| ових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне |
| ад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Д |
| озн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било |
| ад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберун |
| трило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало |
| ије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па ве |
| коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо |
| д нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов з |
| {S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; |
| мјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад т |
| К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ г |
| е медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув |
| је, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да |
| /p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер ниј |
| о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</h |
| >дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да |
| ета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А |
| а име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> < |
| и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p> |
| не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поноси |
| из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се сек |
| език</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p |
| у треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке ра |
| штву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по |
| ити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну |
| >Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздраг |
| >— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је ве |
| господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код |
| </p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти ј |
| елист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене |
| на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га ј |
| а</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором |
| {S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили ко |
| евојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека |
| ратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, гос |
| и ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо |
| ети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... ко |
| а увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одг |
| било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му |
| ке школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без де |
| а жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та |
| ам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не в |
| — Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој |
| — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да т |
| се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та |
| еја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — в |
| {S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да |
| Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли |
| из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба |
| аз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прили |
| ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како |
| <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама< |
| hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле |
| hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темперам |
| ang="la">Veni, vidi, vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела |
| не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мат |
| бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час |
| спитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, |
| царе).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб п |
| на и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гла |
| оварају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то з |
| о, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа т |
| шењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, |
| а, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак |
| анијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвам |
| едне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се |
| рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, |
| гране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; |
| а, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту |
| и и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; ниј |
| која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло по |
| као ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> |
| адржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели |
| киња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци науч |
| никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од |
| земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чи |
| кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа |
| оји је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер |
| г њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушман |
| а је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо |
| Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и окова |
| презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један |
| ефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњим |
| рукчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не д |
| Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и |
| поветку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се зва |
| ану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо |
| пелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само ш |
| н-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја бу |
| бине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био |
| , процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="22 |
| о у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са то |
| а да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није бил |
| је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло за |
| е незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство |
| е из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвешт |
| швар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега |
| рујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му нек |
| да сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, ш |
| ар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} |
| а...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољ |
| {S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, з |
| није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и |
| сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габр |
| докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остај |
| тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да |
| обна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као |
| то му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са ма |
| ахну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познал |
| ста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p |
| гу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он и |
| овикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S |
| клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учи |
| где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао н |
| и и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати нос |
| ји.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, |
| овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пушт |
| ад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да |
| случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из с |
| , то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Посед |
| >— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни |
| снуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто вели |
| к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неки |
| ског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да |
| цима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на коли |
| оро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звал |
| па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се пом |
| а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и усте |
| је к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} |
| , п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти |
| између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све нек |
| то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се |
| Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали ха |
| вран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> |
| труковано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосо |
| сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више проб |
| !{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и тр |
| учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, |
| је је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газ |
| из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је |
| а пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је пр |
| па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи |
| ред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о |
| .{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког д |
| ега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је туж |
| подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угас |
| још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи |
| у авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндив |
| годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А он |
| pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприп |
| риела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на |
| цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шор |
| би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „ |
| то ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Ка |
| , <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљд |
| што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{ |
| тапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе |
| ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се п |
| хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николај |
| Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би |
| ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, |
| да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађење |
| бвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубић |
| склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сањ |
| , док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и о |
| и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузм |
| чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све б |
| лаву, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спав |
| цакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Вели |
| и пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао |
| хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да |
| а толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб |
| А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја |
| >— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— |
| би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Ра |
| па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’ |
| и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога в |
| пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту ф |
| рало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо с |
| ува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку дево |
| оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; пр |
| како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да |
| односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, |
| /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’ |
| што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан |
| — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље ро |
| а <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Си |
| као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шт |
| шеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} |
| о је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, |
| из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотми |
| ра.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити |
| може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у |
| вори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино весел |
| не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о< |
| коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учи |
| е?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн пе |
| бљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и мла |
| он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да |
| ши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ |
| ла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка |
| ом.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје |
| S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је располо |
| сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хт |
| рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће |
| и једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="36 |
| рши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаш |
| десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на ова |
| сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске кас |
| томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже м |
| а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а |
| и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизн |
| е и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</ |
| рст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ве |
| ад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Ц |
| глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <h |
| у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђ |
| ало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била |
| убљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце |
| ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S |
| е опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та д |
| — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160 |
| вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповед |
| но путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да |
| Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нот |
| лавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђу |
| само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје нак |
| а!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје |
| о ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него |
| више је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе |
| ући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Та |
| Преосвештенству господину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, св |
| крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима |
| је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу п |
| ог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети! |
| ма Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што ј |
| ните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <ti |
| а није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали |
| и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за рук |
| овала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам |
| и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмач |
| — Ех „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па так |
| </hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да н |
| ма да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о |
| ваш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И пе |
| и, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намр |
| а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет |
| и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, р |
| кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, п |
| р попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или |
| ам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А |
| pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је мн |
| {S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити |
| , па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узм |
| а пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји нико |
| <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> < |
| ју грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са соб |
| S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А |
| дговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и с |
| з’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју во |
| брадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену |
| а.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рек |
| толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био п |
| добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p |
| ја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он сам |
| тнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било |
| наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он |
| си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када |
| — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> |
| баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она |
| више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји |
| — <pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, |
| те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... |
| сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно |
| донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пе |
| -а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет |
| > <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски |
| до, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнет |
| ја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништ |
| зак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно |
| ли задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није |
| у прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна |
| јући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извел |
| у, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> < |
| <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p |
| ћа, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по л |
| тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клуп |
| кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је |
| се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем? |
| а поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим |
| нусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак |
| у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнут |
| сим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ |
| ће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се |
| вице и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте |
| Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди с |
| сте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у |
| иче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се кл |
| авњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p> |
| би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише |
| лија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахи |
| у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку пос |
| А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би би |
| бираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— |
| дин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се |
| Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код |
| ла одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одго |
| кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све р |
| ђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши |
| само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје мак |
| за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к |
| па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p> |
| — Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку |
| а, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало во |
| на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн |
| {S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у |
| о! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром |
| p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— |
| дили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb |
| р бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ј |
| ју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— |
| школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а |
| о’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као бе |
| да, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и х |
| инили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или д |
| А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испр |
| тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог |
| ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим к |
| . — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, с |
| ди!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули |
| питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. |
| стеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први т |
| вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и га |
| огођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо вос |
| — Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито дра |
| етне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку п |
| уком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добр |
| рсона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367 |
| у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева |
| која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад |
| вицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме |
| ам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па |
| кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Н |
| војом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека |
| : оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више |
| а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога |
| било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући суз |
| он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с |
| ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла |
| м мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауст |
| а неке надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док |
| ову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако |
| е невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — |
| да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци |
| а ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на |
| и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш |
| ада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им |
| с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми |
| ата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Ј |
| S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p |
| аља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида |
| да и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има |
| читали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па ш |
| ерсона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} |
| ог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто! |
| јху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да в |
| аги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по ваш |
| добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће доб |
| hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви |
| оље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко п |
| још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно |
| вонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма... |
| те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вел |
| газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-В |
| ... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забрину |
| {S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја |
| ка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год |
| <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да див |
| да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се |
| сплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он ба |
| ар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни до |
| едан јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутит |
| вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, |
| јвише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи |
| ти сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњ |
| S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пије |
| с, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече П |
| раћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, |
| о од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, о |
| е спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што ј |
| е кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се |
| црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим у |
| п-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта |
| hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још |
| е домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из |
| у здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми с |
| p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} |
| ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да |
| елиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а |
| ражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш пао |
| него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира кој |
| под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћо |
| и за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се |
| ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа |
| ма па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p |
| удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог |
| Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S |
| >— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и |
| <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, шт |
| шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’ |
| ! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толик |
| сну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к |
| поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру д |
| било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, к |
| рала лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред |
| а! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... |
| ћи и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што |
| ену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и ок |
| њаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p |
| пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече рад |
| — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето |
| но обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спир |
| а, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло ј |
| ите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве |
| </p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— |
| о да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он |
| ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадиј |
| — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не |
| ало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— П |
| престати и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и с |
| ра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> < |
| мо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир ме |
| ваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се насл |
| га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно |
| ад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да |
| пише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њ |
| — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а за |
| ћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погод |
| м ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p |
| овора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одма |
| жно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потр |
| у која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} |
| и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, к |
| чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p |
| узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш |
| исприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро пре |
| ћи.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p |
| то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће |
| да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! |
| више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ла |
| ак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгле |
| и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— |
| нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с ј |
| p>— Па попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога к |
| анабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка |
| ’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф д |
| добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p |
| </p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гле |
| рн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене |
| ким тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окрен |
| ољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— |
| у на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је ко |
| атио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к |
| а и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румен |
| се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p |
| сле. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без |
| Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је |
| е жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} М |
| ло, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и уза |
| едник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људ |
| — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</h |
| рају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није |
| ца“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно по |
| ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, |
| го га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, |
| му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло д |
| >— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, г |
| ђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад |
| , па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније |
| треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу |
| о се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам с |
| у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо |
| њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам |
| и, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</ |
| рушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Н |
| д „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, |
| — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охра |
| мршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Б |
| ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— |
| А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера |
| е није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси |
| нију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узет |
| фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p |
| и л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш с |
| ају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико.. |
| и... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p |
| ите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био |
| } Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда |
| Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме |
| пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога би |
| — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p |
| и да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запит |
| ар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, |
| /p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не п |
| те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто са |
| Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, не |
| а још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је што |
| еће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Нег |
| и у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а |
| приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, |
| по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не |
| а и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора |
| арохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати |
| унгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по наш |
| ад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што ре |
| о нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће |
| ва, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па та |
| го молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и |
| о’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, |
| би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требал |
| него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћ |
| ако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и |
| бог слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> < |
| ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Вр |
| говац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно н |
| и сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој су |
| ра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле |
| е —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и |
| .</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Пр |
| времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и |
| учила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те? |
| ју јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас |
| лушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а уста |
| чка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да к |
| едан јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то |
| сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још |
| година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се крену |
| да мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ј |
| је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они с |
| арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кок |
| аори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} |
| еби: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Паро |
| га монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног |
| не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја |
| давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти |
| — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш |
| а дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" |
| „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило г |
| ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туто |
| бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет се |
| ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај |
| у: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из |
| а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кр |
| знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и п |
| разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ер |
| можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о сам |
| а штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти |
| дмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла, |
| од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ |
| би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како |
| ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће |
| чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — |
| ј, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина |
| па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и |
| ка, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он ум |
| пева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он |
| ’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после ос |
| , терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи пор |
| е, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одм |
| се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, |
| пућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и д |
| а тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожа |
| ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда |
| та ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, ка |
| потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{ |
| ла најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од н |
| ажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и |
| каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза |
| не вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се |
| ета, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А |
| к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Сам |
| ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад |
| да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, под |
| само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— |
| е браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрост |
| ло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брин |
| м колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ З |
| ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она |
| е гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — реч |
| ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако п |
| ? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај м |
| ића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него |
| јде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволс |
| ’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ј |
| „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је |
| а.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, сп |
| ни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спи |
| n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам |
| менији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако н |
| уће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и сам |
| шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица! |
| је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневал |
| ин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и влад |
| оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, как |
| ила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</ |
| е лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, |
| попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао |
| е многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како? |
| а што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> |
| њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мор |
| путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на |
| д њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти м |
| ш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу |
| Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у к |
| онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гуж |
| да, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечли |
| зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као п |
| са врховима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред ба |
| е добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отв |
| се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо куп |
| питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је |
| по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје пр |
| је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа |
| је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти |
| српског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из дишт |
| само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право к |
| сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фам |
| питавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад< |
| је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се озноји |
| ом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хл |
| па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао с |
| а малочас споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојн |
| о, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-д |
| екловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а к |
| који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегн |
| творено непријатељство, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа по |
| ћом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насре |
| > <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све рас |
| крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канари |
| ин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} |
| еког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и проце |
| а и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, |
| е непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и по |
| , само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће |
| ансу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа д |
| ничног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра сво |
| > <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Пут |
| Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса д |
| видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако |
| и свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме |
| И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што бољ |
| у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Д |
| га и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који |
| сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рука |
| ве године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му |
| !</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови доб |
| .</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; |
| је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учини |
| Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла р |
| бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— |
| за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и |
| е међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Т |
| ном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по ку |
| олела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јул |
| редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спи |
| метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио |
| е и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили |
| вена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да |
| а брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је с |
| в шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а ч |
| ових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и трећ |
| ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која |
| веће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту пес |
| и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још |
| онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, |
| {S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију |
| а се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани вал |
| у описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера ф |
| p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи |
| ује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој ж |
| и шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошл |
| Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у на |
| ика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за прет |
| си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више. |
| лим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благов |
| p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то |
| он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мал |
| раму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва |
| од неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси |
| ица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била н |
| А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па |
| млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку н |
| Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} |
| ело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети о |
| , слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек |
| је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, |
| а путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му |
| е латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) |
| да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог |
| исли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где вис |
| порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као посл |
| Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а госпо |
| ла прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и |
| и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> |
| прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улаз |
| х у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а п |
| штер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, до |
| раму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за |
| идим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га ба |
| Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је |
| n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо чита |
| спод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек по |
| данику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то |
| ’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у |
| е.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — м |
| ђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицн |
| х пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његов |
| ај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци |
| каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, позн |
| добијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се |
| , роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једн |
| је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповим |
| еле породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој |
| аслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те ви |
| нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад памет |
| штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике |
| о и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плај |
| т и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас дове |
| ира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreign x |
| вака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кре |
| исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о ск |
| ошевица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине био је и |
| чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{ |
| д јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ |
| па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О |
| дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> |
| укао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се ше |
| лама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокат |
| ама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ |
| и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један ниј |
| рајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па |
| омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог |
| поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве |
| ебне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио |
| ра нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек по |
| брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији |
| вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље нови |
| егенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па |
| а не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад |
| пириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се о |
| ; једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га уј |
| а дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у |
| штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у ру |
| едну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ о |
| једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћ |
| /p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану |
| јица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а |
| у разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се |
| чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија |
| ријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па |
| отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, |
| тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући н |
| но срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен |
| је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров ил |
| д је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка |
| ицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, господске персоне, |
| ђоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испр |
| ивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су |
| — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарај |
| <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p> |
| , пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда сви |
| анке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — |
| а је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и |
| рво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} |
| ; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је о |
| не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, н |
| ка стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јес |
| ’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!< |
| по, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте пог |
| за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он |
| Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, |
| е би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Ор |
| тих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите с |
| е икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку |
| ери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — |
| ко запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се леп |
| влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи в |
| тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађика |
| ге за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је так |
| ко је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мор |
| тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу |
| го пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да ј |
| к од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила |
| господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка |
| погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не |
| знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.< |
| нима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, |
| , па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пиј |
| ао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба |
| ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочест |
| ра на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало |
| а.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа |
| кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њ |
| па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" / |
| а и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине |
| ећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па |
| перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шац |
| ала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо |
| е никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов |
| рошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ д |
| ели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— |
| себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па |
| предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себ |
| ој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти |
| у и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пит |
| млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека ст |
| — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разгова |
| на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, |
| кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако с |
| дједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе и |
| м са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисан |
| >— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га М |
| м Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромб |
| /> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало |
| е можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса поч |
| шао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу з |
| с Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</ |
| и, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га о |
| а те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, ј |
| ј, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и |
| ; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар са |
| и с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи С |
| и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и |
| или.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{ |
| удгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму исп |
| S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовиц |
| у, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по све |
| је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши ко |
| е само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога |
| окаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила: |
| господара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су |
| м зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“. |
| фтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, |
| апевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у по |
| ="subSection" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му |
| ио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је це |
| су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде |
| да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упуст |
| е мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, |
| поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се об |
| попови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb n="400" /> |
| игивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му |
| баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонен |
| у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до |
| полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко ј |
| и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи |
| рен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голи |
| нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далек |
| репрезентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, |
| Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као ум |
| е? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</ |
| } Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка |
| о погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како ј |
| пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије |
| намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни |
| еди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, |
| о разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега р |
| 313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, о |
| из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту |
| на била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; |
| једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштв |
| турио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољ |
| о се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктер |
| , пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено |
| пира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ |
| мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: |
| се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем |
| ир; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли |
| ботнике</title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Костић. <pb n="111" /> А |
| вање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој с |
| бији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — |
| у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, ка |
| госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак и |
| не видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, пи |
| има, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих |
| Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, сл |
| афије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окре |
| их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чард |
| — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него как |
| х буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре по |
| у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних годин |
| м тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господ |
| ше другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Ју |
| и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ мла |
| — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо сти |
| сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња С |
| би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смеј |
| и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их |
| е, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одгов |
| е блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комши |
| г млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у ку |
| сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо |
| ко чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе ко |
| Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи |
| а клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се м |
| испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столови |
| д би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад нек |
| јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за |
| одметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} |
| а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је ум |
| } А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са |
| мотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака д |
| маже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Арка |
| Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{ |
| и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, |
| } Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељ |
| дије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, как |
| упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да преле |
| ражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго |
| тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само дево |
| ита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о |
| е, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па |
| p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, јо |
| постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик |
| јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; е |
| е неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског п |
| творење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писа |
| две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељ |
| су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту ми |
| благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S |
| новенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?! |
| ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица |
| оме што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је |
| обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира |
| xml:lang="la">corpus delicti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутр |
| , — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то |
| Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта ј |
| за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не |
| јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђ |
| — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то к |
| ри да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је |
| каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не с |
| ој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе |
| ер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и с |
| мјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и |
| p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да с |
| јеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дан |
| вади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у то |
| смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не сл |
| тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> < |
| тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quot |
| </l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спо |
| ,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уст |
| м,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“< |
| <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l> |
| шта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> < |
| <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног велик |
| боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да |
| ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Г |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да и |
| отуда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; |
| <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се |
| е она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови |
| ш, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен |
| ало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе |
| да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> |
| што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља п |
| ке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, т |
| у девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доист |
| ише ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто |
| ашћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је о |
| рефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву |
| да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и |
| ба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева |
| еки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, |
| поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} |
| вала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога |
| к замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им |
| естамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како |
| р још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко |
| сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен |
| о се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А |
| проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици |
| има још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S |
| ру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; |
| hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb |
| е,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико |
| на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Госпо |
| својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за |
| и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и П |
| ој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што |
| које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, она |
| отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу јо |
| сте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање к |
| ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>М |
| ћу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад |
| а песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад рад |
| па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке |
| него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} |
| едну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку ре |
| је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доск |
| обро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само ост |
| е сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма |
| ко... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да пр |
| ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чуднова |
| а реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<ti |
| копима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља до |
| ?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Та |
| м једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="9 |
| е подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би |
| а и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је од |
| како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна ка |
| ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узет |
| анија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре |
| о да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки |
| е, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила б |
| иког. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, д |
| и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод на |
| од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих |
| меју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосв |
| мојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да б |
| ађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе |
| ули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђо |
| > к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, |
| код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти |
| себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда ку |
| ’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама |
| ула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће |
| ђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знат |
| а бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фа |
| је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се ус |
| ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што ј |
| ="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лар |
| дин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и |
| фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава |
| дан пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау |
| к не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да |
| велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му |
| тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажми |
| слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n= |
| аваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненад |
| , пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Перси |
| је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено се |
| пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети г |
| ма који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у ов |
| лике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва |
| во село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима с |
| испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке |
| два можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно |
| ето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку. |
| еру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авли |
| сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за |
| е закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе |
| али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глава |
| И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и брк |
| он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори м |
| све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар |
| којног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба п |
| дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у г |
| > <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <p |
| S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, |
| >— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по гл |
| а, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час прав |
| цилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <p |
| {S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: |
| гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, а |
| ријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљ |
| се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му |
| а како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесе |
| оди коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно |
| ајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n= |
| врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док |
| ати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту |
| света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе и |
| бриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л |
| је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У том до |
| поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Сп |
| n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда- |
| он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа |
| пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка |
| а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да |
| уче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремови |
| једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака |
| ско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо |
| а наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и киш |
| -Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку |
| !{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених |
| Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; д |
| грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и |
| сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — |
| ош неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у |
| ш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет |
| .{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији |
| ри, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта |
| риела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, неш |
| дом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се он |
| , који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу |
| с из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте |
| зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржа |
| и Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати |
| } Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељ |
| није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... нес |
| 8" /> имаће прилике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж |
| амо пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</ |
| агу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокс |
| но послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем |
| нако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шну |
| задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да за |
| је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде |
| курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујутру р |
| који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} |
| Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, |
| и се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у |
| .</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ше попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— От |
| поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене |
| ду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Пе |
| па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и мест |
| вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби шт |
| то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-па |
| офи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој |
| le>Љубомира у Јелисиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку пастирку</title> и <title>Геновеву</t |
| Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина |
| {S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габ |
| ’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро дивани |
| а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отои |
| ?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p |
| <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— |
| на?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Как |
| ни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> |
| свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, |
| а; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за |
| м цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па |
| дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овам |
| ти читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — |
| ва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухвати |
| и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокак |
| се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добр |
| га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га до |
| ој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задо |
| ако би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га |
| е смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти мен |
| да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сват |
| биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало |
| с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели |
| змири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше и |
| рам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — р |
| „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} |
| учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече |
| асла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди |
| <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се |
| ш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана |
| на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин о |
| и маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате |
| ц:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од |
| А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, |
| ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га |
| фа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били |
| мо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!. |
| {S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по |
| да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к |
| ао да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „л |
| лерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадн |
| е то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} |
| ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио с |
| о моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело ли |
| ме, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спава |
| ту.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дан |
| чити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — в |
| је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче га |
| жемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш |
| аде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у |
| к фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</ |
| {S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере |
| p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно п |
| њи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заб |
| .</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом |
| није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> |
| ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi |
| ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! |
| , он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и за |
| , што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају |
| имам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о |
| учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у к |
| си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се |
| , време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — за |
| ида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпој |
| је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако ус |
| моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушка |
| мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну каши |
| је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p |
| Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <pb n="328" /> <p>Кола пођоше. |
| којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пу |
| рани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све |
| — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да |
| — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а |
| м, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок |
| , хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира д |
| аш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ ба |
| маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме |
| мију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта че |
| је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! |
| а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове! |
| с овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на те |
| ж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читав |
| p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да ниј |
| д ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамил |
| д ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран! |
| га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, |
| се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и т |
| нао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да |
| тимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе сла |
| а пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пев |
| већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође |
| ај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте |
| уги крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два с |
| де где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разгов |
| и опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира |
| — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.< |
| мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о ш |
| рник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој куп |
| вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p> |
| себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</ |
| ам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бо |
| Section" /> <p>„Ђи!{S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блат |
| у цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Бож |
| а, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не |
| добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка |
| м се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио са |
| испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинско |
| кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бо |
| о од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ћ |
| м... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукл |
| се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone uni |
| женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао |
| ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му |
| оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за |
| {S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен |
| >“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о |
| д и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас о |
| >— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од |
| вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се |
| лов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и |
| е к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и дад |
| нада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а |
| , онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта го |
| д свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — |
| ођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се |
| ад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски н |
| <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одгово |
| у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</ |
| зме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нес |
| l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде до |
| о да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После |
| ета; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му ш |
| евала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пу |
| g="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао м |
| а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слин |
| во није остало неприкосновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса |
| них израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као |
| . — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> |
| косновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом за |
| јде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па |
| {S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и ра |
| ђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих стр |
| маже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код |
| не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум! |
| — А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко |
| гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија |
| помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о |
| ног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље |
| {S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она |
| Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> п |
| и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшаф |
| ну Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја |
| Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></ |
| т један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’ |
| ева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа |
| а Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била сла |
| есретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!< |
| а онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — р |
| е, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{ |
| е кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп- |
| да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашар |
| и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира. |
| па. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p |
| ј избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreig |
| тан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад ј |
| пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} |
| у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та кол |
| петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулге |
| евети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбре |
| ем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се |
| оде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми |
| тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разгов |
| анија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлиј |
| и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се н |
| д да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стиго |
| атер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне |
| ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољ |
| ругима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то |
| лања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас ст |
| ворим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да |
| , па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му |
| господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим ва |
| е, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо у |
| п Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за реш |
| !</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попу |
| а се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби! |
| ра — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само гос |
| у конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од т |
| {S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћи |
| “ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет поглед |
| ако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, |
| неси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окр |
| енувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клу |
| бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако н |
| , ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се уп |
| S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сид |
| ама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Мол |
| Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате о |
| ју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb |
| великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један тестамент његов, — заме |
| ас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Т |
| да да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господин |
| ко и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су |
| hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад н |
| Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја |
| ш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, |
| ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци је |
| рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је т |
| {S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спев |
| о рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не |
| а једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру |
| ественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се в |
| то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице |
| Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући п |
| Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишва |
| лим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сом |
| да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у с |
| К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла |
| то, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд |
| вембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни |
| ба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба |
| ба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у ц |
| сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p |
| ништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га |
| њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смир |
| више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му з |
| ло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на |
| им?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, |
| оп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћирини |
| коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и |
| једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити он |
| шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину |
| } Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде б |
| ве“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и друг |
| /p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, |
| оке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мо |
| , радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отво |
| да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико |
| како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пер |
| ефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после д |
| О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће |
| Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике на мору</title> или <title> |
| а стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки п |
| већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и ни |
| га; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу |
| бар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извес |
| рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онд |
| чају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег |
| а сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде |
| — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту п |
| ву, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш |
| још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато |
| и, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног др |
| да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће |
| а и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{ |
| чка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио |
| а ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва ј |
| Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако |
| ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после јед |
| аличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и |
| робу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаи |
| жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> |
| оме. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спир |
| да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p |
| ринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела нас |
| Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> |
| о, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђ |
| Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— |
| !..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потег |
| ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи |
| је могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо |
| азумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат |
| је хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија |
| смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли |
| а од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам |
| а и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели |
| с још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и д |
| д облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њ |
| је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није свети |
| {S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p> |
| ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак |
| па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу з |
| них јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што |
| латама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула |
| јрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за он |
| одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има ј |
| ије лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да ла |
| на“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по |
| је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} |
| ада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно |
| реко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај со |
| аопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња |
| нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар |
| ј (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно |
| и.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се свак |
| еровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, |
| тан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитав |
| лакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на |
| прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али гр |
| до је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена нос |
| њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба |
| од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је исп |
| ви, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још ниј |
| рока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му и |
| лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитани |
| добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згор |
| Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са |
| ти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пе |
| ијачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb |
| праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ так |
| вета, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво |
| мо седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око |
| и свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрл |
| штац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али |
| жом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{ |
| О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, |
| ица на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се |
| му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... |
| </hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S |
| опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец |
| p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или киш |
| и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од друг |
| о тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али с |
| b n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад |
| рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими |
| рети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била б |
| ве мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S |
| ам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикуј |
| зији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тараб |
| едите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Ч |
| Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а |
| г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слаби |
| <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, |
| каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, и |
| ење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити |
| а у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> |
| па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен |
| сим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезат |
| ате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас чо |
| , (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне |
| ћу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој |
| ријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена.. |
| ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњск |
| ас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберет |
| а на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин ш |
| ’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколик |
| не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа |
| ћете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с |
| се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би |
| е и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласи |
| имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Јо |
| да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ |
| ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ов |
| м утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</h |
| гу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ мол |
| да ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну по |
| и оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{ |
| се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има |
| — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код |
| /p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па не |
| {S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> ч |
| Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него с |
| озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је |
| Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем |
| е знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они |
| один-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпа |
| врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише. |
| стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S |
| сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брат |
| јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге |
| свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n= |
| нмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> |
| риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите |
| екин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се |
| 77" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе |
| ал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако ср |
| се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што ви |
| ао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фр |
| дна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш |
| <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— |
| слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, прот |
| многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин м |
| о, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио |
| Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — |
| ој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „ |
| је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не |
| еже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за |
| ажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад |
| ње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Ј |
| је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> |
| ом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лек |
| на владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака |
| вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о н |
| се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим |
| <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} |
| аучила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и госп |
| <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{ |
| — О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више |
| ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако |
| поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица |
| и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам |
| в!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— |
| ...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им |
| ра хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добр |
| асположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом до |
| а да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— |
| чере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из к |
| , све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да |
| ире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{ |
| нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, по |
| ко да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> |
| </p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ра |
| , чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала |
| што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачит |
| да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb |
| већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако |
| ам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-поп |
| лу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка ш |
| страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да |
| казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што |
| а.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она |
| p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> |
| , Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, |
| Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! |
| о <pb n="163" /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога про |
| ... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ћ |
| ма, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а |
| </p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девој |
| т’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш |
| ang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у |
| идно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, |
| , до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и |
| и бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да |
| Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој о |
| д Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па јо |
| повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, |
| ете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, |
| а то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, ј |
| мамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега то |
| та.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде |
| ра на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил |
| Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце ника |
| уђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему до |
| олијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Ј |
| Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тар |
| јој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега! |
| е поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тиши |
| по, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, |
| уђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно |
| лији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и т |
| г.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак |
| и мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све |
| Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га б |
| ег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Не |
| S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са со |
| , реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— |
| едаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврш |
| ужбеница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код ва |
| ка кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог |
| до да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлуч |
| оја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, нем |
| а за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад |
| p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, ра |
| сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно |
| p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп |
| hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели зад |
| шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што |
| ка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра |
| видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и |
| љда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, |
| . — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а ув |
| > <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже |
| ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна |
| ладић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све зв |
| ити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије ње |
| је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да |
| А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог |
| p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај дру |
| латка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардо |
| о је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и |
| ин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} |
| ој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја |
| — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </div> <pb n |
| и корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себ |
| а Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та |
| > једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кри |
| брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је д |
| Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде |
| ол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га |
| Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његов |
| ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, сл |
| и ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. |
| >— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ м |
| тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сам |
| </p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, |
| , — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прил |
| ник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Ј |
| пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— О |
| а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! |
| Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући |
| hi> познанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави |
| поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} |
| > ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то |
| а, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли |
| кла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — |
| S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворениј |
| анија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до уш |
| им те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти док |
| њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало су |
| срдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} П |
| а погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћута |
| има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та г |
| Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлиј |
| споја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габ |
| образлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом мет |
| баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</ |
| је пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком пи |
| и, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— П |
| hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина |
| Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска н |
| S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — |
| а. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори |
| одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још |
| а од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се т |
| ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и |
| hi>пулгери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ |
| >„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће |
| Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек зак |
| ећ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; ка |
| ида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, |
| само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у |
| у гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, |
| ом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам |
| ина</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песм |
| ле подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ г |
| удите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам в |
| Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш ви |
| Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш ш |
| здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S |
| ша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје рад |
| х пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од де |
| оја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то |
| зговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узви |
| вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га |
| дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Пе |
| скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман |
| ote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Ду |
| елике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла з |
| ке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</title>) |
| и нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по |
| ајвише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позиту |
| близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="112" /> додиривала образ Пер |
| о су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. |
| браз Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Ка |
| јим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, |
| ира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким х |
| прављеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на |
| се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио |
| се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад |
| шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који ј |
| време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им |
| мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p> |
| штала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних бол |
| ило до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изнен |
| дној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на о |
| ала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>ло |
| ml:lang="la">status quo ante</foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака и |
| мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави |
| on" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних с |
| еђени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Ма |
| е, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а |
| атуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Број |
| .{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони до |
| че зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... ј |
| ади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ак |
| пира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, о |
| е ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадош |
| S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршил |
| роз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чул |
| , и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима |
| ку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, |
| м у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло |
| велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; |
| ло као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у |
| , и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољн |
| разлике између радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још |
| вађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</ |
| ; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од |
| бро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала т |
| екакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара. |
| и чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону |
| ицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или ав |
| ер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, |
| ирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ства |
| , па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари шв |
| м ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако зва |
| а познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онд |
| и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пун |
| о.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мо |
| ранцуског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки јези |
| далека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љу |
| ио против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још |
| о маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге |
| сле подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало |
| на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубил |
| имер, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" |
| богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се. |
| у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме |
| , никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone unit=" |
| Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади |
| мају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па |
| у косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, |
| х који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговором постају |
| пе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да и |
| аже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем св |
| Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p |
| амо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, |
| ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone un |
| а су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, прита |
| да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сид |
| а иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, |
| ше, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи јед |
| мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута п |
| отворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој |
| спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управ |
| и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеж |
| ц лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то вер |
| е само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући пова |
| , онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава.. |
| на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели |
| -Габриела приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на |
| м широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога |
| е боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута |
| попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њ |
| управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је |
| ећ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек ни |
| а-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он с |
| уњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако |
| ! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није |
| l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је |
| S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је прв |
| кује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> < |
| онашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, на |
| е ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре д |
| за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и как |
| его Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског ка |
| о лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’ |
| ош једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Беч |
| ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу б |
| а примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је са |
| !{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра п |
| ?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p |
| а Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба од |
| , истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не одн |
| фра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у живот |
| ошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада |
| екар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у |
| Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ћ |
| !{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад |
| — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати |
| а другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све |
| д на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу |
| } Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније та |
| едном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је |
| о а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија ви |
| — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслу |
| та, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле гл |
| ш није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довија |
| , до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још ни |
| врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено з |
| — Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... |
| под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Сам |
| и и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод |
| свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} |
| да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Т |
| } Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше нег |
| ужна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не би |
| , мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, |
| вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гл |
| види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела |
| нали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану д |
| ворим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Са |
| <p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради цркв |
| S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наш |
| ца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао |
| некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једн |
| мац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим! |
| д увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала |
| а данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше |
| о који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако |
| е онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утје |
| е прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном с |
| -Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, з |
| тном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-С |
| т падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшн |
| лате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— |
| несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко |
| днако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и |
| аборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар гл |
| hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са свак |
| до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије м |
| г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп- |
| в супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно |
| </p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер и |
| има, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је ф |
| ду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, |
| осића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О |
| рагом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих з |
| се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледа |
| јнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења |
| осио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} |
| уца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се не |
| то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а ко |
| тну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и |
| нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим ка |
| а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао н |
| тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило с |
| е свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују |
| и и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још |
| а очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи |
| што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалите |
| .. па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта |
| су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спи |
| , наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад |
| од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то |
| икаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она ост |
| те и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој леп |
| е насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха ал |
| колада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би |
| p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам. |
| а му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилос |
| обро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на изла |
| атрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу |
| да на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су |
| у да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замо |
| p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео с |
| јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, |
| инили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже н |
| мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозор |
| газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши |
| е, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село |
| па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из |
| сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, |
| ећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шо |
| ад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо се |
| епо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ |
| >— Могу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> |
| вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашиц |
| змеђу угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибе |
| , ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а изм |
| оме част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније мате |
| енција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Т |
| <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, |
| ла знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је о |
| бро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш. |
| ијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ |
| олим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Мо |
| е; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа д |
| ити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да каж |
| ле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, господин владика — Екселенц |
| е па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста! |
| — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти |
| ћи на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче г |
| са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину |
| во; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење |
| .{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље |
| шнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску со |
| ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су свак |
| е тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће |
| у сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао |
| дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у стр |
| штица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклиц |
| још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге |
| е то био пород, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако комп |
| ља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика |
| главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — к |
| ни, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за |
| ето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, |
| италац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n="221" / |
| ко се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш |
| } Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке |
| ктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, |
| и.{S} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну бра |
| гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све |
| вен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући. |
| ија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни и |
| ајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме по |
| стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учи |
| лико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек м |
| маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у у |
| илостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе ро |
| у крадом испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и на |
| за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеиз |
| из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к |
| ote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикова |
| ’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обе |
| еци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и д |
| е Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изне |
| там великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује плам |
| стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву |
| о ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо |
| ка, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног организма, за поуку многим читаоци |
| а у Јелисиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку пастирку</title> и <title>Геновеву</title>.{S} |
| е“, даклем „<foreign xml:lang="de-Cyrl">алте -фрајндшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вред |
| су самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни |
| удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сер |
| а; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!... |
| још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенц |
| порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — |
| ођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чек |
| поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — |
| дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — |
| вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> |
| е мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— |
| и и зауставити.</p> <pb n="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговара |
| Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви ка |
| .{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај тво |
| о и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће |
| анцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— |
| утра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу |
| и очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што |
| се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никак |
| омаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би |
| е, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} За |
| едан као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после |
| .</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</ |
| пиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на сво |
| аше једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о |
| >то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — дода |
| после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, |
| </p> <p>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’. |
| зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам к |
| тили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели з |
| ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спа |
| .</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе |
| она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а |
| Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по ш |
| , па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријат |
| атство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева |
| што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па |
| у копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише |
| умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на да |
| <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Н |
| гани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куп |
| ом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и |
| млане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па ве |
| ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, |
| ’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о к |
| које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се |
| дмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њ |
| ц имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица ш |
| да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благо |
| о, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће ч |
| ’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пр |
| ије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама |
| адићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били |
| и, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капиј |
| га мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> |
| ећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католи |
| а била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како |
| од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знај |
| оја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикл |
| тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. |
| паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, |
| а писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу б |
| сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар |
| , па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве |
| очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} |
| пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, |
| говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она пола |
| а се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па |
| ко га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожа |
| цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у вртограду господњем гајећи и усађују |
| ло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај са |
| јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крене, ј |
| врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега ов |
| ицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, раз |
| опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и |
| ске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паорушо јед |
| е ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} |
| што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} И |
| це на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не ку |
| е; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и зд |
| берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не |
| То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и |
| S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толик |
| другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правда |
| блигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И |
| пустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха |
| ватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба |
| енмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута ( |
| ије, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и ц |
| ида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте |
| телунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више |
| је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао |
| уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала кла |
| заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа П |
| р би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде |
| силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па п |
| јеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, — |
| ође господин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p |
| ече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Рас |
| каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта |
| јегоже сотвори Господ</foreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други |
| ло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао |
| е једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} З |
| лијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се р |
| њу чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која ни |
| у у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па кол |
| и пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а |
| ећ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је |
| .</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падн |
| </p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на |
| ?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете ко |
| > <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за |
| Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од ње |
| нгије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже ч |
| поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да н |
| <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, |
| ђ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не зн |
| tion" /> <p>После једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> |
| па извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.< |
| > баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком |
| ара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро |
| ло, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За к |
| ије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник доша |
| дине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</h |
| нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари |
| се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пит |
| је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер |
| еме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Ар |
| фили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жал |
| купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак |
| p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог |
| Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, ко |
| не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— П |
| ине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — |
| чио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи с |
| не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете |
| Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га |
| подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га |
| у да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима. |
| ио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учите |
| ар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудик |
| е. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — |
| остојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је пи |
| но касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; |
| младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реф |
| па.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задува |
| </p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуш |
| леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике в |
| вењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13 |
| им гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћири |
| еца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са стар |
| ало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли с |
| у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, |
| их избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у ц |
| деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек |
| м виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им д |
| н певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јест |
| у зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је по |
| тнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milestone unit="su |
| ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који |
| си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи д |
| два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га |
| , фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте с |
| , да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нис |
| онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског дана, |
| их; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S |
| ају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красн |
| још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки ш |
| ију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се |
| тражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, |
| ола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио ш |
| ом путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> |
| тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, |
| а у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ |
| Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, |
| свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор! |
| Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си |
| {S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А |
| око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо |
| ива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена. |
| година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише мест |
| кад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у припове |
| падали разговори о строгим епископима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и |
| и!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научит |
| сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговара |
| бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последо |
| и мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Х |
| ки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — ве |
| тврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто вел |
| алим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је |
| ајући курмахераје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов р |
| Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо удар |
| а. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш |
| ог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек зал |
| собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о зво |
| ају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Н |
| не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А п |
| роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног |
| ти никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, ова |
| што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А |
| у Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприп |
| го тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од теб |
| ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо |
| и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се |
| мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не да |
| жим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмах |
| ф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо |
| од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „П |
| и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> с |
| ије било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што прогово |
| лаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а г |
| о добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена |
| а на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира |
| има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни |
| из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" / |
| о ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорит |
| о пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или |
| о је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал |
| о коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више |
| оси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и |
| ло с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешт |
| ..{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Тем |
| то кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на |
| а њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам |
| ладу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи с |
| више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи б |
| зимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} |
| паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад |
| ће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чува |
| А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам стар |
| оба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’ |
| га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње о |
| S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Аусгецајхнет</foreign>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво! |
| це са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле |
| {S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом |
| је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз п |
| и пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где |
| ила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно |
| ерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас |
| раво каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} |
| {S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њ |
| а да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други! |
| ју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазив |
| а да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p> |
| е прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — О |
| рекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати. |
| ј један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана |
| ем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клањ |
| ела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих дв |
| се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то |
| и моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> |
| у! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум |
| , куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, |
| ђак</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да |
| на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, |
| а се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста |
| блеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Зна |
| p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју |
| >— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом |
| — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жа |
| огињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп ви |
| , него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек пос |
| еда једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве див |
| љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра |
| ачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књаги |
| усту очељали!...</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Ка |
| бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> |
| ="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p |
| да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству |
| вочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право ј |
| солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираем |
| Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало поп |
| Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав на |
| брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред т |
| ељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање |
| о у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којек |
| шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са |
| јица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> < |
| ="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да |
| милија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио он |
| , мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми |
| Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да с |
| една кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала нек |
| ка канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чуј |
| .{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само |
| отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све сл |
| тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопо |
| у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по |
| п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је |
| разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега раз |
| мо изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} М |
| ли: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гав |
| апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} |
| ет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога |
| или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за |
| и.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комши |
| еколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута о |
| древне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест го |
| >, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу |
| кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној ба |
| е ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па чер |
| <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила |
| е дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди ј |
| звестила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са д |
| за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кр |
| Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макр |
| рим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по |
| бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво |
| се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика п |
| а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвон |
| пет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, |
| ица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у |
| баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно |
| фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад ве |
| вала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала |
| знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све |
| је се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја |
| оје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — |
| не!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да |
| ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Пе |
| . — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама).. |
| аку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава са |
| } И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и м |
| што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и ве |
| молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет |
| ста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни |
| /> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију с |
| и ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само с |
| ви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети л |
| рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71 |
| кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд |
| м и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљ |
| пушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују та |
| едан кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек |
| д је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључи |
| шао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како реко |
| {S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви |
| hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један со |
| им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да с |
| оведала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. |
| м.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обе |
| паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Ни |
| чки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, |
| на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, |
| ан издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само |
| арађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њ |
| и пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа в |
| е лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћ |
| к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво |
| ајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у |
| атељица са гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикераје |
| е и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— |
| Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа |
| мешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-по |
| а!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>П |
| бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива |
| и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! |
| смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S |
| сте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево |
| а Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мисл |
| лбуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разглед |
| S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n |
| ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година |
| , Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало |
| ту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, |
| но за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање |
| у кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин |
| А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</ |
| ио у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, св |
| ва се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно л |
| мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, |
| раво, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том м |
| ’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се курталише своји |
| рипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом с |
| да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов |
| гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угаше |
| сле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, з |
| своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред јед |
| као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као о |
| сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње |
| д кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо |
| зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу |
| аљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча- |
| ог Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клуп |
| к.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад м |
| S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испред куће п |
| зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <h |
| сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> |
| Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле праш |
| з тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Ар |
| Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васп |
| се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре |
| гледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се |
| о’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је |
| ало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>стар |
| као једног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љуби |
| <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb |
| и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је по |
| су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p |
| о!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођ |
| брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вра |
| а беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од вирт |
| Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да |
| е својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијоман |
| ку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а |
| онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселен |
| пиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, нахере |
| па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а он |
| деж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни |
| што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашк |
| десили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту |
| обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поизда |
| аместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се |
| и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носил |
| устрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну |
| у перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, |
| ста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре то |
| дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу |
| н; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије с |
| њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла нем |
| осле неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па пору |
| азда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шот |
| ва стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или |
| дна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах оста |
| ви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у |
| акоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и П |
| воју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе |
| е земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на |
| окривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже |
| м него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о |
| ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је |
| балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" /> |
| ику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!.. |
| тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву гран |
| а од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапу |
| наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак |
| ша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено. |
| ћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је ре |
| цима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и други |
| полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу |
| е <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро ј |
| есне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све |
| еру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љуба |
| *</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест |
| је и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су б |
| вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, |
| антериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланиј |
| тају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети |
| друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би |
| с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом |
| већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту с |
| иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђош |
| ју ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду |
| мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом |
| киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није |
| шом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми |
| {S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја с |
| терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!... |
| нама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица ил |
| улу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао |
| ти душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — к |
| ол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’м |
| анерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, а |
| о сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и |
| ање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза |
| своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрис |
| pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и |
| ог рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у |
| да-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се за |
| ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каж |
| пуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па из |
| анка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и дру |
| ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни |
| великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Ж |
| е касапин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с па |
| ости.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш ј |
| ирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази |
| беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат |
| задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке. |
| hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорити — .</p> <p |
| 4" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и |
| — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А ш |
| да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и |
| ене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; |
| о се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капиј |
| и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово да |
| > <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, |
| ало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали |
| . а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти |
| абадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Ње |
| домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Из |
| ре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта |
| п-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, |
| ен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање |
| S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа |
| — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А |
| за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и |
| које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио |
| оштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ће |
| спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да м |
| родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... |
| о близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је н |
| може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— |
| па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир |
| р треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо о |
| .{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се |
| зио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола а |
| каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд |
| ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се |
| ј душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свет |
| сте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па |
| аде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре |
| пиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покаж |
| една за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n= |
| ече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде |
| i>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а |
| воту.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и как |
| !{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298 |
| ирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мора |
| . кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбољ |
| га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један реги |
| а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S |
| изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и |
| весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник |
| ију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради |
| њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Ра |
| рстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преух |
| кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у о |
| p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепов |
| је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да с |
| в и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Н |
| какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{ |
| о главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у друг |
| код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Нис |
| Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</ |
| па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад т |
| олико много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да куп |
| мем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још јед |
| отрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицира |
| ине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вел |
| (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу |
| ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада |
| ’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и |
| говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А м |
| слонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Ч |
| ским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело |
| сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола |
| ед кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпо |
| и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјуч |
| у па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’ |
| ога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећ |
| мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</h |
| осле кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је д |
| себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као стру |
| крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Бир |
| као слободно међународно пристаниште од барјака на <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зн |
| после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној ста |
| и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука пр |
| 298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та зајед |
| један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповед |
| свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, ни |
| и треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да |
| дале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је писац и прину |
| уда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{ |
| кивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање ка |
| ком просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а |
| <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на про |
| огађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и бати |
| .{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доб |
| мо фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба з |
| се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад |
| ’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Бом |
| е иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{ |
| и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га по |
| је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, |
| , Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, |
| ена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља |
| осле вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, сам |
| и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се |
| а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још не |
| ца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она |
| о; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и |
| оследњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, |
| се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито |
| престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудор |
| најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокако |
| само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере |
| езвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће |
| лаве пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му ско |
| </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражен |
| свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а |
| енијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одуста |
| својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и |
| ријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога м |
| е споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним |
| о тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која ч |
| аву или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Ин |
| коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да укра |
| и човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} А |
| ити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла дав |
| е с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се |
| а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? |
| а су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ посл |
| ак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо |
| ине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби |
| ице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Т |
| жењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола р |
| алеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен т |
| ерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о |
| то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p |
| Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с |
| банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас |
| . из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да |
| могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„ |
| дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом |
| о њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога зад |
| . — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми |
| ад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је т |
| тем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак вел |
| путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп л |
| још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, |
| уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која |
| ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — см |
| и Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај да |
| ве школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!.. |
| ом вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађа |
| хијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати дом |
| них јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За с |
| ула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, |
| — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова |
| л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај |
| и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из |
| л’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени с |
| е и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја |
| остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Го |
| и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путуј |
| <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вел |
| ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, |
| — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е |
| о је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем |
| 43" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да |
| ујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p> |
| ледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш н |
| за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— |
| пиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, |
| ила Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Си |
| ак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и тре |
| акав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, |
| ће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмеј |
| бично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгри |
| .</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни |
| </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се ш |
| јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор |
| упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — в |
| л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор? |
| могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога уве |
| а припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па |
| а ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што ва |
| че шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!.. |
| , то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А |
| оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним |
| то је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, ј |
| из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена |
| шено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој с |
| >— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онак |
| ер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што каж |
| што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi> |
| оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једна |
| трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. |
| је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, ниј |
| баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, сре |
| ула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — |
| штајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јо |
| S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, |
| а гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, |
| је! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} |
| . — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допад |
| >— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љу |
| <pb n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се ст |
| нговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима |
| више посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p |
| а</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мар |
| ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, |
| те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш |
| а баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, п |
| гов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на т |
| акосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— |
| n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљ |
| е! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете р |
| те!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонс |
| а једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> < |
| случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја |
| питати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чуј |
| мајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате |
| сле тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен |
| вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књиг |
| аклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуг |
| куд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, ч |
| ’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</ |
| преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван се |
| p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јул |
| о паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па ка |
| n" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком ј |
| ’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, ш |
| мо никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред |
| <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?< |
| брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, ско |
| ашно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ? |
| вори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он |
| ритика најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, |
| шуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, |
| кереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јес |
| роизвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма с |
| се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у |
| ичија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, |
| је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како са |
| .{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’ |
| питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ |
| нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} |
| ештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и |
| ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону ш |
| што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — ре |
| шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу! |
| све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракиј |
| ако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту! |
| и.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’ |
| попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као |
| а и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, |
| д лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да |
| Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге ч |
| у...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа |
| Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, |
| на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева |
| су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила |
| једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за т |
| ред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад |
| бити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви м |
| дите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на ов |
| и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није |
| , знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у |
| само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се |
| лас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi> |
| ли поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — |
| није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси б |
| каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па |
| него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам |
| ве екселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај њего |
| кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се |
| ебало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости |
| к... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прош |
| је у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и |
| аш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шешир |
| е срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и ш |
| шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш |
| Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети |
| — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, |
| и нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти. |
| стра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се |
| <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не вер |
| алом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ |
| ећ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбур |
| а, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима |
| је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па |
| хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио! |
| ла, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има |
| тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је он |
| се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде б |
| а и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?< |
| не тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се једа |
| не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се с |
| себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позов |
| па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа |
| је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} |
| вка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с ма |
| удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недељ |
| поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само ка |
| !</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после овак |
| на се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра |
| певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој |
| у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} |
| вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутр |
| ховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> |
| знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и мо |
| епо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар |
| знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отп |
| и: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Сп |
| па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру |
| ече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и |
| их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разго |
| решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред кућ |
| затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да |
| овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине |
| .{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зг |
| по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се р |
| повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, п |
| м и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо |
| баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и |
| одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је |
| ти.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</t |
| да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар |
| истом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме каза |
| едног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те |
| ко брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса глед |
| а удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) |
| смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSecti |
| си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ |
| , кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њ |
| ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!< |
| белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва с |
| ли? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{ |
| бије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема |
| а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн м |
| не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нис |
| опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли |
| икад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, |
| цом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је два |
| >— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви пок |
| ога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искре |
| овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо |
| заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — |
| кила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Ни |
| и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јенд |
| авили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису |
| зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кош |
| амо су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним |
| </p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћ |
| добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо |
| г!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што к |
| е!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиро |
| подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, к |
| рају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два п |
| </p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi |
| ице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone unit="sub |
| неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а с |
| су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти |
| пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати ш |
| мо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} |
| и, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне |
| p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> |
| ршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> |
| дљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако |
| hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не у |
| научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу |
| — И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ј |
| /p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са со |
| а где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па |
| акије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели |
| о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика! |
| <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка |
| аје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да забо |
| оп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуру |
| падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп |
| храбрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бада |
| сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и н |
| абриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни |
| лике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да к |
| — Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’х |
| с се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а јед |
| пуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу ил |
| да па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете |
| — Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће гос |
| ам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта |
| кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете с |
| господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји |
| да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена |
| е. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се |
| и био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду |
| родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, ка |
| </p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> < |
| , било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би |
| женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме расп |
| ј се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задово |
| ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, ле |
| обелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</ |
| еланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и г |
| к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, |
| оди офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон. |
| ла, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а |
| све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе |
| , — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора д |
| сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чек |
| о? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пре |
| је ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло |
| час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, с |
| штвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — в |
| о требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је т |
| ка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — д |
| ула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то пред |
| оносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитељ |
| одина ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су то |
| сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад |
| зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — |
| о да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага! |
| у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ с |
| ни прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио |
| икоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет ф |
| е!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са ро |
| учу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на |
| ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — |
| додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — |
| ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни са |
| ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље п |
| радати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пије |
| а једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свр |
| лио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по св |
| p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него н |
| натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то |
| тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво |
| кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, |
| о сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу |
| свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадај |
| Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу с |
| кој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко |
| и па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, |
| није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде гл |
| е само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и |
| о ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако гр |
| же, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа на |
| фовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о |
| оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш |
| , а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост |
| /title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес то |
| само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам |
| рује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у јед |
| на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену |
| и:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већи |
| д није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из С |
| } По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно д |
| <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109 |
| ко је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, |
| је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и др |
| ћа, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> < |
| помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну |
| трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада |
| в блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледа |
| ост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде |
| да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не да |
| црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и |
| ју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после |
| јуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој |
| копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бог |
| ећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно забл |
| са повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране би |
| се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су сна |
| Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка |
| и’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?< |
| е знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — бра |
| надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије |
| ђа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора |
| је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, |
| из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — |
| а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га н |
| подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</ |
| пасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, |
| днако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, к |
| акле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} |
| од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром по |
| ла као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Бан |
| и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с |
| оју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као д |
| ад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико осло |
| ску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бу |
| ђ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quot |
| чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбур |
| како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу |
| Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинс |
| едне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — и друга стро |
| је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је вес |
| ше еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, не |
| а Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта |
| ила тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног |
| како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да поб |
| омирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — |
| ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвек |
| издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треп |
| сли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мот |
| S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p |
| кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљ |
| га лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и д |
| кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да |
| е тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="1 |
| " /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> |
| у, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љу |
| ! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслон |
| шти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јо |
| рабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу |
| </p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Ма |
| ђу њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако |
| једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он |
| а Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и дове |
| неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дош |
| сле тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одгово |
| о у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасно |
| боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала сам |
| ејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је |
| гим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско |
| ре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка пр |
| а дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n="236" /> |
| i>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па |
| ту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлач |
| лазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што ж |
| антицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико мо |
| То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна је |
| граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, |
| а, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али |
| подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у ком |
| ако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако |
| а је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} А |
| да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрт |
| нски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра |
| нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлиј |
| у се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво неп |
| до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад ч |
| рексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} |
| а ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дан |
| лавину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p> |
| али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни т |
| себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а в |
| завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвећ |
| башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— |
| ла.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви < |
| S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим |
| н-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му |
| ојом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је |
| а!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте б |
| его дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се |
| туру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помам |
| ерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — ша |
| емој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клић |
| жим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији |
| мо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Серми |
| о у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} |
| ика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег кома |
| Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би би |
| чак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије |
| баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па |
| пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег |
| да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске тороку |
| Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, п |
| ла гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, |
| рво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске кућ |
| S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га сву |
| оцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се дома |
| уковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића см |
| икана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> < |
| ?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и |
| р.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у ска |
| никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познат |
| па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га мож |
| ћ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на |
| им зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно мест |
| а похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукам |
| тављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и бл |
| баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при |
| ести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где |
| у страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио |
| ред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уж |
| , зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни н |
| а Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек |
| своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше н |
| Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а |
| ара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића |
| н-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом |
| ад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста |
| узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима ко |
| ест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} В |
| од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S |
| за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — |
| его попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха |
| S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана |
| е (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па |
| и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи |
| !{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, |
| дно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собо |
| у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, |
| о ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле |
| ва је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у пр |
| цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакал |
| ).{S} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекл |
| укован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни |
| дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да по |
| пе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на п |
| њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом велик |
| оби, застајкивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу, |
| l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се шир |
| или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског да |
| ша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на пам |
| лите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179 |
| ђу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као ко |
| ога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... свак |
| Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим |
| ра — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну р |
| кад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па |
| ужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мр |
| вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе нап |
| ст; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да |
| Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> <pb n="283" /> <div type="chapte |
| екли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се по |
| ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући. |
| S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Т |
| а и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствари с једног места на |
| а је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, |
| ер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену |
| д, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи |
| јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошеви |
| уше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:< |
| до се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па с |
| ру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi |
| itle>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Ча |
| ли увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била |
| а јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <miles |
| игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и н |
| девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек о |
| е су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и |
| ака ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпој |
| ги неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смел |
| ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још |
| ила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, п |
| не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види |
| гих за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула св |
| з онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина |
| и воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, |
| нем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што |
| довољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а о |
| аба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се |
| оже никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били |
| ова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири |
| га на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} |
| чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину |
| S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни |
| Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка м |
| јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао |
| > дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али |
| чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам |
| пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. |
| утања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, |
| их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тара |
| ом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти д |
| ли која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа |
| дак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било! |
| блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, |
| Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине ску |
| се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спал |
| !{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“... |
| мо „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који с |
| е на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге |
| ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми |
| о немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — науч |
| Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макр |
| о пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а |
| попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала сваког |
| {S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбит |
| {S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном |
| а и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми |
| ђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећ |
| ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опе |
| га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да |
| аш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> < |
| себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, |
| што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што ка |
| Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их з |
| е привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писа |
| или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу с |
| сом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>Т |
| жу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара |
| „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спре |
| е чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће |
| ти мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Т |
| е нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него не |
| а, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, |
| је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, |
| каку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S |
| било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> |
| м!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{ |
| ј цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малиша |
| p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко |
| летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{ |
| а живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па о |
| и, једној округлој <pb n="206" /> дунди белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту |
| икао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом из |
| /hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јул |
| знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапс |
| рска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да це |
| Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај |
| Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други п |
| не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</ |
| Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и пом |
| да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар |
| е попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за |
| к пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Београд</hi>, 1894.</p> </div> </body> <back> <div type |
| е попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} |
| i> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote |
| Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да н |
| иле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, |
| па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све шт |
| n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један п |
| се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера |
| а добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, |
| читеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви г |
| .{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} |
| што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином |
| адбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берб |
| </p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додад |
| мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамб |
| свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце |
| ако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара |
| , и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само |
| р у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, вел |
| здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног ш |
| на како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— |
| , да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не мог |
| нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна п |
| и тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и м |
| а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из ко |
| ш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још |
| а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газ |
| га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим ста |
| д двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l> |
| устила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{ |
| >Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, |
| телисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по |
| већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шум |
| узовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то за њих постављ |
| ушу. „Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула ре |
| Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно |
| лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар |
| па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску стран |
| знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, |
| о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада би |
| ки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, р |
| другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака |
| !...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p> |
| и и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се |
| је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А |
| улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, |
| о није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског |
| зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким по |
| собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година труд |
| б.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још п |
| о што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се допада ми |
| пе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му ко |
| о да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно на |
| онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што |
| би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p |
| у смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њ |
| p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутал |
| , али врло удобним и практичним орманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из |
| лософи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно ј |
| јвише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услуз |
| најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоног |
| а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према по |
| умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни |
| на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Т |
| а је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А |
| баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „ |
| ше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беш |
| наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци преста |
| јала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и пос |
| , па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, |
| лонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је ја |
| Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и |
| го остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика |
| да, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти но |
| ат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре |
| Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi |
| жем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стр |
| месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто ј |
| ’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, доб |
| Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</ |
| а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменим |
| ред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Т |
| амо му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не к |
| ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила |
| шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из |
| ко једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре |
| </p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу има |
| ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је мно |
| била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло ко |
| Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте |
| е после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с ла |
| ра и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентир |
| у је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мисл |
| му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па ка |
| е празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба, |
| акошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и пост |
| а писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</ |
| е биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах ш |
| <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио го |
| ше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и ви |
| еће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванк |
| а ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.< |
| аро, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{ |
| то онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може |
| нимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола к |
| бијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получу |
| а и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title> |
| на страћара, нахерена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним д |
| и и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а п |
| ти лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини |
| * а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гра |
| их података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан |
| бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за ми |
| га његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћирин |
| и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељ |
| итаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница би |
| лони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да с |
| о кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је |
| ази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим |
| и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела н |
| према се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици |
| {S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, оп |
| бишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и н |
| умаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи |
| одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница |
| ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она |
| зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах |
| те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те |
| слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одо |
| поја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штуд |
| одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p |
| олико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</ |
| ида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприц |
| —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово |
| </title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да ује |
| бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твој |
| ле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала |
| о и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оста |
| ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запи |
| а Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ ве |
| <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а- |
| шао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко |
| анком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштри |
| овим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> </div> <pb n="352" /> < |
| оси на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда |
| етнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казал |
| е и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску |
| и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у |
| е и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога |
| их имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог |
| емеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш |
| било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није о |
| чка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А |
| је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удов |
| > <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем та |
| је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов |
| па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето |
| на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За нај |
| и се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од |
| канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте |
| е пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па |
| чи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Дома |
| .{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је бил |
| у, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога |
| к, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јут |
| о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржи |
| можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што |
| пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се |
| сподином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад мо |
| што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту |
| вом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јун |
| кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу оче |
| ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Пер |
| ра месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у кош |
| била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу |
| ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb |
| а сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, да |
| {S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да |
| и’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и |
| таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на |
| > на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и |
| S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ће |
| обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко |
| ће можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтел |
| тај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би би |
| а-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — д |
| макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости |
| што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тра |
| по па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мам |
| ри, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад в |
| , па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</ |
| гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ниш |
| у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, |
| пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве! |
| а је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било |
| о полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он н |
| рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива дома |
| балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} |
| њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ра |
| нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комш |
| товала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и пра |
| е „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по |
| ој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај |
| мене жалосне! — <pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако |
| песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — |
| ријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о |
| јас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p> <milestone unit="subSecti |
| S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га |
| -Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној друго |
| а поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; к |
| оме подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући ки |
| Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мам |
| ; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу |
| после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш с |
| кану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да и |
| имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је доб |
| i>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... к |
| ав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би |
| ми а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је ј |
| да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у |
| очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји |
| ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — |
| бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно |
| мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко |
| чела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} |
| -Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша |
| ктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</ |
| ро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде |
| суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он |
| Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска |
| та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву т |
| омка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао м |
| е само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овак |
| а а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не с |
| веже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и |
| суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не |
| атике, ех —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви |
| !“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока грки |
| аш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог друг |
| сњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око в |
| прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} |
| нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ћ |
| те рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп |
| ти твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали см |
| , ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у |
| а рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми д |
| it="subSection" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше с |
| од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето |
| тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у ав |
| смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она |
| а — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својо |
| и, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о ш |
| да му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-С |
| ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, к |
| о, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко< |
| би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина |
| еш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља прокле |
| добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као н |
| помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. |
| тију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па д |
| е може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па |
| што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили оним |
| ти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жал |
| так. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече п |
| направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изобра |
| својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у дру |
| ну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав г |
| о му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јак |
| n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели |
| о и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јул |
| а те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршуј |
| — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} |
| ће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S |
| нам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци |
| n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам |
| едног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му јо |
| се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратос |
| рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако буде |
| а никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да |
| хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће пао |
| а одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало п |
| ције, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре то |
| {S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофи |
| ло сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожур |
| му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка д |
| ву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе |
| итли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у т |
| n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто |
| е бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то св |
| рпском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!... |
| че: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и прија |
| па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно раз |
| и белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а б |
| нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко т |
| и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ов |
| би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мо |
| и охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за б |
| жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешења |
| баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна ве |
| е бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку пес |
| ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије |
| је је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подс |
| купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем нобли |
| у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „ |
| но полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је |
| у и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од |
| дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас |
| аче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна бр |
| и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одуз |
| тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од з |
| о било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; |
| што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ каб |
| i> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!. |
| , што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — ре |
| ије <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“! |
| уком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а |
| тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се |
| ’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>љ |
| најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да |
| већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију |
| два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — |
| {S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним ка |
| да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе |
| њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} |
| p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене к |
| ољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је дру |
| ања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и пес |
| очела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S |
| се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Н |
| своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш |
| пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му |
| остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још |
| о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би |
| е, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; |
| натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — |
| нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге |
| меје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богосло |
| {S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно |
| Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш он |
| </p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и поји |
| иснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> < |
| али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако |
| i>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако |
| е така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постаја |
| гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi> |
| би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други |
| и уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни непра |
| ће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’х |
| кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаш |
| онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— |
| годио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да |
| кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа |
| через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руко |
| да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доно |
| је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи |
| прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, |
| олике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па |
| > <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да |
| х спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена |
| жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, с |
| ај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p |
| ма, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру мес |
| кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола |
| е већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — р |
| су тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} |
| </l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> |
| сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике |
| ла фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... о |
| , каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у р |
| па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а |
| , само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, |
| шке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога уко |
| мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из г |
| у у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Сп |
| во било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, |
| ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног тв |
| у за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено |
| >Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком к |
| лучај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само |
| лазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти п |
| и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатк |
| говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. |
| а. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — |
| на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва чети |
| се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет |
| а ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, |
| пиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп- |
| да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p |
| ’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> < |
| евом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а |
| тина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му |
| — А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} |
| дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма |
| у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се кој |
| аша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно ч |
| до’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’о |
| се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> |
| ајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако |
| лио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Л |
| сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта |
| х.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био дру |
| фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само н |
| ајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, |
| е жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>М |
| ленција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с |
| дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каж |
| па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирн |
| </p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамили |
| ији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, п |
| , говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— |
| а ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула |
| инарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу! |
| наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу проли |
| ије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л |
| фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја св |
| де за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од с |
| га свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштигов |
| — Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући н |
| моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор |
| ау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако |
| говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не |
| ите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — |
| > <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} За |
| фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Б |
| ће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, |
| ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. П |
| од орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери б |
| вез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обв |
| тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно дос |
| се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије к |
| пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако |
| S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — в |
| или комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица |
| о.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал |
| тогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги |
| а једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели г |
| ете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе |
| ..{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> < |
| убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем и |
| ад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости |
| је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или хо |
| ају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од оно |
| донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових |
| или!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детин |
| никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена да |
| милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би м |
| S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале |
| , да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет беж |
| ди рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ |
| } Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш и |
| зненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре они |
| сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто прек |
| ам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте! |
| да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ц |
| >— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, |
| а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце |
| Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао |
| а!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, |
| а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ |
| ер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, план |
| да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... к |
| p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} |
| ога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни |
| </p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n=" |
| око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он д |
| ишта.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.< |
| допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да |
| чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора др |
| скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? |
| <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој |
| ми ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима ко |
| су и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак |
| , утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису н |
| под’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, |
| рање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, |
| и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, п |
| ти се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</ |
| бе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми |
| нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако ра |
| не на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштв |
| а, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; |
| прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров р |
| ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је с |
| то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готов |
| p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бо |
| овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p> |
| ж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’м |
| емо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Гл |
| — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— А како |
| елике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн би |
| ом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице |
| на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па б |
| то, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваш |
| ог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ет |
| мим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се |
| го га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а о |
| шта! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретн |
| а.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге |
| певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше |
| у га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како с |
| хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији кор |
| на кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душ |
| а то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија |
| , до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре све |
| р опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег д |
| брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через |
| знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп |
| га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома |
| </hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукц |
| м не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он |
| по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно н |
| јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о м |
| и је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да |
| фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{ |
| колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико |
| возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код К |
| реперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од нек |
| дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишин |
| о се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Пер |
| каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да |
| стирање новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, мес |
| цао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, |
| покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о как |
| јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.< |
| Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо |
| Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле |
| није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било |
| чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му |
| ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена курисањем једнога старога |
| на се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдил |
| ала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је |
| ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совр |
| оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало по |
| н само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и |
| на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта |
| 223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова п |
| ја се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло пово |
| по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред в |
| тиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је |
| ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона И |
| е; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне уну |
| а се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} |
| у, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, д |
| угачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и ра |
| чкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотаро |
| свете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искр |
| n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па при |
| еч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{ |
| а да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је муз |
| и си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници |
| ија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно |
| </p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Ње |
| ед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се |
| " /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити |
| оља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак измени |
| аорска грубијанства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код кућ |
| после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостив |
| едној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек |
| ста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је |
| и, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући |
| али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберс |
| имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове кућ |
| њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се |
| говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја с |
| руштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је |
| сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S |
| и већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> <pb n="100" |
| ако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} |
| еле, која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља с |
| сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад как |
| да ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и за |
| ђу попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богат |
| год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не |
| ула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни |
| још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је |
| ио предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељ |
| осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је по |
| девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних мог |
| а је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у св |
| крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, ка |
| ла!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Г |
| рашна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Бож |
| камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала са |
| чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> г |
| аном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер т |
| ш мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S |
| агодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау |
| stone unit="subSection" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Сави |
| да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао |
| звади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За час |
| ами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни реч |
| на са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово по |
| очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се за |
| ћи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима прави |
| авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији нег |
| ="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и |
| е чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла |
| чари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Про |
| vidi, vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јул |
| S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребац |
| ко дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не зн |
| е! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi> |
| зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је |
| /foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, о |
| је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, |
| ау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћи |
| дуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габрие |
| фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлеп |
| влији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је |
| капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Ј |
| за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је |
| а и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У ср |
| унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и |
| е он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала с |
| какве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваље |
| у и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106 |
| што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку |
| млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротар |
| мти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се виш |
| кинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечер |
| ира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а још виш |
| ца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зе |
| <hi>У којој је исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења и саста |
| наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често < |
| енада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али јо |
| е потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање |
| било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она |
| ије био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав б |
| Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то ко |
| та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напрот |
| у штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан М |
| иној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, в |
| д одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се м |
| блажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један |
| аком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш пре |
| а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетк |
| иди!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам |
| чним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних н |
| нција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!. |
| крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја |
| најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од њег |
| анц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не на |
| е, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте д |
| аком, и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слаг |
| твар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Пе |
| овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење |
| де једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливе |
| е о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, |
| тика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накар |
| ано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после н |
| ала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{ |
| окентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — |
| и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не |
| , па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...</p> <p>— |
| е било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у с |
| их рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се п |
| је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, |
| о године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по с |
| нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ фор |
| дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, |
| је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку |
| уше поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Бр |
| е најновија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место |
| одина унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћир |
| ментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке |
| ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габрие |
| " /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, |
| /p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој |
| p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати.. |
| е каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и к |
| т; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то |
| разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је с |
| Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из сл |
| о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан с |
| ећ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двој |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерњ |
| поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном ост |
| ’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке |
| е самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очи |
| !{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад |
| S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попад |
| м куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу д |
| м ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би |
| а о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава |
| ом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном ко |
| ар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света |
| и кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао дом |
| и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе о |
| Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда гос |
| визиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за паповања ка |
| } Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам |
| оље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија ј |
| {S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него с |
| ош многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако позн |
| учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то |
| дина дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодеја |
| од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни при |
| ај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати к |
| удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па д |
| Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је з |
| лава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија |
| p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали |
| високо на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор. |
| {S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично посл |
| о кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили онима т |
| м једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му ј |
| ађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим |
| ш су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у кол |
| S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та з |
| ога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима б |
| о клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му |
| не чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах л |
| <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је ба |
| ану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја са |
| ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честно |
| а измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога из |
| е нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по |
| а.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно прес |
| и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво до |
| она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, |
| пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и до |
| Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi |
| руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе приликом просјачења па га по |
| у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, обо |
| акве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" / |
| ебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснам |
| ховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли |
| љени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и с |
| срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’ |
| е!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети |
| је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод паз |
| острано и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n=" |
| би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тог |
| и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини са |
| ема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, |
| свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само ост |
| а тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штела |
| {S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, |
| што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко р |
| о нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и сра |
| <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем п |
| ио и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ |
| а и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило |
| и би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање. |
| онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за |
| ле и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав тргова |
| <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па |
| ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А |
| да мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> |
| док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати |
| г места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— |
| о, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе |
| слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не |
| е, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — памтим како м |
| нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема |
| а мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прек |
| ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види он |
| и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је п |
| ада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпој |
| ви им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака н |
| крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тог |
| њена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста |
| p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’- |
| лато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије |
| а да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра до |
| од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица д |
| а, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш |
| како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Је |
| између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спи |
| ..</p> <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне с |
| но његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада р |
| акати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвели |
| једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о с |
| рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља под |
| супругом.{S} Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постав |
| ="subSection" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и од |
| ило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а |
| да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, једна |
| е „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на |
| и’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, |
| сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од |
| судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу |
| д нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, ш |
| па, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње н |
| авно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је п |
| шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету |
| речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато |
| да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габри |
| јано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о |
| на гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање |
| праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде оп |
| а, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме с |
| робите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекид |
| што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получ |
| приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi |
| м! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господин |
| још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида д |
| амилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног |
| који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме |
| заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попа |
| окривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска |
| ко! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока |
| леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су к |
| жу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам |
| ама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њен |
| име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, у |
| свештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још ш |
| би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ет |
| тила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је зд |
| S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обе |
| одина била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти |
| ре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити ба |
| S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи |
| та оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужите |
| ма остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> |
| — Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи |
| р код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се |
| љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је так |
| ре са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Епископа у Т |
| била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и |
| .{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се |
| <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програ |
| дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говор |
| оћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћ |
| еди, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре ос |
| зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да д |
| а ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се п |
| са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јул |
| е поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Влад |
| о да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отв |
| е неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре |
| трагом старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су ко |
| мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> |
| једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p |
| то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље леп |
| даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S |
| но, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радил |
| о што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, ј |
| у се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је |
| ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ ни |
| азила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар |
| и да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, са |
| ојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала з |
| ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што ст |
| онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће |
| и на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте г |
| ношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би |
| који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су с |
| а.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и п |
| {S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако од |
| избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чув |
| из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, как |
| још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од |
| т сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дан |
| газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш гд |
| красти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} |
| д прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да м |
| добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала |
| п Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему са |
| уку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да |
| „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га |
| </p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у |
| врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празнич |
| ада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и по |
| ..</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спи |
| зде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умота |
| лајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и |
| е само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце |
| камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајн |
| фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из |
| здисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисал |
| ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</ |
| ом православија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, |
| ако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чопори |
| генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о |
| анути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n |
| </hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пад |
| мер живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака |
| она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне |
| а и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацин |
| } Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече п |
| о од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би |
| пирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не |
| ујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад |
| ма, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкес |
| фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... ј |
| их тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле |
| ако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није |
| да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако |
| аке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Дол |
| а с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова д |
| акле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје мест |
| рљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених гл |
| је нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало г |
| амо какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако б |
| "264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на |
| сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{ |
| емо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— |
| онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други љу |
| тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не |
| јн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на д |
| комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица кој |
| S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те |
| ођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја |
| ...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коњ |
| S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— |
| а је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати |
| трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем |
| цина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од |
| ост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисме |
| сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p> |
| ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вече |
| ле остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, сред |
| н“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи |
| ом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле |
| му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’ |
| ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже |
| с ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске ба |
| букао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, ал |
| њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила |
| једини и неоспорни генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тет |
| ко близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, |
| Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, |
| поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему |
| више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што |
| ку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да |
| је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позитурама, |
| и: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То никад |
| ечи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа П |
| } Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је |
| и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а |
| ubSection" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S |
| ца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност |
| охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог |
| } Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти |
| аравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема |
| јих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима |
| е тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживет |
| миљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му |
| о за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још з |
| м је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измир |
| е чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да |
| шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули ј |
| ла, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и |
| аш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p |
| ине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљино |
| му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио н |
| е кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пе |
| !{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај |
| — Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек |
| 8" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} |
| дудом.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно д |
| мало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, |
| година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терал |
| ашном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> |
| ише одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми ник |
| Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хе |
| вима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од |
| е за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогн |
| о и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, нар |
| и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку |
| гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло до |
| м вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку ди |
| смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p |
| је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела |
| ја се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојал |
| е, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, |
| хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром и |
| ене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, о |
| де одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p |
| ита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габрие |
| , — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио |
| ала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Б |
| раво је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у |
| клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ј |
| че не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпоч |
| а кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то |
| а фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова |
| се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> ј |
| ше, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету ов |
| га, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца с |
| Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу зв |
| ! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва |
| , ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу |
| Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни ср |
| вом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а посл |
| ави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад |
| од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>По |
| у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије п |
| ој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — |
| е било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса |
| 219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док |
| колико вештица у том и околним местима, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — |
| пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — теорије јером |
| ож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, |
| мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а |
| Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — ве |
| еља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може |
| да што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, п |
| их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има љ |
| више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио |
| ку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сока |
| ја, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се сл |
| ему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између с |
| ало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како с |
| задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао |
| значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира ни |
| ти.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприци |
| а дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и а |
| ="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћири |
| ао зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, |
| да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S |
| назију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с |
| поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако стр |
| енкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле |
| да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или < |
| ју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учите |
| и поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше |
| видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, |
| >Овај састанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после |
| згледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је гд |
| онајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам |
| олики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити |
| нара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика д |
| него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у |
| .{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако |
| ш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“ |
| ао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, шт |
| добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог д |
| лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за ок |
| ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто ма |
| .{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет м |
| на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, какв |
| поштованога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес |
| рај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у |
| пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огр |
| а а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је ост |
| ио један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан |
| а одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натена |
| продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке |
| ира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајц |
| фирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солид |
| , и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} |
| ој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела |
| јевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га |
| азна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Ј |
| едан упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; з |
| и се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане |
| а или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прос |
| у од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и по |
| чером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све |
| о разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се он |
| вао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није мога |
| ду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежније |
| гу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је |
| це и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуч |
| stone unit="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах к |
| ш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паори |
| па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела |
| е је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са др |
| риповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да |
| ула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у сам |
| 7" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, |
| отуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однет |
| м приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини |
| услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови, |
| мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавес |
| , то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али ј |
| ин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, |
| весно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дне |
| гоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело |
| <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп С |
| ру, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али к |
| с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг м |
| та озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта го |
| боравне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одг |
| а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, д |
| са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигл |
| у нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, |
| олеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцим |
| урисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела |
| могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У сел |
| пови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој |
| се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не ч |
| свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још |
| о!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још ка |
| који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је зна |
| авге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да |
| еђу две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што се о |
| "133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још |
| светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — п |
| одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели |
| вога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противн |
| а.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, не |
| </p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу |
| дне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је |
| и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако |
| е арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске ариј |
| аничније.</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све пои |
| олико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би |
| је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Ра |
| .{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама |
| p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благ |
| н често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> |
| као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што виш |
| а, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газ |
| први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси јо |
| кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна бог |
| о кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освет |
| 52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам дру |
| оби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi |
| у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, |
| се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не |
| ака попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала |
| ира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хла |
| и његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадово |
| овица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква |
| један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им в |
| о за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је п |
| а ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шм |
| обро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новост |
| За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, к |
| еамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! |
| све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели зај |
| лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али |
| ара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хо |
| амен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је |
| ре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и т |
| то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна варм |
| видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За |
| ри пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, д |
| {S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам |
| отер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, |
| довољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе |
| ајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сид |
| Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах |
| нем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што н |
| који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па к |
| , а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S |
| отпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећен |
| ести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди м |
| од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и |
| ци да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <m |
| рини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране |
| елу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} |
| езе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Нов |
| ужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикота |
| е вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је прип |
| Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А |
| подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се |
| неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу |
| ар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Ју |
| џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да у |
| ка и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло похотљиво |
| на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот |
| непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, |
| ова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било |
| очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек |
| о у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; так |
| ла, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимск |
| ред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна послови |
| мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни |
| па књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа |
| p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек |
| та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца |
| о смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај с |
| нако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви а |
| да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госин |
| на да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са |
| хове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једар |
| и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућ |
| /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслуж |
| А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ |
| створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа. |
| о изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још не |
| ј проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нароч |
| ујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А п |
| било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био |
| ј авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, |
| и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење св |
| има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p |
| у врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} |
| ка била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати |
| ан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и по |
| а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко ви |
| нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чиј |
| пак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свира |
| <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обав |
| и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!... |
| <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S |
| ..а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтиви |
| ар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што к |
| ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још < |
| >— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Б |
| добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљ |
| <title>Рожданику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — |
| мо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — ум |
| ло калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера. |
| лити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти |
| док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> |
| у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљуј |
| је.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у бирт |
| подин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја? |
| цирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знат |
| и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин |
| } Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а ма |
| ји био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита ја |
| Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравно“ |
| која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о п |
| форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов |
| мшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb |
| та, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја о |
| творио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз г |
| си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису |
| ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад с |
| ’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по к |
| Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводил |
| те речи биле изушћене против католичког бискупа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — го |
| је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се |
| писа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике же |
| а Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи |
| з авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из соб |
| а су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћи |
| ешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас в |
| то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} И |
| ме ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да уп |
| от к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та |
| А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p> |
| у. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се с |
| аједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p> |
| то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће |
| а која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико |
| ушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде оста |
| ој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити госп |
| ерсида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али |
| ат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! |
| ли, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, |
| у крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири |
| Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га д |
| ке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с ва |
| о!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — |
| Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l |
| ц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n |
| ред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под |
| Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> |
| о.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n="95" /> < |
| Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> < |
| их нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго нег |
| о од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи |
| ј шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни |
| ам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{ |
| ишта, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> |
| месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у |
| а к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> < |
| ’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то |
| исане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори н |
| које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n="221" /> <div type="chapter" xml |
| ржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посј |
| <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочи |
| е три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то |
| и.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба |
| Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући шт |
| е леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила д |
| <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Уз |
| нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако |
| а а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно |
| ласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, д |
| нин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о ст |
| очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, ш |
| } Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{ |
| /l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“ |
| узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља св |
| сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет |
| и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у |
| ш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, |
| ј, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци |
| при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу ста |
| рманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терез |
| октор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео |
| кву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући коле |
| ле топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине ш |
| сподин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите! |
| стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква |
| и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно |
| иктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако ре |
| {S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе кон |
| ћу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима |
| пет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што < |
| ош једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у ба |
| ати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу с |
| да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјек |
| ?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размисл |
| , господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора |
| >— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да в |
| код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За |
| последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал |
| p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро |
| — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А |
| ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја П |
| е ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранц |
| жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам јед |
| јао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звон |
| то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То ј |
| и љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l |
| не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада др |
| кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Пе |
| то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је |
| же сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, ст |
| јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна |
| д је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је |
| >Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично |
| , драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а |
| то и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо |
| с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону дан |
| а, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали сви |
| ују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с |
| дићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото |
| не, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле н |
| и!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти |
| l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то |
| одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још |
| , к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, мол |
| оме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како |
| ице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми |
| лик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћ |
| било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац с |
| о, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n= |
| сјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ. |
| о, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом |
| х година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к |
| мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и шт |
| зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још |
| ко није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно |
| ђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота |
| оласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера о |
| се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — |
| , што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је |
| кли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се |
| ју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском |
| ши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непре |
| пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не из |
| днога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима |
| е ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто |
| > и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, |
| -а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с је |
| катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, бић |
| га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу |
| за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам д |
| ете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш |
| да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула би |
| Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито |
| p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — |
| ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имат |
| и, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо |
| има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — в |
| ка! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио |
| ти батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и |
| кашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А ш |
| га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! |
| о би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела ко |
| сада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа |
| нате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу |
| не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мен |
| на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео |
| сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а |
| ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин К |
| !{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да нап |
| да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да п |
| уљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите |
| еби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је н |
| и и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каж |
| b n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се намест |
| упице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњ |
| мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и н |
| му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви |
| ену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па |
| ри сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред др |
| и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на свој |
| а слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквар |
| ааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачки |
| есма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се и |
| та,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>М |
| гостинску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире |
| ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к |
| га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му. |
| веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, |
| егао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао |
| а биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељски |
| .{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига |
| ..</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да |
| па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље. |
| ече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплак |
| „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила |
| заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драг |
| неси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дан |
| ало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје |
| нија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или |
| , — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо сун |
| >Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви |
| е стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Зн |
| су ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Би |
| дно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога д |
| дна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад |
| вољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, |
| ија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватов |
| даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} П |
| е, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар |
| сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна |
| рвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим уст |
| е да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве; |
| ре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овак |
| ели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом с |
| , — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задо |
| -Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишв |
| огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао на једном дрвету у |
| дства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар па |
| у обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондов |
| доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико |
| .{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи глас |
| по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и |
| формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Ж |
| а се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из др |
| ли у туторској канцеларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде |
| Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штет |
| >— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, с |
| S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко |
| се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да |
| аринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанк |
| ишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је |
| ља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, к |
| ојим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не б |
| го а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова кој |
| ај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S |
| ну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта |
| треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: |
| на, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је |
| е из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћирин |
| танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пир |
| х суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врап |
| вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче |
| о чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је из ист |
| један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са |
| ек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само |
| дајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено |
| чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нар |
| летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, |
| ного, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та з |
| есење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> |
| ји.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су б |
| м машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопро |
| е у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живи |
| ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, коли |
| ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке н |
| , него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији |
| суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колим |
| терати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је |
| чурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Је |
| дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болт |
| {S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуц |
| кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јуна |
| бљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и миз |
| амо пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село |
| пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је |
| деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да |
| (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увет |
| е од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{ |
| е то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па |
| да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о |
| да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет по |
| го онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} |
| ега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{ |
| } Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело |
| ако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у ли |
| забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не мо |
| а мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и дигне с |
| Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н |
| којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допад |
| де из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као чов |
| стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слатко |
| аси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па |
| ра отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки с |
| и ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседа |
| мили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни |
| ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како м |
| је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И с |
| а како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l |
| полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце |
| љивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, д |
| ја и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом св |
| то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <p |
| која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да ра |
| ан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Ша |
| едан за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{ |
| еку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљи |
| а сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где |
| и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и д |
| шкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> сл |
| приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако у |
| ти, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриел |
| дине и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам |
| могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И в |
| <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у |
| аметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером |
| во највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот |
| и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим |
| та би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашл |
| кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! в |
| шкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> |
| ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габ |
| — А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све |
| и бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, |
| ен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најс |
| ну...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке |
| и мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како |
| ом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и |
| ајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Сев |
| представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се над |
| , немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се пот |
| видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ |
| ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Р |
| уго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти |
| Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, з |
| а? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели |
| ад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ |
| знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ д |
| > <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ на |
| > <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и |
| ош измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а |
| да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју ј |
| ајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к |
| к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је |
| -Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе |
| ра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обеш |
| </p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p |
| , то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{ |
| да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга са |
| те, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S |
| ној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану кој |
| ече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — р |
| сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпа |
| лесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> |
| наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се |
| ти и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Ви |
| ли парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са к |
| је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а |
| му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести св |
| путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове |
| сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, |
| онару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако |
| сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне |
| губићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се |
| чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат |
| д он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизм |
| жеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, |
| в пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да жив |
| с, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— |
| Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар |
| <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи с |
| тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> |
| н луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад г |
| днику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин- |
| аш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’ |
| сти, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми |
| ал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим у |
| сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами д |
| госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реф |
| адајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам |
| епше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да |
| :{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, н |
| ш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш |
| Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са со |
| ила већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и поглед |
| а <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} |
| ра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а сла |
| ава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже м |
| А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда |
| т једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па |
| оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни |
| емо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикам |
| ило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових род |
| та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се о |
| о после заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта д |
| аха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на па |
| напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки |
| ме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, ук |
| о кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и с |
| ше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p |
| ко изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на н |
| ели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а |
| ошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се |
| на опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде ка |
| и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> |
| сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — о |
| е, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи ј |
| ка је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира и |
| но и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршен |
| сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира ус |
| каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и гос |
| едити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— |
| ајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> |
| а као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се оп |
| а наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га по |
| се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једн |
| ару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер |
| — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да н |
| же, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, |
| ћа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нан |
| ј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, как |
| ава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непр |
| то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва ср |
| ир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Пост |
| ара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од |
| нкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога |
| .{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ |
| рекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} |
| Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није |
| Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Ју |
| ди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате |
| рке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi> |
| славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има дост |
| ек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и |
| дуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом |
| ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) |
| е потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, го |
| еде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви посед |
| умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два |
| се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шт |
| ла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не |
| ају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је |
| цује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та |
| и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије бе |
| осподин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе. |
| квеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што в |
| добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те |
| јцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме |
| амо за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако |
| га дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њем |
| ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на |
| у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се |
| дин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, |
| са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако ост |
| мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџа |
| его, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мал |
| наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> |
| а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Т |
| тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све |
| добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мис |
| ставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога < |
| </p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} |
| е па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву |
| > <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, |
| ли Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу |
| своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мисли |
| Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о |
| не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад |
| жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, |
| ="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожури |
| да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} |
| уди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у ирон |
| {S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним с |
| ња по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <p |
| н — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде ј |
| , а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели п |
| ...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте |
| но већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Запла |
| запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понуди |
| е?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— |
| хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{ |
| срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је д |
| к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела |
| ше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад п |
| ј срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p |
| , а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то н |
| му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи |
| да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао ша |
| чник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — |
| ш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{ |
| амо кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене! |
| !?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код н |
| верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се го |
| опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владик |
| и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а |
| поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ниш |
| иви ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкч |
| стол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим |
| >— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај тво |
| о ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац ј |
| S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта |
| вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао |
| о гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</forei |
| прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта |
| , мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, |
| ку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</forei |
| — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио |
| бра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да с |
| м!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p> |
| ли то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића бокт |
| едељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак |
| зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што ј |
| Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у |
| га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отво |
| кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице |
| радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у |
| фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити в |
| азала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо |
| укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова |
| его чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, |
| видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало |
| а мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>— |
| ега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују |
| жећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи |
| више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе св |
| е, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чин |
| вршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире |
| што сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у го |
| није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питањ |
| све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и по |
| ја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голу |
| а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим ст |
| убљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би т |
| зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их ди |
| а дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сам |
| с.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, је |
| hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поно |
| шафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не ве |
| — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим |
| и и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рек |
| би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таково |
| — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама п |
| S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље и кој |
| , а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, само постепено.{S} |
| е.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву с |
| е</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред |
| </l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l |
| сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32" /> господ |
| . — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећа |
| лео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јо |
| рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво и полако: |
| вима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> <pb n="62" /> <div type="chapter |
| господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је |
| о говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васпитана младеж |
| а јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: |
| а богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, гов |
| нили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више годин |
| ен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао |
| видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да но |
| лико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: „Пресв |
| омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сут |
| рици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као на |
| мо, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; ниса |
| Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гу |
| Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношев |
| ругим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни |
| у и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Мела |
| зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, |
| нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> |
| и и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула дв |
| ти!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! |
| ад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта р |
| кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — в |
| не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата |
| > <p>.................</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада |
| ло.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама |
| и до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз |
| ано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тх |
| м к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Веру |
| нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’! |
| дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена |
| ком катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Бог |
| ена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу намета |
| е така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <h |
| тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, виногр |
| ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — ве |
| ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сок |
| p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... п |
| то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{ |
| икови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила |
| авоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наста |
| је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треб |
| халтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господа |
| ји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо |
| шко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њем |
| рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост |
| ... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после |
| здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код |
| /p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здрав |
| шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а |
| а дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и |
| псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио |
| , ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња |
| то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мо |
| е и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> |
| , приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме |
| једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} А |
| милавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргован |
| које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми ње |
| у полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да ра |
| баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте |
| довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n=" |
| а по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или |
| се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена |
| p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју буј |
| запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике |
| а ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о |
| а Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— А |
| ишћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мис |
| и, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин |
| о спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд тол |
| то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згреши |
| и у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће |
| <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести |
| — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо |
| омпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши |
| а опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, |
| да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки по |
| у-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па н |
| шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена с |
| а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора |
| сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па |
| гов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како |
| , а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у пос |
| , па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му |
| ?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p |
| чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд |
| но.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад с |
| тарога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Ј |
| у године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n=" |
| све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штогл |
| и тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живи |
| дарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до |
| стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио не |
| и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подера |
| риц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се трес |
| ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и к |
| е, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња |
| 15" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је |
| у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p> |
| — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки |
| им попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па д |
| о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Е |
| Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а |
| — Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни |
| >— Каква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> шт |
| <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пег |
| федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, ка |
| и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и |
| на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опер |
| авно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем д |
| ило па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће м |
| атарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране |
| /p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi |
| се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња |
| .{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани |
| скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — |
| па — нека их...</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ј |
| и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Мелани |
| ућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! |
| упио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта но |
| знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као с |
| > <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А |
| ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њи |
| > <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и го |
| е грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комш |
| о кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено |
| ти, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па |
| а?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас и |
| табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, |
| з ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у к |
| а нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на п |
| ћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова. |
| то као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би б |
| е било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама |
| е можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се |
| м.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и н |
| слом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па |
| ила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курт |
| Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А ка |
| оја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле |
| вице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?! |
| тпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је |
| абих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> о |
| за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ |
| лату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за |
| олугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Т |
| ика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљен |
| пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземп |
| ели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Бо |
| ти!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да |
| </p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате |
| м да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило |
| , тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’м |
| све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у |
| аће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније ота |
| са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Н |
| бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша ба |
| јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу. |
| ену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није |
| ло!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то по |
| пино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, пом |
| местима, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад д |
| и, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у |
| иног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> |
| ече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе! |
| себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што |
| да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко |
| а.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је |
| в <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и |
| с пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је п |
| ди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању |
| ји се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и |
| , он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем |
| ти сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност |
| а се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да каже |
| и невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима прода |
| ини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер нали |
| у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташно |
| га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остал |
| ; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" / |
| ске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође |
| еланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала |
| је јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затв |
| летку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола |
| е</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi> |
| јни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о г |
| аха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда |
| му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи з |
| ула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речим |
| а и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје |
| иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пре |
| до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и |
| , Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само |
| таш ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{ |
| ати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи |
| било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам с |
| едеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, |
| г кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изр |
| а изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} |
| д добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим |
| да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракиј |
| p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него |
| м сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало |
| ања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми |
| , о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад |
| тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја |
| Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — П |
| бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе |
| д ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица и |
| к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S |
| и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — реч |
| д је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у |
| а ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} |
| сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја |
| пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног мелан |
| , на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права ру |
| ан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојт |
| трану — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа |
| и то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако |
| теже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; |
| љда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда и једнако се јада па бил |
| м се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Нег |
| м:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежд |
| терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p> |
| какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и т |
| дашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, |
| љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара н |
| оштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она |
| упио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} |
| о, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-П |
| то па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од |
| и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је уве |
| р прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="35" /> кој |
| д немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А |
| н!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на |
| се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове |
| ало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, п |
| лушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у |
| ро, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на с |
| друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљи |
| ругог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитн |
| еме уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару Затрацену |
| овицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све |
| Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином |
| а ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и |
| мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли |
| unit="subSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанае |
| и нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је ст |
| евера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју |
| тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је |
| обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи |
| после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жм |
| , помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у |
| је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари |
| кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из ов |
| њера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег |
| а је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у о |
| у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="chapter" |
| и бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас сел |
| , а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</ |
| ј то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и је |
| ко лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућ |
| вол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна т |
| и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у се |
| рила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:< |
| стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око ње |
| колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <h |
| спут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њег |
| епс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега |
| багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и |
| hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за |
| ет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S |
| ко сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> < |
| ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укра |
| оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна. |
| ,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди |
| пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад |
| је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} |
| о ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> < |
| угао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола |
| нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и |
| ијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости |
| ажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам |
| * Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi |
| аже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’ |
| у и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> < |
| де.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео св |
| вом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто |
| из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све со |
| ачинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани врем |
| е гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-С |
| а сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за к |
| Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... зн |
| ицу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њем |
| — Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вел |
| ла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изаша |
| хова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, |
| од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог |
| емој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да |
| у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; ни |
| снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се он |
| p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— А |
| рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла |
| вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж |
| дговара <pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но |
| м купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — |
| ин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, |
| да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а закл |
| ило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни |
| р остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам |
| че полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се гла |
| учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па пр |
| те се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама |
| . оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, |
| каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како |
| тидљивост —</p> <p>— Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да |
| оручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то< |
| писати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио. |
| ом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше в |
| под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру |
| , а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа поче |
| ро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жал |
| гу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девој |
| S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што |
| ити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо врем |
| ке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и врем |
| а није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се ни |
| идесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писменос |
| онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година |
| ио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја |
| знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> |
| инти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у писмо а писмо по |
| и написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро гов |
| и ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} О |
| рсиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и |
| <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани. |
| b n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који неве |
| ad> <p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је уве |
| ам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће из |
| животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и |
| редио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се к |
| >— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, п |
| ајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на глав |
| ну сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки |
| е ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекл |
| а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— |
| млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он |
| и пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфир |
| естала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ |
| оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде |
| баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-ј |
| да заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан сван |
| и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да н |
| коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише се кола |
| — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завир |
| ика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Пе |
| упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не |
| а тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</ |
| оског „<title>Тагблата</title>“ или још боље „<title>Интересантеблата</title>“</hi> </p> <p>Ова |
| бица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> < |
| гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> |
| је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран |
| га мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме пр |
| ен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћ |
| ича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кук |
| ељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао др |
| кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S |
| и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље |
| имиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и праз |
| пира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадиј |
| прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ |
| } И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква |
| p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, д |
| извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — реч |
| и; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, п |
| анијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо |
| емо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А нато |
| нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та |
| лом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида |
| /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се |
| упити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци |
| о било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам з |
| ’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи |
| ја али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, нег |
| — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а в |
| помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обор |
| ла и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и измеђ |
| ам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за соб |
| а!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочет |
| пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" / |
| иди вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и матри |
| половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповеди |
| лен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз |
| нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена чов |
| ло физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних су |
| те; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека дево |
| ле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су |
| исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, д |
| д поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без коно |
| троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове |
| кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Ос |
| ва сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из |
| ина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима |
| од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вел |
| вољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога да |
| ш је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чу |
| показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто с |
| сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код |
| поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, |
| .. — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да |
| ије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе |
| овали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајс |
| Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадиј |
| све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а |
| Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера |
| нет</foreign>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Кис ти |
| ng="de-Cyrl">Аусгецајхнет</foreign>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml |
| ?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта с |
| а, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред о |
| се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онак |
| p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпо |
| да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро би |
| несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада |
| оцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црве |
| у обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен и |
| а му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисл |
| овара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет н |
| ’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладин |
| дан млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако л |
| а се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се у |
| ли поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетист |
| за кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то! |
| {S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенст |
| и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све с |
| о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ |
| ије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном сал |
| се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта |
| осави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Васи |
| грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о |
| евари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} |
| ад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ |
| Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атреси |
| но живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких |
| а деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никак |
| —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, |
| p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господ |
| госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек до |
| 08" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’ |
| ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја |
| — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад |
| ојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</ |
| цују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па ба |
| и сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, ме |
| ма гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гл |
| баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с мед |
| емачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мат |
| ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— |
| им на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је ле |
| " /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио |
| из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврт |
| АЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАНКОВА КОЛА</p> <p>1898</p> </div> <pb n="0_4" /> <pb |
| <div type="titlepage"> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ БРАНКОВА КОЛА</p> </div> </front> <body> <head>ЋИРА И С |
| ед попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако з |
| а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте |
| рез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, уз |
| фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени прус |
| и Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} |
| о унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баб |
| та и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девој |
| ина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l |
| i> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињ |
| ра свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама |
| едлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</ |
| сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А |
| но лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе ча |
| земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског т |
| да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао стро |
| ма.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима |
| !“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били |
| о шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> |
| а и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацов |
| жни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не |
| у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, в |
| Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечур |
| гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш |
| у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све |
| узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p |
| па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Сре |
| кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која з |
| а мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу |
| рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о в |
| себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Ш |
| ади) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне |
| ље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез чо |
| о, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и |
| а да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та |
| „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ м |
| — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, так |
| венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето г |
| аје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју ј |
| е?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: ка |
| ?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту |
| милостива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање |
| им, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p> |
| оје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлач |
| суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, |
| егнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им |
| ве, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајт |
| д је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —< |
| .{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} |
| е трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако п |
| о!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, |
| весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек |
| ато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријат |
| Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{ |
| Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига |
| /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња |
| толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва |
| /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зе |
| <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да ка |
| ,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали |
| ш и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и не |
| кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини р |
| коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили к |
| прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S |
| рће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се не |
| > <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има |
| — Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!? |
| p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и б |
| разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано б |
| аздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> |
| био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас |
| реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И |
| Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, |
| баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> < |
| повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња |
| жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p |
| о на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из |
| рска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шт |
| >шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и |
| зиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’ |
| пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео |
| хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку |
| е натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарош |
| фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер |
| з ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви |
| ећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га ош |
| , формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на в |
| но плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке |
| а у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљи |
| О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи јед |
| ко будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима с |
| ће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а |
| едно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о |
| </p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> |
| — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуб |
| штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> |
| у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увиде |
| n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да ско |
| > <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брж |
| <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— А |
| е тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме |
| чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни к |
| ира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кар |
| ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге в |
| ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <milestone unit="subSection" / |
| анску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових |
| ?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овд |
| ем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш |
| о само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец |
| е му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко с |
| га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли с |
| , Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мен |
| та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам нек |
| погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелен |
| о к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} К |
| {S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а ос |
| > <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’ |
| , па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> |
| олдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандо |
| е памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао глав |
| емој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово |
| Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шац |
| ју.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- |
| код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</ |
| дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз |
| туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и там |
| !{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш! |
| вче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ. |
| о призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си |
| би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо |
| S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него в |
| д не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та за |
| } Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само ни |
| подина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокија |
| , Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, |
| hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је |
| ају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> |
| је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, зас |
| а се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> < |
| тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је |
| су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину с |
| вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је сл |
| Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с фед |
| у вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да пр |
| лао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајб |
| нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бр |
| аже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно |
| али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако |
| тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад |
| Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља |
| бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, |
| ! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се |
| о соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и настављ |
| местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би преду |
| та.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша |
| га, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој п |
| еленције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љути |
| у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке |
| још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и о |
| <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа С |
| е.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p> |
| се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурди |
| е, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват дад |
| i>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац...</p> |
| нате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па ј |
| у маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опе |
| орбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан |
| та се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} |
| заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану |
| аца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном |
| здан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад |
| ар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке |
| о стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста |
| но место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се уст |
| ни осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгл |
| буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону |
| бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" /> први пут и |
| зала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, па |
| му и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва н |
| задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш |
| тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, госпо |
| опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском! |
| у парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, |
| и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p |
| /hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не сам |
| ирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два |
| тер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па |
| ној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обриј |
| !{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику з |
| нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак |
| икад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — те |
| ови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабе |
| стумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе по |
| мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле ру |
| бијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо |
| S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћа |
| се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам |
| ића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, |
| о око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се |
| прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" /> <div type= |
| } Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг м |
| једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га |
| hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; неке групе са лицима |
| ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јул |
| ла и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спо |
| и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно д |
| оји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђип |
| ундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали |
| на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само |
| . деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и пон |
| заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесн |
| мишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци! |
| ашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пе |
| ign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако кра |
| имером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже мате |
| да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба |
| у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој |
| а!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у пра |
| ко је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у |
| нке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га п |
| } Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и му |
| г дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друш |
| ?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> с |
| н, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер |
| д једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујн |
| ски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лак |
| >— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући |
| ет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Је |
| своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер |
| <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад н |
| че: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате ш |
| ео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак п |
| другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају |
| док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела слу |
| рохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — |
| се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од |
| на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грк |
| — Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу |
| како да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа |
| у срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> |
| ашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S |
| буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу |
| х, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и пост |
| али један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај |
| ога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њ |
| ј, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта ур |
| ило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад |
| ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође |
| велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и |
| уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та |
| се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младе |
| а <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „ |
| еће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо |
| ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S |
| — Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи |
| а се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар врати |
| да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, о |
| нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет р |
| задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> < |
| ’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразн |
| нама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, |
| аслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} |
| , па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S |
| ти не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А зат |
| да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, |
| све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вел |
| сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi |
| ревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас |
| анице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад ид |
| ан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Д |
| ом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} |
| амо сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај! |
| S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови у |
| о малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад ст |
| {S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобр |
| после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем |
| авога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму |
| преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из п |
| ин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли |
| стаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом ср |
| А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће |
| ада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и госпо |
| ни се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="su |
| и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити |
| ркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред |
| а сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао п |
| самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их ј |
| лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола годи |
| добити само <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дак |
| !{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жу |
| одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старе |
| о, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, пошто |
| троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака |
| една другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, шт |
| ад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала пот |
| о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и г |
| чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп- |
| г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога |
| ишом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у н |
| ови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу |
| погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и из |
| ста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као бре |
| здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи с |
| о се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после мајск |
| ! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повез |
| песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S |
| анаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако |
| и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима пр |
| го ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени! |
| а, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прођ |
| ску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности исп |
| е је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у |
| поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркал |
| а њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што |
| Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сок |
| омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио |
| и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у н |
| аредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да |
| ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред |
| ли...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> |
| бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао к |
| а гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко вал |
| биству.{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија ц |
| p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је јо |
| међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је |
| шћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и пре |
| нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се |
| који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да ви |
| Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш |
| {S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам |
| S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S |
| Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако п |
| паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то пос |
| ђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми з |
| је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештал |
| > ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> < |
| ="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, |
| арином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно |
| вање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n="126" /> <div type="chapter |
| Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађе |
| вири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко с |
| те, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој |
| — А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се |
| у, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n=" |
| е са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујућ |
| воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако |
| као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по кат |
| S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с |
| ј завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујут |
| е имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу прак |
| глашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, |
| е бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава |
| ућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Ви |
| ним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок |
| ку — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога с |
| чу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак си |
| па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му |
| о тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више н |
| ца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за |
| реосвештенство: <foreign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; |
| <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — з |
| знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и би |
| раге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ов |
| ="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да |
| овек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi |
| мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви з |
| зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчуп |
| је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се до |
| ајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} |
| горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, |
| м благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше |
| .</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — |
| ђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и ни |
| наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone un |
| унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је |
| повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то |
| књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или о |
| им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се ба |
| дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако |
| елу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида |
| у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шл |
| ђивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у ку |
| угарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ај |
| <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— П |
| неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њи |
| им шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у пр |
| еде па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавил |
| азивала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, |
| им путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи |
| вол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p> <p>— Та... зна |
| дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, по |
| , громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа С |
| а на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждрало |
| обом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узб |
| сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна и |
| л’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркади |
| идне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што каж |
| ају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишч |
| је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г |
| о и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а |
| атке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше ву |
| кадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он осве |
| <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с г |
| п</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi |
| а нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју па |
| тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, ш |
| подин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терај |
| ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни з |
| драв’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> |
| не су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, д |
| е од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди ј |
| нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти |
| >— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!< |
| </p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} |
| ја и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га уз |
| Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спи |
| езати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један чо |
| И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, |
| Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него |
| сио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари д |
| и управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’та |
| ад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате прав |
| ита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да в |
| рговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена к |
| 5" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Про |
| ога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и |
| јте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!< |
| {S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо н |
| /p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех |
| <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стад |
| ш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад воле |
| је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта |
| ак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци |
| Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом н |
| видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо |
| ћи није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изне |
| разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. |
| добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признај |
| својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да |
| Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — с |
| ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из кућ |
| га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај с |
| {S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још н |
| !!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то од |
| рачуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кр |
| јд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те с |
| ну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, ниј |
| овао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Бож |
| ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ н |
| есни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна годи |
| лашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако поне |
| све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да |
| {S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље! |
| скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ... |
| ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуш |
| спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} |
| /hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — доб |
| еми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> уч |
| какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободн |
| ј дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с |
| “ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо |
| талим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, |
| и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дрем |
| > <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља. |
| у би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSection" |
| p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема |
| наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па онда |
| мислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к |
| е и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, госпо |
| —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, |
| ла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери |
| а ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизм |
| у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви н |
| ђ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.< |
| е на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми |
| уче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <p |
| : код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S |
| "139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ласта |
| p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, не |
| је до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, да пије сад |
| . — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам |
| ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p |
| заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше |
| а авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном ди |
| рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете |
| то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу |
| вак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p |
| а разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разговарали!... „ |
| фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху |
| ... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде ко |
| Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећ |
| ти! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор |
| ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка |
| да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— |
| та сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шт |
| и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпо |
| <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} |
| их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта са |
| буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>пра |
| лају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то за |
| ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљ |
| нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не н |
| сто дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> |
| вољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити |
| ворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Не |
| Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад вер |
| њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— |
| сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му |
| > <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На мој |
| говоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако |
| рада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако |
| је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак |
| није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како |
| а-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и |
| како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао |
| којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који |
| ве, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Ни |
| моје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола о |
| кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква ј |
| ем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пол |
| те него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p |
| рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира |
| и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели |
| но и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, ка |
| поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о в |
| ин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> |
| а прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема |
| а још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>до |
| госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте. |
| ами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком вре |
| а зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а д |
| положена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" |
| јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта ст |
| но води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пар |
| не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите бе |
| бодно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је пу |
| те! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ ро |
| исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја са |
| чим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> < |
| њи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Ка |
| и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А |
| а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Сп |
| и ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите |
| међа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктан |
| аш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били |
| дну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</ |
| дна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а з |
| лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се |
| па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} |
| иро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући гус |
| м чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све о |
| на, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Не |
| p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад м |
| — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми с |
| Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi |
| Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу с |
| се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ће |
| век вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p |
| , на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јес |
| латка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред д |
| лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе |
| а Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па.. |
| <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну ч |
| меша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила |
| било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с м |
| тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака |
| к кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса |
| </p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите |
| а!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама |
| — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром |
| тва, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој |
| кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину |
| т?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — |
| — Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са ст |
| С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје те |
| еш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јецајућ |
| — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла |
| {S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на |
| вате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса |
| госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због то |
| о се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; кри |
| а буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцира |
| штено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А к |
| ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S |
| ла, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је |
| одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак |
| еланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та |
| је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако |
| Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје св |
| вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такв |
| рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћир |
| Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, не |
| . никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио п |
| , госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо |
| е к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{ |
| i> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, |
| а, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну |
| м, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немој |
| и тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће б |
| нити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <forei |
| ио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Ар |
| ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да |
| сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себ |
| , фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира |
| допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што ј |
| ав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ниш |
| > <p>— Свакојако, свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г |
| сто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови |
| арате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Си |
| и би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и |
| о ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Веру |
| не.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју мо |
| , а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретн |
| а?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му |
| е!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, |
| За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се |
| ас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, |
| ко је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд |
| о Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} |
| > <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића јо |
| цељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спир |
| спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај |
| ш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето |
| е забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста |
| пела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94 |
| ера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, |
| <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све пр |
| е теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по |
| pb n="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, моли |
| је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите па |
| нмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се |
| и помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, |
| , ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта ва |
| лу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали |
| у.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје |
| непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија |
| ажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</ |
| ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је са |
| прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за се |
| ко нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја ва |
| се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци |
| ли очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, д |
| S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста |
| исам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп С |
| ко сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла |
| —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> |
| hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла |
| —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; нем |
| и се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — |
| и називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> к |
| , па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?< |
| ш пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{ |
| а то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!. |
| , па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог. |
| анцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој једа |
| ку ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, гос |
| куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута |
| , ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас |
| Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам |
| ам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Бож |
| молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај м |
| је нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од проше |
| ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је |
| ајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Пер |
| икоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашо |
| па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде |
| е му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да |
| штини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, доб |
| : коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та ме |
| — Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... в |
| то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено каз |
| сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те с |
| ош какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, |
| поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано в |
| е једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило |
| но ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, |
| па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите |
| се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми |
| То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и |
| м од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а по |
| пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каж |
| ... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како |
| машак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш |
| дин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{ |
| а је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад б |
| је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђ |
| ином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте у |
| граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп С |
| зали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели |
| еш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме |
| , фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави см |
| ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певат |
| е, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десе |
| ?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два с |
| ма мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, |
| е, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио д |
| м, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="1 |
| м стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то ј |
| p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште |
| деље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се |
| ити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} |
| подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам |
| о атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вам |
| де никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели |
| ворити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оће |
| ите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> |
| а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и |
| н к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} П |
| “, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како са |
| овек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље |
| да ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: цр |
| и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ о |
| могну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рац |
| обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин |
| торију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе пр |
| Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаре |
| највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњс |
| ово наше место?</p> <pb n="94" /> <p>— Ванредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! |
| тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена курисањем једнога старога штуцера |
| он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и н |
| извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис |
| оп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашт |
| чи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S |
| рок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да видите и увер |
| о преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чи |
| рене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само |
| e-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је |
| Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слингови |
| ренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а н |
| еј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављ |
| то око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би сли |
| ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути |
| и да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’ |
| берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, са |
| каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} |
| је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шт |
| сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Луг |
| ак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божје |
| по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, |
| > у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} |
| о пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту |
| свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Га |
| оп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се |
| — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето сам |
| да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и ис |
| трина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „ |
| е л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, |
| у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам |
| ри једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један п |
| мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ |
| <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели |
| /hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен |
| ко је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за п |
| ло.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао |
| ран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу |
| велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он |
| зане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецки |
| а па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дан |
| итаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељо |
| нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек |
| коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га |
| даје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi> |
| ле, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја |
| еста био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није |
| ра коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мирис |
| ко... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама |
| лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини закон |
| } Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — ве |
| , подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је са |
| лу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за |
| лу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, |
| онцерта, која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарн |
| се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само пожелети м |
| тујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него |
| у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па на |
| — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша ди |
| p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да ш |
| з тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа м |
| о ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајт |
| м господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотаро |
| то се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп С |
| ра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра! |
| . — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p> < |
| А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна ма |
| каза и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} |
| ономији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса |
| S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула |
| укуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... з |
| ко га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако трид |
| ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, моли |
| е! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана! |
| умачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља |
| јерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам |
| вога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb |
| молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</ |
| а од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје у |
| лаву; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћа |
| руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, др |
| и, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Мел |
| дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов на |
| ини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управ |
| де поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неко |
| есете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас ш |
| >— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не м |
| сподин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесе |
| {S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад |
| оје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха х |
| и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш г |
| ве недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љуб |
| могао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, |
| одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече |
| куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и |
| ајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; мор |
| спођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у |
| е, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је не |
| нцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрав |
| попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред п |
| у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ друг |
| /p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тр |
| прицирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођи |
| га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја н |
| е ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја о |
| ткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку... |
| ваш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме под |
| /hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, госпо |
| </hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не |
| <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално |
| , само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после п |
| по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и |
| {S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај ср |
| ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — реч |
| сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, позна |
| ји, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, как |
| говарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки |
| отоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав г |
| те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да уз |
| два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мал |
| илике овако:</p> <p>— Господине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крс |
| ио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја са |
| Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а ка |
| а, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чи |
| х, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво< |
| — А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати је |
| ољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у |
| цки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љуб |
| десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све |
| дите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако повазд |
| Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем |
| душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам |
| дравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, и |
| је алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он |
| Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, н |
| ери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штог |
| јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити. |
| ушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и |
| ке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, |
| е Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Ша |
| аде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћ |
| азни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула |
| сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну к |
| поја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате н |
| кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи |
| сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па |
| гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у посл |
| његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— |
| е клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно |
| зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> |
| расна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам онд |
| и се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} К |
| ите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, |
| ер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</ |
| Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га |
| да?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ |
| 5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то |
| ћ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам с |
| имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{ |
| >— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није |
| p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа |
| Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ј |
| сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетира |
| ваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте кри |
| ам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла о |
| е, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чин |
| че гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} М |
| } Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула |
| немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан п |
| разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — в |
| продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} |
| S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те |
| S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Ниса |
| p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л |
| већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми |
| епа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја јо |
| јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то з |
| ли?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И < |
| едном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра д |
| дним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со ш |
| ивота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па |
| трпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!.. |
| е коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко |
| гом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала! |
| p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</h |
| <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете |
| ат — ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p |
| таде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="d |
| сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-паро |
| је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми |
| ослова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, сме |
| а; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето |
| почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не в |
| тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А пом |
| оручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка |
| . — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле |
| p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Н |
| азриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима о којима се сувреме |
| сподине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младен |
| још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те |
| издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђ |
| а, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и о |
| у,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> < |
| глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим |
| најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећ |
| а својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутил |
| >— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л |
| ала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} |
| , господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... ва |
| о сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о |
| ели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић’, — преки |
| hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад |
| } Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна |
| е им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му |
| {S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не тр |
| поведао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што |
| ове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га |
| л’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, к |
| "159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијаним |
| .</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ј |
| био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један |
| ира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да јед |
| а Богословија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из шт |
| ала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један с |
| лу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она |
| о чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечке |
| ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је |
| е, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина м |
| !“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходни |
| не коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’ |
| да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, |
| она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђа |
| псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путн |
| , бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, |
| уству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењ |
| енсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету |
| напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (нег |
| но свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи п |
| у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе м |
| у лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи |
| S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и |
| е потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржа |
| тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„ |
| оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p> |
| Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ј |
| , — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S |
| погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не кисн |
| — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас |
| ам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди |
| знети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју р |
| е на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајт |
| ородошавши, новопостављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и с |
| S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у к |
| то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, |
| госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан |
| а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — пок |
| аве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигур |
| и</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши |
| е!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет к |
| ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко |
| 187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну з |
| ла још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не к |
| — Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?. |
| и, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пре |
| а ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што ст |
| варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи |
| ђеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> |
| ерсе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви |
| пира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> |
| >Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере ту |
| Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатр |
| газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о м |
| одало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа н |
| макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страш |
| е седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима |
| ко и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили с |
| ених колача <pb n="36" /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао пи |
| и, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет год |
| њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" |
| недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је ви |
| ни ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ |
| ’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто |
| а, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако |
| знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не зна |
| крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у т |
| втиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог |
| кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сад |
| изме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца ост |
| ње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пут |
| ед није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у се |
| у је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бу |
| се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стаја |
| у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се ви |
| мо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живит |
| јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега свак |
| к што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра д |
| да ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, гос |
| л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. |
| је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, |
| ду... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; п |
| i>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са |
| а то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, п |
| е сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тр |
| —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало у |
| ћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гле |
| Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <h |
| арошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њ |
| ко смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n=" |
| не лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо л |
| па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши |
| офне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћи |
| — Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николај |
| тојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши гос |
| иде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, |
| знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне м |
| клем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пиј |
| оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову |
| е, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин |
| ћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за |
| нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског |
| о се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпита |
| мах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина супруга!...{S} Милостива. <foreign xml |
| ас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су зв |
| — А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно |
| и умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити кол |
| о се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и приче |
| > <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у м |
| , па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} |
| а мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам р |
| господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{ |
| е забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госп |
| чну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хук |
| ој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако < |
| домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: |
| ама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> |
| с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да |
| Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!< |
| } Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха |
| рати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она |
| а!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од |
| а боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и |
| ао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмертна |
| а с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће |
| против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како |
| а</title> Хуфеландова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Раз |
| решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сока |
| после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, |
| десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздравља |
| "192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у |
| и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А |
| о чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га А |
| — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула |
| сте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња дру |
| и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и |
| путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су |
| у, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци |
| тво, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапури |
| мију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, п |
| у.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одел |
| или танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по д |
| ’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио |
| ше к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb |
| у, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке м |
| ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да до |
| столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење |
| о ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај |
| од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онд |
| који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере |
| оба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога |
| а се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло сум |
| ад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо дру |
| оповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је доб |
| /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... |
| ест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, |
| лика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још једа |
| то дете наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p |
| же фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. трина |
| очицу какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну с |
| слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквири |
| ругој половини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те |
| када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та им |
| {S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, |
| . <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњ |
| о усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и |
| лфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, шт |
| да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђ |
| 220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп |
| ра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на раз |
| најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико |
| сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред |
| уо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још |
| и млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети |
| селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „ |
| за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чув |
| ’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе с |
| , и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлингова |
| ’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалац |
| </p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те и |
| 3" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај |
| већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин пр |
| а — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од ње |
| аде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ |
| какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је |
| ципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које |
| Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у н |
| већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— |
| p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“< |
| и и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А п |
| онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако што |
| јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у |
| пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов |
| “, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p> |
| а купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густ |
| , била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може по |
| је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубил |
| моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе |
| <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се зами |
| адог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, |
| им њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и |
| р часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапц |
| и је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А чов |
| дај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу |
| ема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} |
| за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш |
| своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је |
| hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што |
| о уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{ |
| дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на ше |
| да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</ |
| !...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p> |
| о, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi |
| /p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најср |
| Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верк |
| но, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi |
| тигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разгово |
| рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на вра |
| њак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p |
| з венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчад |
| о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“. |
| звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже |
| Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време |
| ам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, |
| p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен г |
| Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — |
| </p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, |
| чкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и остав |
| /p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ов |
| </p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то с |
| и кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> |
| p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и |
| ити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој |
| Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, н |
| ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу |
| емо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? |
| лизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да кли |
| p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> |
| а то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> |
| , мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад гр |
| /p> <pb n="323" /> <p>— Десет сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико.. |
| а!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам |
| вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те |
| — Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад с |
| горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, |
| ква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела |
| лице,... господин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђаво |
| јеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више д |
| — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — |
| во наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— А |
| ило!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да |
| м ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да б |
| Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S |
| n="371" /> <p>— Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га |
| p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разб |
| је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње |
| ви их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га |
| ли, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера сво |
| пођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле ис |
| равио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пр |
| апа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— |
| бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; |
| ик.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на |
| </p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш.. |
| бро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више |
| а’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — настав |
| те чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окр |
| јице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — в |
| .{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и шта |
| /p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p> |
| е.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p> |
| тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „пре |
| ле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин |
| Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге које |
| ли, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, |
| а ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, п |
| забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, ве |
| ма се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, |
| о, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и ч |
| еш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја уда |
| спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, |
| /p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S |
| ај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, п |
| S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и дом |
| ла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> |
| ти да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> |
| није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— |
| л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> |
| , ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} |
| зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако |
| и поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним с |
| е).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узал |
| и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— О |
| ђ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Т |
| је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, |
| сподине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело јед |
| стуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га |
| и певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и |
| а.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисл |
| еваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и |
| ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, д |
| с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, д |
| > <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n= |
| >— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо |
| /p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.< |
| т.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно п |
| е се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi> |
| овано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p |
| фтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн но |
| фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спи |
| ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да рад |
| а мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку |
| очастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио |
| <pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Ј |
| форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта ј |
| hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Ив |
| >— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја н |
| о све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, ос |
| д те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди јед |
| итали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече |
| можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ни |
| >Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа |
| ку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасир |
| ладеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту |
| ерси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мо |
| ери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спре |
| а ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће мед |
| апско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни да |
| споја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да |
| вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким |
| ам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за неме |
| газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газ |
| а сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је |
| и —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта |
| тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну |
| ској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све не |
| лбум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту |
| а нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку пр |
| арности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је кошт |
| Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комши |
| ема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{ |
| по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али ј |
| евица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно |
| са.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> |
| Јула је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Ју |
| </p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господ |
| г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо |
| е године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и |
| аслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и сал |
| оје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба |
| , они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Перс |
| Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> < |
| мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли |
| — И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пун |
| , с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Ал |
| Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{ |
| ут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ |
| сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш н |
| ном.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића р |
| дала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата |
| кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам |
| а гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели |
| у.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с л |
| ући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; |
| та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумара |
| осподине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на пам |
| е господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та |
| </p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Мела |
| ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зеле |
| е задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих п |
| а доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад споме |
| .</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је |
| </p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262 |
| а вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам ј |
| га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни ч |
| p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још |
| сети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> |
| но што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су д |
| е, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>И |
| да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— |
| О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте мо |
| љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ м |
| <p>— Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, о |
| а!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш |
| "315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, |
| ла на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катан |
| е хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како ј |
| х, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, Догматике, ех —</p> <pb n="120" |
| .. једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" |
| иси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увл |
| е ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, |
| /p> <pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две н |
| <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни д |
| кости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до |
| добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овам |
| ребало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је |
| баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас |
| <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ м |
| брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>На |
| о, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у к |
| к.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, раки |
| истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, гос |
| анаест... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p |
| ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да к |
| е удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шт |
| изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — ша |
| лно сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењуј |
| дано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе само |
| м баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако ни |
| ио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!< |
| и говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си гов |
| ојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- |
| !</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после руч |
| арче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабан |
| ного нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p |
| ли поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више |
| те, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... н |
| рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>П |
| <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шт |
| е.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити |
| диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, < |
| од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног |
| њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне ром |
| ли искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој пошт |
| — Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас д |
| p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— |
| је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — кла |
| S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да |
| /p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше |
| и у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, сме |
| гију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> |
| кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо с |
| о је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi |
| пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што |
| ните!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу |
| у себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручницина!</p> <p> |
| бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу |
| и такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, |
| атери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p> |
| } Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пу |
| > <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, |
| <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Е |
| ватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кол |
| > <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, |
| ј Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хо |
| п-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb |
| ића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — |
| ош претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Т |
| </p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то |
| , неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер |
| деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавн |
| те тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за |
| има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> г |
| лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’ |
| ш три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје д |
| зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта им |
| четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће ва |
| есњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми |
| ти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} |
| добру савијачу сваком цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпоч |
| нда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако |
| ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке |
| лент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим. |
| не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели го |
| ди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> < |
| ицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па д |
| хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — |
| едио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! |
| пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу |
| ио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, |
| <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к |
| тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој |
| кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удов |
| о...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе |
| </p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки т |
| штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi> |
| није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, |
| д још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, — |
| м па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p> <p>— О, |
| Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио |
| оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни ко |
| 308" /> <p>— Нема ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пун |
| p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p> |
| м вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стар |
| Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио раки |
| де љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио го |
| нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је |
| , Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад с |
| крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био сво |
| /p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то |
| {S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? |
| кле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо |
| > <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би |
| ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја |
| ве село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а |
| </p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, |
| одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему онда |
| , па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваш |
| свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга |
| екире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп С |
| а своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па д |
| p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројт |
| е л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, ни |
| из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала |
| е или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенција намрштено — или незграпна <hi>шала</hi |
| та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природо |
| о...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па |
| — Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да |
| главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па нас |
| кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ |
| јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јо |
| Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделаји |
| } А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, м |
| а вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се с |
| а ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако т |
| а Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо |
| вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по ви |
| „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} |
| и, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрст |
| </hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађаје |
| е цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели ј |
| ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо ско |
| нцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, ш |
| н на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало о |
| вао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се насло |
| сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb |
| есна она позната народна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам д |
| лици потврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ип |
| Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p |
| е“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањи |
| и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпу |
| о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крсти |
| очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} До |
| ју господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?! |
| ође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је про |
| ећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та ниј |
| свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нац |
| и на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терет |
| ме и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај |
| ти.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — р |
| <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и |
| ерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: |
| а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то |
| се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример |
| шен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна францу |
| ! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</ |
| ају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, |
| зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај са |
| е од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могл |
| домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ к |
| виђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него др |
| виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и |
| миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамя |
| уги скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Ј |
| јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — |
| , да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело н |
| кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо |
| него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па куриш |
| душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти са |
| -Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш |
| и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о нек |
| ло на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе |
| из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалт |
| римјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у з |
| само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, вид |
| зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спири |
| а не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не з |
| ало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ |
| гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим |
| .“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени ле |
| дно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, |
| цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора с |
| <p>— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} Каква несрећа? — |
| , — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је |
| доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав наме |
| и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега |
| ушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи и |
| испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна |
| уповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле |
| а свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам ви |
| гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S} |
| пи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Пе |
| </p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело |
| неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје мла |
| гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневн |
| зучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архи |
| метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамт |
| то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.< |
| ило хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крст |
| да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче |
| да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парч |
| ала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да |
| та и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</ |
| дите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика.. |
| о фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде пр |
| оповским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз в |
| и, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С |
| ведао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у сел |
| ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом ни |
| етикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали |
| срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, |
| ље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девој |
| , само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не д |
| он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резон |
| свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко друго |
| поје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па |
| p> <p>ЈОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ</p> </div> <pb n="0_6" /> <pb n="0_7" /> < |
| е и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарн |
| лиже јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, |
| ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред њег |
| оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега |
| шту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у вел |
| вентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још мног |
| ија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је н |
| у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позн |
| него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокак |
| вио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгри |
| иклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и те |
| на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохов |
| је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} |
| ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са |
| Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај |
| } Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S |
| рошлим златним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Припове |
| стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо |
| — Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме |
| неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па |
| мо оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину |
| ја је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај |
| караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одм |
| м старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно |
| и дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле он |
| је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n |
| је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне |
| осно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава |
| а им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „ |
| ењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало |
| Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено сао |
| S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Извед |
| о, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спева |
| наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, |
| ио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки |
| е ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се |
| ају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шеши |
| знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збит |
| отрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: |
| ке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа о |
| ила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} |
| n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођ |
| о шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабам |
| естрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да |
| .{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам ње |
| знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним што |
| то.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана |
| се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узим |
| ак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају |
| р таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се |
| лима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а (из поч |
| лације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића |
| Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе кап |
| з у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Ге |
| о! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p |
| ја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину с |
| поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у по |
| распараном поставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама. |
| с на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу ов |
| к одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, |
| е овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу |
| ти у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све |
| /p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија |
| можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Так |
| а <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Зна |
| ућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} |
| ербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш |
| ста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господ |
| адосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па |
| ска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, шт |
| моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и т |
| ели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била с |
| /hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та ни |
| ило баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е |
| >— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компа |
| добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесе |
| ш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени |
| Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред пас |
| овека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што ј |
| ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да |
| та смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а в |
| вља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друк |
| њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; ка |
| говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој |
| ина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева др |
| епће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа |
| те... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обаш |
| и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћ |
| — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; о |
| >— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— |
| а вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но ка |
| у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ |
| н да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јеч |
| у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро дивани |
| S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још |
| ’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А |
| !{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, |
| l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени с |
| и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ |
| ај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> < |
| јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признат |
| помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, ос |
| а по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам п |
| у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна |
| да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— Т |
| из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш |
| , а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно послов |
| е живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За сваго |
| ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадниц |
| Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања жив |
| само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p |
| ле једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак |
| а прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужност |
| ли, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет ч |
| тов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола |
| ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Б |
| аду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господ |
| аву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов |
| ="subSection" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спи |
| ји дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово |
| очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и |
| се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаокол |
| е о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељ |
| а читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако до |
| ростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и бо |
| секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим и |
| ја; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— |
| д себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S |
| цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми и |
| о спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролаз |
| ани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једн |
| аравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone |
| ћо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па с |
| — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда |
| задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало |
| орисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немил |
| або перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нек |
| има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којим |
| реме много се штошта променило, само је верност њихова супружанска остала она иста, она стара.{ |
| руковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Пад |
| вано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{ |
| имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог до |
| ко невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ |
| p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми гов |
| ла све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сиро |
| ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људ |
| на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то |
| гне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио |
| ће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио. |
| да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, |
| ок су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убије |
| а сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, |
| гу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у о |
| у су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима поједино |
| е, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму мора |
| блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом |
| е при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, |
| д.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> < |
| заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара< |
| стављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојав |
| ш онда договорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који |
| га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него са |
| рофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, |
| вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Вер |
| тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали. |
| да да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p> |
| } Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> |
| hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учи |
| им... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да с |
| ио је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели го |
| нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква |
| шло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповед |
| ално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељ |
| знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та зн |
| исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна |
| <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да |
| исам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам го |
| пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира |
| ите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад |
| све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, |
| ам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ |
| дари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, гос |
| а. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече гђ |
| е потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите |
| то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео |
| то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баш |
| једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — |
| .</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек |
| > <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p> |
| отив! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновал |
| } О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — поправља с |
| тавајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, |
| ом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ и |
| вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, |
| а се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> |
| о пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче |
| се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге тре |
| ева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верн |
| већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и |
| све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p |
| куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило |
| са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо |
| <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивн |
| извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенул |
| ући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: |
| S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} С |
| и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињ |
| принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ |
| ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А |
| врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="8 |
| кле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају |
| ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дођ |
| одила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби |
| се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ик |
| алосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био |
| у!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву |
| с где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова дв |
| А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о |
| олимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва |
| шапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се пр |
| су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По сво |
| ).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако |
| ром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="32 |
| ворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</ |
| по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па ра |
| не баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омари |
| латан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p |
| жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title> |
| и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мно |
| ..{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква ка |
| и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву |
| варт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу че |
| о а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и прили |
| орено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} |
| ао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј |
| а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу т |
| ло као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадес |
| ира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Гл |
| човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, ш |
| вило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „ |
| ра на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је он |
| — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован ц |
| „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат ви |
| е чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у кол |
| , Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми при |
| то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су |
| ..{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршуј |
| м заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Ша |
| Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом |
| лога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну |
| подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа |
| <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља с |
| е само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.< |
| ког сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времен |
| немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, п |
| ; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S |
| коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псов |
| свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај |
| огим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и м |
| {S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама до |
| S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и |
| атуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви нем |
| о се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле пант |
| је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} |
| Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то |
| кивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сах |
| етно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одго |
| лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у рит |
| тела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетај |
| г о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</ |
| натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— Ја, на |
| ипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика |
| !“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт |
| кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Б |
| им баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту п |
| , а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојч |
| рими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш |
| ли.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усме |
| настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. |
| и ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо |
| и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би |
| p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живи |
| аписано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула с |
| hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Бо |
| сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да ци |
| а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда ве |
| има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастил |
| ве да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, |
| ће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара |
| р сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шест |
| ебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати н |
| који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја. |
| и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двој |
| ако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана |
| ли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и |
| те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само ст |
| то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb |
| твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам |
| ина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} |
| гођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетк |
| шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он с |
| и, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За |
| говори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па т |
| вени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте |
| е... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све леп |
| о:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и н |
| нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико |
| } Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да н |
| , нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике |
| у све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам |
| его је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Ч |
| риповедати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедај |
| и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш |
| ономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Б |
| > <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и за |
| — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у |
| после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавал |
| лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако о |
| кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} |
| о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо |
| госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та |
| Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се уд |
| !{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву |
| ост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да к |
| викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стра |
| {S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то дивани |
| .{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и |
| еш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја |
| чити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко |
| а Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добр |
| </p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. |
| дан, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а к |
| те, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, |
| /p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n=" |
| викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</h |
| евали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се |
| но плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још ту |
| послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово ч |
| не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ прест |
| .{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је зан |
| а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто л |
| е направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног т |
| м на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није дола |
| ра у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца ни |
| .{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана н |
| у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ци |
| мали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је то |
| А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> |
| сти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, |
| кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто ве |
| ај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан |
| ларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи |
| клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар |
| тив поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ |
| а шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме |
| говарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па ла |
| и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знат |
| морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и уме |
| са зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> |
| нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и |
| ше од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио |
| то ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај. |
| и једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p> |
| клук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једно |
| раз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека |
| ве, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пит |
| .{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руко |
| е да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако |
| Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа |
| хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једн |
| тово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био |
| брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом |
| ечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељства.{S} Па је тако и |
| ругима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је јед |
| , тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p |
| "111" /> А <title>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title |
| а га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ ре |
| .</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја< |
| сприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, |
| чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, ка |
| а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало |
| м сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и |
| ажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто |
| рила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви |
| ња Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор мож |
| поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прили |
| а ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, |
| кам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето |
| ко је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо |
| Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га са |
| р, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме |
| ецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у не |
| ја... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем |
| и код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и кр |
| али), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што |
| ка ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{ |
| осна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања. |
| ечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бој |
| Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај |
| ра се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг чове |
| „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напосле |
| и, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очеки |
| Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго о |
| Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Нема |
| м само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све с |
| {S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S |
| адија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „ |
| а официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, п |
| о да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па |
| а јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре |
| n>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „доб |
| е и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: |
| се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила. |
| вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, в |
| очео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало. |
| сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали |
| шта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Мелан |
| сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и |
| ека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага ле |
| ече приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је пи |
| ешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и др |
| ворим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!... |
| ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, |
| Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се т |
| и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" |
| но служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и к |
| тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта |
| ио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће п |
| а радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да |
| авно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне |
| estone unit="subSection" /> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом т |
| ледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупли |
| добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не |
| а била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида за |
| живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатк |
| и то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Ш |
| де Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао |
| о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет |
| док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Ад |
| ећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и |
| ој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој н |
| како му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{ |
| ана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и раз |
| човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та је |
| , — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне |
| и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свак |
| , а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <p |
| лим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а т |
| кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, |
| наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} |
| па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи |
| ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас о |
| ије никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био |
| исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S |
| етну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Ш |
| те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила |
| и Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габри |
| нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој х |
| на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, |
| — Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од |
| у!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она |
| p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео суста |
| богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин |
| поменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гне |
| илен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили о |
| е далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчан |
| нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и изв |
| д ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ј |
| а.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бог |
| говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} |
| даје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од |
| а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да |
| аљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, |
| ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси тре |
| се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> те |
| п Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти г |
| адба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, уве |
| је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> се |
| и у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене мо |
| ађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе |
| уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се хран |
| Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, |
| који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео га |
| а ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће д |
| окаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десн |
| и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p |
| Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— |
| uote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се |
| head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и д |
| кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прв |
| — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, |
| А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите с |
| и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо се |
| прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми ни |
| , ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда там |
| („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђав |
| је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и са |
| , па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћ |
| а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш |
| о посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увели |
| ој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона |
| е се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика та |
| поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) |
| и имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не |
| пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да |
| вињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се праши |
| вали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала. |
| ван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, |
| неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пак |
| да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут< |
| кадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкр |
| а још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила н |
| рио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара |
| ад водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и |
| реће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски |
| из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијућ |
| <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пр |
| љубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да |
| е мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјесности и ст |
| стољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задо |
| трење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да слу |
| ле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни |
| морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се р |
| радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна |
| 32" /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и за |
| } Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} |
| , не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо |
| да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— |
| вам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се з |
| ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, нег |
| hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао м |
| од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни |
| стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, го |
| ети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније би |
| а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштен |
| ико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n="135" |
| , диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да |
| е магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> |
| а трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако |
| ако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима |
| о баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад |
| е принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, м |
| А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и |
| ти у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабе |
| и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мел |
| дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, |
| </p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако м |
| фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да |
| рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа |
| че још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, т |
| чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек |
| ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада |
| тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш |
| ц и са самим касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отр |
| и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта |
| авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле |
| и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас п |
| ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледа |
| ослова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде и |
| већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} |
| асу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гла |
| шета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само |
| 338" /> <p>— После, мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа П |
| <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> |
| <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l> |
| ; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанс |
| ужи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено н |
| да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бит |
| лати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, не |
| l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се |
| ote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго м |
| е“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада.. |
| ајмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, |
| тарога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пр |
| и им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера |
| боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p> |
| с, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Ол |
| гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија |
| >— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S |
| ола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се |
| рио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим п |
| ског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пу |
| ице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Чита |
| а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили во |
| не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> < |
| ако му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач |
| е мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам п |
| , ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио |
| споја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штог |
| пусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, |
| де га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и г |
| не шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не з |
| очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе санд |
| речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп- |
| причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је |
| адића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шет |
| ивели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или ов |
| све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и с |
| во ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадији |
| Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменул |
| рила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{ |
| била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао |
| поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где |
| невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од |
| ја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање |
| — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве бас |
| а да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то |
| ко се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За т |
| али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> л |
| куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спири |
| а да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и |
| а терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено |
| да пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нић |
| иваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми |
| } Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за бе |
| т „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам |
| је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су он |
| из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, д |
| а вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb |
| е мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ |
| </p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толик |
| p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p> |
| талис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседа |
| {S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је зад |
| ло је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова сада |
| подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити |
| наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимс |
| амо, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми ј |
| олико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде п |
| p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S |
| на.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам |
| знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, шт |
| , него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Пе |
| д, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе |
| —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас |
| и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надале |
| бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читао |
| ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не над |
| све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; |
| Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двап |
| , како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и о |
| “ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је посл |
| трашног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уг |
| то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Ка |
| !{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и п |
| <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како у |
| те моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— |
| <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и |
| сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако |
| су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек |
| ерса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила к |
| на.{S} Укућани седели испред куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Ра |
| озивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромп |
| {S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала мно |
| шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> < |
| > <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно.. |
| уком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су П |
| но Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та др |
| А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи |
| на тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њ |
| сти а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо нобл |
| јбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући |
| дај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Т |
| у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде ш |
| селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти ц |
| , а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</ |
| наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти |
| пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да слу |
| убота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима |
| Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Су |
| не дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи |
| p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први кор |
| у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас. |
| бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, г |
| н си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек |
| излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, кла |
| а Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацад |
| , — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећа |
| ужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</ |
| уги рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима |
| ДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олу |
| ве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је |
| у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима. |
| гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињи |
| дрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и |
| авале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог |
| ко; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им ж |
| кост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газ |
| ориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</ |
| у звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето |
| је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ру |
| ајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покрив |
| је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} |
| их кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне л |
| увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два конц |
| Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слут |
| превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна |
| ва каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, р |
| решене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, |
| ћом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је |
| ојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник између у |
| ао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да ј |
| више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и |
| се!</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— |
| гу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вич |
| ом у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, |
| да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфиро |
| такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> |
| здалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће |
| појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео |
| , па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим в |
| но, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који до |
| карац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — |
| S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда |
| ставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за в |
| ако не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к |
| ам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио |
| а; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нис |
| тица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S |
| сњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи |
| твар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више |
| а, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом кој |
| <p>— Ванредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре д |
| ислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, так |
| иво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџ |
| <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила |
| ели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш |
| сподин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Мо |
| уке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна |
| д вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста |
| ао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, шт |
| ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули чере |
| ја, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да луп |
| у!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</ |
| гурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми |
| ртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она |
| робајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Т |
| > <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да |
| , — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све |
| ест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је |
| мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па как |
| да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, |
| } Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, |
| а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и |
| !</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џе |
| м</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу |
| а лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана |
| >— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на он |
| > <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, |
| мање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она |
| ли.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово п |
| <p>— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говори |
| <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Ју |
| а се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар из |
| ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и |
| право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих н |
| еварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете к |
| је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то |
| детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелун |
| i>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин |
| аква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели по |
| слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —< |
| ерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— |
| смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: на |
| </p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте |
| требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и дец |
| то ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може |
| рим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња |
| вамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, |
| тано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели |
| силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола |
| акву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S |
| оћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри |
| бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из ку |
| на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утеши |
| , што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђуве |
| — Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда глед |
| сно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S |
| "29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробит |
| а добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... |
| ле смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна< |
| и већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и |
| осподин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код ку |
| вде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштај |
| , — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете |
| поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{ |
| тали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што |
| о и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча |
| је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — |
| м тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо |
| споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, |
| едаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћет |
| место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе |
| шај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо? |
| ан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљат |
| ш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S |
| еров, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а |
| лу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шешир |
| м</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Ша |
| >— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је на |
| це и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отп |
| па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жа |
| јући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о |
| и радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} П |
| да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S |
| иротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме |
| ка ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сам |
| дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувен |
| ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову марам |
| ајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера |
| оже сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво на |
| </p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то бил |
| ег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p> |
| на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушај |
| биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господ |
| Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О ча |
| Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено |
| {S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} |
| зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако т |
| солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за с |
| О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да |
| ице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве прин |
| а, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p |
| капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на се |
| красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја с |
| <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће |
| p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Тали |
| шћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је |
| пако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— |
| да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав |
| а попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!< |
| дма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин |
| сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да ско |
| Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалит |
| >— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те н |
| ски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изн |
| сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп |
| ара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпој |
| бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та ка |
| ите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели |
| Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— |
| у свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то од |
| и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се |
| <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног прокл |
| у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш |
| зеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа |
| да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула |
| ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p |
| е, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад |
| воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} |
| > <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансиона |
| ако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, нег |
| — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћ |
| — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребр |
| Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} |
| тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише са |
| ношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гле |
| флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —< |
| то-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се |
| децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи |
| , а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово |
| ардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошев |
| опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате |
| редставите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта |
| „Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми ст |
| А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запит |
| о лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможе |
| овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају |
| авим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла м |
| вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас. |
| ама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И |
| е! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то |
| а.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и |
| дан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да |
| а толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је |
| hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа |
| е.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћиц |
| Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска |
| ко себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унес |
| </p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у к |
| које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} |
| понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> могу п |
| мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуру |
| ебе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема пок |
| ватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдаш |
| pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S |
| а Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, |
| Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, |
| сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам |
| Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} |
| и смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорб |
| доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба доми |
| тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— |
| где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.< |
| ау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај.. |
| и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он |
| абоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све с |
| ите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — |
| свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога во |
| и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а |
| Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шт |
| оји дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром |
| ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — в |
| глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта |
| ј ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— |
| атворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стој |
| задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к |
| е руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Бож |
| нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним уд |
| мислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. |
| о пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја |
| ду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знат |
| о да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перс |
| е сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српск |
| /p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зов |
| дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" |
| изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви |
| <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерч |
| Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тун |
| eign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на |
| где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.< |
| Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише |
| Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штог |
| а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели по |
| прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Вид |
| а.{S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, за |
| зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> < |
| ди себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој |
| ји у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?< |
| ланију!...{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће госпо |
| мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерк |
| и, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> не |
| обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано |
| ла ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи св |
| вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела |
| е попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешк |
| Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру ј |
| свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад |
| шу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јав |
| ам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у стар |
| " /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова не |
| гне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерк |
| ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге го |
| једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се |
| нмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти |
| мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габри |
| е сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи |
| е сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — |
| p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборав |
| зму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи жив |
| Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и |
| гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} К |
| едва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју |
| hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не мож |
| ала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у |
| ња, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и т |
| а у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ства |
| и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па у |
| њак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о баја |
| пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици р |
| га и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{ |
| рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — Т |
| а, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад вид |
| пева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело |
| једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се н |
| /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, ка |
| вењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него |
| p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— |
| оће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне де |
| је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</ |
| ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако |
| ојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јо |
| А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају! |
| тарости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њи |
| а је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p> |
| подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и п |
| ући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Ј |
| уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p |
| и видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шн |
| S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и ду |
| о пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био сп |
| И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што с |
| је чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетк |
| естице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возит |
| је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је св |
| а к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула си |
| Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо |
| ање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, |
| па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад ста |
| аво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратула |
| рав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како |
| све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} |
| ла им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, ка |
| а само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка мо |
| сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах ј |
| је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} |
| вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер |
| га, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још посл |
| ајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и |
| итеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да |
| на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и |
| {S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за о |
| други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацира |
| ест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека |
| ату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколико веш |
| ло на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’ |
| темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псо |
| е било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послуша |
| његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих с |
| > неком капижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој |
| ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије |
| ер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да п |
| и, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чул |
| се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене |
| , па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у |
| рсино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела |
| је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповеда |
| издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију они |
| где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у |
| јке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој |
| !{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мал |
| од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио |
| по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога |
| ио је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини |
| АЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара посл |
| ТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону зл |
| н стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситни |
| тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S |
| а!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто зна |
| рану и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ј |
| ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници |
| А СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са с |
| МНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хи |
| расла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само гре |
| сац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме |
| се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после он |
| које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p> |
| унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан ч |
| анија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па с |
| — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови м |
| ати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених ра |
| рекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену по |
| а и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и |
| оложена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сид |
| Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — р |
| и пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити |
| орт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> |
| е она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена бил |
| i> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.< |
| ?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S |
| е примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, |
| е замишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џеп |
| лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче ал |
| е красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио |
| о!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повук |
| ра га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној њ |
| Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су ч |
| ну конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па |
| шта друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се г |
| ући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о |
| ратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио н |
| !</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то |
| едан у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај |
| Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, тр |
| и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају |
| , куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у о |
| у је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи |
| било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао |
| е није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, ко |
| д помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- раз |
| та где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад а |
| сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} |
| иста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте |
| га.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом изве |
| и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi> |
| ака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па лу |
| их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p |
| ов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се помами |
| њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну ви |
| е ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је ос |
| нутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понес |
| видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљошт |
| акне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукњ |
| лако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тет |
| ежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чв |
| Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу |
| } Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја |
| окак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти |
| а.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: |
| нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила |
| крета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овд |
| етних и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фра |
| ју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здр |
| глшпила и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинс |
| се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Пут |
| ели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за |
| ише... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попа |
| ренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак д |
| } Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте |
| ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо |
| им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљив |
| супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако с |
| ош лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због будућег |
| ш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема ни |
| и наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— |
| мишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро |
| еда овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши |
| рицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо с |
| терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не |
| ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлиб |
| них дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Мож |
| на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волел |
| те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л |
| } А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, м |
| надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус |
| а све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! |
| страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ |
| и... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је |
| !...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу јо |
| село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта |
| ње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код на |
| дим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти |
| n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вел |
| н појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добит |
| би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну нај |
| пу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде |
| то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ра |
| штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се о |
| p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушку |
| сам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> |
| реко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја |
| че сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стад |
| да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана |
| све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега |
| о је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! |
| , каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да |
| <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам |
| Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена |
| тима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од с |
| обро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{ |
| што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — |
| љак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабет |
| <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, |
| ођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мисл |
| е у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p |
| и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај з |
| ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: |
| хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S |
| ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила |
| се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала |
| ло.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S |
| јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Т |
| и.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући |
| уг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин |
| наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте ча |
| м свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и н |
| спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За т |
| Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и мо |
| шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја к |
| рамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> </di |
| а као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за ми |
| Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, |
| морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те |
| ер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену |
| јајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жало |
| це, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, |
| он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — од |
| Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили о |
| о, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам п |
| е се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред гос |
| нако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћује |
| ?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху с |
| ест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече |
| мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> < |
| А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотер |
| ранција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, сл |
| право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — |
| више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако |
| у. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћ |
| или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} |
| сне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, |
| вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој |
| /p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> |
| и се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и н |
| А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још ко |
| па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жал |
| кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим и |
| {S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p |
| и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ |
| летог решета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек проб |
| тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по |
| за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, |
| , валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p |
| ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="7 |
| >толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — |
| ије он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</ |
| дице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут |
| да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, |
| ије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силн |
| пи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније не |
| еби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се узд |
| арио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се пога |
| ш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио |
| брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније |
| кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов х |
| p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној к |
| он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију |
| зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не |
| да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хо |
| се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска беш |
| о селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јест |
| јама разговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати коли |
| ти се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, иск |
| та ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</ |
| <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> |
| о онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, д |
| мотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чека |
| што возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је |
| а Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’о |
| има променило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни |
| ет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и |
| и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљ |
| се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бо |
| аш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То ј |
| гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се |
| алио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонакл |
| </hi> сама својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се ни |
| и у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изго |
| инске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као С |
| аздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која ј |
| домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак |
| умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играј |
| , али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али с |
| гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</ |
| челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира |
| њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S |
| к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је |
| о навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само |
| ама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр у |
| адржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да |
| реосвештенство Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време |
| сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дак |
| } После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту стр |
| павица, која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Д |
| и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска дец |
| не, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које б |
| је гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица |
| а улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — К |
| ежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака |
| калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети |
| <p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>А |
| азила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже ш |
| да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гум |
| лију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је п |
| нате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му |
| с на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако у |
| ак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb |
| ! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не |
| беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега |
| .{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" |
| И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} |
| паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" / |
| дице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ош |
| викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из ба |
| Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости |
| а у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњ |
| /p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — о |
| чкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — викну запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Цвечкенмаје |
| p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врат |
| збити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично од |
| у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p> |
| <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти |
| ли!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изглед |
| свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пу |
| срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око |
| рата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, |
| најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ |
| ак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у с |
| д саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нист |
| .. не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — З |
| азгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи |
| омаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо! |
| в’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми о |
| Никаква одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет ни |
| поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оч |
| — Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене |
| е ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на л |
| о, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ч |
| е гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, |
| је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај |
| пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула |
| кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Ко |
| ина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођ |
| их дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те |
| помагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га |
| и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунап |
| уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачува |
| те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-х |
| решила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кро |
| <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а ме |
| њу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју |
| писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комши |
| , — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува в |
| l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је пес |
| > <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери |
| а, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум готес вилен</foreign>, — рече Меланија прегледајући рајспулфе |
| а, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде |
| а, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после |
| подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно |
| се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив ост |
| једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и д |
| торат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла |
| “ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристок |
| к’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је нек |
| мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, н |
| јом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на |
| се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофте |
| а и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> </div> <pb |
| е у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и дом |
| је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беам |
| b n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш |
| друм по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ в |
| зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви и |
| S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S |
| е, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћин |
| он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани |
| , па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита нов |
| некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> < |
| о.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о ца |
| ог сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаш |
| Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се диг |
| га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он с |
| ографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп |
| вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једн |
| ића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он м |
| ледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојт |
| еје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, зна |
| се чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад |
| поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило |
| једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао |
| век... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згод |
| сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мал |
| авио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода д |
| још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? |
| S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти г |
| дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговор |
| а спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај б |
| о говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе |
| кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар м |
| видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била |
| ="296" /> <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру |
| ћка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па з |
| нска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп- |
| хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око ко |
| т стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет ср |
| ни домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: |
| се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} |
| свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докл |
| тови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг |
| Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко! |
| ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да с |
| се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p> |
| јдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, |
| е „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свет |
| о ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb |
| х родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно н |
| } У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохиј |
| : сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и гос |
| голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана пр |
| Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p |
| Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је ј |
| ино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин. |
| пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и |
| Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио |
| Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што |
| ере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— |
| овица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и |
| а.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} |
| {S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа П |
| е, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впр |
| ила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и д |
| се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро |
| о их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпој |
| а, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, вер |
| рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — |
| /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога |
| и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и |
| , нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета ж |
| едан на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели компл |
| и; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и на |
| гим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква |
| рце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на т |
| види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се п |
| а грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер |
| акав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје |
| теривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и д |
| трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутог |
| ним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p |
| емичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилаз |
| ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас о |
| врт сланине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоц |
| оже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудго |
| т дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни |
| , макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се ба |
| бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подн |
| олеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је ост |
| госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне |
| . — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његов |
| Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало бра |
| то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је м |
| драва као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој неш |
| адије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три с |
| је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегл |
| ма и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрен |
| n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно д |
| 244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазуб |
| путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво п |
| па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе рав |
| ћи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из сво |
| устило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једн |
| колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом спомен |
| Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издуж |
| > <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с |
| ао од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није |
| ђ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваљ |
| исли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по ма |
| дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирен |
| l:lang="de-Cyrl">мајн грус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видел |
| њу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал |
| p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да ос |
| а слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби |
| .</p> <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, |
| љу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад зн |
| оубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} До |
| Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам? |
| не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У |
| о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— А |
| јде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе о |
| „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мо |
| он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу |
| наске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па не |
| с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ |
| сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге |
| и и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је го |
| Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јорго |
| кога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Господин- |
| овек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајб |
| оћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не |
| асет српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакри |
| га белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој пом |
| о једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити. |
| ву да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волије |
| Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађи |
| ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ од |
| ира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — см |
| е цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и |
| им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња |
| ридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — п |
| а јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубље |
| н, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема |
| а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у |
| ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту |
| ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парох |
| Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко с |
| ад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велик |
| па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који |
| а ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготови |
| ашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гро |
| ати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Мо |
| кад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што д |
| > — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — |
| ву главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и |
| и више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се |
| и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служ |
| нема ништа против француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателис |
| глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Сам |
| дмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држа |
| ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво |
| аше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по |
| кад, него онако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се |
| између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ак |
| о три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S |
| запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена |
| кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они |
| ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов |
| а залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато |
| а.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узе |
| нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан дол |
| у све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још |
| сти и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба по |
| х расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, |
| осао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем ч |
| е у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све |
| адноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на прим |
| едан по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а |
| и им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот ко |
| о, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки |
| сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Ком |
| , али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пош |
| војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта д |
| слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености <pb n="332" /> и помирљивос |
| добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>По |
| тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после г |
| ’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала |
| га ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш са |
| неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ва |
| ра сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира |
| ала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је |
| мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да |
| м рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран пе |
| родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде о |
| ... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, |
| . — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра про |
| донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као д |
| ађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xml:lang="de-Cyrl">алте - |
| амо још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана |
| хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни |
| ка, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све з |
| ким погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, ск |
| ну песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна |
| гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гај |
| рси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} А |
| где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај |
| “, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек и |
| задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да |
| и мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио по |
| сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S |
| је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о |
| ловију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме д |
| обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су |
| ло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је јед |
| ан роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина дол |
| -Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо |
| ивала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb |
| а, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу п |
| и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p |
| јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— К |
| ерујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у ко |
| аки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, |
| које јој у силној ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје с |
| о ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас! |
| а!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом муж |
| а буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к |
| охваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Доли |
| вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p |
| пим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа |
| , а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> |
| да.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држ |
| ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитал |
| исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе |
| сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ств |
| ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима |
| нка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља |
| еланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и т |
| да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али |
| само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} |
| за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши |
| е између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра |
| вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија |
| боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису |
| , Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ва |
| !{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепе |
| уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде б |
| } Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остал |
| е, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, |
| ек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и |
| у пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио |
| ао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан св |
| рати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала |
| ла предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замоли |
| тује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и |
| ш даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо |
| д ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} |
| есми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми им |
| тар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прођ |
| каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа |
| а.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да |
| ај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а ме |
| ца, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у |
| оменило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицан |
| до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до ду |
| ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њег |
| а „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је |
| овима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења |
| <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и |
| вега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ ке |
| станака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у |
| } А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за слам |
| гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула |
| е у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као |
| за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе |
| из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти |
| а, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — ре |
| у ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп |
| прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче м |
| вују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и ста |
| а је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на ле |
| , да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде з |
| ечи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало |
| о какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-С |
| у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунц |
| м баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; ш |
| азивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је са |
| а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и |
| мо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} |
| /p> <p>— Каква екселенција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то |
| <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та |
| >— Али Његово Преосвештенство, господин владика — Екселенц...</p> <p>— Каква екселенција!...{S} |
| нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Арк |
| </p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у црк |
| S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чин |
| где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, |
| Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно прев |
| ј случај, кад је Његово Преосвештенство Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, |
| рих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се пр |
| служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забле |
| ала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га ш |
| орио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обр |
| поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толи |
| ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што |
| тражила од његове екселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — н |
| питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то ве |
| !{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био |
| освештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је |
| У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу |
| Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало |
| ко да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас. |
| ро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погле |
| угом него самом Његовом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо |
| о је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распро |
| ог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме па |
| а дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Ма |
| ло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што |
| ајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и с |
| се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте |
| гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у др |
| Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглез |
| } Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукује |
| ом и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцил |
| рло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе си |
| је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па и |
| варали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги су |
| рад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да не |
| ашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг |
| ипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — |
| прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се пр |
| госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам |
| с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што |
| ира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и у |
| Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе не |
| , отпева једно „<title>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Је |
| идиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>По |
| је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јула?. |
| друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> ма |
| о с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет |
| една.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, |
| ле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну о |
| о баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> |
| заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је в |
| о, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и |
| орали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по сви |
| о се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само |
| вилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркап |
| ој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи |
| је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да |
| ив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а о |
| о и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{ |
| ивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели |
| } Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три |
| овине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и п |
| воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> < |
| {S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу стра |
| се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потре |
| /l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле |
| фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се љу |
| којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример, својо |
| ко заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је сре |
| е једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — п |
| уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је је |
| свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих |
| о на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто |
| ге ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном |
| од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви води |
| афт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зн |
| о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <p |
| — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Как |
| ла је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала н |
| ље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз б |
| лог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Н |
| послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та |
| вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуц |
| већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>П |
| е на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:< |
| позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</ |
| Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девој |
| о ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога |
| а, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, пре |
| па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пиш |
| бећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти д |
| , цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде |
| а дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје на |
| латку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n |
| акав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и д |
| рунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ће |
| ош, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је |
| њамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам м |
| я и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreig |
| ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</f |
| су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> < |
| д великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, |
| трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“< |
| лам: <foreign xml:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет тр |
| а.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ ј |
| ва, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скид |
| укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се жи |
| аш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити |
| е оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S |
| Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се |
| њак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мисли |
| се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете |
| н поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је |
| слио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако је |
| есет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и |
| попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњ |
| кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} |
| ије? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p |
| ре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и |
| , оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди н |
| S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi |
| S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и по |
| одужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља |
| но, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тог |
| итајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после траж |
| у, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га јо |
| -Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и |
| Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јеф |
| Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од је |
| p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— |
| иш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти ј |
| човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на пр |
| ећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи |
| кне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> н |
| о на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфуте |
| аблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању |
| адовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују |
| лару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, |
| Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путе |
| , види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— |
| итала га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она |
| шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мор |
| еш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала |
| љи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу |
| а свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> |
| ош мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ и |
| Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула |
| а, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, |
| у боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила |
| варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад |
| твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали |
| у воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) |
| е његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> |
| запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да с |
| аше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако упла |
| плашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S |
| ет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руц |
| е воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету |
| рено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни једа |
| очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што |
| Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... |
| а а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је |
| у ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој ј |
| радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па д |
| кога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас |
| диге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање |
| се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месец |
| прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у ко |
| .. и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задов |
| ца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не с |
| њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на ов |
| а учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака |
| како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p> |
| стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то |
| умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, сла |
| чицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све у |
| (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знат |
| Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му |
| их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповеда |
| Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, зн |
| .{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи |
| не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се |
| тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cy |
| <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три мл |
| p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од дец |
| <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путни |
| животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је |
| Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{ |
| зивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, ш |
| ина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је би |
| нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се |
| икну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се |
| о и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио |
| вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што |
| ете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и сед |
| "103" /> <p>— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланиј |
| малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} |
| ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад |
| .. него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја.. |
| пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим |
| тор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— |
| а је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера. |
| а:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и |
| S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи |
| х дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило б |
| ти.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> |
| ком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће |
| и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; ал |
| њира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у |
| ога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: |
| да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фра |
| аха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од с |
| евољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку фо |
| каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени |
| ујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се о |
| и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже |
| аду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, п |
| твари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан |
| располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ |
| пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да оби |
| p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца би |
| маћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксуз |
| ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се капр |
| узн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — в |
| и позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера |
| — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, |
| е —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n |
| отреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> |
| оље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста б |
| адимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и о |
| да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недељ |
| не, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га |
| нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се дома |
| гођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела ко |
| ита путник.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође |
| <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакл |
| ојажљива девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тат |
| улу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда |
| ли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Па |
| уботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле |
| јч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је |
| а неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске |
| једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</h |
| ="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ниш |
| } Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S |
| ла доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени р |
| 3" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и ств |
| не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не |
| као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити са |
| га налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Раји |
| —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А |
| па</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онак |
| бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и каз |
| u">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</p> <p>Расположил |
| ана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, чет |
| кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба |
| лим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу сам |
| Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, |
| о сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па |
| Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренк |
| е ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без |
| учила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једн |
| ог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да |
| тељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о |
| спођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-сумарум |
| о ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, не |
| њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспита |
| она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што |
| ма ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан |
| ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је |
| — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па |
| , изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам |
| а-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи... |
| } Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске ба |
| и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... а |
| о ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ва |
| па главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S |
| бешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архи |
| вча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам |
| ом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од |
| /p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.< |
| теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ов |
| о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе |
| ’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадес |
| т сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што ст |
| пира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце |
| падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би ј |
| тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та збо |
| своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Арк |
| бива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакв |
| ће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се п |
| лати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{ |
| треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп Спир |
| о да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ |
| } Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У |
| ="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вс |
| аришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пуст |
| а све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{ |
| не покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те п |
| ; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испусти |
| и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам? |
| кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{ |
| а им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима |
| ле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, ки |
| небље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, |
| е да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти не |
| и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса |
| оста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <h |
| ти, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи св |
| као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опу |
| ти, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, |
| одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његов |
| атарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да |
| , у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, маков |
| имај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кад |
| </l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l> |
| лише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l |
| ирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио |
| ле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су зад |
| велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам |
| ч. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, п |
| енутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi |
| као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла |
| ? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и |
| уће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких ше |
| о у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне |
| им још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане п |
| е и тресне од времена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} П |
| ини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и пр |
| ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле |
| руги сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом |
| веза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексе |
| а и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели |
| е, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица |
| о, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа |
| белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>А |
| лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из |
| у моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па се ч |
| олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже |
| о!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, п |
| и су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе |
| их тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српск |
| дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и ка |
| а, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела |
| ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје |
| мо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} |
| истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов |
| бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник д |
| ма, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко л |
| нку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{ |
| ала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау-Цв |
| мендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p |
| — Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачи |
| <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; муст |
| ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само да |
| и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче |
| био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он |
| ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фа |
| <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџе |
| l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуч |
| ас из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа |
| је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви ме |
| неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу со |
| ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им |
| ко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... несрећа, вели |
| и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</h |
| попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојуче |
| од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није |
| пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу |
| p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дер |
| нако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{ |
| цу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар толицн |
| ешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шар |
| н узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто о |
| е Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо |
| врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни ф |
| S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Пра |
| ле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да |
| сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у |
| ојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једно |
| диље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тад |
| њој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољу |
| ажи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну ф |
| се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ј |
| инално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капиј |
| шкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, |
| Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а |
| Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви |
| и у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту гд |
| маћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговар |
| већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, д |
| нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то |
| о, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, н |
| а глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S |
| скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, |
| опале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о ш |
| јбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида ј |
| га ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој |
| у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а дв |
| тавио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувим |
| ржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све |
| то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња |
| ела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{ |
| Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — |
| ’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе њего |
| у одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној |
| ла.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Ч |
| н а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитри |
| рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други |
| се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у к |
| и.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још беш |
| о не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим с |
| кају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се |
| трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, |
| који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле из |
| тара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наст |
| их детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им пут |
| злази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају се |
| ао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи д |
| тива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се |
| по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шп |
| S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о О |
| сти и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког времена дође |
| ead>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају |
| Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, |
| ако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шар |
| сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се |
| ви и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, |
| је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласо |
| к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и |
| равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} |
| орским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не м |
| ио тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прил |
| тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих |
| је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав ст |
| како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на глав |
| код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, |
| вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а вос |
| то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’ |
| жљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестра |
| </p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и д |
| <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S |
| дшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} П |
| е, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како ст |
| под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажет |
| кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко з |
| ресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> |
| роста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи при |
| како фалим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не в |
| сетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, |
| опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се т |
| ти.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и зап |
| идесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговц |
| лада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{ |
| один’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко |
| удећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi> |
| њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује |
| и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или |
| који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу |
| к буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде |
| поцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога |
| казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, с |
| Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне |
| о сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрет |
| а до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако п |
| упније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хв |
| } Деде, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у ку |
| .</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се |
| а и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ма |
| ког Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После р |
| творене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гле |
| "314" /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада! |
| , поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n |
| ерса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с |
| глушује топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске |
| ко тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила д |
| леда сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а |
| ућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посре |
| те како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говор |
| по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако. |
| ало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на |
| од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лак |
| у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!.. |
| ије ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе |
| дин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за супругу, |
| е обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штруд |
| head> <p> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, п |
| Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на тво |
| <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе |
| к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгод |
| прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и по |
| ца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се м |
| а зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јес |
| рније знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак. |
| о; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће |
| е певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ пе |
| после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најп |
| а се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвалили ј |
| дитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пр |
| ели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, |
| ошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад с |
| летку и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам |
| едну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица |
| дшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, |
| а!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртш |
| а промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњ |
| нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па |
| е како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор |
| но што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А |
| ол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n |
| о доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, само је верност њихова |
| уже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и |
| уга забринута попадија провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи да |
| то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да распита |
| Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак н |
| у и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она! |
| вао му стално од неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија. |
| е трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади |
| а језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћир |
| ктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, изд |
| ло провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјесности и страху |
| Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мисли |
| /p> <pb n="308" /> <p>— Нема ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти сва |
| женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заро |
| ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је мла |
| у тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све и ста |
| звол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро |
| отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето |
| , па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у ку |
| а није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А о |
| b n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старч |
| ир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — в |
| ивоту не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њ |
| и поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад с |
| ако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је би |
| ћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да |
| љење <pb n="314" /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми |
| о и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бо |
| раска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа |
| сму коју заглушује топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелу |
| о звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је домаћа чељад з |
| не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о си |
| д лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, а |
| е и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи |
| е да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа рас |
| S} Или приповеда још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трук |
| ероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ов |
| л’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала |
| а и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче |
| ј је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим плата |
| не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама з |
| је приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, кад је он |
| <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n="95" /> <p>— Но, |
| и челиче своје темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуш |
| д своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшт |
| м, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у |
| } Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То |
| жем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да ј |
| ању; о епископима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохиј |
| некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће |
| рском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од |
| а њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеј |
| мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p |
| S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице |
| авом и хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове, од којих <pb n="11" /> за многе нико жив |
| моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа |
| он’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљен |
| да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — |
| е Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао |
| што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често <pb n="107" /> у несв |
| а.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би бил |
| сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> < |
| што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S |
| , док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— |
| м и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она |
| <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то так |
| скрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — |
| мбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна |
| и.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, ка |
| осподин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, г |
| плави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штик |
| ира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи |
| анима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи дисн |
| с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам ди |
| слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Зна |
| ском децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилу |
| , Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадиш |
| са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што казали, два п |
| на од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођи |
| p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за |
| доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патриј |
| а сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба мног |
| ек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док |
| лупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега |
| њу његовом.</p> <p>После овога састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} Колико је |
| или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиуму</ti |
| > <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи с |
| а док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати кано |
| и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Пер |
| и да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је |
| у чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; између осталих, завршује се |
| бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих |
| тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био |
| од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Срби |
| n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у стр |
| то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлај |
| није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да ј |
| старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то |
| пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га ј |
| е што је која дознала и после разносиле врло савесно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је |
| ју плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе |
| а да да одговора на једно његово питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана <pb n="3 |
| p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е |
| ису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу |
| , искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и |
| ко се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Ш |
| ио пород, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромито |
| гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више |
| реном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Мела |
| само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хир |
| роким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога фазо |
| а, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, |
| рином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Б |
| , не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским ку |
| ј, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала д |
| апским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> < |
| а и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је препис |
| пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило |
| е задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што |
| ј, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано. |
| г језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„ш |
| у и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у првом реду нема |
| !?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, т |
| даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је |
| гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским |
| , Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.</p> <milestone unit="subSect |
| е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! |
| и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — |
| пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote |
| ци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им |
| десет година трудног апостолског рада у вртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверене |
| тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — осл |
| која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пу |
| све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону к |
| м и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чи |
| риђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не о |
| и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Т |
| лукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш та |
| кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао б |
| госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обр |
| ислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, |
| маћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар сврше |
| а крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником сп |
| летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Да |
| потом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па з |
| И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа |
| ати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S |
| Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче ру |
| ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’о |
| ан њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и пече |
| снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, к |
| капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова а још више због Ма |
| ама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звезд |
| нејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</ |
| дан тужити за тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и гајд |
| после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако У |
| лу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског „<title>Тагб |
| кува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још м |
| xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася |
| i> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! |
| т ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па |
| ђете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синч |
| ина... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Ја |
| ерса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују о |
| неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад |
| (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разли |
| ва, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се сл |
| 54" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па ј |
| Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дреч |
| шке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и изда |
| о да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} |
| о само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида |
| е; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— |
| опчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није мога |
| он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> |
| уги.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуч |
| к, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не з |
| упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекид |
| рају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> оби |
| {S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Ја |
| ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на с |
| привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и с |
| па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „М |
| Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, |
| Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S |
| на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, не |
| те и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — до |
| одно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него |
| ашту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надл |
| р било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, к |
| нтнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је |
| ици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем са |
| и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Сп |
| не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Пок |
| ипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутств |
| осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако |
| кудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем |
| стадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свеч |
| ика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и по |
| и укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p |
| ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који |
| само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ни |
| неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикив |
| ч.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно је |
| е наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели |
| ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чис |
| јући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од |
| ди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи с |
| к.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, |
| пет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</title>.{S |
| <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.< |
| п Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин |
| {S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивовицу. |
| десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и дв |
| „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, |
| којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb |
| а Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на посл |
| b n="85" /> <p>— Благодарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то ј |
| кле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се д |
| донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— Изв |
| {S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, д |
| у, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни је |
| остива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони |
| молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства |
| ne unit="subSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ран |
| у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш |
| ад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако |
| нак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако |
| Могли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, в |
| мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебе |
| <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је воља |
| ам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, |
| много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!< |
| p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> < |
| нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А |
| велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца по |
| е господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), |
| сле господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лак |
| тари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један |
| че и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула |
| тако је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као час |
| у се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звал |
| етка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напомен |
| дмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, ј |
| мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Март |
| евић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио н |
| S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село наша |
| у кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била п |
| а не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно з |
| ицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напосл |
| ни онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне. |
| саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову |
| ву, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа по |
| окаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ м |
| > <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом с |
| ином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплаши |
| лим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо оба |
| иси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да |
| Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе госпо |
| могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не ч |
| у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} |
| а.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и збо |
| .)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, |
| му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ј |
| , кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} З |
| у преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је |
| , све друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите |
| о-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенст |
| погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га п |
| атији умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, |
| м да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепо |
| силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је |
| егове екселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај њ |
| није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Н |
| ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом |
| а мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једно |
| мтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће д |
| пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча |
| , да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он во |
| вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила |
| ња и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек п |
| п-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води ра |
| ића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!< |
| , што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.< |
| p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на |
| > је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Угра |
| ост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже |
| p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио |
| ше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је одан |
| е онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћ |
| часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбина |
| човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви |
| комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опа |
| дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би с |
| дајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице п |
| дур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с г |
| pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет |
| само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако |
| а. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај |
| шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А |
| и нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не |
| ели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јест |
| ота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана |
| денци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> < |
| зива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник |
| ма са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетај |
| зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал |
| се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенств |
| у у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помр |
| је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. |
| отину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако |
| есрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину. |
| ги што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од |
| , само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није |
| је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— |
| ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари |
| и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге |
| о и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па с |
| бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, п |
| лави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па с |
| Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи д |
| у и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасно |
| > <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер ч |
| ’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је |
| еленција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то нам |
| да га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{ |
| урно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж о |
| попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’ |
| с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло ле |
| ук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на |
| Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај |
| ба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} В |
| ана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... он |
| но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам |
| едаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и раз |
| пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, н |
| l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе! |
| гра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сеп |
| осле госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— А |
| > <p>— Штета! — рече Меланија и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина сл |
| дине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавн |
| девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то сл |
| зобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} М |
| ама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Т |
| у.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ |
| , ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви д |
| </p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написал |
| , каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мо |
| каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он м |
| викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку није мало см |
| постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се да |
| у и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметн |
| дика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више |
| се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за ње |
| си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и с |
| а <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, |
| о мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а |
| ек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, д |
| и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш |
| м, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, |
| ла га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново ли |
| и је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и |
| аоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</ |
| цка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био |
| а, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифо |
| трумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау |
| њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод |
| тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћ |
| е онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n= |
| одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неки |
| Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао |
| Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S |
| га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у |
| p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па с |
| <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту |
| е мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што |
| му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, |
| ко радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку |
| се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још |
| о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па т |
| у му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је |
| врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шт |
| је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, |
| о, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокак |
| јванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији. |
| зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећ |
| кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита |
| ди претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његов |
| је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужит |
| е од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Ме |
| , то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше п |
| арцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу в |
| ог Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опа |
| а, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или ба |
| бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза |
| аш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, от |
| преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу |
| ’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече зна |
| шати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није л |
| орили због крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарн |
| други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га |
| муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да р |
| мири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори! |
| у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попу |
| учак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се н |
| .{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се |
| је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па пре |
| ио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем? |
| авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конз |
| мена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида с |
| ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p |
| неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, с |
| бите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с т |
| о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син ш |
| о ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове је |
| сног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у послов |
| сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милост |
| пару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим л |
| ираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у ри |
| ца из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од |
| ме.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше |
| о?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, |
| </p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, |
| <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> |
| една <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не воле |
| >— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва г |
| ну?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица из комшилука. |
| ечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опа |
| и држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S |
| <p>— Које „лудаје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.< |
| <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђ |
| p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да |
| бива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, |
| тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} |
| м... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и |
| паљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о |
| аца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свил |
| е!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га |
| жио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и |
| лов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете |
| .{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена |
| дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луд |
| их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и ш |
| ство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се по |
| рвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће до |
| но, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и |
| пов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално |
| .</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки |
| д волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Б |
| гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљив |
| или своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајућ |
| та а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао к |
| а суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окоп |
| му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p |
| </p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у |
| ите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би б |
| Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оно |
| а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Ко |
| ли сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... он |
| n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај сапл |
| /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је |
| уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — ве |
| не смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако шт |
| а тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо |
| Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> |
| , а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда |
| оји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбух |
| а им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше д |
| ти!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — одговори му дома |
| ote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо |
| — Збиља, господин’ Петровић’, — прекиде га Меланија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор ц |
| /l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш |
| еја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше |
| } Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, |
| буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда т |
| ом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир |
| се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чуп |
| жи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја |
| ући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, него |
| т.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бе |
| n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла ј |
| се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и д |
| ’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око в |
| фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... н |
| е спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, |
| ха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођем |
| , каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки д |
| уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ј |
| ти, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема |
| > <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метн |
| избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, ка |
| 336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, |
| зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмач |
| ад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> н |
| ио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прођ |
| а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздрави |
| би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањају |
| ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако с |
| лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му |
| послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти |
| никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, сл |
| ете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb |
| оног младог, здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да га не зна |
| ије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди с |
| Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега |
| ите к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спи |
| зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се |
| ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, |
| сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајућ |
| А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спир |
| есет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Д |
| а <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом вергла |
| ити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се п |
| о гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p> |
| аведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сам |
| захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији |
| то воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком |
| , дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и заустав |
| та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам |
| > <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господи |
| обити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи |
| одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор |
| о к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе сам |
| /> <p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно и |
| љубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, с |
| видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губи |
| икако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пу |
| ма. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис |
| ција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим |
| нел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш |
| е Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, |
| у.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ће |
| путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није |
| му!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и тв |
| амотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л |
| ви је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, |
| било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако |
| ање и вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он |
| ци.{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер |
| њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, к |
| рг и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перс |
| осле чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ |
| ез интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S |
| се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> < |
| жите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — |
| оп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <pb n="80" /> <div type="chapte |
| не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А ње |
| и дивљење <pb n="314" /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} |
| и разговарао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи г |
| прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лопово |
| ang="la">status quo ante</foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из вр |
| е шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, |
| да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим |
| ри фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је |
| дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{ |
| оска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се с |
| один Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по ода |
| ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово |
| ао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те |
| едрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу |
| з благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на жит |
| шло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богосл |
| само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ип |
| а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’ |
| х, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к |
| —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да |
| </p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира |
| изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p |
| {S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није < |
| да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S |
| е идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуц |
| од хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каж |
| ће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још |
| как, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да ч |
| , онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукур |
| нати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; |
| та га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови ми одма’ |
| ојим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па |
| бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем |
| е, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу зд |
| к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизм |
| ћи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ |
| пириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јери |
| твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће о |
| , свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, |
| аће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од |
| поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како |
| ? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида |
| чинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’ |
| ило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се |
| од поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S |
| му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад вид |
| у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију. |
| какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипу |
| ро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јург |
| ’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико |
| , а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би |
| Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце |
| ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим к |
| е, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, |
| еднем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ |
| кле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро |
| один Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољуб |
| гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} |
| л’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису |
| рпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да оду |
| требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу про |
| зи.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па в |
| каткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га в |
| ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’ |
| ет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не |
| н! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па |
| едно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумен |
| у —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, |
| еосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а св |
| једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му н |
| ="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна |
| а.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, |
| га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми ј |
| па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по сре |
| напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место |
| у га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за дру |
| Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков |
| е се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштен |
| овац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православиј |
| како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко време н |
| ј лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади |
| /p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па |
| рати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањ |
| се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не |
| у, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <p |
| бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова |
| е сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи |
| прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену |
| ву у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{S} И где год је после |
| е, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у м |
| Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ра |
| то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путни |
| вљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанс |
| и дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер он |
| а па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, т |
| } Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на |
| хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче з |
| ину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, |
| и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере |
| лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учи |
| — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’ |
| аписао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, |
| одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што ка |
| је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад |
| пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} |
| ја, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — н |
| м се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више в |
| " /> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и |
| онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?</p> <pb |
| А чиме?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и про |
| уј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет га |
| ља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га |
| , ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп |
| газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па |
| брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> <miles |
| ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> |
| лигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, |
| ма бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па |
| Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изден |
| ећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од |
| ита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{ |
| тује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p |
| И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало прове |
| о има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, о |
| Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мер |
| неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога |
| ако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} |
| </p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па |
| исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — реч |
| жија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из а |
| е жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола |
| без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!< |
| са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb |
| је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамде |
| за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем |
| дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која |
| Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено п |
| живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> |
| да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недељ |
| дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмај |
| > <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други не |
| и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год пону |
| пре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоц |
| етима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и |
| н нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно |
| им која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за |
| није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi |
| ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лу |
| ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{ |
| знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ |
| д пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, |
| р!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми |
| им, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа з |
| еју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатељ |
| по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад |
| е човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он< |
| то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочи |
| не може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: |
| } Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и тво |
| није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хо |
| оји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се |
| и ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И п |
| ла попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јул |
| стан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га бр |
| језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као је |
| прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се по |
| гију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у ав |
| а! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да |
| олико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога |
| ма он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па сила |
| час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку н |
| 281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и |
| адне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој |
| Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу |
| ола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се |
| не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још |
| ко богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашниј |
| бично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер |
| а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп |
| вади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му г |
| p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изј |
| ом стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар |
| е он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад де |
| трљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био ј |
| i>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, |
| аше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, |
| ко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је с |
| дело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се врати |
| рескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, ње |
| седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида д |
| ним предметима, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, |
| егне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати |
| ад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси н |
| учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, |
| /p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај |
| та су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не иск |
| ише од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, а |
| иће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочи |
| ло од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку |
| „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је в |
| и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње м |
| ом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилука кад и |
| гласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела |
| а сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их |
| бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у |
| -Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Си |
| ала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рук |
| >, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа |
| ла пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостиво |
| , чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад |
| пира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</ |
| ало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима |
| и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетк |
| ога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере |
| о-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! д |
| S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{ |
| ма и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да |
| у, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Н |
| ала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати |
| i>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим шегрти |
| p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} |
| ада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем |
| шла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто |
| ">кис ти хант</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемири |
| <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нист |
| <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф |
| никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој п |
| <pb n="211" /> приповедати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ моли |
| Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгле |
| hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми |
| тка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ј |
| >— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио |
| пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, |
| а ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> н |
| је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвр |
| з шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела на |
| е и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вр |
| н код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од |
| умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да п |
| редаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје |
| а</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, ка |
| ка, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после |
| ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и изва |
| сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не вер |
| S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио б |
| ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шт |
| p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{ |
| S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је |
| ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је после трећ |
| где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам д |
| нало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је видела |
| века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изр |
| сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног проз |
| p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћут |
| ост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раздрагана из |
| осподин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат с |
| — А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране |
| а овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да |
| умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, га |
| Јесус-Марија! — викну запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Цвечкенмајер!!</p> <pb n="391" /> < |
| извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где |
| ге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а ш |
| S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Со |
| Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћујете!...{S} Ње |
| овити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва че |
| кинуто приповедање. <pb n="370" /> Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћири |
| } Потукли се!</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас. |
| сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала |
| рну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје накресаног |
| Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та |
| ена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је. |
| дања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је то бил |
| аква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упито |
| еби!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде |
| убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се ч |
| те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу |
| фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобровољена и задовољна што примајући укоре и |
| иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, али је сујеверна |
| и ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер к |
| на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа о |
| а врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенма |
| ан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што |
| формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S |
| S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала |
| ве догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити он |
| !{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела |
| -Cyrl">мајн грус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на вели |
| окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан с |
| ему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке |
| левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан |
| <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Пер |
| виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, |
| гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није |
| вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од |
| немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страш |
| ра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала |
| , или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о све |
| после ових података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре |
| нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жен |
| итију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу |
| енмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да ј |
| по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под а |
| е из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде |
| спричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами |
| зражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као |
| м, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како |
| ан села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола а |
| ead> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који није могао стати у Главу Т |
| ачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где |
| ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ з |
| ин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан сед |
| <p>Ово оволико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> < |
| ао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући к |
| е у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уз |
| Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ јо |
| хов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, |
| ао овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће см |
| ote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и г |
| ј грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опуст |
| „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бри |
| оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавра |
| а пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чиј |
| сто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену |
| о јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована.{S} Кад |
| своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: |
| епо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни |
| то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бог |
| еки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца по |
| д њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте, па и он |
| кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: шт |
| ри, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, грдну свађалицу и о |
| ко баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе |
| ој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> |
| а, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, изби |
| исподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а |
| х, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли |
| он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од |
| ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га до |
| а ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — сам |
| — Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — |
| другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе по |
| ју</hi> да путују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да рад |
| ; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда |
| ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, |
| ћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити деј |
| , рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „ |
| а реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала.. |
| титих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</ |
| м! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p |
| и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлај |
| ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћ |
| власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у о |
| , да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе ун |
| о прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњал |
| инко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага |
| зда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пе |
| ери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој ав |
| ера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па |
| лави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на |
| пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и о |
| опусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, |
| ело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та ст |
| е баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не |
| е давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!. |
| па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак доб |
| {S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио не |
| ="137" /> него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта |
| у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пр |
| иваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Как |
| уђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А |
| а су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не дад |
| ког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву |
| , кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви |
| т, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо |
| ба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{ |
| редно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и |
| , што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, госпо |
| што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут |
| , киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато |
| ор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један с |
| ј скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример, својој ћер |
| сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јула кој |
| сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и ве |
| е дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он |
| аво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад |
| кака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удес |
| ’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све |
| мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и но |
| n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прили |
| поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за |
| се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет |
| вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они |
| ошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима |
| : „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре га |
| ве дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се |
| а још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Су |
| у,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запита |
| изу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме нику |
| ме и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколик |
| буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign |
| дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у |
| ина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један |
| уштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа |
| сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу ве |
| тпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз со |
| је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и |
| едњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј |
| бица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и |
| кле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једн |
| свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Ј |
| пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ |
| .{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђа |
| коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У о |
| румената познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате истори |
| о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: |
| даш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} М |
| и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапу |
| и, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам |
| а, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срел |
| су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувај |
| апостолског рада у вртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добр |
| но што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту к |
| А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> < |
| нка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет ситних сребрних |
| и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ |
| — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у |
| лијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега |
| емешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе |
| кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручу |
| ресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе |
| голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица з |
| Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се |
| ; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на вла |
| е соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} |
| , <pb n="256" /> и јасан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде д |
| тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он |
| ама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео |
| бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су не |
| ниће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива |
| е не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77 |
| } Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грч |
| и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта ј |
| су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја ш |
| шао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па |
| три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и |
| хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака |
| ица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из |
| } Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, п |
| а права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу |
| и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга |
| .{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за припов |
| али и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира т |
| ао му неке празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што |
| дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаш |
| ају коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе од |
| ечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хте |
| ућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредно |
| рсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује |
| јне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А г |
| рину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да |
| то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели д |
| пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-С |
| од једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде м |
| упније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је |
| која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Т |
| на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код |
| марника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у |
| весно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим г |
| од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Вел |
| ти“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта |
| а би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели М |
| ри датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи |
| о: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га вид |
| >коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Изво |
| Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвеш |
| тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није п |
| а затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео |
| уше, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, |
| оравне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на п |
| испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало |
| пов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веро |
| наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што |
| дина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица |
| га дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишћ |
| вља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих |
| нде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им |
| е, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда нај |
| , и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности и |
| га је чак „столпом православија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга паст |
| њем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или ча |
| уже младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи |
| дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће с |
| лико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зор |
| кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бо |
| тавила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — |
| рише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће |
| Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом |
| кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изво |
| но и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код |
| пребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најче |
| ак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од ж |
| сјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушк |
| мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо |
| Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ови |
| кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и |
| том вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада с |
| авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у |
| о и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне ј |
| а или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, т |
| , или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фа |
| људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дромбуље, |
| а стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на т |
| е Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</h |
| читељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p> |
| н спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и г |
| па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у к |
| евера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l |
| вера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> |
| тврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има |
| те ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да |
| је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Ка |
| и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком капижону какав писац да |
| аметније тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сид |
| ну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празн |
| Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о |
| >— Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила |
| Та... знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас |
| али и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако дог |
| </p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Са |
| о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није |
| да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или |
| "131" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша |
| е увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте |
| о поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му |
| ириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, з |
| вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превуч |
| о препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика шта више, |
| а иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водо |
| дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никак |
| да кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи предс |
| неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали |
| S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије је |
| а кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једн |
| еда расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој в |
| ак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.< |
| ком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и |
| g="la">Veni, vidi, vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и |
| кога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од ч |
| ије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, |
| >Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Об |
| сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад |
| ије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окрета |
| туда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и |
| за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> <pb n="100" /> <div type="chapte |
| , шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p |
| циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p |
| е се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твој |
| > <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душ |
| о кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак |
| вакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а к |
| Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу ма |
| ће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнул |
| p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако |
| касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габри |
| шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клип |
| да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време заст |
| би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милост |
| <pb n="332" /> и помирљивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, |
| н стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутит |
| д грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалац |
| >— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; |
| ма.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадиј |
| о, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> < |
| S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса |
| ј сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није < |
| собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања |
| те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је п |
| тор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша ви |
| по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачк |
| на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свес |
| к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извиња |
| <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се о |
| ?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах пос |
| екиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> |
| огу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крен |
| едне домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар |
| кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n= |
| и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа- |
| Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан!</p> <p |
| е, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о |
| стреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати |
| Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбин |
| не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, |
| тних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно к |
| дати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и ф |
| ко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, |
| и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и |
| <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће |
| кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфт |
| p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обога |
| <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели |
| ас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја |
| /> <p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани. |
| ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p |
| музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и |
| p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све и |
| о до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде |
| Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p |
| љено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је |
| мо тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово |
| у једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакл |
| рстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предњ |
| S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили. |
| гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi> |
| yrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да пу |
| у и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе |
| ро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера с |
| него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је или |
| исати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито и |
| описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице у |
| омка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући сво |
| чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опе |
| енсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума< |
| о.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више |
| до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа |
| казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је з |
| слена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена н |
| Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — |
| но.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, |
| треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш ка |
| <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што |
| каниш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако |
| е сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— |
| p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> < |
| та слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара < |
| и <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим ше |
| азала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно |
| ући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести |
| ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да до |
| ле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ла |
| к после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су с |
| p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p |
| о анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p |
| Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г |
| pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају из |
| није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш, |
| емачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</ |
| b n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је пу |
| рн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> <p |
| онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да у |
| више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дан |
| га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ п |
| , одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кућ |
| деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, је |
| је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све не |
| му. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није |
| а ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тр |
| знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера |
| вути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онд |
| шицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећа |
| оравна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у ду |
| Спиро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити |
| ало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрај |
| не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту ни |
| сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је |
| и.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после |
| е брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се сме |
| покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p |
| изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако и |
| Па оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош |
| екад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост |
| Cyrl">кис ти хант</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узне |
| ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро о |
| > <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је |
| </hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, |
| ’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S |
| а вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благ |
| намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га |
| ла!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално ту |
| . не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, |
| </p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа |
| > <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— П |
| ћа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на у |
| ијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако бре |
| "89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира |
| у!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да на |
| ..{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="70" /> <div type="chapter" |
| ледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је изда |
| бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то т |
| јешта</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја н |
| а Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су с |
| ромонаха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здрави |
| под пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мам |
| </p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кин |
| и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салаша |
| рећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к |
| е, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чек |
| p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати |
| им... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n="198" /> једнако нож у ру |
| </p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S |
| пет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свак |
| та!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било ш |
| не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p |
| ло.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет з |
| амо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Мелани |
| нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ |
| n="122" /> <p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ роди |
| рта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно и |
| јнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и т |
| своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти ру |
| hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без ика |
| ло брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја ог |
| ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Рувара |
| шам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добр |
| пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала з |
| ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ј |
| мирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се |
| <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни |
| ишта ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} |
| ј се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматр |
| не и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада г |
| хова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића |
| се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиро |
| апунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n="1 |
| ло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима |
| hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у |
| а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, |
| м јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! — |
| фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Ј |
| до, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио з |
| ћи им, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} |
| некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа |
| л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{ |
| изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и поче |
| позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај сам |
| но му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, о |
| у препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има |
| ишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — А |
| знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули к |
| га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче |
| м подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа по |
| е пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели |
| Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А бил |
| ри. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S |
| </p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно |
| онај зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Дост |
| доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин |
| /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у друг |
| х овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb n="206" /> дунди бе |
| лично је изгустирала немачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често преп |
| доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима |
| великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен м |
| ш <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју |
| лио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо |
| љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... з |
| поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је ви |
| е, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није |
| ошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута |
| иди и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — наставља Ер |
| ше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе |
| p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бад |
| ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— |
| аш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озеп |
| — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p>— Ма |
| ="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, |
| .{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и ме |
| не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед н |
| та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке к |
| л’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мисл |
| имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутр |
| <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; |
| то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</ |
| ржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плесни |
| о има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге |
| в ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени з |
| Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је |
| Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> |
| на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, |
| сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да д |
| образан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде |
| д би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, |
| Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће |
| у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног детет |
| знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, |
| е, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш л |
| је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — реч |
| и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем |
| <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини |
| или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој к |
| шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше кућ |
| мље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од бл |
| само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</t |
| шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, к |
| еки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила мало |
| (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између осталога, да није само око тог |
| не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели |
| баром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Г |
| ошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ п |
| узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју ј |
| рикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Из |
| — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мен |
| Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и |
| купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него је т |
| х дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру |
| и то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, |
| та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та |
| а, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне |
| слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад в |
| hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне м |
| Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о св |
| и давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп |
| Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако же |
| то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — б |
| } Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет п |
| — Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не веру |
| ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита |
| >— Код господна Ћире?! — рече радознало гђа натарошевице и постаде одмах много услужнија. — А ш |
| е тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} Т |
| а варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Ко |
| Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не зна |
| одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чув |
| — Та шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господ |
| у!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из |
| пада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је |
| > <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, |
| маљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус |
| о? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xm |
| <p>— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави |
| крјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не |
| >— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — |
| ога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, свакојак. |
| све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега т |
| , лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — |
| Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Перса.</p> <pb n="338" /> <p>— После, мало после... |
| ејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узу |
| p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> |
| ко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ насп |
| збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно |
| лирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; |
| , паорушо једна! — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистен |
| Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту |
| ла и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, М |
| ’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да |
| b n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави |
| а и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпој |
| итеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А ш |
| е смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла |
| тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фу |
| ј на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се све |
| и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ |
| њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone unit="subSe |
| аки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— А |
| м селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама увери |
| <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је |
| то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господи |
| , шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" |
| и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Д |
| ишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фу |
| да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у ч |
| авала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p |
| ла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срел |
| рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијски |
| у, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из гла |
| и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо |
| одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и с |
| е и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком |
| дање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о |
| раги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа С |
| скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ гов |
| ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па |
| вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — |
| охитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли |
| анија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је |
| е Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и за |
| ерса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачув |
| на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свег |
| , упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала |
| з чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао |
| смертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогут |
| љи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да ре |
| с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да ј |
| {S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало |
| је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавешт |
| том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде |
| не мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те к |
| звињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, |
| мућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки да |
| а најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики |
| без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — која ј |
| рошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена |
| ет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђ |
| етом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом а |
| кињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих |
| ком руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <milestone unit="subSection |
| трења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите д |
| ’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још |
| аоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили |
| риђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за |
| ли фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и с |
| мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слут |
| љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и ру |
| се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћирин |
| нам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађ |
| и сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доис |
| .{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, |
| вши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А |
| вуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она |
| који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Ни |
| ајиду Алписку пастирку</title> и <title>Геновеву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће |
| нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> |
| колико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Мариј |
| „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</fo |
| n xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — |
| p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— Н |
| карци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Г |
| ног отвореног прозора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгуб |
| де је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећ |
| .. знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас што |
| ити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође д |
| /p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално тукли. |
| куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете |
| /p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд м |
| ала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су о |
| <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’ |
| е пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљи |
| си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера! |
| ију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије.</p> <pb n="371" /> <p>— Голим грлом у јагоде |
| ио намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран |
| иким кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом к |
| да слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, кој |
| уцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и |
| дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти |
| им поруџбинама које ни Стратимировићева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у то |
| а какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и |
| овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n= |
| ева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилег |
| пицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>З |
| је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили |
| е беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је освето |
| страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш и |
| него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклет |
| била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, |
| у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; између осталих, з |
| диш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — |
| мој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у |
| лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дош |
| Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читал |
| исли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код |
| се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дан |
| селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Г |
| S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у с |
| ога истина, дознаће читалац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> |
| ="chapter" xml:id="SRP18941_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико |
| ="chapter" xml:id="SRP18941_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој је описано једно ј |
| ="chapter" xml:id="SRP18941_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је исприповедан |
| ="chapter" xml:id="SRP18941_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру |
| e="chapter" xml:id="SRP18941_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, |
| ="chapter" xml:id="SRP18941_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, пр |
| ="chapter" xml:id="SRP18941_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоци |
| e="chapter" xml:id="SRP18941_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало |
| ="chapter" xml:id="SRP18941_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је приповедање, |
| ="chapter" xml:id="SRP18941_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали |
| e="chapter" xml:id="SRP18941_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверит |
| ="chapter" xml:id="SRP18941_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „ре |
| ="chapter" xml:id="SRP18941_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана |
| e="chapter" xml:id="SRP18941_C4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој |
| ="chapter" xml:id="SRP18941_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видет |
| ="chapter" xml:id="SRP18941_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане д |
| e="chapter" xml:id="SRP18941_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који |
| ="chapter" xml:id="SRP18941_C16"> <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описано јесењ |
| ="chapter" xml:id="SRP18941_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће |
| e="chapter" xml:id="SRP18941_C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описан један неде |
| ="chapter" xml:id="SRP18941_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Која је само зато пост |
| e="chapter" xml:id="SRP18941_C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како |
| ="chapter" xml:id="SRP18941_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети |
| e="chapter" xml:id="SRP18941_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њ |
| ="chapter" xml:id="SRP18941_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видет |
| e="chapter" xml:id="SRP18941_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да |
| оји такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, |
| је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који |
| ело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова куће |
| ик полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, |
| мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати нео |
| ољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <pb n="320" /> <div type="cha |
| {S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенст |
| таоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да н |
| и са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћир |
| да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако |
| ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на |
| ћа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањариј |
| тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друг |
| довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Ј |
| дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса |
| ега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад ј |
| е стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је |
| га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту |
| епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужас |
| , да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Ј |
| једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па о |
| адо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут |
| случићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени |
| змице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на то |
| н ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страш |
| (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, је |
| био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето так |
| Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изм |
| <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа |
| сле испричаних догађаја у претпоследњој Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку вр |
| било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро об |
| А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Беч |
| кака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаћ |
| стаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај |
| о меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли |
| т ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповеда |
| он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом ме |
| зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашен |
| нај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <p |
| дала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је по |
| слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је пос |
| ира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих |
| о намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш нај |
| а, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви с |
| урда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у |
| ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да |
| ариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} П |
| ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нић |
| лупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{ |
| д обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа |
| длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и |
| иј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} А |
| па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| н, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он |
| ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудн |
| читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није има |
| е ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А как |
| иво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l> |
| му је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће |
| вењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о |
| лаву на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове |
| бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им мат |
| да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру |
| д плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да ј |
| тија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцута |
| она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла |
| машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као |
| пу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске жен |
| тлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спок |
| обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће |
| и и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива |
| уфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на де |
| ита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n="274" /> |
| то, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна |
| p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овам |
| ас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа |
| а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да |
| Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су |
| никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им до |
| ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чује |
| ксера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прок |
| и! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале |
| ти да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не м |
| {S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад с |
| ића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни |
| зала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад с |
| искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сл |
| рдинирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се с |
| је запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека р |
| Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата из |
| фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, |
| аци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је |
| ног приповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати јо |
| е</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообраз |
| ушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ г |
| их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвал |
| чује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, |
| епшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога |
| е подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Глав |
| ртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Ју |
| то би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни вино |
| блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли. |
| ких <pb n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији. |
| .{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је |
| <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И как |
| ичекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, ро |
| о се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало пови |
| п Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пођ |
| ву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро |
| патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају |
| д никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n=" |
| иге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амт |
| ш мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду. |
| цело село испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и зг |
| Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, |
| искапљивали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица |
| > <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и по |
| тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио, |
| ... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, |
| би чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и рад |
| ерса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша |
| се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је |
| да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад мира |
| комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више с |
| срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко цел |
| ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, |
| о зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте |
| p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре |
| у ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је буд |
| Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања |
| /p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце |
| нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да пок |
| ио је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам п |
| че, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Споко |
| новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде |
| — Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — р |
| p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лук |
| која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп |
| има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — |
| ка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у д |
| ј већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n="288" /> |
| е само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А |
| <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из к |
| за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — |
| о, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, |
| а оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n= |
| S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на за |
| о у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћири |
| , ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, не |
| ) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз |
| не тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева |
| прими:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} |
| свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каж |
| а, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у |
| н каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и |
| ја песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан дома |
| ћ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шац |
| S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле |
| певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l> < |
| за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да |
| година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грл |
| ахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — |
| ече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дван |
| тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав |
| са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда зав |
| амисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она више го |
| — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам ср |
| сп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мис |
| мамо!</p> <pb n="233" /> <p>И Јула поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове кости леже с |
| боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран |
| акала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала |
| н младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридон овдашњ |
| комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на с |
| hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила |
| "233" /> <p>И Јула поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој зе |
| риела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница |
| је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да |
| ели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза |
| им лепим, јасним као сребро, девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> <quote> <l |
| тник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је. |
| офа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од |
| ј свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно |
| штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, |
| е, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p> <pb n="185" /> <p>— А |
| ила, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте |
| ...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробу |
| не, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе |
| споди воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</p> <p>Расположили се и |
| дине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико |
| а њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела д |
| ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа с |
| на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуб |
| — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па |
| смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’ |
| те!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> |
| ља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гл |
| и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак во |
| Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S |
| ошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, |
| клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</ |
| оби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже ра |
| еда га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како |
| време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, уз |
| ’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се с |
| о у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И в |
| !{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла |
| ај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— |
| птишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а с |
| тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S |
| и кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, |
| тавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</h |
| <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то х |
| Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Мел |
| на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S |
| а.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скид |
| сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако п |
| вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па г |
| а, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Ал |
| ди за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји је |
| од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себ |
| ена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз и |
| ој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи с |
| ечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, |
| апита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, |
| же род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднел |
| а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма |
| па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, за |
| Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу |
| то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језик |
| ено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму во |
| , а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад са |
| ред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане ше |
| уги кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намеш |
| њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај |
| етан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и н |
| нако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бит |
| ако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове л |
| аги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако н |
| /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће прек |
| на зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји исп |
| ако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као о |
| ве се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га < |
| ренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи ле |
| етне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ј |
| те Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у се |
| и: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташиц |
| ље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} У |
| таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Б |
| жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију ка |
| — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по по |
| ом и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, дра |
| е спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за |
| запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена |
| ида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак једа |
| ла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S |
| ска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изе |
| p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а зн |
| азим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о |
| чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi> |
| Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!. |
| не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како се прави светац!{S} |
| ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чи |
| ђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не |
| ен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га |
| арате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само срећнога и задовољнога Нићу, како је зава |
| она, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" |
| се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} |
| . доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође |
| а, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било |
| а на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Пер |
| госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им донос |
| д шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била |
| њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-т |
| го морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне |
| тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и падају на |
| по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и ње |
| Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Службеница!</p> </div> <pb n="203" /> <di |
| ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде н |
| стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; |
| аштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} |
| едај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о д |
| никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у кола па |
| Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца |
| p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуц |
| > <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала к |
| а Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и уве |
| ли се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога б |
| је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, између строфа се тихо изви |
| и, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је про |
| и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и ко |
| ала по соби, застајкивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на |
| има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигар |
| то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао |
| — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Х |
| исини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшинске мачк |
| у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и |
| ваничан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а о |
| унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па |
| кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, |
| па да онако из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија |
| мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја бог |
| људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру са |
| а док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фи |
| алске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Бо |
| постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... |
| ико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није о |
| , па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорер |
| дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жен |
| b n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. а |
| ечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се пр |
| о шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војск |
| ин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти |
| марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорс |
| под руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па |
| ислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу |
| ледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p |
| појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ ни |
| А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, |
| пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, ва |
| м преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи |
| немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаш |
| ом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свеж |
| па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="267" /> <p>Настаде почивка. |
| а ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико |
| што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо м |
| аш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} |
| у песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љ |
| " /> иди преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или |
| или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико пе |
| Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији. |
| рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је сре |
| Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти г |
| твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви |
| како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се нато |
| ију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, б |
| кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (ј |
| тера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, |
| о патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко т |
| е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин |
| око, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и с |
| квартирима.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани |
| едан псалам: <foreign xml:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира |
| сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, ра |
| ћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца из |
| е био од оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадн |
| кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (к |
| а уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце.{S} |
| ту; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква с |
| ко је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> <pb n="100" /> <div type=" |
| ворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би с |
| п Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује |
| него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су о |
| од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је из истога узрока и сам пи |
| Његово Преосвештенство руководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} |
| ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући ха |
| увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати |
| ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс- |
| задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Не |
| грабио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и д |
| а „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Знате он има п |
| то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, |
| Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, |
| е знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} |
| фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — прод |
| и вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да ни |
| тва...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, |
| поја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, |
| едили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта |
| ред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваз |
| ла па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклев |
| ри.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљени |
| >Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две с |
| </l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не сл |
| ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане мој |
| корим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталог |
| ија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — р |
| с!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, в |
| и већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћир |
| о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме |
| ић’, — прекиде га Меланија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, госпођи |
| огу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан до |
| </p> <pb n="128" /> <p>— Шта говоре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а кам |
| еше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради сво |
| ја!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S |
| .</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и неве |
| п-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта говоре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за зв |
| само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је б |
| {S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно |
| и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу |
| ојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод очију, |
| Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} |
| у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут |
| д ти у <title>Рожданику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану су |
| ово.</p> <p>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће вра |
| и вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклиња |
| натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „ |
| о зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера |
| ељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ер |
| се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки рас |
| </foreign>!{S} Та цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђ |
| S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је |
| много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плаче |
| о.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој |
| едан и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, |
| — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, |
| све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том тво |
| ија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамти |
| ило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ј |
| ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и |
| овек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може |
| а је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српск |
| , каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју |
| уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја |
| ни сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам |
| помене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, |
| } Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредј |
| ила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли сла |
| аму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо |
| седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је |
| само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са ви |
| не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме |
| ј ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S |
| ако: „Јао мене жалосне! — <pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка. |
| <p>— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч |
| on" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола посл |
| довољна са добивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина! |
| новљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, |
| о било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се са |
| ек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, ка |
| моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве |
| Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест го |
| " /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се |
| било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хауптрефер је нап |
| > <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ . |
| говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си г |
| >И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо н |
| варено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прос |
| је и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по |
| <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велик |
| ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић |
| p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме |
| е вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p |
| чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и |
| из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир ку |
| тка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније |
| она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p>— П’о |
| е што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође |
| овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новос |
| е; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с то |
| у не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле |
| , у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу! |
| вљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп |
| <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, г |
| , моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права |
| ки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... |
| рам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине с |
| /hi> говорите, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци |
| оспоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју |
| ута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога д |
| којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Ид |
| питање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!. |
| а ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, |
| еје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту |
| покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша |
| у ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опак |
| ад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће |
| у похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се от |
| ку па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпо |
| икако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој. |
| ако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим об |
| ђао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у гла |
| — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетк |
| јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а же |
| — Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда |
| плео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио |
| пруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слуш |
| <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} Потукли |
| едва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’ |
| сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица.</p> <p |
| ба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђав |
| е мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и по |
| што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та брез ш |
| викивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полак |
| ја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> <pb n="2 |
| шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, веру |
| е путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, б |
| .</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!< |
| ам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко з |
| о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> не |
| свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ј |
| лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба н |
| — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Иг |
| нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш |
| дле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све |
| p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, к |
| !</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш! |
| ње и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ниш |
| ати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да о |
| у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брад |
| којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да |
| ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га у |
| А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није |
| дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у овом месту неговал |
| ах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних |
| кре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе п |
| ко и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне |
| {S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, |
| ог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја |
| е правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подн |
| , и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек |
| ерсу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће |
| дин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. |
| и као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлиј |
| (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане др |
| о држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао поп |
| је чак „столпом православија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира |
| S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека канди |
| личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крај |
| је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како |
| немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачег |
| не, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби дв |
| и лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунас |
| цу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом.</p> <p>После овога састанка |
| м ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико ј |
| у од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити колико тр |
| те, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парох |
| , — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, |
| коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш |
| памтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} |
| лађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о брија |
| у, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас |
| попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обоји |
| а ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од |
| онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село |
| е они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није мо |
| tion" /> <p>И једног летњег дана — осам година после испричаних догађаја у претпоследњој Глави |
| уђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим пла |
| селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан |
| на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, |
| а.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је М |
| кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрд |
| у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели по |
| о средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку и био у њу |
| маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n |
| данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице |
| а да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi>Зборник?</hi></ |
| <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћир |
| Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си |
| ина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безоб |
| ет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијем |
| цима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачл |
| ор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, н |
| је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па |
| чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута |
| ма старога фазона, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђ |
| рекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у вртограду господњем г |
| а па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојта |
| самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет годи |
| брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на прим |
| био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом се |
| оменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је |
| к’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порт |
| утра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нис |
| старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже |
| Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вар |
| држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> |
| и неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни |
| , а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита ј |
| А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} О |
| се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{ |
| ана из разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила прилично васпи |
| е место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лак |
| брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је сед |
| са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особ |
| нима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „та |
| њавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и |
| и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> |
| А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гас |
| о женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланиј |
| па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пит |
| аш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Формално тукли.{S} П |
| кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-С |
| није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Мелан |
| p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прсте |
| ла.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била ма |
| — А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.< |
| многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет дана |
| надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак |
| нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — С |
| си голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити |
| . „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај |
| орите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађик |
| ђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што прож |
| S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се |
| она на сокаку него родна која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи труд |
| ак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допусти |
| ред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад |
| играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је њего |
| је своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месец |
| е Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слат |
| А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо про |
| <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S |
| празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. |
| што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; ба |
| {S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је шт |
| ва</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу и |
| ош милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi> д |
| ђењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији к |
| оложењу и на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав мла |
| ек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ |
| прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! |
| шта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефит |
| } Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-поп |
| же и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиг |
| Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</hi>!</p> |
| вим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање |
| — Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,. |
| n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту! |
| > <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слат |
| она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој |
| —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све |
| , каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је |
| , фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије ујед |
| страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине |
| не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не |
| ки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он с |
| и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су |
| S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу |
| К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук |
| а из Гимназије.</p> <pb n="371" /> <p>— Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А с |
| и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим |
| ирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, |
| ће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад |
| а ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вел |
| се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. |
| лингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном |
| е Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па |
| остојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапури |
| један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми од |
| рса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири о |
| живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пен |
| олим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не |
| па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голубице,</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо т |
| ко пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао |
| лиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав к |
| кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— |
| вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и спрем |
| а-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима |
| ијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи с |
| ице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се |
| ост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазво |
| ек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{ |
| љано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Ч |
| од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заблагодариш |
| ј немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Ку |
| о да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допад |
| окрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n |
| >Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале |
| о...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Пе |
| миљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности овом су |
| љену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љути |
| дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице сл |
| попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја |
| еглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан |
| е гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, вид |
| од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ј |
| кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, |
| шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спири |
| ..{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо с |
| <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p> |
| ко празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.< |
| 62" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само зна |
| анас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио |
| <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне |
| ли, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме в |
| ишта; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> <p>— Х |
| /p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говор |
| А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино |
| p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог П |
| са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану |
| ако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошани |
| Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика.. |
| азати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паво |
| ши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очи |
| још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом |
| шиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива |
| мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро |
| ици, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пос |
| свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајућ |
| знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, д |
| дна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је вл |
| роз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као <fore |
| кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Хр |
| оц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, |
| џак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало |
| и домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о гос |
| кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењер |
| Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и |
| gn xml:lang="cu">Сеј ден јегоже сотвори Господ</foreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој из |
| се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — |
| ang="cu">никтоже без грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме ка |
| S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“. |
| сте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има |
| > <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по |
| је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, |
| оше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села |
| ивиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венч |
| дио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што там |
| ај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор |
| рима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, н |
| ти.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разгова |
| {S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа тек д |
| и!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о |
| {S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Дар |
| оже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здра |
| зама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Гос |
| е“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и по |
| је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а и сад још једн |
| ера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господа |
| не руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к |
| и његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хита |
| ре руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа |
| опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су с |
| ко у прочеље, отпева једно „<title>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изв |
| ку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми пао |
| :lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreign xml |
| њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је т |
| парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га |
| ира опет трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления |
| омјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто |
| ре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитује |
| стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас си |
| ће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић’, — прекиде га Меланија, — знате ли |
| , к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме треб |
| через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није... |
| л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се ов |
| ље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад г |
| ја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, |
| евидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж |
| ад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па |
| измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увр |
| јашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ов |
| </p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, в |
| } То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S |
| рса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром ј |
| е.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— |
| а у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча |
| иртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p>— Је |
| {S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађ |
| Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао на |
| промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па |
| ене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!< |
| нао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову к |
| <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p> |
| редан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p> |
| ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> < |
| ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у |
| етре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави б |
| Cyrl">Аусгецајхнет</foreign>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml:lang=" |
| љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— |
| ни жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем |
| ..</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, господин владика — Екселенц...</p> <p>— Каква екселенци |
| тубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра |
| {S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се |
| е поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу ко |
| у поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још |
| крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин |
| вога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће д |
| ље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар до |
| ов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још јед |
| до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Га |
| b n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један |
| менце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и |
| д било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја |
| овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — п |
| да госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више |
| >кис ти ханд</foreign>!{S} Фрајлице,... господин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одл |
| знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... нег |
| Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, |
| ан и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев |
| } И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не |
| , што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драгановић, <pb n="22" /> кад је напис |
| ошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па јо |
| </p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да г |
| је и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шах |
| а као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака |
| о јест скородошавши, новопостављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе |
| бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} |
| ха као што је неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет најугледније место.{S} Седе сви и је |
| рсо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женир |
| ли мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> |
| ,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно поп Спира, — <hi>ће |
| пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте |
| мислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако ни |
| то?</p> <p>— „<title>Преодница</title>“ господин-Перина, остала још од онда.{S} Читам <title>Ка |
| убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а он |
| терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек |
| но је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; прип |
| али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црк |
| о је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља пра |
| реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<titl |
| је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. вр |
| ло овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он пр |
| ош горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па поче |
| ала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош др |
| несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ |
| оја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да |
| /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели |
| ошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Ч |
| им ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде јед |
| рувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— |
| {S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та доб |
| дне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуј |
| о селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак п |
| /p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши |
| а, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p |
| мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} И још т |
| ду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без |
| разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће |
| е у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље |
| и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умир |
| ц и више дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није измени |
| >— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о ми |
| едам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то ш |
| ромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига т |
| је све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из си |
| среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија |
| са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако д |
| , — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — ве |
| рошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију |
| дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни ч |
| зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чи |
| ! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се н |
| е крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар |
| ак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их |
| баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’ |
| а јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели по |
| Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; сам |
| него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, с |
| прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити с |
| да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’ |
| шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Бо |
| ти и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте посл |
| о сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p |
| а се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му мес |
| сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па |
| ола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди |
| <pb n="409" /> <p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава г |
| ин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте погодили и по |
| ели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па г |
| >— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је доб |
| , неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> |
| дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, |
| Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— |
| , да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад к |
| оп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући поп-Ћир |
| а.{S} Онда госпођа Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Си |
| н к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан п |
| сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг |
| Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скро |
| ол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi |
| ћи се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам с |
| словија!</p> <p>— Та... знате, чесњејши господин’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <h |
| , драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправит |
| > <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, |
| додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је н |
| на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска при |
| сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту да ми да неке по |
| крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама гроши |
| ош мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, он |
| мајестетично — корак два па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности.)< |
| ion" /> <p>Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим |
| , у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један и |
| само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што |
| } Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га |
| > <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што ви |
| :{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео нам |
| : „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; како му се допала Молчанска Керувика?</ |
| n="38" /> ових из села одлази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, да |
| алила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго там |
| ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада пон |
| , што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа трукован |
| p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизн |
| деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није не |
| ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није никаква вара |
| почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, пам |
| Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} |
| с од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> |
| <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се ос |
| к не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења ид |
| ше: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џе |
| S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — молим в |
| гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и за |
| Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде после подне у |
| кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би н |
| а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је |
| на место старог учитеља, <pb n="32" /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и и |
| и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прих |
| кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, |
| ако је било код Његовог Преосвештенства Господина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије |
| јавим то дешператним пријатељима вашега господина супруга!...{S} Милостива. <foreign xml:lang=" |
| анела слушајући курмахераје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да |
| водило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у т |
| ке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је |
| — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ва |
| по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само |
| рчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога |
| } А то је све због оног младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са |
| {S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће |
| кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није |
| ље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то ј |
| је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. К |
| и и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан |
| у, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавол |
| лас из једног отвореног прозора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S |
| и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ т |
| ти!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се |
| ње је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се помами и све |
| најем сву фамилију мога, сада на жалост господина супостата, сви су они до дубоке старости, до |
| слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— |
| а поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94" /> <p>— Ванре |
| те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија п |
| је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Ју |
| не!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. |
| в, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахи |
| кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, господине, зар нећ |
| о још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> <p>— |
| то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па |
| ас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут ви |
| ања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му |
| иде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну каф |
| па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужеског |
| живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к |
| е и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како |
| в.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу мало кал |
| алан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата н |
| вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као |
| ,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија |
| па не отпочне отприлике овако:</p> <p>— Господине... моле вас да дођете... чекају вас у порти п |
| е к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано Аркадиј |
| Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а |
| ства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не н |
| у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био. |
| н, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и |
| Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, |
| исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени |
| са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се с |
| ку штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам |
| рење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење поп |
| змогне показати Његовом Преосвештенству господину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати |
| до... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како к |
| а им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече радознало гђа натарошевице и пос |
| на трудног апостолског рада у вртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве |
| уфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А дец |
| ви а појетске наклоности, једном речју, господске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно н |
| ама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb |
| мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарс |
| гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмисли |
| ера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког благодејањ |
| оро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па шт |
| ћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине |
| се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и |
| само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, |
| него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера |
| о на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање |
| Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та о |
| о тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћ |
| и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе |
| — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ов |
| иле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а |
| друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју |
| ни део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауш |
| ној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134" /> од љ |
| аповања каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дје |
| ој кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.< |
| е судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у д |
| после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље |
| p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти |
| м а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и |
| ргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије |
| рбери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осети |
| <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, |
| — Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да |
| <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" |
| ад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ |
| амо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да |
| и послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто ва |
| слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> < |
| дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унучиће |
| показује невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје та |
| ше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му л |
| ријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније а |
| сме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ни |
| </p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те |
| адости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — д |
| о којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући |
| , бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до које |
| је: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га |
| ти и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</ |
| у заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тра |
| <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Ни |
| даваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буд |
| unit="subSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да п |
| а јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере |
| купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у теж |
| е ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p |
| подацима малочас споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер највер |
| о или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок веч |
| све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет пр |
| детаљима тога догођаја добро обавештене госпође.</p> </div> <pb n="190" /> <div type="chapter" |
| је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели г |
| јући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја С |
| е Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с про |
| ш мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам |
| ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— |
| ошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. |
| она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако |
| површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњ |
| ујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном тако |
| .</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и |
| баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече П |
| оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми |
| — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као |
| шир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то јест |
| ећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и погледа га |
| у волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар пресла |
| ли Меланија.</p> <pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио |
| место?</p> <pb n="94" /> <p>— Ванредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара |
| S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци |
| у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) |
| вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не б |
| у гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за в |
| слим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, |
| рбине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу н |
| ро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага |
| у себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви< |
| .{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћир |
| таоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Прео |
| т, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала гос |
| Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принцип |
| ang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) |
| ојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с фронц |
| и.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви |
| д вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а мор |
| на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад |
| с другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад о |
| ћи; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је по |
| од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога |
| огла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у |
| о, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила |
| немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо м |
| кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања |
| {S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p |
| ита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, |
| рошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу |
| се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па |
| Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ |
| рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... ч |
| има.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од |
| ој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу |
| {S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет н |
| трашно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бић |
| ерса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало м |
| о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?! |
| ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код по |
| ез младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, а |
| а и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут гла |
| а уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Персу!</p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли |
| обровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијент |
| питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа ча |
| } Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>пе |
| ако је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су |
| {S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје д |
| ад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све рад |
| едику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи |
| оклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, |
| ему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сиг |
| а.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику ште |
| лика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</ |
| и га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од |
| баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред зн |
| могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против |
| и Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{ |
| емецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Ју |
| у, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ерж |
| Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је |
| ајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год ид |
| са с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар ми |
| споја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, ваше |
| <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпо |
| слонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле |
| а сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи |
| , па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини! |
| ејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи |
| ужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Глед |
| на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на к |
| сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бе |
| знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин С |
| ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — |
| ета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њо |
| оје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче |
| вно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица го |
| већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни |
| м у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој м |
| по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долази |
| испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи! |
| те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи на |
| р-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> <p>— |
| /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те |
| ади за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом |
| нике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </p> |
| ј је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, шта |
| и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако са оно |
| и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало д |
| /p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а зна |
| дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} К |
| "57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допад |
| ерса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код ва |
| у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћи |
| дин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпо |
| Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, кој |
| да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више |
| му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рек |
| до, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој п |
| </p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Н |
| , — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да н |
| /p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госп |
| p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ |
| <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин го |
| баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни са |
| — Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, госпо |
| </p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нис |
| људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> госпој |
| ле, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, те |
| Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жен |
| “ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда |
| те требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпој |
| са.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо |
| аху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још |
| кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, |
| горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео |
| > <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зат |
| једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— ку |
| > <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад с |
| дине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А |
| о.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње |
| е ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не |
| p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>С |
| ; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} |
| е сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме дете |
| жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та ум |
| авнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетил |
| ија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо |
| Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз п |
| ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девој |
| адим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак ис |
| та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица, — вели П |
| , ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну |
| дете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула. |
| n="228" /> <p>— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођ |
| .</p> <pb n="228" /> <p>— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> |
| ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече |
| мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — корак два па стане — као г |
| але се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капларима, а свака је |
| е хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе |
| е госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али |
| оп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Ш |
| !</p> <p>— Могу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчк |
| ва.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде с |
| "56" /> <p>— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад так |
| ра.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра ј |
| о би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— |
| p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем. |
| <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па у |
| S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино |
| зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто раз |
| осподину?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допада |
| у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та |
| у савијачу сваком цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је |
| — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али |
| аравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света с |
| врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим срет |
| 55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек |
| ма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на ко |
| квењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и н |
| то је највише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно д |
| речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пр |
| р засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о т |
| , она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и о |
| како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; |
| ућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} |
| вог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с вод |
| ици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе н |
| ерсе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} |
| > у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо јо |
| извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим |
| ам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> |
| који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјац |
| редјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа парос |
| дати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с д |
| унцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавни |
| сад <pb n="293" /> први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то |
| Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћир |
| а; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у п |
| песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму кој |
| њи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резу |
| е вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Ве |
| вџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и |
| >Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоц |
| и!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде |
| е преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — п |
| канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама д |
| е ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и ко |
| па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример |
| , да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> |
| посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад |
| о доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну с |
| же (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Ра |
| к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам |
| арски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" |
| , да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пас |
| селу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n="398" /> мамурлук.{S} М |
| иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају |
| јлепшој и најпространијој, тако званој, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.< |
| дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели дома |
| је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињало |
| носио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столица, |
| и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет |
| више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис мири |
| {S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти неп |
| би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише. |
| лим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вел |
| p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује названог.{S} У њ |
| , Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није ви |
| S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала |
| вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S} Зб |
| ну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући ченејскога попа.{S} Добро се угос |
| шику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену к |
| понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} |
| мо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар |
| да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече ра |
| Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимни |
| и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а |
| .</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, |
| ер!!</p> <pb n="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О м |
| ме Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ какв |
| ме Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах |
| ф, папа, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум готес вилен</foreign>, — рече Меланија прегледајући рај |
| умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка |
| {S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену |
| и још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — у |
| ак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мисле |
| 1" /> приповедати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, при |
| у авлију, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже с |
| а и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бој |
| ма толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} |
| p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p> <pb n="233" /> <p |
| кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика |
| ка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} |
| а те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада куп |
| чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који |
| езије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село па и с |
| квих страшних израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај |
| ри,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ |
| е Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођ |
| , сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, |
| ну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже о |
| ао сваки човек кад прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, |
| unit="subSection" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши |
| уле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може са |
| о ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p> |
| есну од силне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек |
| “! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша |
| , господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их |
| ко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа |
| но што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан ј |
| ад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да к |
| еља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него |
| i> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избуше |
| де никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из м |
| Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с гран |
| , <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену |
| /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресн |
| јтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, ц |
| а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од де |
| пустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до по |
| ваном плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики ко |
| аца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као ш |
| l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док |
| па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb |
| окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући фо |
| шће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, |
| е пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да |
| мо покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи с |
| шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и <foreign xml:lang="de-Cyrl">мајн грус</fo |
| hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по |
| ена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на ње |
| к из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и в |
| је га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репо |
| ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед |
| ирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се |
| лу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с |
| а, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију |
| воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш как |
| ети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта |
| шта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi |
| е спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине |
| инила за образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању по вазда |
| лужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао |
| ути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ он само |
| дили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи п |
| овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала између једнога и другога попа.{S} Никад в |
| ови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па |
| кама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — |
| и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и ч |
| као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кр |
| <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га- |
| — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса |
| е —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вел |
| p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, |
| е то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад |
| тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} С |
| кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако |
| ба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуње |
| висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посут |
| милога покојника од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} Господин-поп |
| ио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S} И те |
| чисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно ме |
| ом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где с |
| гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела |
| и бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све |
| ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава |
| мо вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, д |
| >Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се н |
| е главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</ |
| посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одм |
| и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, |
| крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврди |
| ди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И бок |
| о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што са |
| гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу |
| гурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, |
| јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар |
| исину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он |
| а како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А п |
| у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; ун |
| је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му ј |
| стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досет |
| да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни |
| те дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се у |
| два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови |
| ке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни |
| се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обук |
| је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, |
| гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила |
| Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком |
| оспођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе |
| ио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквења |
| тником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула |
| ари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се н |
| бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурл |
| окошке са својим петлом једним дугачким грлатим клипаном који је са својом дивном крестом изгле |
| ека још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’ |
| о и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </q |
| Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог |
| , незлобна голубице,</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно н |
| <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ |
| абац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола ат |
| з душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!</p> |
| сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове |
| ита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши |
| имназије.</p> <pb n="371" /> <p>— Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим |
| ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Г |
| зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестр |
| твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чу |
| , а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — |
| алио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну |
| а га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и извест |
| ке, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и |
| сти на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак бор |
| к изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба |
| сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њег |
| легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi> |
| прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а |
| младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има |
| пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко позн |
| ло ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики |
| дин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљен |
| стаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и |
| одар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова ж |
| ије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовал |
| угога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како с |
| та вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како |
| по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповск |
| ити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их |
| лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за по |
| .. па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а на |
| Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћ |
| адовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се ко |
| Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пе |
| л’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{ |
| <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни д |
| баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је |
| кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, |
| клети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито м |
| p>— Шта!{S} Сида <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну |
| образно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђ |
| Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила т |
| поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо |
| ем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи |
| укчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{ |
| ад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — ж |
| јани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, |
| ино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је по |
| , велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Д |
| дија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво пит |
| ла плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитур |
| носи ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</hi> |
| осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а |
| су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би |
| зе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreign xml:lang= |
| смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, са |
| опа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од |
| река — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нови |
| кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље |
| а неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и жел |
| гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже м |
| е, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, |
| ’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд |
| ква крупнијег повода, познајући паорска грубијанства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом |
| — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако м |
| дарало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је |
| најревносније на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брег |
| че! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели |
| ља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спо |
| ата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то свак |
| рећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p |
| } Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала пе |
| ије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!< |
| а и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу ниј |
| силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. от |
| >он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p> |
| од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, |
| и то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све с |
| тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела |
| јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама в |
| није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верује |
| .</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тај |
| брошем незаборављенога покојника; неке групе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и у |
| ција и <foreign xml:lang="de-Cyrl">мајн грус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завир |
| па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> |
| то по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног н |
| само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су р |
| раку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’- |
| .{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мисли |
| оћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече П |
| а, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме |
| ртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Сп |
| друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах |
| ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не |
| м цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор. |
| рзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за |
| е „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, си |
| је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! |
| већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и |
| неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована |
| мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспи |
| швапској принцези удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукави |
| и је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> |
| ходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало |
| ало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у |
| ићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А д |
| руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш |
| ељском милоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом |
| приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шак |
| једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чу |
| стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а он |
| "242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се ра |
| нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, го |
| ја пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је |
| ећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Рабо |
| кви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од |
| других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се с |
| ад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег прип |
| је једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb |
| аџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна |
| авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у |
| и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде |
| арих маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика |
| све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на с |
| азува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их |
| ватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Мар |
| и је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се су |
| ремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} Т |
| кал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дуг |
| пада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</ |
| овео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Мела |
| мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером и |
| } Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и кри |
| Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп- |
| ш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не тре |
| еновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали!...</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, фрајлице, |
| и... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шт |
| о је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти г |
| е тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал ви |
| l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико један доба |
| оје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на рани |
| ног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S |
| >Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi |
| овољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа |
| и, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је нап |
| поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, забор |
| гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само греб |
| па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сикт |
| збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском ми |
| а у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као |
| к-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка |
| никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу |
| неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице о |
| н и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посет |
| и вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят с |
| авидом: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся |
| шу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек |
| ази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— |
| лово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и в |
| у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију пр |
| (и поред свију онако повољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само дива |
| е бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пеш |
| вију сватова највише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и тр |
| рси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно |
| та (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редо |
| ти, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Д |
| е сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S |
| свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели п |
| на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и ов |
| аво и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} |
| вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и п |
| помен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је н |
| молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и ко |
| емену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пеш |
| ј, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи госпо |
| ошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвеште |
| , чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} К |
| је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. <pb n="370" /> |
| Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то |
| пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} |
| Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду |
| ушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, |
| ра погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам г |
| био господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{ |
| у.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш |
| е ми гђа натарошевица, између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би |
| знати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb |
| рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лере |
| ти и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; |
| {S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш |
| домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.< |
| , — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити об |
| даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту |
| аљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп |
| сташних јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} |
| окварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како |
| аје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} |
| тес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p |
| а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и |
| лирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што |
| и: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка. |
| је; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно у |
| — Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да ш |
| бриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <p |
| ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду ј |
| је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек с |
| 30" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша |
| богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, исти |
| пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиг |
| би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p |
| споја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она св |
| .{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин пата |
| е Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није |
| још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или п |
| реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само |
| са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта ви |
| тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми |
| асирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај ј |
| ажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда шт |
| ва службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао |
| ође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда лан |
| тку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој з |
| би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не иде |
| мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — у |
| А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас |
| ови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је |
| је могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој |
| вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.< |
| свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових податак |
| и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно пут |
| о је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, мл |
| све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, к |
| тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа ка |
| друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је |
| ећам да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џ |
| </p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{ |
| није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} |
| удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} |
| пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:< |
| S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не |
| за којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, |
| сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ пого |
| е ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, ка |
| са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти |
| кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирош |
| кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде која је ве |
| у, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и |
| — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет |
| -Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговар |
| : ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркв |
| , а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су |
| ати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне |
| ста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Зн |
| разан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ва |
| а покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорс |
| S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род |
| каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S |
| да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то |
| к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколик |
| радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо |
| иље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а |
| >— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> < |
| рашно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>пог |
| p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, |
| ленције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нист |
| то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Је |
| Остављам сада фантазији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако |
| ак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлат |
| парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} |
| ујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је наста |
| уде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели |
| старога <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Ор |
| из силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то |
| Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не зна |
| ндуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки по |
| о мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напише |
| што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас |
| иктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми |
| ве лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И так |
| ала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је д |
| својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не |
| ивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Ме |
| рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Ниса |
| а није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, |
| i>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што |
| сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та |
| оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало в |
| ју обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролаз |
| не! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају ве |
| о полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу |
| ико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Зад |
| ли, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене с |
| к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какв |
| е ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Сов |
| му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчи |
| ости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једа |
| н бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан р |
| а видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате ба |
| ђајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на |
| . <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се |
| — Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, п |
| ад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си |
| ј и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву |
| тео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пр |
| а, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је ис |
| у сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја каж |
| {S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, не |
| а не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, |
| ада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па |
| це?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли б |
| православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’ |
| тала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па |
| а шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то почињ |
| ења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> а |
| не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуца |
| свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Обра |
| — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак |
| а је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се пре |
| па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Бана |
| иела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи просл |
| очетка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше |
| е, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени |
| да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, х |
| , и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испева |
| к данашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13" /> они, који се б |
| же, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијин |
| наравно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирал |
| од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чу |
| ром описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, наро |
| од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топ |
| пав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} За |
| ство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијанима; ил’ д |
| и од господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака |
| д његове екселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та она |
| река; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изг |
| ало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и д |
| ање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се |
| ен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас |
| вероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута |
| а.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, |
| n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве |
| ги.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а т |
| али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо |
| да, као бесловесна створења, помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, к |
| пођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра д |
| ругим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба ма |
| Па тако... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођ |
| е Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} |
| Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много припове |
| нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џо |
| ругом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о |
| ву, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски |
| та би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање п |
| ад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту |
| еко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</ |
| ада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’ |
| жи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де |
| онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— |
| p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола.. |
| ја. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а |
| око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало |
| а гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{ |
| из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским |
| , овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске б |
| подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалиц |
| е! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја |
| очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача. |
| етио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух |
| ет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће о |
| , Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путн |
| ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели по |
| они се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.< |
| чај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штро |
| с!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Службеница!</p> </div |
| а, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p> |
| го што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; н |
| о би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако |
| а’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Тера |
| а, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпари |
| пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би бил |
| момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Мел |
| пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли л |
| спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — |
| сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p> |
| пила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врл |
| елиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве |
| и вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим др |
| умљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна пословица кој |
| у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љу |
| ала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја теби |
| о начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је |
| по покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе |
| S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве |
| , па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи |
| ману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рука |
| !...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја |
| да после оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише |
| уше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> |
| ах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и ла |
| ени у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш о |
| шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она |
| ачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од т |
| рошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови д |
| га није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: |
| а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Д |
| Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је ср |
| ате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у друг |
| ици касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да |
| нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно |
| кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о |
| већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву |
| ете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и крас |
| еда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спа |
| азама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, н |
| >коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о |
| де-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левч |
| сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки |
| тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављам |
| {S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовим |
| у и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим |
| pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} П |
| ак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо |
| ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледал |
| а њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о |
| е га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у је |
| мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде св |
| кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело |
| ни се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје ку |
| не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, |
| и, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} |
| попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> могу примити на кола у пр |
| ла, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врл |
| , сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала |
| ош под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попи |
| вер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone unit="subSecti |
| у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</h |
| сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су |
| а и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео б |
| а да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или |
| лико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа и |
| На кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола. |
| но.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <p |
| аврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпоста |
| кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је |
| да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучен |
| учити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, |
| {S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} |
| и к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садаш |
| а попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и |
| а.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради изми |
| куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!< |
| {S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали г |
| } Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, зн |
| о смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; |
| увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене с |
| а једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању св |
| ћати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} |
| оја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре. |
| ead> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица ко |
| еју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођ |
| али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће уда |
| — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки |
| лику господин парок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све |
| јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у друг |
| le>, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је м |
| је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} |
| утога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она бил |
| е проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати |
| какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су |
| да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да |
| ли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те г |
| и ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кућ |
| ем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула ј |
| ги дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће |
| ебра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — |
| ити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад о |
| едер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како |
| запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на ч |
| гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако с |
| S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али |
| ходи примером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да пома |
| ја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на |
| лушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију |
| кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он |
| о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре н |
| ојих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећ |
| ане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је |
| беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа нећ |
| х, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки |
| ша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, |
| е, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били св |
| м пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу |
| ра а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не |
| доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој |
| не пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отр |
| тера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S |
| ешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да згото |
| — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеро |
| е, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја |
| и имали какав — роман), њима остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога трен |
| ру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је |
| же цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се веша |
| дма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт т |
| кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за ок |
| тера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} |
| аше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све... |
| селенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’ |
| елим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, так |
| </p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} |
| јутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{ |
| } А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, |
| ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и и |
| ам ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описив |
| а госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу |
| а никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми |
| ао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а |
| ала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин |
| се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зау |
| поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, до |
| ’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини |
| ако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, |
| .{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозо |
| ирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — |
| е смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде |
| ако је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушу |
| равити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и |
| да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, су |
| то ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело |
| то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви ме |
| свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се јо |
| /p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и ко |
| п Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била < |
| буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— |
| рокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним |
| ко да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — п |
| Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и |
| рен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он |
| елу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна так |
| нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ |
| ела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица и |
| Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом. |
| се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, |
| ало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им |
| ђете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца мужеског пола Неци Пре |
| ријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржњ |
| шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесре |
| а пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-П |
| А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у |
| } Аја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми н |
| мо господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се |
| у с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почис |
| on" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио |
| пет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и ожени |
| гој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред |
| ... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства |
| о.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архиман |
| ка опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова |
| иностима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменутих поштованих госп |
| } Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на |
| кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, |
| пет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањс |
| ови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој |
| Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а |
| м, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему пр |
| и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што ни |
| есора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану |
| пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки ле |
| дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да |
| један фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Ц |
| евета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж. |
| оје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с |
| /p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, |
| рунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!! |
| у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од ње |
| уб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва мој |
| вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример, својој ћерци, да ова б |
| ова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је |
| ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде |
| о лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нис |
| адила и спремила је свега толико много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година |
| S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га |
| а и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма |
| > <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само д |
| али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се |
| тија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у |
| скобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!. |
| се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, веруј |
| м корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко |
| осно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм |
| .{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја н |
| пије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли |
| це награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на гру |
| вету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема оно |
| и пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и |
| о пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и деб |
| се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> |
| илима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Усп |
| наче је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, |
| едан ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> |
| илан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} К |
| других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све |
| да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку |
| в ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пођ |
| S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало |
| у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице доби |
| ке намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас |
| које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је |
| ељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па |
| јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их т |
| о дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) |
| је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар де |
| решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до реч |
| а, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сок |
| ишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па |
| фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу |
| своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она ( |
| а и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала |
| прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад с |
| /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођен |
| истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.< |
| 266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе |
| есне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p |
| циферов, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили |
| је једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која боси |
| p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, |
| ако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора |
| еби представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се |
| ици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се |
| поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води |
| е <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; |
| ао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из башт |
| то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у |
| вију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентари |
| но досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, |
| ам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури |
| да га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца |
| S} Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у |
| ражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским с |
| ивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевић |
| једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом |
| м Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве а |
| ако ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам |
| дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењ |
| селенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{ |
| , јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац ј |
| ириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и |
| Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида с |
| оче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То |
| рене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чи |
| ла сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у о |
| едња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати у |
| заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, |
| го га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне дома |
| ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, |
| бина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван в |
| > <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Си |
| .{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах посл |
| Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да изр |
| „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{ |
| , она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. |
| еру једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција. |
| ер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину пес |
| у, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева! |
| е доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и |
| је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде |
| под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч |
| ако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота |
| ам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на про |
| а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Пе |
| опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамо |
| ти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно |
| цајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (је |
| За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} |
| {S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушка |
| рца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица |
| лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном ше |
| него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај |
| еном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се |
| ора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га пози |
| ријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изгов |
| ако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре |
| стала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће б |
| кадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе |
| ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као |
| ко и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа |
| е Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’ |
| ако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спир |
| и никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко |
| док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Вла |
| још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p |
| ва једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, а |
| много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се |
| огођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жи |
| Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу кроф |
| е млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пош |
| ам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Ј |
| одније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да и |
| ио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, пове |
| је било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за по |
| Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку пла |
| вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за |
| И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Т |
| > <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али го |
| исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем |
| чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, до |
| у.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А |
| ваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па ви |
| {S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет |
| стук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у |
| ћ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било ч |
| лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да свед |
| договорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се прв |
| ица, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа |
| ава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се |
| су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сок |
| цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па с |
| о било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су |
| ас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно |
| бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а |
| под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> |
| ете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало зад |
| видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не |
| и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметну |
| тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, |
| ланијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, да није добар познавалац људи, односно женских, а ако с |
| а обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говори |
| иша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — настав |
| к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су |
| да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им |
| ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, в |
| е био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Ш |
| м Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представи |
| тати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све |
| а отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је пок |
| и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком |
| <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унте |
| ја!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели ј |
| коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприпо |
| кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта |
| е рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја |
| кав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понај |
| од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господи |
| Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и с |
| окака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од луп |
| и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екс |
| а из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сип |
| а наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да |
| од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу |
| ољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при п |
| њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они т |
| риметио веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења |
| језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар |
| јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже |
| л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} |
| лепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та какв |
| авно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло |
| ло би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта |
| тидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут ј |
| сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом |
| дише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је од |
| четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и још тр |
| и али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> |
| } Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S |
| и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} |
| ишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговара |
| тогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић и |
| је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио н |
| — Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, |
| изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, |
| што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохи |
| !{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на б |
| е да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је г |
| 6" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти |
| рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје |
| само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— |
| .</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао |
| нску и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иновер |
| носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... сл |
| S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренск |
| дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо |
| а.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћ |
| и гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек р |
| ..{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сат |
| аш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну |
| ча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом |
| лети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, |
| то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа. |
| , само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира |
| ћнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, |
| и за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира |
| го к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољи |
| мо то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино де |
| > <p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад |
| Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, |
| смом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо |
| ятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</for |
| пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је |
| дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је |
| арјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!. |
| , видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — А |
| у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипа |
| и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш н |
| о јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — ре |
| а бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И од |
| .</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а |
| ша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који |
| ла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је са |
| е Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} |
| у императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом! |
| , боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а- |
| аш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује |
| амо њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> |
| ето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решетају жито; па нека плева, нека пр |
| ло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Пе |
| мо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је п |
| амет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам |
| </p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би |
| на дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре |
| терају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и |
| <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је |
| арице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — |
| ’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријар |
| Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фам |
| ’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, у |
| /hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} У |
| <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— |
| ута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде |
| ам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, |
| удира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi |
| миримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, |
| бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело пок |
| говоре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, т |
| Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од ње |
| тију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бит |
| то видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је |
| пруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зе |
| е закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о јед |
| ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — на |
| ако изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, н |
| омисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: |
| ћа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нис |
| аћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли |
| п Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и |
| веност</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике к |
| о?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног |
| битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи |
| м за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохиј |
| обојица да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, д |
| би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се та |
| од куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било св |
| фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{ |
| ду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како |
| {S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па |
| њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.</p |
| а? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</ |
| иш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на пр |
| ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreig |
| ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и |
| тварајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мо |
| > <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повре |
| оварамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> < |
| ћи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да о |
| ну, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А |
| >— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се на |
| не је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез |
| се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млад |
| ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, |
| ивајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек |
| мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога веч |
| а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, |
| памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти |
| ислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габри |
| > <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих поп |
| знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели. |
| расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="3 |
| и и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим |
| тегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> |
| мо, — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, |
| днога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те |
| !{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута |
| А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим |
| и пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све |
| о ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све |
| Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себ |
| продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим |
| само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — В |
| ји.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло |
| >— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па |
| како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к |
| пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi>Зборник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... |
| иже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дођ |
| Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, |
| запрепашћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а |
| па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује |
| у, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је |
| што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно пр |
| <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi |
| ње помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино о |
| ци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“? |
| и несташних јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати. |
| има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</ |
| кам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.< |
| е <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та |
| p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато |
| p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес |
| ђем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пр |
| а говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно. |
| цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица муж |
| ви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А к |
| Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још |
| Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада |
| о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га з |
| маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је о |
| лот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанск |
| а кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме не |
| џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Наст |
| е оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Т |
| <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарн |
| рташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи |
| су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> |
| а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта |
| пешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... |
| Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то оп |
| бе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Ја |
| У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо |
| ложеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћи |
| о је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исп |
| о си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S |
| познанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави леп |
| , да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме |
| о’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одв |
| "309" /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — |
| анима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!... |
| и, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови |
| ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> јо |
| , солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо с |
| же човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и у |
| ендар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — јо |
| комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови укра |
| собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако |
| ју и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако сто |
| о га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади бр |
| Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад са |
| лосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљуб |
| ас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите |
| ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p |
| ’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија |
| ола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџб |
| Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде |
| ажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — реч |
| нем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комш |
| могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из |
| а сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чи |
| ам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у |
| ш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставш |
| Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите |
| ре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни да |
| ву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по пр |
| ад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, |
| незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство у |
| лијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учини |
| </hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја |
| те ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <titl |
| } Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у са |
| ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!< |
| да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он не |
| је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за |
| , дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам |
| још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штого |
| иповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, пе |
| ћући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и дру |
| разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о |
| осподин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка мл |
| што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету |
| регне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети |
| </l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l |
| пима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља дома |
| ри за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — |
| и Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венча |
| оравиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И |
| <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и г |
| о чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обој |
| узме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме друг |
| ..{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је |
| се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пас |
| и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш тама |
| јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услу |
| о, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај ш |
| и приличи поповским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> |
| и заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било |
| ка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба |
| она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и |
| ан’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царст |
| зрачунали лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина |
| аше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p |
| ида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад д |
| а: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћину који се цел |
| ро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{ |
| , то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Проб |
| .{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свако |
| ом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — |
| дана има од свију сватова највише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он |
| ре и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали с |
| бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја |
| ој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у пр |
| младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би |
| а направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Б |
| шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да г |
| пасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, каж |
| ав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и |
| па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не б |
| ила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима |
| на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен |
| икад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио д |
| сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А |
| уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> је |
| /p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, |
| нару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кр |
| крих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него |
| } Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана |
| а знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га |
| редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш |
| сушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} З |
| о каже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је |
| дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако т |
| а и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су ку |
| ја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва п |
| ндука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди |
| мо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло деликатне приро |
| какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па |
| а знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и |
| ишта да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полу |
| у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху ко |
| .{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не |
| Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још кака |
| } Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескр |
| дранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, |
| о тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила |
| и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнак |
| лаву!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира |
| ола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ј |
| аква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање |
| и јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му од |
| селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S |
| нили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе д |
| ачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће |
| Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>пос |
| је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најбли |
| да можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та ш |
| сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да |
| ио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара |
| b n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>бе |
| пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му |
| Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје |
| писмену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сам |
| а најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам |
| изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то |
| еким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад |
| јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још |
| азговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу |
| ају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за |
| вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... |
| !{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и |
| А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе |
| је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва м |
| ве још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Т |
| во <hi>Омладини</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сест |
| не и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{ |
| је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пе |
| ада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чуј |
| тији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула гла |
| потекарица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се на |
| је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута ц |
| су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака нес |
| го ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом, |
| а душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше |
| једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, та |
| етна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо пок |
| ивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нот |
| ивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана ку |
| , добро.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога |
| е через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па за |
| и то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти |
| а је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, к |
| риела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то нај |
| ="subSection" /> <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмај |
| мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске |
| тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло деликатне пр |
| } Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је глед |
| тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за |
| чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау |
| па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што промени |
| чинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гл |
| ланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза |
| — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаш |
| <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се |
| дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење |
| сила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењива |
| е се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је о |
| као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се |
| о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} |
| врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађ |
| м што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па по |
| а и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо кр |
| цу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји св |
| ука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <h |
| „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не по |
| а витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува |
| екати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло х |
| о је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и са |
| О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. |
| о кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасова |
| </p> <pb n="346" /> <p>— Добро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’ |
| , слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S |
| >— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!.. |
| дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а |
| опов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше посло |
| кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај |
| мајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и же |
| ила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу д |
| арадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавиц |
| м пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи |
| цељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ ид |
| књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окрену |
| “), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан што ј |
| онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и |
| Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — |
| тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је |
| мем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима |
| за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" /> <div t |
| а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене |
| ојој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> |
| тва.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из д |
| риела, која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер |
| ћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на |
| .</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она |
| Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ва |
| ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</ |
| имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није |
| кву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бле |
| ерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А |
| п-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да св |
| ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путуј |
| , и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S |
| али, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окр |
| рло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до |
| а не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p |
| га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче с |
| убадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући |
| алов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у ав |
| чног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило д |
| : <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она оп |
| о место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где р |
| м би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S} Поп |
| то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а |
| да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да при |
| Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду |
| и и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице |
| која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се |
| Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповет |
| њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — |
| <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где |
| ико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, ко |
| а</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{ |
| {S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да |
| овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишби |
| шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не |
| го бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђ |
| је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може< |
| ерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гле |
| то су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпит |
| шем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S |
| био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други ла |
| о писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима |
| ајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад будне |
| p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу |
| кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! ве |
| и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете! |
| ли она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поно |
| ед дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чу |
| — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам |
| м!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то |
| один-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти с |
| Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, |
| а од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све ко |
| О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — до |
| .{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и |
| ребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест среб |
| и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља зар |
| , сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни в |
| ена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ |
| се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких крас |
| г зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да |
| еба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, |
| рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
| е мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та види |
| слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је |
| ој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да ж |
| кле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако |
| га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, ода |
| Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Перс |
| м.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап |
| акона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нић |
| нт“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата. |
| ерберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не |
| простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда |
| едвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која |
| ке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" / |
| е до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ |
| та, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред с |
| е знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор |
| зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за |
| ојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{ |
| везала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> |
| собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај свет |
| се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ет |
| енчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупни |
| поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" /> |
| — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шт |
| се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га т |
| ај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад с |
| и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако с |
| могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, к |
| идите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, |
| ој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову ма |
| или тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет он |
| ав тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика |
| ем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читај |
| о је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја ту |
| {S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то до |
| </p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љут |
| ко, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал |
| унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да н |
| уша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="4 |
| ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,. |
| ца. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господи |
| р се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p |
| е ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њи |
| ерса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био т |
| кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну ма |
| te> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</ |
| ј’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола. |
| редња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништ |
| ишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслиј |
| орно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> ре |
| де све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућан |
| м кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, |
| ра да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак п |
| а је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали |
| p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који |
| И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио он |
| г доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на |
| една, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу |
| вља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — ве |
| ика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета |
| оклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испо |
| , — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек |
| би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, |
| га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; једа |
| књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пиш |
| </hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о т |
| p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нек |
| не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> |
| куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко |
| ује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје ко |
| авран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробуди |
| најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, ј |
| ; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се пр |
| !{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса |
| распитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу маш |
| >— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те |
| > протиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „П |
| тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како с |
| коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти |
| ташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву п |
| гови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би |
| век, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</ |
| само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, д |
| је ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге |
| ута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љ |
| додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!? |
| бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје |
| <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А з |
| ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— Ја |
| куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберин |
| оцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрт |
| му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу |
| жбеница!{S} Службеница, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа |
| ку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели |
| одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — |
| је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о раз |
| д њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од |
| ци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не |
| бог деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о д |
| вао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча |
| чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чека |
| "270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, к |
| угу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне |
| о пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће |
| седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови |
| то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с < |
| на сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа |
| ..</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраже |
| ем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио сп |
| добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекал |
| је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S |
| па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како |
| ћи поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћ |
| . слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса |
| м послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и |
| господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о праз |
| Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— |
| о ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукун |
| већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.< |
| ко то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију да |
| и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само |
| је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суб |
| ре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како |
| S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном паж |
| } Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!.. |
| !{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А п |
| ему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Сп |
| а се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га |
| па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом |
| его је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље |
| рски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та |
| .{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и че |
| га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, |
| ичкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p> |
| стио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, за |
| најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о |
| био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паор |
| пођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат |
| пет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа |
| арића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепен |
| слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сва |
| енцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи |
| </p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас< |
| е говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — ни |
| трефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говори |
| гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше |
| Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше |
| попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За св |
| у гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима |
| сом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p |
| зађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у ку |
| — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и ј |
| није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обес |
| рској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и |
| змакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — |
| вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека пр |
| Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћ |
| моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћ |
| клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми |
| живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меника |
| именце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки |
| По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се |
| {S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, |
| <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па |
| слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! |
| а да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад |
| 407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> |
| — Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам |
| Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара |
| отуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што б |
| твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — доч |
| ад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, нег |
| тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, ни |
| ко дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут |
| да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на р |
| док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца н |
| к велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p> |
| касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — на |
| варанција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, |
| о, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њег |
| чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n |
| овредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пу |
| а.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l |
| у после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да о |
| ка прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да от |
| ри међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, милостива, — пр |
| ашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите. |
| младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p |
| ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором к |
| ла парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и н |
| S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна |
| ече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили |
| опа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Уда |
| p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{ |
| дби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела о |
| позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљед |
| сује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, |
| ратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле до |
| а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јес |
| асира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако прист |
| е неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ |
| </hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене |
| ву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — |
| кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша |
| </p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора |
| </p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је |
| уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехва |
| ли фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како ј |
| он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум |
| ио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, |
| на шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па |
| и Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече н |
| ет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су кр |
| кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — |
| е, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да |
| го седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А |
| а то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ра |
| рид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, п |
| гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује |
| које ни Стратимировићева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре би |
| алер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неко |
| здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанско |
| кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у к |
| отно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запома |
| > <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој св |
| сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плев |
| ијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље ус |
| пет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад нек |
| берски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико |
| дију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> < |
| ија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и ма |
| ва била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже к |
| е свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих |
| на била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разгово |
| м је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражава |
| је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је |
| едоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Бо |
| — Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идем |
| ћу.</p> <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађај |
| си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави |
| n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето |
| о увек међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му ј |
| ући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она |
| то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па |
| жи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим |
| у.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати |
| а да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба |
| је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују. |
| од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S |
| како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди пам |
| па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по пи |
| а није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к |
| S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је с |
| 36" /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је |
| ета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мисл |
| да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после |
| реба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси |
| п и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по н |
| тиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> |
| на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп |
| читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној |
| Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливен |
| у да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} |
| у и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се оп |
| њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест |
| се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутр |
| } Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плеве |
| и у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она с |
| е је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; |
| нуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало |
| > <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, |
| и друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— |
| S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу о |
| после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, |
| доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{ |
| којаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— |
| кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благ |
| г и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи |
| разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ |
| чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p> |
| азан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — ве |
| <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетају |
| и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="36 |
| животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се |
| ене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао |
| гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар |
| ра <pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} |
| ви да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао |
| м кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он |
| ељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њег |
| Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Б |
| .</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што |
| је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</title>, па он |
| ар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђе |
| S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде |
| задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S |
| , луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, го |
| ају раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролаз |
| није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p |
| боље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је |
| разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код |
| особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, |
| говане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у ка |
| им удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила |
| ерава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви пла |
| ано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, та |
| уга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, |
| а околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још |
| — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Ме |
| у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добр |
| да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што к |
| то имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за |
| /p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p> |
| рује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану |
| он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога |
| у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и |
| , у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример, св |
| опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — |
| ај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да |
| и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нип |
| е јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је с |
| би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, |
| утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се пра |
| Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова мој |
| свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама |
| правим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започ |
| !</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нист |
| Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потера п |
| за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорска грубијанст |
| е било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> |
| анету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен мрзости и омра |
| по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха н |
| p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја д |
| јем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p> |
| , да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем. |
| д камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силн |
| е давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сре |
| кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе ника |
| абриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо |
| тито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи п |
| једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред с |
| и он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије пом |
| ; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па је |
| засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим |
| ештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића |
| и поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, пр |
| уши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које |
| та, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога св |
| је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — |
| уци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће |
| к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — |
| b n="128" /> <p>— Шта говоре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за |
| — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то |
| ујете! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ |
| ук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се з |
| треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi |
| .</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослу |
| кати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а пос |
| .{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива. |
| анко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспр |
| крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А свак |
| га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који |
| баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче |
| вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, |
| ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостив |
| т звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, |
| ошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади |
| другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се |
| е чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима пре |
| те кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, |
| ака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве ја |
| што то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други |
| су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Све с |
| ма и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расп |
| <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си |
| какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно по |
| вља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није |
| а није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та нећ |
| ачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, |
| ели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар |
| ја јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> је |
| пита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хо |
| ију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити н |
| ељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у |
| кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је |
| дно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја |
| ита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида |
| економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Пе |
| мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења |
| могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је |
| ведајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у |
| икну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Ни |
| рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се |
| сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна ше |
| е сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се в |
| после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; |
| b n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p |
| /p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни са |
| па зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, |
| еј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Су |
| виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дат |
| н ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — ве |
| а да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди ј |
| као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш јо |
| и, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у |
| арочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авли |
| ма ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у |
| ели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко и |
| удили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек |
| али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу |
| ца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хте |
| вољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру |
| упају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, д |
| .{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слуш |
| е распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочи |
| у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповеда |
| гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Б |
| ако се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, с |
| не левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а |
| /p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ни |
| н ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и |
| спут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него |
| вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте |
| <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја |
| > <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би |
| однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле не |
| га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан |
| к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није да |
| ца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S |
| и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај он |
| то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, |
| ику.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролаз |
| газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и |
| , па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јул |
| су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p |
| уди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо |
| здан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око |
| него онако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изме |
| i>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки стра |
| а је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због б |
| огледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде ш |
| Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу кој |
| е!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ва |
| ?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретк |
| подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш |
| на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не |
| а и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је |
| отарош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични д |
| ят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“. |
| а сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о |
| видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно |
| моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко про |
| јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А |
| Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки от |
| си на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептова |
| ачин, да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спрема |
| му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пент |
| а ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали с |
| p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о |
| то паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је |
| ло је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да |
| да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештен |
| Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он |
| евчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да |
| ..{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Ј |
| ?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од |
| алио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, ил |
| ала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто зла |
| часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и |
| ужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не зн |
| исам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — |
| га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира |
| ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним |
| ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја |
| сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад |
| доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљ |
| л’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— |
| ачи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S |
| да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацин |
| шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb |
| ацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још једа |
| пиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљук |
| стати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> |
| кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у |
| а к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; |
| дно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се пу |
| знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповим |
| јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која |
| Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, |
| онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору |
| уз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош к |
| у.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова |
| воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје |
| ве док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb |
| цао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се |
| {S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb n="414" /> <p>— Та... знате... ка |
| ате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, сла |
| та!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" /> |
| нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн |
| руму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у п |
| ају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, к |
| , која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и |
| овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> |
| о онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у то |
| им, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова |
| !{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — ве |
| !{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелун |
| ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да |
| био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са |
| точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p |
| њу је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научил |
| носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и стариј |
| г пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа ле |
| о <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам |
| ама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није о |
| у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично |
| исто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао |
| не и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рад |
| о мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су ж |
| стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него она |
| жно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вам |
| и Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаки |
| никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које |
| била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас с |
| огло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и са |
| дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга |
| не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то зг |
| петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш о |
| је била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и п |
| оји се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски к |
| итељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни |
| о постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она и |
| дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе |
| ислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја |
| и зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} |
| и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустоли |
| а нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S |
| д још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни та |
| да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је |
| е за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су |
| ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, |
| Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, к |
| ојом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S |
| други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника |
| Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике |
| крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу |
| обро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда |
| — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немо |
| з рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да |
| ута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима ни |
| видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипа |
| па, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p |
| младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђ |
| ити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и |
| рце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко н |
| ербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђ |
| дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром ок |
| уци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже м |
| ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и пос |
| ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се П |
| вце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што к |
| ира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло |
| ао — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнак |
| >„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне |
| и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна з |
| Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Ста |
| ишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у |
| и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Ј |
| ла и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској с |
| оп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, |
| баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бр |
| чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После |
| м, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики |
| врши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И |
| S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и м |
| нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозор |
| да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јул |
| тар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича |
| о.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А |
| p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате |
| екрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; |
| ве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} |
| се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали |
| /p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако |
| а вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке над |
| м устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један |
| денцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через к |
| писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма |
| о и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког са |
| имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} |
| они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већм |
| што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p |
| н зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разл |
| висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђе |
| ђе мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерај |
| аме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса |
| месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да |
| мо после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љу |
| .{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла |
| Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу ис |
| , да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога и |
| итељку по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — н |
| ислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испал |
| </p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ |
| ва поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца |
| ако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прс |
| пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па в |
| ћ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, |
| p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђ |
| > лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафа |
| капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, |
| Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је |
| у, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, |
| ћу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубиј |
| дин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} |
| а у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на мес |
| бина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила |
| га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време с |
| ерберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотек |
| каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој ј |
| д ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем |
| вним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, об |
| .</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинул |
| ју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла |
| тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд |
| а се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, |
| шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да |
| азан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p |
| !{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p |
| т разних нумери, које све није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће н |
| олико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху ф |
| је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а пос |
| ња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје ун |
| био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио п |
| и — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А |
| </p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, |
| ију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира |
| рка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих |
| е јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али |
| а.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећ |
| и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога |
| оп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин |
| и и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом |
| у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пре |
| ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш |
| сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> |
| и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би н |
| од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам забо |
| а види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да ви |
| ила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и |
| ч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после |
| је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи |
| </head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну по |
| /head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филоз |
| дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је |
| ладику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под глав |
| </p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да н |
| т’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу |
| м бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, |
| п, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир |
| гађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и моти |
| ађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа |
| и кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим.. |
| е ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном сел |
| дашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово |
| цу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је на |
| > <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати |
| изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака сво |
| тогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у |
| ко тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} |
| Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и |
| чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп С |
| ст недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сва |
| да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, к |
| рујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунар |
| м Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. |
| пириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у |
| вих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремил |
| сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће |
| није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца ч |
| тише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} |
| с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног прокле |
| је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је ч |
| .) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је о |
| дног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може |
| је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе |
| цине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник |
| мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не |
| е мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фа |
| вор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек |
| оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад др |
| ај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу |
| лела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — р |
| па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога |
| л’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о |
| да сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. |
| би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овак |
| ерса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да |
| а онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, |
| ри и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да |
| /> <p>— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о |
| н пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је |
| јатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали — |
| , то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ак |
| рам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да поглед |
| {S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не см |
| ало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> предузећем |
| ного крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бо |
| ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се |
| лу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му зн |
| еро у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало ј |
| енице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пр |
| <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} |
| ате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S |
| ја! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. |
| кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и и |
| S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшил |
| кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- |
| оти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче |
| ољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му |
| мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествов |
| p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чуд |
| ем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, |
| ихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били |
| n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да у |
| шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећ |
| ћ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помис |
| S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.< |
| д господина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире? |
| ди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спа |
| ако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb n="41 |
| комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори |
| све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати |
| аће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису рани |
| !{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао н |
| ире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљив |
| >— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код |
| енско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!< |
| их к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више |
| е тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, нек |
| уго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће с |
| охија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „ |
| >— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питал |
| а баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова! |
| — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој |
| господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад |
| олико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако т |
| ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не забора |
| S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, — ре |
| ају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и д |
| а старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло ве |
| — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко |
| за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, гос |
| и се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па |
| а, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви м |
| ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још н |
| падија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити на |
| , већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит |
| една српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> < |
| p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — хр |
| ем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обе |
| а Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам мла |
| чтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— |
| у све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... ов |
| великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем ча |
| селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, |
| <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу |
| како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати |
| оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље с |
| Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — |
| његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, |
| Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако паси |
| итељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио |
| и један поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мис |
| помиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја н |
| p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а |
| држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достој |
| а изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита раки |
| тном количином млека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела |
| ануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} |
| ање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што |
| е журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас л |
| тали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Вил |
| — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један д |
| мао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му |
| и да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, |
| ђену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија |
| непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов |
| рег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га о |
| во и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ст |
| оде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари |
| руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ос |
| ло оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добр |
| а сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати |
| љуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мр |
| се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њ |
| осто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га нат |
| ера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е м |
| S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} |
| и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге |
| знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их би |
| све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпору |
| /p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ва |
| } Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и о |
| а натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а па |
| Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — р |
| ом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад п |
| нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} |
| иро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!< |
| иње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио |
| жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, там |
| ом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти с |
| д пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглат |
| а је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од |
| па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</h |
| по умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а |
| нас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{ |
| неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако |
| есет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви |
| p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те |
| госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она он |
| — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — ве |
| рив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се |
| } Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни дру |
| емачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад |
| о кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спир |
| е се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габр |
| реме, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћ |
| недиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја са |
| то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о е |
| Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па |
| утрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас до |
| и пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје н |
| ла, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем в |
| а а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и че |
| аженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече |
| .{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни |
| а и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на сво |
| се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље |
| ек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задо |
| , знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић |
| љутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је |
| о.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав б |
| рургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као ока |
| Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад види |
| а.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа |
| стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда о |
| вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="273" /> <div |
| ш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се |
| ри се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи т |
| није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не в |
| ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— |
| поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадо |
| од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Пе |
| , к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришч |
| ахваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увре |
| а глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, п |
| ила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да дожив |
| остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се п |
| ће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на ц |
| веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?< |
| >— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> < |
| /p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да поз |
| им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бе |
| му, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела |
| што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</ |
| ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може |
| бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, д |
| И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да |
| корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p |
| рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се |
| ило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, нег |
| тер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова ро |
| и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према л |
| бури, багдатски трговац, што није могао да се курталише својих старих папуча.) За то су сад и н |
| ио тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат |
| грабио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ |
| много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорска груб |
| ом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, |
| и, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље д |
| title>Риналда Риналдинија</title>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо |
| мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онак |
| ра. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе |
| нија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нис |
| зла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мал |
| о на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се с |
| еда она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући. |
| мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатк |
| г где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стој |
| .</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и |
| <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду |
| унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у |
| рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Ју |
| се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да |
| ора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп |
| до! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону суз |
| падија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се |
| бијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до под |
| ута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се |
| Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да м |
| кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога |
| да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и |
| изгледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје |
| петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет ск |
| лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријат |
| има и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право |
| о био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну |
| ема свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене. |
| е одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио |
| ну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и |
| е!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марам |
| да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи |
| рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и |
| вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опа |
| ји се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује о |
| сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комши |
| жем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред св |
| .{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код поп |
| а гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука |
| “ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се наг |
| ју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао |
| ко пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом |
| опа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишава |
| славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и |
| , али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осв |
| а од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније нег |
| </p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Је |
| да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ић |
| к весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} |
| ’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем че |
| базриви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да ј |
| љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом никога |
| тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — ка |
| поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то |
| белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим кој |
| носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му |
| у стајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је |
| , — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју рак |
| ија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — |
| и човек кад прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја в |
| да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са |
| свршеним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узе |
| чама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су |
| е могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако леп |
| зе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса и |
| ко сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је |
| онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} |
| тпочињати какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој |
| Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’ |
| мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о ју |
| да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</ |
| ’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој |
| долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, |
| отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb |
| д сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опир |
| жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још п |
| страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на у |
| ш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуње |
| сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у |
| јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она н |
| ужески али невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица |
| дикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</ |
| уланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви |
| евна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао |
| наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, |
| ћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да |
| егово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша |
| Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то |
| Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па |
| збиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта говоре |
| њагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; ал |
| што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му |
| вук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то с |
| гога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћирино |
| у само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Ја |
| подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се |
| е два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док т |
| оринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је |
| у и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p |
| згубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ |
| ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је купио н |
| } Ником да се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина па |
| вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да дик |
| само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, ка |
| купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи |
| тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то |
| ош већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце |
| попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако |
| ади; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та |
| учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, је |
| једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Са |
| , баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су би |
| е увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ |
| Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса |
| еси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите. |
| па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено та |
| акра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше |
| ојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш б |
| сигурно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младе |
| се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкај |
| ална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ни |
| храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p |
| зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у мно |
| а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти |
| ју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да ј |
| Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p |
| Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао п |
| ’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пре |
| башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не |
| сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, |
| па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту с |
| м не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе |
| а до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите< |
| ’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к |
| алити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита |
| е гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Н |
| ре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ |
| бе попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада в |
| ила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Је |
| и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три но |
| пред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтова |
| што мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре |
| да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега дост |
| о на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Мела |
| љају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито шт |
| лике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако о |
| а из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузе |
| } По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а д |
| поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћ |
| а-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифо |
| је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, |
| равуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију з |
| а мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћир |
| екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мисл |
| ’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће по |
| кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... о |
| је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је |
| ени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, |
| толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте послед |
| Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у ос |
| адија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живел |
| — Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се нек |
| е?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећ |
| о јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричан |
| парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати |
| ама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о |
| како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се ре |
| чим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било |
| чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио п |
| } О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради Меланија, |
| а своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поре |
| ин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком гру |
| лели и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како ј |
| ије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} К |
| а!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ н |
| су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах о |
| p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је |
| ја него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S |
| а ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужнос |
| иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ћ |
| } Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држ |
| го ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, м |
| м.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да вид |
| уги размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку свој |
| Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{ |
| вима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отп |
| ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си п |
| ли ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А |
| о се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она д |
| д урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него |
| ужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p |
| њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за |
| обро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кро |
| а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја |
| Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} |
| дговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало |
| а да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Нар |
| исли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити |
| д могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</ |
| једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај |
| виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз |
| и му далеко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него др |
| о и друго удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се |
| атру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да с |
| омпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти с |
| видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би забора |
| е и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Ју |
| ва, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S |
| е може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво |
| е угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо |
| Него она... <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чи |
| <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се из |
| тованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај |
| то б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у |
| женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просип |
| у.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n |
| дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више з |
| ш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није |
| ке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале |
| пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми оста |
| да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Нед |
| ба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упут |
| О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па |
| а, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра пост |
| и солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Ша |
| Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А |
| женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створ |
| г, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговар |
| к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Т |
| мркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне — |
| а је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</h |
| И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које је тако о |
| а је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали |
| куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити |
| ељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло |
| помислила —, то смртном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, |
| вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А ве |
| сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Ниј |
| тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се |
| А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и пито |
| стаде је пријатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта пр |
| на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша. |
| уку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је С |
| иним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, нег |
| лово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; а |
| S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ јед |
| немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој ј |
| окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречк |
| „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и го |
| е надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ |
| ешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела ха |
| ! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао |
| д ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <mi |
| /foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели п |
| а уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учи |
| да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су |
| огу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми н |
| девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи р |
| је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам пу |
| били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они про |
| он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— |
| мецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,. |
| оба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлач |
| ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених |
| тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледају |
| дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, ка |
| лим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, |
| да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речен |
| и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хл |
| оте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћири |
| его сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивал |
| а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код |
| Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без њ |
| н вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно |
| , кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслу |
| спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но м |
| ве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп С |
| јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких |
| n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па |
| ?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, |
| тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулија |
| ли да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, |
| цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да дец |
| ече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чи |
| ас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли |
| S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Пит |
| еш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, |
| дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њег |
| н к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми |
| Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а ј |
| и, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ерж |
| повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p |
| то да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срц |
| једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, |
| ош испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на о |
| ак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њ |
| аву, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим н |
| > <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај? |
| порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паор |
| </p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло на ву |
| ипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} |
| ако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатиј |
| ерса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах у |
| треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S |
| астумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбо |
| е овако:</p> <p>— Господине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите |
| , слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p |
| а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето види |
| је чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп- |
| нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина |
| е не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте требали н |
| каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја |
| и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да ј |
| своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, д |
| госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да |
| есет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па про |
| кав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, нама |
| ните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам |
| <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја |
| му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Б |
| ведати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!< |
| слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би |
| ра. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говор |
| да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржњ |
| ила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разго |
| у у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} |
| а дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све |
| ио садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, |
| ивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> |
| о!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка м |
| хватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер |
| 1" /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, |
| и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде |
| ни радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафо |
| Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је т |
| ам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде- |
| ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово до |
| се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> |
| трикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не п |
| то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што |
| ормално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним прија |
| да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прек |
| је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах |
| ала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{ |
| а жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалт |
| о има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов |
| м к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и паз |
| ету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе |
| „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! |
| м, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и |
| Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ |
| лутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом < |
| ра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема она |
| прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуж |
| стаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу |
| , јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра |
| мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук л |
| е кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо |
| ри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја сед |
| е пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребље |
| необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју |
| глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним ст |
| p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш кад |
| — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, |
| господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се |
| на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крад |
| е и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После |
| ам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се |
| о лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао |
| су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра бе |
| рагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... |
| , молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у |
| огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се |
| све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола г |
| ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре тр |
| ’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јад |
| ка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?! |
| зјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и ж |
| аквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — |
| жете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А ни |
| емојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да с |
| ове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно д |
| се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да п |
| и сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S |
| ч и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се |
| и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојка |
| pb n="86" /> једног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S |
| м ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је изм |
| је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук |
| орави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фра |
| још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обе |
| ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље |
| ао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча |
| тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку |
| ови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих по |
| {S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак |
| ла ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била |
| тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас н |
| ик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани |
| одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на |
| је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љ |
| о није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не сам |
| но!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а |
| хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи к |
| га је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до |
| ’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног |
| господин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном има |
| и.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ак |
| ао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп |
| Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде. |
| се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време |
| да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из |
| језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и |
| јла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да |
| нмајерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу в |
| е кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дет |
| и је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, н |
| банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напа |
| па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у |
| о тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено |
| обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> |
| нем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб |
| ако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете |
| ра глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</ |
| ! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге |
| > <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да ч |
| у; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила |
| о школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму н |
| Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га |
| <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи и |
| а још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина су |
| Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> |
| ених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не |
| ћа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је |
| ају <pb n="48" /> имаће прилике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се |
| ар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он мож |
| продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, |
| да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблес |
| од Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о |
| ?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>нам |
| нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини |
| рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и |
| ња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на б |
| вари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шт |
| Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</ |
| о преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта |
| ра па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{ |
| му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и |
| плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и с |
| нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, сам |
| или да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који |
| а чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу |
| подин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни ј |
| на.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели |
| и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мн |
| — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да |
| ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би н |
| Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића из |
| ије прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре ( |
| оклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ |
| кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па к |
| под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да ј |
| .. ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ |
| ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и пет |
| ажи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора |
| ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на |
| <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђ |
| <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарос |
| ком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; |
| а се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су у |
| кочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега бла |
| а очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако. |
| шак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— |
| а!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид |
| сте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; како му се |
| и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу зајед |
| ћу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</ |
| } Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{ |
| .</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топл |
| о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти |
| он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посл |
| > <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — |
| лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријате |
| ли се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... |
| ог воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество |
| а шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да ј |
| иде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме |
| ова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем |
| нули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па п |
| ке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш |
| стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се |
| а ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па |
| к’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели г |
| чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Ба |
| у и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb |
| „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила |
| о свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка |
| ставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком |
| ридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у |
| прав’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по наш |
| <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској |
| </l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Ј |
| те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу |
| рав’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје б |
| ав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи |
| <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мил |
| "267" /> <p>Настаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; |
| ’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта л |
| н-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући |
| је! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запал |
| ’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— |
| у, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се |
| кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је вр |
| а сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је с |
| исам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> |
| <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А се |
| предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и |
| врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.< |
| и на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, |
| еси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па |
| ишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него ово |
| у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих |
| раво појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? |
| — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и |
| домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим |
| ачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Ј |
| > дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и |
| не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви.. |
| га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> |
| Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто |
| <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „нар |
| — Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде не |
| p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем не |
| поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ |
| апурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци ванд |
| а се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем |
| а хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те ц |
| о.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале ж |
| фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ рук |
| ер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто в |
| благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив р |
| ешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и из |
| аже, који вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да воз |
| царем Давидом: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да воз |
| !{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</ |
| Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћат |
| е сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд- |
| Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слобод |
| Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислит |
| ом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није |
| оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да |
| а моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p |
| авала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а |
| Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p |
| аред суделовала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још |
| ачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте |
| еда јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје д |
| 2" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!</p> |
| еселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина не |
| јела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятут |
| ужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио млад |
| пира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Ни |
| е Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одгов |
| крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла |
| и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је |
| је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, |
| ш перишани носили.{S} Или приповеда још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни |
| заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па са |
| у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој |
| ену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb |
| ра:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и бр |
| свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однет |
| ара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно наста |
| озе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и |
| некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и к |
| есет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући п |
| ако то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у |
| је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад |
| није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други |
| и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стаја |
| ву, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у т |
| у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код ког |
| а узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што с |
| коше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и |
| д сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и <foreign |
| тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавн |
| је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушк |
| уше њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б* |
| нили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како |
| b n="384" /> неком капижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра |
| алац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло |
| ративним сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у сво |
| толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања м |
| селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Как |
| д главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво доче |
| но</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигу |
| бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значај |
| из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћи |
| онавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како |
| о да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А ка |
| шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше из |
| ако је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ |
| штено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="329" /> после дужег |
| д стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби |
| а, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нуж |
| , па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прож |
| временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доц |
| су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... |
| га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не труди |
| } Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{ |
| кећу, него да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, к |
| а и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи се |
| њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотаро |
| н о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, |
| казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида |
| да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е |
| азговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти |
| ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака |
| а се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, ка |
| идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер |
| ај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали |
| вља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не ост |
| заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! |
| ила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу |
| без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин н |
| им, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, ка |
| идим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ај |
| небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога дру |
| јом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ра |
| добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А з |
| ашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко дан |
| и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садак |
| и без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, |
| треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, |
| доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћир |
| е доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Ј |
| нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не |
| е Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц |
| То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— |
| ас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; п |
| ха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам бе |
| миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Та |
| асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n=" |
| и стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паор |
| аја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да је |
| ом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то |
| ма је потекла из неког расположења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Ј |
| Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> |
| јд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми |
| -Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немо |
| „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то! |
| ласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола |
| ’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакл |
| о стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слат |
| ом китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ |
| т кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна јед |
| рамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дош |
| а нарочито зову и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она |
| п-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру дома |
| је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, |
| о су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по ку |
| А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас |
| ену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се нећ |
| једним <hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спир |
| вога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — |
| {S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуш |
| ити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинској соби |
| око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то |
| ?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи |
| женити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, него |
| ислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној |
| арити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једно |
| ећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — |
| да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, није задуго нико |
| о стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се одн |
| ма.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсто |
| p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са |
| траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не веро |
| последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је |
| ап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетки |
| ао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису над |
| а спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; |
| би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мил |
| илике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не |
| и!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се с |
| вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много |
| у тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке ст |
| !{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} |
| <p>— Само се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ д |
| утник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле... дакле... — поче жениц |
| нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док |
| а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али кош |
| онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осет |
| м сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерт |
| —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото |
| пет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник с |
| ажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим |
| ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакл |
| {S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика |
| м, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта в |
| оте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме |
| , а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> <p>— Нећ |
| проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони |
| на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничил |
| се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан в |
| Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запит |
| .</p> <p>Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто т |
| адовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још већ |
| оја је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Д |
| чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Пер |
| ле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су |
| ! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече |
| из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и |
| Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, н |
| и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише |
| о да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мислите?</p> <p>— К |
| немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задр |
| а сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли |
| поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, |
| . зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — |
| — одговори поп-Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Перса.</p> <pb n="338" /> <p>— |
| е г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упути |
| пили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. |
| еду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако |
| се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри ната |
| цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, |
| се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравиц |
| знати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостив |
| ведање. <pb n="370" /> Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} |
| олико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни |
| го обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претер |
| Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и з |
| , сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! < |
| аде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо |
| ш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</ |
| разговору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто |
| ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка |
| лем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xml:lang="de-Cyrl">алте -фрајндшафт ро |
| <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> |
| ће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те. |
| >алте -фрајндшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} |
| сно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<for |
| ди <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше п |
| нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем пр |
| S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како |
| оха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта |
| , све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здр |
| гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме м |
| subSection" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са ст |
| леонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, шт |
| рајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију |
| најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Он |
| јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно |
| једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сне |
| е, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворил |
| читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја |
| вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно |
| но говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p>Као мала груда снег |
| гала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на о |
| јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — |
| Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као с |
| слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избе |
| цима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и он |
| још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова |
| а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— П |
| /hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика |
| који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар ил |
| ега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска ост |
| само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет б |
| и.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог д |
| о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> |
| све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветро |
| и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као |
| енчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли. |
| </hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти |
| ијатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђ |
| Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке осв |
| во лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бура |
| вету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином м |
| ник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај стар |
| адовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! |
| се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога другог |
| је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече |
| ећ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S |
| о, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно о |
| } Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу ка |
| ио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф! |
| рук лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек |
| годили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад не |
| драви домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за шт |
| ља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије при |
| смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, та |
| и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нота |
| :lang="la">corpus delicti</foreign>.{S} Даље има још неких слика, старозаветних и других за кој |
| ) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ |
| , имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи |
| чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик |
| прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исп |
| ставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изрази |
| о ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпо |
| езобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! |
| <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му до |
| обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} |
| ако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, нар |
| почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој |
| поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни |
| , воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што с |
| .</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса ш |
| рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са |
| а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоале |
| а, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с |
| д поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за св |
| ја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше |
| и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — запо |
| м вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер д |
| — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бе |
| чар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар је |
| акле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која |
| и велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, гов |
| овачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нек |
| Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво |
| .{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деве |
| рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина вла |
| тарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до |
| о и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар |
| о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину. |
| о успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!< |
| љива гђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} |
| рпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не |
| на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења |
| но да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило нег |
| с је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би кра |
| едаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То |
| морна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на |
| и кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши ов |
| перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним колима седе |
| неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво |
| шчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— |
| пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, бр |
| а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би |
| ипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску |
| м запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi |
| добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га |
| <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми ј |
| . Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то |
| оном Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, т |
| , и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенце |
| лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо |
| ш који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ го |
| се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намаза |
| {S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ |
| вно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петрови |
| пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно кра |
| ељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила |
| ма комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш |
| ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да мла |
| а дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од о |
| између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а др |
| S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А з |
| љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за по |
| д то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је пр |
| гословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> < |
| ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> |
| дан јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, вел |
| изгледају као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућ |
| че</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покој |
| огодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са |
| реме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућ |
| ње и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у |
| У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, |
| су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је ле |
| би је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су |
| чупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за краставце |
| ријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о томе, какве кор |
| артија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спи |
| к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрења |
| подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Пре |
| угима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису ни |
| пу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђакониј |
| е, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је в |
| бе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргова |
| овек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> |
| на, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог |
| за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и |
| разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Бо |
| ни је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb |
| а јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је |
| код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дот |
| сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А о |
| его баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title> |
| а пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} |
| на да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} |
| воју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та |
| рже све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду и |
| је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се |
| ла, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девој |
| једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад |
| башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бриј |
| ворођену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Арка |
| ану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шан |
| деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не ис |
| она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и |
| д налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у баш |
| разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога д |
| в.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало |
| они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: |
| у, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у сел |
| до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немец |
| ајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су је |
| {S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да |
| од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку по |
| јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p |
| ише заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише двар |
| то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И |
| ад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да ниј |
| ој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремал |
| бриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног жен |
| јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га н |
| <p> <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као |
| ту непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и њ |
| етре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S |
| о тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кра |
| омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а ба |
| порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази све |
| никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се с |
| е мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се |
| у до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S |
| ци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да |
| ртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па |
| ом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она |
| внодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone unit="subSecti |
| о шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана фор |
| данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дрем |
| он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тре |
| /p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n="126" /> <div type="chapter" xml: |
| рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; там |
| за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руч |
| а и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако ј |
| еђу ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и ко |
| вала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти хант</foreign>! |
| прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти пом |
| астави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било н |
| гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца |
| те у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним |
| /l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — про |
| глих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни |
| на,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дикина недеља,< |
| ка;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l |
| о и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зу |
| p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек по |
| езобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод |
| у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко |
| званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искуп |
| ака као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти |
| ог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала ба |
| ивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски |
| S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао св |
| слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из |
| ља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после |
| , кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући за |
| на тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних |
| и, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кр |
| ј и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу |
| , кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и ј |
| је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у ком |
| мао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од |
| вилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана |
| и кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p |
| поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба т |
| нако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје |
| је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту? |
| што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе |
| А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отше |
| теља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спи |
| ишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца |
| i>, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и нек |
| алазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ чит |
| е ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Со |
| јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева), да |
| Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу |
| и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из |
| тога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} |
| ва флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <fo |
| е тако око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне |
| адна</hi> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у п |
| вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а о |
| олила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, |
| и’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А посл |
| бећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} |
| понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала н |
| у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S |
| да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите он |
| </hi> </p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су |
| не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n="135" /> <div type="chap |
| Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нис |
| аш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребр |
| јде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „ |
| unit="subSection" /> <p>И једног летњег дана — осам година после испричаних догађаја у претпосл |
| днако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема! |
| по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако |
| на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место ста |
| } И једног таквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једно |
| на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он |
| освађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’ |
| а неке разлике између радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишин |
| Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу |
| ако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове гос |
| код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како |
| — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се се |
| ва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре подне |
| се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном б |
| ман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка. |
| риела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено |
| ле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град ка |
| и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих |
| буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам |
| важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељ |
| огађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим д |
| улино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је чита |
| сле њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даск |
| а прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јо |
| е све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Ти |
| у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писм |
| нам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.< |
| оре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, га |
| о.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули. |
| p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима |
| л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми в |
| b n="370" /> Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је пома |
| ија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога века т |
| и на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања |
| мо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пер |
| </p> <p>— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би вер |
| розору, показивао му стално од неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пит |
| t="subSection" /> <p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало |
| у.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили пр |
| по објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш |
| ући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере |
| на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту с |
| и формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је треб |
| не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n |
| има кад ураде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости и пакости је |
| ема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Ју |
| и крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А п |
| чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, |
| о.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошл |
| претрпљени страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за как |
| е дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сап |
| (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ра |
| И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцеди |
| и Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се |
| љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела д |
| му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у цел |
| ко свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину к |
| о савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и |
| давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-С |
| на како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, |
| о, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не тр |
| свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама с |
| > и помирљивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врл |
| мино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпа |
| кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда |
| екраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по |
| провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио та |
| дин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код |
| ељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само |
| угачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које |
| њала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, мог |
| како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Њен заручни |
| ана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је би |
| га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је ч |
| „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S |
| на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се |
| о обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па |
| олу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта |
| све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило</hi> </p> |
| е све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Пе |
| или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји кра |
| ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез |
| вао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi> |
| Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</h |
| !{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и |
| еланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па тре |
| ва у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не |
| месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род |
| ко јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим |
| егавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај |
| Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} |
| није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S |
| ’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо? |
| је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице |
| о било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек |
| ру и тако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писа |
| чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигд |
| се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јо |
| Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— |
| ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца ко |
| јан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А |
| </p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се приз |
| и, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — |
| шћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад а |
| ељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, како; је |
| ири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуф |
| Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио |
| } Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп С |
| „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она |
| се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопо |
| вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви од |
| кад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је в |
| во као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још н |
| дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он д |
| говој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спир |
| сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилиј |
| учило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платн |
| оћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него |
| , каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, |
| ој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и дру |
| i>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <p |
| авесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А д |
| разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би |
| пило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте тре |
| ј проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми |
| одина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — ре |
| ве поред дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n=" |
| а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гоми |
| знавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — настав |
| е била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га ј |
| оре!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</ |
| и башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па м |
| какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у |
| рнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после тол |
| о би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l |
| баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожд |
| руштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} |
| ’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и |
| инути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркв |
| ош удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да к |
| <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине |
| ају очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити |
| у се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију до |
| А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о |
| Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — ш |
| аван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пу |
| а дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто |
| раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! |
| а јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ection" /> <p>Јула је жалосно проводила дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био |
| ике на мору</title> или <title>Последње дане Помпеја</title> или <title>Преходницу</title> коју |
| “</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вече |
| оетике“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатн |
| } Негована и искрено поштована у старим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно |
| и разастртом <hi>„Заставом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављен |
| вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за је |
| љом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник см |
| а, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило |
| ам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске |
| зна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не пом |
| ају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бит |
| о ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>т |
| на дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука |
| ица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшил |
| пира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, |
| уди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а |
| е само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима |
| што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и |
| на још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје |
| вателно, <hi>ноћу</hi> много живље него дању.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| дила и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лу |
| ашно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова |
| је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јерб |
| сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{ |
| ега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио не |
| д куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које |
| . кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака |
| па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми го |
| укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ни |
| , каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти к |
| а кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и |
| , пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зл |
| — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, |
| рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била < |
| о нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођи |
| убну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негов |
| S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та |
| ог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, ост |
| м?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи |
| он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији |
| <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гње |
| е у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла |
| кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана ко |
| } И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и |
| о је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, т |
| {S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш |
| од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, |
| авили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, о |
| > пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбин |
| Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка |
| ости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био ис |
| ? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је |
| кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, |
| о мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за |
| /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћ |
| е ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари |
| сму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, к |
| донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће |
| е кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром |
| или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад б |
| могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ва |
| а и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> кр |
| госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја |
| pb n="243" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрем |
| ; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</ |
| госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад пред |
| него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни р |
| их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу ч |
| и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и |
| , и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ст |
| е свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, |
| осле Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су |
| </p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у |
| емило неких <pb n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у |
| } Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. ( |
| живео, <pb n="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се се |
| ти и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ до |
| вати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку |
| легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша |
| и у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и |
| о-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на п |
| жљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а он |
| еда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозден |
| г, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то |
| Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у |
| има брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали с |
| ти на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмој или девето |
| ПРВА</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога се |
| готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом |
| hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се свак |
| S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он |
| чак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата о |
| о да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Б |
| могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним |
| се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио |
| и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад п |
| је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, |
| згледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишка |
| и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да там |
| ани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њи |
| за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексут |
| е Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</ |
| вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И |
| гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана |
| све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разго |
| е слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клу |
| је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него ро |
| ном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Ју |
| о, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале ка |
| аплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} |
| <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И јед |
| ту још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а посл |
| но и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, уз |
| исто госпоствено и мајестетично — корак два па стане — као господин нотарош кад иде шором по зв |
| кака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а |
| и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све |
| нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћ |
| е мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећа |
| о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узм |
| на власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, д |
| кле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна и |
| пчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако |
| мућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попа |
| ле!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас преварио, — |
| ућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато |
| комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и ћер |
| тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџ |
| его кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све ле |
| ана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и грабе |
| господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Мелани |
| дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ст |
| пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког ш |
| е попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући ченејско |
| о у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у се |
| Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе.{S} Б |
| ати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном к |
| ...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> <pb n="264" |
| мани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробуди |
| уца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} П |
| да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, с |
| уну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш |
| вај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, |
| зе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} |
| ; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, |
| рио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф? |
| ter" xml:id="SRP18941_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и кон |
| ter" xml:id="SRP18941_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима пок |
| ter" xml:id="SRP18941_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоц |
| ter" xml:id="SRP18941_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана свеопш |
| ter" xml:id="SRP18941_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане две сва |
| ter" xml:id="SRP18941_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржа |
| ана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за ко |
| вцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога мест |
| оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клириц |
| шица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, |
| ћи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још види |
| Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Пе |
| га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, |
| да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је |
| ара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у се |
| и и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p> </div> <pb n="303" /> <div type="c |
| распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше |
| ter" xml:id="SRP18941_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој је описано једно јесење |
| ?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира |
| иликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, |
| овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата |
| чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; о |
| таде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — А |
| ter" xml:id="SRP18941_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути |
| етрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="2 |
| ају кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке мла |
| га; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад |
| ек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; |
| се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио |
| о подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и ма |
| и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, |
| ја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, |
| ; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана ради п |
| поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увид |
| d> <p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банат |
| <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, ду |
| ранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па |
| же бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели оку |
| ете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке шљивов |
| е, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је |
| Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонир |
| но; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две п |
| аве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога ваше |
| нуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први |
| ледњим најпаметније тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљина |
| ка ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих |
| ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и исприча |
| орење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат |
| сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет |
| ђ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара и |
| несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде дана |
| дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — запита |
| адовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <pb n="320" /> <div type= |
| мљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у ш |
| јој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су па |
| ја је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l> |
| ти!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Т |
| — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, |
| змештај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста |
| који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> < |
| ци наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче |
| велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с р |
| мати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна п |
| сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, це |
| и седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих |
| угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије.</p> </div> <pb n="23" /> <div type="chapt |
| зети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, |
| , овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, т |
| сно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l |
| p> <hi>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, к |
| неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш |
| /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним к |
| се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху г |
| пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако |
| а дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје |
| ашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје |
| тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње љу |
| дих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том са |
| а било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који |
| ра“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да с |
| овек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају |
| су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о |
| ала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l> |
| а ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине |
| после подруг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако |
| >Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка |
| а.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па |
| рив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата н |
| од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <p |
| — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; же |
| Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извук |
| а украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За |
| и од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показу |
| јде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — |
| Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p> |
| исто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневањ |
| путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица |
| </p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска |
| Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не поз |
| по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title>Макровиотика</title> Хуфел |
| гословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, по |
| Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сок |
| а тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава г |
| е три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно кола |
| им дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми изб |
| се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим корицама — |
| агим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који |
| ала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{ |
| >— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгле |
| 5" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу че |
| снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је |
| и брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с |
| а се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и ша |
| амо дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је з |
| ојим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле н |
| шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — |
| као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија из |
| округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’к |
| е госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, |
| кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је не |
| едан другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други |
| који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и да |
| кринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на ње |
| песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвећ |
| .</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше б |
| рби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужи |
| , ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто в |
| руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изаш |
| ила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а |
| разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, приповед |
| кад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе |
| {S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет |
| ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на д |
| pter" xml:id="SRP18941_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је ис |
| рпском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у |
| ter" xml:id="SRP18941_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да с |
| уо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција |
| а као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали су |
| своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да просло |
| а, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије ћери поштованога пароха Кирила Николаје |
| шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине души |
| за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за ча |
| а хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Ј |
| нера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охр |
| у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш |
| .</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— |
| о, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира |
| обра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баб |
| и на све стране, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.< |
| {S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ва |
| и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> |
| а настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Г |
| која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Т |
| Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „И |
| ку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље и која је све слуша |
| ућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле вид |
| та из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Т |
| ка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама |
| солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давн |
| {S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у пос |
| , да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Ј |
| с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши |
| ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва може |
| ра; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се |
| па девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} |
| ова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а пес |
| зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи п |
| о и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обеш |
| је лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татам |
| ти.{S} На капуташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и |
| у пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да |
| вуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу |
| ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене |
| у, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо к |
| ма, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима |
| евао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у поја |
| и су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Сос |
| о је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у |
| ну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч |
| ију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољн |
| ити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окураже |
| да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учини |
| дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не м |
| децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар нис |
| гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није |
| е хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> |
| ђи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> |
| ако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадиј |
| S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о |
| е воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и до |
| аца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„О |
| ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учит |
| ли да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате к |
| лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа |
| урдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ћ |
| о.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, с |
| се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote |
| , крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметал |
| сму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сут |
| улу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав |
| ђеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће п |
| ук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бо |
| и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред к |
| Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’ |
| може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — |
| Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у првом р |
| ки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли |
| д свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па |
| под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајд |
| обио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели: |
| и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну... |
| м — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погл |
| p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу |
| О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба |
| ивим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> нака |
| фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила |
| , јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач о |
| више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и |
| на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш |
| но путничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Нуде домаћина.{ |
| Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и ка |
| „Ђи!{S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb |
| оже учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси ма |
| стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро |
| ог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та де |
| оворила сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> |
| <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</ |
| то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На сп |
| е будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи |
| ају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама |
| још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ записао св |
| ра га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — гово |
| — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплици |
| а као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} |
| .{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц- |
| 3" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе с |
| ле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то |
| евачко расположење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певушила ону познат |
| оп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>словенски</hi> псалме пред Екселенцијо |
| и се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из |
| , кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> < |
| иеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то с |
| онесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватат |
| омшију преварио!</p> <p>После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, наст |
| магачице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњ |
| а продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога ниј |
| ено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ћ |
| да одговора на једно његово питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана <pb n="389" / |
| ај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна |
| .{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са |
| певало <title>Буди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за |
| е ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике |
| то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се т |
| ланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да |
| .{S} После ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих |
| ајгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опар |
| а.</p> <p>— „<foreign xml:lang="cu">Сеј ден јегоже сотвори Господ</foreign>“!...{S} Аркадија, ч |
| а: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакл |
| акона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: госпо |
| ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку |
| д још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, |
| ечаније а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је из |
| и.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно |
| аже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром |
| онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. |
| оха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом п |
| и, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти с |
| S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамте |
| што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, |
| вирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема ов |
| дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ д |
| ј... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p |
| ао је <pb n="47" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони |
| један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, |
| ="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> |
| .{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не |
| а!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше дома |
| гурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} |
| о.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове ку |
| мер, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се |
| најући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</ |
| га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно де |
| , која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и н |
| е доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашар |
| лије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако |
| S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опе |
| нај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познан |
| те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин |
| ца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из заврш |
| а краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама. <p |
| и пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да |
| Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! < |
| да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вик |
| сто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Н |
| реду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не |
| на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради башт |
| а жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајк |
| {S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бит |
| а не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику |
| <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи |
| <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро д |
| ра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу |
| пита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— Десет сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} |
| о... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким б |
| ивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако |
| тку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет |
| ски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп |
| д ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи |
| читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, |
| варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће |
| еба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону с |
| оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја п |
| а, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти |
| атере Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземплара имала позашиваних у лајбовима |
| и.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="329" /> после дужег тражења по огр |
| — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриг |
| ter" xml:id="SRP18941_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико недељ |
| ш није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила ни на |
| ћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад |
| ду.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирун |
| дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да испри |
| па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборави |
| а онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десе |
| ели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к |
| } Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> |
| и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Т |
| то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <milestone unit="subSection |
| а мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шт |
| такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним |
| још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у |
| само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево |
| бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родите |
| о се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n |
| он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер |
| по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} |
| сан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, изме |
| мо двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазув |
| то.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пу |
| баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, б |
| ! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира и |
| ; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта вели |
| ога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о |
| гледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опас |
| изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је по |
| о и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребр |
| оноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну ру |
| А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пус |
| јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта го |
| је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кр |
| с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби |
| опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по дру |
| и пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не |
| Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, каж |
| седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> |
| ; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, п |
| почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћ |
| чтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је |
| олъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема |
| свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догоди |
| архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа припове |
| дмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро обавештене госпође.</p> </ |
| него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира |
| инчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка баб |
| о! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, де |
| ила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ак |
| ворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па че |
| ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарц |
| слови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радит |
| ука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва |
| си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понек |
| а лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја но |
| <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путни |
| у крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пуниј |
| седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али |
| а, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, |
| жем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш |
| лашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога |
| ака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила |
| лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из |
| дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и |
| рзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је прв |
| на или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне ми |
| ињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта з |
| !{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког вос |
| уци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплака |
| тенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре о |
| то кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.< |
| а зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се |
| >— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — |
| давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовал |
| изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може |
| ица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешк |
| , она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво. |
| оли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја |
| у.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац! |
| го све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и |
| ућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Ум |
| се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} |
| да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне ка |
| А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је ј |
| да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за |
| је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша |
| и па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога века толико наплак |
| трефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — |
| и једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; зна |
| унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне |
| плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је на |
| — Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> |
| та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Т |
| крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. |
| гне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче п |
| ви.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њ |
| давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до да |
| сли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фа |
| о, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију |
| рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n=" |
| вац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпој |
| ела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из |
| образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му на па |
| их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— |
| кву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га |
| их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па |
| рих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Н |
| ду код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господи |
| ин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — в |
| итанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штог |
| Врло су га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично |
| ољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а с |
| а коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у ср |
| рамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокош |
| > — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n= |
| па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{ |
| цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају |
| по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гур |
| а бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} |
| ти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао |
| ајбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ |
| кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно |
| упу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} Пос |
| и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Ал |
| Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима и |
| и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку |
| д прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир |
| ће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а |
| , шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја Пе |
| нам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} |
| ивали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, а |
| имену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и п |
| ене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и чи |
| ам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпој |
| p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ј |
| p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да ос |
| и уображени ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се пон |
| Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаља |
| има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки ча |
| цади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пи |
| оће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће |
| еља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, мо |
| Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, |
| ашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а по |
| нда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, |
| езом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица |
| ерса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо |
| лазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и г |
| онашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често сек |
| слим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p |
| јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од в |
| ета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ла |
| извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да |
| чијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузн |
| шају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, о |
| и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... |
| — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ мо |
| Доћи ћемо, — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде |
| а томе и прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин |
| споју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо |
| све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш |
| на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и |
| и својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани. |
| та пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше |
| блуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао за православне |
| у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду |
| није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — н |
| ед кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се играти и каљати |
| > </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи |
| и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слуш |
| Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после кише онако радо и |
| .</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb |
| вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у н |
| атака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији није никад |
| и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу и |
| едељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима |
| кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — |
| оже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сир |
| фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог |
| му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„ |
| !{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим |
| у да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина супруга!...{S} |
| издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше |
| ити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише |
| ђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Е |
| си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. |
| моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, |
| <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот нећ |
| земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја |
| к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бит |
| .</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p |
| ец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја |
| погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу |
| а ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{ |
| орим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разг |
| гој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, ле |
| м, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! |
| А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, с |
| ем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића р |
| шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да т |
| осле опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берб |
| аман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? |
| у, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе |
| е, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан д |
| да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о та |
| азде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Вер |
| од капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом |
| о после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па |
| мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо ју |
| у га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе по |
| ша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате? |
| те, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по в |
| на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје поче |
| , толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} |
| к, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам |
| ’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштен |
| ерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> по |
| у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте |
| ол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумар |
| </p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити |
| м их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зел |
| ора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сре |
| и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич т |
| о, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна ж |
| је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад |
| о <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших годин |
| н као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја јед |
| S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а? |
| зи ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p> |
| — Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били |
| !{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један ч |
| да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, сад |
| р онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од |
| тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчиц |
| а,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију |
| <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида зла |
| вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада по |
| l>Сусрела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бит |
| ру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћирини |
| p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а уку |
| девојка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чуве |
| уном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен ба |
| Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке |
| адога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направила, прв |
| хере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газди |
| p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — |
| ослу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џи |
| е ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... |
| брецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ак |
| та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој по |
| је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Раки |
| еднака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам бе |
| да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мири |
| а буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча |
| црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{ |
| о Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје |
| залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наређује домаћин |
| е се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? |
| о од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</h |
| >— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, |
| /p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Н |
| зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађ |
| жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да |
| /p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одран |
| ш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, нег |
| тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба пе |
| р не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi |
| редно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!.. |
| кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" /> домаћина који га од времена на в |
| /l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песм |
| а путнику диван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све н |
| е ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је |
| ајбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед |
| а зеленим шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих баг |
| снови, врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зо |
| а су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија поло |
| м, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и ко |
| д дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и оговарање све |
| рк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лу |
| чким грлатим клипаном који је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са својом ц |
| е <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и кр |
| цијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, с |
| ветка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику |
| луг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо |
| г носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, с |
| ојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Н |
| и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала м |
| ве баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху! |
| ду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па з |
| о и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалу |
| pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда |
| ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупци |
| цакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па м |
| ика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А |
| воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе |
| једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичи |
| трумената, гајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја |
| се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд |
| ментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу ми |
| авити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални шт |
| а...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је |
| а!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди б |
| } Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи |
| није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше |
| је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља |
| рио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољст |
| над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у |
| вадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком |
| н. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чуту |
| /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Б |
| и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину. |
| изам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим |
| ну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној м |
| ла их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепал |
| столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и |
| па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи |
| шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад глед |
| Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{ |
| , да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стар |
| ји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, га |
| ne unit="subSection" /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје с |
| учено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплет |
| стија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тог |
| не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо |
| да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и пос |
| рес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је један мој при |
| никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хра |
| аша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, т |
| и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> |
| а мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> дана,</l> <l> |
| шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и |
| е да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже |
| на жали <hi>за годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>м |
| дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</hi> |
| . ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својо |
| са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два секс |
| сао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са пла |
| о, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако н |
| "231" /> <l>И поздрав’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> |
| чисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојк |
| ног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се |
| ловица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се т |
| нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са лул |
| де се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке вис |
| на, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим кам |
| ајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb |
| егов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и к |
| лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> |
| ш за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете |
| Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S |
| ујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p |
| у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— |
| слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из пао |
| гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле |
| ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле |
| устова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гн |
| ећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шеће |
| том) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, збо |
| ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге |
| гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже др |
| а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже през |
| ути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећ |
| евати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобн |
| ијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не с |
| сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је |
| и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост |
| атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" / |
| По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</ |
| паоре!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмаје |
| ећ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече |
| глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше та |
| S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље по |
| је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S |
| и!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разиш |
| Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наш |
| } Екселенција ме извинила.{S} Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а о |
| да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцк |
| извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане <pb n="381" /> чизмице |
| буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и мол |
| а би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла |
| ата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <fore |
| није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту ст |
| био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и буде п |
| свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћир |
| и толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек |
| >Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Суш |
| г!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; с |
| кап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо б |
| >Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хл |
| пођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} А |
| а на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије</title> од ко |
| држи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не |
| а горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао |
| о блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз |
| е бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ј |
| век већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово д |
| умстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови |
| ила би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а |
| ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, |
| че радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су госп |
| p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, |
| , и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, н |
| <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје паств |
| самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, |
| рава тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова |
| постата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — |
| ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прст |
| {S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми с |
| та прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује |
| Ћириница и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости |
| сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{ |
| ем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина! |
| гме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али т |
| лице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што је |
| те шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели |
| око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, |
| шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар |
| учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} |
| Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обоји |
| из једне крајности у другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мир |
| елу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом |
| вран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни сво |
| тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта |
| монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Ј |
| ао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео |
| још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући |
| кад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатк |
| лук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену циц |
| абе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад |
| у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па с |
| па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како |
| вештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се |
| афору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сто је |
| Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после п |
| ту блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруф |
| Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е |
| к је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она г |
| женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији |
| је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида |
| паше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгр |
| кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служ |
| <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разгово |
| осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан чове |
| о лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље прис |
| итна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру |
| к’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш р |
| таве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп- |
| им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им |
| малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак прија |
| ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве ка |
| да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога |
| баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола п |
| боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, ч |
| оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{ |
| жиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ |
| Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта н |
| <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} |
| и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наоча |
| ла мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од |
| .{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што пата |
| м луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да с |
| ругих, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена |
| ставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Пер |
| остивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Так |
| у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разли |
| она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није |
| остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој |
| неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, н |
| оро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, |
| ам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио гл |
| се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на ро |
| т главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, |
| да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>..... |
| ра њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, |
| ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад с |
| спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранил |
| го путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Коч |
| Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, |
| се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не |
| , и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тад |
| е; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече |
| <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{ |
| те се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у сел |
| ’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене! |
| : ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> |
| рату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути. |
| еко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <p |
| аче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не з |
| — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не зад |
| Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да ку |
| м, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сир |
| ире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече радознал |
| себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне по |
| та испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћ |
| е!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На при |
| тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нест |
| уло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу мо |
| да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљо |
| Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што каж |
| На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна |
| дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријад |
| че поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола |
| то (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и па |
| ба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело. |
| у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој мла |
| и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p> |
| ла, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — |
| еке празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све |
| анију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — |
| Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте |
| постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секира |
| а је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о |
| ! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом ј |
| чина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и |
| као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, |
| аље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије п |
| } Међутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, |
| љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од сво |
| —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n=" |
| то им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегиј |
| одно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склања |
| ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио б |
| у Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутит |
| ра устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збого |
| што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, |
| бично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" /> <div type="chapter" |
| ила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико дес |
| S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга |
| нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свињ |
| слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мар |
| ?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил |
| жалост господина супостата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и |
| е онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има с |
| приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако.. |
| га су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе |
| отнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће с |
| асти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно |
| лази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно вра |
| вако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А как |
| сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обоји |
| урталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А |
| один’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна |
| ако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко др |
| ерје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане м |
| јде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S |
| убљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што |
| снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, |
| па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, |
| жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, к |
| чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! |
| се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Је |
| аца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи |
| па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} На |
| ли је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим |
| земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрз |
| је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о кака |
| у и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула д |
| и старога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са |
| ј рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“< |
| ли шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачк |
| а умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би |
| што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, |
| би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу |
| ра истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом с |
| лом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако п |
| знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не |
| е ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим |
| ш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, |
| у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Веруј |
| /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не мог |
| атра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мал |
| и у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове за |
| е што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па |
| и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то ј |
| о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у де |
| јим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад и |
| неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и о |
| олико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наре |
| шицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ |
| д кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се и |
| аискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћем |
| о код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> < |
| госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса по |
| емести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрб |
| продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жали |
| оји је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године пр |
| ци тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та |
| верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити |
| {S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевица, — |
| овуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Ј |
| низно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та |
| руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође п |
| е види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S |
| о мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! |
| какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њ |
| ле му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промен |
| богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу |
| мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело |
| да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и н |
| hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су |
| спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољ |
| ж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, |
| фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, |
| м!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{ |
| то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје |
| г блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба о |
| синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека |
| учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обеш |
| на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Ко |
| тетом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову ку |
| {S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-С |
| ио један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста рет |
| нето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па т |
| јани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!< |
| а и топовским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду |
| стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па |
| изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би каса |
| ога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једног |
| се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се шт |
| је баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, |
| и која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би сед |
| љу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћил |
| љиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ |
| ба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види |
| окаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећ |
| ни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, д |
| p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној к |
| а ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна др |
| тив кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога |
| сирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није |
| и цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осе |
| о је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о по |
| јања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, |
| ана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти хант</for |
| човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог |
| ја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставит |
| ви? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман |
| дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре |
| > <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{ |
| ећ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељевао у |
| да госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па м |
| г успеха.{S} Пребациваће писцу, да није добар познавалац људи, односно женских, а ако се међу ч |
| >У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те |
| д већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ |
| ’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он |
| а те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> |
| аљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад са |
| Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и виш |
| </quote> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зач |
| а једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му |
| ишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она |
| а дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> |
| врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега у |
| о део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га позн |
| е прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за |
| тинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало по |
| нате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то ј |
| и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сид |
| де.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу |
| требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакоја |
| еба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватов |
| је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под |
| вима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако добро угојеног а после закланог |
| е, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фра |
| ћи зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то треба |
| келијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро |
| дница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује мл |
| ад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио |
| е везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само ср |
| ја изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно) |
| адији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да |
| е научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поуч |
| а није добро само млади и младожењи, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па к |
| n="300" /> мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар |
| и белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то бр |
| , и причаће једна другој колико је која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Ч |
| на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им неш |
| е тих година радо чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке стар |
| рез кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> |
| а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreign xml:la |
| с гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја в |
| >Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темпераменту.{S} Један се |
| S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај |
| нако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича |
| глези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, ш |
| о добро!{S} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о |
| Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S |
| је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и |
| ло после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре д |
| добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву п |
| ћете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а теш |
| ли док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебе |
| " /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задово |
| " /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године |
| сетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био |
| а узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа |
| p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и л |
| :{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примј |
| , и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија за |
| опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{ |
| в’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> |
| поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато |
| им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само з |
| , дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, |
| се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћ |
| е да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписа |
| та, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпатична |
| п-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим з |
| — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата |
| обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити к |
| и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћирин |
| ачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледај |
| —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево |
| је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код |
| леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још ник |
| ењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13" /> они, који се буду хтели ожени |
| ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узима |
| и „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што |
| ктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се д |
| тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} З |
| реба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је |
| о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине |
| ="43" /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли д |
| већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева ка |
| шао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него љу |
| гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулин |
| опадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна д |
| ом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наст |
| тера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, |
| идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуш |
| лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лев |
| вој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{ |
| ош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили с |
| им прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — в |
| ам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомињ |
| — Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај |
| да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вами |
| ћ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девој |
| ј ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не зн |
| је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље |
| мер, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да |
| скусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, |
| чи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само |
| еки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> |
| ронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и ш |
| шта се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање к |
| ад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi |
| ћ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате? |
| ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о |
| аво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми |
| <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о |
| врсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то |
| ија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лу |
| ник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на за |
| то година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопа |
| да меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брин |
| путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес |
| .{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини приј |
| колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а < |
| апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брж |
| .{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у м |
| и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; |
| иче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако те |
| г, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измири |
| ем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и |
| честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, |
| пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, |
| ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је ла |
| зде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> г |
| >— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам |
| сетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} |
| о и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта |
| оше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква |
| отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља |
| чнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад ва |
| стопримством у кући ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је са |
| ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно св |
| едаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> < |
| } К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би |
| фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гл |
| уре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и |
| сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљк |
| </hi>обешењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Добро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам |
| је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да |
| е са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би |
| и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти пл |
| џа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају |
| Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је |
| иру који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира с |
| А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — |
| а принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. |
| ина... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што каж |
| {S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужи |
| адва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако |
| , нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силн |
| оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, |
| hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, |
| фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се |
| иш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наређује д |
| — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, |
| а, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чу |
| бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теб |
| p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су |
| ин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не пот |
| д једне са свима детаљима тога догођаја добро обавештене госпође.</p> </div> <pb n="190" /> <di |
| гледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то |
| јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је вол |
| очастио као што је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу по |
| берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш |
| век добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се |
| ре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p |
| него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} |
| , нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примј |
| могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко ј |
| ислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите |
| осле вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, |
| а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад пр |
| ако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, ког |
| душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, |
| !</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида |
| ла и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, з |
| p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спи |
| и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још је задо |
| опако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и најугледниј |
| то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало |
| о видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да |
| би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако |
| па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и по |
| овори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је нај |
| о!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети сво |
| ош не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам из |
| ула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпој |
| уће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у ко |
| ју.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није д |
| ло.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добију само они свако |
| ала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекл |
| кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био |
| лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да кри |
| и и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је! |
| банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказа |
| да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужи |
| коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро по |
| сподин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и |
| ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, ка |
| шу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину |
| леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја са |
| добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се |
| ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је |
| ј шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — шт |
| ра после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по н |
| један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и |
| } Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било в |
| одобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим |
| спи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p> <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵл |
| ’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, заса |
| хну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у |
| а. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паор |
| ацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и ми |
| а, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка пр |
| обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’ |
| моз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столиц |
| р је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, в |
| ло!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја |
| сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се по |
| И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била |
| сподин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје |
| му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад |
| дне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер |
| ити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на |
| ер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића бок |
| и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде |
| у певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: „Пресвјатаја мученице п |
| које се обично добијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{ |
| о неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За |
| и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на п |
| Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да |
| идим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, |
| ом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам дишпенз |
| ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p |
| науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тр |
| вала лепо! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „пок |
| ице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до нај |
| мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би с |
| само с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти |
| } Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} |
| то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин |
| и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га с |
| ан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је с |
| ош издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако |
| свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија но |
| то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окрен |
| ко је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то |
| ити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато |
| овољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, |
| али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</ |
| од куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> |
| с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није не |
| ше браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро з |
| , — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте |
| Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, |
| е, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели јед |
| ано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће |
| отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та |
| тила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке |
| а јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих д |
| обро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi |
| , — хукну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која |
| то сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша ил |
| сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, ко |
| ш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна |
| дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</ |
| добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — |
| изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из р |
| год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тог |
| ађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „супружески али н |
| ли поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може |
| а Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспита |
| а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.< |
| а сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће |
| вео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као св |
| ке, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што ј |
| е само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спи |
| Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Д |
| >Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Ве |
| .{S} Мој господин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и цркв |
| остављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, ње |
| м Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и |
| овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писм |
| ер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би |
| ову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— |
| то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико |
| истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели |
| ако, имате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају, — вели гост.</p> < |
| S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће ј |
| , знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у |
| омарником.{S} Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног |
| слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја ј |
| ити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру |
| обивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасн |
| ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кр |
| } Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо м |
| чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се П |
| и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњ |
| лдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он пов |
| с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прим |
| вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње |
| ека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ ве |
| ради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У |
| ти вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све так |
| ме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњ |
| устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! |
| тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и |
| гла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији сва |
| ју!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара госпо |
| ку собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ још |
| и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да из |
| ни нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n |
| удлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере |
| ешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жм |
| а м.{S} Крушедола iеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно испитан“</foreign> проуча |
| одати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женско створење |
| отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести |
| ерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је |
| је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затво |
| рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> |
| је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној ст |
| тарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!.. |
| све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају |
| алиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о |
| i>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ст |
| рити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснова |
| ити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупц |
| а, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је ш |
| дробности које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi |
| а је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака прис |
| једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата |
| трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћири |
| о и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели на |
| њег дана — осам година после испричаних догађаја у претпоследњој Глави — путовао је на коли јед |
| ша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се и умо |
| у која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац |
| ва.{S} Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко нек |
| о телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дан |
| су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и л |
| > <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, Догматике, ех —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта би само про |
| м је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после |
| пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру, да један другоме |
| ти на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> |
| ј где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком |
| клем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло. |
| их дана, после познатог ручка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла |
| есреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар |
| у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник |
| знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и |
| писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах |
| ћи једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све |
| е што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспосле |
| а а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута по |
| к од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива!?</p> <pb |
| i>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се зам |
| ј Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро обавештене госпође.</p> </div> <pb n="19 |
| и девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, |
| > <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира. |
| у, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, |
| ћи мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</ |
| ј паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морил |
| —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бо |
| шће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада |
| >то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план з |
| а коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели |
| ћу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте е |
| о због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, |
| да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама. |
| као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</ |
| вим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се |
| много, кицошко парче! — <pb n="250" /> додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко |
| е ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што каже |
| рица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} |
| ћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, |
| ретрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и сле |
| {S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био о |
| него пером описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у со |
| о, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Ч |
| ра се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога |
| чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> |
| поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, |
| перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађ |
| има још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотиви |
| едно албум, косом својом <pb n="112" /> додиривала образ Перин.{S} Пера је претурао листове алб |
| е ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што ка |
| таде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} |
| лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча- |
| рдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и п |
| о чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!. |
| се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на паме |
| па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра |
| ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са |
| цу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смеја |
| ли се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, |
| 20" /> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да |
| о је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак! |
| е и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој |
| едно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... зн |
| Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и |
| — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-С |
| авир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми сед |
| а га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад са |
| </p> <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{ |
| зговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код тол |
| м догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзир |
| г момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се |
| знојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гле |
| све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па |
| верац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прек |
| емишвара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све д |
| лила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако |
| е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> |
| нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А |
| одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p> |
| о, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи |
| ати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школов |
| атери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадиј |
| ецу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија цркве |
| а! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди б |
| оја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда |
| а је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пол |
| milestone unit="subSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ |
| ођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар ла |
| у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па |
| па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, |
| а... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, п |
| по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— |
| , к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S |
| д им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и |
| жила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и |
| насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне ше |
| е крајње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone uni |
| дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</ |
| ула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и за |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев |
| и Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти гла |
| ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с ц |
| је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срц |
| све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фр |
| ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де |
| елики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћ |
| нице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, са |
| гој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо на |
| лом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у го |
| нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. |
| вако:</p> <p>— Господине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите но |
| ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, |
| драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланиј |
| /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упр |
| а за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате м |
| у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису преш |
| к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чаши |
| рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у |
| ље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — |
| нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па |
| овек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав |
| ду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на в |
| шта оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ниш |
| памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет |
| оз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> |
| грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n="16 |
| добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно |
| сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум п |
| "141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило |
| д није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућа |
| рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шал |
| где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи к |
| ма на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је з |
| а то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли |
| , господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> могу примити н |
| е, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— |
| је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је ра |
| уће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чул |
| још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, она |
| Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласк |
| ; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговар |
| евао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана њег |
| чере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су се често во |
| и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса < |
| сти по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да |
| су једна другој рапортирале што је која дознала и после разносиле врло савесно и ревносно новос |
| ри из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо ф |
| ајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећете толико чудити.{S} Њега |
| то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <pb n="320" /> <div type="chapter" |
| ead> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта |
| Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајбер |
| и.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глава, које ће краће али не |
| <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свим |
| још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да |
| ме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а ве |
| дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад |
| е на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног младог и финог ђакона, п |
| е, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, |
| па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштен |
| омадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела |
| е добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини |
| је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па |
| ote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако |
| је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добр |
| <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој |
| мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} |
| абета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, |
| извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{ |
| а’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао |
| вако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и д |
| асно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n="126" /> <div type=" |
| замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер.. |
| ’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, какво |
| рпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предв |
| се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре |
| ке“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{ |
| ’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у |
| ла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одреше |
| ам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су |
| учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успе |
| а после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је |
| није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, |
| д ураде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако |
| тане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авл |
| апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} |
| ак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.< |
| .. нек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече |
| само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале бр |
| ли; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la">corp |
| > <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље чи |
| , хвалили један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једар |
| шкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји |
| и зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек |
| д само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а он |
| час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском народу |
| е по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притис |
| у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о |
| псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Пер |
| ула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако с |
| да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А |
| ије ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умири |
| ули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Т |
| hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</ |
| трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад од |
| на на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад наст |
| кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнед |
| } Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да зн |
| читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што тре |
| иља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору. |
| ију ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно пев |
| е узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепш |
| ознаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S |
| Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> мог |
| све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, |
| њом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> |
| о дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, између строф |
| јуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу во |
| квењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у пам |
| трефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али тув |
| није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p |
| евао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадиј |
| /p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало |
| ким вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb n="48" /> имаће прилике чита |
| добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о |
| p>— Нека, нека! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечли |
| ра бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматр |
| ти писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и |
| толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о |
| “ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико п |
| , — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два |
| p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јач |
| !{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити |
| зиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што |
| рофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гво |
| се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да |
| га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.< |
| орених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак |
| остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} |
| лином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и суви |
| оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ |
| тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу |
| му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потр |
| тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи |
| ње Христово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi> |
| образила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда |
| рам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим ј |
| реди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, |
| аја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ |
| е баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да |
| алова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочит |
| се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је с |
| нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотл |
| а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала |
| ван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код |
| да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} |
| ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му |
| аопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја с |
| ћ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат |
| .{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису |
| , онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао |
| одине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен |
| је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије. |
| пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је |
| о’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћир |
| > да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нем |
| не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’ |
| .</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n= |
| ено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi |
| и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ по |
| ред кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Г |
| е и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни про |
| сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра д |
| ке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и |
| l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под п |
| јмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пр |
| овопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и |
| ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са пос |
| ’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних |
| чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа |
| ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каж |
| спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ |
| и, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп |
| ; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> < |
| доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности |
| ецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увр |
| p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнем |
| истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува |
| меју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али |
| једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на |
| „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче же |
| о једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира |
| жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу |
| авадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како та |
| бу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!. |
| ити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде |
| лепушката млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— |
| докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не у |
| ваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и др |
| језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућаним |
| дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шт |
| уму прегледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се ц |
| се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле |
| Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. П |
| одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози? |
| визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантериски па чак |
| и сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јур |
| елико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија |
| а вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје |
| о: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варо |
| е Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра |
| ги их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, т |
| је...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња в |
| и ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ак |
| ом, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и н |
| екаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и дру |
| дана после господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је |
| уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и известио и |
| Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што јед |
| као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиље |
| на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шиј |
| це, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога |
| а.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко п |
| во неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не вра |
| киња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на да |
| анимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сва |
| рау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попуст |
| А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ д |
| апита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код |
| то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по |
| иде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Зав |
| > <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} |
| та, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи |
| о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па мо |
| одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вуче |
| заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред а |
| и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после |
| Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Знам, |
| из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи |
| е и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — |
| <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађ |
| ев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио |
| /hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад |
| рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326" / |
| па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ребус |
| ију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ |
| зи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—. |
| рзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Пр |
| сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — |
| ило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— До |
| а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се ш |
| е им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p |
| лико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бри |
| светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се жур |
| вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</ |
| ада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> |
| ла запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд с |
| то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него |
| нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и |
| н рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се |
| } Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога распо |
| се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— |
| ремена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин за |
| а се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче |
| аћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам т |
| џаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, |
| b n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А |
| и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и поста |
| а време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летош |
| а се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накарадним српским језиком и |
| чудесно рођење Христово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера< |
| бројни, који обично није ни представљен домаћима, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго |
| ли г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, кол |
| {S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише |
| пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се |
| ше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с ко |
| ма добро познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и засл |
| а велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: <foreign xml:lang="c |
| ћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њ |
| ати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше |
| чету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава п |
| Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема н |
| арају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна |
| 3" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно |
| ш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту |
| >— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p> |
| а <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем т |
| А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва госп |
| е се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — ре |
| Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас н |
| лу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да |
| роха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман по |
| шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — |
| ’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте не |
| !</p> <p>— И сланине донеси, — наређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</ |
| а чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био п |
| а ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том и |
| господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још нис |
| ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, |
| домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> |
| нако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви |
| и.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викн |
| ра.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора. |
| его“</foreign>.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Пса |
| ило, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезв |
| ањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале |
| >— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— |
| соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке му |
| ине... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире |
| /p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије |
| /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куца |
| п Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних |
| крено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштовано |
| .</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мал |
| и.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручницина!</p> <p>Куцај |
| и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њем |
| /> <p>— Нема ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна дец |
| е жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. К |
| ио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— |
| з уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данаш |
| ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па д |
| вном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста делова, |
| лу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се јо |
| <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> |
| рце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи! |
| ћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се |
| "50" /> у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али |
| огим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом го |
| p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, ба |
| о гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један друго |
| > <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} От |
| а.</p> <p>— На спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два |
| оп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин исп |
| вол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко ј |
| је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радост |
| о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се |
| на задовољство и дивљење <pb n="314" /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: |
| а између сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“< |
| Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} |
| Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам в |
| тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џе |
| кије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па ни |
| иром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру |
| је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја |
| ира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излаз |
| ајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— |
| о набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар |
| ак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се с |
| поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћи |
| да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} |
| а Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара |
| о се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p> |
| Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, драж |
| ем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да на |
| венчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ствари ко |
| } Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шт |
| но поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! |
| а пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали д |
| — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно |
| реба да имају призрења према поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао <pb n="359" / |
| ме у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана |
| док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и од |
| их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио |
| па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то |
| ре, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и п |
| ка гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шт |
| ама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и |
| ређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, |
| раћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно с |
| {S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милостива.</p> <p> |
| ући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економ |
| атите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’ |
| ој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупи |
| им кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања д |
| онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’ |
| баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој |
| такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у |
| , да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подоб |
| пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После п |
| је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На |
| де пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану |
| а врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гос |
| ида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав пр |
| м млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количином |
| А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би с |
| ’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ ку |
| кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена о |
| и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе |
| а је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћ |
| а лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечк |
| ира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мисли |
| се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, |
| о сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi |
| одине... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде |
| S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру иноверних попова; или да се п |
| <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености <pb n="3 |
| ј почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопри |
| је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује |
| } Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку</title>.</p> <mi |
| Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ |
| , гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сам |
| се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врл |
| ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, ибера |
| нсионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку</t |
| — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у ко |
| о је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави |
| ћи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: засп |
| га шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се |
| ару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу свак |
| је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ чита |
| , Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,< |
| l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе |
| е растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар |
| Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, о |
| ај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата |
| оп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} Унели су је торжа |
| акви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса |
| ога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца ј |
| и поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је |
| гова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код |
| да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А |
| о вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели ра |
| и!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица |
| енчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S |
| се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а |
| онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и |
| о познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и ф |
| Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их |
| сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p> |
| зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени. |
| а.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, |
| ужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла к |
| е л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наређује домаћин, — и мало сува језика, и јед |
| . — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како он |
| — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезв |
| из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меш |
| а Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали. |
| њу строфу.</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а |
| све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. н |
| пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поруче |
| Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или |
| ало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира |
| к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сид |
| опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то |
| о, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му |
| је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне |
| ставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стак |
| у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па и |
| укчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, |
| већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара к |
| е у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!</p> <p>— |
| испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје |
| еновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у суз |
| сокаку него родна која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Сп |
| или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му он |
| ога фазона, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа ку |
| и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, |
| према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали |
| купио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жи |
| брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете р |
| ри већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунар |
| ег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови |
| л са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни го |
| лепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно ни |
| и својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица намест |
| врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Б |
| садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет |
| — А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p |
| и га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове |
| истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља н |
| ли, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас |
| одраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а измеђ |
| /p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> |
| љајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, |
| за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94" /> <p |
| страсно <pb n="19" /> оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна |
| о се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— |
| ерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — |
| да. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је |
| о га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:< |
| ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндив |
| ако ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста у |
| вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима и архиепископим |
| је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала ту — како се |
| на је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних песама Јулин |
| , (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло ран |
| сле госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа |
| дговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш |
| што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним |
| еднако био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста ч |
| Питајте само господин проту; како му се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, леп |
| орба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ев |
| Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недос |
| е, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резид |
| ри и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао |
| дан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад б |
| више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свег |
| било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш |
| корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-С |
| дај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разде |
| преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, д |
| огледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а по |
| еже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим посло |
| ’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш |
| .. код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обича |
| ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја |
| љада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, |
| ешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво |
| енио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у |
| досно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — ве |
| д нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том |
| пи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по пут |
| астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> |
| и плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад |
| а!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} |
| <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, |
| је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она |
| „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и |
| га баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти |
| опа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови ј |
| адозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао |
| и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потер |
| у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео. |
| Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да |
| риела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пу |
| .{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него |
| и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто |
| обично код паметнијег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и |
| ађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико туце |
| ћу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вел |
| доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом п |
| p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели гост |
| увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, |
| деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех |
| — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре ог |
| како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог з |
| <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати |
| ила — и на послетку се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полициј |
| цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је |
| у омирски смех укућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села |
| је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, бо |
| <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао |
| дова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од ис |
| их се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што ниј |
| , не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разговарали!... „Којешта ме пи |
| аче, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај н |
| Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том |
| едрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Њен заручник је по ва |
| ти.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно досетила. |
| <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у |
| ио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и |
| о, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорил |
| осити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. |
| лим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — реч |
| лице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље |
| е к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через м |
| о ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити |
| рмално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече |
| и новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката |
| ?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, м |
| басипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за ко |
| : „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— |
| ром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде |
| о, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу |
| им рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се |
| иф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чи |
| о, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети |
| скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те сл |
| едну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соб |
| мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменит |
| ог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено зд |
| Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, ми |
| ико полицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак |
| а је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала |
| ?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио н |
| мо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — |
| ре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих |
| ане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира пр |
| свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви н |
| дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Једна м |
| она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога |
| „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на кра |
| једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о |
| узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад |
| дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо |
| те?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје годин |
| хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи |
| ад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати ба |
| немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са ча |
| то се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад н |
| видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом |
| ашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с т |
| мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна ко |
| акво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изи |
| еља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета? |
| ун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n="33" /> <p |
| ј Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и |
| осу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А как |
| Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећк |
| е умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у |
| ћо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пит |
| огодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу се |
| у се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава к |
| Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти сам |
| ће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд |
| будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид |
| S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само |
| риход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један |
| а, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салети |
| ака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или |
| ада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма |
| } Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створењ |
| мо девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч је |
| оба <pb n="7" /> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођ |
| </p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао |
| ’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</ |
| ише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву.</p> <p>Поша |
| шиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшис |
| упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, |
| већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни један нема лулу у устима него |
| и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље |
| {S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} |
| већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ |
| ила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав он |
| иће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мил |
| ћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, |
| к, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину |
| коче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| , и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} |
| о ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Т |
| и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> |
| општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангиј |
| на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему |
| жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учит |
| /p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који ј |
| Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке |
| прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гос |
| аље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удали |
| је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарал |
| бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разг |
| великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-п |
| тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра |
| у собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова |
| ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разгов |
| својим стародревним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није |
| је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</ |
| , па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и раз |
| к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све |
| у у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и |
| има и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Ник |
| написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S |
| арабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом |
| којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавик |
| иповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много шт |
| у прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш |
| фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што ви |
| поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, |
| же, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} |
| "subSection" /> <p>После једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код кућ |
| Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и известио их један деран који |
| "206" /> дунди белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајд |
| ауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p> |
| Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече по |
| се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те |
| ош ће за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћ |
| — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равн |
| о, жено!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по под |
| Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете |
| ришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... |
| ву маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник |
| p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расплакану децу. — Да боме |
| е зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледа |
| ао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путов |
| ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита |
| сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> < |
| не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив |
| код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица |
| но!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није |
| осподин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А |
| е по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расплакану д |
| арамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се п |
| једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин |
| мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани нога |
| нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> |
| м, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с |
| седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p |
| дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па |
| слити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и |
| е доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да ј |
| ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} |
| по ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код |
| рмално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Мел |
| Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — |
| ин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она |
| тник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} |
| све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи |
| ала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед |
| — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... |
| ера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела |
| у, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вили |
| он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не превр |
| нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу по |
| ng="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира раздра |
| помиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га |
| и павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског го |
| p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, |
| ге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некак |
| и ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n="1 |
| брази, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресква |
| тери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако до |
| шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сока |
| шла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бешти |
| тајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је поб |
| г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђ |
| једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекује |
| против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се |
| и дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавр |
| и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега |
| ртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле |
| алчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себ |
| S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180 |
| ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е |
| а нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих својих.< |
| па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, ба |
| рна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све |
| и домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па |
| ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу д |
| о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква ч |
| ас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Снис |
| позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у рук |
| „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал |
| реба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; |
| кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и доро |
| а салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други |
| . у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избиј |
| питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завал |
| ет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадн |
| е овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не ре |
| а и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто в |
| га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља |
| му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и |
| дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ |
| а.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (с |
| и ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чув |
| да гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење м |
| , ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ како |
| се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмог |
| етили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час бриса |
| — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквар |
| — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, |
| т’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па |
| код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а |
| јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни на |
| пита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— |
| чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош |
| вршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. |
| едела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па пре |
| у.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Мел |
| гађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг |
| бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити |
| пет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда т |
| рје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти |
| мо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S |
| сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један г |
| Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа све |
| реме, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Са |
| а, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задово |
| у вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и |
| и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и |
| оћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супр |
| !{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што н |
| сејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до с |
| камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и пре |
| т код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет |
| ј сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако |
| седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун |
| тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело |
| о што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина |
| .. кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђ |
| мети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би |
| види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи |
| ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупал |
| забравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> |
| јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га |
| на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као |
| итао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и по |
| ла.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика |
| иноћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељиви |
| но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад |
| орио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по нек |
| кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... д |
| е су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно по |
| >Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су т |
| поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, м |
| се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по |
| сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Б |
| сти! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>К |
| ала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сад |
| опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам |
| нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и п |
| ли у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога д |
| та и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и |
| ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А о |
| тиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам |
| енила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од он |
| пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласк |
| /> <p>— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо |
| кла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у |
| остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти нао |
| И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title>Мак |
| смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По ч |
| сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика...{S} Ено |
| е.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви |
| ли, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, |
| ољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, |
| је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— |
| као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у |
| p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа |
| и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћи |
| ји је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидају |
| — Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљ |
| зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса пр |
| дао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, |
| срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мал |
| у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“ |
| јало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину. |
| до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје стран |
| елим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, веру |
| ер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, |
| олима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Ша |
| и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и < |
| и обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је |
| оп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би |
| ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} |
| , хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну |
| > <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и |
| hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег |
| ида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита |
| <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> |
| сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.< |
| Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вран |
| ене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — |
| —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена |
| ’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам нап |
| , Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> |
| ог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драгановић, <pb n="22" /> кад је написао онај <title>Ко |
| Србскiи куваръ</title>, трудомъ Iеротея Драгановића обштежитељнога м.{S} Крушедола iеромонаха, |
| од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом |
| на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристан |
| одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господи |
| Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки нап |
| аберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи |
| ње и потреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше об |
| главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти д |
| а накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у ру |
| држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне |
| до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај ш |
| а — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш |
| шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела год |
| ни се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све срп |
| омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> |
| е можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, |
| ебали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} |
| мо њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} К |
| ога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у че |
| ене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко |
| анак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила |
| лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само так |
| п-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, ра |
| ако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S |
| плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним стиском р |
| даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. |
| ебро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда зал |
| куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још |
| што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, |
| /p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали |
| И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само с |
| не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278 |
| је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се зав |
| пре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један за |
| е чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} |
| а, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пут |
| окака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокак |
| клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} |
| ујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опер |
| рности <pb n="153" /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, |
| њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови о |
| ио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да |
| Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна |
| и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти из |
| онтрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен р |
| на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног бе |
| павају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко |
| ад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу |
| недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је |
| комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> |
| не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама пр |
| јаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова п |
| каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, |
| — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту |
| вно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво |
| лно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни |
| ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на ком |
| наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запа |
| су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави св |
| м оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слик |
| не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, |
| а па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’ |
| ери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и |
| а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вил |
| ој клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимг |
| „калфа“, паорушо једна! — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин |
| 9" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника... |
| p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на тво |
| понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју по |
| рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— |
| с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у ко |
| поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: |
| је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви |
| p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — про |
| је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама засп |
| и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је |
| p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола |
| а, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње и |
| дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро |
| и и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и б |
| па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и |
| гере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу |
| мо, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјевер |
| њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> |
| у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро |
| — Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Д |
| аке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње |
| крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „бе |
| о кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што с |
| ла је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она с |
| ркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца дос |
| створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А ш |
| ле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Беч |
| S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко |
| , па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био — |
| или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S |
| овѣте Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло д |
| у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити нај |
| лавне Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао пл |
| е упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари |
| резан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златн |
| његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше леп |
| прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш ј |
| о Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно |
| тли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторској кан |
| ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало |
| му воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече |
| ом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед |
| брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} |
| на млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимах |
| рају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме савијене на троугао, |
| акога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ак |
| ! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отеж |
| дити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породи |
| е!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крил |
| њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају |
| мој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— |
| е чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да |
| арога <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орест |
| ће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо |
| јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда |
| јашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пол |
| м до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас |
| не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други к |
| ду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он с |
| аде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису к |
| у, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — П |
| пира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, |
| о:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао с |
| ђу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, |
| прави, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа н |
| га на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало оти |
| у трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и ла |
| тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар зн |
| рошевом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дуж |
| каке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чув |
| су!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, |
| мо постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па |
| творен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са сви |
| 48" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукуј |
| „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф ка |
| мислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они |
| е, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често о |
| его баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад |
| бом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј |
| аш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} |
| .{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, |
| тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилу |
| дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да |
| , и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ни |
| ацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, ве |
| акцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Њего |
| ије се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац |
| направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па |
| вин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} Заме |
| } Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обе |
| <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наш |
| у од музичких инструмената познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клави |
| у Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди |
| иби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуд |
| </p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi> |
| м пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— П |
| како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и |
| очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и п |
| изме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских шк |
| га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </quote> <milestone unit="subSect |
| меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта ј |
| отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ниш |
| рњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацур |
| ји изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Св |
| pter" xml:id="SRP18941_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама |
| кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с г |
| давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не п |
| } И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели зад |
| је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било г |
| блија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је б |
| кну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па м |
| — као кад певница певници одговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> |
| } Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добр |
| е дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она ф |
| оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија провела је за то време неколик |
| пело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је траја |
| и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{ |
| непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна др |
| да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају много здр |
| које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као |
| о стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да |
| прекрстио неколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу |
| дељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и гос |
| а од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> |
| м, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је |
| тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцк |
| S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз |
| ај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi |
| а знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а кам |
| нку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што ка |
| би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара |
| никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" /> само из |
| другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које |
| id="SRP18941_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са |
| **</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао манти |
| ико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно |
| довољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био ко |
| веду младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужн |
| асузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ |
| овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <pb n="155" /> |
| , јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева о |
| устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да |
| ко би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се по |
| се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да |
| ?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l |
| ор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l |
| ију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — теш |
| {S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас |
| здисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</ |
| ула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако < |
| о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко |
| нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се |
| вари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућан |
| а вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није н |
| е <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На по |
| капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се биј |
| >теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. |
| т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу |
| вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла |
| а божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци |
| и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ ј |
| диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друг |
| штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> |
| ајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчи |
| под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом. |
| поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да |
| ругог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> |
| дна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њ |
| о кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за ти |
| е волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једн |
| слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћи |
| да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се н |
| авице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их |
| се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њ |
| не стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — |
| рипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </di |
| . — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониран |
| l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </quote> <milestone u |
| > били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породиц |
| у, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — реч |
| дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукуј |
| е боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, |
| елу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће |
| а нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ пе |
| дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вече |
| азговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу |
| очијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њим |
| <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: <foreign xml:lang="cu">„Из глубини |
| а рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А |
| н је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Кака |
| халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда |
| ки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него |
| , — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па |
| господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте погодил |
| друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} |
| ла!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господин |
| вао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је н |
| тавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... |
| љ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак |
| у к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час |
| и последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољ |
| дожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере уч |
| е свете православне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, мог |
| цилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="329" /> по |
| се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли |
| длази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, ап |
| ајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци |
| р.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је ова |
| ло их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и |
| ј и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И с |
| гоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај |
| о и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а |
| а каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живо |
| ијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз др |
| вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ |
| не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо прово |
| мајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се по |
| жа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари с |
| , ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да б |
| јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у С |
| што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе и н |
| јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки ј |
| но, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што |
| словац од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, б |
| анастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са |
| ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> |
| но и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, сед |
| на његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} |
| д њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мо |
| а.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме |
| је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, в |
| , он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја |
| д он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у том сел |
| склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није |
| споја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p> |
| у ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништи |
| човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, н |
| не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она ј |
| оји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једар |
| Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће |
| улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, ил |
| дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите |
| јаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, |
| октер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно два |
| !{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црве |
| ознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не у |
| <l>Један скида златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби |
| так, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано је једно идиличко пред вече у оч |
| апуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше т |
| са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> < |
| и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мисли |
| кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али |
| .{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зо |
| иког Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник |
| е недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138" / |
| о писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад |
| љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други н |
| <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </q |
| ка сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред го |
| евица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> |
| лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, |
| онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> |
| и или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у в |
| сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће |
| којима је кочијашио један, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задуж |
| , а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан |
| полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо с |
| ади момци и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само погледају крад |
| „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одле |
| ље има још неких слика, старозаветних и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква п |
| е било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајних средстава.{S} Још су најкрупнији и |
| шеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријави |
| порта. <pb n="79" /> Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако |
| м кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у ј |
| ко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најнови |
| — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, <pb n="15" /> него певао пред Његовом Е |
| а варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још ода |
| бриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одс |
| о ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; |
| ко ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а чет |
| гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S |
| p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеран |
| а ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</ |
| го свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, |
| ођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспи |
| свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа |
| е осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег |
| ек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојк |
| ин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} |
| } А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} |
| ебе премештати ствари с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да |
| го што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, дес |
| е горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А |
| а Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пр |
| а она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{ |
| ад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен п |
| с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим |
| реалности; типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} Проти |
| тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова л |
| ило сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети |
| Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице |
| сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких стари |
| </hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi>м |
| скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски |
| Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћир |
| {S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била т |
| ико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се што чешће мог |
| е, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити по |
| у и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сиг |
| S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко р |
| друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, п |
| е — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у ње |
| кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се |
| аво бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брк |
| о прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —< |
| дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају ше |
| ућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дуг |
| цу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручн |
| разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</ |
| а коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и иг |
| ца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани |
| рзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није |
| е.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки богословац |
| ра Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{ |
| једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујут |
| читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста |
| ница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се п |
| , да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-дан |
| с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone u |
| кше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и жив |
| озвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, |
| с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Т |
| е игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и |
| сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к |
| дан уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумир |
| мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели по |
| јке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај |
| рско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену |
| а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја остане |
| Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али |
| Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се пре |
| удо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако |
| се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су п |
| а се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се |
| гме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо ла |
| а Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало в |
| е или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред |
| ж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богат |
| е ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="c |
| међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они доби |
| и свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Заве |
| ли брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокоп |
| ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа |
| орила се грдна провала између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb |
| е Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p> |
| без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма ког |
| уцали и искапљивали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и |
| Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засад |
| баба, па приповедала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен |
| њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски офиц |
| Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а |
| између осталога још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говор |
| другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, је |
| већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количином млека, тако невер |
| дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасиц |
| ка и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни ј |
| и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана свинчета масти |
| .</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама ка |
| а штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и после разносил |
| у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни п |
| Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код ва |
| заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габри |
| ,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује |
| ру који се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{ |
| } У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкох |
| p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од сра |
| нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног века, кад нема |
| а) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале |
| ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и |
| ога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чуд |
| е допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђ |
| вори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па д |
| и му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— в |
| ило заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p |
| ешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али |
| одини, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у |
| ди скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један припов |
| -Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештенству Владици.</p> |
| н, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био |
| лер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да |
| м би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући |
| т; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. |
| у се још онда договорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, оном |
| амо тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо се... |
| трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорил |
| ће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да с |
| крадом од света, занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула. |
| пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Велико |
| ате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковим |
| кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцар |
| ре, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — ве |
| римо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољу |
| сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро |
| чанске резиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је |
| н да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овак |
| {S} Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад не |
| ли и задали један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, |
| ’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. |
| ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија н |
| ке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — в |
| се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опом |
| и!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја |
| еланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бо |
| е очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу |
| али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с д |
| запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — сп |
| а гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Пос |
| то доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна н |
| го некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај |
| ће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} |
| а се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с |
| S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, |
| а на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а ч |
| осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видет |
| ло пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </div> <pb n="257" |
| у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да по |
| амо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри |
| е, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то т |
| есило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као ш |
| пет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је ме |
| овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S |
| есма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не |
| , — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а |
| на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а д |
| прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> |
| десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад |
| ина живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — |
| ије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају д |
| S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотека |
| а, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S |
| .. никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</p> <pb n=" |
| после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чи |
| кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— |
| наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формала |
| рио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као вос |
| о је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу |
| е; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је |
| } Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он |
| i>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један |
| ле брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је св |
| ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе |
| једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима је, истина, повраћ |
| о су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Свак |
| торе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин |
| а запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре |
| и момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још је |
| ри, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неу |
| еумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; |
| о пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p |
| т’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први уст |
| , настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> |
| језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру |
| само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенци |
| и мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих |
| је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дот |
| одавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим |
| ила нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певач |
| о спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да |
| препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки |
| пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к |
| седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се о |
| било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да |
| пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гле |
| а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драг |
| ажњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала о |
| ан да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p> <pb n="185" |
| > <pb n="233" /> <p>И Јула поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јун |
| ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему |
| лост господина супостата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi |
| и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после оп |
| пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и |
| бама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињал |
| Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, |
| ласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па |
| поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више |
| ирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих својих.</p> <p>М |
| и!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по |
| залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад с |
| уга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа ко |
| пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шац |
| е сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" /> |
| н трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— |
| и је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, |
| и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— |
| се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су бил |
| е у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијат |
| често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{ |
| ожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвен |
| ер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо |
| овра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у са |
| рцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога в |
| жама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из Ге |
| је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и ка |
| окак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу |
| ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласн |
| ета слушају задовољни укућани тиктакање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар как |
| рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— |
| м покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим |
| о се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спира, |
| у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак |
| баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!.. |
| орба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова ј |
| поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањ |
| е се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је |
| у чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашуј |
| антија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако по |
| осно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу |
| теријала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пуном свега |
| Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а м |
| који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— |
| читеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда ду |
| а боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Нег |
| се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} |
| се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разгово |
| ајдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па те |
| л’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керу |
| д Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па јо |
| >— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, |
| све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: је |
| га, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И |
| па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревн |
| дну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у прису |
| азе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима |
| ом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали |
| амо један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из |
| и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлатим клипаном који је са својом дивном крес |
| , пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... идеална |
| ана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга |
| из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да п |
| шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тринаест сребра, за спо |
| ати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун та |
| ци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале |
| о надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној к |
| аст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао д |
| пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах рас |
| четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад бр |
| паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За т |
| она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам с |
| рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза |
| пше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је |
| на њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучи |
| а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и о |
| еда у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="267" /> <p>Настаде почивка.</p> <p>Мож |
| лу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није д |
| а ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њ |
| д велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи |
| у састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онак |
| ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога |
| ло, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмариц |
| дели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватов |
| о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, |
| мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао П |
| unit="subSection" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмеј |
| мојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао |
| то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим |
| : „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку неће |
| анацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог сво |
| крај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="113" /> и разастртом <hi>„Заставом“< |
| е, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је т |
| кав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се нај |
| се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која |
| друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је с |
| д кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивн |
| куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су |
| дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шеш |
| јих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућк |
| елени листом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гла |
| тл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши пу |
| агрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло |
| арод и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учин |
| {S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на н |
| послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула |
| ине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на |
| ој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од г |
| љу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а |
| свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог надалеко н |
| елене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до го |
| везана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренил |
| гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, |
| асташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом ж |
| <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја |
| , а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван |
| жа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да |
| н гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тел |
| а се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и к |
| морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С д |
| Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.< |
| не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, е |
| ених десет форинти <pb n="329" /> после дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, не што |
| ио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобраз |
| иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо са |
| знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи траж |
| апита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</ |
| оја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, |
| био од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, |
| вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није |
| упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, н |
| а му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да иде |
| кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неко |
| па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што с |
| кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели |
| баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођ |
| , па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једар |
| тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у др |
| то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} |
| один нотарош кад иде шором по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S |
| ла!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допа |
| да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и з |
| ј комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је л |
| а нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у |
| !...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој |
| а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и п |
| да златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ |
| коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сук |
| ву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прсн |
| а Ефики, једној округлој <pb n="206" /> дунди белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам |
| ек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p |
| о већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> |
| други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после |
| ктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век |
| девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па |
| афти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече |
| знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљуј |
| p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’м |
| о овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ оп |
| Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p |
| га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени обра |
| њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћ |
| бро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са |
| <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је |
| змар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашари |
| госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни |
| , у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад |
| иди Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{ |
| ола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао |
| рта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља она |
| е већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, |
| т црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интер |
| фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Не |
| ојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} |
| а да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп С |
| онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном ц |
| заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — |
| днео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиг |
| запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Пе |
| је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео |
| а или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика |
| зоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само тр |
| формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има расп |
| мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те де |
| ја је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не б |
| {S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели п |
| ерн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у ка |
| да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би д |
| {S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и св |
| м од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="113" /> и разастртом <h |
| д је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а пр |
| м данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње и ра |
| е се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да |
| о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се зај |
| </p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб н |
| .</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом |
| и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> |
| е прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се ра |
| рдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао н |
| ! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ |
| сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био |
| и и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ бу |
| е, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана |
| већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друг |
| би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шт |
| радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа |
| через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни н |
| >И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, |
| ога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — |
| а тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова же |
| тата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — ал |
| друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом |
| Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се с |
| чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек |
| дило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар ме |
| .</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом ша |
| ногој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се с |
| само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Г |
| само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је д |
| нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обр |
| ешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> |
| инама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп сви |
| урама, изразима, разном оделу, у разном душевном расположењу и на послетку у разним сезонама го |
| ар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И ка |
| а јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у ком |
| } Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно |
| ла ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога вид |
| да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, |
| а смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здра |
| , а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, |
| иплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродн |
| ито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варош |
| комотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разг |
| еже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну |
| рође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како |
| b n="366" /> ствар свршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дот |
| мо да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држ |
| вољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па о |
| , вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n= |
| .- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} М |
| , вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе в |
| ајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити! |
| ">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящ |
| имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га |
| жи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче |
| ила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вел |
| </p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мер |
| крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та у |
| ки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су г |
| !{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми ј |
| оцес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха као ш |
| ј је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фк |
| леко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} |
| лики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и с |
| тра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: |
| промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није просл |
| о! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме укр |
| ољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <p |
| преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији |
| ђу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — ве |
| коро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, гос |
| ја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разгов |
| па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Формално |
| и ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} З |
| .</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> |
| ?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би |
| м већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у бирти |
| > онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никак |
| — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, к |
| дим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудо |
| ељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ |
| сира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад |
| и Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак није |
| <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме < |
| ли поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мн |
| о си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује д |
| чић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту са |
| рив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ |
| /p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти тали |
| не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је би |
| ок сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> < |
| ине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не |
| о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био кри |
| } Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да |
| не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада д |
| дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем тога, виде |
| Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да г |
| ом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио |
| и нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био њего |
| има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!.. |
| на пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (п |
| да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уст |
| неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, |
| абриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито г |
| Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевица, — не |
| прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако |
| ише за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ |
| е..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и о |
| неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ к |
| ече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није |
| ко!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамот |
| лавина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, |
| рилично непристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S} Али |
| ло, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и |
| комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге показујући се све крајње |
| ели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст |
| у. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање |
| а дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, |
| — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди чов |
| шапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа |
| а које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно |
| на красна приповетка, <title>Карловачки ђак</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једн |
| вењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега |
| ош од онда.{S} Читам <title>Карловачког ђака</title>, мамо.</p> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— |
| код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} |
| ого боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје |
| изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и ден |
| овог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!< |
| гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га кашти |
| о није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попов |
| косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп |
| м је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан |
| свога секретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте мл |
| S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И |
| да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још прет |
| ти, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако добро |
| не столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређ |
| да бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373" /> с |
| рашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас |
| е пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то |
| ош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије |
| ци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се разгов |
| па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, |
| су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — к |
| есте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог |
| а чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силн |
| из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p |
| ућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он г |
| пани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p> |
| љем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазн |
| штама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и диз |
| /p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Ђи!{S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји |
| иела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не |
| у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док са |
| ка <pb n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они с |
| прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад |
| ено. <title>Работнике</title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Костић. <pb |
| itlepage"> <p>СВОМЕ УЈАКУ</p> <p>ЈОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ</p> </div> <pb |
| е... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да п |
| вол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родб |
| и са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше |
| кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> |
| па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мал |
| на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сиј |
| , и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и до |
| сам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, |
| мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их ме |
| .{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих мака |
| ас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер к |
| кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама измеђ |
| е у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Свети |
| ет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке |
| што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часници |
| ан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна |
| е?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: сам |
| млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данаш |
| ом ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир.</p> < |
| па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам |
| ели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп- |
| жвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за тор |
| олико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте |
| ужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а |
| ’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> |
| зике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комш |
| са и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра пу |
| , са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте |
| неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди |
| овеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми |
| не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</ |
| ке бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone |
| аред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и |
| то ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а |
| м, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би бил |
| кадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се |
| т..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин по |
| /> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — |
| лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“ |
| <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез ви |
| остыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-С |
| ти к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио је |
| ећ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p> |
| сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене |
| д мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по дру |
| вили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов ку |
| > <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Ник |
| тао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола |
| ам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за оград |
| купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, |
| до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одл |
| строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а |
| а није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал |
| би сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као по |
| ин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p> |
| е моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна |
| епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: |
| мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <for |
| толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лак |
| ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вел |
| , тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели г |
| ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Ч |
| овенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, |
| че нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па са |
| S} Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и је |
| Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ |
| ма.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико др |
| !“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ |
| и је...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растат |
| ду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, за |
| то кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна г |
| ворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу |
| уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и оч |
| у ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво |
| о твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама |
| мо мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда пос |
| е то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Ј |
| е секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла |
| Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, с |
| е, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па д |
| танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се н |
| >— Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па д |
| о вјеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, |
| ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну |
| , то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам ка |
| ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згр |
| ина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те |
| ="143" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље |
| ма и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш... |
| цењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> |
| и гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама ба |
| и поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на |
| родужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала |
| — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам в |
| од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се н |
| о, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о |
| лан за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> < |
| каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то |
| ио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p |
| пати оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о. |
| бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да |
| ка се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... |
| у збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о шт |
| — био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, од |
| ву такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.< |
| веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихо |
| е тако нешто...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ев |
| је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p |
| ровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p |
| и!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред нос |
| куд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <h |
| с онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и |
| — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> < |
| здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и |
| идиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да г |
| да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; |
| а и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли |
| окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се |
| другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам |
| каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</ |
| а, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам |
| Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> < |
| сљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам о |
| } Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дет |
| —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па |
| <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} |
| је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела |
| авицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> |
| обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије |
| раво је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S |
| музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-к |
| , с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи ви |
| p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, т |
| .....</p> <p>.................</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- р |
| ...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" / |
| кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би |
| о’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ сне |
| поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан |
| а и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече же |
| ве то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим |
| обро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-д |
| е била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа |
| ло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Н |
| бом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је |
| а ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати посл |
| плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А |
| срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се прева |
| лија није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о баја |
| Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра |
| лим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад с |
| ћи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе |
| је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша нег |
| мах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и |
| и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од мо |
| гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <pb n="31" /> |
| милију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> |
| и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>ва |
| нај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Т |
| рођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који |
| жда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, ф |
| те, две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... |
| >— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не д |
| су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор |
| им ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкују |
| рећеш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од |
| им неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та |
| ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и |
| бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам д |
| гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она тре |
| латка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, |
| и сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родите |
| Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шун |
| ји сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, |
| вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирта |
| <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за ш |
| > то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто |
| ко сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} |
| о је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— А |
| .. оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мал |
| несе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте |
| и човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да |
| — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далек |
| ој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{ |
| тра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теб |
| удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Про |
| ид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код с |
| тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, |
| S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска |
| лите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ своји |
| мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају |
| дак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{ |
| араму којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="1 |
| о здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, показујући му но |
| а и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пише, — говори бир |
| е, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је она |
| ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гу |
| се од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свако |
| и једним <hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-С |
| зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јес |
| ега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к |
| ш не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је и |
| а ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже |
| се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> < |
| а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на |
| земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам г |
| наш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о |
| — А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четвор |
| нако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> припов |
| упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну п |
| е се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболет |
| за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и ч |
| лсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин! |
| о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спир |
| p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како сло |
| ија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> |
| говорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се |
| а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се ника |
| !{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољу |
| {S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са ш |
| и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, |
| ду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, гос |
| штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</ |
| ими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари |
| ам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, |
| Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад |
| зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки ста |
| сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добр |
| у Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поник |
| ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешт |
| gn xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктом |
| p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да са |
| <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, |
| а и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој с |
| учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан ка |
| и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каж |
| О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле |
| , ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, |
| орске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milesto |
| ло по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ и |
| Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месе |
| све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, ш |
| ти онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Т |
| се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башт |
| мињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк |
| и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?< |
| грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је |
| месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би |
| Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три |
| "280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра |
| !</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуб |
| Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево г |
| а мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на мој |
| грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрец |
| о!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ов |
| .</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа |
| вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, нес |
| ућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти |
| бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај з |
| рпске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> |
| скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> |
| ли поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио.. |
| {S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје |
| ри месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како г |
| о берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, ло |
| } Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из |
| то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га ј |
| им вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, |
| у добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао по |
| јмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових |
| орамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја |
| , који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код н |
| itle> од којега је неких десет петнаест егземплара имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по |
| а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: |
| аконити и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p |
| title> Хуфеландова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума |
| >бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбе |
| би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпо |
| ор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент |
| ! <hi>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ конт |
| лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и |
| ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p> |
| ама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ јед |
| чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо бил |
| , — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше нап |
| до би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја о |
| а Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу |
| моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свог |
| а је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само |
| nit="subSection" /> <pb n="122" /> <p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, |
| > <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Арка |
| издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која |
| уњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако |
| ст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— |
| дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто м |
| а жали <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ на |
| кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула |
| амбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрт |
| из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, |
| о је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је бил |
| ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни |
| на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а |
| ово Преосвештенство, господин владика — Екселенц...</p> <p>— Каква екселенција!...{S} Какав Вла |
| >— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам дишпензацију и са |
| о променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, |
| ! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа |
| ем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да св |
| S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за тр |
| {S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирил |
| е и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелеп |
| нило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма... па |
| ин владика — Екселенц...</p> <p>— Каква екселенција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја н |
| S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах |
| него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у ол |
| се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим |
| он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се све |
| хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенција намрштено — или незграпна <hi>шала</hi> са |
| он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене |
| а задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите |
| на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, да га баш онај његов — к |
| есме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се |
| м ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часлова |
| амује на <hi>словенски</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi> |
| у певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирја |
| , <pb n="15" /> него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме |
| ћу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi> |
| ш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндари |
| релећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потко |
| ре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па |
| ла на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова а још |
| ођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога п |
| буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира д |
| је кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не |
| ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко тер |
| аравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учи |
| поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, д |
| јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију |
| крајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањарија |
| <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је |
| ?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к |
| да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигу |
| Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверит |
| ошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног |
| а и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну |
| се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, |
| ућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запал |
| а то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад т |
| га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ра |
| огу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> < |
| муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, |
| и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме |
| амагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па ма |
| , ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаес |
| гова Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да |
| рио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у боле |
| трефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о |
| „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала |
| поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђе |
| тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у в |
| је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и |
| па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каж |
| ши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, |
| сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа. |
| орио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге н |
| а правио каноничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужност |
| оже се цела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је свет |
| описано једно јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, |
| му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да ниј |
| {S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срд |
| о код Његовог Преосвештенства Господина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле за |
| ’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни ст |
| Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на |
| лим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а старих поп |
| који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познан |
| , оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заједно продужише пут у разговору и об |
| јмање нису допадали разговори о строгим епископима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох |
| , о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељима, о старом времену и о том како ј |
| Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаљ |
| о подуже и после подруг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира из |
| — ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани |
| а, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, |
| азати Његовом Преосвештенству господину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да |
| > јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се ву |
| на стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше В |
| у!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирил |
| ш из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ куп |
| оћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам |
| ајбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако |
| змеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да |
| уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Пе |
| воје комшинице.</p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола |
| ло послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спи |
| и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „ |
| по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не поле |
| он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мај |
| дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госпоја и мо |
| ивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кол |
| же да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, |
| > <p>— Питала га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S |
| е још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; ви |
| тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са |
| о већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а М |
| се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, |
| p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њ |
| дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај па |
| је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се пов |
| сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њ |
| у кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими |
| Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Ша |
| остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, |
| шинице.</p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред кап |
| еслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој |
| де шором по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад |
| упљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ер |
| била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак |
| " /> на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала с |
| одне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бешти |
| вља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да па |
| аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасо |
| , — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне пра |
| , да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, к |
| био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једн |
| је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето |
| опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Е |
| а напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарски |
| а сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>т |
| ија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... знате... не треба се баш мно |
| тајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзн |
| је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Н |
| чила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне б |
| зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, |
| тране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо |
| .{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> <pb n="100" /> <d |
| иште од барјака на <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкињ |
| испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се |
| !{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Д |
| ајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi |
| шка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ног |
| ао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи |
| мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на |
| шта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од св |
| уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не з |
| u">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да из |
| уо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио весели |
| х од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и а |
| {S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p |
| троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило |
| клопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је |
| Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате |
| се, покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, м |
| алабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирта |
| е, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, |
| потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — з |
| веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господ |
| њејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика |
| итање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута |
| сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобровољена и з |
| о није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још |
| и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова |
| , седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђ |
| же, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, ни |
| ’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, сл |
| по он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Круше |
| нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, |
| и сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим |
| у више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом с |
| па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати |
| стен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек веч |
| штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису |
| црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале цркве |
| а.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било |
| војим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разгова |
| у га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Е |
| ња живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да |
| никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду |
| Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем тр |
| акилином <pb n="253" /> питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако |
| пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> |
| да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’ |
| а кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — на |
| није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њ |
| м, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да |
| у укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чу |
| ида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико неде |
| >— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— |
| —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Как |
| /foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујућ |
| , Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и |
| још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала пис |
| папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и мале |
| х Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да |
| мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи |
| уд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ј |
| ем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, |
| на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком ( |
| Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочит |
| > с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћи |
| стерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>ос |
| друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста нео |
| дикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, |
| е!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам јед |
| ролепшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промје |
| } А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год х |
| што оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они |
| да, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта д |
| дакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси л |
| тоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосн |
| смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о д |
| тра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од на |
| ермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку н |
| — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долаз |
| лакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та |
| п’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџ |
| ш нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и п |
| /p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n= |
| успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одм |
| ди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једн |
| а онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о |
| пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило |
| ља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, к |
| језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — ве |
| ог Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће би |
| део поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спир |
| х је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај |
| децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће |
| адоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног |
| ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакоја |
| о, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај |
| те; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго. |
| сле толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никакви |
| ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— |
| ка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам |
| , Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и п |
| ап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> <pb n="127" /> <p> |
| злука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули |
| сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стиш |
| ош нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n="1 |
| сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за |
| и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшпли |
| ашно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар т |
| и на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, |
| имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перс |
| </p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то |
| А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили ва |
| ет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, ро |
| ле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично |
| шло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</hi>. |
| , неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не |
| м одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па |
| клопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету |
| дно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Ра |
| ко све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало |
| воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вам |
| — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb |
| немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ |
| а кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја до |
| допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S |
| p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Н |
| p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и |
| ику, ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спирин |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а ко |
| амо са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије.</p> </div> <pb n |
| увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{ |
| етири такве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо в |
| а тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша припове |
| ли ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели п |
| ам, знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Т |
| што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила |
| ерујем, има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја |
| га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по тр |
| атекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p> <p> |
| баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и ра |
| анас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очи |
| ’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb n="206" /> дунди белих трепа |
| гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно |
| Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни |
| е, — вели Пера. — Омилитике, Догматике, ех —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта би само прочитали из т |
| госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми |
| поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познаје |
| ција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што |
| се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— |
| вама требају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеш |
| ила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право к |
| се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — хра |
| н.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да сл |
| на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија |
| јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, |
| " /> <p>— Ванредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад п |
| итницу каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирј |
| тији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</ |
| баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, |
| удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Н |
| нам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, |
| ла.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!... |
| ију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — |
| жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, |
| один-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нем |
| ољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмил |
| силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <qu |
| не, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Т |
| и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овд |
| по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; и |
| !{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у нек |
| Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> |
| >барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му с |
| па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар |
| } Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облига |
| ра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, са |
| урове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ позна |
| Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, |
| ед зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним м |
| се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и |
| не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и |
| ио познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и г |
| ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин К |
| ли <hi>за годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија |
| l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за н |
| каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, |
| упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S |
| да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и позд |
| буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ |
| лике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје стране и последњи |
| лила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од |
| и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису с |
| би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пишт |
| ни суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На в |
| не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалић |
| нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и |
| <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла |
| > <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину< |
| <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија ди |
| е, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само! |
| вака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!... |
| а какви’ шајна!</p> <p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, |
| а поп Спира!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господ |
| вењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти |
| времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> < |
| па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ |
| попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд |
| Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике крофне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Х |
| овима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <foreign xml:lang="la">status quo ante</foreign |
| <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па |
| устио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ир |
| lestone unit="subSection" /> <p>Јула је жалосно проводила дане после овога разговора с оцем.{S} |
| дарише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо |
| спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе многе врлин |
| <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, |
| знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мен |
| он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господина супостата, сви су они до дубоке старос |
| ове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и з |
| о, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако п |
| наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi |
| ца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S |
| сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према |
| а Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње |
| ду и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе м |
| теде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену раз |
| те барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом нашега Љубинка; покажите т |
| епе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би |
| потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотл |
| му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га |
| ом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхта |
| аво.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смеј |
| тирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — |
| — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније |
| ардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле |
| .{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi |
| утер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па прокл |
| p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац п |
| ели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа |
| ати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, н |
| морно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а |
| Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи |
| нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос д |
| је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ |
| ко гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опе |
| поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb |
| ој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само |
| А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венча |
| и уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у о |
| отоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинк |
| прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је једна |
| <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, п |
| рце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и м |
| више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Пер |
| далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у н |
| купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугач |
| алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало г |
| ак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље би |
| xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, |
| азвијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако м |
| бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и х |
| е лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине |
| о, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај |
| а кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајних средстава.{S} Још су н |
| адржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег |
| о стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи |
| а фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни |
| ад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па д |
| м, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" |
| ла.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан. |
| Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њен |
| вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... |
| и одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трг |
| Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли |
| оме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једн |
| рбо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и <foreign xml:lang="de-Cyr |
| о.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та коме |
| штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о |
| амо менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да |
| ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као |
| и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике на мору</title> или <title>Посл |
| рург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само бе |
| варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се не |
| љење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихов |
| пу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то |
| би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које с |
| од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним пл |
| фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрач |
| и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала |
| га.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада б |
| два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп |
| рахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глав |
| мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мисл |
| ма, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путни |
| соки, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Ар |
| } Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, д |
| агремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и |
| и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са бе |
| за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју |
| о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка |
| још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце |
| ејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} |
| ој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, п |
| он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; о |
| дма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби по |
| делу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у |
| а је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навика |
| тражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ в |
| и и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем |
| ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако! |
| ађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двад |
| се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили |
| , то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се |
| ницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују |
| ма!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издр |
| леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него ка |
| м: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојо |
| арицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n |
| нце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови |
| ије била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Си |
| може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал |
| равати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириниц |
| <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглај |
| ога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обој |
| зговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме савијене на тро |
| аповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рука |
| >убијца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свис |
| натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, |
| кву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у |
| Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, госп |
| а су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене к |
| , што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ позна |
| А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; |
| ло, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека. |
| и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћ |
| <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо |
| А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ н |
| исаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело |
| од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, |
| јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, т |
| би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не |
| тпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p> |
| ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја са |
| шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га |
| честија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ј |
| говића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку |
| доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у |
| е,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где сре |
| .{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије ћери поштовано |
| авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да |
| гим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није н |
| <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не у |
| ти тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Ша |
| кла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него ка |
| еро, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућ |
| а, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — |
| неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... б |
| господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаг |
| им...</p> <p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смех |
| у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, |
| ола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али дец |
| да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, |
| о није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика |
| ш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p> |
| а ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећ |
| тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Г |
| о</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем |
| како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти с |
| Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — |
| <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако |
| те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату н |
| ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о п |
| рао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’ |
| А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о шт |
| ам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се сам |
| са изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама |
| дин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигн |
| ого женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; |
| ајући паорска грубијанства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана |
| је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на |
| њи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} |
| плој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са |
| ови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са цареви |
| ест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може |
| /hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви |
| е поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског |
| шки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном |
| ана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и |
| дно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“</hi>, који п |
| е; али који после обично код паметнијег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах |
| на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња |
| да није добар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — |
| ло, премда је он један обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А и |
| , Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> |
| и цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S |
| пиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва |
| довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колик |
| азати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе! |
| , што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> |
| остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, је л |
| Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога лукавства, разумео.</p> <p>Остављам сада фанта |
| о јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И |
| ах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама о |
| ских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три ме |
| нејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> |
| ким вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте |
| ја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања |
| нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица и |
| — Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, је |
| а Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуц |
| бе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме |
| ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову л |
| сет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелни |
| навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врл |
| а и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле |
| устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о |
| реност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо |
| на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S |
| ерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доис |
| Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то р |
| не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се и |
| вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императ |
| Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— |
| ри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p |
| е“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n= |
| лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија |
| е лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</ |
| вено, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сир |
| је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом |
| ји на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једн |
| дарила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном исто |
| стији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог |
| има гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни дел |
| о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи ме |
| .{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како из |
| ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како се прави свет |
| е учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често <pb n="107" / |
| доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а |
| којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње |
| <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујн |
| док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.< |
| мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот |
| ке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S |
| , дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, н |
| иних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађ |
| ужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собо |
| , да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и прилич |
| игда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, само |
| А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не про |
| ер осталом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира з |
| ubSection" /> <p>Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, м |
| као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што казали, два петла на буњ |
| аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А |
| д руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах по |
| олико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Ш |
| ве таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — ве |
| никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч |
| p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она по |
| о платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракиј |
| и и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој |
| — А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су |
| е, од којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква |
| бе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људ |
| е, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразил |
| ети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</ |
| > <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, |
| } Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп |
| бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено |
| у марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе ж |
| нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стреф |
| ако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се т |
| д чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што к |
| члијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету! |
| Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S |
| зговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ |
| ем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па вели |
| не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па |
| а за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него |
| и’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу, |
| в’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p> <p>— А з |
| избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дер |
| око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олуп |
| кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под ам |
| башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или та |
| ваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и |
| м било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} По |
| а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S |
| , Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, чи |
| ровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а кона |
| плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговара |
| млов, кува сапун, <pb n="110" /> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту |
| кав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуш |
| рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по вазд |
| и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да ви |
| орите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — по |
| како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; |
| арио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> < |
| кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> |
| ао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то |
| ћа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и припове |
| томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много живље него дању.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а с |
| били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима. |
| тересантнијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) |
| почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговором постају и сами живљ |
| сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове с |
| “ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу ц |
| } Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у |
| м.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у чему им је н |
| .{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је |
| шу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и пр |
| гледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневн |
| на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољн |
| леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красн |
| у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто |
| риповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па л |
| ов’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву неде |
| ромена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве ба |
| гледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и пе |
| ,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, |
| герској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Ј |
| покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} Направила |
| егова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако |
| све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина |
| } Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба свак |
| ! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да |
| ивот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а ка |
| оље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лиц |
| аће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— |
| и; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина |
| мерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послуш |
| ло, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, ка |
| што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силним зора |
| e> интересантног романа из разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је д |
| ке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике по |
| за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на б |
| м оних силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћ |
| >— Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта |
| оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби једа |
| жио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та |
| ако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се пов |
| е никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и ур |
| довољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то гово |
| Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не |
| представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и |
| односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно же |
| ели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често |
| да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као нека |
| и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за |
| а их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи живот |
| обру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi |
| а попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Н |
| мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још |
| то га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хо |
| у се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме |
| еликом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази та |
| њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, |
| п Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су |
| ећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром |
| п-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз и |
| о је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нових и чуднов |
| цу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну т |
| ји и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и ј |
| , где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, |
| лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим д |
| емишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па и |
| ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас м |
| н већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрак |
| како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам сви |
| {S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред к |
| је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Ума |
| <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако ма |
| се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} |
| олачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није ч |
| </p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би к |
| онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се |
| ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу |
| кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова |
| је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, |
| какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти така |
| овољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде |
| ак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на |
| д своје стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце |
| дознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све |
| рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, |
| А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало |
| истовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ |
| а је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с |
| чинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кр |
| n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је мног |
| опадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од п |
| е обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што ка |
| тиви? — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— З |
| воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, |
| дне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћа |
| егији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимн |
| у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле |
| ве што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши |
| мацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p |
| и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе |
| к и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже |
| даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубач |
| ко би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молит |
| е тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „луд |
| је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа |
| у собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дош |
| ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног гд |
| задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус |
| </p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> |
| уги није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је |
| као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, го |
| у.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрац |
| ју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће |
| он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази |
| а.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Ш |
| неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп |
| ла а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је |
| p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал |
| хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.< |
| ијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нем |
| ало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке корак |
| ужбеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гле |
| ош нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало |
| ш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} |
| га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа |
| ну цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а к |
| се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, |
| етнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па |
| бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био |
| се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и ум |
| ела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, |
| и;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха |
| да се курталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, как |
| ве (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање и |
| о га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и |
| маћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, ч |
| ешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити |
| ули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрек |
| једног алкохолом руинисаног организма, за поуку многим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око |
| иле изушћене против католичког бискупа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Пер |
| ишем <pb n="322" /> од тринаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, дом |
| је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, к |
| вала.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље |
| ? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут пон |
| се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био |
| а је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови! |
| /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа ниј |
| пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен |
| ј да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S |
| овићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и |
| и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Ал |
| лите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> < |
| су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљав |
| твено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом к |
| тичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га го |
| а ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пел |
| рлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, |
| p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их ка |
| магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S |
| <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Мелан |
| ити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док ј |
| ролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па п |
| лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајев |
| : за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пу |
| пратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принци |
| ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов? |
| се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад зна |
| еш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла |
| , приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и |
| тиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна |
| е врлине његове, од којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да пр |
| соне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год |
| А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сид |
| ркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни |
| о, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока скло |
| а никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана н |
| ти.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за по |
| Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје ст |
| видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех! |
| .{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјел |
| {S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мара |
| у што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и је |
| дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па п |
| онети кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као ка |
| читаве басне са свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас |
| {S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара |
| влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са |
| е он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и как |
| реко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и |
| м оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’к |
| швар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око под |
| тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад |
| а ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане |
| а је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не исп |
| дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и |
| еме кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и |
| олског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>Посл |
| з певаних песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се в |
| а се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов |
| напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док |
| ћа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... д |
| е то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног младог и финог ђа |
| „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> |
| p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, само је верност |
| зговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, није задуг |
| тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте |
| сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте |
| у и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и |
| стило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегн |
| вѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од |
| ће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блу |
| их других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била т |
| , волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам |
| ија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне п |
| ... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само вол |
| да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре ш |
| ве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам |
| уга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то ка |
| а ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та нов |
| — Одскитала, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцким уланерским филеро |
| ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи ка |
| крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> |
| е баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек |
| се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није т |
| али, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђ |
| квењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа цркве |
| о и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и |
| а...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— |
| проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, слат |
| рети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!! |
| ујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S |
| ега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него п |
| рогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина |
| itle>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и зали |
| Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседи |
| парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су об |
| дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми га |
| ичаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохиј |
| д вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> |
| а Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’тр |
| на и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њем |
| или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им д |
| А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пиш |
| та ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово п |
| е се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла |
| ки момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у к |
| о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош |
| е; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће би |
| је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све в |
| дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</ |
| зда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти |
| љда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбу |
| е, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — |
| тељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и ра |
| одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу |
| аца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле |
| А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, |
| ем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли а |
| кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је т |
| .{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје т |
| есно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваки |
| није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни |
| адован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену п |
| обро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— |
| саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само |
| е на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањ |
| га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, д |
| и: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох |
| дио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — И |
| шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! |
| јеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{ |
| Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољ |
| оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи ју |
| же Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркади |
| видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Ј |
| попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пер |
| е чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање кол |
| заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке ј |
| ш више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Г |
| епо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p |
| пи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира |
| алује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?! |
| у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n=" |
| броја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— |
| замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не пос |
| је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивут |
| на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се |
| Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њен |
| овкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о |
| дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред |
| вима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека в |
| них.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и над |
| куруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу |
| га?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> |
| ели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја |
| је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и са тих преимућста |
| к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати |
| а на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у |
| гледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом |
| ледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год |
| а онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не |
| „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Та |
| Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претп |
| ено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад |
| остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Е |
| онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтел |
| јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је ду |
| аља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за |
| } Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — |
| само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} |
| боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла с |
| му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се |
| бриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако |
| набету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... |
| тупљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је |
| фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним пао |
| да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и П |
| не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној друго |
| удила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ћ |
| а што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обеш |
| угла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст |
| елу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, је |
| ицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с |
| и Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубом |
| у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Б |
| аво на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и |
| нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио |
| па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољ |
| међу строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мр |
| је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је о |
| амо је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је |
| је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од с |
| оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену |
| Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Пра |
| Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио те |
| и. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то |
| ним речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо |
| истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> < |
| да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и |
| ти, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у д |
| едим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида |
| — Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом |
| опорима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који |
| е продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош |
| рајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} |
| цу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише с |
| .. знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око |
| а се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку |
| } Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеш |
| а нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} |
| .</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње |
| имац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ва |
| , није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и |
| Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам |
| а. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чиков |
| ли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пе |
| . — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми |
| при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер б |
| ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се во |
| олити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} |
| окретати и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својо |
| па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комши |
| бар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-С |
| а, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, |
| као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и |
| е свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, |
| ... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи |
| нда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријат |
| поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо с |
| бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопа |
| писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форин |
| {S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије |
| лети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, н |
| Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васп |
| стира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за сво |
| ојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код г |
| Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад |
| лицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој |
| <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог р |
| n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покр |
| он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како |
| ика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице |
| ’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скра |
| чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра посл |
| оведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке |
| пи испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега седеле су рад |
| е бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слик |
| че и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испад |
| оспод</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — |
| о, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те вел |
| ге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијск |
| ло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истер |
| тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у че |
| х зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за соб |
| мо обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пе |
| фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари а између осталога |
| и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Мол |
| нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричућ |
| е кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ух |
| чала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се изву |
| {S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу и |
| а врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полак |
| ољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау |
| а и друга забринута попадија провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи ле |
| /p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи |
| је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и буд |
| купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад |
| ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бог |
| апута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала! — |
| <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како |
| вне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је |
| не вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за |
| бразе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и оде |
| оп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифо |
| та, где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чис |
| авно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; по |
| прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— |
| ем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, сам |
| ази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> |
| нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатс |
| с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и б |
| раву за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по нек |
| ако је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, п |
| ама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме сав |
| укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, не |
| аст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пин |
| ију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су |
| ађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> <p> |
| тере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, |
| п-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши |
| е увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и пох |
| ерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио |
| па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другари |
| , кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се |
| радио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад оти |
| а одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произв |
| му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарен |
| тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских м |
| и.{S} Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже ду |
| шам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Сп |
| а Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има |
| зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фами |
| радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како ко |
| Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> |
| слетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Де |
| о; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и над |
| то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па ка |
| и да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим гос |
| ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидел |
| би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, н |
| Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па |
| адите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, с |
| мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду |
| и по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер |
| од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео |
| је штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће в |
| , узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер |
| поведају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на зво |
| ети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... |
| и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени уку |
| <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је |
| војој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их сво |
| чијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор пр |
| .</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само нем |
| /p> <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима |
| натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође све |
| аљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „ |
| S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера |
| ира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, |
| >— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а шт |
| век сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, |
| од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто |
| </p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се свој |
| век кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, |
| А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и парт |
| док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако |
| hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да |
| ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се т |
| е право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у то |
| радајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <foreign xml:lang |
| им саветима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше р |
| овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Га |
| и, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господи |
| д он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све поста |
| дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> |
| жу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну п |
| То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до |
| сподин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и |
| ’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се св |
| што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута |
| ват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи ко |
| а коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цве |
| рпских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне |
| -Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ |
| наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек д |
| у ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодница |
| <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, |
| доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове ба |
| ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова на |
| где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. |
| љ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одрани |
| ин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само ште |
| о себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још |
| е, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!... |
| и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним ко |
| твари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— Де |
| чку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи |
| него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцим |
| о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} |
| о који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Ка |
| иц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира |
| празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака ка |
| свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па |
| оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволит |
| аорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и п |
| и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино |
| итам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га пита |
| мотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за дв |
| шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и |
| ротив њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив |
| ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, |
| м српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само н |
| Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> < |
| <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари |
| се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокак |
| ли Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком ј |
| у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија! |
| тражњем седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удо |
| си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви |
| невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} П |
| и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Го |
| иди да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао |
| — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — |
| , ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко запа |
| Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и |
| уже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спир |
| а, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фрушт |
| Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, зна |
| ш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанст |
| ба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад |
| S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; з |
| ни за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа |
| ну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, господин |
| је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не |
| газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, |
| сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде мо |
| , па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о св |
| ле, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Пр |
| ако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, к |
| е не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— А |
| у на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван варо |
| то је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној |
| /> кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој бал |
| ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} М |
| то може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би од |
| то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари посл |
| рође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне т |
| љаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</ |
| њег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана |
| да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад |
| а и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она та |
| о контролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} |
| „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и |
| вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обе |
| ска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> |
| ему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно |
| е. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже |
| живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и састајале се на сока |
| алио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па как |
| ропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилин |
| мо, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је би |
| ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торо |
| а то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем |
| братио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било |
| ући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што |
| и, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то ј |
| речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. |
| нила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и по |
| ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чује |
| .{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, з |
| руга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна друг |
| жи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</ |
| ка међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и ув |
| јте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто |
| ни клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и п |
| p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — реч |
| смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} |
| л’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, |
| рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмер |
| мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштал |
| е моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— |
| оклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> |
| па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуниц |
| /head> <p> <hi>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, |
| ди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужв |
| {S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да не |
| ама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p |
| о тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> |
| стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бу |
| а за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стре |
| и, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — |
| блаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући |
| изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак зап |
| е Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из че |
| оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђев |
| за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то мн |
| ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не к |
| оштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>с |
| пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш |
| мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мисл |
| ли и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и |
| крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Г |
| се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које г |
| мирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњ |
| туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако ( |
| да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га о |
| .{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, ка |
| ечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао |
| врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да |
| сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном |
| оспоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из к |
| дсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А по |
| да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и |
| екако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупниј |
| унамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Се |
| х није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право неп |
| оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са |
| осподина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{ |
| и баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. |
| ером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удо |
| паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрењ |
| е то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари чо |
| авор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садак |
| Poesie</foreign></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, |
| пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрз |
| >— Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима.. |
| е, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е |
| а формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје. |
| је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; об |
| ! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на дер |
| подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, |
| та га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако би |
| , само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о же |
| ако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било св |
| равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш |
| <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам |
| се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села потера он своје коње |
| S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра |
| јархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куру |
| то време да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола |
| ило и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не ч |
| рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l |
| аде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да с |
| } Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном |
| <p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... н |
| оде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — |
| уководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак |
| лала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Ма |
| ша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо ли |
| А ДЕСЕТА</head> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, |
| ло! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти |
| гра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни ми |
| подин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита: |
| це кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} А |
| ају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под |
| е.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</h |
| свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими |
| о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељство.</ |
| „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од нек |
| о овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, |
| то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела |
| есловесна створења, помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је |
| јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и ж |
| Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi> |
| на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму ш |
| л’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада |
| а појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици. |
| ло душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певн |
| увене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих. |
| дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла м |
| е: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам |
| време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири пре |
| пу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била до |
| п-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до |
| но“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, ко |
| м.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, ве |
| еће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с чи |
| за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402 |
| о много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S |
| не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да р |
| муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и те |
| о, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А |
| а нотира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор вр |
| њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то забор |
| неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од уз |
| е ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо за |
| аман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се т |
| веће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако д |
| више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест н |
| и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му |
| ња уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и извести |
| човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је |
| а а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке р |
| ј), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од |
| још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и |
| p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге во |
| и паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао м |
| из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори |
| извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, |
| очито зову и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: |
| ој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко с |
| о им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је т |
| један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су ч |
| н из комшилука морали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чи |
| равој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или ка |
| а. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје дец |
| инцези удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке с |
| е кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити цр |
| о би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, |
| та</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се |
| неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S |
| д ране младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латин |
| мандира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу |
| та не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p> |
| а, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало наз |
| ома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-к |
| и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуг |
| се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, госпо |
| јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио |
| који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немо |
| у ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче а |
| а је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог га |
| ете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за |
| калова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај |
| веду за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак из |
| е чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не б |
| е, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се |
| које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} |
| ви вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од тресн |
| испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнак |
| > <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S |
| робадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="chapter" |
| у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане р |
| још неких слика, старозаветних и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана на |
| ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и так |
| ло њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о |
| ...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабо |
| веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша с |
| да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар бил |
| .{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи |
| ва и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку |
| оп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вид |
| де, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине к |
| та пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташиц |
| њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлиј |
| нату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у о |
| "321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу |
| годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је |
| е још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi |
| i>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, и |
| Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан |
| и и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расеј |
| у запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепше |
| че неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — ш |
| е госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи |
| дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако ја |
| краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а пос |
| тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен |
| сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Вла |
| на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика |
| је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колосално је напредовала у клави |
| рим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ |
| и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговор |
| а у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пер |
| ера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља својим стародревним хумором и шалом, — дотле че |
| у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и |
| вити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Мел |
| шта, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту |
| него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ |
| hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели |
| дава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то |
| весно помислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо јед |
| ..{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну |
| је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати к |
| p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав |
| , што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није гос |
| је се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Нед |
| Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к |
| ’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, не мож |
| једна или друга савијајући штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још |
| еши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, |
| је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: |
| та и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином <pb n="25 |
| њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуд |
| није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартиј |
| калајисани.{S} Родитељи су обично после заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце |
| ик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви ј |
| илу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p> |
| изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало |
| } Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Т |
| м мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi> |
| n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Ра |
| Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у кр |
| је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S |
| поја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да ви |
| } А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да |
| ио, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све суморн |
| пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако |
| аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то ма |
| некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући |
| азубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али |
| Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Ч |
| су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, т |
| ubSection" /> <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерк |
| а ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а |
| овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — до |
| а Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумсти |
| одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону |
| {S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од радости и с |
| ме таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин заборавне и нес |
| му заједно са спремљеним словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фото |
| ила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде |
| гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна госто |
| с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> |
| ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књ |
| ем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо доб |
| оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> < |
| мо се мало повише удалили од предмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то |
| же мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас по |
| а, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} П |
| шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита н |
| S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} |
| на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто џеп |
| све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред |
| ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, |
| ?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— |
| у оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} П |
| — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, |
| и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон |
| у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечер |
| p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако |
| вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући |
| xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши з |
| ш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о ш |
| добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајт |
| еба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако |
| примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство |
| {S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала? |
| , к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте |
| нацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуц |
| тент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само |
| и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна стар |
| ребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за |
| или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оста |
| заборавила да затвори.{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи |
| да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. |
| то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање |
| а кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала |
| о само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу |
| наговести пролепшање времена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче к |
| опа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија провела је за то време неколико тешк |
| о би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако |
| што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, к |
| у на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, ш |
| те кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, |
| о стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, |
| а јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дан |
| р’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то |
| новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматра |
| тица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, с |
| у собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, као и |
| рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и д |
| мо срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући в |
| ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, |
| језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу |
| кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да л |
| била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Мелани |
| ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине |
| авим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе с |
| таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па раз |
| ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети |
| х пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у |
| ану, онако тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем чину и с |
| левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла м |
| дили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Нег |
| ко су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу |
| ифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице и |
| нај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, |
| ни самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — |
| итаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледа |
| сно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али с |
| слим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, разви г |
| аме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају мла |
| одитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а |
| б завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, |
| ли, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб |
| еда страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред б |
| би Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа |
| ign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба по |
| и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене |
| <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте |
| ј и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <p |
| болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар |
| кадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да рад |
| влији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп кама |
| је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чит |
| љак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ гот |
| ило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе нал |
| језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображена света.{S} Прилично је изг |
| о ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа ког |
| ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира |
| ају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се |
| како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте |
| ти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и |
| ну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом |
| господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја |
| е свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</ |
| Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — |
| ’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је пос |
| стављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп |
| „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се |
| тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на пр |
| се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од с |
| гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n="126" /> |
| Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и |
| иш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; наб |
| поведи све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо д |
| црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p> <milestone unit= |
| b n="396" /> и заблагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега овога |
| спремљеним словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе |
| е са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под |
| — заврши поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали |
| о интересантних ствари; између осталих, завршује се подужим монологом и једним чаробним лукрати |
| ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Пров |
| S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скор |
| ог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захте |
| ују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о |
| н што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао |
| ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а |
| за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, |
| е добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, а |
| ол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлиј |
| у</title> и <title>Геновеву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} |
| — Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћ |
| " /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да |
| вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> < |
| p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те превари |
| а мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је од времена на време односи |
| о свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не |
| > <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпи |
| х школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер; |
| уно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n |
| рем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину к |
| >два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и нас |
| А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам не |
| а и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде |
| тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога друго |
| је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршуј |
| преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од |
| шло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, ка |
| ки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ј |
| она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољств |
| кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи |
| етне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од уче |
| оспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.< |
| покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дозн |
| и и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћ |
| каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи |
| hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад |
| његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господи |
| х слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како |
| и Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију |
| <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!< |
| обна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу шт |
| <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најне |
| В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало |
| га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S |
| кође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно разв |
| и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је ве |
| е.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до |
| — попушта фрау-Габриела одобровољена и задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начи |
| " /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако |
| <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви б |
| се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапс |
| нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све ви |
| аба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — говорила је у |
| мљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чист |
| е пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски |
| ој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јо |
| у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не |
| ад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и |
| ар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино! |
| браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира |
| .{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани тиктакање дуварског сахата, кишу како |
| у.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по с |
| њача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, |
| комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају д |
| у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Мел |
| о благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; |
| .. формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снеб |
| ека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим н |
| меха гледајући на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и р |
| итаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам |
| Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не рас |
| /p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други јо |
| жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренул |
| вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурал |
| ’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина <hi>Ћире, пароха,</ |
| е и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај |
| о кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја оп |
| смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеј |
| Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пит |
| сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину |
| лаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> |
| јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и ре |
| ти.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?< |
| како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} |
| спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Ал |
| лим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали |
| то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљ |
| вим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> |
| Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — |
| то створење! — Гледајте само срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како м |
| пиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, н |
| , а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздис |
| ољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, |
| задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово нај |
| шта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, так |
| а зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само |
| ка и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и |
| брве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" /> домаћина који га о |
| S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као |
| крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се провредниле па рад |
| еди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и да |
| сподине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не за |
| га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уме |
| пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да |
| те ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Т |
| тисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпо |
| орали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та н |
| !</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам д |
| јући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ај |
| код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо |
| а.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код |
| днако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" |
| врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, |
| огме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што види |
| <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да |
| роха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили |
| /p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габри |
| ачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} |
| на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цв |
| „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Сами |
| а њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S |
| овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само остало н |
| ј је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, ни |
| ари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао н |
| разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> < |
| ањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас |
| израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пр |
| хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Н |
| тев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и за |
| а има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за пр |
| ла, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав в |
| ли сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љу |
| јте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па |
| а девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта |
| ош никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па |
| ицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Ексе |
| {S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја |
| желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> |
| ле, симпатије између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и |
| добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да |
| мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етик |
| вртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако |
| Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Мелан |
| нику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да |
| већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је |
| ћа, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева ка |
| место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грд |
| начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, |
| е само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим са |
| Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају |
| n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа с |
| та све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, п |
| и оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћи |
| домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га вр |
| служују његову родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око |
| не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пр |
| скафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гос |
| оже издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S |
| наш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вел |
| и то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини |
| да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћ |
| еде у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо. |
| ратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика нај |
| аћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што |
| цута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него |
| n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу |
| госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје |
| к да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi |
| 1" /> <p>— Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп |
| а би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, |
| на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко |
| повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила |
| ану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n="398" |
| тела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, |
| а Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. |
| не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако |
| од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ но |
| </p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну |
| е поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је |
| исам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам ос |
| ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То< |
| !“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.{S} Још м |
| — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногама му ч |
| авите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо са |
| су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тро |
| а, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су би |
| у да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца за |
| ри тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="112" /> додиривала о |
| вши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин |
| а</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за |
| раставише на излазу из Епископије, него заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком.. |
| анце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило физиогномију своју.{S} Не |
| — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и заливају |
| звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из |
| н имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је заборавила и заврш |
| н би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ак |
| ога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ |
| а извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и |
| гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а |
| к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у |
| чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душ |
| е једна другој колико је која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда |
| а ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и ко |
| запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} |
| у од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже гу |
| ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га н |
| оп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле |
| ску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвав |
| крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} О |
| аџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l> |
| пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и зап |
| асцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним |
| ubSection" /> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мал |
| стима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један на |
| погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p |
| же да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А о |
| руштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану |
| мишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</ |
| што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску да |
| мне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалос |
| би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да б |
| > <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у куп |
| ће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јо |
| ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних ва |
| вјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.< |
| , — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила р |
| у — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ј |
| ави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском ј |
| и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од не |
| на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три |
| прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се п |
| родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и н |
| ш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свил |
| ти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за це |
| о сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> предузећем.{S} И он у |
| арамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не |
| тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} З |
| ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160" /> ла |
| о два три тресну од силне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредно |
| беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> < |
| како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, |
| b n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону друг |
| захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће |
| о, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разгов |
| } Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје |
| , па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погл |
| вет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре |
| а уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, као каква променада!{S} И нико их жив није зн |
| о не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се дов |
| и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и п |
| ам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <titl |
| је у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели |
| изу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што |
| напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него |
| заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p |
| Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} О |
| никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и ц |
| ј лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшн |
| молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код |
| ...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала |
| озна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обри |
| ла остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог... та зна |
| вршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над |
| нула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима правилима |
| из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S |
| неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био с |
| ојима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S |
| } И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били те ху |
| поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад |
| г густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је |
| испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S |
| ад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него с |
| да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јуло |
| осне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио н |
| к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође |
| а сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арс |
| заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њ |
| е.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јенд |
| , госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ |
| га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па неће |
| на, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један тест |
| гру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паме |
| ова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се |
| и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па з |
| шки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге вољ |
| оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> </ |
| бмане и само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</tit |
| ињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће ов |
| еамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пијед |
| замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушал |
| м њега, касти, један тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њем |
| о друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила „Поетике“</hi> |
| оличину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Ме |
| окак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије |
| !{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фе |
| руга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} С |
| и. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се |
| вала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-суз |
| или сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу |
| ски“ официр!{S} Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медец |
| /p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћо |
| ла дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много мил |
| пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи о |
| кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ |
| едељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n |
| подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да и |
| устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова |
| А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на |
| . Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну в |
| ерн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, |
| се одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Бил |
| је.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, ос |
| се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда |
| ко завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шт |
| — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>По |
| ну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па |
| foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’ |
| тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод рук |
| оп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „м |
| ! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај |
| дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине в |
| он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно т |
| више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту |
| ише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје накресанога господина Асес |
| је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се |
| есма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!... |
| .{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови уч |
| еког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од н |
| а крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло д |
| , то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је |
| ; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе |
| елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о из |
| рашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и ва |
| је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више гово |
| >Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што |
| а.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од |
| , лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага |
| свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; с |
| >— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ј |
| тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слуша |
| ри.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се |
| кој шуми, и том приликом <pb n="278" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је б |
| {S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ баг |
| о га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и |
| } У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> |
| кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти |
| тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... м |
| је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред |
| да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних |
| е то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки |
| и, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку |
| — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; ов |
| га свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} |
| знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је |
| ћа и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није п |
| и фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> к |
| е разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S |
| крстила се једнако и једнако надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S |
| влије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и |
| ана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> |
| азних нумери, које све није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће на ј |
| ш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она ва |
| и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" /> са последњега |
| имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и с |
| арије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; је |
| г му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и |
| мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су с |
| ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар |
| а пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи |
| мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га м |
| асним као сребро, девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, |
| тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу |
| и она после неког опирања и извињавања запева старосватица пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар та |
| а тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l> |
| ли смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голубице,</l> <l>Не |
| итеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пе |
| аби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми |
| о баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, м |
| .</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p |
| еше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <quot |
| грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав ј |
| је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’ |
| Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зел |
| додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као пос |
| Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb n="414" /> <p>— Та... знате... како |
| ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> |
| ошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из нек |
| после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио |
| ма к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и |
| за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“ |
| себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је вид |
| рлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш |
| а да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити навора |
| чаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у ок |
| е песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија |
| рољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као |
| ле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не ј |
| ше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући |
| >Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quo |
| разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се изви |
| јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки пат |
| оби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче свој |
| ко свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <h |
| S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким |
| ина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољег |
| оплине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се о |
| љање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банк |
| отоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико го |
| ви.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се |
| а између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ по |
| се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо ш |
| {S} На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свако |
| бикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, |
| врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да с |
| ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А ка |
| о га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што |
| е, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одм |
| аксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса |
| шу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ши |
| <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте |
| Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су |
| <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— Десет сребра! |
| ја.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се по |
| нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него |
| што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; м |
| /p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај |
| али хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањ |
| оворе за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде |
| арица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се |
| да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркад |
| е?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако ја |
| о!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... |
| — Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиро |
| љење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом т |
| > <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о пор |
| ction" /> <p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну у |
| p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је |
| )</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила с |
| уцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ |
| да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p |
| сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и |
| Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва |
| е врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ва |
| рста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вер |
| ба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> |
| опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p |
| едан другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један другоме |
| и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> |
| мнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p>— |
| а помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао? |
| у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} |
| уша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам |
| мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, ова |
| .{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисм |
| а имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет |
| овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло |
| руба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на |
| — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о |
| ти и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар п |
| ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! |
| е често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, ка |
| куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S |
| анка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— |
| .</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могав |
| саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и |
| стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, која би — кад |
| лице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка па |
| дије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах д |
| же било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.< |
| видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног младог |
| е, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та не |
| тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> < |
| Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} |
| могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, |
| ладожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпице |
| идела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разреша |
| а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и |
| > књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, те |
| — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укип |
| жу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него оп |
| и у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави с |
| затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плак |
| своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Св |
| је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} |
| се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} |
| плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венча |
| у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу н |
| ио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем |
| ка у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темиш |
| елу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па |
| ји је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп |
| У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> |
| поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> |
| о побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћир |
| subSection" /> <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и виш |
| е и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и |
| вој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се |
| обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и |
| /p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, |
| авно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро |
| е дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет |
| и: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону |
| поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усм |
| сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и н |
| оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову л |
| ију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Х |
| Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај про |
| се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал |
| атка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни.. |
| авити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да г |
| — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпрен |
| гра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило неких <pb n="385" /> пет столова, два „на гла |
| И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само у |
| упљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мисли |
| јерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — викну запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Цвечкенмајер!!</p |
| !{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, |
| набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то |
| а види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако |
| своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и св |
| а.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна |
| ура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка |
| {S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да ка |
| уна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарањ |
| ати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нерв |
| векла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мн |
| ! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та |
| у ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад о |
| и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шар |
| <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу |
| је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас |
| ртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и бог |
| е“ —</p> <p>— Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црве |
| човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се па |
| о, ја држим, мислите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и м |
| ски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија ка |
| воја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље з |
| ду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S |
| принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она |
| д’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’т |
| стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри |
| крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало |
| и у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да |
| мен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! |
| и као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — в |
| лостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике крофне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ва |
| шки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док |
| </p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажи |
| p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзи |
| , Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то |
| и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике |
| } Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а он |
| голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си |
| арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и |
| се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим г |
| и, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— А |
| била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем к |
| шање Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим г |
| утник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин |
| title>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте |
| „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једн |
| отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форм |
| недиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не |
| .</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, |
| <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос ш |
| — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за |
| на послужавник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује г |
| тарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> |
| гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ни |
| ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш |
| <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кол |
| ено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа |
| и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к |
| p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="2 |
| говарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита ј |
| вац</title>...</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — |
| уђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, |
| да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви ми |
| како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не п |
| кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{ |
| све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је М |
| а?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вел |
| } Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, зна |
| е учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</h |
| попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или уп |
| ли, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n= |
| >то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви м |
| мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год м |
| , што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни дома |
| ари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог с |
| , јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђ |
| ему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам с |
| је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— |
| и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора ка |
| дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> |
| м га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како ј |
| с и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинам |
| т ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира.. |
| јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера |
| у је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говор |
| ола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запит |
| неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уг |
| једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гом |
| е трешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него |
| сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ај |
| ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем |
| .. а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... ка |
| ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> |
| а шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што |
| м се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се |
| /p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја |
| к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем квари |
| ама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ј |
| то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег |
| има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да |
| , а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он |
| а ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> |
| иди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је |
| бре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — |
| и Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</ |
| uote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> |
| <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>К |
| „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ј |
| „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било ј |
| аросватица пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> |
| ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду ду |
| кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} |
| ава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p> </div> <pb n="303" /> <d |
| весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S |
| вак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само |
| г члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће в |
| } Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, нег |
| акле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-на |
| има ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А о |
| њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у |
| Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и б |
| Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назват |
| се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га продати |
| и још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији бараб |
| не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања |
| А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека |
| говарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и св |
| а доскорашња другарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске |
| на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира |
| о, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад |
| тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, |
| дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини |
| } Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким |
| опали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се вол |
| зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође |
| дмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјес |
| а се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (по |
| ознали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> < |
| о се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била ка |
| </p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госп |
| <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко |
| даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi |
| поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, <pb n="15" /> него певао пред Његовом Екселенц |
| аже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S |
| гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену награду!{S} И сад |
| а друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — заврши |
| свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и |
| гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукцијама |
| здаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, |
| Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери То |
| дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S} Исп |
| по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Ек |
| нзију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му |
| а благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књи |
| напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јес |
| — А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред |
| Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у крил |
| и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, ка |
| ну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| оде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи, |
| Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, л |
| и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упути |
| чају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и |
| и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопст |
| ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и је |
| чи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} |
| косом <pb n="113" /> и разастртом <hi>„Заставом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице |
| ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празн |
| к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се |
| огу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп |
| етајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа |
| ецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и гледала без икаква интересов |
| иву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или |
| ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, не |
| ему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио |
| само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — |
| оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата |
| ватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне и |
| де ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Ју |
| олме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајан |
| укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> |
| бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштајте |
| е за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац |
| товима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти |
| више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив р |
| шљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако че |
| т ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</p> <p |
| ата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађе и |
| !{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не |
| часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете |
| , а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ б |
| жње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{ |
| тила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мај |
| ишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно се |
| визитацију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је |
| > тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па |
| сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — в |
| и кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се н |
| ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звона |
| сле ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који ј |
| укла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као с |
| а уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> |
| ничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди ш |
| е.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко |
| ата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — |
| лико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> |
| рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванае |
| пци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чи |
| из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па у |
| l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и |
| ћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он |
| !{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и |
| дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, не |
| предметима, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или |
| променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слаб |
| -Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="21 |
| и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не да |
| сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами |
| ин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S |
| ву кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: |
| амбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а не |
| к малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} |
| } А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— А ј |
| а, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш и |
| , него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Т |
| а гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ д |
| ш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица |
| а прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбиј |
| је веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком л |
| СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као |
| Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Њ |
| од Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице мора |
| еднога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та |
| оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе |
| м <pb n="363" /> на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и |
| одножје стигне као огромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у в |
| од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у к |
| ала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на г |
| oreign> — запева поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве |
| рис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зов |
| нам милостивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која |
| рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли |
| вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да мож |
| ављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јул |
| баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устеза |
| то, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после о |
| о; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па л |
| он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће д |
| оме се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена н |
| но морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би и |
| пробудио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду |
| ад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — |
| посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l |
| } Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">у |
| а к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како ј |
| амо ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ ј |
| чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим |
| низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је ч |
| ира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p> <pb n="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’ |
| дно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се заустав |
| уку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чард |
| ш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају |
| госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели |
| е се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ва |
| и спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ |
| да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата |
| показао многе и интересантне ствари.{S} Заустављали су се код неких касапница од којих је црква |
| да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г |
| м па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама же |
| а у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви |
| се, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} |
| памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и |
| ли је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему |
| ке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, |
| ову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су |
| ци ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирта |
| , суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска |
| ти — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их |
| е заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих с |
| ворац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин со |
| к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ |
| знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у ш |
| оп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон |
| амо онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуб |
| а има од свију сватова највише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и |
| </hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и к |
| лепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина |
| споден на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревно |
| мер, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то |
| не људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} |
| и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружен |
| 25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихај |
| н!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћ |
| е Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин |
| о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га |
| е ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за ку |
| ј“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници |
| —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ |
| ге накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А |
| је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква |
| {S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мил |
| берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј |
| да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска пес |
| /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Сев |
| ад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позов |
| „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то |
| равославну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, пр |
| ан села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} |
| ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милостива |
| >— Које „лудаје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> |
| а!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам |
| а, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за с |
| д своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и о |
| </p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ниш |
| овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!? |
| свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само к |
| ко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је |
| Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља б |
| лне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са |
| етла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ни |
| Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, сл |
| не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Д |
| ’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</ |
| pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Њ |
| /hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашт |
| „наравно“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то ва |
| !</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господина Пере.</ |
| ог првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретн |
| ворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је |
| p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диван |
| иш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а ас |
| и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. |
| за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме м |
| коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ |
| ешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то |
| мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом пос |
| и курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно шт |
| задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi |
| се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира в |
| е месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где |
| on" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познат |
| и над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех |
| е на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сије |
| поја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — |
| >— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић’, — прекиде га Меланија, — зн |
| огу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хауз |
| ака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} |
| лот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па в |
| ак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Сп |
| ји толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа |
| се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крен |
| м.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред |
| шила, док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, да није |
| им ексерима са врховима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред |
| !{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом |
| ... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је |
| к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд |
| и? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, у |
| иду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам ва |
| тила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што је сад уч |
| Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, ка |
| горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два |
| тељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, |
| ндрокаш сајџија кога су били притворили због крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од |
| е поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад г |
| ете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је ј |
| а!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматичн |
| е већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="1 |
| годаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код ку |
| д би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да |
| , рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — |
| југледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без п |
| мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп- |
| ка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се т |
| е поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спи |
| вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спа |
| сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаре |
| снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете н |
| дом не може човек никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, |
| него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путн |
| прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Приј |
| ом,— рече фрау-Цвечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у п |
| ра седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — |
| ине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау-Цвечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, сла |
| искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифути |
| , за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! |
| , доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рук |
| година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi>Зборник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те н |
| , али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се з |
| .</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви |
| — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гуш |
| својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје |
| скусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео |
| n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и |
| А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо мој |
| вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом |
| Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа |
| ађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного |
| бица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накарадним српским ј |
| илице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљивост |
| оље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Мелани |
| hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју во |
| а бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим са |
| , али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе |
| вога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi |
| дачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и т |
| од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али |
| рста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а |
| сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове н |
| , апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} Па |
| удо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, |
| и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку |
| оша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски |
| што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан б |
| с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хи |
| > Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс о |
| речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него |
| овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа С |
| ица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине био је и сврш |
| иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> |
| комшија комшију преварио!</p> <p>После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде пр |
| — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља по |
| но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљи |
| тен у најлепшој и најпространијој, тако званој, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али стар |
| а само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља бил |
| гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкч |
| имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi> |
| да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} |
| молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки ч |
| јте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи |
| (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из |
| .“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија се све више пењал |
| војим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним со |
| ића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кљ |
| аницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам з |
| о; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с неба амо до |
| Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под ам |
| та и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах сл |
| ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорс |
| >Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма по |
| ује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — |
| кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време |
| ..{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа |
| тији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда |
| ба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога |
| породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва |
| мље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Сав |
| је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора |
| „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да |
| кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо |
| воре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и ни |
| А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не |
| азнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао |
| лужи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек |
| јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца п |
| {S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А |
| па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олак |
| вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{ |
| ност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{S} |
| цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помога |
| чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане |
| код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да |
| тару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} |
| и то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а с |
| ђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са он |
| и је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поску |
| е се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све |
| ила мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да |
| сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахн |
| ву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па поче |
| ик — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приме |
| p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна ко |
| те право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи с |
| какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> |
| есрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција |
| цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ |
| Од поп-Спире.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{S} |
| , кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем |
| и у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његов |
| свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о с |
| на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа |
| путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно реш |
| м честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, |
| ан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као |
| јих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију до |
| а, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само неме |
| Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га о |
| вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведит |
| е гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога |
| њем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празн |
| а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега седел |
| више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А треба |
| дморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побе |
| умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају н |
| ти лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним ло |
| а или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од кв |
| и... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отворити! — извали г |
| тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се о |
| Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је г |
| о — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на |
| а чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ с |
| о у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, |
| вај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнак |
| са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала |
| ско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и под |
| људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже б |
| краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш п |
| видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како |
| она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} |
| > <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се |
| расној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно по |
| <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и |
| била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила |
| дао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва веч |
| гли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вел |
| еи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у р |
| ли к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо |
| ле, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> |
| ло ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ |
| о дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже о |
| тани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да |
| ије.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне с |
| јачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; р |
| је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свил |
| се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ос |
| лушкиње које <pb n="401" /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари не |
| ишемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спа |
| е.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде опет играње.</p> < |
| у гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све ј |
| здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин |
| хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, |
| ма.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин |
| је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, ру |
| руго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} |
| аклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> |
| , па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп- |
| у Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се |
| оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја |
| о.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није та |
| кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{ |
| знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобраз |
| вљамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног си |
| боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули |
| а доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кол |
| рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав |
| мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подер |
| у“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, |
| ва.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја... |
| је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно з |
| учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображена света.{S} Прилично |
| ; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на ју |
| с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p> <p> |
| .{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, |
| да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а |
| , бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободн |
| није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — |
| шперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асис |
| ако вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, ба |
| а тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје |
| или штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габр |
| им? — пита путник.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> |
| к.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p |
| у, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ |
| де зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани јед |
| очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет ба |
| иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чив |
| ћа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; |
| једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га од |
| руз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да с |
| p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вре |
| </p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пау |
| н’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, |
| је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкап |
| свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж ц |
| нцентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Ом |
| а Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p |
| а дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb |
| де и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још јед |
| на кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год чов |
| гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „< |
| очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у т |
| мекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте с |
| ом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзек |
| Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри |
| умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и дец |
| аке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“</p> |
| његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај про |
| —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, |
| пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним та |
| Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола |
| ош чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли |
| да, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. П |
| а-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се поп |
| женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не про |
| n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу п |
| ова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког |
| лежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе |
| аси</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„О |
| Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак ниј |
| гов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показив |
| м те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гле |
| и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу п |
| се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их о |
| кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђа |
| <title>Геновеву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама |
| лу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, |
| и никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у в |
| било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема а |
| затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" |
| ше опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чи |
| <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господи |
| екета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трп |
| ма кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} |
| ојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ст |
| о стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, који је висила на зави |
| аша и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била |
| о: <foreign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣ |
| споја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да |
| гу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол |
| питан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb |
| е шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна васили |
| чине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад вид |
| м дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звон |
| нош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу |
| т’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!! |
| ђе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гле |
| ели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.< |
| двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо |
| е на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ уз |
| и: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но |
| а да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичин |
| главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о о |
| и село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују р |
| ини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукуру |
| мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како п |
| а на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било! |
| ње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ |
| >И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као роди |
| чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу бокт |
| м преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно мог |
| ’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Пер |
| не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили |
| ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ |
| ословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код ми |
| гођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S |
| ело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они морад |
| не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су |
| амење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише с |
| послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па доб |
| кренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што |
| а и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза с |
| и поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi |
| о ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину |
| змењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријат |
| да немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само т |
| у, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули |
| си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бо |
| а више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако не |
| ути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через |
| ло и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а поп |
| више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља |
| лике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке |
| удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће п |
| мати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи па |
| , положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а к |
| ој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спава |
| плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу н |
| па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ |
| Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! |
| ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам |
| је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо гос |
| А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ ве |
| а баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> |
| Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, |
| је је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како |
| рске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ет |
| е обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова |
| леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Ју |
| а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ п |
| да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на |
| ушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољс |
| ога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, |
| јмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ |
| а гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке п |
| летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> |
| Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетиц |
| дније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се |
| т, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се от |
| тајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном по |
| век кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шац |
| -Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) ос |
| аном поставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све |
| иг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа |
| у накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још |
| ајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <foreign xml:lang="d |
| адала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="chapter" xml |
| његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа |
| инко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, м |
| а отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац |
| отуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита |
| уним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова |
| “ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са р |
| , вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си |
| ренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И како се |
| фику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на |
| тят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} П |
| цом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подн |
| а је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него |
| се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу д |
| а!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кр |
| бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна пословица која вели |
| наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</ |
| > Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и садашњим мал |
| ица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разг |
| гама лаковане <pb n="381" /> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком к |
| трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета |
| имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p |
| аравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи песму), т |
| ећ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути сам |
| те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Си |
| арици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је |
| вољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би све др |
| а само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — |
| се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала ње |
| око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула ми |
| кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S} И тек за тим |
| ерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Са |
| рат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и |
| песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од он |
| дно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час |
| ла на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о прв |
| и и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже |
| рати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S |
| а то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да |
| о је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, |
| е, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на |
| на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на пу |
| осподин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— |
| ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши, |
| код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми с |
| м видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео |
| ше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију ње |
| игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати |
| знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофк |
| а слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се |
| >— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једар |
| амо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу |
| се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; |
| на, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење има |
| љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} П |
| ад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било о |
| ед сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве |
| д неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у зем |
| с“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвар |
| фт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{ |
| ша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он јо |
| к око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А ш |
| .{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове прип |
| највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, н |
| : доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта |
| илостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, м |
| д <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га ук |
| сле заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да је |
| знето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није |
| ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер суд |
| једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријат |
| Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко в |
| о</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Жив |
| ема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’ |
| но досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има доста, а |
| олеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и доб |
| p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи |
| стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, суч |
| {S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p> |
| према „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом г |
| д тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не |
| ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојк |
| </p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. |
| оја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде |
| ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошл |
| и руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб |
| игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote |
| доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не |
| н-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси |
| ад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми с |
| сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправ |
| пет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачниц |
| он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да г |
| ="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а |
| S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: |
| се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама |
| /p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо |
| а се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је ј |
| и ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Т |
| ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко з |
| ерса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и д |
| его опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне каж |
| аље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гл |
| парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну |
| гаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам ј |
| године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па |
| b n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин |
| да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не |
| ге нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица |
| ана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега |
| в <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има |
| му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p |
| а.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и |
| {S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је г |
| ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} |
| Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што д |
| еднако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, |
| руго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој |
| hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за ме |
| она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћ |
| знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— |
| ао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила к |
| леко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а |
| ба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим н |
| /l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Каза |
| ма, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, |
| а“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p |
| бешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та |
| говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен П |
| није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па п |
| тавља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, ту |
| .{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав и |
| и једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила |
| А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Јо |
| есрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! |
| рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — пр |
| и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и г |
| ем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван с |
| лу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло |
| пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше она |
| ма својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалит |
| јтоплије.{S} Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала |
| а је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што |
| изонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да |
| ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Пр |
| да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хо |
| Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешењак је |
| не суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био т |
| а вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти |
| а. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </h |
| </p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n |
| њигу свакоме најтоплије.{S} Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешт |
| адовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки |
| ла и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, он |
| лио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочеки |
| и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, |
| ро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и ш |
| лавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запита |
| пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме ов |
| а теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље |
| ек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајх |
| онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја |
| се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: |
| и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је |
| устане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајер |
| е само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности ко |
| то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле об |
| це, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно |
| да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— П |
| ном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим посл |
| њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, а |
| риелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} |
| ма од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после |
| ег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом |
| силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу |
| из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <pb n="392" |
| ри о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака п |
| венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му |
| ло, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је |
| то је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има стариј |
| ошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако поб |
| >Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је по |
| изна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешћ |
| >А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога жи |
| била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што с |
| о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} |
| шег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још |
| добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од мо |
| у не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу к |
| ији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} |
| фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумен |
| него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гл |
| ла љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скори |
| ла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та |
| а сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да |
| ’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу |
| му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто |
| свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добр |
| а, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина |
| и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та |
| — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, |
| па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да |
| сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорити — .< |
| дономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— |
| може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој |
| — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, |
| сподина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога б |
| шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла.. |
| оказало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говор |
| 297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „ |
| ух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам |
| S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} |
| паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуд |
| >— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-д |
| ну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— |
| уће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше |
| ј... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти в |
| — Код господина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна |
| <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а |
| нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да |
| . — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и зах |
| шо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу д |
| ојте, немојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —< |
| ’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{ |
| — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-ду |
| о тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, к |
| а ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по д |
| ; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам ш |
| и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорит |
| а одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га н |
| — пребацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — |
| ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако |
| ..{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољуб |
| до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса |
| !{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо |
| /hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану |
| ридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пр |
| све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb |
| е ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>как |
| ли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће |
| е...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви зна |
| у, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан. |
| ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’ |
| .{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> . |
| у је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p |
| ак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усн |
| ако је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару |
| рез господина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због |
| нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан н |
| ја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго зн |
| ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ |
| ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и |
| очицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кув |
| енуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се од |
| е знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ћ |
| estone unit="subSection" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље |
| , спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што |
| аги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две |
| љица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да с |
| се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију каз |
| Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле |
| час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју ко |
| /p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена |
| вор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и погл |
| она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто |
| и си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми |
| илију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p |
| , кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— |
| саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у друг |
| посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гај |
| n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габр |
| не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да с |
| је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ |
| ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три не |
| </p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како |
| . — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања. |
| е ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад |
| е, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би |
| еседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.< |
| Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могл |
| жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој а |
| } Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Њ |
| ару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му |
| отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жу |
| .</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, |
| исмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, и |
| тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао |
| вка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти са |
| е смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — ре |
| або вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и |
| ко сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{ |
| и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је преп |
| А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, него |
| и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <h |
| </p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p |
| , да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— |
| лна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о д |
| нам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час кр |
| шли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, ж |
| ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гл |
| е гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, |
| } Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису |
| ас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на |
| аш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само т |
| едставити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је |
| уцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све зна |
| тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бог |
| кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} |
| под мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) с |
| . — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запали |
| една марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. |
| вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све |
| па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и |
| ме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет |
| свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, |
| сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд |
| су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да не |
| ола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, |
| ће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са се |
| мшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то п |
| дшественик данашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13" /> они, |
| о!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини нев |
| ом</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} |
| чем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи< |
| .. овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону шт |
| њачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то |
| — Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још |
| ле подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства |
| > <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да види |
| дат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један в |
| њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани бил |
| каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била |
| n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетик |
| преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни |
| со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурниј |
| еђу двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на зе |
| то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?... |
| чули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не рад |
| шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да |
| ашћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, н |
| тито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{ |
| што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин Кирил |
| свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, |
| код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Службеница!</p |
| <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb |
| том, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Ј |
| тист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је |
| — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} В |
| <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к |
| мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: ка |
| азни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну паро |
| ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „ |
| о-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на при |
| ако се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, |
| д Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па |
| i> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ |
| је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.< |
| о, — вели госпоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Мелан |
| мшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљ |
| кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ј |
| ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} |
| јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разл |
| ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами кака |
| е, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава у |
| ... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварен |
| ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар с |
| апевају —</p> <pb n="414" /> <p>— Та... знате... како кад —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— |
| те некаква предисловија!</p> <p>— Та... знате, чесњејши господин’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, ј |
| мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да ва |
| чинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити |
| оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Зн |
| епо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да г |
| недиге, него да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије.</p> <pb n="371 |
| вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па п |
| лирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још |
| <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки |
| е знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што к |
| ашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни |
| та то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} П |
| добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје |
| ин’ Петровић’, — прекиде га Меланија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не зна |
| арловцима и танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе н |
| цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао м |
| уци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози |
| риела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја |
| носно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — |
| вде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске башт |
| е гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, |
| да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се |
| пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш ка |
| м само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Д |
| к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> |
| онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— |
| ацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да га |
| на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци |
| х људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе м |
| ољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро |
| p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје м |
| м наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да по |
| суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и |
| м ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ |
| се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} О |
| .{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шт |
| ати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствите |
| . берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао |
| л’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S |
| А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p> |
| амо грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</titl |
| везе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тер |
| шарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на о |
| пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је чов |
| !{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви |
| равите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то |
| “ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишк |
| пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-П |
| >— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица |
| лике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш |
| p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’<pb n="1 |
| ; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> |
| недиге, говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевиц |
| ажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате прип |
| ин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако ста |
| што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах траж |
| неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не науч |
| p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и |
| на овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се |
| а кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нис |
| ла требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спрем |
| разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на |
| и једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и ра |
| већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне |
| а како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Нед |
| би: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете |
| нала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А |
| .{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира |
| је да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а |
| рофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом с |
| Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећућ |
| ој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудир |
| одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p> |
| отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано м |
| свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знат |
| а све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац. |
| оклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са |
| би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито п |
| војка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то слава |
| ери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на |
| ја и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагд |
| уге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати |
| , господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може |
| <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Тре |
| ад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о по |
| ек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; |
| ичува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону шен |
| а, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, |
| ириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi |
| м се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам |
| ем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро |
| му</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би |
| Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та до |
| раво у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука |
| ља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ват |
| ди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, |
| шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској |
| свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића |
| ељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли |
| > <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па так |
| што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве д |
| ризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на р |
| зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone unit="subSect |
| него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебе |
| н’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било ме |
| > да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још н |
| мо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порт |
| о већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка |
| урија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти бил |
| ат тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада |
| о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много д |
| ког, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — |
| ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти |
| добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{ |
| ако о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, |
| </p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — ре |
| ан крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом |
| ојешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико |
| алица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је пева |
| ове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да |
| охијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, |
| човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Т |
| ојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга |
| ије шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’о |
| које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доист |
| Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћи |
| лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад |
| а останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели |
| окенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад |
| испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Пе |
| здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо |
| ћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Так |
| <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> |
| " /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и |
| — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, |
| сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S |
| а а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само |
| емо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани и |
| а бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те ви |
| дуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о |
| м, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђат |
| кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> <pb n="277" |
| есетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, м |
| , попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора |
| бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пе |
| а босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, д |
| , да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обриј |
| о је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је до |
| — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна |
| вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко да |
| ли име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он н |
| легама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде пос |
| и Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је ред |
| ћи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <h |
| ите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у том |
| !{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види к |
| то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зов |
| дава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} |
| то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели з |
| еће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерхалту |
| а за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хо |
| онако јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ного |
| екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из |
| оп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му п |
| о је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Си |
| ићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и мес |
| ке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али |
| је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену |
| ну иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају много здравије |
| осподин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А |
| воро у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; |
| а поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком |
| -Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други ч |
| ђе добро и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му место дају за столом, јер због с |
| онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, |
| вити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара п |
| пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајних средст |
| е!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло леп |
| поведа им о силним предметима, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешк |
| за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је |
| } Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, та |
| то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема ника |
| идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, |
| љиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледај |
| у све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на |
| м да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад |
| , да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и |
| то драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазе |
| ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која |
| кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се |
| еро, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{ |
| окупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вече |
| во нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму |
| сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" |
| којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| и гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје |
| сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му да |
| ац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али з |
| и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосве |
| да поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења |
| захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је |
| наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је ле |
| тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се так |
| истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Ву |
| езала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, |
| па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па |
| <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају з |
| сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Н |
| ко парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S |
| колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на ко |
| зволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, |
| дам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква вели |
| по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела д |
| ?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте г |
| жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! |
| кочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики |
| оним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{ |
| а једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> |
| нутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим те!...{S} |
| и да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у |
| , уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И т |
| ang="la">corpus delicti</foreign>, онај зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са |
| о место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извад |
| де замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, |
| па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ |
| емој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјаж |
| и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на |
| ti</foreign>, онај зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се |
| а“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практи |
| о, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и кл |
| аора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му |
| се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљ |
| кселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклони |
| ојтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најв |
| .</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— |
| >, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} |
| м <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб с |
| омотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира |
| к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> |
| но и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’ |
| и ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам г |
| о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p |
| га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; б |
| } Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, |
| рате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Прео |
| те, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно вр |
| >Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часлов |
| лико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, |
| у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је |
| — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже о |
| имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су |
| штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас |
| и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</h |
| , али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузнова |
| и у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешт |
| .{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој |
| брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, н |
| арио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогл |
| ’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктор |
| коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!... |
| ре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прав |
| страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита з |
| а, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела кабаничарка, |
| у поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не |
| „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице |
| андер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi> |
| Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а |
| } И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p |
| е тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је |
| штенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних биков |
| је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, прати |
| она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима ј |
| {S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом пр |
| се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, |
| те редом</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу к |
| l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-б |
| и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком од |
| ог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, |
| е њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају |
| ије заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахран |
| испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе з |
| рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а |
| а то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је коч |
| S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју |
| певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апо |
| спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После |
| ештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна праши |
| , овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају |
| овести за својом завађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпошт |
| (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још д |
| (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо |
| ој швапској принцези удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рука |
| се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњало |
| и се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! |
| ъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} |
| ыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая |
| познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Ма |
| тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да |
| инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{ |
| амо оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нић |
| да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је |
| се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодил |
| ас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. |
| иком Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами |
| шан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим |
| а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба д |
| е, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце куд |
| олико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о ј |
| не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, |
| барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна |
| који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код н |
| ле ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све |
| е.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару |
| ом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгле |
| <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о |
| у га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобељ |
| и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако ре |
| ро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} По |
| у и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p> |
| рохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово ме |
| S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћ |
| атељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још |
| ма кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и |
| пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S |
| на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше |
| ог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi |
| а најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишка |
| S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто у |
| ол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како бри |
| ије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа |
| да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’ |
| Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива |
| е ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу м |
| сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осван |
| се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прља |
| наређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Ни |
| исаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако в |
| рске заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о |
| ена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикт |
| ене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та |
| ци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар |
| била!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, |
| и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Ју |
| ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те та |
| и дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице ке |
| Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче |
| , оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њег |
| у коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева старосват |
| Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снива |
| драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија се све више |
| ћ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи он |
| <p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно т |
| му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо о |
| њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Ни |
| ула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десе |
| ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали |
| се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако |
| и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко п |
| ва.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау |
| н; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме |
| ога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једна |
| ст, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што |
| и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S |
| едао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарск |
| ђење Христово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <h |
| сле га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — т |
| ле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назв |
| Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чу |
| била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S |
| несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће нес |
| е сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В** |
| од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах |
| лагодарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p |
| авити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћ |
| је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија |
| д се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су |
| адбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</ |
| езобразила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онд |
| !...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав |
| е била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлев |
| а јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} |
| више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пић |
| p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми к |
| тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друг |
| пца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе |
| ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тр |
| гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је |
| у; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни |
| , хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па |
| како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жа |
| е Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки |
| ти —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p |
| равим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па м |
| које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије и |
| ако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, т |
| p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Х |
| ење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумер |
| изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p |
| сица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана |
| а зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика |
| 02" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио пор |
| ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign xml:lang= |
| ’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Кр |
| Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем — |
| а у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина |
| ровађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар |
| и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио |
| е дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> < |
| анин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зече |
| <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi |
| ио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и |
| већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће ник |
| ош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад |
| то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, господин влад |
| е оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!“</p> <m |
| нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира |
| цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га н |
| вара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против то |
| ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим |
| оље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ |
| и етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је све то |
| , не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буд |
| ко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које |
| лазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Ла |
| има те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, совет |
| па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ |
| а побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна |
| село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а п |
| и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и п |
| о па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што |
| та свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалост |
| ла је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у |
| репи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут |
| тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, него да се о |
| се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је чес |
| да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка |
| је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем |
| и једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити рад |
| и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, |
| дио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпо |
| било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S |
| рна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто он |
| зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Св |
| глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна о |
| разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистен |
| м. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и |
| и шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? |
| ти да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је |
| своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или |
| учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — |
| ?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — |
| ћи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из куј |
| сна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела |
| ала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столо |
| Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин |
| извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Ману |
| , па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, |
| није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чи |
| чи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и |
| Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, к |
| крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим р |
| селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако бо |
| рског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од врем |
| ка, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и види |
| да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас пове |
| а и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</ |
| ве сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шез |
| за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле |
| дем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта |
| ед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штого |
| оверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам |
| а одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се ву |
| .{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам го |
| че Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлиј |
| S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се изд |
| пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја |
| ж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефик |
| к спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без ду |
| </p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело б |
| како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Б |
| л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте |
| лански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као |
| и мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом п |
| а се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чу |
| и, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једна |
| и држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држ |
| луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета |
| ољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће ув |
| крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у све |
| нађена, па притрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не |
| је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S |
| другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пу |
| тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на |
| 393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Пев |
| <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а |
| бадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о д |
| гођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не в |
| штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Н |
| не штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S |
| ече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S |
| носи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концепто |
| пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стиг |
| и га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је понудио б |
| начин, да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спре |
| е прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест п |
| и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред |
| нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњал |
| и дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше ка |
| сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер при |
| т година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише ме |
| е крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p |
| рце испод педесет година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ офи |
| њајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је |
| ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пе |
| ојих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично |
| краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} А |
| па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко |
| још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно |
| укли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, |
| Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали |
| Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— |
| о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свла |
| састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера |
| .{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде ви |
| екад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га поз |
| е Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери |
| било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од |
| во да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p |
| кад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278" /> заостале му неке ситне са |
| што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповим |
| осе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцез |
| овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђ |
| у их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин |
| нела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској |
| показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана прими |
| ој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мис |
| нику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па чер |
| .{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду кон |
| чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, |
| још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде |
| за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово |
| човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали |
| ети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много |
| а, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинит |
| ти, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш р |
| ада за купљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђ |
| а Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p |
| а је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да |
| це, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела |
| воје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А |
| да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, моли |
| су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших да |
| е ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што |
| е беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотри |
| и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по |
| сподин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола |
| </p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је |
| е спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало |
| кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и наст |
| кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе |
| знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има |
| ена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као са |
| је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао |
| , — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се п |
| </p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед |
| в мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описа |
| је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитеље |
| ам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви |
| тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је ја |
| огу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и бр |
| а два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и |
| а сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима |
| тога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И |
| цка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели |
| на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико зва |
| ј напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети ј |
| никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга |
| јла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца који |
| И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас |
| и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопов |
| не речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дан |
| би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је |
| а није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно ка |
| као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да пома |
| љни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекл |
| рце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стих |
| прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла високо изн |
| и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау- |
| е не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би и |
| је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена |
| вали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би п |
| е господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му |
| а од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тес |
| е и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, |
| , ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с |
| зађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Ка |
| а искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га |
| и петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак понос |
| његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па |
| ко се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни |
| јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— |
| емишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнак |
| ? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па |
| кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па |
| и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n= |
| да то паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он |
| пало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озеле |
| {S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога |
| риповеда: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им |
| гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да |
| г“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности |
| аришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио к |
| томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке |
| дало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него д |
| е за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако ти |
| у.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се св |
| е, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, |
| ="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, н |
| има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије воле |
| х сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На гла |
| о додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То |
| је баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцен |
| сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла |
| ште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почу |
| танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњ |
| за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ће |
| малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљути |
| о је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што са |
| <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту |
| ћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и пев |
| себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема п |
| вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се |
| Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек |
| жем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећа |
| це, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак |
| ство, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је н |
| ако се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S |
| те чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се го |
| а <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Пога |
| својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кро |
| поведање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још ниј |
| е је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а |
| и пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући |
| — Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — реч |
| " /> <p>— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на п |
| : јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па |
| !{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о ж |
| енска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слуш |
| Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје |
| апучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурал |
| ба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га ник |
| а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово |
| ем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам |
| о, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} |
| У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима |
| чи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просве |
| а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и вик |
| ога друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <qu |
| зме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</ |
| р, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; д |
| а јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним |
| лики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пр |
| рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки умо |
| е попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога |
| њу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним |
| састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се д |
| и у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изв |
| Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола |
| био ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији с |
| ува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— |
| у, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму вол |
| т, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, гос |
| и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарско |
| био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина |
| е, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле |
| човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенств |
| да му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, |
| ад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и ради |
| оље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драгановић |
| реме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> |
| " /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>. |
| ...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с тока |
| ца сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, |
| по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се јед |
| аметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп |
| а све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па св |
| а поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подври |
| ој капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те к |
| уги, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови ста |
| крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога |
| а...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, ш |
| су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, које треба да послуже као п |
| S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином н |
| ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због |
| валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скоч |
| онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} |
| обро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и |
| киде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана |
| сољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој |
| тенства Господина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да г |
| он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин |
| ароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> < |
| ламовали и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су |
| нас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и |
| атеса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, ома |
| о једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на ха |
| , да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвешт |
| и у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер |
| {S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се ни |
| от Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, |
| лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и про |
| ехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут за |
| ресовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сет |
| , тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Гото |
| д дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кре |
| покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га д |
| да из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омили |
| од облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с |
| па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пу |
| на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он зап |
| , — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p |
| , па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,. |
| ерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — |
| асти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шого |
| левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће д |
| /p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, |
| се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!... |
| дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, к |
| о прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпо |
| ашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд |
| сватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газд |
| ску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом мест |
| читељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине |
| !...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели |
| разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцка |
| Через младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господи |
| таде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини |
| ршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ пев |
| ти такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља |
| бума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „м |
| ди</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад |
| ила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља |
| јем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору п |
| ред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше дев |
| и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући с |
| ам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за |
| цом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после с |
| се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Бож |
| речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срц |
| ога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом |
| једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шац |
| ете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зу |
| сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{ |
| х поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, |
| ра дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у |
| р је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није све |
| године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен |
| спред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког |
| пи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; |
| ељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Сва |
| да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, |
| опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању |
| ј кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ |
| о.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> < |
| би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вам |
| што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подм |
| ао нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећ |
| ма вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и |
| и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их |
| лину песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несрет |
| игру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и па |
| к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а |
| наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и расп |
| из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак от |
| е хришћанске скрушености <pb n="332" /> и помирљивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре |
| душанкама са дугом косом <pb n="113" /> и разастртом <hi>„Заставом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> н |
| {S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сад |
| Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, |
| це, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; сам |
| опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је |
| ерје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љут |
| омилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p |
| вора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се |
| азак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, пом |
| лу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме |
| дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају |
| ; и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и |
| све и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три ко |
| itle>Аделајиду Алписку пастирку</title> и <title>Геновеву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу |
| како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од |
| 13" /> и разастртом <hi>„Заставом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаб |
| S} Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из |
| се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’ |
| ланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали |
| врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, |
| сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi |
| окторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекл |
| рости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке |
| се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свако |
| >— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и п |
| се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Си |
| и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима |
| ер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у со |
| вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ на |
| своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакра |
| е! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогу |
| > <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габри |
| к’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то |
| с’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског дана, стиже из вл |
| увек заливено, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и о |
| се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одву |
| мо фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него |
| <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?! |
| /hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мар |
| и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли кри |
| више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта по |
| покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле |
| .</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и госпо |
| ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила |
| и.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештен |
| па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а |
| и мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} Потукли се!</p> <p>— |
| цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} А |
| л’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год ј |
| де и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...< |
| .</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S |
| и.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од с |
| е сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди |
| ући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— П |
| n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали з |
| вља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад |
| {S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, |
| жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, |
| p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатк |
| и’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <h |
| — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и вр |
| ала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен д |
| — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам |
| каштиге, получи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам? |
| ду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о |
| а друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ |
| сте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — |
| остар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије п |
| попа најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чи |
| ма“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да р |
| ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти |
| иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да |
| , нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гр |
| Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда |
| .</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја — |
| ла само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је |
| е тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како! |
| вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Саста |
| -Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам ј |
| х навика међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиро |
| лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> < |
| а их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошк |
| ли боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) |
| ао га је чак „столпом православија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга па |
| ang="la">corpus delicti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> |
| тина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за |
| пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он ка |
| ни могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и |
| чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу |
| p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао ј |
| , што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, к |
| бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које би и читав |
| знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна |
| е неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и п |
| за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах |
| } А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и па |
| учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али каж |
| г певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму |
| мали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, се |
| , да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрад |
| црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама |
| подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити ка |
| једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуш |
| Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као оти |
| ла је једнако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак |
| р се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је |
| ћи, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани ти |
| ина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су бил |
| животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазд |
| > само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Г |
| ђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи |
| ераје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да за |
| а, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је и |
| ђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш ка |
| аскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се к |
| очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија провела је за то вре |
| ар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и а |
| тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попин |
| > <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад и |
| што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог дог |
| ко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, |
| некад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је |
| м сину наше свете православне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича ра |
| требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Ш |
| аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и |
| се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега |
| ју.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомен |
| руди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не |
| ије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела |
| и мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одм |
| то таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мисли |
| труком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше с |
| ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и |
| недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све в |
| е сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, ск |
| е већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна |
| пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње |
| вара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родите |
| о, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста |
| трала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто з |
| ни ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипа |
| — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вел |
| ше Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n=" |
| а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза |
| , одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и т |
| ван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi> |
| о то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о в |
| дна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по ост |
| , да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и |
| а се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спи |
| најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога д |
| а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори он |
| орији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су |
| нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије ал |
| але с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да |
| гледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да |
| к се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила ја |
| ај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а |
| тке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа имађаху доста посла, |
| тшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Мелани |
| као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио |
| ед дрским <pb n="166" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њ |
| креним, вазда пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети пут |
| ком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „ |
| !{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омр |
| стаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оно |
| су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе |
| а још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што. |
| !</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају, |
| но расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све суморнија, једнако јој |
| г вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за јед |
| а.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и |
| вином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких |
| овор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најп |
| > <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако св |
| овуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гл |
| а нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Так |
| алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео |
| лим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та д |
| кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога |
| је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је |
| ју кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из |
| Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Ш |
| стару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида з |
| да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-С |
| а, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та ни |
| ридавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни |
| пакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248 |
| ледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мис |
| ра нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, до |
| пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино пер |
| спава и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера к |
| ако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ м |
| и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ с |
| ст година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добр |
| кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред |
| љиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још |
| орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад ј |
| купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађ |
| аво не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да сн |
| јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног |
| ако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десет |
| и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћупр |
| е левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље пре |
| и пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива дево |
| едно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блаж |
| >„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира раздраган.{S} |
| ога м.{S} Крушедола iеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно испитан“</foreign> проу |
| ущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту |
| <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспят |
| ang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся |
| : <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi |
| вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, х |
| е га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сиро |
| ље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну г |
| ка и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из |
| — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођ |
| не над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бег |
| имјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к |
| сера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа он |
| у часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати |
| омшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пол |
| кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија јед |
| ако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована |
| рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — |
| ла гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог ава |
| е судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разл |
| тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не |
| И сланине донеси, — наређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И док |
| сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна |
| зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећ |
| одине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуц |
| е гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мен |
| на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му д |
| гао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, |
| чајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S |
| а</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не с |
| рошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p |
| матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и |
| , — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чре |
| јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, |
| ва</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштру |
| ћа па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу |
| ју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си там |
| ла је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно досетила.</p> <p>У се |
| таром — оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је |
| рти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде с |
| те — као кад певница певници одговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote |
| вених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као шт |
| о био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари |
| и ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с |
| платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чу |
| Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за |
| то година</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поч |
| ћи се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наређује домаћин, — и мало сува јез |
| </p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике крофне?!</p> <pb n="6" |
| /p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— |
| не!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало. |
| .</p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата |
| у. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па |
| ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам |
| је тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су |
| своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</ |
| >— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело |
| скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи |
| кој шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — |
| раду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пр |
| рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} |
| /p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пусти |
| ко је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено |
| па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Ју |
| гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка мој |
| о сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погле |
| доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула |
| тите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?! |
| умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спи |
| красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно |
| у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си |
| p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко! |
| е не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о не |
| нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! |
| тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуг |
| ве то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?. |
| један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.< |
| свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, |
| , Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p |
| красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више |
| S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о ј |
| и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољ |
| сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Н |
| суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три |
| ла, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у свој тој при |
| и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јо |
| ља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше мало |
| ве оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јул |
| то, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, к |
| м!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре |
| S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана |
| киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио! |
| ер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски |
| у певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са ч |
| ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им |
| дала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд |
| о у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А ум |
| де „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то |
| нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научи |
| </hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, |
| нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и б |
| мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, т |
| осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђ |
| шке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим п |
| ице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је |
| онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у ку |
| тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров да |
| први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и д |
| неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скању |
| у га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спир |
| Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не |
| д Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих ар |
| и комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певај |
| има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{ |
| ве ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p |
| ="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подац |
| в није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од |
| да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да с |
| а је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја нек |
| S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала |
| чинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала ј |
| аћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте |
| поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она п |
| је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај |
| богом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни |
| и сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњ |
| {S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено... |
| . презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колега |
| ина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у |
| у <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„ |
| отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p |
| е сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самци |
| жи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те та |
| .{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних |
| киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на |
| !{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> |
| мо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, он |
| , па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через |
| е, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— |
| вет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа |
| имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-кро |
| ш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не про |
| у <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!< |
| пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ен |
| } Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; с |
| ’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га |
| ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо је |
| ијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама |
| !— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има |
| уо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико |
| к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А |
| а се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем |
| клопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања. |
| и’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде |
| воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да о |
| ше је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и |
| >— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— |
| ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возб |
| оп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} |
| <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте |
| ђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А |
| сприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скор |
| евица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине био је и св |
| ини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} |
| хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није |
| , господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте погод |
| а ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се |
| Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{ |
| одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговара |
| и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га обо |
| осподара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су с |
| рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи |
| н, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на |
| и једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Мар |
| Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ вел |
| у па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра |
| вања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} Унели |
| l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а д |
| каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин она |
| за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могл |
| тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S |
| ић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Ка |
| те!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека |
| чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — П |
| у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се игр |
| а-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га бе |
| а зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се |
| та.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају |
| ремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у |
| ла; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо т |
| е оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову |
| и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, к |
| {S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести св |
| ати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава та |
| аменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жила |
| ом Календару и тако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе |
| њем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, |
| ра с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет |
| ош никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и |
| а точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!.. |
| д није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни |
| вати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — |
| како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина |
| p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће |
| аци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штог |
| да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, |
| а водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а |
| стаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у |
| па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он д |
| {S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— |
| его се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало по |
| је по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако |
| <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се з |
| зити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дуж |
| за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио с |
| <title>Макровиотика</title> Хуфеландова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>С |
| је се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира с |
| ешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign xml:lang="cu">„<title>Србскiи к |
| рквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из |
| од Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног |
| ло.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је |
| помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-С |
| се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — |
| Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} |
| вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица спомен |
| ив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толик |
| кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида |
| абаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју ву |
| па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомот |
| у дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он |
| — А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво |
| , висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше ко |
| <p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгл |
| {S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја |
| ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S} И |
| м га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па нећ |
| мутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и |
| оју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он о |
| о и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској |
| ос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њен |
| олијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој р |
| ахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хв |
| ад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на с |
| — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человј |
| ожеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како дива |
| варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланиј |
| од гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и г |
| згодног за претресање и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>С |
| кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p> |
| лу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњ |
| друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она пр |
| S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу. |
| гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на |
| С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих т |
| св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну |
| један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинго |
| уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред |
| акила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта б |
| ад њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сес |
| творила се грдна провала између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно < |
| а.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира |
| о то створење! — Гледајте само срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како |
| о умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, к |
| } Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — ал |
| рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод |
| п-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго. |
| аћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> |
| и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, т |
| де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, |
| дан фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвеч |
| лободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Н |
| ој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш л |
| а држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је т |
| е ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриел |
| ала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путн |
| ају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју к |
| овек кад прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја види |
| би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „бо |
| ц, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n=" |
| више и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и жени |
| дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он |
| напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n= |
| под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{ |
| да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу |
| чела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цеп |
| је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, о |
| никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — |
| нали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате |
| >Настаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање |
| безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под в |
| холичног бојтара који једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} |
| а’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па пр |
| у — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — |
| Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно |
| ај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако припове |
| ац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да г |
| е к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају |
| , па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ |
| а к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се до |
| ом Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди |
| ћ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63 |
| о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и мири |
| то јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жес |
| мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једар |
| илна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ ре |
| То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мо |
| тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n |
| /p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да |
| , напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула нег |
| знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде |
| су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водо |
| тију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти |
| и пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — |
| припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера |
| лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — |
| м гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна гос |
| собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас в |
| а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, |
| ошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховим |
| арима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му проч |
| S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, |
| ју за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А г |
| зе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса |
| тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, зн |
| вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... |
| а људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже |
| година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што |
| творена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими рук |
| <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко |
| миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi> |
| не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се |
| {S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— |
| је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала сти |
| Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази |
| а Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би |
| и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило прав |
| </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и |
| о дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три |
| ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p |
| порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{ |
| а хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђ |
| се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} |
| ра полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> |
| ето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокр |
| у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Мелани |
| ’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуд |
| о је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се п |
| Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем |
| о, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја |
| уде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у |
| </p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да в |
| их година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и на |
| е него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, |
| ад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</ |
| чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се |
| није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да |
| е бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, д |
| ука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ос |
| него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <titl |
| >— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p |
| ира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана т |
| ислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и С |
| Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро |
| ас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа |
| арио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> |
| е намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза вра |
| их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и се |
| ојим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господи |
| „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чува |
| ја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се |
| ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити |
| шта ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а вла |
| еорије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколи |
| џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и |
| зо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> |
| онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— |
| <p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало бл |
| , молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља |
| !?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био |
| те ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће усп |
| мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још |
| <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, |
| шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хе |
| } Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, |
| же да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, |
| исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се раз |
| пођице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага |
| словци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, |
| шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгл |
| л’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p |
| .{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог |
| Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате |
| ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја неви |
| ше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица М |
| ка од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: |
| о и једнако желила.{S} Моја гратулација и <foreign xml:lang="de-Cyrl">мајн грус</foreign>! — ви |
| ш са шњим? <hi>Његова</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још |
| варати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћир |
| p>— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шп |
| абри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он |
| , врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да |
| н, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре |
| тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и |
| ојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово |
| ска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак |
| а.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела с |
| амо стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара сл |
| а се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине |
| и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за |
| а коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске с |
| ила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће п |
| ј покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, не |
| пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшис |
| раве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породиц |
| S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се час |
| ије био од оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допа |
| купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да |
| , како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, |
| значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно. |
| ече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће |
| же да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на в |
| да хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао ка |
| ом.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува јези |
| ајлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из |
| свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму н |
| е то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита п |
| сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, који је |
| “, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одгова |
| и код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, м |
| мшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је н |
| Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак |
| топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се |
| ему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскош |
| ше сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жа |
| озор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и са |
| попадије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа |
| p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хо |
| — Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за по |
| , да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шац |
| о наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро |
| скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Га |
| и гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано је једно иди |
| .{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења прем |
| ни, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ |
| и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у |
| ло; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спири |
| брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро |
| евање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или из |
| адија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликоват |
| b n="27" /> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није п |
| а попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ств |
| еше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> < |
| а правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, так |
| , и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан |
| имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим |
| оже све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било к |
| да се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са ч |
| дило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни дан |
| ело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им ме |
| није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то би |
| парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <foreign xml:la |
| ла у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђ |
| и се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у у |
| л’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена ку |
| на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман |
| х цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заво |
| ам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, ран |
| чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} |
| га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да |
| куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је ч |
| ов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари |
| тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господ |
| ао мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огр |
| другој рапортирале што је која дознала и после разносиле врло савесно и ревносно новости по се |
| крчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју к |
| арму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је |
| тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> <milestone unit="subSection" |
| вила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морал |
| си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата < |
| ла за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза гор |
| оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је |
| ом.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и суви |
| ајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста ка |
| <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, п |
| зађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас б |
| ала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спрем |
| а од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те с |
| ојим саветима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше |
| ди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, |
| дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак г |
| Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ |
| ала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <milestone unit="subSection" |
| а граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп |
| па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на то |
| казали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — ве |
| ђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па за тим |
| ла кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У остал |
| о се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари |
| тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере |
| баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! как |
| ам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати к |
| ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој ш |
| је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми. |
| —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу |
| мо да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, |
| еро... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — |
| то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као |
| ад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на с |
| изати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам не |
| } Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што ве |
| а се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, |
| </p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му |
| и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign xml:lang="cu">„<title>Србскiи куваръ</ |
| м годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и василиц |
| а овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, |
| , цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S |
| гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и |
| ни учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је |
| сан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ нас |
| е воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплаш |
| иви, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, госпо |
| .</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се припов |
| што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак |
| дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа- |
| том извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама |
| ем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да |
| обро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је |
| unit="subSection" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица чи |
| ивљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да |
| а немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} |
| са спремљеним словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија цел |
| а шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <p |
| ицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њ |
| родужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Ша |
| } Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенцима неће тр |
| е битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту |
| о и једнако надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп- |
| а образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема |
| о плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и пит |
| i>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратулирала, како сам ја то била тр |
| се и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако т |
| , ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јо |
| р „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Са |
| рабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и |
| апацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још је |
| ких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена |
| бран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се види да је био некад по |
| ре, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже |
| ед застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на по |
| </hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа |
| се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дер |
| уске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима |
| За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и о |
| се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авл |
| у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, |
| има те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела |
| е гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу д |
| коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и |
| ак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је в |
| зили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога |
| натску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се |
| амише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно |
| ако на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, леп |
| а а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Ис |
| ем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габ |
| unit="subSection" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у уш |
| ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја шт |
| е, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетил |
| тарих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш т |
| би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, |
| <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, |
| кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела |
| код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А шт |
| то шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорск |
| tion" /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре по |
| Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера |
| ч, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози |
| ји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му |
| свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и је |
| пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, с |
| у дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им суз |
| и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће по |
| ада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира |
| питам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> |
| оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Ша |
| и, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S |
| ца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они |
| у-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе леп |
| но најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје |
| кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} |
| него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи пол |
| ом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим ка |
| против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а |
| ктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју |
| м, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још |
| сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ре |
| е знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и |
| а; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p> |
| попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљ |
| мена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи п |
| ки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу |
| и.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викне |
| .. доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не |
| <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> < |
| љда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш н |
| бав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му |
| с.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула п |
| ђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег пева |
| ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако |
| о се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а мо |
| } Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ру |
| сти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господи |
| и.</p> <p>— Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села кла |
| > </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, пораж |
| ца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јо |
| ко наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је |
| ла и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже |
| струмената познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате исто |
| могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређе |
| Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим нак |
| у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је в |
| право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158" /> праши |
| давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем |
| оли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и |
| лобивом им дечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика ко |
| л’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова |
| остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p |
| футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазил |
| утнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а д |
| еда к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гоми |
| /p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочи |
| крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{ |
| ма па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, |
| Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче п |
| тало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога веч |
| како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi |
| ће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће м |
| било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па с |
| нела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и окл |
| коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> < |
| здржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свеч |
| пне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> |
| уку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога сел |
| ла као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера упр |
| ?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, р |
| <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај т |
| одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И |
| нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па и |
| тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала и |
| зми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме н |
| дром покривеном, са зеленим шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу |
| своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као |
| орпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у |
| до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понуд |
| ква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна дом |
| каку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта д |
| не где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи |
| Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се чове |
| кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све пос |
| а; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису раз |
| а ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’ |
| и тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује |
| ју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јул |
| дан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе |
| он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </di |
| отови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девој |
| ако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио ника |
| , кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и |
| оварали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле |
| сна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле к |
| силица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па |
| збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметни |
| дно, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разг |
| 8" /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо. |
| n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</ |
| прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар про |
| часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира и |
| у исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење. |
| а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној |
| ктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што |
| за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разгова |
| ири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у |
| енила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком |
| љицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци |
| Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Се |
| у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа сам |
| допадали разговори о строгим епископима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи |
| , крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p |
| сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима |
| тмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друк |
| -Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло до |
| ила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="3 |
| оја је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађ |
| .{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је ч |
| авно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хулане |
| ра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и |
| отерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче |
| а према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала |
| ги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта |
| хат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једн |
| а и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га им |
| д кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која |
| , и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекј |
| вот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и ц |
| тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гл |
| свира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у |
| есница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву |
| ога господства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} |
| је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а ле |
| ше из призрења према уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог с |
| ала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло |
| читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са сви |
| ли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио ш |
| а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и |
| му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на |
| и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из приз |
| па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и |
| вру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све |
| је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам |
| Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} |
| рашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Ни |
| глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и |
| а сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју кола у авли |
| а-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено поштована у старим данима <pb n="399" /> свој |
| показати. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, |
| ажио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после некол |
| ајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка |
| оји пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико |
| Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар |
| формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се с |
| еоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-П |
| есрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и |
| ивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун |
| иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ват |
| еде.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пр |
| „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — |
| овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке |
| и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро |
| иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, |
| оста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика дев |
| јрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, |
| аветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две и |
| овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп С |
| {S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је до |
| је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она |
| на оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија провела је за то време некол |
| запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је тра |
| а и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе |
| ег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна |
| е да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају много з |
| ле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива к |
| то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, |
| S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташим |
| алим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — |
| адије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака |
| умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њим |
| лудаје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="2 |
| од столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет |
| висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су |
| унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, не |
| <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу к |
| ; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира |
| а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на |
| м! — попушта фрау-Габриела одобровољена и задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај на |
| на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист |
| > <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка |
| b n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лиц |
| да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шан |
| о што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, |
| ла на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да п |
| ; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пе |
| хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски о |
| ва и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, |
| ења и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза |
| иротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није св |
| опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: |
| ш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па к |
| зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велику зимску |
| њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам |
| а суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ј |
| тљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вин |
| рочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, п |
| и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, шт |
| једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се |
| имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе |
| чело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, |
| ли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране п |
| да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> < |
| ји дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче |
| , знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу попов |
| порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само па |
| Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко |
| ко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба |
| е зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру |
| би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — |
| ла а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Б |
| .</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по т |
| о, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем |
| ?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље и к |
| проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи п |
| , ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{ |
| аве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је |
| арским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна нап |
| је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса |
| чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колик |
| pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, нара |
| ца му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, |
| ад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</ |
| мио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!< |
| ="118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се о |
| Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" |
| јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не |
| оста и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту |
| е то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена |
| 37" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда так |
| улино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна пословица која вели: „Испо |
| били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по |
| > <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви |
| а се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од шва |
| ева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе |
| спростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и |
| вучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини с |
| рау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, ни |
| о што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија |
| њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њ |
| ију два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S |
| озора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али с |
| } Стидела се свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх о |
| ерса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара |
| да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заус |
| кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па |
| ба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S |
| ула отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева старосватица пету строфу:</p> <quot |
| пира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и пог |
| н па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом |
| беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, |
| шта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па са |
| родна последица Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплел |
| а Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује |
| ичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло кис |
| ице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на к |
| а, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет |
| о, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Пе |
| у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под |
| е улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се и |
| зумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа |
| на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће ње |
| њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се што |
| .. овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у р |
| е ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, |
| у јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та кој |
| вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; о |
| це, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через |
| ђаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је |
| енима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку н |
| рине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најл |
| ни страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измире |
| не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Би |
| дрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, |
| p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једн |
| добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не сме |
| в дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о м |
| велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен в |
| стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гле |
| S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n |
| е вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадиј |
| жан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне њег |
| еба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S |
| дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вече |
| о што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Цркв |
| S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима |
| — Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{ |
| се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по н |
| домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. |
| адржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; л |
| овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и о |
| ицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму |
| , <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, |
| } Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен по |
| ли поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и по |
| сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> |
| ико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкоди |
| и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S |
| ако је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је после три четири т |
| зразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова ч |
| штују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови |
| ски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило. |
| и шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „ |
| влада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљ |
| сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-јед |
| куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга |
| /p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и |
| прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се |
| бити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер |
| чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да |
| вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код |
| штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цв |
| о ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној |
| лико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног |
| лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође о |
| о фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам нап |
| спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме |
| ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теори |
| е погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише |
| е се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</ |
| о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб ник |
| видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеј |
| те, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер т |
| у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео |
| овима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде т |
| pb n="59" /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Веру |
| ситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, буд |
| д више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитељ |
| поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ног |
| Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља |
| итам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опом |
| да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је мн |
| p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не пит |
| ухне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад |
| — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не воле |
| b n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти |
| окаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде |
| али — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, |
| та наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска в |
| е, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као |
| а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо |
| менило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година до |
| из села одлази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин н |
| к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— |
| као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће |
| јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала |
| бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и с |
| о своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, не |
| о само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{ |
| ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} |
| о добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом |
| о онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протекто |
| раја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовањ |
| ћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше л |
| шло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па г |
| ин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да исте |
| борављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као нека |
| м да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — |
| су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце |
| роке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока ј |
| а била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струји |
| и; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера |
| а пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кре |
| . љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p |
| /p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, гост |
| на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако јез |
| ло —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Изв |
| <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} |
| м добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћо |
| драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није |
| оспођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека нема |
| том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! |
| пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели п |
| у.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и |
| <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и |
| емо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до |
| евојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака |
| .{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба |
| м ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а |
| поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се |
| и’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој со |
| да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од он |
| рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и |
| p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су |
| {S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, бо |
| ’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош |
| лно је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а п |
| добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнак |
| и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји н |
| е буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreig |
| к га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| на фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала |
| мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их и |
| ад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> |
| опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама и |
| ебра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде |
| адика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноц |
| ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А |
| ем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столиц |
| са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стив |
| Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и ско |
| <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима желио б |
| вол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n="46" /> <div ty |
| да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу |
| онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Би |
| шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n=" |
| его си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— |
| ило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се об |
| ј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за т |
| код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без ко |
| од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу |
| е марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, ч |
| се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} |
| у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гл |
| — Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — |
| и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} |
| транопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Ф |
| " /> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> </div> <pb n="0_2" /> <pb n="0_3" /> <d |
| " /> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА |
| ање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слат |
| ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале |
| ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, |
| м задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онак |
| љан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси |
| украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; |
| А</p> </div> </front> <body> <head>ЋИРА И СПИРА</head> <pb n="1" /> <div type="chapter" xml:id= |
| Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па је |
| испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А н |
| рне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно |
| боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио в |
| етала по соби, застајкивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор |
| ж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја |
| ословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се |
| узе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију је |
| , тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и |
| ако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших год |
| ж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Т |
| n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, |
| житељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптуж |
| има као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку к |
| е с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да |
| > <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде ста |
| ести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Бил |
| же бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се одан |
| .</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још |
| ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потреб |
| 3" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповеда |
| </p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, д |
| ом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> |
| сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћ |
| Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер |
| а биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... |
| си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на |
| лижег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ј |
| тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крс |
| </hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.< |
| а своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и |
| <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> |
| чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер проду |
| удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли ку |
| нштрумената, гајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о |
| се, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док |
| p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на п |
| оп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и бић |
| бе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима шт |
| оздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и с |
| рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућ |
| чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по нека |
| кц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погл |
| ећ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе пореб |
| да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада п |
| д укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p |
| ве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део т |
| сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке |
| од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлака, а по к |
| била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако у |
| ио је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него |
| та ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира |
| смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је |
| ке њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и прас |
| повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шарен |
| њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од |
| ња и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и |
| слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће |
| во пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и |
| ије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за |
| сту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Но |
| ст воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне сво |
| ок је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да |
| една и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и |
| се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, с |
| , отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки помислити, кад г |
| о је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа и |
| то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њ |
| ерувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— |
| p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и |
| P18941_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржајем својим за ч |
| висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира сам |
| госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућ |
| је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и |
| ц које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из ко |
| те ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</ |
| амешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак иск |
| све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин < |
| ашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму |
| кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима |
| ечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после |
| о, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сока |
| тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — нас |
| зору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Са |
| е по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од |
| да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне |
| нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p |
| рицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па с |
| а, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира |
| зије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање конц |
| и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, |
| е једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван ку |
| дружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено |
| е је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама |
| о трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп з |
| рис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од |
| аца, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије ћери поштованога пароха Кирила Никола |
| шке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином <pb n="253" /> питању, — |
| па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив |
| овица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем |
| служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку |
| мо сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле заве |
| не ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А |
| би то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда |
| преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај |
| дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је |
| , донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк |
| ла од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише |
| е под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудо |
| поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком с |
| вати и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте по |
| ра није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Пит |
| а умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на |
| } Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупниј |
| азносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још но |
| рслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку н |
| вати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин |
| ан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S} И тек за т |
| се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако ле |
| обу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се |
| оред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остад |
| их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једн |
| он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најр |
| е тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у по |
| по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Ј |
| новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било теста |
| којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћирин |
| риелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ип |
| риме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједн |
| и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји |
| нчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добил |
| дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од |
| свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да к |
| > <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог |
| — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, к |
| ци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе под |
| жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрај |
| само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спири |
| кселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љу |
| n="159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијан |
| и да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвент |
| , око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више |
| ун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна друг |
| ћи.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прил |
| } То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна |
| е бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одла |
| к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не |
| ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад |
| ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те |
| послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, ок |
| Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози |
| заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је |
| једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде нап |
| ад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућ |
| остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По |
| иркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен |
| о.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је з |
| грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и ш |
| сле тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан |
| вицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну |
| и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке |
| никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поре |
| } У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми |
| ва на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, г |
| је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула |
| , а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и т |
| } Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принц |
| ко дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у овом месту негов |
| е, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изва |
| и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне ш |
| строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похва |
| м истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јо |
| доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати |
| S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </ |
| код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, између попадија |
| и ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса проб |
| Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да с |
| м тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комши |
| а вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сиром |
| S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, ш |
| и кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да |
| већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док м |
| иже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу |
| те јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S |
| бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да |
| о се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти |
| један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда |
| >— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, т |
| } Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — |
| ни приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик дана |
| од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци |
| жао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохи |
| дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну |
| којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ |
| лагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, |
| не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p |
| а (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ип |
| ојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је |
| то га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да м |
| з бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и |
| на јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у ба |
| м дозове свога секретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, в |
| ог тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и |
| ароши па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека св |
| /hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мн |
| } Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се п |
| а знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, |
| ама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведник |
| Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјан |
| ишта не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју |
| тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из кућ |
| речима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> рав |
| ема ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n= |
| ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi |
| нуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанае |
| што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који с |
| ита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Да |
| ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: гос |
| види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да са |
| га пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави |
| ети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило |
| ов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Ша |
| вогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с уч |
| по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгер |
| анашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p> |
| } То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па д |
| масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира |
| певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамб |
| ..{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb n="414" /> <p>— Та... знате... |
| ћ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о |
| чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандил |
| то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости |
| де и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће бр |
| ели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац.. |
| а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад |
| Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, по |
| саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуњ |
| ти.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећ |
| ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао |
| Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће |
| иташ ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} |
| ише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и где да га |
| p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више |
| ој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне н |
| тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — в |
| родна која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих. |
| стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет? |
| знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, с |
| ио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ је |
| "319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци а |
| уд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — |
| је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се |
| то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише у |
| шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожур |
| воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зи |
| а до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до п |
| гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l> |
| и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој |
| it="subSection" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-С |
| S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда по |
| омшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комш |
| га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се |
| рди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му т |
| о-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се |
| воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила |
| поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габр |
| фпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете |
| но гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад |
| {S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна |
| у.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гл |
| шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Ја |
| уњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже м |
| овати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, |
| а, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два ду |
| ја њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови |
| ћ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам |
| Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како ј |
| но своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, |
| ценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао |
| и и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све |
| <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса в |
| ве то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l |
| ати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је |
| , па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако ве |
| >— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p |
| у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљењ |
| мљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што ч |
| јих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ |
| и ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде |
| из ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за т |
| и перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се пог |
| игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило неких <pb n="385" /> пет столова, два „на г |
| ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити наво |
| лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним уши |
| дин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} |
| ијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава |
| а мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што |
| ивале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, |
| и летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} |
| еди много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скор |
| и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Н |
| , унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула |
| еје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Вен |
| ању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Заустављали су се код неких к |
| стук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те пос |
| оного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p> |
| е буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на о |
| ко <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} К |
| на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене гре |
| чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио |
| о ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ко |
| и ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета |
| једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к |
| оста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" |
| не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвеч |
| ажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој |
| л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом |
| него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе |
| ћи чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је |
| међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи |
| еосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него са |
| на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а |
| било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтар |
| месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечин |
| другом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помир |
| ају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав а |
| опао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p |
| ости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела наст |
| повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разгово |
| , него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пер |
| ћао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде м |
| етку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове |
| ко сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да л |
| у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, с |
| е, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима промени |
| Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете |
| о, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар |
| , као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што в |
| постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и ве |
| ује домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не доби |
| ја</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће |
| и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизма |
| стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сах |
| tone unit="subSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из р |
| јње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone unit="su |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{ |
| ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењ |
| рова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, о |
| једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако д |
| време, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита |
| спођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да |
| — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо ц |
| у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Све се забринуло.{S} |
| е, кревета, канабета, шифонере, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући |
| видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лу |
| радене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тог |
| и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да м |
| брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, на |
| p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Б |
| нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— П |
| > <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има ас |
| } Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добив |
| Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристај |
| Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и |
| реосвештенству; Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо |
| а чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљу |
| се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође |
| ицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n |
| а па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписа |
| пут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, |
| S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку |
| — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n |
| а је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, з |
| !</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли |
| цошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једн |
| н код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубим |
| лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S |
| p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вел |
| од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јуло |
| у ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а |
| ед све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо |
| без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под |
| па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши |
| издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што |
| о баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је о |
| у, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, |
| до проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и р |
| е мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође д |
| ака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину ку |
| ик прекрстио неколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћ |
| хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досе |
| лу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцен |
| да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{ |
| дан региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То му |
| ора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Еп |
| онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо с |
| к запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то |
| питала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега |
| итније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковч |
| , свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кућ |
| им капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз |
| према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ре |
| и, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта т |
| о на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкал |
| ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, |
| ’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А |
| њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим руку |
| ку?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и |
| ихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и |
| срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... т |
| у још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дак |
| блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену < |
| , да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на зво |
| ора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој со |
| — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... је |
| поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и |
| ошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски пра |
| равилно испитан“</foreign> проучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан |
| учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био он |
| блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њег |
| ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хле |
| ио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p |
| , а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, после послате тужб |
| је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а |
| а тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле ко |
| пираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјет |
| у лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуш |
| анога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога м |
| н разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ |
| е.</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце ш |
| и а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су г |
| евоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и о |
| она у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови |
| за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је чов |
| врши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред |
| има далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда |
| ета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и са |
| у на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је |
| свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{ |
| је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте |
| јана тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је је |
| у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и |
| ну сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раздра |
| дих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље пос |
| ила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова |
| вина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрп |
| ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им |
| а ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S |
| о већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави |
| ц!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је по |
| е још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није ник |
| и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша м |
| ује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фр |
| .{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио бу |
| и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако |
| дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђ |
| } Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p |
| ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.< |
| чијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свешт |
| Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна |
| на кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако н |
| трило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе н |
| а-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала |
| адости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био |
| hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост |
| ислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— |
| тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да |
| одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје ме |
| ему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоц |
| адија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... |
| Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од |
| еба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању г |
| ручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са чита |
| нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером описати.</ |
| и је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију |
| ругим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођош |
| пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су |
| а коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче |
| Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларн |
| ија се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а |
| ига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле |
| задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у ку |
| а то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели |
| наочари.{S} Остављају раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се т |
| ђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, не |
| метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од у |
| ђај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, |
| пи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте — |
| и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се св |
| као Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним |
| сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којим |
| к у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине би |
| су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали |
| којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су |
| ваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb |
| </p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећк |
| смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово да |
| одруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у |
| ко га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ ш |
| Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме |
| даје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убиј |
| већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако ш |
| осле погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицан |
| слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу углед |
| разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се |
| изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и |
| њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; |
| е Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило не |
| дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, |
| само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се о |
| ом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада |
| зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте |
| хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — теорије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и |
| он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признал |
| од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и |
| ој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је б |
| ас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ |
| друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за |
| зденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има |
| и „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург ид |
| у.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом |
| S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје |
| ије задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само раз |
| к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују д |
| а јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није |
| рса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је преш |
| тро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај |
| ћ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’ |
| ња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим |
| како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет разд |
| уду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа з |
| и, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и клања се г |
| ему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефти |
| вај (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилн |
| је него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву н |
| ра мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И |
| чио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми см |
| је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" / |
| а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен ма |
| то па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} |
| амо онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у |
| одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком. |
| е чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будза |
| па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један г |
| ука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на |
| држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} И |
| и паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е |
| бриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се н |
| рљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно и |
| а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блаже |
| ји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзо |
| <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Ме |
| па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па |
| на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се |
| и калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако по |
| поменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбит |
| у; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се ог |
| имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи |
| ж’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будил |
| еша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који псују ритске комарце што се ни за |
| уркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привеза |
| .{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још ко |
| исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n=" |
| Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес |
| собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} К |
| ија па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве |
| нија му одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.< |
| о у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да |
| киселих паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној вис |
| ем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као к |
| е све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на |
| а мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од |
| се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи |
| p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодл |
| , леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако |
| од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а |
| им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин |
| накарадним српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би уст |
| разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник п |
| а, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирс |
| идоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг! |
| ле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе |
| вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то |
| а Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Ал |
| д просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кр |
| ним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количин |
| ио, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је ост |
| ки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је с |
| курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и саопштавале јед |
| било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова са |
| иљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешћ |
| после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време. |
| егледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога |
| да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овак |
| а попалио по Оберестрајху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни |
| шар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у с |
| акација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; |
| то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чек |
| ојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ов |
| И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо |
| већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод |
| његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> |
| Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру |
| па.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред |
| овољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и |
| ле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</ |
| p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часниц |
| ви пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта |
| а; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и |
| до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду |
| а се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на прим |
| а њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једн |
| ва“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота в |
| једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све |
| {S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се |
| Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати |
| > <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред о |
| у дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва з |
| аке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем |
| дожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл |
| помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав глад |
| у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да п |
| ће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака б |
| посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, |
| господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, |
| тне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и време бољ |
| да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— |
| ам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — |
| иш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани разми |
| а плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, ф |
| ива девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi |
| о авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то ву |
| м на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ |
| а, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад ст |
| иш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара ко |
| И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стив |
| hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к |
| а пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише м |
| т и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре марам |
| а</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; |
| родужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао ј |
| {S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила |
| ћану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је |
| ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, ал |
| } Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко с |
| S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што |
| } Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у то |
| исту сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије.{S} |
| велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак |
| есте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, те |
| мешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна фран |
| бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, виш |
| дичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели ј |
| му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, ш |
| алијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Тал |
| попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> <p>М |
| за свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца |
| томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад н |
| и фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама т |
| релиставао Песмарицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и с |
| , кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као |
| ло се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено |
| ада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шн |
| мо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом |
| а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула |
| n="278" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предс |
| на!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штел |
| овен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то |
| пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Пре |
| >леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на |
| а труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот |
| ом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо т |
| о ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели д |
| би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама |
| не, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало |
| } Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави |
| да затвори.{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на т |
| врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и |
| изнати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна д |
| цин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и |
| и’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и д |
| погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сла |
| укав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама ко |
| у деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није зав |
| чима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје о |
| еко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицо |
| ише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се |
| ак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек |
| сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по |
| у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, |
| ма романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена.</ |
| на после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дан |
| ма у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама ма |
| а соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се |
| ови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, |
| пира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — го |
| чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два са |
| лазе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире к |
| лели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p> |
| к’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} В |
| зи у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се |
| та радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи члан |
| је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, ј |
| је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и |
| тоји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет |
| знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то |
| пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> |
| срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на |
| уге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар з |
| ј све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да |
| ико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с |
| све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играј |
| нда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир ког |
| жући им, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{ |
| } Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да таба |
| ко разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; |
| ршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забав |
| на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло |
| ешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чит |
| целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се б |
| е већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шо |
| аде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице ска |
| ку и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима какво |
| ру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак |
| радан тужити за тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и га |
| па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> |
| нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да |
| о рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта го |
| ко огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а |
| ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је |
| тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у леј |
| концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} |
| дивног хлада врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе |
| и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зе |
| о комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, |
| и и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданде из он |
| пет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, врати |
| јмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна п |
| унара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Изв |
| вет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на офици |
| о шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, била је |
| цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не мари |
| го и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је о |
| рло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прв |
| њући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зар |
| ље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесн |
| pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не ч |
| му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма |
| е — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о л |
| >Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загле |
| итијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} |
| ндило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да служи и нар |
| е жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{ |
| о да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>О |
| етир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p |
| осу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p |
| он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него бољ |
| на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па |
| јег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, как |
| ви пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи |
| помињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни б |
| и баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с м |
| аме маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у |
| уза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећа |
| >Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни куку |
| ладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су |
| Укућани седели испред куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Разговара |
| то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири) |
| и! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете |
| е сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима.{S} За то су деч |
| спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног та |
| сет година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и |
| и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је до |
| кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути |
| овољена и задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечк |
| и мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и |
| -Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Долаз |
| ви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се обла |
| га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа |
| Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{ |
| н, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађење! — |
| на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке |
| тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после |
| ини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз |
| моћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то д |
| а сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим. |
| мо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез к |
| ести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатнос |
| го к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтож |
| ам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} |
| тније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио |
| у извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разг |
| ега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог |
| ајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па |
| роба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим |
| њи <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клуп |
| ко се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљ |
| еку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи. |
| ла! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро! |
| акао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и |
| е сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и |
| /p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спир |
| ти, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други |
| ице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— З |
| у, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, о |
| 234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Не |
| де се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" |
| о један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књ |
| {S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало је |
| — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као м |
| сеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и |
| ора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викн |
| баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да иг |
| е по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} |
| разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а ексел |
| по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да |
| аћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола |
| врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све |
| рудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тич |
| и носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га |
| нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем |
| к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се |
| арку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече |
| .{S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад |
| и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа |
| Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су ле |
| обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски с |
| п-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинск |
| сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад |
| било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— |
| не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај |
| ном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас в |
| огајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању поп |
| А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал |
| моего“</foreign>.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају П |
| намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго бана |
| едам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још |
| е с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се |
| и један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме чести |
| /p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене |
| кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и мет |
| >— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изг |
| ати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему |
| мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства |
| а оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида |
| крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?... |
| е писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један м |
| ио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шац |
| , а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани ум |
| стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Ар |
| — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, е |
| <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" / |
| богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} |
| } И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који б |
| ец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека с |
| Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола |
| дњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала |
| у, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоа |
| ки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна с |
| евима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо |
| о или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији |
| о доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како ј |
| а другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољубили! |
| од велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без и |
| Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче п |
| онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па он |
| м овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсу |
| узу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — ве |
| а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говор |
| банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је |
| мрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматр |
| на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрај |
| ш два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он |
| здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Разв |
| пириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавал |
| д словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и |
| у то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, |
| кње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни ула |
| ину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема |
| пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и н |
| друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује ран |
| ала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано |
| а тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така м |
| тала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господ |
| >— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p |
| припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и |
| </p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си |
| бл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче< |
| сто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и ов |
| еде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ |
| лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор |
| Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасет српских а јо |
| один-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он до |
| мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никак |
| Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чо |
| i> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —< |
| и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола |
| е!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, н |
| адом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо |
| а и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас |
| абанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад |
| {S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове |
| шећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још ви |
| сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</ |
| <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би м |
| дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога |
| мо штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натовари |
| е доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба до |
| ог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му |
| ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра |
| е... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право ка |
| , јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пр |
| ако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“ |
| нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће м |
| које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, л |
| едног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика |
| не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у |
| и поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али |
| молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула реду |
| p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју |
| е тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p |
| тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути. |
| р ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и |
| у где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела |
| де у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Б |
| икако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољни |
| им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да |
| и „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, |
| разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а |
| еду.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и п |
| >Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве |
| ре рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подн |
| осподин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, |
| ни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превез |
| пира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти |
| у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја |
| све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, |
| ; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, |
| домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ла |
| quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго |
| енска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи |
| о башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука ка |
| ола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У п |
| е</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} З |
| , хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне с |
| тина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и поле |
| и је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то |
| ш никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуниц |
| о је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав |
| и паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" |
| ан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестам |
| тању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и науч |
| да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и стар |
| S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио |
| ног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа |
| ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш ј |
| ле овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Ш |
| му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, посл |
| ног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, |
| е у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините! |
| Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу |
| неког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од |
| слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ |
| >А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро са |
| ашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, иску |
| -Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша ве |
| бије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вел |
| ире?! — рече радознало гђа натарошевице и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било там |
| нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно |
| неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера с |
| <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала |
| не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је |
| Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прав |
| госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су |
| ца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад |
| ! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми к |
| се отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој |
| n" /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима са |
| и кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми мла |
| дну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><foreign xml:lang="fr">Poesie</forei |
| па-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шваргл |
| свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; так |
| ијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три |
| на пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост |
| оје се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кол |
| е и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклињ |
| еко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима |
| акопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није мо |
| едном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла- |
| ..{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели |
| ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, |
| рискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Мел |
| гледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред |
| на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилов |
| а наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зи |
| — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекн |
| ар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана г |
| <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са они |
| седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у |
| епша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замера |
| и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> |
| Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поко |
| ци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним |
| S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone u |
| !?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си д |
| ином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно п |
| да. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине реч |
| ’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје |
| ’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бач |
| у, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече |
| ви ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их |
| Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — |
| гарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немо |
| — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расп |
| ретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци |
| ђ.{S} Службеница!{S} Службеница, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — заустав |
| } Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена |
| ад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три чети |
| {S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутр |
| сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите с |
| господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви ст |
| </p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ |
| о пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређи |
| но...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и |
| познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> |
| добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе |
| у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та |
| S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на |
| нув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који |
| било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитст |
| е по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па |
| једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и за |
| у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама пос |
| е, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласо |
| рај и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да уден |
| нија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да ј |
| ог боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста бура |
| е зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} |
| ло га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога т |
| ник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле |
| еца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а |
| игла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да мате |
| Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p |
| та га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на тегл |
| S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћ |
| пет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до |
| сава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија ви |
| влију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, |
| ратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и м |
| о видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је би |
| заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Н |
| жи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силни |
| А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и |
| ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио |
| а и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, к |
| Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, |
| > <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да диван |
| ше, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, т |
| то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’х |
| n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с не |
| видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.< |
| ришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у в |
| И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су |
| ва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат |
| краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада |
| пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри га |
| не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, мил |
| ли два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађ |
| ретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> <milestone unit="subSect |
| зговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и с |
| , као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и на |
| па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „ј |
| , шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А |
| рст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> < |
| о треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла |
| утито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} С |
| {S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетно |
| ас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" /> домаћин |
| у описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напо |
| света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам за |
| тогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомис |
| о од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, |
| адити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то ми |
| довољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из ус |
| а ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи о |
| жа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена с |
| пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштуј |
| га пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше о |
| > <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Как |
| ли као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцил |
| ње излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довла |
| ша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате |
| али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру |
| ло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса. |
| оп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад |
| — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња. |
| уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиља |
| је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси |
| фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај |
| амо <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, зна |
| /p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је |
| де па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О |
| е служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запрепашћено |
| разговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква |
| ољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасениј |
| p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим ч |
| /p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила посл |
| се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим |
| стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор ил |
| е.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у кол |
| да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста чест |
| гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе |
| нда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречк |
| воје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о н |
| ица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава |
| миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом |
| вљивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати лев |
| де да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вам |
| но живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином |
| нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S |
| пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, |
| ле <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’ |
| енуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио весе |
| ридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у вр |
| учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; не |
| онари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, |
| празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мал |
| пећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану |
| , к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... |
| селу остали попови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb |
| изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу |
| рохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама |
| жавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је |
| ...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај |
| , фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад |
| пи опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пиј |
| лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди в |
| о свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица |
| ак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и ве |
| има.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.< |
| даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише уда |
| до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добију само они свако своје, него и дру |
| т на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до тр |
| деше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му |
| заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну |
| све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о ст |
| ку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга своји |
| сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није |
| дупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она |
| /p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— |
| оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али ник |
| Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у |
| и и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекл |
| е, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и виш |
| читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га.. |
| л у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обичн |
| да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се |
| војачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле |
| Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>зд |
| ако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је |
| сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по |
| сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ с |
| се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води к |
| исмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред |
| упе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није мо |
| о, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је в |
| фика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’ |
| а једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, |
| ју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је пот |
| } Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, |
| нда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, бож |
| у, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истр |
| оле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у |
| увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две поп |
| .</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још па |
| лика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пу |
| рећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена |
| о и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико |
| било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — реч |
| ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једн |
| једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе |
| кви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и реч |
| жим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није |
| се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем бла |
| се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" / |
| како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога |
| , и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и прест |
| ељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; |
| рпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А о |
| ћајних средстава.{S} Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељо |
| С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле |
| акав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џав |
| чка настаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} |
| аки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворк |
| ли, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода |
| м се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао. |
| а броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S |
| зи, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад |
| даред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане |
| i>Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, |
| ом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што до |
| се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од св |
| ти! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Пе |
| оја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова.</p> <mi |
| им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; |
| S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а ба |
| ди Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званичн |
| ко се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, уве |
| га, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће неср |
| био пород, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компроми |
| дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за дано |
| и Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао |
| пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ с |
| одитељи су обично после заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, х |
| ина човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тра |
| заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} |
| што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S |
| на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је носио до члана |
| девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечер |
| не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво |
| ога састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад |
| чила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> |
| о ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим |
| еном, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке из |
| они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, |
| а</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау |
| онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да |
| Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спева |
| и’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док са |
| е поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што р |
| Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, к |
| је су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним т |
| ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јул |
| емецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху |
| ош су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвалили један другога глас и пјениј |
| ли у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као |
| мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање в |
| си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеј |
| ма ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљај |
| >— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о |
| и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне |
| зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти |
| су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а д |
| .{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="1 |
| чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отиш |
| одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује б |
| вале паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свет |
| у па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, пр |
| зме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, |
| — рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о к |
| па су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’ |
| /hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве |
| поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није |
| разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра |
| једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске дев |
| влијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи |
| ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што |
| ких школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер |
| ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђ |
| нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуч |
| ији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се св |
| наца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; |
| јало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и о |
| ома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, |
| рестаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом |
| ио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде так |
| срећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Ра |
| чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Бо |
| ’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима дале |
| а.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седиш |
| ан солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене ша |
| subSection" /> <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравил |
| мо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка ва |
| поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се |
| у на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа |
| нтнијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пе |
| са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о з |
| , да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама зд |
| о боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу |
| уја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле |
| </p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољуб |
| — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет. |
| радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим ст |
| дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити! |
| е хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О |
| орити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче слан |
| или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — в |
| исну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, С |
| а фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобр |
| ц Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудје |
| а, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, сн |
| етар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и покло |
| дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје |
| оповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <foreign xml:lang="la">status quo ante</forei |
| тељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на руч |
| угу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће ч |
| чине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва |
| , <pb n="406" /> махну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га приј |
| и шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели |
| надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{ |
| а руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{ |
| је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја т |
| заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А |
| ђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било тестамента не било |
| .</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... нег |
| нине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зуб |
| Разговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се |
| а ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитат |
| тору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола |
| азбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не |
| де ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="3 |
| едим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их сп |
| онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју позн |
| унца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а он |
| сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> |
| је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, б |
| било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и сви |
| једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадав |
| уће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само |
| оваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, |
| нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли к |
| тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило |
| се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банац |
| товима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао дома |
| и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у своји |
| о је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се ко |
| продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву |
| е што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— И |
| ол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — |
| час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српс |
| али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарек |
| а!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан. |
| га к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један то |
| , па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако |
| и живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Бог |
| не дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава слу |
| с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ |
| бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим они |
| итаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју |
| ураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref targ |
| ! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до |
| увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него |
| — Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела! |
| у њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове |
| други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или нам |
| ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро |
| рефили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, ж |
| о је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> <p> |
| ’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на |
| авобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А в |
| сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин уз |
| паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од време |
| несе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Б |
| у и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до |
| ?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n |
| ице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне шт |
| ар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— |
| </p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога |
| и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу!...{S} |
| и</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та |
| и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S |
| -Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина к |
| оследње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп- |
| па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по |
| својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не |
| има треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на |
| таоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не веру |
| > <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, |
| изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше |
| тати и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш |
| подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велик |
| а буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира |
| странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за |
| и се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</ |
| нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва |
| па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</ |
| по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане тре |
| тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика |
| рса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствари с једног места н |
| је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом п |
| о десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много |
| ком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гл |
| > <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос он |
| тине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била р |
| афа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си |
| н ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, |
| ја је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, п |
| којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дот |
| с, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Пам |
| зну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два тр |
| ацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се боја |
| оп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам ј |
| веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике |
| бро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> |
| .{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, за |
| е низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је |
| слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од траф |
| ада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — |
| ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} |
| ринцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену пр |
| ц: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинств |
| њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} |
| ично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би |
| се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и |
| ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почеш |
| ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то ј |
| по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су |
| дарске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, |
| не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо о |
| <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} |
| есет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет и —</ |
| ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> <p>— |
| Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи |
| : — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узм |
| то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згод |
| он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара бог |
| дин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш тво |
| ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Ни |
| Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p> <pb n="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, |
| бадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће |
| имећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствар |
| је тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо |
| аљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, ре |
| приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта |
| наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с |
| е да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу пр |
| ету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, ста |
| ра за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „ |
| а како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опе |
| же описати, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њо |
| д вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не п |
| пириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине |
| е која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и |
| од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и н |
| ће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него о |
| поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му |
| , одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на ка |
| мором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима |
| ретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпит |
| јан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат у |
| казати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали другов |
| а, док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале ог |
| виш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му |
| , него једнако потпирује пламен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да |
| ош њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала |
| едну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнет |
| у погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко |
| ца и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" |
| тпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb |
| ве у <pb n="357" /> некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара |
| личних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз це |
| ацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је |
| — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини мета |
| ли јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила ј |
| ао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста ви |
| ењкања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — |
| ува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — и |
| евим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до б |
| Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерс |
| } Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, н |
| а, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи н |
| га дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, |
| лепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрек |
| Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашин |
| и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понек |
| /hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и |
| молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну |
| ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — ви |
| лског рада у вртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи |
| пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће можда која радо |
| остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и |
| а се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; |
| е што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јо |
| набету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи с |
| и шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; други |
| а морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С |
| сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи посл |
| оручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не сапл |
| те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за ви |
| о ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га |
| вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је |
| ебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а |
| газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викн |
| к сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега |
| ахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? |
| на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се |
| ак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, нас |
| да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија ј |
| ол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, |
| опственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је припо |
| да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не мож |
| азговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драг |
| тина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па |
| умом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мал |
| ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од |
| им лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ниш |
| можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к в |
| ржећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало ше |
| } Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред |
| нија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед њ |
| а све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превр |
| есну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="subSection" |
| l> </quote> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне |
| и прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта |
| мтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали с |
| во, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</ |
| е, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, |
| ави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.</ |
| ји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: |
| о како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, к |
| и да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латин |
| каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле п |
| а је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И |
| па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши |
| оведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Пл |
| он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јул |
| ато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је ве |
| пко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва дв |
| о осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако ј |
| мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је п |
| јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и о |
| јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, |
| и које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> < |
| не једна или друга савијајући штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то ј |
| фт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздрав |
| ањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакоја |
| две три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај |
| ла.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној н |
| иће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље< |
| аву девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће до |
| а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас п |
| дна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек з |
| ивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша |
| међу башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пр |
| <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја |
| <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, |
| ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једн |
| ем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако |
| се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени кли |
| " /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој, гостинској соби.{S} Нам |
| ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те |
| вим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} С |
| е никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд ко |
| тишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, |
| ...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мисл |
| а била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас |
| ме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о на |
| ата</title>“</hi> </p> <p>Овај састанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{ |
| „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{ |
| > око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је |
| Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њ |
| <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по |
| р двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} |
| ) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, |
| дарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пија |
| ="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један |
| pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зу |
| по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кр |
| и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пу |
| и, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише места свршеном клирику |
| али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платил |
| ајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп С |
| тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>жен |
| авчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме |
| т пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле |
| д попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумов |
| ланерски, хусарски, инфантериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} |
| ако је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа ј |
| уда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељим |
| товала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтова |
| само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била п |
| в би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <milestone unit="subSec |
| места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш ниј |
| ио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њ |
| одне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрај |
| ненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју |
| еко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да представе себ |
| ише волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је д |
| трају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села оби |
| могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и |
| иповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ |
| о грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Как |
| среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није мог |
| ко, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су он |
| пштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, |
| ао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о бе |
| лу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпоче |
| кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Ш |
| сави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје |
| те, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није г |
| чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме |
| е на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, у |
| о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само он |
| слушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, |
| ени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме |
| ну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кол |
| !...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми ј |
| !“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" |
| обогатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да |
| , и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо. |
| </p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече пут |
| теке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нист |
| некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо |
| — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да |
| кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу с |
| оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се |
| о и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишаран |
| чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а |
| еном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у обр |
| ?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од с |
| само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог |
| е у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је |
| их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта с |
| тала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, |
| је је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу своји |
| Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу |
| код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а от |
| је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, |
| p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још |
| асак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа |
| ="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S |
| мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре! |
| ерка очевидно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да |
| кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и д |
| , кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керуви |
| нако из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> < |
| ги нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толик |
| м дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи дру |
| р не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то |
| етка ствар, познавајући конзервативизам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау- |
| х осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтив |
| о дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, ж |
| господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“ |
| идиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и заба |
| оклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.< |
| фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг |
| а шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Те |
| , моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишва |
| акила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — |
| } Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо |
| ице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као св |
| м, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, |
| ина?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас с |
| меш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде глас |
| онодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, |
| > <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi> |
| уто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два п |
| Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа П |
| ња и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, к |
| уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> |
| у госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо л |
| оспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало |
| ти, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и ше |
| дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се љу |
| 21" /> га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже |
| га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме м |
| , некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђ |
| 60" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрни |
| прегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала |
| дан грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изглед |
| тављању прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. <pb n="370" /> Фрау-Габриел |
| гу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољ |
| бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да |
| тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико |
| свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи |
| не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифр |
| , петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш |
| p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза. |
| днем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој |
| латним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — |
| еба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се ода |
| еман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p> <pb n="185 |
| ата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопо |
| ио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би |
| л први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак |
| пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у |
| неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговором постају и сами живљи и инт |
| најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога фазона, мало ће б |
| и) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:la |
| слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима |
| ило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, ла |
| и.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да |
| отерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне |
| створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са с |
| да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распа |
| ге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети, |
| hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p |
| е на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на |
| су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо |
| Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера |
| алило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек ка |
| ца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке |
| сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове, од ко |
| ом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са |
| поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пар |
| тву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мир |
| се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, |
| осталих, завршује се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </ |
| Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те |
| Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Н |
| .</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дор |
| сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи |
| м на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој ц |
| т и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта |
| ше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p |
| го је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њем |
| он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешпе |
| оседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако |
| а, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрз |
| Прича својим накарадним српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господи |
| њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’ |
| оп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често |
| па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијски |
| рећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из с |
| идили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb n="330" /> <di |
| ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћ |
| за вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегор |
| у и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком |
| н куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је јо |
| , па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... |
| Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— А |
| и у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац би |
| бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова |
| ш стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак п |
| недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и г |
| и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро |
| и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> |
| га, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњ |
| ету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће |
| рази се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког |
| надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже |
| седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје |
| ауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморим |
| ладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах ос |
| аго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо с |
| дно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих |
| ћанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! |
| и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу |
| рце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од |
| асом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако св |
| њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да н |
| а са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си |
| жи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред ку |
| га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одв |
| e> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју |
| > <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нић |
| ази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, |
| маћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет п |
| марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога |
| шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте сам |
| S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада г |
| i>, забавља својим стародревним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који о |
| икну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала з |
| А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p |
| — Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S |
| оварао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник између угодника Божјих |
| лосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан |
| не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, |
| године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га |
| а.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, ал |
| {S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је как |
| и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају |
| ло горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="33 |
| ед прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али |
| гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И т |
| блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али ј |
| b n="381" /> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се р |
| на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и ц |
| и, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се ук |
| није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, |
| да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, њег |
| 66" /> ствар свршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег |
| опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</title>), као |
| што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, |
| није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и |
| сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме уд |
| ш’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-а |
| ња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угој |
| ајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или |
| е нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу |
| ла дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке |
| а сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, је |
| маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а |
| } Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало под |
| ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мир |
| ладожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере |
| аше свете православне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, м |
| Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="329" /> |
| су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отиш |
| одлази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, |
| стајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му преба |
| вар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је о |
| било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један |
| ној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И |
| ругоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у она |
| вно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, |
| гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад про |
| ставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беам |
| а ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и |
| ина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па |
| мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике ма |
| и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека тре |
| врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер ком |
| ога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, по |
| ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало |
| је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снаг |
| који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски |
| дницу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али ј |
| вај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> |
| их ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари п |
| окака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi |
| де, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као др |
| оши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габ |
| воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом |
| и и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповед |
| древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, п |
| ру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад |
| о Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођа |
| раху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нис |
| спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, з |
| е Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ п |
| да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети |
| кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — |
| српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежн |
| била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма г |
| .{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ чи |
| ачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и са ти |
| и невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе |
| песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једн |
| у, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватов |
| други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једни |
| е свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен ава |
| ије марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и ч |
| епо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни |
| е зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто р |
| се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше |
| reign>.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све |
| p>— На спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> |
| о тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један |
| урт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта |
| о баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — |
| де никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и |
| коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што |
| l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је д |
| нејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“ |
| у двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је ж |
| ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?< |
| му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш з |
| а, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом мес |
| гло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца! |
| тко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада |
| чинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до ш |
| к’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћир |
| повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— О |
| н, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та ка |
| о као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не зна |
| већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и дев |
| сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како о |
| ин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... |
| Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слоб |
| смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад с |
| ивни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна |
| рати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је |
| ре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Мног |
| фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас |
| ихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од д |
| зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као жи |
| знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити! |
| о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа |
| одитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све н |
| од, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — в |
| сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз |
| д.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да |
| то и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и |
| ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315 |
| виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желе |
| ада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да ка |
| п’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био ма |
| по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, в |
| о! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’ |
| му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да к |
| S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја |
| се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље |
| ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао |
| тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћ |
| па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} |
| — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче ш |
| доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све |
| о жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога уч |
| де.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се |
| коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а д |
| стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је н |
| и још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} |
| се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону про |
| лов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај |
| ак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после то |
| чно постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она |
| догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад у |
| Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све |
| асловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</ |
| о јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девој |
| Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву гр |
| м“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогла“?</p> <p>— „К |
| ина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху с |
| ра се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како ј |
| г пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима с |
| да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S |
| га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде |
| нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах |
| поштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским кап |
| вали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили |
| ој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знат |
| етике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклен |
| ела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час |
| кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и |
| том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прош |
| који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веров |
| је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда в |
| је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је в |
| у!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да |
| а у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди |
| очешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако |
| !</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који |
| о три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и д |
| енути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} |
| ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — |
| а се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi |
| Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандро |
| а променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и сл |
| који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а р |
| вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> |
| } Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако |
| тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим |
| да се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном мал |
| се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по њима.< |
| а дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари се |
| је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и н |
| нуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, г |
| и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} |
| се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу |
| т пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно |
| Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена н |
| вку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у |
| поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођ |
| па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал |
| ши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— |
| Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим чита |
| > <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> |
| ведао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао |
| — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то прим |
| вих суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни вр |
| зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.< |
| вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, |
| Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мо |
| молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једв |
| S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спи |
| и, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су би |
| оп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал |
| тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама |
| погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и оп |
| а изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је |
| да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швиг |
| о да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празнил |
| па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гле |
| крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запе |
| види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је злат |
| ловац у том расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија м |
| свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим |
| ли опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује |
| меју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину |
| ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рек |
| А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Мелан |
| и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" /> домаћина који га од времена на |
| фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно |
| о за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово П |
| едан гром, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" |
| та више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим ниј |
| ного више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да б |
| е Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад ст |
| о Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре |
| и, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо про |
| } Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са мед |
| ош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред |
| један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гле |
| ’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што |
| у промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, |
| све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и не |
| е заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу к |
| -Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске к |
| ла Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, и |
| у се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само се |
| па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Прав |
| пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, е |
| м сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. |
| вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а |
| задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; |
| плакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерал |
| било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмар |
| видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сват |
| дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, |
| лија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у |
| варали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p> |
| рошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се |
| расну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у на |
| било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка |
| а су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По с |
| говарање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S |
| за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокак |
| се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек |
| ара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господи |
| трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се пореди |
| је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, |
| а ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>! |
| кла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали |
| ом само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од с |
| е сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум |
| ваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном ча |
| е.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност |
| е што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и др |
| и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни см |
| ло покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе до |
| сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео |
| ="subSection" /> <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и в |
| аве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне |
| — Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже пер |
| је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И |
| је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је св |
| весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је |
| } Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је |
| онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде К |
| јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по |
| за своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни она |
| и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познав |
| ..{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш |
| ве сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме! |
| д, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и |
| господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p> |
| сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да |
| у према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом чита |
| ц за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После |
| било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— Код ме |
| ари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно |
| а <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и за |
| саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се са |
| а; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — |
| Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути |
| ега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за |
| арочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, |
| тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То |
| ка и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирин |
| е и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут о |
| ико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која је плив |
| рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да |
| све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, |
| бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па ск |
| његова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он к |
| инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још мн |
| ала, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском |
| пу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А |
| чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу ваша |
| се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „н |
| па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити |
| о леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} |
| Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко с |
| и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После |
| рестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими т |
| опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време |
| дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, |
| ћи ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „ |
| ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика |
| и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бит |
| и!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, |
| клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Н |
| аво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!< |
| !{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сва |
| ецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп |
| <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. |
| ко пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено |
| али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то |
| јдуже младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у о |
| мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а |
| да за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам с |
| рећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вел |
| ећи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{ |
| {S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, |
| пира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ак |
| , а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај |
| онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се |
| слове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице прир |
| не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена |
| а високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње је |
| е упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори |
| ороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до |
| а Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ |
| ign> проучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви |
| то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</ |
| ам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа |
| његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Сп |
| раве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако дивани |
| ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у за |
| ешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим ре |
| т нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n="236" /> се о свему и о |
| оп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} А |
| вуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и |
| е било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији ко |
| е, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамил |
| бро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипц |
| страшног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време |
| химандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да че |
| е по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво |
| на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који |
| >— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спи |
| у и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пусто |
| кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као м |
| е ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га |
| , та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој |
| Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а |
| .{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некак |
| а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Ша |
| каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p> |
| х!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створе |
| авно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или припов |
| ила завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог. |
| рас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездиц |
| ма (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да |
| игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по п |
| ју гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачиц |
| </p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе |
| роводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то ј |
| , а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и же |
| очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, |
| платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке |
| ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алд |
| , формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има ра |
| да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се јед |
| > <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{ |
| а памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је једнако у себи декламовала |
| ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро. |
| же, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировић |
| и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде з |
| све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада |
| а и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S |
| упало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не м |
| ког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски |
| S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћу |
| летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак |
| већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме |
| ерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој |
| авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је |
| елу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав д |
| подски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упут |
| рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, гнедиг |
| ку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио так |
| ше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије уз |
| клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запи |
| су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док нису |
| један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по б |
| и прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вред |
| есме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао кре |
| н детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега |
| ила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два |
| шко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астр |
| завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али |
| било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l |
| екад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био |
| шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало и ова не мог |
| сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Пер |
| 245" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу |
| све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у |
| ацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су |
| чет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p |
| екиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се д |
| се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.< |
| у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p> |
| миркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једар |
| tion" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава позн |
| <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; дав |
| изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродне |
| иву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодни |
| “!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само к |
| вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и гос |
| би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, т |
| е гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде опет иг |
| ло би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме |
| оведа.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p |
| тављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и |
| ,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило п |
| бра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, до |
| акво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато! |
| и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, |
| о да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је п |
| другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго |
| односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принц |
| виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње у |
| у кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће |
| де плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним стиском |
| се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише баб |
| лана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало |
| се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово |
| виље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а к |
| зије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се припо |
| оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше |
| играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> о |
| е но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују ш |
| И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не зн |
| даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије |
| но за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако |
| прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна ј |
| Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати |
| Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <milestone unit="s |
| овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S |
| година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, |
| Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала |
| и из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не зна |
| мери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека коме |
| емо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше из |
| а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} |
| } Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком |
| ахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира |
| Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте т |
| сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разгов |
| ија нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо. |
| поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} |
| да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрве |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не тре |
| су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицо |
| дела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много м |
| Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> |
| ицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за пис |
| је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две перс |
| аке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није |
| и.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — |
| сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и <foreign xml:la |
| зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у |
| а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код к |
| ере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’ |
| зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до то |
| ? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре |
| оред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина ч |
| т, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно |
| етни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких |
| и.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била |
| олико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се што чешће м |
| ите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити |
| ему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то с |
| к и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињи |
| hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је стар |
| сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни |
| са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни ч |
| дно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки чита |
| читали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, д |
| сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к |
| врта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме секс |
| та је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, п |
| т шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — корак два па стане — као господин нота |
| </hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi |
| а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите н |
| као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се допада |
| њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њ |
| вор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од с |
| празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село ч |
| о мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашен |
| ехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажми |
| оје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмеј |
| хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви с |
| его се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така ч |
| да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља |
| „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију које |
| к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута |
| ном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се |
| тина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра |
| ако су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата |
| није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не |
| не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но |
| моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били ши |
| ишта, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па |
| то треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јо |
| да <pb n="245" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Ве |
| и задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На С |
| причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Ве |
| че <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто |
| ме да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога |
| о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас ј |
| и начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда |
| месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шт |
| ш луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згран |
| дознала и после разносиле врло савесно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва |
| мо захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек |
| к у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само |
| разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и |
| што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја |
| све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста |
| ерзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је жен |
| кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају |
| е на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало |
| да зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и |
| аветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споме |
| ’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро |
| о!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину! |
| каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што каж |
| зе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа |
| и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој с |
| а; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубар |
| да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му м |
| е до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рад |
| ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Ш |
| га!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто ко |
| е доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде |
| тију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седн |
| никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p> |
| ина, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису зна |
| ете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</ |
| ичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, г |
| латише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи ба |
| о је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван |
| уци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова |
| а, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако заве |
| >Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да |
| нула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.< |
| га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и округл |
| {S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах б |
| ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и та |
| ећ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се |
| докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <h |
| ма. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш ник |
| је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо с |
| да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га |
| абриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешп |
| ите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, мило |
| — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и |
| ом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свин |
| о је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилик |
| Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад г |
| ешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од |
| истент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Сам |
| ждрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених |
| ровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-с |
| А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар нед |
| ћу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по |
| р људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ в |
| ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, п |
| ти, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то м |
| па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то |
| кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па д |
| питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! |
| ће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не тре |
| ије било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше |
| оговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изи |
| а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљад |
| рче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде |
| ћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто |
| ира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован тр |
| зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, |
| је никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила |
| дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} |
| мученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан |
| немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По св |
| кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, |
| ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А в |
| и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, |
| ш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола.. |
| ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и жив |
| би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој |
| о, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове |
| шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до |
| ира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се пог |
| онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, |
| пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола |
| у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, |
| ва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том |
| лазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал |
| не напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечера |
| пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина ми —</p |
| то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокако |
| ркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо нек |
| ко, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили |
| е тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако за |
| ати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спре |
| ваној, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно |
| и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети |
| огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} |
| својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами. |
| Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све |
| ли изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за ког |
| или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чо |
| ања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сук |
| ас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још з |
| глала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. |
| још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту н |
| кан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она |
| упио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о д |
| батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах следеће |
| за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један изд |
| {S} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањ |
| (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запре |
| уташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није бил |
| да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — |
| ђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет мал |
| зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјај |
| г дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће |
| у страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, |
| ети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше |
| у из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како? |
| оша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{ |
| Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да п |
| ија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протоје |
| ко је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се |
| И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе т |
| д’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> |
| >— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног |
| у умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенц |
| е, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисл |
| нати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајућ |
| е здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те н |
| ме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца сав |
| море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путн |
| кадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј. |
| ст, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди |
| p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Никол |
| да пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти оп |
| љивали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их ј |
| нске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокако |
| о!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је |
| ће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!.. |
| руго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро |
| осматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула |
| во и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако н |
| коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога п |
| — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једв |
| и други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојник |
| гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтан |
| натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли! |
| ј је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ћ |
| опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је изд |
| е!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и нес |
| обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбу |
| им се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају |
| мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о |
| саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико |
| еш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како ј |
| <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о не |
| која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> < |
| е.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се р |
| а берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— |
| “ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом |
| чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујућ |
| гу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле |
| идите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. |
| измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио т |
| ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’ |
| кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— |
| ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш |
| ословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме |
| и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били с |
| S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па уз |
| господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коњ |
| .</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нест |
| шити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— |
| селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад |
| поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта |
| Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по бла |
| Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па он |
| дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части |
| аш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек пом |
| а тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чу |
| адала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству |
| {S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, о |
| на!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти зво |
| о да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све че |
| из неког расположења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није |
| а целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала не |
| чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре по |
| га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао г |
| , па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, |
| ој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих својих.</p> <p>Место је било ве |
| а срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је |
| су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покуп |
| пако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара |
| ло, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га |
| руина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате |
| ере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на л |
| о си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до ча |
| } И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас |
| Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?! |
| <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Оч |
| , да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је топ, к |
| ле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна сп |
| ко јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Ш |
| и“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку |
| кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, ка |
| н.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за в |
| опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! |
| леко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано мо |
| кије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за |
| моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико |
| две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, пода |
| уб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</ |
| од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно |
| се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> |
| убива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољн |
| Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се |
| оји се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор |
| ју са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле неве |
| ено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, |
| тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, си |
| село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотав |
| да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на д |
| S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу до |
| ше знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог с |
| ком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им |
| му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — в |
| оме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да прест |
| а.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме |
| S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музи |
| ула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања сл |
| чи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ |
| ања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случаје |
| лачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!... |
| бро и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му место дају за столом, јер због сватов |
| /p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, |
| кући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих |
| ивот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу |
| ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, т |
| а кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жаба |
| , будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског „<title>Тагблата</title>“ |
| Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.< |
| осле оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <foreign xml:lan |
| зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> |
| а, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на друг |
| ко рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан пос |
| о и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи к |
| а, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу сп |
| ожемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба |
| га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и вршење њ |
| краси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди п |
| смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је дв |
| патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, |
| сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, |
| еба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло л |
| Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи. |
| и тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне банке</hi |
| та по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и |
| кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се |
| у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе < |
| већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекме |
| сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од ц |
| дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на та |
| добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљ |
| укли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да |
| све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ћ |
| , што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипн |
| јим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у |
| меје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја |
| ви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> ка |
| ацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, каж |
| ко пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме |
| ење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, као што је већ |
| дин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петл |
| вот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна ј |
| кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прс |
| устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе |
| то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, |
| тресну од силне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући уве |
| Остављају раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} |
| милоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> < |
| ескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| им и интересантнијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица |
| нда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ |
| наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо! |
| — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ај |
| аћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље |
| вом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну |
| носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да иде |
| хунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} |
| — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вили |
| с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос |
| ивуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у |
| ар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете к |
| n="296" /> <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спир |
| снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, |
| две.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> < |
| ?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађ |
| мо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не р |
| и — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, не |
| поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, |
| па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само д |
| и затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какв |
| а од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је и |
| и и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је у |
| на, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија |
| ме извинила.{S} Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзнове |
| да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре |
| а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који п |
| било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати |
| огледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама ве |
| је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најм |
| мо да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{ |
| b n="228" /> <p>— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне д |
| бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама ж |
| и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их ст |
| дају гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је |
| ајвеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све по |
| ава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намеш |
| ића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, |
| јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да |
| „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А шт |
| е се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може са |
| леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ства |
| рчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиг |
| је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта |
| де г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену ка |
| жа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак свом |
| разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разуме |
| дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била |
| њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири |
| принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле |
| кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А ве |
| швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, |
| седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа с |
| икао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Досит |
| љан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплет |
| риела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла |
| на, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу |
| ну, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е |
| му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то н |
| гове дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да с |
| у му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> <milestone unit |
| тимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p> |
| ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родите |
| им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова |
| чиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој |
| рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него |
| им руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет |
| ном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пр |
| оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем ст |
| ку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} У гневу св |
| же полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и сре |
| на кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна б |
| .</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расп |
| е док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> |
| у, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="267" /> <p>Настаде почивк |
| оме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повиш |
| ривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћет |
| више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и |
| волико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те |
| рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервати |
| није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом и |
| а.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично по |
| има.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, ка |
| Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте |
| форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{ |
| ба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старо |
| афија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било |
| вом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; неке гру |
| дао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ |
| ивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула |
| о дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тиш |
| и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме |
| цу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порт |
| на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро |
| јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ там |
| Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубе |
| и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после |
| и једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у |
| комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гле |
| ом кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чиву |
| носе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене |
| <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били н |
| о убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа |
| а га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у рас |
| а главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не |
| i> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако как |
| асто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ .. |
| хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} |
| и ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</ |
| ема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подј |
| иска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и |
| да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да |
| акије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и ну |
| {S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог |
| — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му |
| е са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је ве |
| </p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула |
| Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник |
| на се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прође |
| јао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткре |
| увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што се дог |
| {S} Известила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна |
| се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се ме |
| плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану |
| уповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и ра |
| то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису доп |
| а полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p |
| валама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада припове |
| етско расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p> |
| је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу увер |
| а сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, |
| а, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе |
| је — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, |
| како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, |
| а заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу |
| се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кож |
| пископима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, дом |
| ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад |
| гурније знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишња |
| кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> п |
| о да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и п |
| 63" /> на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала |
| ако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Ша |
| а у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ |
| ува сапун, <pb n="110" /> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још до |
| огло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је ј |
| бело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо јед |
| своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— |
| нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се |
| век, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А |
| n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила |
| ашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на |
| иже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спир |
| рез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, |
| трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно да нико не чу |
| јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је |
| гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је |
| а парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак |
| а љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господин |
| кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва зан |
| к кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари ј |
| жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— |
| <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово уч |
| .{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељима, о старом време |
| ет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељс |
| е и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и квас |
| га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и дан |
| дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нест |
| исле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, |
| мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о проце |
| ом оделу, у разном душевном расположењу и на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој |
| сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни примет |
| кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне оч |
| ликована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и постала данас већ позната |
| а сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — ода |
| лас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се н |
| реност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{ |
| то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој |
| ожјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености |
| илији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тре |
| у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају а |
| почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са |
| кили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У |
| РВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује назв |
| ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану пре |
| ђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не |
| био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мањ |
| ледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што каж |
| аду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то б |
| тва!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S |
| него заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — к |
| с!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђе |
| ира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколи |
| је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила с |
| дна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној дас |
| е гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <milest |
| } Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте т |
| рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу ту |
| 166" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро п |
| ла.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:< |
| осле те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> < |
| у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца |
| гога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n="286 |
| истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за |
| Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет |
| код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за |
| гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут заз |
| ци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> < |
| ало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а |
| } А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би |
| уга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спир |
| ов или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта ос |
| а све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и |
| {S} Међутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће |
| ма готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са |
| упило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, |
| вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да |
| их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! |
| звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у к |
| увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било |
| л’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „ |
| уком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Ла |
| рбенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, |
| о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај к |
| мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се |
| и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га поз |
| а је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, приб |
| та тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпој |
| јима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па из |
| а блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, нас |
| ца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлати |
| а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, шт |
| поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, |
| Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смеше |
| пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима |
| пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девој |
| из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече |
| ако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, осв |
| на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је забор |
| , без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја а |
| За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дош |
| а се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} |
| на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још он |
| ла умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> |
| ло се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске за |
| на што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, |
| о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако неч |
| а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.< |
| д кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петров |
| ра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма |
| а ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзл |
| л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а д |
| асан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} |
| плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n |
| ; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако |
| р и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— |
| га, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пе |
| а с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића |
| које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Н |
| S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чуј |
| есту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви за |
| шла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била |
| ј летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере |
| у да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале |
| гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бац |
| <p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба вр |
| , бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове дев |
| екуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци |
| спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш к |
| ала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је П |
| преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док |
| другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</ |
| ти и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламо |
| едног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутил |
| радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — |
| ну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је |
| онда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из |
| у и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част |
| да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука. |
| елога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу |
| луша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учини |
| о чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавн |
| ила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога |
| е видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред и |
| су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и д |
| кра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него сам |
| а Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25 |
| ила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје заста |
| дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак |
| е јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госин |
| се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главо |
| и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ |
| ула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са |
| ш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дрит |
| опада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задов |
| n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два т |
| а арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиш |
| гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне те |
| таре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више пр |
| ро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> <p> |
| м оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахат |
| није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало |
| га виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ |
| еднако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила |
| е — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Беч |
| ши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са |
| а, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео! |
| у и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, |
| а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као виш |
| а било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа н |
| ра он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не пре |
| Даље има још неких слика, старозаветних и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква |
| све фотографија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највиш |
| жу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова сна |
| свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменутих пош |
| итаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прили |
| о извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ познати као в |
| едан роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина д |
| на, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блат |
| анске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш |
| еко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би |
| ој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не |
| тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а он |
| е с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у |
| е ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јав |
| но и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрп |
| у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварит |
| оми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели |
| !</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — д |
| гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</ |
| мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и коле |
| а с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда л |
| пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> |
| им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone unit="subSect |
| ве то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не м |
| ти, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наран |
| а је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?< |
| ости.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткреп |
| амо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су т |
| у младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се |
| тогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Би |
| ате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш з |
| Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да |
| е!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, |
| ’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и беш |
| накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А |
| , за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се |
| кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о |
| у кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке |
| Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{ |
| ћкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да и |
| уж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен |
| {S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, п |
| то ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О |
| а последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће кршта |
| узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ |
| ао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о |
| е и том приликом су између осталога још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или |
| {S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо |
| тавља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових |
| но женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље пон |
| и?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп |
| ао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} |
| !</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта гов |
| <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да |
| ударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> |
| о сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што |
| “ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персин |
| : „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па |
| ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang= |
| је му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару |
| могне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали |
| и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, |
| м сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- пр |
| .. они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у |
| обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и |
| ако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{ |
| но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле... дакле |
| го Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, |
| </p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог |
| е стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а |
| !“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако прав |
| а му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута р |
| лети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Мелани |
| , па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела |
| пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније |
| онити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем |
| научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на пла |
| бави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још н |
| о други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни |
| образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бреск |
| шњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних придика) да улове младога |
| уб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га и |
| јну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По |
| е... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, |
| о на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, |
| а, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољ |
| да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— |
| pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, моли |
| ажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ва |
| ти, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд т |
| таљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одра |
| и моје очи чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не бро |
| /l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пи |
| /l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годин |
| ре,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој |
| шо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“< |
| о,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l |
| е <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда пл |
| це!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </q |
| врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> |
| оје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезн |
| ре,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опе |
| се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови |
| јте, слатка мамо!</p> <pb n="233" /> <p>И Јула поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове |
| и сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче. |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>И једног летњег дана — осам година после испричаних дог |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером |
| о изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и по |
| младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише др |
| а,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чис |
| некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, |
| сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа |
| а мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S |
| о неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авл |
| а језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућан |
| дономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је пон |
| ше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — ви |
| ше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багре |
| арога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар |
| анабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почети |
| Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање |
| била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и |
| о живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нест |
| да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играј |
| погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било о |
| држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом |
| азати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жи |
| ом извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све |
| у а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпал |
| беш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опе |
| вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му |
| Његовом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити цел |
| још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, о |
| е падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе п |
| је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се |
| димио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <mil |
| диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле к |
| ио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, |
| својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Н |
| капи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе |
| дма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лаја |
| а како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Св |
| р да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а |
| овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и |
| вет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћ |
| лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацују |
| влије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном с |
| ж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од јед |
| каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим. |
| анин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само ш |
| ми, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди |
| риној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обр |
| непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па |
| ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и |
| ели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?.. |
| послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} От |
| е Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Б |
| Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, она |
| <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму вол |
| поткресани па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од т |
| м свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n= |
| таде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> |
| S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да |
| би децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљ |
| к сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није.. |
| н воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин п |
| доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је |
| ира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пера није био о |
| апелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — |
| још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које |
| ату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку</title> |
| мо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер |
| о мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’ |
| р!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког в |
| н седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи |
| /l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> </quot |
| не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, глед |
| Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наиз |
| Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило неки |
| а и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Пр |
| н хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће ова |
| ког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до |
| >Него Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или в |
| ре!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на |
| мешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l |
| на и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толик |
| сле вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’ |
| аспале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице |
| има, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.< |
| гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на п |
| ко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се |
| удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрем |
| сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму |
| вати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је Јулини |
| евојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње врем |
| ицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица< |
| Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтов |
| главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не х |
| ма у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!. |
| оде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; расцве |
| ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим ду |
| о је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је |
| е ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш изм |
| И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћута |
| Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се |
| жења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-с |
| ам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иро |
| равица.</p> <p>После ручка настаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладин |
| Дечурлија је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Не |
| да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се |
| и вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их ода |
| дно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напољ |
| елики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила |
| Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дув |
| што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, шт |
| и пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрика |
| у-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p |
| ика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и с |
| у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, ал |
| само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и ви |
| ао чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једв |
| шњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мис |
| нији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако н |
| n="284" /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред |
| а се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи на |
| , увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, |
| није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими |
| нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту |
| е, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p |
| ница!{S} Службеница, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Со |
| руго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, |
| док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n= |
| цима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога |
| пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата |
| у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нис |
| тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат нај |
| риви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је с |
| љно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта говоре!{S |
| ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је |
| га је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињ |
| него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушн |
| зе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, н |
| оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вр |
| реписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на после |
| о „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч |
| уга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно уку |
| два па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш ка |
| , — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сам |
| ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је |
| све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недељ |
| породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} С |
| а гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије |
| д кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се |
| ли бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а |
| опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комш |
| и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топо |
| ископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладн |
| све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p |
| ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> |
| ишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у рит |
| господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А д |
| се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а |
| па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} |
| мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола д |
| ј је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она |
| оп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Си |
| се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сва |
| ма оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па |
| мо неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми |
| трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела припове |
| ку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, |
| о у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после кр |
| } Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку ви |
| се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво вол |
| о ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нек |
| ене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, |
| или!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу |
| аслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани сви |
| ине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоц |
| или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема мес |
| ле се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је |
| е и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и досет |
| Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да у |
| зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то завис |
| И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио |
| е, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, |
| епавице“...{S} Па она њена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљивост —</p> <p>— Пр |
| и швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле в |
| е још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S |
| се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је зас |
| стави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се б |
| грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шт |
| теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било д |
| кли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, |
| својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега г |
| Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуч |
| , фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још б |
| <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ |
| да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, ни |
| ло, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шт |
| шег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе |
| ати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> < |
| ели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да |
| запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свир |
| вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Пер |
| ештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвук |
| м тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад |
| се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слу |
| и си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне бе |
| l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова |
| вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас |
| уцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели по |
| је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач |
| је вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата в |
| не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинској соби.</p> < |
| јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И |
| .</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на |
| да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мисл |
| Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани ра |
| {S} Или удара у тамбуру, <pb n="138" /> иди преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пец |
| летку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен жив |
| ли, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмит |
| <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Позд |
| очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јул |
| меје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на |
| ; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о |
| ела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту |
| ра.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p |
| фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љ |
| у окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мач |
| а.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћ |
| . „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, |
| а моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Б |
| ’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’ |
| ави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опе |
| ајбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{ |
| им, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу |
| —</p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p |
| ог!“</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! |
| ш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — нег |
| екати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — на |
| угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је госп |
| се указа путнику диван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти т |
| ику диван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није би |
| а: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије. |
| посета; другим речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi |
| јица да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да б |
| адије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије с |
| улу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене др |
| зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено |
| еним кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и |
| к и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, |
| биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом |
| ња свака својој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а ка |
| госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако |
| а још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очи |
| — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сај |
| и је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја ни |
| даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету |
| ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „ |
| дан Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком |
| а!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар И |
| “ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — |
| ће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека |
| {S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И |
| pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Так |
| м свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора и |
| То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондак |
| тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око |
| в се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који ј |
| , (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити |
| обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — |
| ј Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, |
| крофне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А дом |
| и.{S} Или приповеда још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни т |
| а је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је леп |
| вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све |
| несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала |
| Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), |
| је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> |
| сметају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке |
| нај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља својим стародрев |
| то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „с |
| та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па |
| ад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га < |
| дна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпај |
| за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седа |
| е разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да |
| <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким зви |
| осле закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сл |
| ао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан гл |
| а је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у |
| ај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли св |
| хрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова.</p> <milestone unit="subSection" / |
| <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и |
| ...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? |
| сподин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у го |
| ко један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме рад |
| б из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и |
| е оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцула |
| собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи с |
| сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:< |
| мењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онд |
| уће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви т |
| било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је |
| урно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво |
| ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С т |
| су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан |
| а Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе! |
| једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фи |
| поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Тем |
| вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и п |
| е нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако бли |
| ење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора |
| гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим п |
| им стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала нек |
| шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патк |
| никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење.{S} За то је оштро |
| а би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна ник |
| боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне де |
| {S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела |
| , — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда |
| је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења које даје младост и расположење, а |
| ј је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па |
| ак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисал |
| очео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хи |
| а. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До повратка поп |
| терани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму пр |
| је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдума |
| о јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јак |
| рота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} |
| ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане <pb n="381" /> чизм |
| иналдинија</title> интересантног романа из разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{ |
| а ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора т |
| а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матор |
| го банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне гл |
| нај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, п |
| ло обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овак |
| јују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се по |
| а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чив |
| ; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути |
| ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што |
| </p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га његови, |
| други глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Х |
| .. та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S |
| ако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванред |
| ургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије.</p> <pb n="371" /> <p>— Голим грлом у јаг |
| оли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуниц |
| амо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали |
| S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у де |
| е била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једн |
| проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мо |
| другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пент |
| се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</ |
| школу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао |
| су га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично мора |
| а Ракила, једна лепушката млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о ник |
| а сетити свију оних непријатних ситница из ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга |
| /p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволаст |
| сто! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади он |
| ечком Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуд |
| вим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуц |
| а Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро с |
| па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, |
| ели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна в |
| <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та к |
| омена.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан |
| ашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чуд |
| кву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацов |
| паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и же |
| н, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S |
| це.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} |
| варима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са |
| бо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни |
| испрекидано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а |
| и да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно |
| ом тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, д |
| поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држа |
| аквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме |
| о и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине, деле |
| ога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватн |
| својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерс |
| "91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то |
| ичне речи гневне попадије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страш |
| тоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том |
| ну му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мешта |
| Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљ |
| .{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, |
| ријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам |
| се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавал |
| ис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром |
| знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p |
| би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког са |
| Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се пре |
| а једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} |
| неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Ма |
| а попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били так |
| уће које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— |
| на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја |
| ће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вим |
| ечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пут |
| о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да с |
| из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, |
| а које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ак |
| жен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела |
| неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике |
| досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје по |
| p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а дру |
| аху од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и |
| ку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о |
| ако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог ле |
| ве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и цркве |
| кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n="46" /> <div type="chapter" |
| ола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S |
| а Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане |
| догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у по |
| елећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, нав |
| вадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео |
| ачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај ло |
| ле те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара |
| оване ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л |
| за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, |
| ола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако п |
| у, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да |
| у!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с ва |
| а је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четврто |
| а морали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по |
| н тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила н |
| није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му каж |
| о. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола о |
| и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутрашњој кисело |
| прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пут |
| , престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани тикт |
| тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сока |
| n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцк |
| ога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу њ |
| се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Пе |
| неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изглед |
| опа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до |
| , наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, |
| ошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је |
| лношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и |
| рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пац |
| фалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — п |
| b n="120" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — |
| и, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо |
| ику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их поз |
| или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} С |
| ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, |
| старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А з |
| куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то ид |
| покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула об |
| вље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један |
| учили латинску школу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Ш |
| ја; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја ост |
| кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за наш |
| , — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало рум |
| ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете |
| ити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у т |
| антне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тад |
| предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ |
| све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p |
| јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује |
| е се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложенога <foreign xml:lang="la">corpus delicti</f |
| а навлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи та |
| /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да |
| те! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од с |
| баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теб |
| тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се |
| ад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу б |
| а весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <pb n="320" /> |
| <p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Београд</hi>, 1894.</p> </ |
| брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право ка |
| шала јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да |
| ма показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире |
| ије место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p |
| ифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-С |
| Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила ра |
| ign>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљуј |
| , ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једн |
| си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ |
| траху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркади |
| уги пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки |
| е.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти |
| } И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их |
| ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури г |
| му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Ј |
| ла и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за краставце из в |
| је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и с |
| у, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је м |
| з два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и |
| Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="227" |
| се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао |
| о је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће н |
| ругима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и јед |
| з ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" |
| гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити |
| нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса |
| младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како |
| p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о в |
| ај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је исп |
| ин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> < |
| свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, |
| ише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, влад |
| увимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару |
| е, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана |
| е весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоч |
| нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред гос |
| ака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им |
| Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад т |
| један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане рук |
| домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао од |
| ики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и |
| и око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошића |
| створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, како ђипа |
| олмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку |
| ети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде |
| !{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини |
| ојој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћ |
| путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи |
| ас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави |
| гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад |
| паорска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да |
| није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице ви |
| /> <div type="titlepage"> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ БРАНКОВА КОЛА</p> </div> </front> <body> <head>ЋИРА |
| остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирин |
| о је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај |
| башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана |
| е наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво сам |
| а седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима |
| која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла пар |
| лу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и |
| авославне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за ч |
| ога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; |
| илику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина ког |
| у се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге |
| {S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тућ |
| p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце каси |
| да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо |
| ол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече г |
| а се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата к |
| рени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придру |
| ћи колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" / |
| спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни лис |
| фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> Пролазе јед |
| Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака св |
| на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао на једном дрвет |
| село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису н |
| у за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком |
| !{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгуб |
| ије, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заједно продужише пут у разговору и |
| еко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредо |
| ститати!{S} Шта мислите; добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он |
| ао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} |
| како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се са |
| ра и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу |
| !{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служи |
| ’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубо |
| се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па |
| из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’ |
| пењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг! |
| <hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спада |
| миомирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. |
| апију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га |
| а опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило бил |
| не некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је ок |
| иној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за ше |
| н другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о х |
| и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господин попа и један и други, |
| још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код неког |
| од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересант |
| скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку п |
| ђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „за |
| е знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка |
| пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа. |
| n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће |
| </p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном |
| -а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Доб |
| на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} И |
| пски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите |
| учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се н |
| имском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p |
| анија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеж |
| <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како |
| 1_C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на р |
| > <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада ч |
| <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари ка |
| "> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потвр |
| 1_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати |
| ead>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћи |
| р.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спи |
| љу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то? |
| и један псалам: <foreign xml:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћ |
| l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе ст |
| А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели |
| а...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, шт |
| ељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти |
| тврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу |
| одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не |
| овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикера |
| <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула п |
| на у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title |
| ма, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико |
| је.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дуга |
| је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ер |
| ажим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну |
| отле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је |
| јевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— |
| младина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, б |
| забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера |
| наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедањ |
| јстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све јед |
| али крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је |
| е то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече |
| ао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „ |
| сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb |
| ву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је гр |
| , па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цвр |
| ла омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности ово |
| омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у |
| неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолин |
| S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ к |
| сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S |
| то сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет |
| p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путни |
| . Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’ |
| ринту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати п |
| дан сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је че |
| убјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пе |
| нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може ре |
| у!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, к |
| кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те |
| ак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве.. |
| н, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут |
| S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види х |
| гледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ |
| им домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, |
| ала <pb n="51" /> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја |
| се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клањ |
| } После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет |
| га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| мендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледа |
| се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садак |
| ће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом |
| за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на |
| ријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <milestone uni |
| Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбр |
| широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњеви |
| <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу |
| благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу с |
| пним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукам |
| оме му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере |
| дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то ство |
| но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немил |
| ула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Поне |
| мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде |
| одне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пре |
| ор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично пок |
| шти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у |
| че мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито т |
| него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија |
| пира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забрину |
| , па је онако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила т |
| у, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо н |
| ала неко задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова б |
| лосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шт |
| а камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико |
| ећ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриел |
| ма“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брз |
| е то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћет |
| су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} |
| о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је |
| а и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па |
| ом ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и л |
| у се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која п |
| gn>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад |
| ако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио |
| ли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није чита |
| и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шт |
| и, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно м |
| таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као ш |
| Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>Ово о |
| ве дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумир |
| Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ |
| — Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... |
| своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд с |
| сконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с к |
| ира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва ж |
| не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у ку |
| ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.< |
| сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије |
| као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</ |
| , кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а |
| ао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мај |
| ог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом так |
| ечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично гов |
| гљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора ску |
| а Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек с |
| а, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако ла |
| нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она с |
| цама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, |
| па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Ка |
| роји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „посл |
| То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чи |
| они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег бокт |
| ју некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом |
| оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опе |
| отуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га |
| на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, б |
| е сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом кој |
| немо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп |
| а захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву |
| седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој г |
| чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапс |
| , који је после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, |
| читеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад т |
| и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вел |
| притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тв |
| ака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метну |
| и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о са |
| о ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а |
| Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хва |
| о суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у т |
| ви људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би |
| која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, какв |
| лује тепих од шареног старежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита |
| домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, |
| ти!{S} Могли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцр |
| ти у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно |
| се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по сво |
| милијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као к |
| су измакли тако за једно четврт сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних |
| широм велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап. |
| су њене од неког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сл |
| ола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настад |
| а, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен заус |
| љино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најл |
| и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и р |
| извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а ма |
| њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пац |
| ата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи н |
| ка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова се |
| оша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S |
| атна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} Н |
| шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би д |
| јну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлоби |
| кој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и |
| ја или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А гос |
| вио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Ј |
| , — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне |
| едну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Га |
| и шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира |
| оп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава през |
| у читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољн |
| и из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме |
| а оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућан |
| тка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пр |
| Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а |
| ак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, помаж |
| Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је |
| Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда.. |
| i>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло доб |
| и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвештенст |
| а по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Ј |
| ке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се |
| Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Ради |
| ла к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд |
| о <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у |
| е ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још ни |
| шевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо |
| во! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спрем |
| толице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па то |
| ла била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам с |
| му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мам |
| смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију |
| би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, п |
| жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је |
| ру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених |
| Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} |
| на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— |
| даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица |
| а то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} |
| Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да ост |
| — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па ка |
| извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, |
| дин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушниј |
| а је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. |
| них рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ |
| Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} |
| ци поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не ис |
| {S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара п |
| — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је |
| и дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква бл |
| то ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет |
| једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и |
| итељи су обично после заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хва |
| извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сва |
| исам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој п |
| а отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева старосватица пету строфу:</p> <quote> |
| ити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у |
| екањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо л |
| лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, шт |
| где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, |
| зела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер та |
| ајпријатније забаве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и ок |
| за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани |
| еба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићем |
| аијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их дом |
| ан!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад |
| , натенани проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S |
| дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и |
| дачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли враг |
| , па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо!{S} Мој пок |
| те што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правит |
| за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> |
| p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n="198" /> |
| p> <pb n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф |
| сти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала |
| ва и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо ду |
| ица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о |
| је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Мела |
| — Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђ |
| ало, онако, натенани проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе |
| неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће са |
| одан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од нау |
| итајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов вози |
| ам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај |
| само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p> |
| — Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — |
| унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше |
| ра окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> < |
| ута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће кућ |
| учено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о? |
| ста салветом или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још јед |
| ви прегледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и |
| пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се за |
| је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} |
| ера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се |
| можено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, јед |
| <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа |
| b n="193" /> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, м |
| ограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подаци |
| Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и |
| ати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Мела |
| е мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах |
| одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да ком |
| водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а к |
| камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у н |
| да не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси |
| {S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од ј |
| Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, |
| > <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пас |
| b n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа. |
| беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од т |
| само да нотира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај из |
| догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> |
| а поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И |
| убаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама |
| а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине |
| е кочијашио један, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Ј |
| p>— Све, све сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле.. |
| ило, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, |
| овор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце |
| разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’ |
| једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</ |
| S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар с |
| о и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није ша |
| ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад с |
| ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</ |
| а ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колик |
| плахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чиз |
| Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— |
| к срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је ми |
| обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост |
| ећ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">в |
| и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разго |
| ју и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десн |
| па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су огранич |
| љине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о |
| г кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин |
| ајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш м |
| у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фра |
| кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ! |
| /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према |
| а наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и п |
| поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најб |
| ш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на |
| и попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господ |
| ај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не в |
| едан већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и |
| и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јо |
| руће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде см |
| Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очеш |
| ипасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо |
| патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упрти |
| } Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити |
| а једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и округло |
| сподар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних зајед |
| /p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те |
| Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, |
| само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се < |
| ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како госп |
| реко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледал |
| лањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лоп |
| него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; |
| } Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па ле |
| креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S |
| и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра дан после бурног |
| пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних тр |
| ве те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n="378" |
| ма „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвеч |
| позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> |
| но гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не |
| ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> |
| су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијено |
| е нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће |
| <ref target="#SRP18941_N1" />тако ми је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, с |
| ао да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; |
| то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни ваш |
| ; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа П |
| ну кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћи |
| лазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а н |
| ичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била |
| шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао |
| ипаном који је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S |
| е?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— |
| то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се гос |
| звините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ј |
| о по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бостан |
| } Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупо |
| ерни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује п |
| да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешно |
| м, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се |
| ости“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, |
| ице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стра |
| сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општеств |
| горећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и |
| салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватни |
| ’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’ |
| S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, ј |
| ар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} |
| горем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљ |
| ам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани с |
| опће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силн |
| </p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу |
| еш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ра |
| у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други к |
| пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала |
| ов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, |
| аукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде |
| — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе |
| ојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тер |
| ела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак |
| о не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо |
| ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> к |
| због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири |
| ша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна |
| ди је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, |
| а. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о! |
| о је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> |
| јама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и в |
| језик изображена света.{S} Прилично је изгустирала немачки језик који гђа Перса још једнако бр |
| Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торб |
| плакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је |
| боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да ид |
| а баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се за |
| ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та |
| ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штрике |
| откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, а |
| е то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} |
| > или <title>Преходницу</title> коју је издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ов |
| ад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав |
| ије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све п |
| са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спо |
| дног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та |
| е, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју |
| о, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази |
| о као недостижени идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ |
| ази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а она је дав |
| дузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песм |
| , и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву |
| сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића виш |
| НА СРЕМАЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАНКОВА КОЛА</p> <p>1898</p> </div> <pb n="0_4" |
| година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју про |
| дија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S |
| “ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавил |
| добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрам |
| и, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи као ста |
| досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и не могу |
| е.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него |
| Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, ст |
| ци. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице и |
| могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} |
| ак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја |
| речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} |
| па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа, <foreign xml:la |
| у после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— |
| н!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око себ |
| едом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде шеши |
| је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да |
| ућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе |
| Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</ |
| <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, |
| у дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина |
| ену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишин |
| олим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лиц |
| мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, к |
| ет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како се прав |
| ози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бо |
| ати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану ј |
| ито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунг |
| е!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, |
| дин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — доб |
| све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче чита |
| сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се др |
| уче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пи |
| ириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У |
| еће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата |
| .{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну |
| господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и с |
| би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво з |
| но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету |
| неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине |
| е читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разгово |
| опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у |
| <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} |
| и се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти |
| и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Ф |
| ругога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у р |
| га само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако обичан |
| и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Бо |
| ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутр |
| е се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штиф |
| а у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је има |
| бар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуц |
| амо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ |
| од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме |
| те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђ |
| ом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запи |
| е човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, в |
| а чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу |
| најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заједно продужише пут у разг |
| била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана |
| на код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми, што, у оста |
| јзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о ка |
| оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и |
| дар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, е |
| —</p> <p>— Наопако!{S} Каква несрећа? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло |
| /p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — к |
| ске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и |
| пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбин |
| штафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и но |
| с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади ч |
| ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, бра |
| ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{ |
| ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим в |
| {S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села потера о |
| {S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па |
| онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута цело |
| бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, п |
| е породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој су |
| — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е |
| жи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди |
| слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између осталога, да није само око тога било, чију ће ће |
| је певала гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласо |
| је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" |
| и отпочело се отворено непријатељство, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> |
| е Глава пуна врло интересантних ствари; између осталих, завршује се подужим монологом и једним |
| А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи |
| спева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као трију |
| непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и поро |
| за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако |
| ослате тужбе, отворила се грдна провала између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба |
| но име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно |
| говарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних |
| овети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити савијачу с маком коју он |
| рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S |
| о“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих |
| утру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада таке као у се |
| шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа |
| кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају |
| бука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ п |
| во, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је неш |
| а.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали о |
| у том и околним местима, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо ј |
| о и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело н |
| умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знат |
| <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више го |
| “</hi> </p> <p>Овај састанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога ист |
| по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у |
| е свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и саопштавале једна другој, све што |
| викивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које |
| <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); је |
| садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} |
| {S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су |
| оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакон |
| оме се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у |
| година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и з |
| ве солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадиј |
| Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г |
| Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одма |
| има и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, н |
| да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл. |
| и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш |
| тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са |
| великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наз |
| ку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство р |
| подину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Изнен |
| о, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину В |
| чуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! |
| а се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xml:lang= |
| г омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја |
| Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, за |
| ни зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа т |
| , код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ст |
| укујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она а |
| ди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После чи |
| нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> <milestone u |
| вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерал |
| да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> тру |
| а оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. |
| и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S |
| га ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољн |
| је је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира и |
| " /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педљ |
| азати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Шв |
| и <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не |
| то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља. |
| n="256" /> и јасан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста |
| одина реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно о |
| у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клав |
| у самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино |
| ма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, |
| п Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>О |
| кам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! |
| опова распростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и ст |
| увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А |
| дне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> |
| -Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колима која стадоше, и рукова се |
| ете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љосн |
| ипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити |
| наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула |
| есте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и |
| p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо |
| жу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлиј |
| лаве је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног орга |
| а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,. |
| аспирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, по |
| дма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад б |
| а дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је н |
| правити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у |
| су жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове, од којих <pb n="11" /> за м |
| е. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може |
| ла га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској со |
| <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је |
| а то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично после заб |
| не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а с |
| да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спре |
| ености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} П |
| дпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прили |
| ру у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{ |
| цуски, јер је здраво заволела тај језик изображена света.{S} Прилично је изгустирала немачки је |
| оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да н |
| п’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позива |
| је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље н |
| више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једно |
| и, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n="178" /> <p>— Е |
| и!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у |
| то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин |
| га летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену |
| љуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина мас |
| није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети п |
| , јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо <hi>Омладини</hi> |
| обро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља п |
| а врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним же |
| седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као |
| гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посл |
| ора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се |
| то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изг |
| } Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити |
| јима се сувремена критика најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.< |
| раг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће стотину |
| њених фотографија у разним позитурама, изразима, разном оделу, у разном душевном расположењу и |
| чаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спир |
| ко знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па н |
| ну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за |
| насликан <pb n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да |
| <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бо |
| ња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа н |
| да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је топ, кол |
| ри а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњ |
| <p>— Благодарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина сл |
| а кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по до |
| био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, |
| да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Гла |
| је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и д |
| Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините! |
| >Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети |
| г’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</ |
| лится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> |
| астаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом п |
| p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола |
| p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и сви |
| и у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све са |
| и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да |
| ија ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за паповања каквог |
| ећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног век |
| </l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хула |
| тру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају са |
| Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени го |
| па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} |
| м цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо |
| дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне? |
| па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако |
| ље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и |
| нскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S |
| ца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — ил |
| озову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S |
| ирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „К |
| ом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледа |
| застајкивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу, и је |
| м није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост |
| за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва за |
| устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствари с једног места на друг |
| арима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра да |
| је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или пр |
| није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазрив |
| еамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ к |
| еве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право |
| одина свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом п |
| а што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ру |
| хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за |
| ђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патр |
| ина доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред и |
| страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Доб |
| д си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп С |
| дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па |
| му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p |
| , Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, не |
| Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, |
| А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, |
| ег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, пр |
| свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал |
| есте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што |
| сам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу н |
| летили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле |
| b n="309" /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштв |
| охијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему |
| ам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Ч |
| p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек |
| д’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд |
| врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p |
| Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај к |
| а га већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он |
| нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> м |
| ега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили |
| сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она у |
| сен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ коли |
| а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад |
| ли штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: |
| је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако |
| ке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију о |
| S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се |
| удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лет |
| тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новц |
| и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о |
| Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже по |
| њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> < |
| шља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — |
| о, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја вол |
| и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и |
| о пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, |
| и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и |
| , „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од ко |
| амо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш |
| Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравн |
| а Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на |
| hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу |
| прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а ј |
| ла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l |
| е; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, не |
| е да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога |
| „Ово је или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенција намрштено — или незграпна <hi>ша |
| “ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова |
| етка-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало |
| ра.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, |
| е после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога |
| си тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он |
| в <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који |
| рактицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и |
| ешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија |
| </head> <p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је |
| ко се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво |
| ћма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре д |
| у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да |
| у и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туца |
| пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено |
| а све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n= |
| е плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и |
| остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови ни |
| д тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога |
| певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба |
| азбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у |
| је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили ка |
| ес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начини |
| помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену |
| а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или та |
| мтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, ко |
| пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па |
| ебало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на |
| ј књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на руб |
| е немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, проч |
| омаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту таран |
| <pb n="138" /> иди преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата шти |
| застрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попа |
| и тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме |
| строитељку по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа |
| је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако п |
| ди крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дан |
| аш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно и |
| ли <title>Последње дане Помпеја</title> или <title>Преходницу</title> коју је издала Српска Омл |
| желите <title>Работнике на мору</title> или <title>Последње дане Помпеја</title> или <title>Пре |
| ио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што |
| вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— |
| >ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпо |
| мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њ |
| ари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућ |
| ски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138" /> иди преписује Песма |
| и увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чу |
| дару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара к |
| ио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још давније ствари, из времена кад није б |
| чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме нећ |
| у, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са села као... као о |
| тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да предс |
| hi>, или — вели Екселенција намрштено — или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једн |
| сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одв |
| те, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пре |
| тицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — м |
| непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p> |
| ари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он |
| требу сеоског „<title>Тагблата</title>“ или још боље „<title>Интересантеблата</title>“</hi> </p |
| го и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разго |
| мо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео |
| -Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S |
| од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је л |
| стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело |
| .{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице |
| да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код сво |
| ; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову |
| је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело да по |
| е, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљи |
| бискупа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судб |
| а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на у |
| о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљуб |
| је било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} |
| брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и игра |
| ла, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој |
| е је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, м |
| ти и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; пр |
| смо на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен |
| век посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И |
| ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај и забадајући штрикнодлу |
| о на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле |
| ао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди |
| ајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући п |
| лу неку песму коју заглушује топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шу |
| а сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} |
| есило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне |
| а јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад |
| есани па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.{ |
| јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће |
| ку, какав апотекарски помоћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже |
| све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани |
| дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у л |
| су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило |
| дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа |
| тај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће и |
| р у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад |
| <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенција |
| како није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; т |
| и дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике |
| а све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, |
| е једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих су оп |
| да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви з |
| их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људ |
| оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна |
| унга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши |
| м натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви |
| урало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шар |
| оме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" / |
| поведање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена би |
| т наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па |
| воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Господин-Перо, |
| аки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па |
| у’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао ниј |
| а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ |
| а, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зеј |
| е прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа д |
| лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеш |
| о не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из |
| арекао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас изво |
| народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштаф |
| ци певају, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестамент |
| тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештенству Влад |
| да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о то |
| е решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у |
| 8" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се |
| олут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S |
| ањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали |
| остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је ув |
| их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и |
| о ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се ра |
| сла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговор |
| — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро |
| ена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не |
| Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и |
| аки час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам |
| једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може |
| е му пастве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту |
| алеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по со |
| пео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље |
| биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавите |
| у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале |
| руго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали с |
| а једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили |
| го какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало о |
| м на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда и |
| , не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном та |
| и фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, |
| еланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које |
| Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и кој |
| сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:< |
| аквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <p |
| ом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они п |
| о се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, |
| Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших ру |
| ије био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све |
| i>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после |
| лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се |
| етнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе к |
| ћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, |
| S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијег |
| е онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту |
| ожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, д |
| је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад |
| исле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с |
| том селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену крино |
| н преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о |
| и никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише бе |
| > <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по сел |
| ко се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, |
| е дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица ве |
| е није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, |
| Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспо |
| где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред веч |
| или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" |
| е из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири |
| адне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да |
| yrl">ум Готес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта ст |
| сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те |
| је: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, |
| душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермиј |
| 41_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код п |
| : донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пре |
| <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела |
| <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или |
| а ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов |
| те признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђ |
| !...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прав |
| и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да ј |
| чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака |
| силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у |
| те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас |
| кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} |
| ење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, |
| } Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не об |
| на да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића н |
| ала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p> |
| сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним ук |
| рала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у |
| осподина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — |
| {S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не м |
| да што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које су га зати |
| еду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прили |
| оме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим и |
| hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја |
| .. <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер ј |
| ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало |
| , каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> |
| попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити |
| о била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој с |
| играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског < |
| ки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се |
| ћу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зим |
| ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио |
| ија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ ум |
| е сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ ода |
| ја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па мор |
| зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим т |
| да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене жи |
| ајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на |
| , по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану и |
| ... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумња |
| > <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о |
| улан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и |
| га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, п |
| нам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећн |
| S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и но |
| е знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су |
| иве или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и да |
| авом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, |
| ак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов |
| } Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb |
| ким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други |
| која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За |
| авају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S |
| само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{ |
| д су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је |
| ију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у вели |
| арицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и г |
| лна, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској |
| дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесе |
| подар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о др |
| Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, ш |
| разговарали у колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, нара |
| ли њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци |
| и себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{ |
| оји нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас чо |
| у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.< |
| о.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њи |
| он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сет |
| , из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из |
| } Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле |
| ће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и |
| талац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још ч |
| и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али ко |
| ини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> |
| ни ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре |
| кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту на |
| иле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под |
| ажити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно досети |
| обожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих |
| ашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то леп |
| вета, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Фор |
| еке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Пр |
| у они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо |
| топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се |
| ри крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама гр |
| /p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <h |
| салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о |
| .{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба с |
| омисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има та |
| и, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама слушки |
| посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> |
| е, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, т |
| <pb n="376" /> <p>Ту је, тако помажући им, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле неп |
| нмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту |
| и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову |
| ачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} |
| забављао.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општин |
| у, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида |
| кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Госпо |
| кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком! |
| брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба! |
| {S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солда |
| и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а не |
| другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: как |
| заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао за правосла |
| ило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са сви |
| и.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшеств |
| шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који ст |
| па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски ле |
| ових и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога госп |
| Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била |
| p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?< |
| ој књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца ниј |
| беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе п |
| сто у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе |
| а кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на вр |
| ерисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ер |
| на та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или б |
| ако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се п |
| е девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње в |
| на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза! |
| омислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па |
| ко су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси н |
| м кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лак |
| је никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> п |
| их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе сам |
| емање опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фр |
| и потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по |
| ина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је |
| врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од |
| есењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна |
| о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женс |
| тер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него |
| е није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што |
| S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о |
| возан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Пер |
| једној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Ме |
| ...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру иноверних попова; или да |
| е, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред |
| Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само п |
| нда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оп |
| су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сат |
| а сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда |
| , — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, |
| {S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца д |
| лико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је |
| то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле |
| .{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; |
| , — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то |
| поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели искрено п |
| е баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{ |
| је, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио неш |
| он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> < |
| јете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи. |
| Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку |
| {S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и с |
| сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— М |
| она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на |
| вет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се |
| поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли |
| а. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нем |
| ’<pb n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе |
| на <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све треш |
| ога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцило |
| ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све |
| е у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а о |
| дим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пе |
| елика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису |
| } Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— |
| ирик... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Перс |
| е, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се про |
| ио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о |
| а: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни |
| а, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на д |
| х а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Т |
| — Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перс |
| вно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада |
| а шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ћ |
| пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати |
| о је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам. |
| катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га |
| заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ |
| је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на раме |
| данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја мо |
| иста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво |
| како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто врем |
| е <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само |
| <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — |
| ила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колосално је напредовала у к |
| а за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Ј |
| -Перса (као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље час |
| аја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, |
| !{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева |
| у је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева), да му о |
| се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам |
| ели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој гр |
| же ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} |
| {S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само |
| о Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дана, али ник |
| селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! т |
| силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре к |
| оја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, шт |
| ин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мо |
| ати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа |
| и света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере |
| ена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неко |
| ="la">corpus delicti</foreign>.{S} Даље има још неких слика, старозаветних и других за које <pb |
| >Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да п |
| тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман |
| ијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој рез |
| !{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља. |
| захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, |
| сама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супруго |
| ко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих п |
| еходница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title>Карловачки ђак</tit |
| си они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не м |
| S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере |
| ре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем |
| Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то д |
| штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мише |
| р одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, на |
| леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’ |
| одите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна |
| его да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије.</p> <pb n="371" /> <p>— |
| i>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, |
| т.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја |
| привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба |
| а се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литур |
| > <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај |
| ћак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ.. |
| д ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!< |
| ад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али |
| гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или |
| натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо |
| /hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мисли |
| вим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини м |
| , страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, сл |
| } А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p> |
| го Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма |
| себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разли |
| , коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и |
| } Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачван |
| о како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових |
| даба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је |
| колико полицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} С |
| их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је тешко било н |
| коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p> |
| љ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући |
| друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситни |
| да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћину који се целога |
| авали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, г |
| рају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. |
| Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека |
| пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из св |
| е звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је |
| ао добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да с |
| знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</ |
| јега је неких десет петнаест егземплара имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима |
| војим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <h |
| док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све |
| ла к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и н |
| се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S |
| но дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n= |
| омна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца зв |
| кво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се изми |
| све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка доче |
| о имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, ни |
| — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањ |
| сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, |
| Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ св |
| о плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да представе себи, |
| пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи |
| раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Габриел |
| тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није бил |
| > <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословиц |
| у поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Х |
| али су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у |
| кве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми |
| ти, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несрета |
| кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спирин |
| то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, |
| >— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска |
| го, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви |
| и столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже пате |
| /p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и |
| поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољуб |
| > <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све |
| "88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узме |
| м ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прик |
| у малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} |
| ас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет |
| о, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћ |
| бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ к |
| рса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> <p>— |
| ка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Има |
| и.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <milestone u |
| ре....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још |
| — Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се |
| } Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —< |
| д је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом |
| доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, |
| } Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина |
| ’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ |
| и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе |
| сли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу |
| е податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општ |
| Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад |
| ад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од ме |
| етка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се з |
| ино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су та |
| едно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купи |
| аном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на |
| ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлу |
| љан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на приме |
| је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то |
| едним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер |
| <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп |
| тована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је п |
| } И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога. |
| ђе.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да |
| ач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били |
| уђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде |
| главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој |
| укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустав |
| } Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, п |
| во понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се т |
| и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и |
| и, новопостављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је нар |
| ка остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мис |
| а за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћир |
| <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</ |
| „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон у |
| арим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу свако |
| језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Ко |
| перемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г |
| p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на |
| Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> |
| о красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, |
| раво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> |
| каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са |
| одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“. |
| ,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390 |
| на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не м |
| — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“< |
| аве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва |
| бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је он |
| наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; траж |
| заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођ |
| ком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја по |
| спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Б |
| колико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p |
| кти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Оп |
| рећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло |
| ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па св |
| ису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је ко |
| S} Док се они разговарају <pb n="48" /> имаће прилике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија |
| седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче бил |
| ио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> < |
| ’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, |
| р послом, господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задово |
| ија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="2 |
| евала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад пев |
| још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко |
| " /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, т |
| кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта в |
| и комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и не |
| ошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: |
| — Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи |
| косно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</f |
| на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} |
| , а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво |
| и, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</h |
| ш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Е |
| о неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</f |
| инти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milestone |
| мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испра |
| стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти |
| у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори |
| ем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије. |
| ав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „х |
| Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и |
| еним образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} |
| одине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док н |
| је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, кој |
| ро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спр |
| а ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити л |
| сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о |
| вовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и з |
| сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш |
| м, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, |
| ао дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљ |
| он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо |
| ругога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темпераменту.{S} |
| су она иста два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп- |
| са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ |
| ми без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред дец |
| д се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ |
| драва!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставил |
| е, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у којој с |
| било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по дв |
| " /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио |
| на кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{ |
| они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За |
| } Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то |
| нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ј |
| тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати |
| вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нуд |
| 236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацим |
| <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Си |
| с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не прове |
| риповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором |
| ти у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа. |
| <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог п |
| ве три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај з |
| л’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <milestone unit="sub |
| > <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће |
| него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, коли |
| спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржа |
| кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавн |
| чио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп |
| да ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна г |
| они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и о |
| Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га. |
| <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} Потукли се!</p> <p>— Потукли!{S} Фра |
| етнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћен |
| а пример, има домостроитељку по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан |
| у како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или паст |
| католичког бискупа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно |
| сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cy |
| ленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо кам |
| нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дромбуље, фрула и гајде, али |
| а дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, |
| >Тагблата</title>“ или још боље „<title>Интересантеблата</title>“</hi> </p> <p>Овај састанак и |
| је, тако помажући им, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-П |
| едећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n="221" /> <div type= |
| у цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Заустављали су се код неких кас |
| нијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери |
| еспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговором постају и сами живљи и интер |
| о.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; између осталих, завршује се подуж |
| хефт <title>Риналда Риналдинија</title> интересантног романа из разбојничког живота, који се ти |
| итне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: „Ите, молим |
| кивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако м |
| мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ |
| па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p |
| дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.</p> |
| су све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад |
| ар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантериски па чак и један (невероватно у Банату!) „ма |
| е испод педесет година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ офици |
| аслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Меланији.</p |
| бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо г |
| о пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и дигне сокак |
| а и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна |
| оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнак |
| ио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт |
| апалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој к |
| у, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супр |
| ви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него |
| фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је пр |
| еним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћину |
| оре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мил |
| кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па с |
| а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ств |
| је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које ка |
| ету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да ос |
| ушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешља |
| ста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} |
| их тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се на |
| — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако д |
| у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где ј |
| зор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да с |
| на слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле |
| тијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трош |
| а кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуц |
| “ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ шт |
| ваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретк |
| уског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик ка |
| је знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала о |
| к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда |
| нао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме |
| вентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту ј |
| не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако ци |
| поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало |
| о је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Бож |
| олико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л |
| је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе по |
| но мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер с |
| а ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} |
| ко их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се једа |
| еју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi> |
| ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, о |
| И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам |
| м те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{ |
| ’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што |
| ам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је дан |
| .{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; |
| ,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’ |
| а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, |
| <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равни |
| одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С не |
| Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је |
| је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о |
| аде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми |
| господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синчића, |
| можно! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Таз ис унмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе гово |
| ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p |
| турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: |
| грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Мелан |
| о обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кош |
| Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу ж |
| Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не зн |
| учницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је |
| вовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варе |
| >Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наст |
| {S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> < |
| су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, |
| — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Н |
| , а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене? |
| н га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негда |
| че.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме |
| ли су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p |
| је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па па |
| влажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа |
| о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па дола |
| кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди |
| те и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <miles |
| ане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти пр |
| ако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је |
| у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <q |
| де му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — в |
| даше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељским погледом.{S} И поглед тај |
| } Разговор није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; ал |
| онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се |
| и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она |
| Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено поштована у старим данима <pb n="399" /> својим |
| више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — св |
| ска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега |
| омом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је ј |
| ви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто с |
| а је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{ |
| гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужас |
| још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штог |
| и у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће |
| фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба |
| де прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајд |
| подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни |
| и, „за један кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла |
| ли поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позива |
| та!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка ма |
| бро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је ка |
| ја побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у |
| и да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тин |
| ушедола iеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно испитан“</foreign> проучаван је и п |
| вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је |
| 4" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се уп |
| , ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му за |
| додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, б |
| пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по |
| еса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, к |
| е искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрс |
| и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерк |
| д лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили |
| ав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситниц |
| се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене |
| ицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о |
| ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Н |
| аким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, примет |
| Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, је |
| слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди |
| ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очеки |
| ате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, |
| је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољниј |
| и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и |
| i> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обид |
| рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и |
| , како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први рук |
| реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког |
| на мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео н |
| у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог |
| предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подру |
| демо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка |
| ар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад б |
| аси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се |
| цају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p> <p> |
| путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, |
| чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник |
| јим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> |
| </hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p |
| Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... |
| зе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста кака |
| кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><foreign xm |
| сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно испитан“</foreign> проучаван је и прелиставан једнако и |
| орама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом сво |
| каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искум |
| села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један |
| , како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било |
| екала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а |
| и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборави |
| Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао |
| њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпат |
| разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је заб |
| ћима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди с |
| нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жубо |
| ова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кош |
| ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлад |
| очешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепал |
| неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</ |
| Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани п |
| ти неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где |
| кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>бокт |
| н сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} |
| гојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху нег |
| јим, летошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкам |
| !{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфантериски, и а |
| — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу |
| од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и |
| у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где оби |
| у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе. |
| дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и ог |
| {S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попусти и пољу |
| оре ништа него се само погледају крадом испод очију, само се погледају али ти погледи много виш |
| on" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n= |
| љак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га так |
| уфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја П |
| газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико друг |
| им дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада |
| снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као |
| рави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, об |
| а позната народна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су мн |
| буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, ма |
| нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} |
| иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, како |
| и најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно ле |
| а.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале пр |
| ику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мо |
| ћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="3 |
| вољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин |
| е! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја ног |
| тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се ж |
| у.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пешта |
| ед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошл |
| у, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињ |
| е или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељад |
| и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где се краден |
| "136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S |
| ар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти каж |
| <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То т |
| у тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не |
| {S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обуче |
| на још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на |
| ’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова мо |
| је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и |
| паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и |
| ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А веш |
| торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седе |
| р ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и ра |
| мукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле |
| е од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, |
| је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, |
| отиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два |
| p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али |
| аузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад |
| грењем остаје празна.{S} Укућани седели испред куће после вечере и разговарали се о многим разн |
| ја.{S} И он се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бес |
| ..{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорс |
| и не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент до |
| т што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркади |
| сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побега |
| и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и к |
| као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и он |
| p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, |
| оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то доса |
| {S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде |
| амо се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијск |
| рже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем страшном |
| слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповед |
| да-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по сел |
| од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђ |
| ВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је исприповедано све што је била природна последица Јулини |
| о некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их |
| кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи |
| а ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, милостива! |
| о прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми |
| ра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... д |
| p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши сво |
| Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олуја |
| бе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</hi |
| једног летњег дана — осам година после испричаних догађаја у претпоследњој Глави — путовао је |
| књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за то се вр |
| и туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једног маторог кусог пацова коме је п |
| дити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим соб |
| ем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути п |
| ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и |
| има седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у |
| била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови |
| исану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на |
| час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а в |
| ло!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се |
| e</foreign>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се о |
| за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башах |
| навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — |
| ј услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти ис |
| ла и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредив |
| час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауптре |
| <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се. |
| аметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од |
| е верност њихова супружанска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, ил |
| о су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као насловом ук |
| бана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида |
| да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три |
| сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и р |
| ваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко |
| и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу |
| га да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви |
| д Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> раз |
| ју али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим, |
| , обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латин |
| рте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика кад г |
| то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p |
| м лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone unit="subSect |
| <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... |
| ико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста |
| ете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, |
| па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богос |
| мислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је. |
| те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?< |
| а несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је в |
| игну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам |
| их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била т |
| , није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити |
| ити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши путници ни жив |
| е сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да |
| јхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер? |
| рукчије развијала.{S} Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <foreign xml:lang |
| каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зи |
| да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по с |
| е даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога ув |
| на била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>С |
| тпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по лед |
| лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила |
| то је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, |
| ред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у |
| је калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке к |
| и а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу |
| лави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глава, које ће краћ |
| то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад |
| ра је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући |
| ите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то ни |
| <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и |
| кав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин ш |
| S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" |
| . — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, |
| јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се? |
| она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спи |
| не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} |
| — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>н |
| ру; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше св |
| е једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела! |
| те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже |
| а исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви јо |
| д „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они |
| потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам |
| Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи |
| за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за |
| купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланиј |
| натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о з |
| мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!< |
| противно свима правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није зна |
| тни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{ |
| " /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — корак два па стане — |
| некад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру суп |
| , господске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки ч |
| рзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на |
| која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p> |
| у.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, с |
| а покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и са |
| b n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за д |
| госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у т |
| ућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго |
| ње“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и д |
| о, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спири |
| она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, |
| лишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ |
| креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне ч |
| i> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћири |
| сла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од по |
| ћа боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша |
| тије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако прива |
| муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{ |
| а био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, приповедале су се чудне и неве |
| тка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало с |
| title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише |
| поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, |
| е речи гневне попадије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне |
| есет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео гос |
| тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде |
| ар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену |
| е, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и к |
| <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и |
| нани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино мој |
| и кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп- |
| пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једног маторог кусог пацова коме је пре толико |
| за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђи |
| помиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и з |
| ћ —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само |
| е.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наре |
| да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и |
| о пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде н |
| мара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> < |
| од тринаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже |
| лико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах |
| сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели |
| а дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, |
| оских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима св |
| Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу ч |
| јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да |
| ресовало, јер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ |
| тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па с |
| ице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова |
| рабрим... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} |
| ви!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{ |
| му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да добр |
| а шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ |
| пита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим р |
| ена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на |
| — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар |
| после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, кој |
| ђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} |
| помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, о |
| о боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера |
| е напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни |
| наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S |
| да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударил |
| имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за соб |
| укавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да по |
| жећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанс |
| леда зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шац |
| во Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ст |
| већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сет |
| једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> < |
| у.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се ш |
| оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке |
| свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом |
| ра гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне |
| а ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала пла |
| ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће |
| } Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радос |
| су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред кућ |
| ку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивал |
| ршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и |
| да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулин |
| демо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опом |
| на тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по |
| их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а |
| , који је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године |
| па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине мо |
| је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају п |
| > <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, |
| изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз |
| фи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај и |
| а, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и |
| униле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, |
| за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а |
| ваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква |
| а.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица |
| га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Јед |
| емуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и |
| м љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни |
| } Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром |
| ако?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа х |
| пије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаре |
| е Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговар |
| зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око |
| док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обре |
| -Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— |
| !{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода н |
| риела је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих |
| <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко с |
| и сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде |
| од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе |
| ивотаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више |
| слати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како с |
| преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више о |
| они се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су |
| Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> |
| е попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже госп |
| ше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира оста |
| леда... гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је |
| азбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то н |
| е им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три са |
| ху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излаз |
| философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Он |
| ођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} |
| </p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива.. |
| , да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара пис |
| један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне |
| ило мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и |
| аман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као ш |
| која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш б |
| звонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па |
| „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, |
| ог није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још с |
| ио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им г |
| ар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} |
| докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господ |
| извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничк |
| неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна |
| аво њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно |
| а одговорила једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, |
| и ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и |
| ла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p |
| Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се ј |
| ати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну. |
| онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнед |
| а једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спуст |
| <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, ос |
| ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дуж |
| вари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо т |
| рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почел |
| а ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, леп |
| образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Св |
| А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је |
| и пробадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="chapte |
| еда задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај |
| звуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики |
| „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само ка |
| а другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане |
| ристово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Стар |
| укавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, мој |
| еч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и промен |
| покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан |
| сте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Мо |
| Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се |
| огађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог |
| проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да р |
| е Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ов |
| и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S} Али |
| га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у ист |
| ао сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>К |
| чуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди |
| ’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и |
| S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} |
| нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Зна |
| ев; дотрчао је <pb n="47" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадиј |
| Песмарицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једн |
| о опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је вр |
| ру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни јед |
| са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанес |
| не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају на |
| вићева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, к |
| били задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама |
| аливено, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, |
| уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то |
| пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људ |
| нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растај |
| бивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао |
| оје је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом з |
| ’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцан |
| p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и вел |
| зоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој полов |
| вна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ т |
| , него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" /> са посл |
| ом је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако |
| се ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штр |
| лфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, |
| едан другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се |
| играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре |
| око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао |
| е?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски |
| пови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер |
| е на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, |
| а, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу |
| већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после |
| јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају |
| аца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп- |
| домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда |
| ио, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је |
| очуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест |
| и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запе |
| све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет с |
| S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале ку |
| ље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо |
| .{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерс |
| показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек |
| није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек д |
| ком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна |
| д фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и по |
| неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради |
| ше они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, |
| преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде ново |
| на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а |
| ворите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље |
| S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> < |
| Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне кон |
| у шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су |
| као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила |
| ињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Бла |
| олико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво п |
| имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту |
| супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</h |
| /p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали |
| ога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> |
| амо је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором |
| га рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на |
| ао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми |
| у вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и |
| ’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете |
| ма тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. |
| арка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад |
| ике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафик |
| долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један бо |
| аплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан о |
| уна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у п |
| Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не |
| де господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предо |
| га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пр |
| S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и она |
| и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и п |
| идљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до уш |
| и Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног о |
| id="SRP18941_N1"> <hi>Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Ти |
| сца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присус |
| шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јул |
| >Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце |
| ександер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је < |
| салме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да |
| : „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> у |
| та ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја |
| то сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <p |
| то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати |
| м да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете |
| рнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јо |
| а се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прош |
| ве до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, н |
| Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} На |
| ерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица ва |
| дићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим |
| Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, |
| , ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гор |
| це и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио |
| ом (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера з |
| ер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и напи |
| оше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам мил |
| м се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао |
| ави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо |
| да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда |
| ’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки ше |
| им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца |
| тре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, |
| да —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече гђа Габриела |
| Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га |
| Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је ра |
| па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, ч |
| и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им |
| а буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да |
| а Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече г |
| а прелиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, мо |
| зу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо д |
| показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час ус |
| само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар не?</p> <p>— А |
| првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и |
| ели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу |
| атко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису с |
| , увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S |
| оп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира раз |
| д <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’ |
| а онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А |
| жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога |
| ; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; го |
| о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао |
| И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, |
| да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ |
| е још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем |
| а; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан |
| још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он |
| ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко |
| штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што |
| ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди н |
| , с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу |
| Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре |
| /hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресен |
| анца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за свој |
| добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп |
| те ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! |
| се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — |
| ање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај |
| Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се т |
| Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано |
| Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, д |
| а је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се |
| он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како |
| на!{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, |
| ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су з |
| у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род |
| Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди пет |
| акост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га б |
| естаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у фло |
| био сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се |
| ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њи |
| да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, |
| о волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, |
| >— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, о |
| а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Т |
| ди све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> < |
| о у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{ |
| г а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост |
| <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> < |
| лушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, сл |
| а чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин пред |
| откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили |
| сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је св |
| погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „ |
| вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да д |
| о дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум |
| ..{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о |
| еме — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни |
| кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад |
| ,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда г |
| то шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један н |
| аједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој ви |
| зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко. |
| Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди |
| звин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад |
| — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта м |
| .. како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здр |
| масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} |
| таде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не цивра |
| ћа и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигур |
| а би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече |
| и у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми |
| ћу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви в |
| ати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек ш |
| — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој су |
| нију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас ув |
| оју је издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — пох |
| мена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши еписк |
| ирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за |
| а и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шма |
| А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спав |
| >— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта ра |
| вно... могу себи представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: |
| ажљиво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими неко |
| ижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та к |
| и“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал |
| b n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?! |
| твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било м |
| — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп С |
| те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, |
| </p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезан |
| свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако сло |
| p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар |
| о га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да ме |
| т’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{ |
| ажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа, < |
| оспоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа |
| створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, |
| ате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — |
| се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, п |
| опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а |
| пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога н |
| деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{ |
| ас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, |
| {S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове |
| а, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, м |
| е, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љуб |
| а Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриел |
| {S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложенога <foreign xml |
| нају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја |
| и кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, п |
| мислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити са |
| мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S |
| зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој д |
| а већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа б |
| иванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до гол |
| — Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји |
| ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је го |
| огу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко |
| /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> |
| брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена |
| а сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највиш |
| Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, д |
| > <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно ка |
| мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол |
| {S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они вен |
| је официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да |
| а Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то |
| ц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из гла |
| у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће |
| /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, |
| ведати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па |
| /hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ |
| м се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа |
| о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја |
| ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онак |
| д ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је л |
| угих послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и пре |
| ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на пр |
| шилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он |
| спушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> < |
| а!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да |
| сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, |
| кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој каракте |
| — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} |
| стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>цркв |
| коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те |
| р’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Ј |
| А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а о |
| усу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом. |
| сом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мис |
| јстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло |
| злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га пита |
| га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села пр |
| о сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама с |
| Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за |
| ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је |
| ро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем |
| нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за |
| /hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, |
| и тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како с |
| ане, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; в |
| .“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, во |
| д кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у |
| S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког дон |
| ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о |
| надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком |
| ала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам пр |
| вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> < |
| ? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беам |
| или што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да |
| не <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па |
| сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњск |
| ло? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, каж |
| —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и у |
| а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њи |
| се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе |
| „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из је |
| онде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ |
| , ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро |
| же: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза к |
| а, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А о |
| приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад шт |
| амо папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Ни |
| колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар |
| пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она с |
| акила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је ч |
| ра: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — |
| , лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадво |
| о би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га |
| гог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <t |
| > <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То |
| д сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је ва |
| вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и п |
| и, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће т |
| Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила н |
| мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми |
| е вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А |
| !</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни |
| !...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} |
| гматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком от |
| <p>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> |
| ити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ј |
| а ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А |
| p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, |
| м, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви м |
| смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} |
| >, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’ |
| то ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је ве |
| </p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина ј |
| ко; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није в |
| да блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вел |
| ла па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам ка |
| ле, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, |
| е-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта с |
| сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, јо |
| ту, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова н |
| фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше |
| замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на к |
| послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасир |
| ање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да м |
| р мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте |
| е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, терам да |
| Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног орман |
| д не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па д |
| ица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, п |
| е, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за н |
| одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми |
| Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, |
| верити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено де |
| штено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборави |
| ак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па |
| гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi> |
| никана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, |
| еби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога нај |
| а и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — чуди |
| ажио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-д |
| оћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац |
| иро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је т |
| — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем |
| Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ ск |
| говати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ет |
| кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да |
| оспођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источн |
| с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и цр |
| ="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мо |
| ерено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам по |
| ило све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од св |
| умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n="3 |
| фра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајд |
| афтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије |
| /p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају, — |
| <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви |
| уци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено глед |
| о вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована р |
| гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене< |
| шевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— |
| едан од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p |
| то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно |
| <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</h |
| у од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју кра |
| ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb |
| поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и пого |
| утра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p |
| тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и ко |
| и љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... |
| к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим |
| само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А |
| „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето |
| огословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, |
| нтазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг ро |
| а?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас ста |
| вљању прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. <pb n="370" /> Фрау-Габриела |
| ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!< |
| што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што и |
| научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа ј |
| о је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза |
| каже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi> |
| а.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ |
| оје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико с |
| же: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ |
| илику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, ос |
| господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не |
| што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја зна |
| ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица ( |
| ебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — |
| да, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у |
| му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео б |
| жда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и |
| <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ |
| требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство: <foreign xml:lang="c |
| танем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах д |
| у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} |
| и</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — ве |
| Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: к |
| Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем |
| ерса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема ар |
| чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па |
| ију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А к |
| — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му оч |
| /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кол |
| сле каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је |
| о се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни ми |
| {S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја пр |
| миљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Ник |
| е, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида |
| о у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} |
| ицирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машам |
| ке куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја |
| p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не |
| осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... |
| ам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркади |
| та вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се |
| ање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од |
| мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу |
| S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да ј |
| ст, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и мој |
| верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која с |
| обију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов |
| епи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срц |
| вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једв |
| је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не т |
| /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>г |
| онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, т |
| Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да в |
| е, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да проба |
| обро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, |
| немојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> < |
| све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ак |
| ли задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити! |
| а доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, кло |
| не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p> |
| али ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да ј |
| не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај ка |
| а не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгл |
| се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам |
| ш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега |
| увишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и |
| јеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове |
| ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi |
| вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пегла |
| 173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, |
| кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, |
| о понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди с |
| о толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце поп |
| оље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p |
| , ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, свет |
| е ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном и |
| ко други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la">corpus delic |
| , ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путн |
| замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И д |
| подин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не |
| и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред госп |
| ишта друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — зав |
| комплиментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде о |
| Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безоб |
| Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи |
| Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај |
| а, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S |
| лесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb |
| уком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво |
| неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане |
| мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме |
| е и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Ниса |
| >— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам нич |
| ат заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — |
| ’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} |
| упуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар |
| бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов |
| а!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.< |
| само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; н |
| ако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда до |
| бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали |
| у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} |
| !{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{ |
| них љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашар |
| је „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само ч |
| шћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаг |
| трпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то |
| поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јов |
| спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче |
| жете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ |
| ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте х |
| ечи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и |
| и никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, |
| ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је би |
| нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорил |
| ике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, |
| о даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали ш |
| </p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ б |
| а главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се вр |
| се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што |
| одирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахн |
| } Моје пророчество се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, |
| им лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у |
| могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’х |
| ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш мно |
| {S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво |
| леве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви |
| — Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Ј |
| само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, сл |
| била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} |
| моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај |
| а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p |
| д кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати. |
| неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <miles |
| нати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам! |
| {S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако |
| кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунак |
| рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је са |
| же ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и муч |
| м, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је р |
| точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комад |
| /hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</ |
| , то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, |
| ца нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре |
| ви не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо |
| — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} |
| оље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ј |
| Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а |
| о па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“ |
| колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам са |
| не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер |
| ећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, |
| тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и тр |
| ређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако |
| натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално паде |
| а.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они та |
| је и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Пер |
| ије да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу ва |
| платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S |
| <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те |
| гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па д |
| <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi |
| е, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представи |
| р да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни |
| ћ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћир |
| дити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га |
| акро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка- |
| ва била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавно |
| мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин |
| ле поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео превар |
| те то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па к |
| штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти ј |
| >— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуг |
| оспоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест |
| Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад |
| ки</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам |
| ога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мисли |
| лажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој |
| реме, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ — |
| сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још |
| покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако п |
| /hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану |
| видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и в |
| ај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су |
| ! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би |
| ном руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, |
| ваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <foreign xml:lang="cu" |
| су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дођ |
| тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што с |
| ојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам о |
| на вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич р |
| А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била |
| жи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... |
| чио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив. |
| , фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — об |
| ите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лул |
| . „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и |
| Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти |
| одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из И |
| збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови |
| и? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће |
| А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у р |
| и, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак |
| а ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — |
| p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са |
| пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе сам |
| ј одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишт |
| ола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмај |
| обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а још више између попади |
| ит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби у |
| сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</ |
| а поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се |
| ! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под |
| и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и ми |
| Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди ча |
| е из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у |
| енском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Каза |
| са, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира изм |
| клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. — Па пре тога, а |
| ош не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина супру |
| у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на пут |
| окаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру. |
| аво за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, |
| мени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да куп |
| милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А |
| је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научит |
| на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... св |
| кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се с |
| где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пе |
| /p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. |
| да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која седи п |
| лом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка ва |
| о једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јул |
| па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Ша |
| мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија |
| милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза о |
| асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, так |
| еоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред с |
| Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има јо |
| гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту |
| и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дор |
| .</p> <pb n="371" /> <p>— Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} В |
| ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са с |
| ћ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати |
| у кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је |
| ара који једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако припо |
| сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони |
| >Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већм |
| ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мо |
| а га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да |
| баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у |
| ну тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза! |
| дај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жали |
| p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, |
| ’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је треб |
| Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <foreign xml:lang="la">status quo ante< |
| одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и |
| а се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту |
| S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је |
| е невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „П |
| је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> |
| Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задува |
| поменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки по |
| ној, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и |
| е никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“ |
| ским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен д |
| до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> |
| а било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и ми |
| пина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на п |
| д очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у се |
| је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, |
| служују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него |
| т пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре. |
| и од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о |
| ад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све суморнија, је |
| п-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изра |
| а и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, |
| дија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Т |
| еди им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, |
| — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је так |
| н онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно |
| е на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови |
| јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревет |
| пира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и |
| ш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi> |
| га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као |
| војом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне т |
| за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну |
| {S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод он |
| ремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке годин |
| и на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе го |
| адовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је ув |
| о му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане <pb n="381" /> |
| ам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти |
| у јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси цр |
| Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> |
| Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењ |
| а на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи |
| Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио |
| шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите |
| рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са соб |
| а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на м |
| нај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</ |
| о даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај |
| се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо! |
| а Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете! |
| ечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стал |
| он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> |
| n="207" /> <p>— Од поп-Спире.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Чере |
| ешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је |
| се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти |
| {S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће |
| трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о |
| ена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко |
| /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— |
| ита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин по |
| акоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <pb n="52" /> говорила би попадија, |
| ти.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох |
| ам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’ |
| и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпре |
| уђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови ми одма’ госпоју |
| е бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад |
| ш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му ј |
| p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него д |
| је лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути |
| омоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шт |
| нодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично |
| е молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом.{S} Запева ону ста |
| очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род |
| зу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно |
| е стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није д |
| ужа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа |
| лушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца |
| да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> |
| опе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ с |
| аже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, пр |
| из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Па |
| аз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спир |
| а, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи |
| ном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој р |
| ги за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни |
| нмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па мора |
| , да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само |
| е кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И |
| продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпоче |
| баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и |
| е било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пр |
| ерса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спирини |
| и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им |
| м у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се д |
| и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— |
| уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се да |
| бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девој |
| i>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа |
| и кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокако |
| дмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни |
| ао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је |
| је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и |
| а шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је |
| ј соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — |
| там те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ј |
| дговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одго |
| нако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ |
| мех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</ |
| ав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељ |
| аква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо с |
| сњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас |
| ио, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом < |
| белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево |
| — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с емине |
| реба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате |
| едвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или |
| >, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се |
| ољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у |
| ета.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то |
| ива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, |
| и у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, а |
| ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и леп |
| {S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро из |
| па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} |
| ни до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда |
| — А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу.. |
| на песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем о |
| >— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати |
| једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> |
| и!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А ј |
| !...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну |
| <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шеши |
| те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па |
| ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и |
| ака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S |
| лаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком о |
| еје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникан |
| ста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што |
| и господин’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не зна |
| већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јес |
| о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пит |
| а виде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или |
| ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало |
| у грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојта |
| ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’м |
| није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију пос |
| нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А |
| а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их |
| ке ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се см |
| смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвеште |
| ни размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па |
| p>— Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Н |
| није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, |
| о јефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су в |
| је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Пи |
| ко је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је |
| а кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и пору |
| повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недељ |
| и и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавањ |
| n="111" /> А <title>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <ti |
| оро преведено. <title>Работнике</title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза К |
| i> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</h |
| до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Ек |
| вук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем |
| } Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— На |
| Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ споп |
| рила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не |
| адику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледат |
| — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљ |
| к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазв |
| гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, д |
| пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На |
| — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — про |
| Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљај |
| гу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> |
| лијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио! |
| и запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце ве |
| вици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира |
| е она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гне |
| та велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наре |
| гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам.. |
| ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси ве |
| а тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а |
| , Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све с |
| ћи мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено |
| ра и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо |
| и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава пу |
| каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.< |
| Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— |
| љ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, |
| те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „бокте |
| ију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се н |
| си одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ |
| {S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства |
| само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се |
| езе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на |
| ата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам |
| рили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још нико |
| л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је |
| ди) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — исп |
| пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једр |
| којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Дон |
| кија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би ш |
| ?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држ |
| исте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је св |
| Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, гос |
| ју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвеш |
| ет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и С |
| и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је и |
| неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и в |
| нада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин н |
| а извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За |
| брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} |
| А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само |
| простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, |
| нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим в |
| ренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, |
| Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди |
| !</p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и пот |
| Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако с |
| рља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш |
| артију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, |
| роз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би |
| те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S |
| а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендиј |
| ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да ни |
| ну, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> < |
| а-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— |
| си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</ |
| и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни |
| ли Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а им |
| и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодно |
| место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</ |
| о.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састајали су с |
| неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почел |
| вољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово |
| е да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и |
| реко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био |
| ало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном у |
| пири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачун |
| и му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао |
| им се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо |
| ао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку није мало смири |
| pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у |
| тпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш кра |
| каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и |
| добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонер |
| ј златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до |
| више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још доб |
| .“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> < |
| г али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу |
| а се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па |
| S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је |
| јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и си |
| а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како |
| , наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав |
| кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође ј |
| Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <pb n="80" /> <div type="chapter" |
| азговарао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и |
| а деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са с |
| .</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богослова |
| ве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут ј |
| е хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му наро |
| S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, шт |
| шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средин |
| ц је <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{ |
| опов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, |
| <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па би |
| у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{S} И где год је после би |
| па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, |
| у и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио |
| добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник д |
| ан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај |
| сао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, сл |
| , и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда |
| а и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спи |
| дачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све |
| ез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> <mileston |
| атних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што |
| е... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— |
| м те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердев |
| и одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога лук |
| а.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албу |
| p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ |
| ма и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кре |
| неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад доб |
| може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да |
| е лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу |
| акон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољу |
| попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула п |
| шта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послу |
| у.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлиј |
| но протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још |
| у сматрао као недостижени идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим |
| тране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво |
| tle>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземплара имала позашиваних у |
| тељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога |
| иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су |
| , онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог д |
| вом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас с |
| познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милос |
| вао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорски |
| а.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је |
| ору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила |
| је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то нека |
| тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-кроф |
| тите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дет |
| опа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p |
| ознајући паорска грубијанства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излема |
| и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно |
| обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане |
| ећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је и |
| . — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад |
| ће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије |
| да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драг |
| и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Мор |
| ти и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n=" |
| ена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, |
| и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и |
| А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њем |
| о, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмај |
| ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једн |
| причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се и |
| /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша пес |
| } Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ |
| ш по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред |
| у немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на |
| рао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, |
| службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нов |
| попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за т |
| дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас уда |
| могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој см |
| га два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је пол |
| Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пуш |
| доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је |
| олетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу гла |
| заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији |
| вославије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о в |
| а је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па по |
| је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али |
| ега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ ј |
| — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени уч |
| равно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и |
| описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочит |
| S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да |
| "12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве год |
| као бесловесна створења, помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као |
| ркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из |
| љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; н |
| преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским мо |
| господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, |
| ере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкч |
| иво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна пословица која в |
| ојој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубав |
| на о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те н |
| сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим се |
| га су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело ст |
| д опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у |
| енула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене свој |
| > <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која |
| триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице |
| и се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала |
| вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, п |
| га плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била п |
| кву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се |
| еђати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) |
| !...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај |
| а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не ви |
| енцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.< |
| ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати |
| шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а пој |
| ити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Ј |
| ира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi> |
| но!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дуд |
| атно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња ј |
| рнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час |
| ра.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану же |
| вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да |
| о говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — |
| е.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли сам |
| н свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога |
| је је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је см |
| шето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи д |
| јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокако |
| га његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да |
| изуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и |
| љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се |
| илику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад |
| тина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> |
| hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; пр |
| пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.< |
| е Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; |
| дне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, п |
| га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћиц |
| ра још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да изради |
| већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} |
| пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</h |
| м часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ст |
| док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> < |
| го и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се ика |
| га ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни |
| не, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра |
| ило, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сут |
| — Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерха |
| етио веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења пре |
| ик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га |
| признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жуж |
| о рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло ба |
| би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хо |
| } А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багр |
| Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским |
| род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пије |
| > <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би јед |
| дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да |
| пира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и брк |
| но ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за |
| рајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог С |
| је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез ви |
| , знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је |
| глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а |
| ошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су |
| прави? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, |
| 9" /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — теш |
| ар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још о |
| да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и м |
| годно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство увер |
| л’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом |
| о рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S |
| — Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и глед |
| S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је ци |
| а лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жен |
| чунали лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина тр |
| дић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се |
| а да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао |
| нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху кошту |
| ла се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав ф |
| ацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајн |
| ="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без ц |
| љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и |
| и и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу |
| ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— р |
| мбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за шт |
| е и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Га |
| !{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све у |
| м тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не помож |
| > <pb n="346" /> <p>— Добро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о д |
| рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима пр |
| поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене љу |
| ла, која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се |
| а је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, п |
| hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} |
| у гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај |
| ира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, ка |
| од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета исп |
| виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један м |
| ан, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила |
| ица изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потр |
| , а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> |
| >— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар |
| хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундек |
| свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њи |
| , да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам упо |
| да откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="3 |
| парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на п |
| он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, |
| ра! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала |
| тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална |
| , а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало |
| е то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, |
| чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у |
| њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се |
| стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим св |
| двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p |
| о ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди памета |
| ије да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о |
| и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш |
| прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Сп |
| ка свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а |
| да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало св |
| пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, и |
| воту, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек |
| Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде... |
| ад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је |
| о исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспрема |
| вонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да |
| ије потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће д |
| ти, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; п |
| дачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и ук |
| рош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део |
| ети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно ста |
| лу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се |
| пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато |
| разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина и |
| себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јул |
| ало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живе |
| се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капу |
| и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби |
| сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулини |
| поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је |
| сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, при |
| уташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, је |
| е.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је ов |
| а!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му |
| иди хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне |
| ad> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи |
| ику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, |
| сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и м |
| од.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у сел |
| тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} По |
| ући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спир |
| иној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у св |
| е масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник би |
| срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> предузећем.{S |
| — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — К |
| е једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и п |
| ја је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко |
| Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала г |
| тарога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло веров |
| вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дет |
| себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпој |
| каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су |
| Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Бољ |
| бешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он ч |
| , шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> |
| то; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбур |
| е спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од зе |
| пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} |
| споја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда |
| имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па как |
| ење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио |
| како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, |
| } Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни ма |
| нам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S |
| ’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу |
| <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам |
| — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пре |
| би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало п |
| она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} |
| попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка м |
| де седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји п |
| терхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кућ |
| скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на |
| кла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и та |
| и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, ч |
| а што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га |
| огао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог |
| роносице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о јутро |
| није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није |
| нц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и |
| мо издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као ш |
| ; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та ниј |
| ећ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, |
| а другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланиј |
| о четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а дана |
| идине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и |
| све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је це |
| ест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног |
| она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о ка |
| воју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред њ |
| <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је зво |
| е то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да ј |
| е, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њ |
| вор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у г |
| {S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није нег |
| сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које је тако озби |
| ће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Бог |
| чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себ |
| а момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући |
| омене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу |
| кадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још |
| о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, |
| чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћир |
| т, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло |
| је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог |
| свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах пос |
| рбшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — р |
| ећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb |
| ер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S |
| ришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо гд |
| асио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на |
| дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута |
| ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ ве |
| 7" /> <p>Настаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али |
| м точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p> |
| а оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, за |
| аћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S |
| е предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем ка |
| S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе |
| и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији |
| није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напосл |
| х новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била та, што к |
| ст до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или |
| а и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си |
| а који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат с |
| , — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то |
| где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А с |
| лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то с |
| <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, |
| док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Сан Матере |
| ра, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, оста |
| b n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудн |
| исте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрик |
| ко је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изглед |
| наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— |
| ni, vidi, vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и |
| рену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико мно |
| ине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг доне |
| у јутру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> |
| ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, нара |
| лоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и тре |
| /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и др |
| јска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла по |
| ком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му т |
| то није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно женских.{S} Он тера само „ |
| тите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је ув |
| Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да он |
| нела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да |
| на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда мож |
| опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигив |
| тима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу п |
| на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и |
| синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са цар |
| ирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.< |
| а.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пре |
| ром по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су с |
| , па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; воле |
| Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем |
| ућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпо |
| е, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а о |
| ерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и |
| сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га |
| да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао |
| мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по |
| је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мал |
| S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле в |
| арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену по |
| .{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе |
| и књигу свакоме најтоплије.{S} Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала н |
| амо своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> |
| и се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке с |
| тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не |
| едеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и т |
| ашти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је |
| i> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала |
| е отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо п |
| едите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљав |
| мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њи |
| х фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдес |
| нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом |
| осне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како < |
| ске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју |
| ељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим ло |
| д времена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин |
| n="206" /> дунди белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} |
| извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и |
| о вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла ф |
| било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у ви |
| ем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала в |
| арости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> < |
| а се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, нег |
| је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l |
| младежи, управо <hi>Омладини</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> |
| ицом после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је |
| им путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била зна |
| пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S |
| оја се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга до |
| срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву. |
| ус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо |
| зана! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријат |
| има један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под ба |
| ојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, шт |
| ио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и ина |
| /p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршил |
| <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метну |
| уд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, |
| ужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна |
| е мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш п |
| никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала |
| ојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а мат |
| лтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко |
| как своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шт |
| оју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душ |
| з њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" |
| вно.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови |
| а њих постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то виде |
| пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, го |
| рекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и дод |
| а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отп |
| d>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста пора |
| и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам п |
| чега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђ |
| е; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а |
| нес’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој |
| а ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не |
| а својим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале |
| л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само им |
| госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, |
| Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају |
| <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једе |
| фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп |
| једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најм |
| подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габ |
| и, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је м |
| и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде |
| /hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, а |
| во чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Ср |
| ласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људ |
| ша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, д |
| подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког распол |
| о је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу кра |
| да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама |
| радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе |
| тано, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан би |
| слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа |
| ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чиф |
| а лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и |
| ком готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекс |
| ланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и |
| него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јес |
| и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хла |
| нпренсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсенику |
| а: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек |
| њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каж |
| , Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је |
| аче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и |
| прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада н |
| Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="36 |
| а-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габр |
| и могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; уб |
| таде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. |
| ки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Мел |
| места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељен |
| ата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшн |
| {S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и |
| ајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиуму</title>, <title>Аделајид |
| је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Бил |
| пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима правилима поетике) онако ист |
| едно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а в |
| е је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дођ |
| <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеро |
| ла, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <foreign xml:lang="la |
| блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је не |
| една и друга забринута попадија провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи |
| и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао |
| кавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрсти |
| строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и г |
| творила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, |
| а је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихло |
| То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како г |
| гој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо ј |
| о гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се со |
| уће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са г |
| ело да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно |
| а и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је нај |
| што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да ј |
| иповедање. <pb n="370" /> Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{ |
| у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била |
| Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи п |
| н спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га ле |
| и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопх |
| је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јул |
| ајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је р |
| мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину |
| отова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаж |
| а се свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од послед |
| вољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разг |
| чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; између осталих |
| о се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама |
| ње новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, месном б |
| на мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква по |
| весрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> < |
| нија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо науч |
| како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз |
| и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена курисањем једнога старога штуце |
| гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па |
| а измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то ка |
| ес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гај |
| првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадиј |
| такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно р |
| тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Ст |
| имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жу |
| — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S |
| их дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забрину |
| пова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства |
| јке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је |
| ност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се |
| а на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да |
| S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месеч |
| вему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — го |
| ошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу |
| чуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад |
| пурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дув |
| се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чуј |
| утник прекрстио неколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раск |
| о се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим ку |
| Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} П |
| жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће виш |
| је хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се д |
| ида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенцима неће требати бар з |
| јете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет запла |
| мо својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хулан |
| а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И како се онда и м |
| јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену др |
| сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога! |
| спослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њен |
| >— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, |
| а добивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту на |
| ешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујн |
| ћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљ |
| Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађ |
| је <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже |
| уша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари |
| Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама израж |
| та Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} |
| оме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш |
| шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два |
| кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија |
| згали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, м |
| ког капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре воле |
| ислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему |
| ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кеце |
| у наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако как |
| к носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, |
| а каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита испла |
| плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{ |
| сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Мелани |
| говор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на |
| и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и н |
| д су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није |
| може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учи |
| ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ов |
| овост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила |
| екрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, а |
| у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо ко |
| би није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз |
| осак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јес |
| Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне с |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Јула је жалосно проводила дане после овога разговора с оцем. |
| hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знал |
| р, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих |
| у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисниј |
| ла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући и |
| <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога |
| дговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n= |
| више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она т |
| ије напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана. |
| је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили |
| исти-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме м |
| утер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> < |
| до, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, |
| p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек |
| што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи |
| Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си |
| им друкчије развијала.{S} Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <foreign xml: |
| несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо другима извртао кола, |
| озе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлиј |
| слите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа |
| нчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор |
| , запевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења које даје младост и рас |
| м“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и |
| о је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све пес |
| раба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} |
| Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре подне је п |
| е наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад ј |
| ош није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је |
| федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} И |
| добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна |
| у је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно |
| ком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се |
| а односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом ша |
| после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што |
| атка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p |
| ба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се п |
| Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија ду |
| , и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му |
| емљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш |
| а Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До по |
| евала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана |
| дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јо |
| ут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам ва |
| {S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако не |
| га за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су |
| а вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпр |
| речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећа |
| тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, зла |
| шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечи |
| ружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а |
| га</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а в |
| а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква пр |
| ло њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, |
| знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старо |
| а стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, ср |
| па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за дан |
| педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кућ |
| а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у ов |
| ли курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре |
| Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му |
| осла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било |
| а.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево послед |
| да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и игр |
| сле четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер ка |
| еч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне нека |
| је шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет ше |
| егово питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва |
| ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклон |
| нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема |
| н, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узм |
| тле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" |
| шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чим |
| на му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу |
| је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну |
| p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{ |
| леда, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то раде |
| особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хаупт |
| тле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви |
| е заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све л |
| .{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl |
| практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то |
| а њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњ |
| је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и |
| пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је ла |
| тпочетог страшног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена н |
| лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него |
| им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој |
| е, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S |
| е умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару |
| о вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори |
| — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупав |
| а! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" /> |
| ди; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде б |
| неко песничко и певачко расположење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно п |
| де је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и |
| болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да |
| о таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и д |
| ују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухват |
| у вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је с |
| ирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпас |
| о испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, ал |
| л’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они на |
| овору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафо |
| наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду |
| а то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Мел |
| ста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити |
| у се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред |
| >Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од б |
| 112" /> додиривала образ Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија |
| један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То |
| е све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добр |
| супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и |
| е гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли |
| —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна гол |
| у, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај |
| .{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни |
| ?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се |
| хвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико г |
| ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и |
| вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се |
| {S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио |
| о да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ дла |
| и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после |
| час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнак |
| тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке |
| ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око ка |
| вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пр |
| јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, |
| стао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се |
| спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није м |
| био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А |
| p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син! |
| за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфе |
| у и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за брен |
| д једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (ј |
| да купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код к |
| атекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кро |
| ула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине м |
| већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни |
| и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила |
| у ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу кој |
| о онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не уч |
| n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све |
| една и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У |
| љивост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, |
| рло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у |
| са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп |
| чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја |
| ро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти< |
| сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па |
| /p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлуј |
| Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та |
| речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети пара |
| > тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу г |
| е, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: |
| вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S |
| Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Се |
| забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног организма, |
| фу.</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још то |
| м је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p |
| ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — |
| > <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p |
| ца.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! |
| 0" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман |
| аклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, г |
| з тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове |
| мо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! |
| . шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговар |
| да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — |
| с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клањ |
| и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим |
| ду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар |
| е казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потреб |
| ој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— П |
| у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побо |
| заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и пре |
| О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</ |
| о пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се |
| имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гл |
| га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како с |
| говора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина |
| о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше |
| ти и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" |
| ње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облачећи се, |
| аменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да |
| д је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године |
| /hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и |
| штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— |
| <pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— |
| S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопи |
| сте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ по |
| ого приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја< |
| амо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! |
| рајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То не зн |
| ра још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само ш |
| га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о |
| енство руководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побе |
| жи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад см |
| ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, |
| Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да св |
| је.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на та |
| — Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, |
| ењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин |
| ам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће |
| адава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа фор |
| е ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев к |
| ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И о |
| ли оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, н |
| ина ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово |
| , па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „д |
| ај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели г |
| рму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран н |
| да је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи |
| Па... ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о т |
| и на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја- |
| је пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија? |
| з дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер с |
| Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</ |
| овољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа |
| постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?< |
| — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа |
| идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код госпо |
| одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се в |
| ве сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни оп |
| су слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{ |
| .</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуб |
| ловљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа |
| <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сир |
| ма она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види оно |
| “ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на |
| упи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа |
| кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, |
| .</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући |
| а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет ње |
| ио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико ниј |
| и.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето т |
| рај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, труко |
| а толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш |
| и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</ |
| ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сид |
| а.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догоди |
| е чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. |
| е фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног крас |
| Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreig |
| домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нан |
| требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено |
| ек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, д |
| ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје го |
| то гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела |
| ату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој |
| војим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли |
| Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</ |
| , а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни |
| е, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у се |
| аже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, |
| нији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шт |
| ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се спореч |
| даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежн |
| о тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њ |
| по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и |
| /p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му |
| и кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати |
| тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спир |
| час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се зап |
| и полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у |
| поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Г |
| баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свр |
| ра који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не у |
| и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окре |
| к...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изн |
| музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Ми |
| ла унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пи |
| књигу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како |
| /p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Цело |
| глице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах о |
| и, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и как |
| има по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, как |
| кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар нем |
| ојавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао на једн |
| ilestone unit="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одма |
| све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а |
| се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена |
| е Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу п |
| ости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол |
| полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерет |
| тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Ју |
| о ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имал |
| никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одв |
| од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана ко |
| де.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилиј |
| , да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хте |
| . (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три ма |
| Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад |
| Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му |
| какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, |
| жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да од |
| ..{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па |
| а ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> |
| крпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Ла |
| овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми |
| Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би |
| пулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и |
| чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако п |
| шћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у |
| арде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као попула |
| пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно о |
| а бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том прил |
| а и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образ |
| ата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју л |
| ажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето |
| p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са |
| ве село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-пла |
| њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што |
| кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја с |
| се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмеја |
| есвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа во |
| Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, как |
| поја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више раставља |
| и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са |
| олку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n=" |
| еп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да |
| амет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; |
| о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запева |
| нда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад |
| чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је е |
| а, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељо |
| окаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар ко |
| ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се над |
| авом машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимо |
| И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и ма |
| кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким |
| је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљ |
| ратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, п |
| , како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати |
| јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћи |
| ало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам |
| {S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика правио каноничну визи |
| веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, |
| тиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто фор |
| досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је |
| тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Од |
| има нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младож |
| а службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран ч |
| > <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаб |
| пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја св |
| тим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p |
| а долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гл |
| Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну г |
| ћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} |
| једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад |
| греје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! |
| а. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада |
| мтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са па |
| н Јеротеј Драгановић, <pb n="22" /> кад је написао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њ |
| био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поч |
| изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгор |
| л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у гла |
| љ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; |
| ’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у р |
| > <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец |
| Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина ку |
| аћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и |
| а Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па м |
| а босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва доче |
| ким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво |
| ња) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне |
| тна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла |
| Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво |
| госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и |
| ) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите. |
| ио... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, бил |
| коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на |
| </hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез |
| ци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није см |
| је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад |
| да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, |
| ј се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се |
| с, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> |
| који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Г |
| ет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и пре |
| апутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њи |
| ко весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што |
| ећ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, от |
| ва која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, к |
| ћ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се с |
| Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми ка |
| ра из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан ш |
| S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш ш |
| да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела |
| -Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од |
| исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па |
| у умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сва |
| кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро изла |
| на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и |
| је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је |
| о се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман |
| им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна |
| а пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p>После званичног |
| шара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле |
| дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је са |
| побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је |
| та више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба |
| и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како руж |
| шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бит |
| ама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-да |
| „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> |
| где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са |
| клагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, д |
| човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не з |
| м, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола сокак |
| Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп- |
| } А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, |
| ако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и ш |
| , пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног к |
| } Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габр |
| испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје кућ |
| <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега ово |
| — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама |
| питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} |
| на дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досет |
| ућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве б |
| ме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од т |
| ачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама |
| стита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... м |
| ет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао |
| е би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог |
| ца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера дон |
| авање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако |
| утник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како пр |
| вом темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах |
| акше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде посл |
| .{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је нап |
| да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} |
| би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из ри |
| о поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јес |
| ставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ј |
| прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габр |
| вим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи п |
| quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, видела |
| признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> н |
| о није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећ |
| и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при то |
| е покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимс |
| рајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да наме |
| есанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и о |
| а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па п |
| о ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} |
| пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринк |
| lestone unit="subSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо |
| зано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, ј |
| подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве вр |
| шла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дро |
| та опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И с |
| звуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочит |
| по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порт |
| ад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, п |
| ала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку |
| да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, |
| ву парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам по |
| га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и |
| је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако |
| чио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћу |
| само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам |
| тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихов |
| Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био при |
| е бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и поча |
| и, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, с |
| оброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, |
| ђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га |
| — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А |
| тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа С |
| авим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а |
| не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је |
| ак „столпом православија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира паро |
| амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два ве |
| јој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="14 |
| па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Н |
| дом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна сли |
| {S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Б |
| едставити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се ш |
| о?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да че |
| тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писме |
| догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и т |
| кспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство |
| одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је |
| <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p |
| овати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике |
| де г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска |
| руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — З |
| гим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије бил |
| тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз ме |
| по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по |
| фене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафа |
| ђа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се |
| , штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) са |
| им: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овд |
| <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлиј |
| да певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема ж |
| </p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’ |
| >!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је вид |
| к патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло пох |
| а уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам |
| уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је б |
| ај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако с |
| око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па т |
| старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило физиогномију свој |
| за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли |
| то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет |
| јама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал |
| оје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p |
| де као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p |
| и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако |
| је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата |
| ртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код крав |
| еликог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог |
| атих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по ј |
| вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све п |
| очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно |
| и приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило |
| ешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети |
| е да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још к |
| ’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви |
| n="56" /> <p>— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад |
| слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па са |
| у!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само т |
| ла, да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери |
| у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и |
| а ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-ну |
| зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А |
| ађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође на |
| </l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Н |
| дне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Д |
| S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне |
| гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који |
| .{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог коч |
| не познаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је о |
| а му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако се св |
| вела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво |
| је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити |
| вославне Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао |
| је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живо |
| матичне речи гневне попадије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Ст |
| до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све |
| ељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n="40" |
| ерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунг |
| ла му заједно са спремљеним словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна ф |
| а се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш |
| /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не |
| узео доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} |
| це са плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало |
| а</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом |
| ,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> |
| оследоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у |
| свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може |
| и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да |
| } Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми |
| м колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине |
| ихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно |
| ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p> |
| а је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко св |
| њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{ |
| евали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба по |
| она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се ув |
| е отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У |
| S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само нам |
| ећ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: д |
| Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са |
| де, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из в |
| <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да и |
| рће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те с |
| ји је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, |
| ћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ни |
| аж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћир |
| ура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако т |
| торију једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном |
| кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест |
| о познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као ш |
| њао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба |
| лим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</ |
| , легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захрк |
| комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била ж |
| е; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много живље |
| разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и |
| е Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у |
| о ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се з |
| кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док с |
| Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— |
| , па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу т |
| ела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, |
| ине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео. |
| азебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ св |
| тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који с |
| то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само |
| ма посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико |
| и што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово најв |
| , — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p |
| > <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> |
| ам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске |
| за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим р |
| ревртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула ( |
| ент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штај |
| је јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење.{S} За |
| ркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа- |
| у и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није мог |
| у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S |
| овао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би мо |
| ерујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, |
| тавља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Е |
| оја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — как |
| епа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штру |
| сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокља |
| та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко |
| форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцат |
| ао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважн |
| воје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.< |
| одили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад |
| смелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> |
| е је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме |
| акра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и |
| и у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господ |
| је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ св |
| "387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Бо |
| пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе леп |
| и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Је |
| ?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — н |
| етлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не |
| жи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како с |
| агледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="267" /> <p>Настаде почивка.</p> <p> |
| да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, |
| динама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише |
| јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегну |
| Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се сти |
| ношћу.</p> <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика дога |
| ило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но |
| тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако ј |
| једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим п |
| дином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје |
| је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ б |
| би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за |
| и поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава п |
| окој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по с |
| а је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је глед |
| и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и |
| Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало оман |
| само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> |
| ље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље |
| е, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је |
| ој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док пе |
| 6" /> махну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} |
| > <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданд |
| во никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} |
| да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — |
| “ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S |
| знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена д |
| у, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп С |
| шара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’ |
| /p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p |
| у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркад |
| е до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> |
| Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично на |
| теља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал |
| , ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра од |
| едише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све сво |
| стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} |
| беру“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво ж |
| плар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и ко |
| ало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са че |
| ала да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— До |
| ити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о |
| док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак |
| шима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вин |
| е земичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан оби |
| цептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад ј |
| рпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба |
| том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Букови |
| тио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати |
| а кола, којима је кочијашио један, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ та |
| му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапов |
| лом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас |
| аду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p |
| , него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; п |
| бриела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p> |
| ју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали! |
| а у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се оба |
| ну или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање |
| оље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, ал |
| а, <pb n="32" /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми |
| и и волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и п |
| слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан |
| мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља |
| прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само |
| опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете |
| ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају о |
| зама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет |
| ери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио |
| .{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од исто |
| излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Пр |
| и сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поре |
| его је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици л |
| се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало шт |
| а да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, |
| па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и |
| м једним дугачким грлатим клипаном који је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобина |
| ас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та |
| ="47" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у ка |
| траху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива он |
| обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. |
| ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач кој |
| > <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} |
| ило написати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је би |
| а сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Бо |
| ејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искр |
| солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и једа |
| селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала |
| ажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и |
| лином деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући |
| лете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она |
| ика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб време |
| м чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме к |
| и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је он |
| лу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити нек |
| пет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?! |
| Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру |
| задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћ |
| креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се. |
| аз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, |
| ка, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут ба |
| ре ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што |
| ао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „ш |
| сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шу |
| риела приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на друг |
| /quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једн |
| до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш д |
| имити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму л |
| тина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, |
| рошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала |
| ену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} И јо |
| , <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају |
| ткуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наше св |
| ета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у д |
| нас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пев |
| илику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету |
| о за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и раз |
| <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти |
| нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау- |
| има и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи вен |
| секира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али ст |
| ти као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу вод |
| и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ уши |
| медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у |
| <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у |
| ли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли з |
| е ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под |
| ху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надл |
| рај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана та |
| ек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати |
| еку песму коју заглушује топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом |
| Немојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Ле |
| штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен |
| из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да ј |
| нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, |
| у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па |
| !...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — ре |
| руго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој п |
| пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па са |
| његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да поз |
| {S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја С |
| нолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фур |
| Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ |
| ам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенци |
| е мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити |
| а по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, |
| е!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, |
| ефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема т |
| сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настал |
| сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каж |
| S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој каже |
| у праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевц |
| {S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орман |
| столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} |
| — Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Мелан |
| вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, |
| вени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко |
| ној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај |
| ам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла |
| а тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па |
| као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, а |
| Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} |
| се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А к |
| како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</ |
| ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Т |
| напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкар |
| Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом |
| видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, |
| немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’ |
| па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254 |
| и једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол |
| адија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да каж |
| ноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la"> |
| дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу |
| а јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’ |
| а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, |
| о Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> послужи |
| ба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зор |
| говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то |
| је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф |
| > <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па |
| Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што па |
| нао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отв |
| реосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам јо |
| Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’п |
| рица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је к |
| ту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим |
| буђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слуша |
| редстави их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Ч |
| за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Мо |
| капу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у креве |
| Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Х |
| ’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— |
| , — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е |
| а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту! |
| врам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к |
| не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, сл |
| чим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — С |
| је то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не? |
| , никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки велик |
| е, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S |
| е скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} |
| — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ни |
| а од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад |
| знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем |
| м уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, |
| ... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>н |
| че Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније д |
| жили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се |
| дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је виде |
| {S} Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао |
| Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја |
| стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведриј |
| преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> |
| етнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет |
| знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још |
| /p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{ |
| ра у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је об |
| шала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена |
| запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, |
| се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру |
| p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— |
| и од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава с |
| код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу ниј |
| ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Оста |
| тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида |
| еш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодница</title>“ господин-Пер |
| вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну гово |
| едиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијаш |
| ткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, |
| — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — |
| а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Т |
| и скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, |
| „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те |
| лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, в |
| тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса г |
| {S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!< |
| овао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ |
| ндак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебика |
| ло срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај.. |
| пушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса н |
| Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је |
| , понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, |
| > Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" /> <p> |
| се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" |
| оворила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S |
| ји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је ка |
| нати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора свак |
| зону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрз |
| рашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољу |
| бићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, |
| ка се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужи |
| о било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Ле |
| да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они |
| p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и к |
| л’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није мог |
| За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла м |
| вкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи св |
| ло, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не |
| Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обич |
| па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли ср |
| жење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је ис |
| и, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, каж |
| истијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не |
| <p>— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам б |
| те.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито |
| пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она |
| га да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у |
| о!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — |
| ли, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се |
| потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p |
| ој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једн |
| жак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, ниј |
| да је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој с |
| "232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је |
| вим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из к |
| ли клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па не |
| етворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по |
| амоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <mi |
| Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његов |
| ће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога |
| И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак |
| пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида ника |
| кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведен |
| .{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и рас |
| о се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је ви |
| фкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још |
| памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико |
| ор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп госп |
| е смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на ав |
| из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара |
| какву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{ |
| а вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике |
| ого <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко в |
| Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана иза |
| ици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Хрис |
| ету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој |
| чарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S |
| } Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о д |
| тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њи |
| а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и поно |
| Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она |
| није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; |
| ! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито ј |
| ив француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки |
| пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је |
| е.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац |
| у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSe |
| је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило |
| ang="fr">Poesie</foreign></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из |
| је умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запитки |
| е опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</title> |
| мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S |
| азујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна |
| } Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је пе |
| илиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог |
| сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о не |
| о је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала ко |
| па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите с |
| а), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приме |
| Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} |
| остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, |
| једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих |
| и најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он |
| <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапорти |
| ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је исприповедано све што је била природна последица Јул |
| >ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Г |
| ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који није мо |
| >ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака и |
| head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прес |
| дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако в |
| /p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже он |
| госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} |
| ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвар |
| <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сук |
| ad>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на |
| А ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрин |
| ка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од доб |
| ро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упрепод |
| знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни |
| себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педаг |
| тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што |
| браћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј пар |
| а година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и |
| прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, |
| гдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине |
| наром пала у несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или во |
| а му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> |
| вина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} |
| е пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити |
| усти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! |
| поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и до |
| у у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврт |
| ало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово три |
| и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико те |
| држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се уч |
| ојим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом с |
| шња другарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а |
| продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништ |
| ек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп |
| пу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај |
| ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, |
| хтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, између строфа се |
| и, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве св |
| али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, н |
| извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута |
| гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је о |
| е фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> |
| њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само |
| {S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и т |
| ко, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам с |
| благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Ме |
| Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се |
| ако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и т |
| > <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394 |
| праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати |
| Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — |
| ућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако |
| ђи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријат |
| олти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и |
| ом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је у |
| жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и ме |
| ман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која |
| а га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старос |
| о.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам се |
| .{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карлов |
| очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар ј |
| рса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал |
| жем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а св |
| икну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их |
| До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен |
| ! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — |
| споја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо раз |
| о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну импе |
| >— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са |
| ен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{ |
| — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — а |
| На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све проток |
| ши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по как |
| моћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али |
| паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</p> < |
| чајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га |
| код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викн |
| зивали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, |
| алтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „ |
| е видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед |
| о.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живим |
| ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} |
| ешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баб |
| лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један забо |
| дне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи |
| и ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} |
| Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал |
| ета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужн |
| је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, |
| — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — |
| чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о |
| о и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њен |
| етљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> |
| S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућ |
| ола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по ти |
| ..{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та и |
| Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така |
| <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили н |
| ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} |
| екако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу |
| <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, |
| друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на |
| ила једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Ц |
| па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимниц |
| нам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на |
| или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају |
| мо нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} |
| у ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је из |
| паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој |
| а, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Формал |
| Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Припо |
| ни, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... |
| х и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господа |
| књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није б |
| у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе каф |
| та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље |
| нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попн |
| ње опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау |
| утрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски |
| о шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он те |
| ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и |
| лела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстариј |
| загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Д |
| ја!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук |
| арог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто |
| их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца један |
| осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, но |
| е данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Док |
| Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар |
| Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и др |
| и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио |
| азала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и |
| и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише и |
| знато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} О |
| е да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’х |
| је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула |
| суствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да н |
| „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела |
| о боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом |
| осу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi |
| и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сув |
| керају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле |
| ишта сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само |
| та!{S} Сида <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа |
| , да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} |
| estone unit="subSection" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој |
| едну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како |
| ъ правилно испитан“</foreign> проучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и оби |
| Стигоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно од |
| а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — |
| јатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, |
| а оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>И |
| влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и на |
| ас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво |
| усте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу |
| иша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађ |
| “. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смеја |
| поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извини |
| S} Па и малочас споменути клавир купљен је после три четири такве учестане несвестице.</p> <p>Е |
| S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— |
| /p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито по |
| нило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно гово |
| познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, је |
| нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Сто |
| овору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, ал |
| ђали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз ког |
| еви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет |
| {S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад |
| чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшестве |
| авља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p |
| орисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожн |
| и асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у |
| емо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог добро |
| > <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је |
| х скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола лат |
| а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и |
| тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала |
| лази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам |
| нама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му |
| вља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и |
| ло учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био |
| м и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> |
| ђег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, |
| о Раде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перј |
| скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> < |
| а изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} |
| растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујн |
| радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венча |
| </p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друг |
| би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није у |
| прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да |
| Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, |
| пита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам |
| а!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапо |
| , роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о д |
| о је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>пову |
| изнати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габ |
| љао.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и ц |
| му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око |
| учеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о б |
| е Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја с |
| ш кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, |
| еког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ј |
| сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а в |
| их је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’ |
| ?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено |
| био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер м |
| аца, као сваког празничног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру |
| е одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} |
| а очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад |
| р поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова ш |
| огађаја у претпоследњој Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омл |
| т.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S |
| је би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања. |
| хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе |
| , и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио |
| места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ |
| ј у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није би |
| ј кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и о |
| ере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; д |
| ри, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{ |
| рквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Арка |
| ира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба с |
| Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изне |
| н мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја |
| редио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> |
| кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код ку |
| вопостављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, |
| веник данашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13" /> они, који |
| ли то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, |
| , онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест |
| , још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам |
| лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је в |
| гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је п |
| ају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, после послате т |
| ау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спр |
| ож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био ста |
| ко је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће |
| и на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле |
| него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Г |
| апита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта |
| ј Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Мелан |
| радио.{S} После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао. |
| у чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и известио их један деран који је пова |
| ло још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> |
| } Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па буј |
| се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Б |
| ћ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; |
| но бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију |
| > <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра |
| софе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" / |
| насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о |
| и.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— |
| “ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све |
| фер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, так |
| ва.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па |
| попираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је сов |
| м се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо |
| /p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај |
| Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на с |
| шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Т |
| лем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> |
| што си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана |
| прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако |
| са, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Влад |
| ал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенци |
| заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле |
| смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни |
| а буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако |
| авезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на стол |
| ку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женск |
| ован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, |
| је никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечера |
| ји је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и |
| вој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је |
| и да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на с |
| тиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} |
| робајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> |
| каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди |
| пира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ће |
| и увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе к |
| и до тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за који с |
| Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчур |
| које све није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће на једно пола таб |
| у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други |
| то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb |
| није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би |
| десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам кесе, госпо |
| путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза варош |
| и, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p |
| да, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето |
| ро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!... |
| ла. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто |
| ахата оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>туж |
| а Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли с |
| поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господ |
| ; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено свој |
| г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивови |
| м вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривоврат |
| чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктер |
| и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако ла |
| о, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.</p> <milestone unit="subSection" / |
| /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су с |
| но спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он д |
| била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да б |
| крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи |
| е целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се |
| раћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком |
| порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слобод |
| пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију |
| {S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се он |
| вољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао нек |
| S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира д |
| н Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако г |
| " /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) |
| уб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за |
| Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг ч |
| о, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} |
| е већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељева |
| ели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а по |
| ј састанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после под |
| да да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шт |
| .</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда |
| и сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретн |
| тованога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тог |
| ићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман |
| едан разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан еко |
| није.</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименц |
| сле кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодар |
| спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а о |
| а из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земљ |
| лији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да с |
| орао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршен |
| сто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпој |
| скупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чесно |
| е била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и пог |
| ије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда |
| “, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напо |
| Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— |
| аред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и |
| где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак |
| замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ |
| а невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад |
| не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће |
| ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у н |
| и приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне д |
| „Пресвјатаја мученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често м |
| ра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је |
| баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија л |
| атили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, |
| чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све н |
| та, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару п |
| а пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само |
| бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је |
| им сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пе |
| шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi |
| а сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало исп |
| заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква |
| адије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му с |
| м.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето |
| олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи |
| — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врат |
| ели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија |
| лавурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани |
| почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> |
| а зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, |
| канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру в |
| од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је |
| ј је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да |
| — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да |
| но, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у су |
| е ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, т |
| а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа |
| p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и |
| и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено |
| скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поруч |
| и у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућан |
| к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико ј |
| ате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, как |
| етка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и б |
| ти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громо |
| ила Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па как |
| боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина |
| крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима с |
| рса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих |
| ла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и |
| ши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу ш |
| олим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни! |
| ису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву |
| а, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p |
| и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захте |
| ира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а |
| стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, да |
| по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села |
| неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато доб |
| има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва м |
| !{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије о |
| ма а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро |
| зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво |
| је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, је |
| огао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је о |
| ела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и н |
| тела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је |
| ш увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други |
| ак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је п |
| узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу заден |
| —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифо |
| свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгаб |
| тили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по а |
| а већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му н |
| } Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки да |
| био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван ц |
| е било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и |
| estone unit="subSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба ник |
| јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није ми |
| Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник |
| бије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути |
| Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се п |
| ад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзеку |
| ога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој свој |
| нији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно оч |
| а скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на ве |
| ољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га по |
| одмах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче |
| за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико п |
| ; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“ |
| је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је пор |
| е разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за |
| њима остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" |
| једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, п |
| апред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут |
| датима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и он |
| ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао |
| „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој |
| Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је |
| а мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} |
| на толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се с |
| је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго ост |
| се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја |
| и тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} |
| терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и |
| се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија ра |
| само срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујућ |
| а малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комш |
| оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све д |
| тка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив с |
| <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој к |
| ерсо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi |
| ватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који ј |
| мињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло |
| ду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, |
| е, то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb |
| јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мисл |
| i>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Ду |
| ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га из |
| не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} |
| ито што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија нег |
| сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" |
| „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њ |
| ј кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није |
| и госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, ув |
| <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је |
| пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно |
| а је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дан |
| о диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад. |
| и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту |
| ећ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје |
| тко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари |
| надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив |
| е о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни реч |
| алосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња |
| ј тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" |
| а поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати |
| </p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опе |
| ко питомо <pb n="118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допад |
| осту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запи |
| , толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на ср |
| <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију |
| дмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад |
| </p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n |
| голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор |
| је поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати |
| ла рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и п |
| је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више о |
| друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је |
| ада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, |
| тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жен |
| н и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је |
| еке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па |
| ничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је |
| ег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинув |
| ије к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени |
| огне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе чове |
| -Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Епископа |
| росто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у к |
| а, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само ка |
| се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више |
| ио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јес |
| аром и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку |
| ему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он ка |
| мби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да |
| кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила |
| неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па рум |
| d> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо про |
| читељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, како; |
| и да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се боја |
| новнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </ |
| p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутит |
| тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим ва |
| има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у |
| сујем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, |
| ше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег б |
| и! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога |
| пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — з |
| Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ к |
| Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — |
| мо кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— |
| ов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обриј |
| а? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди |
| никако није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи |
| оп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, |
| и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „бе |
| гостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћи |
| охијана тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је |
| те госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, да |
| Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и |
| ћи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана |
| тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и бр |
| stone unit="subSection" /> <p>Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш поп |
| иш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— |
| је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога неср |
| о Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, гос |
| !{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бик |
| 8" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида |
| сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим уж |
| исану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раз |
| е задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много стариј |
| акав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> < |
| младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље |
| итрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дар |
| е извињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети дру |
| ћи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што |
| лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално за |
| ра ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То |
| Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом |
| луша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>? |
| него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, ба |
| три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана го |
| р у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и |
| арац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је |
| ти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој дец |
| буру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и |
| а од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{ |
| полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.< |
| оучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и |
| се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко |
| ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља по |
| рави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда |
| и курисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габри |
| одерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> |
| ница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо у |
| у је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими |
| к да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!. |
| И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихов |
| иволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и при |
| ли жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули по |
| зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> |
| есто састајали и разговарали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад с |
| комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер |
| тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се у |
| ша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености <pb n="332" /> и помирљи |
| сваки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако доб |
| Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи т |
| рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако |
| а чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гу |
| ’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна деч |
| п-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Хе |
| ве разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да |
| оме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све. |
| кожурица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана свинчета масти и чварака и са |
| жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више х |
| на може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, |
| била <pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су б |
| амти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у |
| га добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l |
| је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћути |
| „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да те |
| ослу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињ |
| а што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесе |
| >— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па про |
| кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је би |
| ом догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака припове |
| ло, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{ |
| љно, наравно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нот |
| ови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно к |
| его што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела |
| а <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, д |
| а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а |
| ила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшин |
| фити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда с |
| је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно |
| , ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.< |
| ма овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично теш |
| ко је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравн |
| осподин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Неде |
| ј крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— |
| ије он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> |
| та на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па ј |
| о не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није |
| ли, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуш |
| викује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла |
| гово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена |
| {S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранит |
| угом.{S} Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена |
| Section" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео м |
| дне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на ка |
| е куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у |
| ило Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позитурама, израз |
| S} У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су с |
| е доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морам |
| латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце и |
| јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} О |
| љубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А |
| ко спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} |
| о дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па с |
| тогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него од |
| вију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да |
| бало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а |
| к радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти ка |
| е одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који |
| јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут о |
| ло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајн |
| ви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И |
| о време много се штошта променило, само је верност њихова супружанска остала она иста, она стар |
| гре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него |
| јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, ш |
| јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим |
| кве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>униј |
| л у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхал |
| ође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. |
| а (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу свак |
| И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћ |
| ије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио |
| ца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћ |
| читељева посета; другим речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спи |
| пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А |
| свим господски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула |
| ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу |
| ати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не з |
| и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времј |
| ш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре |
| па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим так |
| ја има забаве и провађања.{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које |
| цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S |
| ако су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спи |
| шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све |
| у човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ бо |
| елите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше п |
| S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити |
| и перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, ј |
| тај језик изображена света.{S} Прилично је изгустирала немачки језик који гђа Перса још једнако |
| е кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у |
| о мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јеф |
| лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселе |
| три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Ша |
| шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{ |
| ија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног П |
| ор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако р |
| ци и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је т |
| је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се |
| Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, |
| м ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S |
| и, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад |
| а; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачув |
| зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем ни |
| ним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер и |
| ти кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’ |
| ише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У |
| Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад бољ |
| ала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала |
| аше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Св |
| една, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, |
| одили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје кућ |
| е године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не |
| имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и п |
| да зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала д |
| ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке кој |
| пала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, |
| еђу њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад |
| олести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта п |
| p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало |
| вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, вер |
| преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђен |
| ора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пук |
| унити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Аусгец |
| .{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> |
| e-Cyrl">Кис ти ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем ст |
| уће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке |
| и је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта т |
| ад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириниц |
| , што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, |
| {S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> < |
| заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се по |
| па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l |
| рефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули |
| адовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће б |
| снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог з |
| Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да с |
| попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирск |
| еснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— П |
| „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на |
| S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друг |
| нако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да скл |
| /hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ |
| а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Н |
| гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мор |
| ам читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад т |
| ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они |
| и, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је |
| <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста |
| ена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери |
| ли неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</ |
| н био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све сум |
| и, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то за |
| у љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан ду |
| док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о |
| Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, |
| сију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђав |
| вин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто |
| сли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, пр |
| тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из св |
| бе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете |
| S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер |
| ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> |
| Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен |
| о ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитат |
| тор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?< |
| ике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било |
| кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно св |
| а, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја с |
| ико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише сво |
| оса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла |
| пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада б |
| елој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још ко |
| младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о |
| јој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња поло |
| а причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону |
| он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он |
| и би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га |
| ђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборав |
| м приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што је |
| ајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопств |
| У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, |
| п-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а још |
| атове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму |
| зи за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози |
| то прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њ |
| реме поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин В |
| било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, |
| опина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ак |
| басне са свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споме |
| мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утех |
| тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га |
| них песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <p |
| гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помаг |
| о га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по |
| о миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, |
| , ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</ |
| е, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију је |
| младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ б |
| ца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и |
| него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако пре |
| д виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка б |
| Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и в |
| а <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пак |
| роцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако |
| спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не зна |
| варац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта |
| а је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе па |
| е, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је |
| слуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често |
| ћан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њ |
| ош давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) д |
| пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Н |
| {S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још |
| ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и |
| аве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није н |
| ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — вел |
| ликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њ |
| ро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео |
| ред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спи |
| ајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" /> |
| бацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сл |
| то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: |
| помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Б |
| било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњс |
| помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> < |
| ико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих други |
| S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па р |
| гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попи |
| ка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп |
| он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да и |
| иела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> |
| није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала! |
| о је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та кол |
| много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S |
| аш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално |
| ти пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнет |
| онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По ч |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако зва |
| n="373" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош |
| ао трагом старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су |
| подске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао |
| рућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и ба |
| вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на д |
| ије ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запита |
| > Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:< |
| ца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад |
| од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi> |
| опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгрева |
| .</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и п |
| зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано |
| ног младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и је |
| , а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за |
| оп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој |
| ли не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што |
| ом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фај |
| ли се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весе |
| ужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једар |
| hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</ |
| бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог< |
| али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било |
| из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi |
| Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним у |
| } Једном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорил |
| пископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) |
| каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшни |
| ида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p |
| есеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако |
| уго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ пов |
| е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ |
| а, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке оч |
| меша <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{ |
| и с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је. |
| Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела |
| а пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио |
| творена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго мо |
| ња и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се |
| то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну |
| о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} |
| ну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} М |
| {S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су д |
| на учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двоји |
| у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ чит |
| ћ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног св |
| оправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад д |
| научила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, |
| Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само |
| и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило |
| а и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто год |
| и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бо |
| /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чеш |
| Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прил |
| ају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Н |
| о онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разгов |
| а, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиљ |
| мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-С |
| у онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужб |
| — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље |
| p> <hi>У којој је исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења и са |
| -Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркв |
| .{S} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и после разносиле врло савесно и ревнос |
| ли свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе |
| се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци |
| ги тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било |
| А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сам |
| икакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господи |
| га држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је био ј |
| одао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Еп |
| обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је |
| сподин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} |
| ива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукција |
| он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде |
| беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљу |
| Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а |
| изненади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи |
| окој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</ |
| ју.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!.. |
| здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каж |
| ви одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје |
| ј њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у со |
| попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда |
| гом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ и |
| ли, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера д |
| ли су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не мо |
| љено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки |
| Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад г |
| речкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и о |
| попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати |
| ошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то виде |
| у на официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови |
| ала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вар |
| ти, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи б |
| ика од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет најугле |
| је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више |
| ао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаест |
| е била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће с |
| з неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дањ |
| са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} |
| — Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, |
| о, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло д |
| , фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>м |
| го ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као зв |
| вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је |
| ана је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год д |
| аљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео |
| ако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани |
| } Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— |
| > <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није |
| р па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Х |
| да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>После мало |
| прави себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростил |
| аметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну |
| и нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад |
| дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Ју |
| маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија. |
| е тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — бран |
| да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Пр |
| мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многоброј |
| д стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не ј |
| испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „< |
| ербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жен |
| ам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и |
| што написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био |
| па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја |
| душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, |
| ирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и |
| о би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb |
| смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— |
| рио!</p> <p>После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{ |
| исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел |
| оврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио |
| у без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ст |
| Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише о |
| устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са ч |
| задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и б |
| него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је |
| рно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод не |
| га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{ |
| .“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ва |
| дост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} |
| рим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’ра |
| p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?! |
| кле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с |
| — Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпице |
| кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да |
| равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перс |
| ом да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја б |
| џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислит |
| о, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; |
| ешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљ |
| : та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се чов |
| кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — |
| ? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да поч |
| ш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Ш |
| ира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џа |
| лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала |
| Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па за |
| веда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је п |
| ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад ми |
| је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је чест |
| и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен |
| гађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва с |
| се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала нај |
| па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером описати |
| сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га |
| на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображена света.{S} Прили |
| ећ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика |
| у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осва |
| да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о др |
| одоше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се т |
| а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И д |
| од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани |
| е све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта |
| ђају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак |
| п-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, |
| кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкап |
| ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су б |
| е могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи |
| ла се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке |
| eign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „ |
| м, јоргованима и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с |
| вати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са сви |
| вом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џ |
| м поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непозна |
| даче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобровољена |
| д он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у т |
| „О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о |
| чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и |
| е?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> |
| ам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад |
| е отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направ |
| оп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико |
| ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго |
| p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</hi>!< |
| заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер |
| ог очекивања, добро.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене |
| ства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, ви |
| будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим влади |
| адне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рек |
| живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није би |
| емљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрча |
| и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи |
| ати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док |
| ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се |
| ли ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доб |
| ет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се п |
| Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, |
| споја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су |
| у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: |
| би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То |
| се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом |
| ави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на |
| опа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу |
| ла.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом |
| ано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силаз |
| а изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фи |
| леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана рад |
| је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло |
| учено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и ра |
| да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједи |
| амо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образ |
| же само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотар |
| .. а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити |
| оју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпева |
| авне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А |
| а другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Про |
| ање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца |
| у.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена |
| Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба |
| за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад |
| морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна в |
| ајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад са |
| ана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради који |
| а и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сват |
| лика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужб |
| а како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и незале |
| отона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како луп |
| вадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{ |
| tle> или <title>Преходницу</title> коју је издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за |
| есма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се т |
| тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето. |
| никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се о |
| ј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вече |
| шите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас такв |
| {S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље у којој је |
| би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n= |
| вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што |
| крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових |
| дговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l |
| сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка |
| се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у ко |
| елајиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На п |
| оји је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да |
| да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци б |
| а се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао ст |
| Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, п |
| прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира |
| године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тен |
| {S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопул |
| е ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом |
| ојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти |
| ако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како |
| ке калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку |
| вењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вел |
| , а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазил |
| гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по н |
| ли је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо |
| дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поре |
| енција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, |
| а га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра б |
| без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика не |
| е поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад |
| ети.{S} И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је |
| м и полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне |
| {S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га |
| да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке, |
| ћ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женира |
| дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао му н |
| полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, |
| !</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да ниј |
| па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је |
| те га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим! |
| улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направ |
| е у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је ј |
| док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Б |
| био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно |
| дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да |
| ла...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази ку |
| лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности |
| месер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- ве |
| е обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш са |
| себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацр |
| n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица |
| олео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује |
| сапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једног маторог кусог пацова коме ј |
| ће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песми |
| лно скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару |
| салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда неме |
| ном приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, |
| нтију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се ниј |
| неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси |
| да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, ма |
| угом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни |
| руд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи |
| а му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То |
| је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код к |
| бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је про |
| {S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељ |
| е и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, |
| сли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а |
| књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири деб |
| е ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Ме |
| са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Заустављали |
| му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад ј |
| лике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спи |
| Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, о |
| а ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам |
| е трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са зл |
| едну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике |
| и то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка |
| цира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вре |
| не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари |
| како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа |
| а врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“ |
| есма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ о |
| је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктиран |
| ладенцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом |
| оју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, |
| у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово |
| едни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа с |
| то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђ |
| рдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција у |
| старим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако |
| честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера |
| је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А так |
| > <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи |
| на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенс |
| је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у ко |
| чешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Пр |
| овом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о |
| ау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жа |
| малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенств |
| је, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев |
| е примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњ |
| а, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле |
| у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зев |
| у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а по |
| а га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих своји |
| онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето — |
| поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, тако помажући им, приповедала многе интересантне и |
| иће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S |
| јска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} П |
| етврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика ка |
| ин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Со |
| мах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђи |
| , сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башт |
| Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај те |
| ти тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалук |
| пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам р |
| Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <milestone unit |
| ла је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је |
| дговорила једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, как |
| пажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло |
| ева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад |
| ли задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у |
| у нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао |
| ену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао он |
| его и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" /> са последњ |
| бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</ |
| све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у је |
| триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после пре |
| љали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на па |
| едно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па са |
| део на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је |
| Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још |
| </p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је |
| hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио и донео. |
| чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Др |
| к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је |
| Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Ју |
| /> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да коп |
| нде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако и |
| Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —< |
| 12" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубил |
| ти.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује ба |
| орско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о |
| > <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна |
| ку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ |
| {S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сид |
| ролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ве |
| изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али |
| о за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и в |
| свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тет |
| сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађу |
| е очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш |
| е оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила једном свом познан |
| пало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лу |
| фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, |
| како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори м |
| пити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти сп |
| , голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја |
| ека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и |
| коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па |
| не му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да бидн |
| p> <p>— „<foreign xml:lang="cu">Сеј ден јегоже сотвори Господ</foreign>“!...{S} Аркадија, човеч |
| >— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још у |
| Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p> <p> |
| од оног проклетог решета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити |
| тка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А |
| дом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фрушт |
| , со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела п |
| гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни з |
| е“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверки |
| ом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар т |
| Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула |
| Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њом |
| оспођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој ква |
| један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и ус |
| попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и нами |
| ша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n |
| з авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичак |
| Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкат |
| давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да |
| ање пристоји; ако послушам њега, касти, један тестамент његов, — замерићу се свету, а око послу |
| цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим д |
| пита!!{S} Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други |
| уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету проч |
| комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло |
| ла вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз |
| а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа |
| тала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а вид |
| ен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак |
| дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта л |
| ва!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да |
| 83" /> од оног проклетог решета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек |
| гом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царство, и како с |
| ема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно |
| дмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други |
| кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из на |
| према различитом свом темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим |
| је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и |
| два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он |
| говорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први о |
| га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне |
| ћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после |
| е, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта |
| оше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућо |
| рошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео |
| ло.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду |
| на да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не |
| а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Ка |
| толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и |
| се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и |
| па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још к |
| о нису један уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као |
| ођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ |
| сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је бла |
| и звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он |
| ао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32" /> |
| его одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фру |
| стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави ви |
| о велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису. |
| , кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни |
| стацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, бле |
| рка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно |
| о, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.< |
| зе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</ |
| улине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га ј |
| пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем |
| имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</ |
| тају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси му с |
| ад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који с |
| ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и |
| а неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка ув |
| у мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због кр |
| ерез младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина |
| а у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били |
| сину наше свете православне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича разв |
| Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="32 |
| одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и так |
| о као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му |
| ан нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се види да је био некад поли |
| з села одлази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нот |
| ариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући |
| шко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му |
| ледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога да |
| Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, је |
| нака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и |
| тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо ст |
| цара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спи |
| нерски, хусарски, инфантериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Т |
| а је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распара |
| у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема |
| едан другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа |
| е, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, |
| га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расол |
| он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се ож |
| ер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави баб |
| селе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: <foreign xml:lang="cu">„Из глубини воззва |
| се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњ |
| ћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бокала к |
| ка као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с |
| , па су се још онда договорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер; то јест |
| али, куцали и искапљивали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вра |
| ретпоследњој Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског ск |
| Људи се крећу достојанствено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду |
| више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојиц |
| -попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију бил |
| а многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један |
| држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} |
| и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога |
| јем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар н |
| ојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвешт |
| е, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па је |
| сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, |
| Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри |
| (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на < |
| и.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, |
| еша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни чла |
| аљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот |
| ма, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад ова |
| >— Није Тинин, него луциферов, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега см |
| ам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб |
| да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као |
| иповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто т |
| је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као |
| , нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш |
| ружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај |
| Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то напр |
| , молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него |
| стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве |
| м, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ! |
| споје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи к |
| ШЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, је |
| то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек |
| акобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А т |
| ди да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појас |
| е никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, |
| Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, |
| кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за које |
| сп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не испа |
| л’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> |
| ечи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у кој |
| n" /> <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пр |
| поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.< |
| а је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што |
| ло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је |
| , а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и дух |
| Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и |
| је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо другима извртао кола, па их до сад |
| “</l> </quote> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баш |
| ена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим ст |
| данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Бог |
| а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мал |
| машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око |
| унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габр |
| опала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног |
| мера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо |
| натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет |
| ол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђавол |
| в им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабији изгле |
| ко и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам |
| зентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, пр |
| Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у |
| а бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не |
| е ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или |
| ко за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — |
| са. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост |
| . отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша... |
| са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p |
| тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти са |
| е терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n="2 |
| кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Чен |
| ово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати |
| ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{ |
| комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од другог.</p> < |
| дотрчао је <pb n="47" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, |
| вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као |
| није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског |
| шки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне пи |
| Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате |
| о век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на вр |
| рошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро |
| ter" xml:id="SRP18941_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је исприповедано све |
| нка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n |
| знат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се |
| га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преос |
| p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она там |
| боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као |
| га.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је ста |
| сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пр |
| и је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер ка |
| ик. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је до |
| </p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што |
| оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене |
| Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се |
| ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегну |
| желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, С |
| значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, |
| уде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако леп |
| p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се! |
| .{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, |
| {S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета |
| но сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних. |
| тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А |
| свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, ра |
| века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста. |
| и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велик |
| е поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обредише се оп |
| /p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била |
| рали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку н |
| ди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шт |
| е цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> |
| и не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до |
| ило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p |
| ли друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учит |
| руге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, |
| узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељства.{S} Па је |
| .</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, |
| а ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко |
| pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар госп |
| .{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти |
| рикаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — од |
| к; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њи |
| ила.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до с |
| по запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ва |
| познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све |
| ’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, так |
| лазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико |
| кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p> |
| сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.< |
| је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али |
| он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља за |
| укли су се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онак |
| ва!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се |
| острана, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А |
| век поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ при |
| ла отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону |
| авити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада |
| ати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и доб |
| и паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Пра |
| рађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</ |
| ј што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит |
| /p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећ |
| говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори |
| здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи п |
| аже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче |
| сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типар |
| а је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p |
| ка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредим |
| раге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> |
| а.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети |
| а.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала |
| издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} |
| што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точ |
| <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући |
| “, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најре |
| жио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија |
| о комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат |
| ућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да |
| } Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па д |
| > <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да |
| аметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" |
| је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n=" |
| Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о |
| ле седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни т |
| све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у том |
| , да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе |
| } Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с по |
| реварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, нег |
| се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је |
| Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно з |
| једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он |
| ле га као једног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је |
| им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му н |
| текао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{ |
| ки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n |
| <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да ј |
| г жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а к |
| ли их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна |
| ло, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред |
| <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње тре |
| ска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам |
| це... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожур |
| е би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, |
| оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изв |
| поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о |
| о, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p |
| није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што нис |
| златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, |
| xml:lang="cu">никтоже без грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да |
| јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни об |
| } Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога П |
| себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећ |
| и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод ко |
| ору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, н |
| беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пе |
| ошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бо |
| а наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било тестамента |
| оведиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није |
| ија, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта |
| не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица из комшилука. — Докле ћеш |
| служујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има |
| паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да саст |
| еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понаш |
| коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ в |
| њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> |
| еколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.< |
| ’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се ј |
| је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, сам |
| коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје пр |
| м лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И |
| нас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није мно |
| ћ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочар |
| остива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, |
| метан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, к |
| на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тра |
| у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, нахерена на једну страну — беше празна, |
| рне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једн |
| S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једно |
| авила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида с |
| стио неколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко |
| , а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и |
| а српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— |
| ље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави |
| б и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— |
| а ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд св |
| у је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, |
| више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вр |
| у!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми м |
| то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује г |
| иметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, ј |
| ло је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, |
| да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код |
| велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошл |
| равила би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и с |
| ница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title>Карловачки ђак</title> |
| е унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у јед |
| , легао је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма кој |
| може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио |
| а право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та во |
| а.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, |
| воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каж |
| неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћива |
| оседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се |
| ом месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <h |
| <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А |
| ређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одгово |
| моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’ |
| баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се пода |
| господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половин |
| а дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поје |
| е мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једар |
| ом су између осталога још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, |
| ли су маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> |
| то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај и забадајући штрик |
| ретњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео |
| једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се срет |
| шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамиц |
| да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила |
| но су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количином млека, тако |
| атких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и к |
| чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једн |
| ерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана свинчета |
| не, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и |
| фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то |
| ећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно п |
| колико дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Гос |
| овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака |
| аш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна к |
| чекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија провела је за то време |
| нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако |
| а пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћ |
| е опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ру |
| и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће бриш |
| ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то |
| ичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да с |
| ад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају м |
| уге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрп |
| д пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа в |
| олак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не в |
| ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па ост |
| ланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— |
| оличином млека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спушта |
| е, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се т |
| еновник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула по |
| о дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p |
| ј и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се т |
| — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и |
| , па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај да |
| амо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јо |
| на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која |
| д сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на кр |
| а.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о |
| рада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести |
| рила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута |
| Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} |
| причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи верова |
| рте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па |
| од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — ре |
| срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Д |
| фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пер |
| — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се |
| n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{ |
| андрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} |
| чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Ост |
| и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна другој укл |
| писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развиј |
| “ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— |
| калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паорушо једна! — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се о |
| и да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он с |
| и!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета. |
| S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једн |
| аузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и после ра |
| о обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Не |
| , јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике |
| b n="150" /> она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а |
| гђа натарошевица држећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме |
| кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваз |
| да па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, |
| гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивал |
| а се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — в |
| е тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нић |
| кљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега |
| би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орес |
| метле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Г |
| илике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, |
| не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта |
| тињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају |
| моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, не |
| се. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, |
| <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се |
| /p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о |
| брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова |
| у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} С |
| ема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто |
| каком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; он |
| ком, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на |
| м ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па ка |
| ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена |
| да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку није мало смирио и |
| а стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем с |
| ћо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p |
| епо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и ту |
| ост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима правилима поетике) онако исто п |
| а.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу да |
| ана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могл |
| ко песничко и певачко расположење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певу |
| Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у |
| S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљена кандила и мењала |
| </p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми |
| хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— |
| ва измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове у |
| 176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, нес |
| совања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, |
| а доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, |
| оје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> |
| личног бојтара који једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Је |
| ке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој |
| га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу |
| , вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату |
| три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дот |
| Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и |
| етна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и <foreign xml:lang |
| брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па ј |
| и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чард |
| п Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у д |
| ви трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике б |
| обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и |
| о већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једар |
| Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући чес |
| ворио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако |
| танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и |
| н“</foreign> проучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега |
| /p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта |
| се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <pb n="52" /> говорила би |
| пова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, |
| даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и |
| сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; до |
| атурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} |
| бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржњ |
| ле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, ка |
| } Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благ |
| ула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.{S} Пребациваћ |
| тирала немачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404 |
| оји је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро |
| се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то |
| евај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другари |
| Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипа |
| ри очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице |
| е? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гл |
| о доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко |
| ма шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помама |
| му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба |
| гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љу |
| тарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она< |
| >— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглуш |
| знаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро обавештене |
| да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су н |
| е к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и |
| или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па |
| но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш |
| љам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{ |
| „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опр |
| свестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала јед |
| — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До повратка попова |
| ишт’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у |
| има, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни |
| кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као ка |
| као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилов |
| сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ст |
| за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да |
| ише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у |
| звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, д |
| а Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после |
| штавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих |
| оре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плака |
| а још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и |
| , кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S |
| ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, |
| дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „За |
| Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло |
| на црквена порта. <pb n="79" /> Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до |
| арским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само по |
| ви учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче |
| е у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само ок |
| <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не |
| и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S |
| баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло ј |
| нам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, |
| ви пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас |
| А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете |
| азна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као п |
| читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет п |
| > <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно п |
| ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л |
| сталих, завршује се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </p> |
| . — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлатим клипаном који је са својом дивн |
| асад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло у |
| , биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то |
| ра поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако |
| S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из |
| и нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо |
| о зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, в |
| ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш око |
| 50" /> додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да |
| рам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то |
| ог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари |
| ако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, |
| поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће |
| n="304" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише п |
| ом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и з |
| ош од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад |
| ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, ј |
| на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом |
| подин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас господен на водах</title>“, а за тим |
| ера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p |
| прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села потера он своје коње пор |
| јде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бац |
| ече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не |
| ије хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло деликатне природе, па је онако |
| спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург |
| е све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, и |
| /p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па |
| а памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или |
| имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћ |
| ве се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то |
| И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне п |
| у у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била |
| вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том |
| ди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} К |
| ином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једн |
| јаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху о |
| не фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пе |
| то сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и |
| ељева посета; другим речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спирин |
| у да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво н |
| моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је бил |
| чаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки |
| збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још |
| рина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже. |
| но два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши |
| поче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није |
| на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’ |
| ши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто |
| , он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешт |
| уги сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од |
| па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што ј |
| </hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре сп |
| ој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се што ч |
| то видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете о |
| а, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, д |
| , а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако |
| „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издале |
| га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом. |
| а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, де |
| <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога ш |
| на <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> |
| еп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је |
| ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис |
| зрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— |
| ад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порасте |
| му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у баш |
| мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па так |
| стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке К |
| мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, опи |
| > <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претура |
| не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи |
| орске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А |
| огљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљ |
| дна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза ка |
| АДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У |
| леком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговара |
| </p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зо |
| <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељев |
| само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</h |
| на, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за мом |
| путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних |
| i> </p> <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створ |
| су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за п |
| Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годин |
| , као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се |
| д’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на м |
| ија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је |
| или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гроб |
| оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Шваб |
| <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различито |
| о нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су с |
| хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским |
| су за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопо |
| пише.{S} За тим дозове свога секретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, |
| орам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти |
| а се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66 |
| гој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног организма, за поуку многим |
| ти!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S |
| амо зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам |
| Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не мо |
| ило!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је |
| кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, ал |
| опастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити |
| ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ств |
| ај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха као што је неправедан тестамен |
| >четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о с |
| м ђаконијама које се обично добијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљено |
| е Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, |
| спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта |
| milestone unit="subSection" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отиша |
| никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што |
| . гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi> ку |
| и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за |
| Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце касира. |
| кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћи |
| о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског дана, стиже из влад |
| о тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га |
| /> <milestone unit="subSection" /> <p>И једног летњег дана — осам година после испричаних догађ |
| епо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено. |
| здахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, |
| е данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од |
| и о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј |
| кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га |
| д <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух |
| е су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, него који за |
| баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код |
| ом банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај с |
| без икакве потребе премештати ствари с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; ш |
| S} Том приликом му је испричао историју једног маторог кусог пацова коме је пре толико година р |
| једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види |
| шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <h |
| се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S |
| је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп- |
| ли оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна |
| м капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi> |
| {S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћ |
| о да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића, и пос |
| ко вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даљ |
| епо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковал |
| је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а и сад |
| заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, н |
| послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски |
| milestone unit="subSection" /> <p>После једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и зате |
| опа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако п |
| Била је ванредно расположена курисањем једнога старога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а н |
| <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо ј |
| а.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су К |
| и штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двад |
| а то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећа |
| тужбе, отворила се грдна провала између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису з |
| зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> могу примити на кола у предњи си |
| о; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истерам ба |
| ини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расеј |
| је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски |
| <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се неш |
| е ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаш |
| сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb n="206" /> дунди белих трепавица, к |
| д јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран оно |
| -хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то |
| се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па |
| анату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој с |
| ће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешат |
| па приповедала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојн |
| ку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио |
| -Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као |
| к је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, |
| сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па проби |
| огледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпој |
| накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што |
| да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; |
| а.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p |
| к су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода |
| године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учите |
| и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, |
| себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шац |
| латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латински ка |
| питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, господске персоне, што рекли.{S} Тако ист |
| ем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада с |
| он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било об |
| једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пул |
| ош је чудније што су обојица одговорила једном свом познанику који их је срео баш кад су излази |
| п, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по с |
| хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој све смета по к |
| благодарности <pb n="153" /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена |
| p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, |
| соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе са |
| њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је |
| хова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зе |
| ахата путовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ м |
| чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног див |
| ет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разле |
| ре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курм |
| често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико неде |
| ило, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене о |
| гао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па ка |
| ојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан |
| спођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и поми |
| ођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени путник, па се |
| ица упропастила и унесрећила сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само је |
| олико година реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је у |
| на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра |
| акао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом је |
| жњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која |
| слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба д |
| p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спре |
| га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво |
| а једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој н |
| о пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p |
| , — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду в |
| а“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} |
| сац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p> |
| а жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била но |
| о’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек |
| ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао ка |
| добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> |
| Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством |
| два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам ка |
| , и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!“</p> <milestone unit="subSection" / |
| а Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во вр |
| , „све, све обријај, све скини салашару једном <pb n="284" /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде с |
| два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и |
| и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чут |
| Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне от |
| це него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извест |
| ужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био |
| е из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и |
| Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом поја |
| Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разг |
| не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пел |
| ће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђ |
| } Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у у |
| и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ов |
| , рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њим |
| узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} |
| се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту |
| <p>Чарда — једна страћара, нахерена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар с |
| њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како |
| једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и мл |
| мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заблаг |
| да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неко |
| двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака О |
| ређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу |
| па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— |
| лу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно свога |
| ављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n=" |
| ла се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је |
| намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им би |
| свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно исп |
| <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута са |
| не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! |
| ’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} |
| лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле ни |
| ђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста |
| м дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Ј |
| форе из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, |
| о срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако |
| Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало п |
| један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама |
| — А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Ч |
| баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем |
| д већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече п |
| љаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све та |
| дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к |
| пира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="267" |
| кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под ко |
| ца, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан сед |
| рзна и распараном поставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фрон |
| поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, |
| ју, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је |
| има јој <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јули |
| гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распи |
| а и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке |
| не, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени |
| е „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам ко |
| е се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћи |
| кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попади |
| ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније |
| музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би |
| ој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се с |
| нако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="24 |
| шица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све |
| деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца |
| у.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и при |
| деш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и зали |
| опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију |
| ју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, |
| ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, как |
| еколико капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то |
| — И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на |
| а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, |
| абадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n=" |
| зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се та |
| чиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говори |
| ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим ст |
| ета.{S} Прилично је изгустирала немачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога |
| же, да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски |
| и француски, јер је здраво заволела тај језик изображена света.{S} Прилично је изгустирала нема |
| ш како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S |
| ћи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај |
| >— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш мора |
| била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао ј |
| ма на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са села као |
| француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еула |
| обар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ |
| о језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, су |
| неси, — наређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спре |
| и се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, ка |
| ерао катихета а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форм |
| Гђа Перса нема ништа против француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треб |
| А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела тај је |
| дстављен домаћима, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му и |
| има.{S} Прича својим накарадним српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и |
| у и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине |
| разом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подр |
| кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У |
| жаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена |
| ена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере |
| ћи се да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, |
| <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је |
| је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ |
| ди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад |
| уча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био т |
| роста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна |
| е да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми |
| је.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут ш |
| ра, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и накан |
| учку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле |
| а добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима |
| вају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вел |
| кира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign xml:lang="cu">„<title>Србскiи кув |
| ладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и ва |
| је марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње зд |
| е као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па з |
| и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milestone uni |
| и за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула |
| азговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се к |
| из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом |
| ло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку пастирку</t |
| од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба |
| е имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гавра |
| или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на |
| печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе |
| отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вин |
| живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из |
| чере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани пов |
| и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по не |
| омаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници |
| жвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није |
| го и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута |
| о да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салве |
| .{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да |
| ом Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на |
| лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где нек |
| длетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дам |
| био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад јед |
| на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуно |
| еви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на де |
| буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дуж |
| шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — |
| зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А |
| а сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза н |
| чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, |
| ко је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди до |
| ени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако |
| тка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смеј |
| о је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски кал |
| ом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после ве |
| идела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој б |
| цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <p |
| Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је |
| лар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од |
| и требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одр |
| оцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћи |
| еви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толики |
| и је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази стр |
| о против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким оби |
| <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, п |
| ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на р |
| дена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађако |
| риповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како |
| ије ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и ка |
| ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је |
| ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме су |
| у се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала ј |
| н догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она пр |
| и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића |
| ем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спирин |
| убила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се |
| ају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њ |
| Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим посл |
| не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала |
| . — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се пот |
| о наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p> |
| која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала |
| ају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један |
| мено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Ар |
| село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Цигани |
| импатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца |
| уде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером опи |
| ст и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десе |
| да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла с |
| амолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не |
| ога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад б |
| ла и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображена света.{S} П |
| о развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни |
| се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово некол |
| тогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{ |
| ор продужи курисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није ф |
| од паметнијег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, |
| у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-С |
| ак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану |
| вао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда |
| ашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{ |
| , нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.< |
| омену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа и |
| у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак |
| , за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто? |
| а или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово |
| прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она |
| пођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослони |
| ељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико н |
| а, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ |
| наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Мак |
| сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћири |
| дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p> |
| ригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору |
| ја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она |
| p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S |
| , а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> < |
| ремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да из |
| је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити |
| слим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’ |
| омо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је |
| и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, б |
| што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, ш |
| ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> |
| , па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</ |
| ху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обич |
| олази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све л |
| певао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му м |
| од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ т |
| поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како |
| у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да |
| .{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти |
| тио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} |
| не ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале |
| ијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мешт |
| то је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та |
| е Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а |
| уби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садаш |
| p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазит |
| је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ћ |
| е преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то |
| догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Кири |
| </p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваши |
| окаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад ви |
| 3" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две пер |
| и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема |
| че крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљен |
| ешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не |
| и, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују |
| “</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, |
| е тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне к |
| S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља |
| т поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматор |
| у је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шло |
| лавом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако |
| лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то к |
| ова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога |
| с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати |
| можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једн |
| није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан дом |
| бриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од |
| стану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради |
| ховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули паси |
| бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишт |
| о.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у ст |
| А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Дави |
| мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела |
| икако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="4 |
| о се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне |
| е Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути |
| ндек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Кален |
| ад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, |
| еобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рука |
| мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете с |
| е чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њен |
| е којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње |
| авачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као |
| е фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> < |
| ајстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће к |
| је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су |
| ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фел |
| је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још ће за мно |
| ило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао |
| рце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад ј |
| а за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а по |
| попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба до |
| ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата |
| ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у ста |
| дела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о |
| , да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је све |
| речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар |
| -Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако |
| спало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „ја |
| прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и к |
| вцама.{S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити |
| њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло н |
| мена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о |
| 68" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред |
| же све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хт |
| ђа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Арк |
| еже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</ |
| и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино пона |
| оп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зар |
| /foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што каж |
| леном, јоргованима и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спал |
| них старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у |
| S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са |
| ворења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха токмо је |
| кама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најсти |
| ту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво |
| м више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје ск |
| данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помо |
| стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од сви |
| ине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их |
| пе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и зао |
| е и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— |
| а у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још |
| ка.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадв |
| уши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запали |
| , кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код |
| т поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), |
| , па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, |
| јући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици |
| неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за |
| и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов неп |
| > <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна буде |
| намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати |
| > и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјето |
| се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> |
| к има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к |
| сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, |
| олико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Так |
| о дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, |
| ?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Мо |
| к; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви |
| т, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпа |
| стом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — |
| м мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n |
| } Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} К |
| ебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, |
| нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то |
| ом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ |
| д криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скоч |
| ица, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети п |
| л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> |
| кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао н |
| мојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једн |
| тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Пса |
| да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да |
| сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хекл |
| ставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p |
| овек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна м |
| .{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уме |
| — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све |
| и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам |
| м, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то је |
| се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та д |
| ; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им де |
| ам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме морали чекати |
| ат удружене теорије и праксе, — теорије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S |
| у, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драгановић, <pb n="22" /> кад је написао онај < |
| аксе, — теорије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било |
| вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти |
| ="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопо |
| -Персу!</p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све т |
| ’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, |
| </p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива.. |
| тено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други? |
| а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вреди |
| уцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У |
| ад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нис |
| уче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три ва |
| опчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог |
| о и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта |
| ре из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњи |
| лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Н |
| ного.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> |
| поведати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а он |
| о је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То |
| } Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна |
| авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лет |
| или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-М |
| може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах |
| пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацају |
| го чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматр |
| ош чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета |
| рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико — |
| е зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па |
| АЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Г |
| А</head> <p> <hi>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој |
| и пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината |
| днако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глуп |
| маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, |
| о тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге б |
| књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђ |
| лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем ср |
| <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— |
| у песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, |
| Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“ |
| осле, мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је т |
| сте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{ |
| } Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја не |
| бро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> |
| p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледа |
| реба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, |
| ме Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, ниса |
| , и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд т |
| о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то п |
| оклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ в |
| е ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А |
| што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без св |
| ?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па |
| ћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му оч |
| постао —- протојереј, <hi>прота</hi>... јест, <hi>прота-Спира</hi> —</p> <p>— Шта!{S} Сида <hi> |
| а што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте |
| иклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет |
| звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови на |
| {S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и. |
| ланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до |
| кажете, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су жи |
| квартире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и стариј |
| дродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — научила што је Шваба з |
| олико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очи |
| ет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — р |
| , и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислен |
| а дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и |
| беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> |
| к смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цр |
| ло, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам |
| езана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али |
| тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, |
| и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Неде |
| а би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете б |
| ко, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват |
| е (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ |
| супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се |
| ајбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</h |
| амо једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ т |
| ребали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да |
| ко треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на па |
| <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу |
| ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, оти |
| ла сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије бил |
| не бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама< |
| и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је л |
| што с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> |
| се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки |
| > <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јул |
| i>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Перс |
| ни не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, |
| веродостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао |
| остио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов |
| > нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И |
| од амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По ав |
| -комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол |
| аге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај |
| p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми н |
| после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми |
| коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како |
| ба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохиј |
| ко се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао |
| читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињал |
| {S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопостављени.{S} Господин ваш отац |
| м веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде деве |
| она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену пр |
| о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, |
| ао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родит |
| поја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно. |
| , него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет |
| а што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јул |
| читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад с |
| ри.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним ши |
| поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: |
| дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећете тол |
| па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки јези |
| ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокиј |
| аним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме |
| браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, кло |
| вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик ств |
| ку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво т |
| јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се |
| итава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђав |
| па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш |
| Фрајла-Јулијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о д |
| о, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi> |
| очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, Догматике, ех —</p> <p |
| И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче г |
| а водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруг |
| ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му н |
| те.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо |
| а, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све |
| а што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим |
| јућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Мак |
| извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матери |
| разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— |
| ам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта |
| је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и ув |
| Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с еминенцијом. <pb n="312" / |
| шке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујт |
| ти мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</ |
| грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом |
| е опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</ |
| ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <p |
| <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, |
| мена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хт |
| ма је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Ме |
| p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је по |
| и.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па |
| се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем мо |
| /hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’ |
| Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, п |
| се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек |
| зда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну |
| а да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права |
| ењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече |
| мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се из |
| свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинче |
| а, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбу |
| што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што |
| м лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек |
| банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми |
| те ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе бра |
| ита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Бо |
| а њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, |
| у.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допа |
| кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех |
| је је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо |
| је била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак |
| ванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и ста |
| их погледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њ |
| ледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова м |
| фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — викну запропашћено фрау Габриела...{S} |
| олим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А |
| био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p> <pb |
| а само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како |
| олићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек ва |
| не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања |
| ро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то |
| обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p |
| а му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — |
| о сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је |
| оже л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не |
| своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће |
| ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов |
| м добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> |
| ле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, ма |
| све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданд |
| добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — |
| S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу ш |
| вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабр |
| и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! <hi>И |
| ије тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко! |
| те се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће ва |
| Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добиј |
| type="titlepage"> <p>СВОМЕ УЈАКУ</p> <p>ЈОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ</p> </di |
| војим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јов |
| он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} |
| ; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим |
| Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му и одговара |
| али гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он |
| би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> |
| с је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама |
| пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити д |
| ао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рек |
| а зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прослови |
| ју, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p |
| је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши |
| о љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови |
| ђ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито |
| показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} |
| анас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана мо |
| да а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после< |
| дна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако |
| итка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а |
| ад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати |
| њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чуј |
| баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, шт |
| јближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме |
| оворила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, |
| p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, ув |
| ј штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S |
| и тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, |
| ’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе пр |
| опта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалуј |
| а Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у т |
| b n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Ал |
| о! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако т |
| таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло |
| и Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, п |
| су с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао прав |
| малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то и |
| а од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако |
| н претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу |
| 61" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих |
| те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зи |
| ам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатк |
| та: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се о |
| е срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> |
| образан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако с |
| пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћ |
| !{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И |
| ... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пал |
| звињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, |
| и, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што ка |
| ста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни њ |
| о, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напом |
| е оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ват |
| е куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} И после о |
| <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола |
| а га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се |
| дила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, ма |
| Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино |
| ане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за |
| , шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после п |
| !“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу коју је |
| не речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је он |
| и говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једн |
| оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран |
| и и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида |
| ести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити дов |
| те, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само с |
| ишта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и |
| днако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад ј |
| на једном месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам |
| ећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша је |
| овију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима св |
| њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S |
| шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је |
| Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у |
| ао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, кол |
| јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да |
| а је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је! |
| она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с о |
| кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ла |
| рау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, |
| је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> |
| зговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп |
| очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И |
| то, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (к |
| је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Про |
| ам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, |
| е те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула ј |
| своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели кр |
| јој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом н |
| .{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву |
| и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из пев |
| купило сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају него шт |
| , да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S |
| нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се го |
| — Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — ус |
| јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљук |
| Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ј |
| а госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш ни |
| до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до нед |
| у тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив бербер |
| шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако г |
| е видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пе |
| И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу |
| } Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’ас |
| и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А |
| крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једно |
| и, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он |
| да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува н |
| ако танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерал |
| датака, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, |
| охвалише <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после с |
| иду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај |
| сам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилу |
| е главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и нећ |
| ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотич |
| а што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га |
| ији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могл |
| каку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко н |
| hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, |
| богом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше ле |
| аса из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна |
| о некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показива |
| опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан к |
| чка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се |
| се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно |
| ... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и |
| ајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише п |
| зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, |
| <p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што |
| а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шан |
| Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се |
| о по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.< |
| Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испи |
| је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу |
| ав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него |
| е, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн |
| се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и |
| помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јас |
| печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори |
| “ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, н |
| на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и па |
| стија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} |
| ки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалост |
| а је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако |
| i> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију! |
| ки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта |
| никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> |
| како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна |
| ило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.{ |
| у.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А ка |
| >— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чу |
| моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блаж |
| Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi |
| ’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене р |
| hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од вел |
| ече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице к |
| ш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немец |
| овске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <p |
| ретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђ |
| наго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебе |
| о јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb |
| љивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљ |
| {S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана |
| у гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело |
| иближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар Петрови |
| јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n |
| чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да раза |
| поља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као |
| и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, н |
| и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да |
| ји.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана |
| о дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> |
| и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То |
| е напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином |
| дан фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о шт |
| и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p |
| ма јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, с |
| -Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габ |
| јој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па |
| м свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца |
| лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбур |
| и!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к |
| омекшала јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу |
| " /> она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очи |
| ; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се |
| есму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и |
| е после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје бех |
| нуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за |
| ко да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта |
| Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И |
| и’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запев |
| о сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимека |
| па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулин |
| и је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особи |
| против француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни нема |
| се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јо |
| вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; |
| и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведн |
| више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али пи |
| ве и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="s |
| и је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да ј |
| а једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који ув |
| и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин П |
| а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ја ни |
| м га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стре |
| ml:lang="fr">Poesie</foreign></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат |
| а је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем |
| и није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни зап |
| ад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</ti |
| т је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели с |
| вари после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа ил |
| Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисл |
| ин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па |
| уцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Пос |
| показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несре |
| ла к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а отк |
| и:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док ј |
| S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви |
| је пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је прод |
| >— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а |
| о што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично распо |
| </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, ал |
| је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} |
| бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди од |
| икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркива |
| аду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексут |
| е хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да п |
| , па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, го |
| ане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и |
| о што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имал |
| е: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па кос |
| су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ каже |
| о су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако |
| насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње в |
| д прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти |
| Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и вр |
| <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хт |
| м гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки ц |
| ли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, вид |
| јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У п |
| после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стој |
| оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гав |
| нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Завета, како |
| онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпо |
| но кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога < |
| — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: |
| рочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p |
| а Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то |
| ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре њ |
| апустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Н |
| — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. |
| а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће к |
| као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим љ |
| је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе о |
| р судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову ку |
| епу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Ј |
| ро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота —</p> <p>— Тако |
| това кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} |
| ега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио |
| ћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја |
| сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна д |
| да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с о |
| ко виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су |
| да, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, д |
| те.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж |
| — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, |
| га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне |
| е из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама и |
| сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а оч |
| ецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су мла |
| г ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану нес |
| добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немеша |
| p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вам |
| емљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ни |
| рви’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач. |
| p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су сврши |
| далеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да |
| р.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се н |
| сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са |
| фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти пр |
| т’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само јед |
| е л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у куј |
| /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само |
| о знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то |
| орите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега нек |
| љивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природн |
| ја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар |
| и и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с ка |
| оцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да на |
| , фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на ц |
| рикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, |
| ш и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором |
| све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спи |
| а каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та к |
| це ни других саобраћајних средстава.{S} Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који |
| где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разб |
| нестанком оних силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се р |
| творе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— |
| ајдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још о |
| ад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила једном свом по |
| па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај |
| Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га с |
| оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то к |
| ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је с |
| сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати род |
| о, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се |
| нало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је тешко би |
| а Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и искапљивали |
| , извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се |
| изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек |
| је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, к |
| калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала |
| >— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S |
| де мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори м |
| Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А зн |
| после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео пр |
| љку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочија |
| мална „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што |
| } Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади |
| о мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Мел |
| о испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стив |
| талисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S |
| врховима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багр |
| на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало с |
| Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, |
| а и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: |
| Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио |
| т!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакл |
| Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi> |
| азиле и том приликом су између осталога још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне |
| да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и |
| о, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> могу примити на кола у предњ |
| о.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’ |
| нако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али и |
| е још перишани носили.{S} Или приповеда још давније ствари, из времена кад није било ни порције |
| аш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него |
| .</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му |
| нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, |
| еде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако р |
| ећ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад |
| — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, мило |
| ау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и |
| и на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и с |
| одница</title>“ господин-Перина, остала још од онда.{S} Читам <title>Карловачког ђака</title>, |
| —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се т |
| </p> <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје та |
| и се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сок |
| оложење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава |
| би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на заврш |
| брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дро |
| се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.{S} Пребац |
| наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред њег |
| !{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> |
| п Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— Ето |
| ">corpus delicti</foreign>.{S} Даље има још неких слика, старозаветних и других за које <pb n=" |
| које су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих |
| Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S |
| дносно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље |
| оведам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешпе |
| уго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало |
| м то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па |
| оћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља п |
| од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л |
| таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће |
| во већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снива |
| он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он |
| отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, веч |
| је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нис |
| ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој с |
| кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супру |
| јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и |
| пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква ш |
| Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпој |
| ало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши |
| бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p |
| евојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао |
| и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским. |
| што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће ок |
| ака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле г |
| рци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором |
| рањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека к |
| м; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, спо |
| ед поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за |
| е да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад |
| ше; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблаг |
| ма надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p |
| узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, |
| евни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једно |
| седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шет |
| згустирала немачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n= |
| е крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући |
| сподин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је |
| је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па д |
| им.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио |
| свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, |
| гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека с |
| ам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p |
| о.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна сал |
| — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем |
| ош тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других с |
| тити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава |
| е ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ свом |
| о пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако |
| ико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба |
| ’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p |
| о ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од |
| ра који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту с |
| p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би |
| је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не б |
| сам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси |
| Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоц |
| мози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта |
| лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Прес |
| ’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада |
| зумела од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ |
| она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како |
| есто није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашар |
| а сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику |
| на у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што једу путер |
| ола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна д |
| ек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Д |
| а као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га |
| и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <foreign xml:lang="la">V |
| свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћи |
| ријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p>После званичног де |
| , то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан о |
| /p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треб |
| е понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. |
| иже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и по |
| ав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље |
| дне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пе |
| S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт. |
| <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Ум |
| акије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако |
| ла <pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар |
| „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћири |
| ерјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер |
| Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још ниј |
| ом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих |
| и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се ча |
| сто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава |
| вот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било |
| јиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На посл |
| тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што |
| на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n= |
| ..{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за |
| и сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражил |
| и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке |
| получи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— |
| кад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Пе |
| и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се |
| је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се |
| неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} |
| у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давн |
| јд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче дру |
| уманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је з |
| се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Бог |
| ко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</ |
| {S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о пору |
| заобишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано |
| .</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у пос |
| кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се кр |
| јало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше |
| кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим |
| итељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:l |
| њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке |
| ију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару је |
| је кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, к |
| .{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су |
| лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Дру |
| сновне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру, да једа |
| се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још давније ствар |
| а не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а после с |
| увај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића |
| >— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} |
| ви пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Арк |
| новима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је |
| ине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону т |
| уја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад |
| о доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајст |
| ило већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља |
| , јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајми |
| ђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте так |
| а ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми к |
| ече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се |
| ; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вред |
| ече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авл |
| „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Пр |
| ом. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико г |
| паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! |
| беница, клањам се!</p> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст и |
| о све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што |
| да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, |
| а колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заис |
| Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, |
| ника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку |
| није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу се |
| лиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> да |
| , питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Ш |
| предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату |
| верује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби ол |
| Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пре |
| ни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек |
| опа најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чино |
| Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арње |
| -попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истера |
| паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се ви |
| ого гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И |
| е задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разли |
| калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако потр |
| блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као как |
| о бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоћ |
| ас се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско |
| двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И |
| "254" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.< |
| екад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, а |
| — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — ве |
| е ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S |
| адне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да бом |
| ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него з |
| тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“. |
| р, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> |
| S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развади |
| стаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, с |
| а помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо доте |
| они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда с |
| атвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патр |
| едном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија |
| S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде |
| воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста |
| Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</h |
| ен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} |
| ирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јул |
| у сеоског „<title>Тагблата</title>“ или још боље „<title>Интересантеблата</title>“</hi> </p> <p |
| оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си с |
| овим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>К |
| ! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па у |
| ако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али шт |
| немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метн |
| лем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад |
| идим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати |
| ту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се односе на онај крупан дога |
| душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако про |
| а порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру |
| да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред канд |
| реба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона |
| аши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се х |
| а срећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, |
| сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било |
| цнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели до |
| ко штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити |
| чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао — |
| уги, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата |
| ремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише с |
| нда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код на |
| ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту д |
| у само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, — рече и похи |
| да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на к |
| је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само |
| о казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико |
| ди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупав |
| је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — ве |
| сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа з |
| му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће |
| су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму пе |
| како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су |
| речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило |
| , која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер. |
| нило; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, |
| ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, га |
| </hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да |
| м и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, бе |
| опа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од |
| су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и |
| ри крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на |
| у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол |
| ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па к |
| е за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање кос |
| овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотико |
| итетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида у |
| ећ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретн |
| е ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и |
| о, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна! |
| ечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклон |
| Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — |
| којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први но |
| не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако б |
| ка била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као |
| ћ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо |
| Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> |
| о лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе |
| е; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом |
| ши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изн |
| оље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друж |
| то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сут |
| во најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива |
| — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да |
| а сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирт |
| >— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви м |
| трикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада об |
| епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко |
| р који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p> |
| Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле... д |
| акви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, |
| , него Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послат |
| hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида |
| и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{ |
| рменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да ј |
| или!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Њег |
| украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ен |
| веравам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верује |
| виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин Влади |
| живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та б |
| и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се ја |
| ’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та |
| с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се какв |
| ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе. |
| Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради |
| адимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и |
| /hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <pb n="3 |
| подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад |
| кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабета, |
| ужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{ |
| аких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Ба |
| да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и ме |
| мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега остав |
| било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако |
| ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу |
| нам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јест |
| — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да |
| ва одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква |
| једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да |
| p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану |
| А бака прича о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па |
| <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а |
| читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све |
| ..{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална проше |
| оће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за |
| а се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Г |
| ко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и |
| е таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јул |
| ше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечу |
| ам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он |
| се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обредиш |
| едеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова д |
| већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима |
| м?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о |
| . па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде |
| Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у се |
| о српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да прос |
| па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пу |
| уди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је |
| е свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спи |
| ним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна |
| шати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пу |
| гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, о |
| алила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три |
| . та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једн |
| А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповеда |
| ре, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> |
| {S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им припо |
| а горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!? |
| има!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им п |
| >— Та какви’ шајна!</p> <p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ |
| >— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... го |
| ока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о н |
| ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шака |
| е би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц |
| драву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу к |
| а, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па ст |
| .. — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако |
| једаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал |
| у, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која |
| е ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па с |
| > <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очај |
| а вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у нај |
| ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— |
| црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у п |
| , чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита П |
| да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон... господин Перо, овако вас молим |
| пао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — |
| а, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала |
| а и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пош |
| чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> |
| — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па |
| ким. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хо |
| он’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио н |
| нчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајз |
| две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Мела |
| } К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаств |
| д можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— |
| рекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Ша |
| гију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењ |
| ко-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога д |
| S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио о |
| ио за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се к |
| је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољн |
| м лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад |
| певана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради к |
| дела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију с |
| мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} Потукли се!</p> <p>— По |
| /p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</ |
| едеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све већ |
| година</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче |
| p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике крофне?!</p> <pb n="6" / |
| > <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Т |
| расити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{ |
| ду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Проб |
| сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа |
| , одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди с |
| <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера |
| пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље |
| мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити |
| се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — |
| а не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге |
| а ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и уда |
| вим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути |
| ити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је |
| ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није |
| о да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И о |
| ринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим г |
| о да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Мела |
| и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пако |
| title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он н |
| нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила |
| </p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па ски |
| зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре |
| оразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о |
| вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишин |
| ати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, шт |
| ђеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их |
| мар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онак |
| е увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и пле |
| шта да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита |
| иним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљив |
| вија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи ч |
| ш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а М |
| раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа |
| он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па |
| и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из ба |
| т разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} |
| ром прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (нем |
| ору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиум |
| е била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. |
| ећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полк |
| а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у |
| кајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Велики |
| трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам |
| пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, ран |
| коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ |
| оп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господи |
| е ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто ма |
| тац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још |
| песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо |
| нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> < |
| звезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откоп |
| ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не |
| урово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је про |
| ко је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао |
| она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје о |
| д је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој |
| p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ |
| е здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога |
| а времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завл |
| амо да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову |
| а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингера |
| ош страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени |
| <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l> |
| ко да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро |
| нила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједа |
| по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на |
| ва плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је н |
| сирома’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Ша |
| да кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија |
| оварали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, |
| се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и с |
| е и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман |
| поја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпо |
| ше с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју |
| куд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје те |
| ла сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! |
| и посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама |
| е сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме |
| ам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!< |
| паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се заб |
| мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме м |
| о јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Н |
| {S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је з |
| <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја |
| >— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143 |
| <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са |
| аго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и |
| нтересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, н |
| није може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме с |
| и сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, |
| слишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а г |
| кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула |
| S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка |
| <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајт |
| к.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћа |
| куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на |
| ла ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од |
| заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавања з |
| ију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али |
| олико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела д |
| вог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и нас |
| Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опе |
| е данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па к |
| ’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</h |
| добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име < |
| огла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила |
| вор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="38 |
| чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала |
| осиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, |
| а која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казал |
| p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде б |
| мојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо |
| аго што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Мелан |
| та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само кр |
| а, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима јо |
| а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинил |
| то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: пома |
| {S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно н |
| ескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да |
| аручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у б |
| /p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере.. |
| се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праска |
| } Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Вели |
| ђа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложи |
| и врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова |
| ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, |
| </p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?< |
| S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу |
| ала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, |
| чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} |
| ин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом |
| шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фал |
| аши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> <p>— |
| ла, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи о |
| за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и прине |
| ?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете к |
| — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута |
| се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јаст |
| има, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочит |
| молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; |
| немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Ње |
| најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрад |
| тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у пота |
| елина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак |
| а глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Ј |
| се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег |
| у низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S |
| ао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и с |
| двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жед |
| а он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подјед |
| е, слатка мамо!</p> <pb n="233" /> <p>И Јула поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове ко |
| сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S |
| гледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било ова |
| дан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула т |
| моте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз та |
| не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ва |
| у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па |
| ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А |
| <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад мо |
| S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође |
| {S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели П |
| p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, |
| ле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун |
| н само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— |
| ати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убри |
| шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта |
| баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, го |
| подин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то са |
| два се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> < |
| орила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си говорила |
| </p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— |
| бити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господи |
| <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећ |
| није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> |
| други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стид |
| га доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и о |
| већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Пр |
| оворе.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{ |
| има: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан |
| оклони.</p> <p>— Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са сел |
| тву.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама јед |
| раном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а |
| } Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу |
| Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо |
| ема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У сре |
| пина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то кр |
| <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа |
| а.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, с |
| , ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате |
| е нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само |
| ’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну г |
| све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му и одговарај! — обрец |
| расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Г |
| као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, т |
| њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после |
| е сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој не |
| /p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку |
| Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву |
| .“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, |
| се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу ко |
| >— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остал |
| ше гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јула је жалосно проводила дане после овога разговора с |
| Све</hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и |
| аздом! — прошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, |
| Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла |
| бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота ха |
| лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други |
| /p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А ч |
| ри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан |
| аспитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, з |
| а једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, гос |
| ва!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тог |
| д очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јули |
| а — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаре |
| рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђ |
| е се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Как |
| а са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спири |
| зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, |
| ви како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал |
| чтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а |
| једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" |
| и, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <tit |
| , па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— |
| у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да |
| је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт |
| Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога |
| сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ мо |
| јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично |
| о говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> <p |
| а представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може |
| о је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му |
| запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клав |
| аме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се |
| као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је |
| а ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: |
| омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му он |
| је и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво мор |
| , — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— |
| по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа |
| дне се слегао <pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је к |
| задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом |
| но било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом.{S} В |
| тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, п |
| ичија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф! |
| даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек т |
| ари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> < |
| “</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, в |
| јим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пе |
| мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе ку |
| е две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габр |
| обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, |
| </title>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последње |
| и па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Во |
| у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi> |
| на свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облиг |
| вица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане ло |
| ма дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен д |
| и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела |
| икова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, |
| и.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи |
| и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је оста |
| чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато |
| дано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, |
| старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче |
| S} Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку |
| ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женс |
| јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није ни |
| ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна она п |
| тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао |
| ајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чи |
| коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ за |
| марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се |
| ење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више с боло |
| ама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју ча |
| ну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> < |
| а врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене |
| у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, дакле, д |
| А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се |
| што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели |
| ! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад нава |
| ера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Как |
| еду Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l> |
| јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале мо |
| туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мај |
| дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Је |
| > <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све |
| е</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, |
| слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз |
| а весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путн |
| лим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором |
| д смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо |
| р лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — може |
| знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Ш |
| њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако ср |
| рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тр |
| јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а |
| и ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довел |
| ана, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте |
| а запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А о |
| тио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али г |
| девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматр |
| хо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато |
| сле два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, |
| — Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богосло |
| Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то |
| лажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе |
| ост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да м |
| м сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црв |
| у!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч |
| и јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Бо |
| случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа |
| ао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Пре |
| Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даро |
| <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке |
| мао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад п |
| > <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па |
| пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> < |
| то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни |
| ога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је од вре |
| у вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — ве |
| иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она г |
| а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленил |
| Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље оста |
| ександар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-М |
| ајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгор |
| ! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак над |
| ив, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам |
| омаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена |
| ету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му |
| чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба д |
| о), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова. |
| не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. |
| ом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може |
| ; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, |
| и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала |
| свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, и |
| н будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n=" |
| ио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све праз |
| велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у кој |
| обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p |
| смицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје |
| рају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са |
| јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни |
| Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — к |
| наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трб |
| сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од кој |
| ола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се в |
| ако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уз |
| зазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пре |
| једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и |
| вега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном |
| е лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па и |
| неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} |
| се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге вољ |
| .{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и у |
| Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не м |
| рпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину |
| ао у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћ |
| баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па та |
| једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гр |
| из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају се идући тако |
| а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он |
| е леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије |
| ами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира |
| ко се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни |
| о ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ |
| је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Гос |
| почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — |
| госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мисли |
| же гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш |
| аме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{ |
| ар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, |
| ло испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно би |
| од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног |
| ивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замиш |
| дне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако |
| адежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ч |
| јати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од |
| ! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хита |
| , није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p |
| они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарц |
| би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у зем |
| тра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</ |
| ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад |
| с у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф |
| а, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула |
| ера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад |
| већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало |
| азима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша |
| к се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јел |
| место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> |
| ија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гит |
| ју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, |
| } Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то |
| к оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> < |
| кад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да ст |
| летили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако п |
| кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} |
| етиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то ф |
| рија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?< |
| јих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних |
| овише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за лег |
| е: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није |
| e> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера< |
| много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брег |
| поја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуч |
| ’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а по |
| јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћ |
| бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазит |
| а, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, го |
| си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбре |
| <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула. |
| Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако |
| а љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да |
| , раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се |
| оји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати |
| екла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, |
| ак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</ |
| ма је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — од |
| да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по |
| ди, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи вр |
| утке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику марам |
| ва, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако |
| в ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здра |
| тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, а |
| фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{ |
| прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стид |
| матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја |
| едаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела к |
| мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о вели |
| ру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што м |
| њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дув |
| о не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; т |
| , то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја м |
| шиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао п |
| у већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како |
| а, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са |
| — Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још |
| еко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јаро |
| к? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, господине.{S} Спремамо!...{S} И |
| и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А ка |
| уруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се виде |
| а прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи |
| е чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, |
| повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп |
| ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири! |
| тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћа |
| фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, |
| ијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје пра |
| и Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и брко |
| > <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан |
| собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у |
| ло диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ пр |
| што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за |
| и, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро. |
| тају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, |
| здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати! |
| ; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људи |
| за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крс |
| pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} С |
| ла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пе |
| ги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} |
| зи из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n=" |
| аш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем |
| била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакат |
| ... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мен |
| <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p |
| о лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн |
| сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фра |
| } А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре |
| к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што |
| а госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не |
| изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти ми |
| о данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван! |
| иро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" /> |
| та му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина. |
| мо се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, о |
| икума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре |
| тију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, припо |
| ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај |
| то <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} |
| вориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> |
| би ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам пос |
| > први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код |
| висим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у ц |
| ржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орма |
| рало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелист |
| ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за |
| дин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће г |
| ту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о |
| ала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’ |
| вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофал |
| век био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја< |
| n>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, |
| <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако |
| и је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко зн |
| е ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, |
| их десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— |
| ш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ ј |
| о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Изва |
| известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— |
| </hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„ј |
| о сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о |
| p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, ма |
| Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све л |
| лука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не |
| , па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па он |
| о њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру ино |
| окаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, п |
| ам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове п |
| !{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?! |
| ош од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја прод |
| ти, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — |
| {S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебан |
| по! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, |
| одсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, п |
| ђ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — |
| ије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ај |
| једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и |
| нска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за |
| — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</ |
| д баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се |
| S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порци |
| спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} |
| окисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да поз |
| езиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одли |
| младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали м |
| и; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су |
| ардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, т |
| ш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „а |
| а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиро |
| Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онак |
| у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, как |
| а.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се |
| је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја та |
| попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем |
| ња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме п |
| добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По |
| >- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се |
| )!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни |
| желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, род |
| ја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила са |
| лакомислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмаје |
| а што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не |
| е сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, н |
| и се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о |
| ви кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, вели |
| , што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и |
| .{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред |
| вајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече |
| се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборави |
| мо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та |
| , он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> |
| а о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино |
| ћ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ј |
| foreign xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign> |
| eign xml:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <for |
| м, молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дува |
| <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо |
| познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зу |
| за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају |
| кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и |
| амура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па |
| S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, |
| ’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш ка |
| — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p |
| како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, |
| p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— |
| омаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори |
| дам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не ум |
| S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му |
| га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће |
| !{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту |
| своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући г |
| ’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеш |
| {S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му |
| у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитк |
| ком, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Пе |
| би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђ |
| о!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не тру |
| на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен поја |
| ео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По |
| b n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна п |
| ра не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље свој |
| им хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа как |
| неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано пер |
| > <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, ми |
| д пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу т |
| ст, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде |
| ез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, ш |
| Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво на |
| : да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу к |
| е се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се |
| ако је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те |
| . „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осва |
| ак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад с |
| Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а |
| ла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и |
| са са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — х |
| ела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Т |
| ита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натаро |
| видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Каж |
| S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; |
| — Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</ |
| душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, |
| ви се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> |
| а је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S |
| јективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше ј |
| ира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пер |
| је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да |
| саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој |
| сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, ш |
| Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали |
| кав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да б |
| ђер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да време |
| а и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данаш |
| ађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас |
| ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накрун |
| љити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чи |
| Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери |
| ете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од с |
| удла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S |
| н му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом |
| .. (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтер |
| , — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би |
| о блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која |
| у, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, |
| је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечке |
| лицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу |
| нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} |
| клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на |
| p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, |
| Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде |
| S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта т |
| ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, |
| ћа, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} С |
| Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} |
| е добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на |
| стар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, |
| а с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „ |
| ису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом ку |
| га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, ст |
| , па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све |
| вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра |
| после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb |
| ите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габри |
| што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, |
| се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ |
| а је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прили |
| су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоц |
| исано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стен |
| да њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве |
| њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад д |
| За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир |
| се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господ |
| д куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-поп |
| накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и тр |
| постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штраж |
| ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у |
| акле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л |
| Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кућ |
| узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита |
| знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било |
| да сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, с |
| удио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај на |
| } А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да |
| <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign xml:la |
| <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт |
| ера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказ |
| сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба б |
| >ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>Н |
| ом, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол |
| човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А |
| м коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледа |
| на и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа за |
| Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај |
| а шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, с |
| не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> |
| вори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана.. |
| идим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед мл |
| Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво ка |
| или да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та |
| стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла |
| док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друк |
| >— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milesto |
| како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и же |
| ено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог гос |
| је штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године |
| она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез |
| ри.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни с |
| век више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у раз |
| се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се |
| — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа С |
| ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навла |
| — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпој |
| } Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да |
| нука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је саши |
| Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ д |
| а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ млади |
| /p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица и |
| .</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, |
| о жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и как |
| кана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде |
| а не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокуп |
| тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он |
| в к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка к |
| и хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као |
| . памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да з |
| а је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа по |
| аест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма |
| у. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад |
| <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није с |
| она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Пе |
| овача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема н |
| , али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок |
| , и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девој |
| па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ о |
| обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доно |
| ве кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћуј |
| , чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. |
| је и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се он |
| Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба С |
| ов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! |
| звињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропа |
| већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и |
| ва, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их и |
| а и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, сла |
| и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што |
| се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добиј |
| ли поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући с |
| ије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака мл |
| ођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Не |
| е.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, по |
| p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, мож |
| ђе кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му б |
| њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и |
| , — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="273" /> < |
| о је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, |
| тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да ни |
| <hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p> |
| цаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мај |
| а познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — на |
| к свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брч |
| у црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док ниј |
| арали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати |
| не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги б |
| врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућа |
| што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам |
| Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели |
| .</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, шт |
| еда очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ |
| о баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да |
| господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли св |
| ања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рад |
| :</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И |
| Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се је |
| мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то сам |
| кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нић |
| в?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти |
| S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу |
| родно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а |
| па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је и |
| се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш |
| , радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, |
| и сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш |
| мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте приба |
| изите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</ |
| је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, |
| а <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; |
| ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трго |
| еран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословиј |
| не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она лет |
| дај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ |
| о ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунг |
| ! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и |
| але пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се са |
| рже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га |
| ју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краста |
| </hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено |
| она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она |
| Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ет |
| варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, р |
| — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> < |
| . ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рождан |
| о сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојако... |
| м!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико |
| и међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габ |
| ас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је |
| касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећед |
| акле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Н |
| ује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и с |
| и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам |
| /p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — реч |
| н ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} |
| а мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно |
| ај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио з |
| речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба |
| ји и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шв |
| каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим |
| . а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n= |
| какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи |
| и!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, |
| ота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после |
| Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени |
| >— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело |
| тисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само |
| још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је |
| ио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је |
| шпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да |
| ачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, |
| о је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову |
| био синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свог |
| ења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на С |
| атка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну к |
| ,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади у |
| паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите! |
| даш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад |
| иноћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству |
| јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до он |
| исти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној |
| фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртв |
| попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бес |
| — А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал |
| , па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени в |
| нако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, |
| ешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то |
| .{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ће |
| реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јул |
| p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно |
| ских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђа |
| , пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа |
| ако лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бо |
| дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко |
| у, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби д |
| под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} |
| тару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Ни |
| нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>на |
| га, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридес |
| ута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само сед |
| по захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То |
| лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешења |
| стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка гос |
| то не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’ |
| — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се |
| одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса |
| ’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црве |
| бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро |
| је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пер |
| а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпље |
| знаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и |
| села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољн |
| оправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде |
| идим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту |
| дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није би |
| ају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Т |
| онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и |
| ана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па |
| жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Х |
| овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали с |
| од пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето |
| ило по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} М |
| пали...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме от |
| ца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ај |
| да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем |
| мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му |
| оју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то |
| оша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не |
| дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Н |
| шир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку |
| посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер! |
| и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како |
| оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да д |
| есечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, кој |
| аш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало н |
| им сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Ма |
| о.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми д |
| тиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и мо |
| <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; |
| те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје |
| је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој |
| код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о |
| цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано |
| о покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријано |
| ју, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на |
| дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> |
| пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе ј |
| — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натаро |
| његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде так |
| Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ј |
| мо чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом све |
| тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет |
| ију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који ј |
| а ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како ј |
| е учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то шт |
| толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда? |
| аска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га к |
| один-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и так |
| м, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти п |
| зервативизам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио |
| етку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржала се тамо подуже и п |
| ме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сат |
| плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опан |
| l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p |
| „Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба |
| троф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пин |
| и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, |
| — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо сл |
| ороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и |
| се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на не |
| ов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили ч |
| дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му г |
| пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко члан |
| е.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насл |
| } На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Д |
| бима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашар |
| растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу |
| оњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био |
| нима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо |
| потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код |
| својом љубоморношћу.</p> <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтев |
| а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола |
| а оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у ко |
| ечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није |
| S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад он |
| ћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толк |
| то вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћ |
| Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај |
| га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила |
| Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>О |
| ад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно |
| не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики П |
| уги.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру ње |
| вчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође во |
| којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стр |
| ба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца |
| иси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и свато |
| <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у ку |
| „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим т |
| Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штр |
| је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило |
| ћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} |
| сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита |
| е на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а по |
| јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се зас |
| ас правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно каз |
| половини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи |
| и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост ње |
| наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} |
| S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је је |
| {S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а |
| ке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се пап |
| е г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, |
| госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више раст |
| даред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви |
| у, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> п |
| село и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш |
| да. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси |
| иш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb |
| тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А д |
| ке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, кад је она била дево |
| ло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, |
| е се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни то |
| S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан тр |
| напамет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињ |
| .{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а мој |
| тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу |
| .{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; сва |
| >— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збого |
| пи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, |
| „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, за |
| Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код к |
| ј... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек ка |
| поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спи |
| бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} А |
| /p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још не |
| другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка |
| има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако бр |
| ути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и |
| о на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што |
| здисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад пог |
| ку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти |
| i>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да |
| арима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим |
| мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после |
| етиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi |
| ем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који па |
| дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пише, — говори бирташ |
| а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав |
| у Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дођ |
| <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојта |
| им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општ |
| -Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из к |
| епше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била |
| з длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и |
| па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упр |
| <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се |
| прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, зна |
| Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од то |
| а плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на |
| ш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, иро |
| {S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе |
| ива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете пог |
| а почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се с |
| би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, |
| таће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа |
| сватовска песма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док |
| има, кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с не |
| човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је не |
| боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре |
| и — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај н |
| о, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданик |
| безобразлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом |
| мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља пр |
| Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Вла |
| ело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад |
| очас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад н |
| га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецељ |
| ква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; к |
| p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n |
| p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> |
| гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора |
| орам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, |
| заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо?</p> <p>— Па го |
| ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да с |
| О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква |
| мо</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуг |
| сно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја |
| да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је |
| е свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код поп |
| сподин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крс |
| да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чиф |
| а тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда |
| ло бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму: |
| се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе нак |
| еђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, |
| бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповед |
| ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та д |
| аље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави до |
| идим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <h |
| ебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> ј |
| ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте |
| а чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотерив |
| ли и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћир |
| — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама о |
| иш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натру |
| аском до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим |
| талога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од р |
| сподство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани с |
| а корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће |
| купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{ |
| Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на гла |
| <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па ш |
| а могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{ |
| остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог |
| жаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> <pb n="364 |
| } А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле ч |
| кав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика правио каноничну |
| а, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све |
| и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спуст |
| знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и |
| унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид |
| немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражит |
| <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гл |
| </p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... |
| > <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дат |
| ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађ |
| ећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели |
| : „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још нећ |
| рихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Из |
| о ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш |
| о?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин |
| ци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајц |
| ева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам |
| и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто |
| овој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији |
| рошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад |
| шно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се оти |
| , — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мал |
| де, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви |
| крој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворск |
| травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’ |
| ио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S |
| су“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако |
| и и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p |
| атовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ мл |
| рав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одла |
| инама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стр |
| о је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, |
| м једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А |
| како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о се |
| , па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што |
| е на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све до |
| си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не |
| .</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, |
| твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита |
| гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — |
| ји се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу |
| идили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрог |
| ема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то с |
| чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиро |
| акоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi> |
| /hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.< |
| сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ј |
| ................</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у |
| селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — |
| } Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p |
| сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додад |
| „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти |
| дин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хук |
| м, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати |
| д’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоћ |
| ди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то |
| спушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени |
| ако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватов |
| ага госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не |
| вјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! |
| ако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — |
| ље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што |
| ћа огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Н |
| ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш п |
| p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим |
| некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p> |
| а из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек |
| ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му б |
| е тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте поне |
| , памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка с |
| к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили |
| ј ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. — |
| о само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Ар |
| моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који по |
| смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек |
| А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жу |
| остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — ре |
| иси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима! |
| ма, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’ |
| ас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајц |
| и шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та |
| м заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га |
| е мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, |
| био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, п |
| {S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очи |
| да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> |
| рж’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за |
| подин Јеротеј Драгановић, <pb n="22" /> кад је написао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је < |
| и је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па |
| о л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да и |
| ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи |
| камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у |
| чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште |
| јатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјери |
| ја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а |
| је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што с |
| о, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила |
| пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не по |
| велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира |
| о још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо пр |
| контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S |
| је направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено из |
| А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми |
| возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра |
| ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!< |
| .</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј м |
| ; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је до |
| велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргова |
| .{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попин |
| о је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из ав |
| ла од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није с |
| оданде из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као |
| иродно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шун |
| е враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очим |
| лободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред |
| нду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак |
| аора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога |
| се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свр |
| рајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци |
| т му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све |
| као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> |
| руга својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у |
| која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва |
| да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда к |
| р био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скак |
| ао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, не |
| ђе ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници |
| жеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљ |
| а, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, мог |
| кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у |
| де девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом |
| тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештан |
| кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложн |
| Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће р |
| Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формал |
| ин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се |
| едимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на пар |
| кивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи п |
| преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт с |
| вичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Бог |
| у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махин |
| ријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, иза |
| ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да |
| П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге |
| де доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, до |
| је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; с |
| а онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт |
| <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Ка |
| је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та |
| о од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге |
| преме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л |
| јла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопс |
| је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к |
| сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело прод |
| — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та |
| јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерил |
| жда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одм |
| ити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „ |
| ичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да вид |
| е није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неко |
| ац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутр |
| вала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни пев |
| каш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима |
| ди живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то |
| ла би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та зна |
| зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се пом |
| есту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, н |
| ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и |
| сни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађ |
| код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путн |
| ни се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста |
| отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; |
| пију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и б |
| кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира |
| у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— |
| рдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p |
| жду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што |
| оја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на стра |
| чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћир |
| свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и ниј |
| зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме |
| но преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, |
| ло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он |
| ира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „ |
| кају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда д |
| раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршав |
| а кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па |
| исли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник |
| банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на бата |
| извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук |
| сто да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, оп |
| оред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ |
| њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на в |
| ола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, ж |
| о јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то |
| ве ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— П |
| —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана |
| мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мам |
| ет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију |
| ик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> |
| итаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, д |
| к госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да с |
| ивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младо |
| данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни< |
| ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Ф |
| ише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи с |
| па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они сти |
| ате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пеш |
| хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да |
| још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после оста |
| себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само |
| а ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж |
| мо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слуш |
| оћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се го |
| и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и |
| >Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући д |
| — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнеди |
| а идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели. |
| е на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на под |
| но знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрп |
| чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам б |
| кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, пол |
| поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја |
| е изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из ку |
| /> <p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него т |
| ева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му |
| „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може н |
| другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити |
| сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратил |
| ан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире |
| онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније |
| опи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са |
| теља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у па |
| ра већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била |
| , јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годин |
| одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фин |
| {S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онд |
| вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја н |
| ила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{ |
| у испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер |
| ади, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је |
| тихета а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запит |
| глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећ |
| , милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад |
| екирала <pb n="51" /> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама гос |
| “ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да |
| гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте м |
| Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен по |
| омпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по вазд |
| ли.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не зн |
| ао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око |
| очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим с |
| сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.< |
| љка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке н |
| есечине; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапури |
| е замерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе по |
| расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа |
| отарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шоле |
| ву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је по |
| Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више |
| /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</ |
| риповеда још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих н |
| ни; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубље |
| је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни друг |
| чено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега |
| >Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или он |
| ирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, због |
| е отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим |
| ле да је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако |
| да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на |
| а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Т |
| оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било! |
| опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро |
| ђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, |
| ест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о |
| јдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да |
| аније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, |
| а, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће |
| најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ |
| а да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p |
| осподин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к ме |
| једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем вел |
| ем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и |
| бе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С поч |
| Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак |
| т —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожуриц |
| Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна к |
| <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас |
| уће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола таба |
| ако је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово шт |
| ’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните |
| и свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, |
| е.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ј |
| ни словца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p |
| младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша беза |
| сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} |
| чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А |
| плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јец |
| до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван |
| ину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зн |
| рујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, |
| га знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ам |
| него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И т |
| /> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ј |
| ело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели ум |
| ас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— |
| з Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет |
| латка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p>После звани |
| ло!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила |
| а вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао |
| стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудо |
| аплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња заба |
| тељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што ј |
| а је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје кој |
| украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одве |
| а била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Ниса |
| се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну с |
| леда к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, ч |
| ушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: |
| рмина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, пол |
| и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла. |
| тњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било |
| заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра |
| , „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пе |
| ... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја м |
| еде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако |
| ко наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па пр |
| рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа П |
| богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта |
| та је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ |
| о пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о де |
| чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич |
| та фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуц |
| шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем |
| ла и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, |
| видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како |
| p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опиј |
| су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како |
| ад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па |
| нако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пу |
| зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми |
| умени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуран |
| ијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног проклетог реше |
| се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако |
| тарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она прав |
| ој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викн |
| свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин име |
| е много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бо |
| ње!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... |
| че разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „М |
| на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми ј |
| ама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стан |
| сле подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један м |
| ка та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос |
| <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-по |
| ру (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Врат |
| те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’ |
| ио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако |
| ем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41 |
| дела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштв |
| добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и |
| м здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.< |
| није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па. |
| д <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и |
| ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо жив |
| им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада н |
| Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у |
| ом оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андра |
| а ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И |
| да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{ |
| пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још дав |
| {S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару о |
| стгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је п |
| —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> |
| две у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да |
| оказан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити |
| о се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} |
| ђутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола с |
| поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подвриск |
| {S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од сил |
| ли ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седе |
| из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, ј |
| .{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену |
| т са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнак |
| преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака бил |
| наш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?< |
| и.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њ |
| и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и |
| иповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта с |
| амо женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била паж |
| одине до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га те |
| е онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; |
| м џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у р |
| нда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из р |
| следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за |
| вде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на св |
| ису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмен |
| S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим |
| дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једн |
| тегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко то |
| знате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се |
| p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, |
| — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> |
| де још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фра |
| .{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А |
| -Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који |
| ад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешл |
| ије никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмен |
| ла кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је |
| и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно |
| ст, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад ни |
| ло!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и т |
| угарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и зас |
| оци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без сво |
| у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се п |
| на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем |
| та пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара |
| розне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Б |
| а.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа |
| Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под |
| — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно ку |
| и људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват |
| /hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад |
| овезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ ј |
| .{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и л |
| ета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје |
| вим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ так |
| лајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио |
| ака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим |
| лише <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега |
| , додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} |
| е седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сирот |
| мислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па готово да и није било све онак |
| помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене ка |
| о других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији |
| свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не мож |
| азговарало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два |
| и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана |
| и.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им в |
| } Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — |
| <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, воле |
| -Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а |
| зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана дале |
| кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали |
| ће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућ |
| е били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и нев |
| ађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме укр |
| ?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати. |
| се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренута |
| ремена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој д |
| не и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћани |
| ’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S |
| цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишње |
| а коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па |
| варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi> |
| о си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно д |
| је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљд |
| а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ а |
| риповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтер |
| о честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица. |
| ући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог сум |
| десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бе |
| оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво с |
| И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, |
| узе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — и друга строфа оне песме |
| н, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> |
| ну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па о |
| ла, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њени |
| “ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога п |
| е Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера |
| тару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже |
| а бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, |
| да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж м |
| Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао |
| и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао по |
| ај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, как |
| ом свом темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и од |
| <pb n="414" /> <p>— Та... знате... како кад —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{ |
| у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво |
| и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног |
| у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети так |
| то лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде |
| гове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је |
| адало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, |
| а, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та.. |
| оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватн |
| — ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало |
| ању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа. |
| <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — в |
| да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим види |
| кла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади и |
| да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје |
| Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уши!... |
| еђено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и |
| са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим с |
| њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то... |
| гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њо |
| а им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи |
| и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим |
| и доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви би |
| ућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау- |
| сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест го |
| ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{ |
| ли задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше |
| кну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се так |
| добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на |
| па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „ |
| са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће ре |
| мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи |
| > </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, вид |
| } Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању |
| о не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" |
| о што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се не |
| не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, де |
| га обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега |
| И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим наста |
| ју!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била м |
| да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За т |
| ћи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све |
| ра изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица |
| а би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о пр |
| поведа Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не уз |
| — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а С |
| и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга |
| у што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао |
| им се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика |
| у другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па св |
| тина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није н |
| т је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по |
| а спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивањ |
| да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па |
| на не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су |
| ла би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом |
| ри о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предм |
| шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн |
| уге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSection" |
| коловање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} |
| > <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм |
| ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да |
| лањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села п |
| нако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, ш |
| оп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што |
| м и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p> |
| лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар раз |
| случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговара |
| као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хват |
| накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави |
| ма, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале |
| } Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља. |
| у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље прави |
| дном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило |
| ену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и кана |
| поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебет |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и д |
| блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад остан |
| на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> |
| , е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта |
| намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људим |
| исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак |
| а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад г |
| осле подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се крав |
| ако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без |
| рак два па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је ба |
| а пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Так |
| а ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши |
| нате... како кад —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам |
| l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада |
| благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></ |
| ote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l> |
| </l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> < |
| а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} |
| ст извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нар |
| сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке |
| ила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у |
| поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одм |
| а Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сут |
| о се оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било |
| ко познат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад |
| и да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част |
| амет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>муз |
| а да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запева |
| магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бач |
| е ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за |
| ’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па наме |
| човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и |
| ве саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу |
| она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између ос |
| еси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју ма |
| за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> |
| а ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} К |
| порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао |
| „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к |
| ...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Ол |
| и, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити им |
| о јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, |
| и њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младож |
| сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки |
| ерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су |
| камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост гос |
| па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каж |
| енство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: |
| p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још м |
| милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="1 |
| ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па ш |
| , каже он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся |
| и мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сад |
| је ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, |
| же да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало. |
| д волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те приз |
| о, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици |
| е, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем |
| иком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице п |
| му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бир |
| ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те над |
| а тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си |
| ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n="163" /> са оноликим његовим |
| „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлиј |
| отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда |
| не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p> |
| /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни |
| нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред н |
| сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред |
| поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, |
| аз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" / |
| здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од |
| i> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше |
| ign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и |
| ије мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та |
| ани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, ка |
| каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе |
| же, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p> |
| сечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слобод |
| пруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам |
| у имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то ј |
| бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о |
| м се <title>Часловцем</title> послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употреб |
| <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта |
| појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мисли |
| ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти |
| вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p |
| ш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А |
| сао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довр |
| е мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А |
| нију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! |
| еланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А |
| у више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу пр |
| же да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живи |
| !{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци |
| ш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се ду |
| <pb n="60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола ча |
| н одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаш |
| </p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о д |
| к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није |
| поведам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између осталога, да није само |
| едан заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство: <foreign xml:lang="cu">„Вы эсте с |
| па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту |
| та ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Ју |
| во, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да |
| {S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>че |
| шафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија |
| 6" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, |
| S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто осо |
| сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила т |
| на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењ |
| шир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, |
| било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да |
| Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, пога |
| з Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Ки |
| ко!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Ш |
| рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и |
| "de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч |
| . „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} |
| чи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, |
| " „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перс |
| Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А т |
| ез грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбож |
| ој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, к |
| Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим |
| од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>о |
| , него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће |
| Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели |
| дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi> |
| ро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала д |
| страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је |
| еба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Ек |
| као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула |
| на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да пови |
| , баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад |
| иљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражи |
| ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако |
| мачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-јези |
| нила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете |
| } А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је бран |
| {S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у п |
| пустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже не |
| е!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је те |
| а’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко п |
| оспођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијет |
| ник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица ски |
| о ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се г |
| ек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћ |
| руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига |
| ко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и мет |
| и</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: < |
| његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни |
| ама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, |
| ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ |
| у тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, |
| он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са св |
| ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао |
| је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи предс |
| уне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, |
| ма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Ј |
| Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, |
| једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, не |
| стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћет |
| учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима с |
| у морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, |
| та, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу |
| ију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш |
| ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, |
| би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, |
| дставио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас ж |
| i>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на с |
| , и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало в |
| језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то |
| дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је у |
| анима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас |
| и бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. |
| ли: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Б |
| она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p> |
| о ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и н |
| младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393 |
| е већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, |
| е то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек |
| нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си |
| алога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што више за |
| а само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, к |
| резвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml: |
| Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово. |
| ата прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!< |
| х пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пр |
| олајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! |
| ила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћед |
| боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на све |
| ра, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате мно |
| он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му |
| се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Т |
| жу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако в |
| абадава себе упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све ш |
| октора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће |
| госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габри |
| ује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слат |
| да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, |
| ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, |
| и се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде |
| његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије |
| (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је д |
| поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати |
| ајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати |
| аством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Х |
| говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си |
| ро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ |
| р —</p> <p>— Свакојако, свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — |
| имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових |
| уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтар |
| јемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} |
| ма па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то |
| пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и |
| нце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, ј |
| остигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста |
| о, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво |
| естрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а в |
| <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта |
| амо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> |
| -Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер |
| рзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира с |
| ажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, |
| стинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p |
| т’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости |
| иписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што с |
| папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, |
| блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г |
| па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казал |
| ђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам |
| једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенција |
| сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; он |
| ко пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сид |
| д мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу ср |
| ="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те ч |
| рва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, |
| ст друштвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштењ |
| друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у |
| тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто |
| да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, траж |
| уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је би |
| м?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чуј |
| то нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по |
| ендар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> <p> |
| гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после</hi> |
| „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет |
| нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случа |
| ад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Е |
| а на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају |
| више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспел |
| има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо г |
| .{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше |
| о к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одм |
| оја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{ |
| p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте |
| згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S |
| рнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђ |
| то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгу |
| </p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја сп |
| је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} |
| а ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб једа |
| ’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — |
| мук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да |
| ш дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <milestone uni |
| > <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi |
| допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и |
| ља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — |
| ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите |
| цине па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши |
| офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон... г |
| —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође |
| е неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онак |
| још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла |
| ве ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијиц |
| — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја |
| а реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, |
| се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n="197" / |
| не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о |
| ош јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква |
| ите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} П |
| ера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га |
| , па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисход |
| ?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} |
| а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хиру |
| брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук |
| } Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и ко |
| дожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа П |
| иком да се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парок |
| а; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, |
| акле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} |
| никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна |
| је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону ње |
| д знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћир |
| уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А |
| тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — н |
| и си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, |
| тарију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Не |
| .{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> пову |
| те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека до |
| их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека т |
| ма и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју |
| па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за |
| чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штик |
| еци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" |
| и гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за |
| е синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару |
| часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један ве |
| Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, |
| е знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је |
| аво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни |
| ="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ер |
| у избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Ло |
| е само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он |
| ене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођак |
| приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћа |
| ња, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} |
| старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале пауз |
| фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој из |
| ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S |
| вост —</p> <p>— Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је он |
| роцес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" |
| а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте |
| аду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицо |
| колује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бра |
| војка!...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’ |
| ио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да |
| p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га |
| е приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саве |
| уте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећ |
| ршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прст |
| какви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утј |
| ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећем |
| само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S |
| , бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> |
| л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, |
| не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, |
| се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још |
| ="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла |
| хат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име |
| а руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб |
| ете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у |
| т... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола! |
| но, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; м |
| ш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео |
| а, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас пар |
| пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> < |
| више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвеш |
| , здрава једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То к |
| фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој |
| мена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за |
| е баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, |
| припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја б |
| ... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p |
| возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{ |
| .{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут |
| о вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n= |
| е, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па с |
| те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирц |
| цније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беа |
| а; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би |
| терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> < |
| ла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, та |
| е од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драг |
| око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="37 |
| , Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија |
| n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање |
| ђе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш т |
| кам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све |
| } Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век |
| еко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље |
| лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија |
| тер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} |
| у! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред |
| ја Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве |
| p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, ш |
| -попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, |
| е и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће |
| ВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није |
| , ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узима |
| е, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, бољ |
| учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S |
| S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да в |
| а свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, |
| никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо |
| ч, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то |
| Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиро |
| „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— А |
| у ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и п |
| — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут |
| ол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се н |
| ла... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди |
| > <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда ј |
| ’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда |
| коване ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам |
| смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — ве |
| само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду годи |
| отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чуд |
| ованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем |
| ад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад |
| <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — теши је пр |
| маћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачит |
| а чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да с |
| , а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даљ |
| А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада |
| а дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шт |
| аду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешт |
| е, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингована,</ |
| 49" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „л |
| станци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био з |
| те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба |
| ри дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} |
| ајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</ |
| е мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје |
| треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и |
| пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци ник |
| рбо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми |
| овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме пр |
| — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплет |
| </p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у |
| ка Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа сво |
| баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два |
| > <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је са |
| и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, |
| изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> |
| о се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — |
| !</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фа |
| наго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек доб |
| а тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све к |
| о свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него |
| од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо леп |
| ставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi> |
| ђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има |
| p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шаци |
| десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} |
| S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециниц |
| ти к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и фо |
| у Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву |
| стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили |
| во дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не бо |
| га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Ни |
| мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбур |
| сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду |
| у да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (мо |
| Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутари |
| сретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <h |
| ја је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом п |
| и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова после |
| а.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, де |
| ного пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда ј |
| ло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако |
| јапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето |
| мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </ |
| угој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове |
| целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се |
| а је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ пр |
| раема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов |
| чког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у |
| промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се |
| ећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <foreign xml:lang="cu">„Да пос |
| , треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику |
| ла прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро с |
| ну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се |
| у три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине |
| Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и из |
| се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чу |
| амо тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја п |
| баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о |
| , да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да ис |
| "180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она п |
| а бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како |
| ебало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то по |
| ваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онд |
| а бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми об |
| м, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— |
| ас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави р |
| ба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек |
| може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се |
| кама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти укр |
| елу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и |
| <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирације, што смо ово дана од |
| > краве музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не ид |
| дава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, изво |
| Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако |
| ти: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини ж |
| д јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после |
| маћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове на доле |
| утниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омот |
| то си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта г |
| — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесњејши, д |
| Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши с |
| /hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на |
| ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако др |
| да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорск |
| падала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је |
| не!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" / |
| !?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А бл |
| ..{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро, каз |
| к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Из |
| м све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огл |
| ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или хуланерски капл |
| о, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, |
| изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} |
| свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да |
| , није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб! |
| такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио. |
| нц...</p> <p>— Каква екселенција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја |
| дика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом рук |
| к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паорушо једна! — <pb n="68" /> дрекну гђ |
| икну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} |
| зеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— С |
| ка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та з |
| и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> < |
| па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш |
| ровићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{ |
| имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не б |
| да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа. |
| латко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар |
| он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: д |
| оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав |
| <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад |
| кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у с |
| о честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој |
| венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, |
| што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издај |
| а и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да представе себи, како |
| отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и |
| ећ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{ |
| плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирај |
| S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије |
| огу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без ма |
| к се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово |
| Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{ |
| у-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва ра |
| !{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и п |
| несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал |
| зглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа н |
| ио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира |
| голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био пр |
| о би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да н |
| кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с |
| ак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb |
| е са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а |
| :{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> < |
| а погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој зам |
| ове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије |
| им а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, |
| флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, |
| ес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано оти |
| ђа Сида у <pb n="384" /> неком капижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а |
| p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи |
| иста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсториц |
| већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} |
| l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла |
| је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај. |
| а му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ру |
| Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је п |
| је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S |
| ћи га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, о |
| а да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњен |
| великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— У |
| их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин |
| к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка |
| ку и партију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп |
| е извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејш |
| јући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та |
| <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па м |
| ја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— |
| >Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} |
| да му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остан |
| кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српск |
| ше у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, бриш |
| посјетом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони с |
| , велика несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} Каква несрећа? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да |
| а па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С нар |
| !{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкч |
| ви!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатк |
| часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по бл |
| и! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу |
| поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира |
| господин владика — Екселенц...</p> <p>— Каква екселенција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не бил |
| е поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме |
| а.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Пер |
| ј се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарен |
| ри!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас и |
| -а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет ко |
| шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било |
| — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... н |
| шти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бач |
| каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Т |
| на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке. |
| подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорска грубијанства. |
| А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{ |
| е није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашл |
| рсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом о |
| ој баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> |
| промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните! |
| камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — н |
| шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све ј |
| ех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушку |
| их двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, |
| кве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда |
| <pb n="43" /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само м |
| иришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшин |
| велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} А |
| ам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, |
| во паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А- |
| молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме |
| ре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче з |
| окопано, оплевљено, увек заливено, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао с |
| и усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све кој |
| дала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запит |
| мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како |
| </foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од та |
| >— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира умо |
| ли се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — |
| рти.</p> <p>— Каква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штог |
| рај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. |
| саветовао са својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, |
| снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Св |
| слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку, милост |
| /head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у |
| пира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само н |
| тарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате |
| иту Ненадовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгос |
| енство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p |
| оје даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако ј |
| није?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег |
| ’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о д |
| ече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли |
| само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове х |
| е трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако |
| .{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане! |
| {S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="21 |
| штате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p> |
| Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, м |
| арма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и |
| та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па чере |
| — Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> <p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Прева |
| S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и о |
| асир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{ |
| о шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је |
| тајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ |
| поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и п |
| p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли смо му |
| !!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} |
| ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, |
| га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева глава не мо |
| свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Не |
| ност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, |
| еним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са в |
| о и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и |
| i> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот т |
| ислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реал |
| енсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења ајн |
| C4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шар |
| исто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудл |
| а... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица |
| <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за |
| ко.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> |
| </hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не |
| ли му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуч |
| на, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Госпо |
| је кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп |
| ге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омасти |
| око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И |
| евај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, |
| — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерат |
| да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>о |
| н дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама св |
| иста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјаш |
| е у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Прок |
| против католичког бискупа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, |
| има каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ |
| ам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!< |
| тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас з |
| свега секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} |
| у, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици проп |
| да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разго |
| о још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о |
| </p> <pb n="103" /> <p>— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођ |
| јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и з |
| дор може само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра |
| аборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, |
| сте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили |
| и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи |
| <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што |
| и; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Мелан |
| балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ |
| више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се |
| ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, сл |
| ај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни |
| е ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како |
| ћу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад нем |
| а кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну о |
| ли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече п |
| ехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о |
| да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас спом |
| на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што |
| ј хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што |
| хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономада |
| више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Он |
| дбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади с |
| а. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви |
| м нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јак |
| абе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да јед |
| S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — |
| чудила и комплиментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за ч |
| фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој |
| па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав пе |
| је ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славн |
| ла је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за |
| сле тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој |
| од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула је душом |
| ебала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако иш |
| Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Дав |
| колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони |
| у! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по |
| р И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита |
| и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно оч |
| га прекрасног Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бег |
| ло и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око в |
| ту.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спи |
| де жива. „Гледај само обешењака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лоп |
| е се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима! |
| ораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим |
| ртаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше о |
| анија одмах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и на |
| уче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, баја |
| ку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И тол |
| мачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на неме |
| кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило |
| ирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да ј |
| а из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како |
| мљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S |
| он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се ожен |
| пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на па |
| чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — |
| у давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. |
| да, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чаш |
| абе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се згото |
| но и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и т |
| још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак |
| </p> <p>— Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем |
| ко ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А к |
| уд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је |
| ерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — |
| ћ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђ |
| марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} |
| крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако |
| p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, |
| </p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и |
| очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} |
| о ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зо |
| пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n= |
| S} Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<for |
| о се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати |
| а својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош |
| ман), њима остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n= |
| ћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде ка |
| ажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кућ |
| ћи од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарас |
| амо што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, |
| — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сики |
| је се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси |
| и најдуже младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или гост |
| све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први |
| мите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и гла |
| ћ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: |
| ш код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латин |
| и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романи |
| како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> |
| а овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна |
| штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пе |
| како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псуј |
| у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде |
| S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и |
| икрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, |
| с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и |
| Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ј |
| шим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам |
| <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p |
| им, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та ма |
| ожемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њихо |
| ва несрећа? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну |
| се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира ун |
| лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неко |
| тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не |
| , баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док |
| пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала |
| поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе |
| ешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти |
| раве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја |
| .{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о д |
| ла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепот |
| тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Ал |
| ори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој |
| а му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру |
| сније карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би с |
| уре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да |
| -Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала |
| поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са јез |
| е му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Мелан |
| своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште т |
| Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад |
| две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једно |
| > <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штед |
| ама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мири |
| смејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручј |
| оражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој |
| ећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те |
| м јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуг |
| а би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А го |
| идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише |
| оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да |
| рк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попади |
| даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Го |
| . згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у |
| дајте само срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк оче |
| бри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти г |
| е Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из |
| зно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па |
| Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и већма |
| спочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} К |
| </p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мо |
| л’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— |
| А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како |
| исто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђ |
| никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поуздани |
| о на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та ниј |
| </p> <pb n="414" /> <p>— Та... знате... како кад —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето т |
| , а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се од |
| к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити |
| иповедали о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и |
| гло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, |
| чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара к |
| асадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да |
| и спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>П |
| -ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грун |
| к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша |
| га Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу |
| ећ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа дол |
| ићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па ме |
| и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све |
| ифраш!...“ Питајте само господин проту; како му се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је |
| ="357" /> некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p> |
| ло потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је |
| њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то сл |
| —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет |
| Дакле, то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, |
| но ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господи |
| зе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по |
| а, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је |
| ратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању |
| он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{ |
| Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад |
| а га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!.. |
| амо се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу |
| лим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад |
| ко дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо |
| зналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и ш |
| и се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-С |
| нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или румениј |
| е.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре л |
| тавише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је в |
| , да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n |
| провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бог |
| тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни врати |
| а, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би бил |
| ириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, |
| реба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те |
| њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па како је само смерн |
| . попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира |
| ло онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p |
| а?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о ш |
| ина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам |
| ко то мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добр |
| ину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мис |
| зи увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда заст |
| те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијал |
| помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад |
| аже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркв |
| ан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Бо |
| ме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве шваб |
| S} Каква несрећа? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало |
| , пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Н |
| ?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и уве |
| често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Коли |
| су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута ма |
| сподина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он |
| ће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навик |
| сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, в |
| о попадији.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је м |
| но: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се может |
| p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi |
| ако сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о п |
| . одговор?{S} Како то мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?< |
| <p>— Та... знате... како кад —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате |
| совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</ |
| , тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па |
| ог зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} А |
| Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува |
| није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба |
| ко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А к |
| добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— П |
| </p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји |
| је и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више цел |
| усто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад ј |
| ру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја |
| у.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало |
| /p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ај |
| извјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког врем |
| вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти |
| им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код |
| по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! |
| како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} |
| > <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није |
| Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ |
| ко ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не |
| у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том |
| ри поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит |
| ш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И пева |
| л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се ба |
| бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су |
| неке надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док ј |
| невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — в |
| је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци је |
| лаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш |
| рестати и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и ста |
| </hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к |
| е. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без п |
| вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не пе |
| цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту н |
| она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови м |
| е и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскор |
| ... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да прос |
| то осмех праведника који спава и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести своје танк |
| ве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако |
| те впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</ |
| о! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамили |
| ца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</ |
| !</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над |
| на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n=" |
| ри, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набр |
| p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцве |
| соку зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенс |
| е само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слуш |
| љу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Е |
| у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ |
| да била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души |
| му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="16 |
| попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал |
| лике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том при |
| а у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњави |
| шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се |
| више ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да |
| заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу к |
| о, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео |
| се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а |
| да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра — |
| S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то |
| ега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —< |
| зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћ |
| .. све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ов |
| гом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и |
| Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови |
| штоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цве |
| к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: „Ш |
| о и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацу |
| !</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Мел |
| мену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба |
| је трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb |
| што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили? |
| било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како |
| на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћи |
| видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, |
| већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А |
| ија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије запла |
| p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не кре |
| а, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луцифер |
| ћим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго |
| а мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перс |
| hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се |
| е га сигурно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о |
| овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, ка |
| асти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а |
| сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обри |
| ?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, |
| добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш ка |
| на била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’ |
| је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим |
| нате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излази |
| могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни дру |
| , јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема в |
| већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било м |
| , и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међу |
| господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу |
| па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једн |
| оморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јо |
| ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „ |
| а у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко д |
| ала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио с |
| рофу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас |
| тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дуг |
| сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим |
| јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па п |
| аци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, гов |
| кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, к |
| е дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, с |
| лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који |
| > <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите |
| {S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и |
| н помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе |
| има и танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да м |
| } Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свет |
| а ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А |
| ати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим |
| м ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — |
| па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у |
| односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је |
| пла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваб |
| оцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ т |
| ко је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч |
| речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана |
| поведа: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им п |
| ме: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жа |
| нства Господина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да га |
| само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за т |
| оме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а |
| је једнако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и |
| таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим |
| Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала и |
| леда како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њо |
| како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, јо |
| ујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад |
| ос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— |
| о његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерск |
| а поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Епис |
| ако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сел |
| запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то са |
| тала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и |
| свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући |
| капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз св |
| па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти |
| на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, |
| на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је о |
| отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у |
| ле паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свету. |
| и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до м |
| о.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два поп |
| Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца |
| ова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг! |
| о ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели |
| а једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљ |
| н и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне и |
| вртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, зава |
| ако лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време таванск |
| лу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава п |
| но гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и г |
| е ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и д |
| .</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, |
| шта!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успу |
| ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни п |
| не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било |
| ћи Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни о |
| </head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мим |
| а прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава |
| , Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не |
| пова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Н |
| не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик |
| смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> |
| о било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: как |
| ог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера |
| иментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије |
| — Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А |
| ћ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Ју |
| рошло! „Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој |
| госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири д |
| г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп С |
| Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него |
| а и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, к |
| вке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињс |
| ма) једном у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је приро |
| " /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зор |
| та поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћир |
| ила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци ј |
| ваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме |
| ! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче м |
| морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се |
| на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</h |
| лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физити |
| p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера |
| клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> < |
| окенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>П |
| /p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида |
| на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца |
| уга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на т |
| није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стр |
| мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па |
| естати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. |
| Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који |
| хата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на в |
| ин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, |
| ако она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек д |
| е и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт как |
| !</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка |
| едаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и |
| ку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не |
| Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> < |
| рилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{ |
| , да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатиј |
| бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и пос |
| кућани тиктакање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе про |
| >, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, о |
| е тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Нау |
| о си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад с |
| ло живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкри |
| олако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко |
| е наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов ву |
| ут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадиј |
| ма, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тат |
| какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону трина |
| ст, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</ |
| ида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако ст |
| ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као к |
| Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умот |
| -ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мисли |
| је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, ш |
| бице,</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l |
| беса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо! |
| ештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се б |
| е увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о |
| ... знате... како кад —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како |
| бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и н |
| га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да |
| уги ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торња |
| евила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасет српс |
| <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је з |
| ња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се ве |
| и задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо и |
| пођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и |
| } Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p> <p> |
| ји шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично после заблагодаривали |
| а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају |
| ену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уве |
| сму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ј |
| да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни о |
| брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и постала данас ве |
| ка и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту |
| , каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И тако |
| набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни |
| а га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да |
| лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паорушо једна! — <pb n= |
| селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру |
| још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни |
| а сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задо |
| 8" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калф |
| ика апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паорушо једна! — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса |
| јвише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, |
| „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у ду |
| ање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из вел |
| " /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, |
| /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О |
| за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, |
| он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као вл |
| ијота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса |
| е да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варош |
| је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пре |
| мбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жер |
| Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се доби |
| е полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ерж |
| сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ип |
| дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и прија |
| оверене му пастве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом |
| } Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна п |
| о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећа |
| дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зел |
| <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред они |
| е хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} |
| емишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пр |
| а пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимир |
| па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборави |
| о, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А |
| а ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако |
| шке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао са |
| уја терајући густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, ф |
| ба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећав |
| .{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размиш |
| унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и тр |
| п-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослов |
| три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тринаест сребра, за спомен.{S |
| изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна ч |
| длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p |
| очеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е |
| оји се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и |
| и’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам |
| га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi |
| ер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала |
| лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, ве |
| та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p> |
| тати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је би |
| паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</ |
| лада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку ниј |
| квог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познај |
| икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, |
| па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем |
| се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ак |
| можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне |
| Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, |
| аке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонента |
| смели држати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочестиј |
| К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једн |
| извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склон |
| бриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не |
| ад намештај; столове, столице, кревета, канабета, шифонере, штелаже и томе подобне ствари.{S} С |
| пет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлак |
| тоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било |
| утроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили. |
| њига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— |
| та је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом |
| откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хе |
| ај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сам |
| пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун- |
| туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад ј |
| Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Т |
| о ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако н |
| кад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ |
| ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како н |
| <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вел |
| к на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп |
| .</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Б |
| им уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разго |
| е, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе |
| окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама стар |
| ати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свако |
| е једнако и једнако надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дан |
| к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> |
| х гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила |
| мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и д |
| у зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, |
| илије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефри |
| а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад заз |
| , ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, т |
| оловина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па д |
| ости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа С |
| ку.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; |
| уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, неће, госп |
| е Његово Преосвештенство Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, па није затека |
| н, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, |
| обе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а сме |
| православној порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само ј |
| исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, |
| ти <title>Риналда Риналдинија</title>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— |
| то возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било. |
| олева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало ма |
| да шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} |
| а к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, с |
| ке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке р |
| стима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене |
| је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, |
| А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете ка |
| ртији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу |
| укурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то за њих пос |
| п Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да из |
| у остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на про |
| попадија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво |
| Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се |
| масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су би |
| који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами с |
| па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да пр |
| {S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар д |
| ласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало |
| .{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран чов |
| , и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она |
| разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да |
| Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби. |
| раће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кро |
| је било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је свога принципала |
| ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети |
| о кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа |
| еског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по који |
| о речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду с |
| х постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео не |
| кенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" / |
| ана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{ |
| ецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — А |
| укравши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ |
| окаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Т |
| гао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живо |
| Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да б |
| п, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и |
| мњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим |
| отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, у |
| тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, |
| изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче к |
| вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те |
| дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу п |
| } А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, с |
| } Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на |
| дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Гл |
| жиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега |
| очешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} |
| угог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацим |
| а се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни најве |
| " /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у |
| с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно |
| се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да ј |
| .{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е |
| шао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је од |
| ре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као |
| све окопано, оплевљено, увек заливено, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затиц |
| је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у |
| р није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, те |
| пева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њ |
| есело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спава |
| же, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, које |
| ло а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведош |
| је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једна |
| цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо ск |
| огод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у на |
| м! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже с |
| између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и ум |
| у лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је |
| госпоштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским |
| " /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. |
| ајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му |
| , Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону |
| вињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је исп |
| а попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би |
| позивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајниј |
| стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње |
| не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке крити |
| јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни |
| : варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натур |
| оп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско |
| гли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам |
| } Осећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша |
| ију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њ |
| б избијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до |
| нато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне пе |
| азли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изв |
| с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња |
| ружанска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума |
| уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвал |
| сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице |
| репи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана из |
| о и мајестетично — корак два па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужност |
| е паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — и друга строфа оне п |
| га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="2 |
| ла ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и доб |
| ила, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти |
| дућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није зас |
| је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа |
| , разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ниш |
| а старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бе |
| ја.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не бе |
| дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке године донос |
| м кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак |
| , где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, него кој |
| аже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки доро |
| то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, |
| ама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А дево |
| поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И |
| о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а посл |
| до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и |
| и, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кик |
| ко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало |
| цулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</ |
| {S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па |
| својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно |
| говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири |
| ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> < |
| ачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије |
| бразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је са |
| не његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада |
| живања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно међународно пристаниште од барјака на <pb |
| о и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили |
| а поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, па |
| вљали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и т |
| управо: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирно |
| свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — |
| е прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> ње |
| , а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула |
| на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зн |
| припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали |
| а, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни |
| о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала |
| сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју! |
| на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за ст |
| ном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде |
| ацки поткресани па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова |
| абриела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и |
| иста два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и п |
| ир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвеч |
| вљенога покојника; неке групе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима м |
| реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био |
| а попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све т |
| сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Ве |
| попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој г |
| је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко |
| ива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине башт |
| и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео св |
| ој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да п |
| о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да |
| и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пера ниј |
| штипци наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отп |
| а, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па готово да и ни |
| дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично после заблагодари |
| тадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свиј |
| рло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне др |
| а покојника од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет |
| , а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви с |
| добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео |
| апуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом о |
| сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — с |
| , какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!. |
| ши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Страт |
| док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опе |
| та лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар |
| а врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку чов |
| ’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукам |
| ам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сока |
| ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Н |
| у, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које |
| поповским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели |
| се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{ |
| о да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и п |
| човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било ј |
| до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два |
| да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта с |
| ило то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црв |
| два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле |
| ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а |
| радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује д |
| , — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, |
| лне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и оставља |
| на, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и |
| осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Сп |
| .{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>. |
| побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихов |
| вољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и п |
| кле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пр |
| и.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако б |
| Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; |
| олим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— |
| коше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа! |
| — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, п |
| чала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске то |
| бао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук би |
| од носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад |
| а велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу |
| .{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја вел |
| е куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред д |
| остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јо |
| исменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је |
| з пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, |
| ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себ |
| у, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пр |
| егу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, ог |
| раго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија се све више п |
| пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зе |
| снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, с |
| Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана св |
| се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо |
| чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је пр |
| е завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у р |
| било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’ |
| клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели ка |
| иму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p |
| мбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се п |
| од своје, поверене му пастве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, непоми |
| оман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвет |
| омало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака п |
| рговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно |
| и према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напом |
| ко благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или п |
| пастве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, до |
| ити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се |
| рави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, |
| му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја кри |
| ава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужи |
| ад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу прева |
| „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он узме о |
| да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се |
| кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба |
| и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Е |
| касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</ |
| ом, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако |
| утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати м |
| капут који ће овој мало после послужити као <foreign xml:lang="la">corpus delicti</foreign>.{S} |
| би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте в |
| неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет зао |
| е или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све |
| <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — |
| и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као м |
| ти.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван |
| кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном |
| атку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви |
| етњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{ |
| к! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> ј |
| ле унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради |
| и“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежн |
| о шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Број |
| ла су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — |
| окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило |
| но гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који се гурају |
| , ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала |
| скога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још н |
| леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{ |
| није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ |
| еланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво |
| , и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да к |
| ву с друговима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> <pb n="62" /> <div typ |
| и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали нади |
| е диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Сав |
| </hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n |
| јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До с |
| вест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божј |
| ељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем кој |
| шну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред |
| ји је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он једа |
| ој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке |
| Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само издалека смео пос |
| S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако |
| , на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је в |
| да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, не |
| ктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе |
| ављао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и т |
| гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — з |
| се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп |
| ти.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду |
| о и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, г |
| , који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређу |
| е.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па |
| а Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, |
| оше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} |
| а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је |
| нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да |
| е пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно; никад више да с |
| ише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се го |
| то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги к |
| аква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће он |
| ква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така |
| Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, п |
| м кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пре |
| која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико |
| а, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле све |
| гослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу |
| осте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код |
| и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је одма |
| инцип био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чи |
| се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу |
| имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно з |
| ље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), к |
| е Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и |
| ликтање ждралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних |
| има мастилом поправљеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора |
| како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после м |
| емена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло пр |
| ну другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кр |
| пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да |
| поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на пу |
| како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Еписк |
| Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n= |
| ку па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразл |
| и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо ј |
| „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се |
| .{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикл |
| своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено т |
| ан, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са |
| ужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним поја |
| званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разго |
| иће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спушт |
| је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрад |
| дмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) |
| кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опа |
| , да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" /> сам |
| тку дала најревносније на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с |
| S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукн |
| као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— |
| Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку р |
| еде ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буд |
| сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, н |
| а ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира с |
| етови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попад |
| шка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним ком |
| што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreign xml:lang="de">Maria-Anne</f |
| <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и |
| љинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком капижону какав писац давно није видео ни на старим конт |
| нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; |
| ко су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро |
| и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла та |
| <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“ |
| и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, |
| аш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, с |
| и, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колик |
| ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не |
| ила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под |
| помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, |
| у гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и |
| се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлиј |
| ог газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је |
| олико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! |
| , па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекал |
| >Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав праша |
| ле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> <p>Зат |
| коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији. |
| {S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да |
| нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капиј |
| Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе п |
| е у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у |
| карски помоћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{ |
| за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодав |
| p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је п |
| своје госпоштине, са својим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне са |
| цену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту с |
| м бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим ка |
| вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p> |
| ицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари |
| најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и |
| о као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фа |
| к један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим |
| зора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се п |
| деал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да забо |
| едне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошал |
| ва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с д |
| а ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу |
| прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер |
| умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш |
| ћа, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нић |
| гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом |
| ором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, |
| озор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као <foreign xm |
| к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све |
| ји је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчава |
| ке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Ша |
| у на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке ка |
| — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки ванд |
| ра како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — |
| ао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и уз |
| у брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћ |
| а, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре |
| тогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под ар |
| ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана ост |
| калова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао |
| у уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; с |
| </p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, |
| ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он |
| у, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ни |
| ива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да |
| аздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од ч |
| ош код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А |
| пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без |
| и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са |
| а.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија |
| њој има једна красна приповетка, <title>Карловачки ђак</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, б |
| p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина |
| на, остала још од онда.{S} Читам <title>Карловачког ђака</title>, мамо.</p> <p>— Остави то одма |
| толико година кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венер |
| >ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМАЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАНКОВА КОЛА</p> <p>1898</p> </ |
| било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село је |
| то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све кој |
| а ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би |
| се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Знате како сто |
| нили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и |
| ко тројица вас садашњи после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш! |
| Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онд |
| х је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао и |
| је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то д |
| сно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера |
| ствари.{S} Заустављали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију и ако с |
| рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.< |
| е и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те круг |
| “.{S} Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зн |
| ! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина |
| твореног прозора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете |
| ом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ |
| букавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле ш |
| , у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет |
| жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти не |
| и замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један тестамент његов, — замерићу се свету, а ок |
| Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S |
| нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ јед |
| сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, је |
| тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p |
| алсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} |
| господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{ |
| а своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео ле |
| аборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о з |
| дрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спе |
| р крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли |
| ку.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску |
| ока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које м |
| ршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће |
| епом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди |
| ма из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика кад га је ова |
| атинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi> |
| је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је уд |
| ), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се пр |
| > <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, |
| S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за паповања каквог Инокентија или У |
| на Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ |
| а и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: во |
| ала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да |
| била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико |
| лони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао н |
| бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све |
| неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује |
| ртир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустит |
| после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један в |
| з кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицн |
| то с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирт |
| е дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије по |
| свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="1 |
| иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, |
| и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто |
| , а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што ј |
| само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; |
| .</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико тре |
| како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена |
| pb n="103" /> <p>— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Ме |
| ије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитељ |
| ислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ов |
| таните још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S |
| спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p |
| } Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана |
| .</p> <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign |
| а сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти |
| } А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестан |
| та је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина ми —</p> |
| ао најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо |
| де.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину |
| но једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код |
| велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у |
| О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада |
| беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор |
| вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све л |
| испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви |
| са, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гу |
| за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То д |
| икотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и ба |
| о два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткреса |
| нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира |
| а.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фин |
| и, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</ |
| а моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, |
| ење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрав |
| ретурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p |
| >Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима чудесн |
| жде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расе |
| какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену награду!{S} И сад ме још пи |
| мео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш |
| gn>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спи |
| о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <p |
| а не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је п |
| А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бој |
| о је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих г |
| доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодар |
| поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рек |
| огла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила |
| зак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал п |
| знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... т |
| ћом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А ш |
| а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... ко |
| е ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар до |
| после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кав |
| Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о |
| Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, ка |
| Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафан |
| n="381" /> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се рас |
| лшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави м |
| Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити |
| вљам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} |
| се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>П |
| ло испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оци |
| м ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба ( |
| врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас |
| ису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад оп |
| омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје то |
| ра</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од ње |
| <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља својим стародревним хумором и шалом, |
| S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Д |
| нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ни |
| вратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одм |
| ?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а д |
| али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160" |
| квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и остав |
| ...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич |
| па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се п |
| вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога |
| одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара |
| о види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледа |
| а види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слат |
| во је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</ |
| толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали |
| один проту; како му се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па |
| господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-прот |
| мова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у свој |
| Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се |
| <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чу |
| ба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он ниј |
| много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што к |
| ари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек |
| Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да по |
| ј саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред г |
| ако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило |
| амо псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а |
| ана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа |
| плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала к |
| рисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада |
| стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није |
| итања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп |
| ремена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — |
| полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кож |
| направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа. |
| b n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та |
| ти, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фали |
| изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, |
| та вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама |
| е његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је п |
| раме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а |
| он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мача |
| им сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до баб |
| ади, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па за |
| а гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она |
| мен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листов |
| ар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — ка |
| ти нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући |
| арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша |
| па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и мо |
| Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао св |
| око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зева |
| азговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела |
| е главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути |
| <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слат |
| се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све т |
| : „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и |
| а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпев |
| гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има дос |
| у.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да каж |
| ин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада г |
| нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да са |
| та дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: |
| ng="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед! |
| могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са |
| а се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да |
| кају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен о |
| натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то |
| у нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима |
| вај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кро |
| осподу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а д |
| опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци с |
| {S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) |
| , чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да п |
| и!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни и |
| мо о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— |
| принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће би |
| дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“</hi>, који пада 29. септембра, па |
| жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале |
| асапница од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом |
| девице Меланије ћери поштованога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи св |
| ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>кол |
| а запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и |
| омаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да м |
| ном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам |
| баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућ |
| ети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер |
| .{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако. |
| ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилаз |
| Клањам се! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Кис ти ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да с |
| Милостива. <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти ханд</foreign>!{S} Фрајлице,... господин-Перо... |
| Добар дан; <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти хант</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардо |
| , vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, |
| о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, <pb n="110" |
| жњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт |
| ња према уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девер |
| ме већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко |
| старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољ |
| е сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да т |
| љна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — |
| S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре |
| возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у |
| оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа |
| па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, |
| у, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n=" |
| .{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се п |
| не на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад и |
| раси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од |
| пили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да ве |
| S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="3 |
| е излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет |
| анине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко парче! — <pb n="250" /> додаје Нића. — Открој т |
| ка девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо |
| под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаниц |
| оре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и |
| > </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коњ |
| ти.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати |
| под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ |
| тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује |
| је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш так |
| ећ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му нагл |
| аиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи |
| да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били ње |
| на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборав |
| ма и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе |
| ађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу |
| румена ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске. |
| на дечурлија која су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису |
| рвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пр |
| о те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и ме |
| а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не |
| p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} За |
| очијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упа |
| у, показивао му стално од неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га |
| љни укућани тиктакање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како трес |
| ле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша |
| за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељ |
| било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, |
| ца.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па |
| бо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, |
| акога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био ј |
| попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену па |
| је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песм |
| у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком млад |
| тала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на |
| удо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате с |
| ла гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је после три четири такве учестане несвес |
| изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кри |
| , овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у |
| .{S} Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало |
| фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећете толико чудити |
| ровађања.{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и н |
| фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љуб |
| , а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све |
| ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих с |
| lang="de-Cyrl">кис ти хант</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас шт |
| о поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— |
| р.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p> |
| ница, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задов |
| и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, о |
| која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногам |
| , ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</ |
| ерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне < |
| родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе. |
| се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>К |
| — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" /> <p |
| !{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Ба |
| gn>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Кис ти ханд!</fo |
| } Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— Службеница! |
| милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па к |
| скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи. |
| ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госп |
| иже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од по |
| већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар |
| а. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче |
| уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што |
| а!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употре |
| је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’ |
| е доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад |
| } Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосв |
| > <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, |
| </p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру |
| — Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</ |
| се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да |
| унце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар |
| Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до то |
| из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњав |
| неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен |
| ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају као лажни приј |
| а својим петлом једним дугачким грлатим клипаном који је са својом дивном крестом изгледао као |
| био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину |
| обио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— |
| /p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он доби |
| моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је би |
| ћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> < |
| у да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, в |
| Спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик |
| му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- р |
| , је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, јед |
| нако повољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi |
| нерски“ официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фотографије од са |
| и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско |
| а мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов |
| ма.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе |
| рошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски комад |
| а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим |
| сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви |
| ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{ |
| ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Д |
| не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на |
| лије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушај |
| <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и |
| тогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!< |
| кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућан |
| ва велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног з |
| то разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и |
| алова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претресањ |
| прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућ |
| г завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца |
| ставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да иг |
| продужује Нића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја вел |
| ну за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда бу |
| а је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да д |
| ило.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору д |
| о спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да бр |
| штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће |
| доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а |
| е.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану ко |
| а слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и |
| , и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега то |
| мо брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и |
| ле по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле к |
| “.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаков |
| утори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi> |
| епо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар |
| рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да |
| тукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту < |
| вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога |
| како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста. |
| , ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} |
| је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title>Риналда Риналдинија</ |
| ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...</p> <p>— Па... о |
| е Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p |
| нумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по в |
| дала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ј |
| } Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и |
| Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друг |
| азом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је пошто |
| е може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабет |
| и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, ког |
| чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све |
| це, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, |
| буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>њ |
| ве српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде |
| " /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плака |
| и погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остад |
| а Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што |
| песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули |
| силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о к |
| зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и |
| ј.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и зајед |
| ћи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— |
| кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју и |
| це, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књ |
| м вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам з |
| ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi> |
| сао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије.{S} Меланија је знала немачки, |
| ге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} |
| мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите да |
| да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек преуве |
| Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био љубомора |
| моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi> |
| ј <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином де |
| имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи т |
| читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> |
| новеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, са |
| </p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с др |
| нства — у овом месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да |
| нале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та ле |
| које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и к |
| да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, с |
| пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у про |
| дног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после |
| оже наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пр |
| радије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И д |
| ћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никак |
| евоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао |
| је фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја |
| и велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст |
| Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад м |
| знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема о |
| знам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} |
| на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вече |
| свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу кашти |
| д из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ не |
| је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> < |
| а? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска в |
| > <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — реч |
| удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Ц |
| уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} |
| и знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та |
| дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попад |
| о главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирј |
| >да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</ |
| излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у |
| } Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш се |
| <p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајућ |
| На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не го |
| к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добр |
| е живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знат |
| ену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да |
| ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио |
| д га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је вер |
| ри ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати! |
| фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, нек |
| ојој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се |
| — Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — |
| ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — |
| ој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само пр |
| , — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, гово |
| шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, |
| ворите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, |
| је! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте |
| нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је |
| </p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} |
| ај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p> |
| и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико |
| равно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у |
| илне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’ |
| Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— П |
| одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одгова |
| алило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> |
| у му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... |
| к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ак |
| ма, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не о |
| на, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила |
| .{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшини |
| и да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и |
| још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се уст |
| блапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер |
| рк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се |
| те!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и |
| и то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришућ |
| ку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, |
| у теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} |
| авим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали |
| па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не тр |
| аду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така ле |
| сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па п |
| кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а ка |
| вет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти |
| можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек |
| .</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’ |
| S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека п |
| лачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и леп |
| неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то |
| а Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и з |
| во село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је |
| едној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца |
| ако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> <mi |
| а декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и |
| и, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде све |
| Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Е |
| Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће |
| а да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши ли |
| јши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око врел |
| ила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зе |
| ав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</ |
| нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или ба |
| , дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар |
| емо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, |
| он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је П |
| ца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и |
| торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Нас |
| тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и |
| ола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у |
| риђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару до |
| <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми |
| ога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, |
| ари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — з |
| је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас д |
| {S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о шт |
| угу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; |
| м се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ м |
| месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један |
| !</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан |
| стина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> |
| тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> </div> <pb n="3 |
| само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је |
| .</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече |
| .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’<pb n |
| поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега о |
| „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра |
| и, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођ |
| луга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што |
| Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па по |
| — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар пав |
| !</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши |
| вати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од уку |
| ’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! |
| представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да |
| и!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — А |
| мамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{ |
| пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако |
| ате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</ |
| уде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толик |
| знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, |
| и пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове нек |
| а ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина |
| p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо двана |
| аш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А |
| сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb |
| чисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све гр |
| на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{ |
| е била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па |
| , гнедиге, говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натароше |
| адо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као |
| сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} |
| е и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити |
| .{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби п |
| зане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се и |
| </p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића |
| ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у се |
| два сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на |
| .. ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш |
| м; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекл |
| Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате |
| лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се |
| м кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате п |
| } У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S |
| ла боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господи |
| олела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога |
| ћ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешља |
| шћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разго |
| од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А |
| добљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира |
| и, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којим |
| лати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће ј |
| о, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И ма |
| чно није ни представљен домаћима, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака |
| ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао с |
| , немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’ |
| заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и нај |
| научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу р |
| ом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залу |
| и замоли старога <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не од |
| је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> |
| м и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу п |
| и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим н |
| грали „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав |
| све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Сп |
| ало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о по |
| ца се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији |
| нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,< |
| е топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о мес |
| Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а |
| лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му место дају за стол |
| х спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, п |
| А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, |
| потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није |
| у.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао |
| и и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случај |
| . кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о т |
| ш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма к |
| није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико г |
| могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и на |
| а седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покра |
| домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу |
| <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на |
| ује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А би |
| — Па попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога кој |
| И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — |
| да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ |
| S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жуж |
| ин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чуће |
| Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је |
| {S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла вр |
| њак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењак |
| ван домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прил |
| једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп |
| ели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А |
| о лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе приликом просјачења |
| ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салет |
| ло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" |
| ку?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p |
| да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, уб |
| , па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледа |
| поветке).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она ј |
| лазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Как |
| едан танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметише гости. — ’ |
| што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера |
| да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци! |
| е вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— |
| па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се и |
| нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира |
| тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, пл |
| ула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој ј |
| „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је |
| ћи их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а |
| /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци |
| .</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина <hi>Ћи |
| је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем |
| ост.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сват |
| а звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по се |
| ад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, |
| прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му дон |
| там: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то |
| а, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’ |
| ст.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три |
| оп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> |
| д га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете |
| ’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’т |
| а ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал |
| само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; ал |
| це.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито п |
| ако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим |
| осле званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се |
| главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сом |
| а зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди с |
| ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи П |
| да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног |
| </hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од поп-Спир |
| адикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> </div> <pb n="352" /> <div typ |
| м месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од |
| ла, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже она |
| по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па |
| страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала |
| родужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јул |
| <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, п |
| видела заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спи |
| итељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — |
| зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капу |
| по, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прав |
| е би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још чи |
| разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар |
| /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалик |
| “, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад с |
| вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, г |
| Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три да |
| н.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него о |
| код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас н |
| обре особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је чов |
| азгледајући хаљину домаћичину.</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од |
| </p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш |
| ам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече радознало гђа натарошевице и |
| како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледат |
| то видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га |
| ење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се о |
| било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране |
| /p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после п |
| ањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га |
| онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути |
| њујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— |
| неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског пла |
| аг мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} |
| а ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу. |
| S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бит |
| а па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попа |
| пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи м |
| {S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како |
| о даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ |
| ђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза |
| амо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам прав |
| ни да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о |
| а; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, тако пом |
| вана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће |
| ће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све |
| немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, |
| у, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле |
| ркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га |
| па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде |
| д тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{ |
| то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то ј |
| дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру пита |
| ити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, |
| убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајс |
| шњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу з |
| вање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одг |
| подин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долаз |
| н хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прили |
| је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављен |
| епше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и ут |
| ида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда форма |
| чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и он |
| ермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Изво |
| су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И је |
| ? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна |
| свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и пр |
| ом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) |
| да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И порке |
| > <p>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајв |
| е још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле |
| м мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на ме |
| вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме пос |
| во доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, од |
| ера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{ |
| p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најб |
| тересантне ствари.{S} Заустављали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кири |
| љем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буд |
| кад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на кра |
| чао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јур |
| се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба. |
| рету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пањ |
| >— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи! |
| ји кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код нек |
| Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из к |
| вићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — |
| ута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено |
| Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног н |
| .{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је н |
| а још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајат |
| >како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, |
| ера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоц |
| ако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Кар |
| и то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, так |
| није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; |
| ли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се |
| лије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падн |
| обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак један п |
| свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један |
| Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и би |
| 310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђ |
| тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали в |
| Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само з |
| јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" |
| Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што |
| Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да бу |
| ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О |
| имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — |
| случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги бр |
| Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l> |
| d> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује названог.{S} |
| га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. |
| ма и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни до |
| а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, п |
| !{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо мол |
| <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва |
| куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После ов |
| а ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам |
| ва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p |
| падији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, |
| б’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину |
| ије послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, |
| шију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке к |
| к’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, та <hi> |
| м пуним меланхолије који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим |
| га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је т |
| реосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p |
| Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} |
| седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам |
| доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашл |
| х на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гов |
| к једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за |
| анија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њ |
| ини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено поштована у старим дан |
| копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к |
| чали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина <h |
| ву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбо |
| у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p> |
| друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су ј |
| госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Епископа у Темишв |
| тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље |
| hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма го |
| то вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо жив |
| рилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила |
| Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код |
| ајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају т |
| х дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око |
| памти него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је уша |
| ре?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} По |
| p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За о |
| уркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану досадни, јер што су зна |
| аразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми н |
| то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њ |
| пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи |
| чију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле |
| ј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си про |
| иних, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са к |
| е протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам как |
| да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стан |
| им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безо |
| ији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топло |
| о подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi> |
| да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица. |
| е, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих да |
| ешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло. |
| тници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи |
| ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклони |
| од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и д |
| била прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе |
| Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигл |
| pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на пу |
| мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од |
| ерса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сре |
| из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да |
| е Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, |
| ри.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— Десет |
| га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на |
| <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, мил |
| шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши |
| штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље |
| смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, |
| ако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла |
| оже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски |
| же коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе св |
| рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После б |
| е-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођ |
| ако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака |
| ета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добила |
| ; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се по |
| брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Б |
| акољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ј |
| пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и не |
| урице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, |
| ило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо ко |
| наш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, пе |
| а од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично доб |
| ло премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) |
| вку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окре |
| гњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n |
| ам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је т |
| , да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиро |
| Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких сед |
| и, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало ча |
| е била скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући |
| апитаће можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — |
| аба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са П |
| е жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; к |
| ла.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је то било против < |
| узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се |
| на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра д |
| е људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре |
| иним сокаком, и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полак |
| учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила свој |
| сне од времена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује до |
| ећ је дваред суделовала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у кор |
| каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} |
| ј <pb n="206" /> дунди белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад |
| упу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолеж |
| силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији |
| рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о свему и сваче |
| брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, т |
| је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута ре |
| ала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући |
| полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских в |
| њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала |
| а тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже бе |
| е лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта вод |
| ећнијем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробад |
| и, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.< |
| г па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изго |
| еју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута |
| p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која је сад давно в |
| а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</ |
| утник гледајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какв |
| ашњој младежи, управо <hi>Омладини</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате |
| ка у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно г |
| } И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и |
| рошевицом после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где д |
| краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада бил |
| га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати ус |
| он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпе |
| су, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа дру |
| у из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из вели |
| оварајући се на огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује |
| А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> |
| Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно води офан |
| ије дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газ |
| Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала |
| сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отиш |
| ит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целог |
| јн грус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено |
| обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од скора неп |
| и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе п |
| пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник. |
| /p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако |
| А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питоми |
| е радосно изненађена, па притрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, отк |
| ужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да ј |
| не јалова као она на сокаку него родна која су сваке године доносила род и стократно наградила |
| ’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој |
| уф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се с |
| “</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и |
| не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задов |
| аса а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</ |
| и умесна она позната народна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>З |
| ј прилици потврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да |
| е гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошљ |
| ом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. |
| авце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="14 |
| послужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћно |
| зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и ро |
| што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него р |
| оседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, з |
| урица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала. |
| } Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и после разносиле врло савесно и ревносно |
| чића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији није никад потребно |
| стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је |
| поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </ |
| ако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, кој |
| ржа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком ст |
| икакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга с |
| то се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмир |
| а девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> |
| и и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече |
| дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава служб |
| на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ер |
| савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да |
| тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак |
| и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој |
| , хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сва |
| кре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, д |
| а мимопролазећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полив |
| и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња |
| ог читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети |
| извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која |
| и смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно н |
| , па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!< |
| цка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n= |
| — Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, |
| али и писмену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седн |
| поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази |
| зведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млад |
| у се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која |
| е патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа г |
| то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то |
| ед кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тог |
| тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које |
| , или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег вирт |
| валио пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама каф |
| роко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради баштенско |
| се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од велико |
| “ вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва н |
| , — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— |
| се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана |
| грају а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S |
| ВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на он |
| <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста |
| есно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то |
| ити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу н |
| ина, дознаће читалац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> |
| се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају не |
| угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од |
| ила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несн |
| лом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклон |
| а послетку, и приличи поповским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохи |
| и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где гор |
| но) са облигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табл |
| једна гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, |
| споду.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ друго |
| р он не познаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад |
| би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S} А узро |
| а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако |
| и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заб |
| унке и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или ник |
| р поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног г |
| .{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа |
| и вунице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти него је све то забеле |
| да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да види |
| и главу, узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метну |
| и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни к |
| а не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да појед |
| /p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплаш |
| ј кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добр |
| много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после |
| аш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о |
| баће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него |
| сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, нег |
| неких слика, старозаветних и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набав |
| 1" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), |
| а православне Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раз |
| гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банк |
| ји кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако добро угојеног а |
| о камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева глава не може да попамти, толи |
| им о силним предметима, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама н |
| } Песма је потекла из неког расположења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, |
| повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис |
| господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је кув |
| ао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по с |
| губи у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се |
| И он се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, |
| бе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у ру |
| ас оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ |
| му, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутит |
| ју и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађ |
| које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак |
| Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно узд |
| ласфематичне речи гневне попадије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{ |
| тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.< |
| Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом.</p> <p>После овога |
| дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — |
| ђа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је |
| е га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је |
| да обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају много здравије очи, па могу д |
| учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n |
| Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероб |
| вала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава је једа |
| е врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омлад |
| читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутар |
| о су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на зас |
| <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђен |
| 3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и |
| зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика ј |
| ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О м |
| Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он |
| мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се п |
| одигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} Н |
| е, читалац сазнати још неке подробности које се односе на онај крупан догађај и видеће како сео |
| поднела му заједно са спремљеним словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога је |
| па федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никак |
| ла да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи г |
| иница и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и |
| ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у |
| који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и |
| епо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири и |
| ка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се |
| д дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће |
| "202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном |
| Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле |
| 9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давн |
| а је узео доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?.. |
| сетанце са плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и л |
| октера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете к |
| атре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кр |
| то је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га |
| д чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој м |
| мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако по |
| тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хва |
| је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је |
| <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на |
| које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси го |
| ала <title>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземплара имала позашив |
| ећ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још одм |
| ира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је |
| док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме |
| ардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож |
| лу остали попови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb n |
| т се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га |
| /p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> коменди |
| о!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све |
| ако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о глад |
| ну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; п |
| орочество се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и |
| ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S |
| а свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што |
| —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— <hi> |
| немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; в |
| рће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако шт |
| ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо |
| г једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта говориш —</p> <p |
| рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „ |
| ситејевим филозофијама разговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда т |
| и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим |
| Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној п |
| „шлајберу“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђ |
| азник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“</hi>, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у то |
| ки каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима |
| спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву |
| спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p |
| ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменима па сад |
| ицу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању |
| ебацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако ј |
| ни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} П |
| о, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних |
| есантног романа из разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила пр |
| чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијен |
| аћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: |
| је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му ш |
| ажавају и позивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету н |
| Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по |
| он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и пос |
| черање земичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око које су повазда |
| Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види чен |
| а концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, |
| а и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као |
| ећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и ј |
| е хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презес |
| — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима, скида кобасиц |
| парохију добити само <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта |
| Спирине.{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником виш |
| у, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Б |
| почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био поз |
| ађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <pb n="80" /> <div type="c |
| ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о ов |
| у она кола, којима је кочијашио један, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе в |
| гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</ |
| Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, |
| даје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски ш |
| а столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу |
| цу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</ |
| се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се т |
| на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је не |
| ови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што |
| ђоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у к |
| итеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао ба |
| ши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p |
| абриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, на |
| ога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде приј |
| држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шт |
| а само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом пок |
| можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или м |
| ћане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку |
| а броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посва |
| ду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па по |
| отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад |
| име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p> |
| јак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали н |
| ле грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} |
| петом се кућом опет скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвеза |
| осте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} |
| плашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p |
| и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у па |
| ише заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глав |
| а од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полез |
| цу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако с |
| ш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у г |
| са златном кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду |
| ако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу.. |
| а од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получује награду.{S} И сан стад |
| ољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путо |
| сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њег |
| , управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све |
| у коштац и са самим касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је д |
| ија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} |
| баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан |
| ућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на св |
| на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је |
| гонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, н |
| злелујане ритске трске и псовком чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не б |
| љство и дивљење <pb n="314" /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, т |
| читеља, <pb n="32" /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бог |
| товали и волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на стру |
| сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, д |
| ереку слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ва |
| а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинт |
| леда и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда и једнако се јада па било кога у |
| о л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског г |
| ве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све |
| "95" /> <p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — |
| ра у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше |
| ести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну |
| ји овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до д |
| А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, је |
| стало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје |
| било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја |
| и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се |
| м је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при кр |
| рса дознавала многе ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запита |
| у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си |
| а, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, |
| > <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, из |
| е названог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет |
| ида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по сп |
| кта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе ка |
| ој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве н |
| ознаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, п |
| свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триум |
| има...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од |
| пира отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чул |
| ао да се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио |
| јтар излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. |
| едан другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <mile |
| и најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа |
| <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И једа |
| ола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Цик |
| илне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било п |
| глува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и разго |
| чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се |
| кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова |
| ао родитељском милоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка |
| не, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабр |
| која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекив |
| па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... |
| био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{ |
| о Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудит |
| х не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фан |
| ојица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на п |
| Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али |
| ји су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговором постају и с |
| , и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану досад |
| а новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богос |
| рупнији и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије |
| ног плавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се ч |
| а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право кам |
| рећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у ма |
| ети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У |
| ига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерант |
| } Прилично је изгустирала немачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често |
| о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство! |
| ави, и разговарао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвал |
| век по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама |
| ојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и роди |
| здан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу у |
| петлом једним дугачким грлатим клипаном који је са својом дивном крестом изгледао као какав јак |
| пав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али ј |
| ј јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли с |
| ети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један |
| <pb n="47" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири |
| , у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Сни |
| ац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их пр |
| редног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и н |
| на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембр |
| родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је |
| и већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па |
| рекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</ |
| ма у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета |
| ћи новорођену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, |
| гођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ј |
| , па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова кова |
| ебају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао |
| а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толи |
| ског ринглшпила и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у |
| ла све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули в |
| /head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси |
| јни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта г |
| а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као <foreign xml:lang |
| ега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова бу |
| у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе |
| Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разга |
| бојица одговорила једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта |
| ети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</ |
| таде брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа |
| шко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда |
| мају призрења према поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колим |
| вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попадији.</ |
| без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој |
| п Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p |
| л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа |
| к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек |
| е као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, га |
| у участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљи |
| као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и |
| су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста пок |
| Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле |
| без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, |
| фа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и т |
| е бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), п |
| кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра дан посл |
| се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да за |
| прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдин |
| благодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је ба |
| даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> < |
| х се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингера |
| адава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајућ |
| вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било |
| ате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакл |
| хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> < |
| а и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи |
| не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, |
| ио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца |
| на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо другима извртао |
| рима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да |
| нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у ко |
| Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних пр |
| самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене дево |
| езане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље |
| у вас послужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалније изразила.</p> |
| ира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Г |
| ала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! |
| дало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба стра |
| у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће о |
| и ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — уп |
| е.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу ст |
| кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицан |
| ; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p |
| а пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Аб |
| ника.{S} Износе многе врлине његове, од којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, |
| аво, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле с |
| од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће пос |
| маре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пе |
| а оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили |
| аустављали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже |
| ла заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, |
| у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се |
| прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће |
| носе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису н |
| је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога д |
| е јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је |
| а гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпи |
| а-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S |
| лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Але |
| о наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу |
| — Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</ |
| о.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и ве |
| ла једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, |
| оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке в |
| фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женс |
| ји је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога |
| ала са једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и пос |
| атак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу |
| ији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је |
| _C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине ће |
| C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узе |
| _C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и р |
| ad>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а после |
| <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чем |
| <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је исприповедано све што је била природна последи |
| <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или |
| <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који н |
| <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит спле |
| C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цел |
| ече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде. |
| сне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и |
| јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у је |
| де на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи < |
| егрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње време ве |
| , Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове ек |
| к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, к |
| а! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри |
| пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди |
| чувао село од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у |
| равилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у ис |
| ањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва |
| ујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>В |
| и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од |
| е чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и н |
| е и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габрие |
| и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се как |
| и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако |
| ио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито |
| же извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супр |
| !...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Ма |
| а своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је |
| чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за |
| а</title> или <title>Преходницу</title> коју је издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас моли |
| ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту |
| та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога |
| адиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... |
| момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у кале |
| смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер |
| ра, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне |
| к после свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је и |
| алук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар |
| „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас |
| је сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, |
| нику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље у кој |
| о кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао < |
| о, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде |
| има и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу њег |
| ици одговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</ |
| ика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права |
| дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вам |
| ти, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљ |
| кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, мака |
| сталога почешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и |
| атрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, |
| емецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у креве |
| оравила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца до |
| која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима |
| ико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi |
| а... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко преки |
| le>Аделајиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} |
| коб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје |
| тна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну |
| и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је од времена на време од |
| валише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после неког |
| дила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Ш |
| ва), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је дан |
| м — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држ |
| а гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозо |
| та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а как |
| па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп С |
| уде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <h |
| урке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупил |
| ко то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи доди |
| ебо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под с |
| ао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно |
| трехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица |
| ом јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледа |
| авдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлатим клипан |
| а, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду д |
| ко, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и св |
| пира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у в |
| и — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’< |
| од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од све |
| его „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст ср |
| азати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје |
| заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, |
| {S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, п |
| ћа. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар |
| лато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>не |
| у дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од |
| би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да пого |
| себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та |
| покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! |
| ри имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми |
| ?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди |
| о знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представит |
| да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та т |
| д не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га види |
| S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове |
| доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло бат |
| т.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо д |
| >— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p> |
| к и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> |
| а почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже св |
| тало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Си |
| ла је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} |
| ојте, гнедиге, говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа ната |
| ји радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га |
| баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!.. |
| то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мисл |
| љине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој со |
| намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе |
| ико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је |
| Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече |
| а једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учини |
| оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја |
| ашћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би ис |
| p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па з |
| иву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај |
| о вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко зна |
| а.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштањ |
| ослала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и гос |
| ског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је бил |
| анаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са в |
| >СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАНКОВА КОЛА</p> <p>1898</p> </div> <pb n="0_4" /> <pb n="0_5" |
| ="titlepage"> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ БРАНКОВА КОЛА</p> </div> </front> <body> <head>ЋИРА И СПИРА</hea |
| у ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најс |
| еда, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— И |
| ст и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>баром |
| {S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоћ |
| ећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Глед |
| како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, С |
| вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте |
| каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ зн |
| </p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други м |
| p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говор |
| ацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана |
| зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — |
| у?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је |
| пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђ |
| ради Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од |
| једнога <pb n="285" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, н |
| ло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше пу |
| ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — ре |
| черње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је се |
| и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. |
| кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, |
| м“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо другима и |
| звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158" /> прашина, која се |
| , па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{ |
| {S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице |
| е у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно |
| uote> <p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још ј |
| ве веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке |
| ада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међ |
| ш нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и п |
| осонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу |
| и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са |
| /hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без ду |
| осле три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’ |
| ubSection" /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан п |
| жа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, п |
| ом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и |
| пија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи |
| lestone unit="subSection" /> <p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{ |
| А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „ |
| у!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повез |
| > <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа |
| ривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрс |
| човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то |
| њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако пост |
| а прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту п |
| Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не |
| еница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мок |
| бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о о |
| ј одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шешир |
| наш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се |
| " /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред |
| а да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова |
| ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и кови |
| то, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа |
| ареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} |
| аљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро до |
| шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} |
| љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче |
| ла сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше |
| оре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ д |
| о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морај |
| лакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне и |
| ?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и |
| лако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред ку |
| дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила к |
| и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Са |
| ијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коњ |
| шио један, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре д |
| у.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} |
| ажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп |
| а распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам< |
| пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, |
| коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и |
| /hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— |
| ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та и |
| емљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер |
| љуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и |
| по да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ћ |
| неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то д |
| лазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родби |
| вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четво |
| с наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, а |
| их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће до |
| свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чека |
| чаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — |
| ут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није ш |
| . — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отвор |
| ачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим с |
| добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледају |
| и господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="409" |
| /p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и ју |
| жеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоц |
| ка деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а |
| е фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како сед |
| метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и пи |
| тев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно т |
| ровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А госп |
| се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и |
| е доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — ум |
| у и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише |
| ма и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измиц |
| смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу |
| огађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амов |
| у се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — |
| утник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде мил |
| > <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала. |
| Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; ма |
| ванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст |
| моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба д |
| да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па јо |
| ћи на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што с |
| е рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле |
| ро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у |
| остаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће |
| жно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова у |
| И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као |
| те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} |
| лом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијани |
| по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до |
| позвана света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} И |
| да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, |
| рајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за |
| их и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише |
| ну и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако л |
| што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењ |
| ’ Петре, потерај!</p> <pb n="328" /> <p>Кола пођоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се |
| хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изос |
| дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су |
| колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри |
| ог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господ |
| очио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му |
| Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, ви |
| ти на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру |
| по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" /> са последњега вашара.{S} Та није д |
| извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, |
| ди те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака н |
| а зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <p |
| срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрај |
| рати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира |
| ра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, |
| звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „го |
| а се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов |
| поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, |
| ик га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише |
| а, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства |
| им разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике с |
| а у претпоследњој Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинск |
| {S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам |
| поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, н |
| ла и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему т |
| ели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кра |
| отре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклан |
| кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А п |
| , оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па кол |
| ки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’д |
| ко.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ ко |
| а њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира |
| ма колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатни |
| о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о м |
| S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и д |
| њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и диг |
| ихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па сам |
| ам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, је |
| оњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, св |
| ли Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зу |
| уца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Х |
| же чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве н |
| много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она |
| чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из мо |
| годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна) |
| а јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, |
| есеље и игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири саха |
| епо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да с |
| кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умр |
| ћих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуд |
| одруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попи |
| дати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споме |
| уше, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-П |
| била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог |
| најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n=" |
| воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш та |
| су се често састајали и разговарали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Т |
| /p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми |
| к и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авли |
| Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећ |
| је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености <pb n="332" /> и |
| /> као сваки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима т |
| p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за |
| да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам |
| орење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац |
| куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује нег |
| они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам ј |
| осетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има доста, али м |
| о онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато н |
| асину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни неста |
| .{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри |
| све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила |
| рете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похв |
| му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приво |
| један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује |
| ете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево го |
| рема овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређа |
| : колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тан |
| Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ј |
| е гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спир |
| , мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он м |
| , ја сам толико могао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније карменадле |
| вица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана свинчета масти и чвара |
| у као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива з |
| и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљу |
| {S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је |
| b n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је ба |
| ој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим |
| ти. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се |
| ва, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} |
| b n="375" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута |
| у рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи |
| ? — рече радосно изненађена, па притрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Е |
| а још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S |
| Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курис |
| ни.{S} У последњим најпаметније тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у сви |
| ији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом с |
| ај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ве |
| лога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна |
| џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату в |
| сли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S |
| доше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимск |
| ра до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрен |
| окацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембар |
| гремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била ма |
| а колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њ |
| онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп |
| ало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у и |
| цедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави |
| це се једна другој хвалиле невероватном количином млека, тако невероватном да ни једна није већ |
| их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном |
| ло... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p> |
| разника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушиј |
| Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија ј |
| } Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату |
| чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Н |
| пера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму |
| егову родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се с |
| лебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухвати |
| ирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере |
| {S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ни |
| међу играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" |
| бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређ |
| стадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пр |
| само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момак |
| а.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и |
| кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Н |
| Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад свира и теже пи |
| ије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да др |
| за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку |
| и се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде |
| шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лоп |
| одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена |
| га смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку по |
| <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се |
| е једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће в |
| блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрну |
| на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки |
| ских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују |
| ма своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало |
| и, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А |
| S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подру |
| ерку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и |
| ко по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па не |
| да случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају |
| /hi> Него одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути |
| је да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора |
| му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој |
| S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ реб |
| и навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла |
| м!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познај |
| ва, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{S} Разговар |
| овске красне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда д |
| S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам |
| бету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са |
| ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити м |
| се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у |
| само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па |
| иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> |
| о у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... |
| , јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично св |
| ућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је б |
| } Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, с |
| ких навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју добру страну н |
| рске и псовком чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</ |
| Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси оз |
| трикераја, па запали...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски |
| еви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђаволски криле ј |
| мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и |
| о лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то б |
| помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити ник |
| сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господин |
| не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Т |
| риликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ћ |
| што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кућ |
| ин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> по |
| жеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Ник |
| ао историју једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин је |
| олгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се у |
| деља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) |
| ј је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељст |
| ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> < |
| рска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује |
| а трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, |
| оиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај |
| ати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према о |
| ожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим еп |
| животу свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ |
| а већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут |
| добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио |
| и често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинч |
| али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, он |
| исма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је п |
| и те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од |
| но џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер |
| палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му са |
| д мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послов |
| и морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — в |
| а је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Т |
| и поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештенству Владици. |
| н сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и |
| фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој пада |
| чку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он |
| ко у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар д |
| а <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида ја |
| на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb |
| илику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — |
| то га никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хо |
| на.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а |
| арловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...</ |
| една комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не б |
| ј Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много |
| опине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млел |
| о жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само бла |
| </p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили куку |
| и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, |
| си; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оно |
| х, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ев |
| > коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се |
| и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назва |
| с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но |
| —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Им |
| о тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, мол |
| то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начи |
| i>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>нем |
| /p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустит |
| куп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> о |
| гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље. |
| и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, |
| обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико |
| ваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливај |
| , ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема з |
| заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки свој |
| о сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p |
| ди по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, <pb n="110" /> копуни живину и ради |
| иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски |
| Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме |
| је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабанлија који |
| увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чи |
| У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље |
| у са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне ода |
| у, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пре |
| сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, |
| ош за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Плат |
| е било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две персон |
| " /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти |
| а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржав |
| то се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и |
| прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким верглови |
| ас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до |
| сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратулирала, како сам ја то била трау |
| </p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, та |
| госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и ка |
| њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити с |
| похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лол |
| о комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће |
| кога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“ |
| 241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз |
| а вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, ка |
| те разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече |
| , — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p>После званичног дела, |
| не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издај |
| о би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што |
| p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} |
| о ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад |
| се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и |
| “ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тес |
| Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђ |
| очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, и |
| ка, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној к |
| омове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирин |
| чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога |
| ја живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џ |
| ања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна л |
| о, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шац |
| килину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се |
| спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на прв |
| дано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под |
| {S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — ре |
| вара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p>После званичног дела, пошто је |
| рво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим н |
| какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али з |
| ају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац в |
| ко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, |
| ом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нис |
| свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала |
| аје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, |
| свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јут |
| ама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шу |
| ад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од нек |
| живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растер |
| га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су |
| га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала |
| акила, једна лепушката млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико т |
| да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или |
| ’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и д |
| и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за краставце из воде |
| есеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче и |
| кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} |
| } Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао |
| њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авл |
| „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он ј |
| која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет го |
| „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћет |
| Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцким ула |
| и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчис |
| другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорен |
| ош да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викн |
| "subSection" /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с ук |
| , кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ |
| онога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је |
| о се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута ло |
| ледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им н |
| га мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и |
| а тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претр |
| , него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, |
| ма глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанстве |
| комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голу |
| твено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га |
| лушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде п |
| она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смел |
| љиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на с |
| ио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} С |
| А</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује назван |
| .</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничи |
| и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, |
| !</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quo |
| о је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и привезаност мачијег рода ка месту сво |
| о глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничк |
| аци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, брија |
| су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било са |
| } Канабета и све столице откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхеклован |
| о, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треб |
| кав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па |
| прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са прир |
| али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару посл |
| заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у |
| вало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно |
| је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, ј |
| прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Пр |
| у за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све н |
| и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђа |
| исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло |
| атан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког шпита |
| целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек |
| о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он т |
| /hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, н |
| !</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилск |
| о учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ м |
| е није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као св |
| осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. |
| ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душман |
| и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошим |
| ега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела |
| ролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све |
| гови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> < |
| не?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва д |
| ју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је |
| {S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна к |
| тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или |
| а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Ш |
| а сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш |
| ај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као |
| /p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи |
| шир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерућ |
| сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па |
| ку, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај припо |
| ’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ св |
| је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чар |
| етврт сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од т |
| сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и |
| а.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се ви |
| господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, из |
| ње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. |
| и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} |
| у да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што |
| мо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је |
| } Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш |
| ри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп |
| и сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и |
| очкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И до |
| ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера |
| пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још мет |
| крали коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњим |
| допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и |
| Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у |
| p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се |
| људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украд |
| још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украл |
| олу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учи |
| а и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућ |
| лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и г |
| и си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, госпо |
| лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија ци |
| маћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> |
| баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л |
| илов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео |
| дан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуц |
| ве, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мра |
| а коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запев |
| ; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо так |
| ре Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера То |
| дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мач |
| боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! |
| јскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, |
| радим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p |
| и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо |
| ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n |
| до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као |
| ачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коњ |
| тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо |
| и па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада |
| Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе |
| м колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и |
| деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз га |
| не сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлеп |
| илов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нов |
| му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се п |
| само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у |
| а авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба неустрашиво |
| пов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте сав |
| е бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коњ |
| о сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још |
| та видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву |
| и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Так |
| еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија н |
| то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погле |
| о мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само |
| та је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама мног |
| лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско ство |
| нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о |
| , онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, п |
| ко буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано А |
| је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштен |
| н! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели |
| ило!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} |
| и неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ков |
| љно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек мо |
| <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упусти |
| се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се |
| ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жали |
| ају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлија |
| рмови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су пр |
| рави комлов, кува сапун, <pb n="110" /> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се в |
| онако исто госпоствено и мајестетично — корак два па стане — као господин нотарош кад иде шором |
| им будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, |
| јпре неосетно краћи, „за један кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „ |
| у ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" |
| вао са својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да тр |
| ио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багр |
| и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као |
| рошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица |
| енске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и г |
| у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао |
| девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о н |
| помиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После т |
| ци у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије |
| амо научила многе за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; |
| е испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна |
| ног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика др |
| у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а |
| на ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тог |
| шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући ченејскога попа.{S} Добр |
| колико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} С |
| оје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду |
| им Пентикостаром — оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб. |
| Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><foreign xml:lang="fr">Poesie |
| а клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни би |
| е он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’ |
| је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим |
| и и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} |
| ваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која |
| час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} |
| н, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила |
| у, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, |
| упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне ш |
| {S} Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имат |
| “, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а ра |
| вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцл |
| лфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хо |
| мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву! |
| шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а чес |
| а је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="112" /> додиривала образ Перин.{S} |
| их; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="113" /> и разастртом <hi>„Заставом“</hi> и |
| >— Написао је Коста Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из |
| Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп- |
| <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} |
| ветка, <title>Карловачки ђак</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само |
| слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је т |
| сно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроб |
| ј је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и |
| е Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Костић. <pb n="111" /> А <title>Преходница</title> је в |
| ао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шета |
| hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> < |
| ирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава са |
| чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико |
| ло! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, ал |
| оста и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су г |
| бро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то сам |
| ажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за поп |
| украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</h |
| езом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мислите?</p |
| екну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала гл |
| — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како |
| но,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали!...</l> <pb n="335" /> |
| ко понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, |
| чала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... при |
| pb n="22" /> кад је написао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да ш |
| нила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто |
| укова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а де |
| >Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, об |
| } Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се как |
| лов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш |
| па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче.</p> <p |
| S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова |
| у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> |
| кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и |
| да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb n="414" |
| знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путни |
| је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Лу |
| оше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивањ |
| ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим ко |
| n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја |
| фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је о |
| Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчав |
| И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, |
| ко, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-по |
| н од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> < |
| срећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо другима извртао кола, па |
| ао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Н |
| -Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и |
| ед трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој |
| !{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај |
| ти; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготов |
| ка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— |
| послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> пла |
| ки натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, |
| ...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, |
| љно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа пре |
| чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун |
| е, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та |
| а, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на |
| а госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако |
| а ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и |
| и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дал |
| оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ познат |
| према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незгра |
| а откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а то м |
| На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb n="72" /> платна, пруслучи |
| мшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} А |
| пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву |
| дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па |
| ати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђ |
| а човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помисл |
| ра</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пун |
| запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да и |
| А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту циф |
| вају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна |
| а Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна ду |
| ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав |
| мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендиј |
| е завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{ |
| а је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих |
| вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’ |
| Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може б |
| ојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући засп |
| ти или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту |
| ве друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се |
| о ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са с |
| чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте нај |
| овци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, је |
| не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручј |
| куство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хв |
| не говоре ништа него се само погледају крадом испод очију, само се погледају али ти погледи мн |
| ојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на |
| аш сајџија кога су били притворили због крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од бати |
| најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њем |
| во онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, сл |
| расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и кру |
| говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприци |
| и као станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега |
| будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле о |
| умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испоч |
| ик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{ |
| "272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа |
| прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или с |
| е коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>........... |
| >— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на кр |
| <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар из |
| <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој с |
| крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Пр |
| Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш |
| кад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци |
| мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанс |
| споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији извор |
| оз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p |
| ебао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се |
| р му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title>Макровиот |
| о држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беш |
| ош мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и ве |
| ад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о |
| али по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад |
| а курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задо |
| ијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у з |
| ма, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповед |
| ћ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p |
| други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, |
| парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима на |
| ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; |
| а пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим |
| ута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоћ |
| ено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, |
| присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским ц |
| ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Ма |
| а сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с мн |
| ошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшиф |
| А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колима која |
| је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пел |
| } У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бети |
| да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство до |
| зговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред трире |
| јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песник |
| је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка |
| риви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш стра |
| је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим узд |
| рпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ј |
| S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су |
| падије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Т |
| ас сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А |
| раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског рат |
| } Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, |
| заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уж |
| на је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од |
| спођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До повратка попова с пут |
| и тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из лаке |
| криле једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, с |
| > <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> |
| рину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично |
| је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа има |
| и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне п |
| свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да |
| разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то са |
| тврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста |
| ли зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали |
| и члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Служба је |
| , коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим |
| што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексе |
| о, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не в |
| неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} На ј |
| , а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па |
| е и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, са |
| S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шт |
| тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пу |
| окаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни |
| тег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, пам |
| пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, |
| да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), |
| оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупа |
| , к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да |
| прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети |
| вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе |
| , па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем ба |
| уфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са |
| д оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— < |
| е као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако |
| му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није укра |
| ви себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, |
| ош мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад |
| дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Ексел |
| смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радос |
| н Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} О |
| нима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа |
| аш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само л |
| бљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с о |
| је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до ле |
| чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати в |
| >Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одје |
| title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title>Карловачки ђак</title> од Кос |
| рављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад. |
| смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па к |
| наке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је |
| еба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам |
| и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезн |
| p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S |
| а у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, уч |
| , нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу |
| yrl">Кис ти ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте с |
| на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на |
| риела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> ту |
| руге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грл |
| И све је то био пород, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана т |
| о је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта г |
| титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?! |
| ворим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p |
| ’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —у |
| а пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала |
| обар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</ |
| гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим |
| з комшилука морали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини |
| ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, <pb n="110" /> коп |
| оневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева |
| ће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — започе опет Ш |
| у своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се |
| који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} |
| о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је |
| ри Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учи |
| после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој |
| се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћ |
| и каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’ |
| ећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису |
| а напослетку и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто прим |
| пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А д |
| а за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; и |
| све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више ст |
| али једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а |
| о потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и |
| о се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је |
| њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па |
| наће читалац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n=" |
| ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокоши |
| Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и см |
| што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окр |
| ном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији корак“, што рекле искусне баб |
| S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој |
| се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А |
| ко слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до ду |
| ризнајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{ |
| } Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.< |
| једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, о |
| Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу |
| ко лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} |
| оме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају т |
| ио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје м |
| клана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је к |
| винчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако |
| у собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после у |
| д вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је с |
| — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А |
| већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабета, шифонере, штелаже и томе подобне ств |
| иша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Н |
| и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани тиктакање дуварског с |
| заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај л |
| Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела не |
| авлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако |
| сти из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушк |
| о се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцат |
| како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потр |
| ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је |
| мељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јорган |
| се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави |
| </p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје |
| а не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете сп |
| Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фал |
| о цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како |
| Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским а |
| Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као ло |
| месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико ба |
| е вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разго |
| диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду — па им |
| лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једа |
| ише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно ст |
| рица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослет |
| у покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде по |
| кака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално |
| учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </ |
| четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако зац |
| и, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не вид |
| о како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и |
| <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, |
| гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И б |
| е губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она ни |
| S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан |
| {S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, не |
| е, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп |
| то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњ |
| а осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу р |
| зди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља д |
| свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако |
| сто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њ |
| још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала |
| ипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубени |
| то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се |
| о на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни пр |
| и поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код н |
| оже ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари ка |
| паше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, |
| нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш ј |
| ило и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-М |
| треба па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се с |
| one unit="subSection" /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p> |
| тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по нек |
| кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивути |
| по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стаза |
| гледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњ |
| петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит |
| латим клипаном који је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном |
| сет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а |
| дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи |
| никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате |
| ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p> |
| е уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за друг |
| у у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови с |
| већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни један нема лулу у устим |
| и рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости |
| олићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће |
| лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му |
| маћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодри |
| лести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онд |
| госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је к |
| један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велику з |
| сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — |
| крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам сол |
| “!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да про |
| То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико |
| ако је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив! |
| м. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — в |
| и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. |
| ала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обеше |
| аместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нић |
| бог будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра |
| рани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад н |
| ве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, |
| S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипа |
| ти крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ј |
| псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ < |
| и, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упроп |
| д, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, |
| а Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пер |
| него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бо |
| p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је |
| је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, з |
| ад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које де |
| ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p> |
| овом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њих |
| авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озб |
| Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а |
| сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газд |
| ћи увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и б |
| га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S |
| о, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто |
| олски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — оби |
| са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном до |
| и путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више |
| поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> м |
| ма... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p |
| Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је к |
| ај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и |
| ="151" /> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вр |
| рата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p |
| е њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћет |
| ких старих маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно |
| ики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А н |
| ије, али су маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге показујући се све крајње равнодушн |
| ађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није |
| ила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком мл |
| вео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спом |
| да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, зад |
| ена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом |
| n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па по |
| Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те ди |
| лавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна |
| ну метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чуд |
| шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; не |
| ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и д |
| чкенмајер!!</p> <pb n="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> < |
| не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Макр |
| та лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас мол |
| ца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са |
| женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понаш |
| сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила „Поетике“</hi> </p> <p |
| м да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали претх |
| те ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Ал |
| — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S |
| екрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира стр |
| у! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике на |
| } У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота исп |
| ати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула ј |
| ујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— В |
| ђ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за |
| <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јаст |
| родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те |
| p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на п |
| нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p |
| ш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— |
| рас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — |
| ледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула |
| !{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —< |
| докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца |
| а из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на т |
| а у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и |
| или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава |
| е ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они та |
| а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — корак два |
| штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још о |
| ама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... |
| ентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут ко |
| ш, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су |
| S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти ниј |
| и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свог |
| лежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разн |
| } Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{ |
| ледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак ни |
| лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради |
| мо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А |
| <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечк |
| ne unit="subSection" /> <p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Ка |
| сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не |
| дмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у |
| стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од |
| а седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула |
| м га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки. |
| азлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки |
| твари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, |
| е! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер с |
| је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали |
| де, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде |
| >Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала с |
| полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— |
| једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту |
| и час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> |
| Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А та |
| ђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ |
| притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S |
| учина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћив |
| рам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила мо |
| н.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мал |
| и у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{ |
| да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, |
| с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дот |
| , с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те |
| д, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p> |
| твар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Иш |
| ,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одг |
| не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако |
| ави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је |
| увегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера |
| ила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у нек |
| ајући штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад |
| реко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S |
| незда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно клик |
| куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и до |
| , пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже с |
| реосвештенству господину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свег |
| пајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквар |
| дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може |
| је, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређи |
| у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапут |
| из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останед |
| што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на ас |
| Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико капри |
| > <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике крофне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па |
| е покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише |
| твар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћиц |
| е нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је |
| подин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, |
| поменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, с |
| д мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало |
| го моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n=" |
| ако ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надале |
| д ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту о |
| ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све нам |
| , па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљ |
| , могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За |
| ним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курис |
| отарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо м |
| тра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и |
| тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као |
| {S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до |
| ’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је |
| ти.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док |
| едало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Из |
| кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер с |
| S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифар |
| е и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стад |
| која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; |
| е звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пош |
| седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прек |
| и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложил |
| популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред бир |
| во јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотик |
| кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће го |
| 32" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p> |
| бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати |
| .)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива |
| дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут гос |
| а одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се |
| онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде п |
| ило прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, |
| се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, к |
| ка марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљена кандил |
| ла у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Сп |
| а је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крс |
| <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... с |
| е... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца мужеског пола Неци Прекај |
| а, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фра |
| већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одјејаниј |
| То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула |
| ве, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од ш |
| да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна |
| га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p |
| е су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb |
| неке подробности које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и ра |
| што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дрен |
| стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по пр |
| ани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасиц |
| ко домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек он |
| и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала по површини.</p> <p> |
| ге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорска грубијанства.{S} Мн |
| им, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а |
| а!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирације, што смо ово |
| еротея Драгановића обштежитељнога м.{S} Крушедола iеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ пр |
| тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам да |
| теорије и праксе, — теорије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време |
| ој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати |
| едај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а кака |
| аху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> <p>Мало који д |
| м стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељима, о ст |
| е госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, поштовани чи |
| у добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се свр |
| } Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченичес |
| дин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{ |
| бȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема челов |
| је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — |
| о, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло в |
| п добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задо |
| којне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — бо |
| смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад п |
| и родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спир |
| у прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, в |
| оскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после |
| а цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о |
| осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! |
| ло повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за |
| ога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика ш |
| , Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује |
| ћи све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, <pb n="110" /> копуни живину и ради све так |
| укурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и |
| о није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљин |
| е гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти |
| мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о леп |
| анија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — |
| тру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко |
| аше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <foreign |
| з код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па и |
| и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, т |
| <foreign xml:lang="cu">„<title>Србскiи куваръ</title>, трудомъ Iеротея Драгановића обштежитељн |
| /l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју |
| Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу д |
| раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док |
| S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{ |
| неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — чуди се гос |
| колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су |
| >Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели |
| е ја <hi>куглам</hi>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати |
| им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би св |
| сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и |
| ејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нек |
| авно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана. |
| о си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па |
| повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без по |
| њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се в |
| и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — |
| ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде |
| пуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо суп |
| ла пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија о |
| ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’л |
| ас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушк |
| <pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, мо |
| мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — заустав |
| — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" / |
| же он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најлепш |
| вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па о |
| а се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} В |
| — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што с |
| а ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој моноло |
| ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љ |
| јући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! |
| и ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на б |
| ита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на г |
| пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А зна |
| а пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ ц |
| рамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка — |
| миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче |
| понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А |
| Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и сн |
| роцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па о |
| ао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им |
| ели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, |
| ише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к |
| . како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта |
| згорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија? |
| и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још н |
| и у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спре |
| Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чо |
| спрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће |
| </p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — у |
| едва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути ку |
| а је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек |
| " /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то у п |
| е) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац |
| ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца |
| ш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби н |
| место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И |
| естан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, об |
| кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И о |
| а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили |
| и зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</ |
| на, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по |
| >Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није |
| ати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све |
| ови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из |
| рекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет вр |
| оја је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за зим |
| о за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</ |
| само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{ |
| ; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била л |
| вање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа |
| , и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиро |
| ла тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима за |
| каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о |
| Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је с |
| је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма |
| на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера |
| !</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с п |
| , претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су |
| p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у |
| кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало |
| размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви |
| па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да назд |
| то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он ниј |
| ад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с |
| рини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте |
| Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш |
| а.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се нећ |
| не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше |
| њаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле ра |
| звин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пиј |
| е... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не с |
| а, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнод |
| ио, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} |
| ика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу |
| ју једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док |
| уни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хулане |
| ци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и |
| свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, |
| акав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одмен |
| есен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" |
| тече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог |
| .{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш ј |
| то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p |
| а нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, тре |
| ед зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна |
| .{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама |
| ити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило |
| тве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се |
| ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> П |
| S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити је |
| е, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, дв |
| и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је пос |
| обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневер |
| шао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што |
| да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако |
| у.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом кон |
| чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} |
| што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је т |
| <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер к |
| им у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спал |
| пили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекид |
| се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone unit="sub |
| — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— |
| с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео п |
| двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{ |
| коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењ |
| шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто |
| а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпој |
| кола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату. |
| х двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не св |
| у ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умил |
| Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио |
| о да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ |
| да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и по |
| ал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне |
| чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па |
| жила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их |
| огла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од к |
| и по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је |
| и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На |
| <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први |
| — Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S |
| ђа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што |
| јбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, |
| мреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се уга |
| е <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} |
| же да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му |
| но по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и |
| ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бренова |
| а, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од |
| клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек с |
| ="fr">Poesie</foreign></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кик |
| ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробај |
| ши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред д |
| оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би г |
| иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смр |
| неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — |
| т сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што |
| сто у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом ве |
| живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у |
| поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија кој |
| .{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ож |
| м мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже |
| иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице |
| Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је после три четири такве учестане несвестице.</ |
| е мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус |
| је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што ј |
| их.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Ј |
| S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p> <p>— |
| ном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сре |
| у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, |
| исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка о |
| купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће |
| носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити д |
| рел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велик |
| и да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и |
| три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при |
| прији и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши траф |
| а изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе |
| ључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним |
| гао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили к |
| ама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја го |
| ретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сид |
| астићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, |
| пођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде п |
| а остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да |
| товала.{S} Била је ванредно расположена курисањем једнога старога штуцера тамо унутри.{S} Није |
| о за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта заја |
| i> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и д |
| ко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом |
| под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати |
| о их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— |
| , а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш к |
| им временима, кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору |
| од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се то |
| ла у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као |
| А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад |
| н па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван приз |
| даши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту |
| p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курта |
| .{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на ас |
| он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у |
| ј Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узет |
| багдатски трговац, што није могао да се курталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже |
| опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <mil |
| — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Ви |
| био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се |
| му је испричао историју једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад |
| бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта< |
| избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десн |
| тави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До |
| , која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа |
| ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се |
| снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немој |
| i>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> |
| трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба- |
| маћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда |
| одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокак |
| си та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Г |
| </p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па |
| мо по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа. |
| ражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Бог |
| ку мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тес |
| т бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p |
| решити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би |
| оп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?! |
| г промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да |
| путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице |
| и поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{ |
| руга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што к |
| димо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{ |
| сло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као р |
| S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забри |
| ам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се к |
| келесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и се |
| /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну зачуђе |
| рашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебе |
| село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где |
| концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: |
| јао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио |
| ако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све |
| а накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато |
| и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој со |
| му се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих м |
| прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а ник |
| да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне г |
| о диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, ј |
| но се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растад |
| а што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој поко |
| три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашл |
| јку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’ |
| војке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, са |
| то и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да |
| наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, ис |
| д Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици |
| вати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђерм |
| ау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали. |
| црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промак |
| или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчик |
| — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Б |
| звана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је зауста |
| о што, на послетку, и приличи поповским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду |
| оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери То |
| тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњ |
| рај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, |
| коле па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сам |
| војој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и |
| title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло д |
| ње жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испр |
| аједно са нестанком оних силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш |
| ко је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад |
| у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јал |
| а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја. |
| остаје празна.{S} Укућани седели испред куће после вечере и разговарали се о многим разним ства |
| зађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песм |
| ем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од |
| ба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не |
| писивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и препи |
| ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S |
| идим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па |
| (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место |
| са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па п |
| и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на ј |
| ија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај |
| рабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Ј |
| баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол |
| сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне |
| умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и |
| >Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише |
| мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би |
| а задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} |
| паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и са |
| м селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и д |
| Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!. |
| е, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, |
| на.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног |
| и него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у |
| је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па |
| која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобраз |
| и један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана о |
| се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ж |
| Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега |
| .</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадб |
| као огромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и |
| } Шта мислите; добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{ |
| али бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И |
| змирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храб |
| ву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није х |
| че шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и сед |
| оста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А |
| /hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а н |
| Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате |
| ису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће |
| аво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити. |
| било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и |
| ш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер |
| а казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину |
| и пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође |
| е једног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике со |
| адгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и М |
| поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао п |
| одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, изви |
| Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћ |
| љедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и на |
| } Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку уд |
| јд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и друг |
| шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} |
| комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Коли |
| агрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма ка |
| > <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> |
| и дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и |
| как од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се г |
| , на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње |
| и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству |
| ко мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о |
| е у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габрие |
| вица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, |
| .{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то п |
| и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала г |
| уги глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, |
| поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна врем |
| дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине, деле руз |
| гађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-С |
| не од неког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом в |
| и придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно зна |
| о фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како.. |
| м правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са св |
| пириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој |
| по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћ |
| са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се |
| ="110" /> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ |
| врана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А по |
| раз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неум |
| оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачува |
| оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је |
| о је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша |
| међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме |
| ај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и м |
| а са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из т |
| у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратим |
| комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе |
| емо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и |
| ић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере ш |
| ија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује х |
| ма јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп |
| ила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сам |
| , као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте ре |
| је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ к |
| p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} |
| рин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по ш |
| рану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — |
| мо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених т |
| јести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешир |
| о готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Леп |
| кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — |
| ћа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, д |
| кве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог |
| деће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за тр |
| адије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; |
| Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од |
| н га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка с |
| S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и св |
| hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не з |
| рај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а |
| ође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра |
| еречких доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог |
| лину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног |
| се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је треба |
| м те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по с |
| планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и |
| е памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би ос |
| у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и мл |
| ога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркад |
| путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивш |
| кадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлиј |
| вала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све са |
| е мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није нео |
| ако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остал |
| о и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после гос |
| жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неко |
| ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „о |
| поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, ка |
| рсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чу |
| једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и о |
| е му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између о |
| а скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинц |
| и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје? |
| , што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је прим |
| е и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене |
| S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у |
| : откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана |
| —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном т |
| зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, |
| икне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бо |
| него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен |
| и за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од |
| себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћ |
| тила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о неб |
| и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија |
| маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим |
| аже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, < |
| хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Т |
| је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на п |
| } Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом |
| мала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>. |
| тимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> < |
| ђ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; на |
| олико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана изби |
| Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{ |
| догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, |
| ле тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да |
| анима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла пе |
| вечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад |
| ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се |
| пажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурл |
| ра их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп |
| једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није би |
| (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тача |
| <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Прост |
| саопштавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а о |
| за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица сп |
| тра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помо |
| е их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапајући кренуше |
| ’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p |
| а прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Го |
| на.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него |
| е!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би бил |
| љда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није он |
| иди; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на ко |
| {S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољ |
| а маха славно користио гостопримством у кући ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи м |
| без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — реч |
| , — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О |
| кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па |
| обне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с |
| а дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Ша |
| глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер призн |
| послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А Шаца је |
| аган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мис |
| тубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не |
| ујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али |
| е импоновала једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води г |
| ме бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом сви |
| интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И |
| ош више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудо |
| човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела |
| у испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше |
| да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и ва |
| е пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: д |
| риближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комот |
| ића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те |
| паорендерских навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју добр |
| те слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — |
| блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како |
| ространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пиј |
| а свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете |
| ве Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула |
| Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија |
| у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се одономадне врати |
| у у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један приповеда: ка |
| ирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жен |
| — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му |
| у кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утап |
| сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и |
| м како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и |
| мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукат |
| глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па с |
| они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па припов |
| <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтму |
| а кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одгов |
| .{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} |
| ато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена |
| ега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Субо |
| волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, |
| ад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе зна |
| е помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без ком |
| у, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мал |
| да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о |
| се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па |
| {S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n=" |
| етила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> < |
| фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решета |
| обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред к |
| рини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда го |
| елом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити мож |
| му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пенз |
| рау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо иш |
| {S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле дев |
| цлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је |
| зда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходни |
| с молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми |
| p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> |
| у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша |
| ира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пу |
| и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање в |
| је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуг |
| к поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад нај |
| нда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај |
| видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то р |
| бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира |
| лети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа |
| те, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад |
| вала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме ниј |
| нас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онд |
| гом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њем |
| Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве |
| у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се |
| е на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момк |
| а тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</ |
| , па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, ма |
| ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и |
| моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, ба |
| n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре |
| хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарник |
| овек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим вирт |
| ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим с |
| а управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, он |
| рмално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришо |
| годарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно |
| ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одл |
| о, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су |
| ете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако |
| и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; |
| {S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, нег |
| а Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Перс |
| поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек |
| ње познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужиш |
| — На спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> < |
| та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало пауз |
| си Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили |
| е и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у з |
| У здравље родитеља заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А |
| ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чаш |
| ш.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвалили један другога глас и |
| чи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручници |
| чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — |
| ше госпоја-Персе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону остал |
| здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себ |
| ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да |
| о је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијан |
| и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећ |
| о, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или б |
| алко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за |
| ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се |
| ула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — в |
| } Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“ |
| скапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с еминенци |
| а радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... |
| ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се од |
| би Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кол |
| , да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, мо |
| глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ |
| б, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и |
| А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгле |
| метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брж |
| до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми |
| Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту |
| но свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p |
| /p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л |
| .{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фра |
| , господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће |
| доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и ма |
| обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} А |
| аду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од с |
| и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана д |
| , <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јес |
| осподин’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: |
| паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам |
| осле ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита г |
| , Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало бл |
| рану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар б |
| о наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{ |
| ам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А ка |
| ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их пог |
| ши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенст |
| размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако |
| Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не д |
| је фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па |
| ку!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати п |
| о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали |
| ед нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На мој |
| Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошап |
| ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p |
| апит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весел |
| и седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па |
| велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наређуј |
| ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер |
| им уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а око |
| иро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам |
| мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али |
| и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо... |
| о рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путни |
| же, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> |
| а је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкод |
| е ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све с |
| к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господ |
| мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештен |
| о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој кр |
| ли?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја пот |
| <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете |
| и, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадај |
| укли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу госп |
| с!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} П |
| руги поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадији |
| расно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, |
| ш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје |
| а да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега |
| гледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двад |
| ко се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му п |
| ро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из с |
| ног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и ште |
| и су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божи |
| {S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с ро |
| чудно изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S |
| наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај |
| ! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких |
| , — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} |
| ерје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p |
| успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — . |
| помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца |
| увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи |
| <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господ |
| а-Јулијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске |
| </p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у соб |
| Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p> |
| , каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели |
| а баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман |
| о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп- |
| криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба сам |
| /p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га |
| , ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, он |
| и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си т |
| ска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна г |
| о нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад |
| и заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> |
| ица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> |
| ље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? |
| и се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како |
| у буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а |
| n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, |
| на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’ |
| може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има |
| понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’ |
| помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад |
| а, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на г |
| пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дуж |
| </p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Оп |
| их леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за |
| <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S |
| прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, |
| стаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвор |
| му више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а ст |
| мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пр |
| о!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ни |
| ад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— |
| >— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у с |
| се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и |
| га, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш |
| ка, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на |
| ога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб< |
| у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу |
| људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: |
| евала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та |
| {S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то |
| енда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p |
| мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није зап |
| крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познајем св |
| изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} |
| у да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне пози |
| м, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па д |
| о, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у обра |
| ас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с ф |
| вењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам |
| апита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би зго |
| реном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пр |
| су па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа |
| ад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, |
| о кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа |
| ски.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? |
| > <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та до |
| њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, |
| Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, леп |
| , онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љу |
| гледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима б |
| их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја с |
| тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— |
| <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да |
| е га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, не |
| пуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би |
| ра регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А |
| ањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости |
| сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка ка |
| ерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, ка |
| ијатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о |
| а кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{ |
| е разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред к |
| рега, па на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од |
| ако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога лукавства, разумео.</p> <p>Остављам |
| м! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати |
| мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> < |
| а —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад |
| лити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет град |
| и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен суп |
| > мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи и стар |
| би је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> < |
| у</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Натрунић |
| S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младић |
| ! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста л |
| нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n="231" |
| пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метл |
| меје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља т |
| вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну по |
| Меланија, како је једна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се |
| езент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreign xml:lang="de">Maria-Anne</foreign>“, па |
| ребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часловац! |
| ла.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо вид |
| ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и |
| ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, з |
| b n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p> |
| читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурал |
| да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А |
| и да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</ |
| сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — |
| ао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла |
| ање ждралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дан |
| ционе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш |
| Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Костић. <pb n="111" /> А <title>Преходница</title> |
| е блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са |
| је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само об |
| ио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, поглед |
| д опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао к |
| ве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, из |
| петнаест егземплара имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за ик |
| штати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} |
| чито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији |
| ва који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, оти |
| ем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој га |
| фуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка б |
| елог комшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог. |
| А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и |
| И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну |
| иела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније м |
| тајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, вр |
| вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет ср |
| негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Си |
| не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S |
| а и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела |
| које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— За |
| о бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, |
| о си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати |
| у.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., |
| <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перс |
| </p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху с |
| е, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> |
| е готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му |
| све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и м |
| ево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате |
| да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Мак |
| ко.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него поп |
| ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен ра |
| шли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измис |
| — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не з |
| <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, |
| право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а блато |
| је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће |
| ше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице |
| мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о ш |
| један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у |
| вчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина |
| и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Ме |
| акав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му |
| на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{ |
| јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се |
| и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n= |
| изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отв |
| >— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ |
| г имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Ра |
| а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш б |
| p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она ум |
| к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, г |
| сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане <pb n="381" /> чизмице са златном ружицом и кв |
| е.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на лар |
| пет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, |
| м у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божи |
| с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа к |
| кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</ |
| а хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p |
| учује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн ( |
| павати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут за |
| пако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет |
| i> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријот |
| , тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже |
| и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Ј |
| им вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој |
| а чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно |
| сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус |
| шала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сид |
| — Збогом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо |
| оп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <pb n="31" /> <div type="chapter" |
| о и обилно обасипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отим |
| акила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, |
| скашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па г |
| чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — |
| рст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све л |
| — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико |
| стију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <pb n="31" /> < |
| р!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} |
| расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори |
| ава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговар |
| {S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоц |
| ио је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији к |
| ка то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером описати.</p> |
| оварали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и сви |
| описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоме |
| арају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; |
| и од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, |
| аметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за |
| > <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких х |
| ала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S |
| е децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година на |
| ај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујн |
| ји је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били прит |
| и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, |
| изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти |
| јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — а |
| пирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, |
| ли поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Изв |
| S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји |
| ор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у гла |
| зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, |
| ји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каж |
| а, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, |
| „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, мо |
| у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло |
| да Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, < |
| авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја |
| м жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> <pb n= |
| ераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господин |
| о је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, изображен па |
| јани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође |
| абе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се в |
| огледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и И |
| н чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Аме |
| ао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, |
| ако чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога н |
| ају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшн |
| рце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се н |
| да к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала н |
| дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — в |
| рез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад |
| амо ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> |
| рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у к |
| абриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори |
| стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био |
| у под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, |
| ик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јест |
| вче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу с |
| је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у соб |
| а пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} |
| само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба |
| а к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — |
| еле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седа |
| аве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био |
| авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та |
| избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено г |
| да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и учено |
| ђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, |
| најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Ј |
| н и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, ба |
| и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило |
| и били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi |
| з школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор л |
| мање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S} А после т |
| дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда |
| вар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <fore |
| ом у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да |
| г из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали |
| сно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И |
| ацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло уч |
| су били школски другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе; Шаца из четв |
| вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама |
| баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме |
| и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> |
| едном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ет |
| . — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им |
| та, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} |
| — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разго |
| чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам л |
| де у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по |
| овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили ш |
| иела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунг |
| је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки помислит |
| b n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</ |
| ног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, |
| бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, затала |
| вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима к |
| ’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост |
| ило да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати д |
| о га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, |
| еликом зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о десн |
| да и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква |
| вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћет |
| ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше |
| д пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ ди |
| поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> < |
| да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала |
| глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која |
| ви бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу |
| оју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете |
| роз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби! |
| њак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се |
| е коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него |
| осле дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћо |
| ева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и |
| говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје |
| ли.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’ |
| измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му |
| поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гу |
| зврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче усп |
| зме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о кака |
| вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће |
| д он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још по |
| орму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава |
| данпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац о |
| , снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар ка |
| је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече ј |
| оп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога кал |
| к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини |
| едају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му |
| као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо пог |
| леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одре |
| тно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено ме |
| “ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па |
| његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како |
| рише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћ |
| и се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крај |
| , Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ г |
| абе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— |
| трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спир |
| јању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића |
| -Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја им |
| да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе |
| оскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце |
| , и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке м |
| ну, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, п |
| улу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје |
| здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћ |
| ршћући гласом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му н |
| реветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког |
| та на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу |
| мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то |
| вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха |
| ебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве |
| и да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад ра |
| ћавајте, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет б |
| иди да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S |
| адија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао |
| у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка |
| ак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> < |
| .</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види г |
| ело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да бољ |
| а је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p> <p>А д |
| .{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у |
| е, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде |
| летете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само о |
| а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и |
| твовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли н |
| се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим р |
| мо да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есц |
| амо одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; к |
| и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ д |
| је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетс |
| ајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кро |
| о их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, |
| ако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О г |
| ако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу |
| причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о ка |
| а у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови с |
| и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпан |
| ко званој, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и тем |
| би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да |
| похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго |
| души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа |
| , ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу |
| има од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред судел |
| а била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без з |
| и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је |
| уком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао |
| абе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с о |
| му којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" |
| оте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — б |
| па је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Не |
| љова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, |
| > <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} |
| еко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет про |
| што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и до |
| му!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.</p> < |
| ваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло до |
| ив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — |
| особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје |
| ји, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него ина |
| био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то |
| т’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем |
| бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздеље |
| p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољу |
| му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и д |
| е свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до П |
| то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n=" |
| е је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’ |
| /p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — н |
| да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — з |
| околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не доп |
| ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> |
| сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и |
| е благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта |
| ића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продер |
| {S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст |
| <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За |
| есрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у град |
| Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По |
| кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше с |
| а.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><foreign xml:lang="fr">P |
| , него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> |
| ани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очек |
| м чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — |
| на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камил |
| од <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ст |
| дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ |
| узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} |
| ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по то |
| под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби |
| га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакл |
| — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор изм |
| ри! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, у |
| рата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p |
| а капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искрив |
| е и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од с |
| правила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине ал |
| ко је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим |
| ј се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!.. |
| о домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и о |
| иколајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен |
| е Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалн |
| о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би га |
| би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом.{S} Запева |
| и Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учи |
| о ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам ут |
| рућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у |
| у ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вр |
| Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу дост |
| пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан с |
| „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само ј |
| гог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и |
| да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери д |
| е: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примј |
| на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазн |
| чијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако |
| ђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јави |
| нска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ |
| ата и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечк |
| и: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ |
| се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ниш |
| ика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде так |
| и лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Б |
| А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме |
| } Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на |
| хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и |
| си ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и |
| знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезоб |
| кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и |
| ед, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте ме |
| ; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која |
| {S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав |
| извол’те!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их |
| је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како |
| иметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луд |
| i>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више ник |
| а до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај поса |
| д’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се о |
| лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет |
| је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаж |
| >Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда |
| а кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по м |
| ре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске |
| ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Пе |
| палите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам |
| штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— П |
| ... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка г |
| } Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} |
| фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће з |
| — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зо |
| велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни |
| о <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читав |
| по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао јед |
| , — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш |
| кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрз |
| да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слат |
| телаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само |
| аће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пруж |
| ти лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Аусгецајх |
| оје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</h |
| а...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати ве |
| верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња |
| ко, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговара |
| ала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њ |
| -Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом |
| бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је доне |
| неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га |
| д вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер- |
| у на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p |
| , срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па п |
| Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и |
| и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер ( |
| о.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другом |
| пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера |
| је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво з |
| а тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Ни |
| свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове |
| ој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито |
| {S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће д |
| роз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купи |
| рау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена ку |
| да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића |
| још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како |
| да, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда д |
| два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и во |
| , који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само |
| А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ |
| Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— |
| еје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научи |
| ид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми |
| маче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како |
| м да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечк |
| з топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и |
| .. ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољ |
| , подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она п |
| шини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунц |
| и блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну коп |
| то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сла |
| мо једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте |
| о говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, |
| аља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, шт |
| — А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено л |
| ојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други гос |
| нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род |
| скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, |
| онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и пр |
| па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну |
| О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшественик им’о је до |
| ем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, див |
| , једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и |
| тер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја |
| а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држ |
| за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромак |
| ко да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; т |
| к’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што |
| ао окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка напра |
| ако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаж |
| прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала |
| аче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш там |
| пава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у |
| тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећал |
| ша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у п |
| ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатк |
| а онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале |
| мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а |
| > <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се |
| , Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ |
| а презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је и |
| .</p> <p>Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор |
| тпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он |
| 8" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Б |
| дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, |
| а паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела |
| лад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија |
| о најмилије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> |
| унила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису |
| а из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, д |
| кну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Л |
| им и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштова |
| Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добро |
| још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} За |
| 1" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А |
| допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је |
| оше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на ко |
| е.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и пре |
| обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми |
| о код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако |
| она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога во |
| ах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што |
| се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, |
| > <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да н |
| ите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о в |
| ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе и |
| гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо п |
| на жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— Та о |
| а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се с |
| им рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам о |
| , оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јул |
| заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асистента Та |
| мен према ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако |
| Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га |
| у, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће с |
| ’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану прева |
| шћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим ш |
| та вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S |
| скочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да ј |
| рлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине п |
| на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из ав |
| е подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми ч |
| и, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирици |
| део је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих сало |
| еком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и |
| } Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детет |
| ких касапница од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том прил |
| е служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од трин |
| ринципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{ |
| ерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на |
| го њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и |
| ајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлино |
| Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познат |
| ј ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.< |
| ира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то не |
| е некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест! |
| ере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младино |
| уњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самов |
| е, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да |
| оју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у овом месту |
| ок се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми с |
| е слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далек |
| у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу пос |
| о, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хриш |
| кова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над ко |
| мао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофн |
| ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова г |
| о још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако до |
| риш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фал |
| о ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Л |
| овољан размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> |
| да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш |
| — Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог бог |
| се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и оста |
| тио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" /> д |
| ак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S |
| и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! |
| ра, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о о |
| >Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друг |
| Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат |
| } Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног |
| а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" /> домаћина |
| све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; |
| на и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже к |
| тима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и |
| поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога |
| нце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом |
| , а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и |
| мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се |
| .. него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу |
| а банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан ст |
| да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударил |
| од очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпан |
| и рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату |
| ла ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид |
| е играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда сре |
| је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила м |
| во, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама |
| а Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера в |
| он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита |
| бом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, |
| кви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — ху |
| ош у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка п |
| нде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па |
| о мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп |
| > <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави т |
| и туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а |
| а иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, |
| } А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она |
| — Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па о |
| и мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{ |
| коном, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику д |
| > <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш |
| ира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему ј |
| — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало |
| оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле |
| крене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кав |
| и је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} |
| азговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ру |
| е смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама ко |
| изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан девојачки см |
| а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време |
| ве пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али |
| иде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње упр |
| то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна спос |
| ио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на |
| од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином |
| ком.{S} Разговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, те |
| } Они су се <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— |
| ла.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела |
| .</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући |
| се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ |
| estone unit="subSection" /> <p>И једног летњег дана — осам година после испричаних догађаја у п |
| .{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш ду |
| еколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколи |
| ила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и п |
| и се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б* |
| још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, изла |
| ећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај |
| би, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{ |
| мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепшати. |
| усне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Т |
| да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, |
| а ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p |
| но се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Мит |
| /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која с |
| дај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone uni |
| } Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају |
| о посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста |
| и остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложић |
| и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l |
| анас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је |
| ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима |
| м ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био једа |
| погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује |
| а поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли |
| ноги лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке пес |
| а, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi>!{S} Ју |
| да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушкују обојица ок |
| ојом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не ум |
| касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да са |
| нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке. |
| ote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што одан |
| уру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је |
| чено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} |
| шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу |
| ?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две |
| <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је |
| рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је да |
| да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја кој |
| је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би м |
| ед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или он |
| .{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то поч |
| , он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S |
| песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем осло |
| дати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, дакл |
| {S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући |
| али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — в |
| оји се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са с |
| га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна ш |
| балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити |
| S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли |
| значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар |
| тровић’, — прекиде га Меланија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, гос |
| м који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом ошт |
| крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p> |
| ли и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>в |
| тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара |
| да ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! |
| е опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберч |
| наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> |
| ије жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерс |
| шапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Ју |
| причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, |
| ре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу |
| учак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шт |
| ене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А |
| !</p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то забо |
| ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш |
| д тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? |
| две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што |
| лази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово |
| м ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражи |
| пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и |
| епл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му |
| запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ |
| > <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га им |
| и.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а |
| иру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спа |
| спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора л |
| ран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о |
| по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не |
| кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још |
| још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{ |
| /p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, б |
| се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не зна |
| пира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бј |
| — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — |
| како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, а |
| казивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида |
| к’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шет |
| <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор |
| прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Може |
| селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... |
| 75" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: |
| /p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај |
| зиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само |
| ад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штого |
| , приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и у |
| се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду |
| од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу |
| о да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не |
| столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очув |
| инчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи з |
| о обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.< |
| како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике... |
| ла.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала |
| <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је уш |
| <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга |
| ривала образ Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарал |
| а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у |
| о друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада |
| а у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, пр |
| ј да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити |
| као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управ |
| ед сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти |
| и кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из о |
| се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; св |
| н <pb n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо |
| е, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расп |
| имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гле |
| Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за |
| им рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде |
| еле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти |
| сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прош |
| бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је да |
| > <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешен |
| о по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели |
| матра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула к |
| час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се д |
| мо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пи |
| повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше н |
| /l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l |
| рстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Де |
| прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чи |
| Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, |
| тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћ |
| ера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је |
| слу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је |
| ри магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспита |
| у се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блешта |
| госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазат |
| ти:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, |
| рашније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ |
| езаборављенога покојника; неке групе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са |
| па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о |
| ко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-ш |
| ма, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти |
| пски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пус |
| оп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — |
| и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само н |
| устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.{S} Та |
| Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће вино |
| љена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца |
| — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p> |
| А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онак |
| ји?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} |
| ог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га ј |
| о, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске нак |
| о не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или з |
| а, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, |
| и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрве |
| његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа д |
| не пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и |
| о у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе по |
| зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут |
| </hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха х |
| лите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела |
| купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра до |
| .{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на г |
| а дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, је |
| еља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, са |
| укњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп |
| пл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на пре |
| о њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свећ |
| ш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости |
| ва грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она |
| киселе — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ |
| јалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{ |
| јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејањ |
| овање косе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској |
| могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне |
| ла, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана чове |
| > <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу. |
| ка, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће бокт |
| га света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, |
| јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макне |
| — <foreign xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запев |
| обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јест |
| тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу |
| ека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било |
| и светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа м |
| чије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p> |
| ме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!! |
| е било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хр |
| у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ће |
| овини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуд |
| /p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да поло |
| враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему |
| да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> |
| е багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигн |
| још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици р |
| етац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав ка |
| колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде |
| редмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено д |
| о пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром |
| серима са врховима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом |
| је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Уш |
| тку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну |
| атог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{ |
| ављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам |
| риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не |
| е па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разг |
| тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и |
| /p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из |
| чак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе |
| а Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла б |
| ти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па |
| :lang="de">Maria-Anne</foreign>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n |
| локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас под |
| опта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онд |
| оли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне |
| а се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана с |
| огом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па н |
| аки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код паро |
| јжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин з |
| а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, т |
| ан зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоок |
| <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, з |
| да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. |
| м водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се н |
| нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп |
| <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они |
| то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је |
| у, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, |
| а и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује |
| е онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни |
| ћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му |
| е кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="2 |
| кујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ |
| како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако |
| ао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — запита га |
| е гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удај |
| >— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплашена Жу |
| њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне |
| боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То |
| каком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и |
| јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу сел |
| епше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што |
| една за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са |
| луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануш |
| ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> <pb n="364" /> <div type="chapt |
| ле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуњ |
| {S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незасл |
| /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мен |
| Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола |
| <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Бо |
| е нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утр |
| форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и |
| и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права ба |
| у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>По |
| } А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по |
| >— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Глед |
| најући — што рекли — лавиринат женскога лукавства, разумео.</p> <p>Остављам сада фантазији моји |
| и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За |
| се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су сти |
| се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Г |
| н дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи рав |
| упио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришт |
| . — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb |
| ела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као |
| е димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ни |
| је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кућ |
| дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и креме |
| поље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију |
| релом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињавао се |
| досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу |
| би с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести |
| к <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу |
| па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисл |
| седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није д |
| ћу достојанствено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговар |
| било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л |
| се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она |
| зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а п |
| ваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти б |
| </p> <pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господ |
| димани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се |
| без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје |
| ели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! |
| че Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. |
| Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и |
| ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђа |
| сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на |
| амо слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки ча |
| и био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-С |
| мове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то |
| и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје иск |
| и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује |
| цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тринаест сребра |
| ана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни б |
| фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та |
| овљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се |
| е из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Ост |
| те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ов |
| инаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, |
| стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта ј |
| вета к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> |
| јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окр |
| ијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као д |
| та ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу стран |
| ва пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш |
| ју! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та |
| /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати |
| предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа св |
| и тиктакање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре |
| сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; |
| ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, од |
| цка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној |
| етају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаш |
| есеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та |
| вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, ни |
| око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема |
| може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт как |
| и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачко |
| слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је ду |
| мо док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у н |
| аклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S} Браво! |
| Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу |
| ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје |
| p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb |
| не помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, |
| кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки |
| и собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p> |
| не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комен |
| перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, з |
| „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па |
| олугласно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и |
| >Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није про |
| l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То |
| </p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш |
| м грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и |
| акле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јул |
| за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га |
| и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, господине, |
| што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се |
| да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Перс |
| е учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што |
| н њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> |
| ну најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и |
| је младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово |
| е сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима доди |
| а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је мног |
| ајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуш |
| селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски трубадур.{S} Од то |
| к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку</title>.</p> <milestone unit="subSecti |
| службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ру |
| иметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је леп |
| рле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| иближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом мест |
| >— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Мела |
| вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стид |
| падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Ју |
| лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> |
| клињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, слатка! |
| ју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочеку |
| у јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом. |
| а мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге |
| Клањам се.{S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у |
| /p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Кла |
| ло и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни |
| ашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> < |
| и, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече |
| не ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’ |
| о који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габр |
| о су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда своји |
| што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, н |
| узу жалости над несрећним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовањ |
| ље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на г |
| а поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој |
| е душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може н |
| l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем |
| који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињ |
| лем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утеч |
| он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа о |
| ар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само |
| лована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p |
| е не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метн |
| ; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку |
| title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било |
| мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>После мало кавге најлепше је да до |
| кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнедиге |
| о, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не |
| те Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе |
| ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да слу |
| цутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми ј |
| и људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а |
| а Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу |
| е и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ |
| им преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе |
| у, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И дои |
| о али, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се |
| сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударски |
| сте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни један нема лулу |
| и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, п |
| е, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вел |
| а полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, |
| којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесн |
| вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још исп |
| н на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ |
| } Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им н |
| е неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по нек |
| и на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они |
| а дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, |
| ц видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и п |
| } Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и |
| на, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичк |
| ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у |
| био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S |
| н.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два < |
| !{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, пев |
| има је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ |
| су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцај |
| не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и де |
| к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Т |
| ановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све |
| аврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, |
| ама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па но |
| господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. |
| то није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ |
| према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Ју |
| стумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћан |
| ела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја св |
| , и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповеда |
| ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо |
| а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом |
| > <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што ка |
| "98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код |
| о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако |
| е, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе сваче |
| нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако |
| ова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба докази |
| више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Јед |
| ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} |
| ца тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо |
| а Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, |
| ациваће писцу, да није добар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и кр |
| его фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да |
| исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових |
| био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бог |
| једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била вели |
| љда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} |
| ичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега |
| тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досет |
| о, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ |
| крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је па |
| лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило |
| грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опер |
| иће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је |
| љашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он с |
| гледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{ |
| ицу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој |
| ано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уз |
| не, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не |
| е опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разго |
| е, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано сам |
| и.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а |
| " /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и чита |
| е и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко |
| се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с < |
| е рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-кроф |
| ко свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни |
| } Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева |
| скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у по |
| > <pb n="89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет п |
| не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног флане |
| ларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква |
| а царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак |
| дала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој ку |
| јачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ће |
| е углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај гос |
| у тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{ |
| .{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише |
| замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина ле |
| ца била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се по |
| оп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га |
| тина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула |
| зличитом свом темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговар |
| Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако н |
| , мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до |
| врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше шва |
| који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у |
| укава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу кру |
| </p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут ј |
| а већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му |
| <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> |
| Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га по |
| S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако |
| >— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева |
| тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је |
| га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} Посл |
| миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, |
| поју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.< |
| </p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} |
| е онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} |
| затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тук |
| азиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{ |
| .{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и |
| а кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! |
| домъ Iеротея Драгановића обштежитељнога м.{S} Крушедола iеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуств |
| ="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</p> <p>Располо |
| рна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, м |
| рекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласо |
| ад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n= |
| дин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха |
| вих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме |
| д би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бри |
| е смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно св |
| илику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан? |
| што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" /> <di |
| а’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и |
| да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте са |
| ас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{ |
| шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вел |
| ица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао уч |
| да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} |
| нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћир |
| у да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А |
| зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, о |
| обре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Мела |
| > </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су пр |
| У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</h |
| ће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, |
| ељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још и |
| каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најл |
| и по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — в |
| обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем ма |
| , или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао |
| е и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спир |
| Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, |
| <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>К |
| њи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ м |
| рија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је не |
| ди, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и са |
| ка.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу госп |
| каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> |
| ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам |
| и га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, |
| о бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замера |
| аћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гл |
| ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је |
| ка — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n="163" /> са онол |
| куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас |
| ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, к |
| наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све до |
| хе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ и |
| ну, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти чо |
| о једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па |
| љасте разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну пу |
| Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није р |
| знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш ми |
| вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, |
| ме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно |
| о добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад пр |
| поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два вели |
| ремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају |
| че Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та к |
| моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућ |
| као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите о |
| арма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p |
| шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — корак два па стане — као господин нотаро |
| јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу, |
| Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида ј |
| <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Бог |
| рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседи |
| е на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула? |
| „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само |
| — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Ви |
| <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском таре</l |
| у да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у |
| ојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака с |
| да ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девер |
| лакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote |
| љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— |
| к, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спа |
| најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне |
| ајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габр |
| атулација и <foreign xml:lang="de-Cyrl">мајн грус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била |
| > <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад |
| ветана румена ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баш |
| нео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p |
| ба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што |
| с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да |
| ер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као д |
| је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и |
| е и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш |
| паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да |
| не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све сел |
| <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то |
| — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зов |
| ом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до |
| /p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и по |
| Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако |
| јанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш с |
| о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да |
| <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... наши.</p> <p> |
| фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме |
| еамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, п |
| се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отворити! |
| /l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quo |
| а ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљ |
| ма, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ства |
| а ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила гускама, да не преле |
| тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате |
| зволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род! |
| о велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала |
| ру за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете в |
| ечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, |
| је им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа г |
| дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке на |
| чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти |
| и за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — |
| о да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагањ |
| и те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} |
| , кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb |
| ишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе |
| међу осталога почешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најра |
| ...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— |
| ком што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговор |
| ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} |
| анима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по орман |
| S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизм |
| , да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и ви |
| у и комшинску фамилију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем о |
| немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда |
| све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између баш |
| видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се уза |
| а ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Ша |
| колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" / |
| било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господи |
| — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} |
| ко исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после н |
| е пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога ј |
| ила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добиве |
| ико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало н |
| иглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види |
| вадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек |
| ла велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била |
| сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то |
| принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачк |
| па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у |
| старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи с |
| како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и так |
| а свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмл |
| нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као |
| и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; са |
| ћ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! |
| ласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад |
| </p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овак |
| ега четири дебеле свеске Рајића, <title>Макровиотика</title> Хуфеландова и <title>Собрание Веще |
| дмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n |
| и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле г |
| ећ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезо |
| је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено поштова |
| није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа С |
| г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући |
| , у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја ж |
| сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арње |
| ..</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Сре |
| а сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то вр |
| ћен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњс |
| него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки! |
| ним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то н |
| да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест к |
| н <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с |
| да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимич |
| —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, |
| а Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној ку |
| страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док н |
| утила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хт |
| Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој |
| p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p> |
| у на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацк |
| <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне ка |
| ја.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотар |
| вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а |
| , верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста |
| и, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p |
| у; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и |
| седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шли |
| ара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> |
| дала најревносније на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха |
| издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације |
| овима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим к |
| Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше |
| вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, |
| висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена о |
| ка тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разни |
| у главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифу |
| ак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, |
| е озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се р |
| еме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габрие |
| мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певн |
| а, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на об |
| нскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији ре |
| о је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p |
| ијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} |
| онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те |
| је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с |
| нцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђ |
| не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само сек |
| {S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом! |
| ... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о |
| луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. |
| ами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него |
| Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то |
| идиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их |
| о не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући... — |
| ај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на о |
| а ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим |
| ћете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу |
| ине, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, |
| /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубила у |
| д се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали з |
| аж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац о |
| жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стој |
| ла крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рука |
| а га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бај |
| </p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и мам |
| и доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили в |
| „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ н |
| сто, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> |
| са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод ру |
| озлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је |
| и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у к |
| нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И о |
| .{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ј |
| енима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га о |
| ки Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један ниј |
| преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се |
| ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и пр |
| ицама, устаде брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник ј |
| и онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма н |
| л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — п |
| риела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, |
| ари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је |
| тичним орманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Мари |
| сам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепш |
| а Перса.</p> <pb n="338" /> <p>— После, мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлет |
| ђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, |
| то тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господ |
| ела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и може |
| о је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене |
| само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док цркв |
| зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај |
| је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ |
| ив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да |
| де почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак р |
| е знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити та |
| иди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Зд |
| леде забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — |
| и’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> |
| натарошевица. — ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, |
| у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а ј |
| ле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола т |
| су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћ |
| старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подн |
| никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „П |
| та јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег |
| ом и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо прола |
| омада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи. |
| ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="1 |
| } Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци пев |
| Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? |
| на а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине |
| пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је |
| ко је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира д |
| о вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената |
| им попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о |
| ме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Мел |
| Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у |
| било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхр |
| апеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари св |
| ли сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер |
| ашица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако по |
| адежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу т |
| S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опро |
| ка у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила |
| бела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни |
| шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па |
| ма... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и |
| јемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако |
| Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</ |
| ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фа |
| ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спир |
| , фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет ч |
| месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе |
| на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у |
| p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— П |
| нда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменц |
| кнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — |
| фне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ај |
| угу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у ника |
| кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они |
| ки као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом |
| јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ |
| то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Б |
| а!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да |
| разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, н |
| у.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест та |
| гу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, гру |
| их поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је |
| епа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена в |
| рећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певал |
| и се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о чит |
| а пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће |
| > Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са |
| м господски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је |
| опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којим |
| о је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и О |
| Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ на |
| а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p |
| днако утишавала, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама св |
| му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-п |
| ој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа у ба |
| ше и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу |
| мало својом љубоморношћу.</p> <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако з |
| већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја ј |
| тали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна дево |
| пушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара п |
| на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки |
| Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара |
| , пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припи |
| и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у < |
| .. не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А как |
| јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако мек |
| биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није за |
| зађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа |
| ј’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, |
| > <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима св |
| <p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни |
| да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? |
| и и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би |
| же, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа С |
| п Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те |
| ва, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, г |
| ли сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — |
| апева поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и ки |
| бопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и к |
| акле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Извол’те, изво |
| и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се описују |
| ’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није и |
| и вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, |
| а крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам |
| о, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што |
| кадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да |
| до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S |
| <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му и одг |
| наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно крив |
| фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви с |
| >момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и |
| аш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране др |
| на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је н |
| их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко |
| сланине донеси, — наређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле |
| шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једе |
| на да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га |
| о масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило |
| и’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S |
| се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је мног |
| На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта |
| леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако ом |
| а је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си ка |
| абриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p |
| и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{ |
| оли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ћ |
| ских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија |
| м па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са ст |
| у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрике |
| женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Д |
| , — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно |
| овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S |
| иш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p |
| ?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врући |
| ече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> |
| те моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је н |
| ко седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{ |
| ње!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{ |
| ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах понос |
| ! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно.</p> |
| ан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој |
| у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као <foreign xml:lang="la">corpus |
| ојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних сил |
| р ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко |
| гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ |
| , — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спрем |
| га сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p |
| молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о јед |
| да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се |
| ар за то време да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио |
| /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ни |
| м те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p |
| код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јул |
| ема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како д |
| добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замол |
| hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт ви |
| бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов |
| ђеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриел |
| својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — В |
| ељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у |
| рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужи |
| л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па ту |
| умом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност |
| ша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} |
| есе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће |
| чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулин |
| поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{ |
| и оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му и |
| а за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>После мало кавге најле |
| а сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимг |
| ли онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе |
| плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбе |
| — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво |
| ћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнак |
| о злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срц |
| Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао г |
| е сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиуму</title>, |
| ицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често |
| како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> б |
| ном, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помисли |
| а; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шну |
| о <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошев |
| а тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што |
| <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако н |
| ишта! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте ран |
| Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како ј |
| се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машли |
| вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш ст |
| ете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} |
| се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну т |
| ста практицира код неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваз |
| Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Сп |
| етка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. |
| м!“</p> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија цркв |
| е Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог |
| (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онд |
| ира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Март |
| </head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продуже |
| ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,.. |
| ше домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чу |
| лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у се |
| ако лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд кре |
| оседаше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попади |
| ош даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијаш |
| ва и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку н |
| а од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића |
| етар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к |
| ала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса |
| } Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и |
| ...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради Мела |
| уз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... здраг |
| неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него |
| о те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику< |
| угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски з |
| Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док |
| а каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме јед |
| че папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето |
| е и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полет |
| сети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да |
| о, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седит |
| не.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p |
| е.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском см |
| ириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кири |
| ву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју ј |
| ела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа н |
| ајмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!... |
| већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње |
| ко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да веч |
| ла Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на цркве |
| танком оних силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракољ |
| бље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташ |
| е су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих изб |
| адежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p |
| момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилов |
| паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло |
| и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијск |
| ца, клањам се!</p> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам. |
| то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану преп |
| ке.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, остав |
| немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне ке |
| вет у домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слу |
| авајући новорођену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или дру |
| грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и о |
| паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њ |
| врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за до |
| по милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бац |
| и очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она |
| ословима), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Ни |
| нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по |
| евица... — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула |
| писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменутих поштованих госпођа а ове са крај сел |
| апевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад |
| о је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је после три четири так |
| ? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S |
| и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељ |
| дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане |
| о вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb |
| а, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> |
| слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти... |
| ида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у |
| Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још |
| жала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа т |
| ећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд |
| л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме ма |
| мо књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{ |
| аш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да вид |
| га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забада |
| у књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> <p> |
| коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Пе |
| је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> < |
| седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старежа, Меланија извађа |
| е су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је с |
| — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — команди |
| за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гем |
| а</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриел |
| , слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Сл |
| је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и п |
| а, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни |
| него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то б |
| едну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова ше |
| а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или |
| м како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна |
| њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</ |
| да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, |
| гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Ј |
| Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта |
| гију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да ј |
| у иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чуј |
| то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} |
| ву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} |
| ола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смеше |
| че смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} А |
| S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних в |
| </p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула пок |
| но све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чул |
| притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку.. |
| аже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук. |
| што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.{S} П |
| то забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је саха |
| о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наоч |
| је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да сл |
| и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</h |
| мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са |
| вала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па |
| i>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен д |
| пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) |
| даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све забо |
| ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили ча |
| е тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш к |
| !{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би |
| д је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и |
| ићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лиму |
| рији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n |
| већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге показу |
| ви.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат |
| вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сиро |
| може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милос |
| е напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води ком |
| Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, т |
| Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До д |
| Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо |
| Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија |
| Нисам ја татина!</p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији |
| а му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p> |
| p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што |
| сме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје |
| ави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> <mil |
| ин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи |
| же у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола |
| стала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разго |
| це, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас таквом једном фушер |
| сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — |
| шењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду |
| ругу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћер |
| Читам <title>Карловачког ђака</title>, мамо.</p> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нис |
| ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори про |
| аква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рис |
| сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицо |
| само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> |
| ...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо |
| јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби ј |
| п-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати це |
| купиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам м |
| ости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Ју |
| ездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар |
| варајући се да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато |
| ?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> < |
| ране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p> <pb n="233" /> <p>И Јула поче гласно, дршћући |
| ај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако |
| немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! |
| ега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Ве |
| а чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије |
| ница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а |
| {S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш т |
| а држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако |
| — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и по |
| > <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и |
| тер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и ма |
| ћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула н |
| ма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи копање |
| у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад |
| <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита пу |
| певајући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака |
| ловио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, |
| — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и де |
| му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош |
| остима, да тера сутрашњи <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и |
| у још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.< |
| мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и за |
| сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме |
| годим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А |
| о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли |
| жу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— |
| Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о шт |
| ебају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Т |
| трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „е |
| н, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Мор |
| ерса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни |
| ем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметни |
| Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше — |
| а говорите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа ната |
| ли и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у |
| му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Раји |
| а, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} |
| њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од мил |
| <p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш по |
| и Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће ос |
| p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О |
| је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш |
| ужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се да |
| ад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхолично |
| p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас ника |
| егове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па |
| учен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по |
| едан и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њ |
| , та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акур |
| ш за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} |
| ни.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена |
| <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с |
| ... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?! |
| рица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојт |
| један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </d |
| смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше зд |
| је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше |
| а!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си с |
| , и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико |
| роке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било к |
| оиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или |
| авестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, п |
| једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут |
| ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше о |
| „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још |
| час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сва |
| из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n="221" /> <div |
| јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим |
| и ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Господин-Перо, как |
| великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке |
| Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије и |
| е <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна п |
| јој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланиј |
| у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? |
| скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да с |
| ва антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облиг |
| ш један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет ко |
| и, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Р |
| па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако |
| ма.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном ки |
| о певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и |
| рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк |
| ећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцар |
| мах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p |
| нцобране држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако |
| већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} |
| огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља по |
| а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други |
| ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад ве |
| ; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте в |
| “ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече н |
| је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа |
| радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити |
| таје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— |
| ира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње |
| ставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то |
| уњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада |
| а обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек |
| ота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа на |
| од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из |
| маду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и в |
| и. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од ч |
| у, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да |
| ад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га |
| е свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда ј |
| е шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не |
| говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за к |
| ас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а! |
| у фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — викну запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Ц |
| залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку</title>.</p> <milest |
| и да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Се |
| идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог к |
| ли смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта |
| из браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S |
| гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовет |
| то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једн |
| кољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан |
| па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланија замишљен |
| и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише места свршеном клирику Пет |
| метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве с |
| /> <p>— Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с мла |
| уд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празниц |
| а узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у |
| ко по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи п |
| да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопо |
| ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала |
| ира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела |
| i> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — |
| аш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад нем |
| ра бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те он |
| /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и преж |
| не кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си |
| ла уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен јед |
| ра забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’т |
| оп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубље |
| алио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим |
| а старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло бла |
| ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да поглед |
| , кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем с |
| м што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и ч |
| у мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти |
| ачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то ни |
| жвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу |
| лико је која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна др |
| -Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу |
| жи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад |
| ју и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне |
| е „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као последња у албу |
| ла у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: < |
| уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p |
| Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ра |
| госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети |
| бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за |
| — Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа |
| амо велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала |
| колико пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петнаест |
| прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над |
| па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комло |
| ом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који |
| а о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{ |
| вапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n=" |
| рзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради |
| рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју |
| ради тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског ј |
| д кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите д |
| ="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p |
| изнати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из да |
| една и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалос |
| јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — |
| о је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угл |
| м природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ће |
| гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi> |
| це око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.< |
| ко јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и |
| > <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад |
| разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би о |
| ер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n=" |
| не Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланиј |
| дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’ |
| а то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — |
| вори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни |
| а торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; али |
| помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</ |
| побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и |
| грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, |
| им к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стад |
| приликом му је испричао историју једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсе |
| жује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} |
| попалио по Оберестрајху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни ј |
| азиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и |
| даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди м |
| х лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним д |
| отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих да |
| Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ра |
| пове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући ченејскога п |
| на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па с |
| у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмех |
| им контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} |
| се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одо |
| је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и м |
| портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и на |
| {S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и |
| то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ла |
| вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси |
| по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се |
| хлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да |
| рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову она |
| што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то |
| Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим домаћи |
| знавајући конзервативизам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућ |
| и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ак |
| за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарош |
| зајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара |
| — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је |
| замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди с |
| им друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацов |
| , оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и привез |
| ли с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и за |
| вор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком |
| До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућ |
| о хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви ст |
| га „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што |
| лоцале зубима и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.< |
| никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А ш |
| запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без |
| Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њ |
| зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последње |
| ам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила |
| коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле |
| три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...< |
| „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> |
| ану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да иск |
| , и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гл |
| Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телег |
| да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуб |
| ла и унесрећила сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вел |
| врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази |
| /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S |
| >лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера |
| крпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} |
| није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју |
| , нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан |
| и представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером описати.</p> <p>Толико са |
| аскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у |
| одишњој летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до |
| ама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила |
| е смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожур |
| его чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упи |
| аређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га уб |
| више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегл |
| ер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, |
| љу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешт |
| и</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђ |
| S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Службеница!</p> </div> < |
| ру, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се |
| н ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p |
| т!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нек |
| дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад |
| на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додад |
| остите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда поп |
| <pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не |
| се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слат |
| } А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели |
| во. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па |
| и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега |
| reign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп |
| S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако с |
| /p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид гос |
| паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме как |
| > <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула |
| аму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, |
| едну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас |
| кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађ |
| S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!{ |
| баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви |
| ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педе |
| оже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само г |
| из’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас |
| баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гл |
| S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — |
| м, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: |
| месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— |
| р, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање |
| ’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о о |
| , а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосв |
| знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами к |
| е.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само |
| Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> |
| , ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате |
| м филозофијама разговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке п |
| рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о |
| дговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени! |
| Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шканда |
| — Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледат |
| <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о |
| те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи |
| е већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем |
| ком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужил |
| {S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ |
| словца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p |
| ћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити т |
| да као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра д |
| е, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам |
| е, получи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> < |
| уче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попади |
| дијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде н |
| ата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа |
| т то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — ве |
| то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено ка |
| да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта |
| Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галил |
| тених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и |
| идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Бог |
| м био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на о |
| p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим |
| изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} |
| етке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> |
| ам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О мол |
| ла Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> < |
| сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на |
| лим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — изви |
| руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— А |
| а!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја в |
| ју, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кеце |
| ја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио |
| разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет |
| немојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедит |
| илен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о |
| <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па за |
| „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу |
| ..{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти |
| ’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фа |
| Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам |
| сутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледат |
| ти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жа |
| Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула |
| ају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, |
| ећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић |
| а ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— |
| а видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> |
| не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не т |
| е нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује п |
| се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све |
| те са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„М |
| г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми |
| па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— |
| е гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад р |
| познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} |
| </hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати |
| а бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни з |
| Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћир |
| >— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже |
| деља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} |
| она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изг |
| , и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „ |
| , па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро |
| чју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, ш |
| ! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кол |
| „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од т |
| а поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ |
| жи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> ран |
| . мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђе |
| сти, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ј |
| >— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас наш |
| ја беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n=" |
| а баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња! |
| исам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у би |
| га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</title>, па |
| не банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и прик |
| а“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајз |
| оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то |
| до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л |
| ’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — д |
| ла у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа не |
| p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да с |
| ? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од |
| Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о и |
| це на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не сми |
| шица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталиш |
| то поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш |
| накара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Н |
| о!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ |
| у!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече |
| у пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’м |
| амоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и |
| каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ в |
| p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или бо |
| вала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слуша |
| поведао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако удар |
| слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.< |
| е и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам ка |
| у доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види |
| >— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у жив |
| тнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — т |
| највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бач |
| е знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим ва |
| би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла ш |
| жу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели |
| рци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <p |
| да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габрие |
| је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све раз |
| ојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, су |
| о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскуп |
| ..{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да |
| ало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где |
| пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и оно |
| аш другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера |
| едставити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала |
| емојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукл |
| ите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, |
| тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожд |
| вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти сум |
| да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за ч |
| — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп |
| како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли |
| аш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да в |
| p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натег |
| p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то |
| измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а ка |
| ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је д |
| т сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о |
| о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, б |
| рсина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... |
| ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешења |
| > <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— |
| о само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} |
| није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савиј |
| — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Г |
| Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} З |
| са љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа де |
| ихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Т |
| ве везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" /> са последњега вашара.{S} Т |
| њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантер |
| чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати х |
| аца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четвр |
| наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да |
| )...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да |
| му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с о |
| Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. К |
| појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га ниј |
| а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово пог |
| и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> |
| Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „ |
| о!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; |
| да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милости |
| и гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколи |
| тавише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело |
| е са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!. |
| ови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и |
| се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни |
| злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за |
| ше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кре |
| ури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигу |
| само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће с |
| розора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе |
| орме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје |
| аше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком с |
| ов и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на |
| х у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се п |
| , доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Го |
| } Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном го |
| а не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је |
| је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецк |
| кама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш нек |
| тане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за ти |
| то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу |
| навалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно дода |
| ође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске |
| попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде |
| који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига п |
| ојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог.{S} Врло |
| ко мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо ва |
| вивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се |
| ма; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb n="400" /> <div type="chapte |
| ... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није |
| цедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке |
| рени се од силних пантљика као слободно међународно пристаниште од барјака на <pb n="10" /> раз |
| анија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она га |
| удуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали |
| дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да ба |
| пава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју добру страну не само што се т |
| преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него |
| о у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови ј |
| ац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о |
| а! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданд |
| <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би чест |
| е, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ |
| пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>ко |
| тао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да |
| а му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p |
| } Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} |
| т.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <p |
| !“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим |
| Мама хеклује тепих од шареног старежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи |
| >ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, т |
| и’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, |
| ецо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш |
| и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни о |
| ила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако |
| ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то так |
| д младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: воли ли |
| че Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође |
| е на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да покаже, како је „ноб |
| сти.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје |
| поручујући књигу свакоме најтоплије.{S} Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек н |
| гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n |
| м и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним стварима |
| попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму |
| снутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) |
| вота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру к |
| о к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирот |
| ас кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула |
| да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да |
| е друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Беч |
| време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Мел |
| умена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила д |
| да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ |
| турао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија |
| ронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> |
| i>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</h |
| најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од нем |
| добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отвор |
| ела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула |
| /p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уве |
| <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да вет |
| биља, господин’ Петровић’, — прекиде га Меланија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвећ |
| ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала |
| аш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта |
| иришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна другој |
| на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добр |
| могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како |
| у га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у коју |
| обира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг! |
| p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи |
| њима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висо |
| сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, н |
| била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Ч |
| те се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд ц |
| о је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Млад |
| сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што ст |
| како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да |
| и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104 |
| а што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа П |
| непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је |
| ј јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да |
| зговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и пит |
| , гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да |
| последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па засви |
| е тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је |
| елисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</ |
| , мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, проч |
| ољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки бого |
| слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> < |
| јстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за т |
| знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и погледа га својим црним очима тако значајно, |
| мој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— |
| ачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, |
| -Cyrl">ум готес вилен</foreign>, — рече Меланија прегледајући рајспулфер, — шта сте то урадили! |
| >— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да оставим |
| } Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S |
| гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да |
| шта ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако би |
| добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф |
| берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Не |
| ити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија |
| атите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да |
| } Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фал |
| да а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкод |
| не, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога |
| сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — |
| на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— |
| е седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, з |
| ила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану бр |
| не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, — вели |
| е гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109" /> лађа пропала на |
| у фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем |
| „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни м |
| кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па |
| </p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. |
| екем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по сви |
| и гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да в |
| понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да пока |
| те или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, са |
| а,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колосално је напред |
| а француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га зн |
| еланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брз |
| ако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним стиском руке и Пера сав |
| лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је |
| верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на |
| брачног женика Петра Петровића и девице Меланије ћери поштованога пароха Кирила Николајевича би |
| од своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И |
| едне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о б |
| а тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила |
| адија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошк |
| трукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Перса.</p> |
| ке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима о |
| рса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ће она пр |
| (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да н |
| .{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толи |
| ли „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и сам |
| ексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилу |
| S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и овол |
| не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и она од с |
| ш.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко вр |
| i>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) д |
| ње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мал |
| тарости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фо |
| док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, да није добар |
| </p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за |
| ра сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Но, |
| је била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да |
| терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад |
| ити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је |
| нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се раз |
| о је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи |
| рохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} |
| ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало д |
| то једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па |
| себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају алб |
| хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— |
| се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није |
| ари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, |
| моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} |
| госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за |
| а ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— |
| супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте к |
| цезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, док ј |
| воренија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па |
| сподин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и дон |
| — уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако обичан код свију страсних љуби |
| сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> <pb n="62 |
| ише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда и једнако |
| ећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> |
| онудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi> пред |
| ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, |
| ј душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она |
| но јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S |
| па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала |
| баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и сокак |
| нога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не сед |
| крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је |
| су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— |
| а зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном как |
| ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Бал |
| /l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игр |
| Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми с |
| о донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пуке |
| слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша полови |
| али, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим |
| кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњав |
| најст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, |
| њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог |
| и прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте |
| од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габр |
| та да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не |
| слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код к |
| еву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели |
| ’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву |
| особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је човек в |
| сером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те |
| вету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ |
| ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели |
| о</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш |
| тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега! |
| >— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</ |
| > треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, |
| заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> измакне |
| сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева го |
| </p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам |
| а гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа |
| како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> |
| рала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p |
| > могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и |
| зим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало |
| ило за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Д |
| , пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мор |
| ем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене п |
| вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на |
| к што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам с |
| <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: |
| } А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</ |
| да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута по |
| „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi>< |
| hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— |
| те се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била |
| ало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звон |
| е, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <pb n="52" /> говорила би попадија, — а |
| у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p |
| ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно |
| „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце |
| е?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто |
| вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал |
| а наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у зе |
| о, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за проб |
| е.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л |
| а није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те бол |
| Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ |
| јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; с |
| лис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера |
| а Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <p |
| <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике крофне?!</p> <pb n="6" /> < |
| ибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парох |
| кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим |
| а намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимична <hi>пр |
| ку, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Х |
| и!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш распо |
| ло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, |
| му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} |
| сно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ и |
| ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било |
| Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто |
| пет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!“ А |
| l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми |
| ди к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све је |
| Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи |
| пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пол |
| ерез њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па |
| подар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано |
| м се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи ве |
| је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како с |
| бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срада |
| л’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и пог |
| на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више имп |
| и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, гос |
| p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} И |
| <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда |
| тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожало |
| .. кад би били тако снисходителни према мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да остав |
| одину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и приј |
| еки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађ |
| атим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видит |
| ва је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинт |
| иванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад... |
| к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним |
| ећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем о |
| мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мо |
| тујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам муш |
| о и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је мо |
| ска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу |
| ду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо |
| гођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће |
| то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ |
| >„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И крију |
| p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и как |
| више срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирације, ш |
| а!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за |
| добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на је |
| — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi |
| Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у |
| нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} |
| рин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Т |
| S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену |
| војом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, мож |
| итаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад |
| Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> <pb |
| га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито |
| } Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не зл |
| А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а |
| воје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што и |
| до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би |
| вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорити — .</p> <p>— Па ко |
| ила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — п |
| послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бад |
| а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да т |
| жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{ |
| бро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску д |
| аном мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да и |
| ти.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточе |
| е узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господ |
| и једнако надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Сп |
| ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а сигу |
| ској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима пот |
| а само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те |
| гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запита |
| лазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће |
| них суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је |
| ржи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Д |
| ле вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула |
| н</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, сву |
| рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу |
| вени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{ |
| Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики т |
| етао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Пе |
| рбо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је с |
| вим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало |
| ира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" |
| ти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели И |
| завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигне |
| о?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, м |
| треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, |
| ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо до |
| у коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су |
| две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита |
| диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра |
| се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и н |
| оху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, пре |
| рихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад јед |
| о тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокаци |
| аро доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, |
| Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема |
| о сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се шапурик |
| а оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покр |
| на к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље од он |
| — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толи |
| и бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако |
| као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако с |
| за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило |
| а.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало п |
| једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне сли |
| >“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве |
| рене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је зад |
| ућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна |
| д сваке руке па између осталога почешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од |
| тиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— |
| на пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штр |
| хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно ш |
| ује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј ст |
| шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски же |
| ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и са |
| или су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика |
| више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-п |
| е цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за |
| акве потребе премештати ствари с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је к |
| па чак и „маринерски“ официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фо |
| да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а |
| т, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су |
| ј паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади |
| та, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудл |
| и што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шн |
| знавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник између угодника Божјих и људи гр |
| о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцн |
| ле <pb n="373" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за |
| појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и |
| ти!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па |
| ај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32" /> господина Тривуна к |
| што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учит |
| еби, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила |
| у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> |
| слена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хеб |
| ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се |
| нат.{S} Господин-попи опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, нег |
| p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрч |
| сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S |
| како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94" /> <p>— Ванредно, госпођице.</p> |
| а и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби |
| о то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне |
| е обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И |
| одати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има |
| а, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у ха |
| ик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби г |
| поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одлико |
| е дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не би |
| и му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуља |
| њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка |
| ћемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави пр |
| ају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се |
| неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој |
| о из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути. |
| ан, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао |
| а је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира |
| по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а |
| шта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам |
| .{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити о |
| е поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе |
| а, кога нарочито зову и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и поста |
| зи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— |
| и пошао трагом старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, |
| вативизам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се |
| обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један |
| , — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш |
| p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S |
| подин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Како: заш |
| ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то д |
| ...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ к |
| ворљивија половина човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало која |
| х четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од |
| то би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о м |
| бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде |
| ла светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбуркано |
| се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и |
| час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да |
| у месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели |
| о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, до |
| а стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а |
| ав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Д |
| ле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина В |
| !{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро |
| ђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — |
| , ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа де |
| ра с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали поп |
| — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевно |
| најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на п |
| i> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за |
| а са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396 |
| оље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те ш |
| стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп С |
| си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!< |
| <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> |
| абринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посавет |
| ин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> |
| е! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места н |
| ош се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове про |
| вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види |
| о им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили |
| њи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мача |
| Геновеву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико |
| кло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда |
| а; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{ |
| даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и ј |
| .{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита |
| окал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан разм |
| — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако д |
| а, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже |
| да, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеш |
| само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак.. |
| скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш |
| у га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> |
| бом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ |
| ира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак шт |
| идите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за покова |
| </p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колим |
| <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, |
| они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} |
| руго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> |
| ешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Ви |
| ав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад |
| арок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио ва |
| да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак.. |
| ужим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку но |
| нц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и |
| продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље.. |
| из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и нат |
| се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика о |
| а и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадо |
| ди Прокине боље репрезентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанс |
| а би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога |
| риних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ће |
| литави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се |
| молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да |
| а к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу |
| ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А к |
| ван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз св |
| а знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа |
| метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла н |
| д њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке |
| ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је же |
| рса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожа |
| >Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале и све ви |
| ао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега рад |
| и је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чоба |
| госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, п |
| ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један регимент |
| мерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет |
| тла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ |
| оћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти |
| пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако |
| киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тул |
| да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. п |
| ња према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} Унели с |
| што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, до |
| у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти |
| го веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не о |
| огу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{ |
| није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојк |
| о? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније |
| {S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — ве |
| p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" |
| онако...</p> <pb n="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> < |
| коју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и |
| >нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, гру |
| згледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бо |
| !</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ |
| није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива |
| игу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, |
| —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не мог |
| ди?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви |
| — Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сиро |
| е се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; |
| ишта, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да |
| шта страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кај |
| > <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу г |
| м смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p |
| Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — |
| кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да з |
| а сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <h |
| Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ће |
| одина дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули |
| ри: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} И |
| вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав |
| а су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каж |
| заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{ |
| да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два секс |
| тимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти |
| } Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде |
| па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца |
| {S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно.. |
| азне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без вод |
| ј општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, |
| !{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, |
| да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад |
| то, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онд |
| е почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас ј |
| ирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако |
| огља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити |
| суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не |
| гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, он |
| е по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је бо |
| о те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у |
| <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде |
| уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу. |
| По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га |
| е куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је |
| ин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био П |
| и!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како |
| " /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, и |
| није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа |
| та га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, |
| а једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватов |
| домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n=" |
| о ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је доб |
| атим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Сп |
| ћ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао с |
| право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек |
| ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— |
| оре!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — |
| о <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је |
| hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се на |
| да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружи |
| о!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — |
| А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јо |
| ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па |
| ред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да |
| и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и |
| ’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту с |
| ...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, мој |
| мем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде св |
| орицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ј |
| монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја |
| p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду! |
| икад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко ва |
| а сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселе |
| — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасви |
| , каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако |
| ло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p> |
| Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се |
| а је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жал |
| чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у ро |
| нате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <h |
| да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да ч |
| пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" /> <div type |
| S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сн |
| ротиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљ |
| то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду |
| е ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> < |
| — Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми |
| ајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у пла |
| у још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никак |
| ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у се |
| к ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн ко |
| керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нем |
| ила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је нас |
| јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ић |
| , сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{ |
| ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти са |
| а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде |
| вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, не |
| сподин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању. |
| — Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: |
| та сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој |
| , па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем как |
| в’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег |
| о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила м |
| ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједар |
| Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Изволите, |
| у пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо |
| је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му |
| ек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’ |
| е.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој к |
| ада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} |
| на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да |
| к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за трав |
| а му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопј |
| пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њ |
| ...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на ор |
| чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напо |
| {S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шеши |
| ав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, |
| јем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је |
| а сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О мо |
| свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала и |
| о и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, п |
| кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покој |
| имац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> |
| ладожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином б |
| <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе |
| Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се |
| м гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — пре |
| паде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109" /> лађа пропала |
| са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{ |
| <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Ме |
| ога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Ки |
| да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло леп |
| смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш |
| Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам |
| S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се н |
| доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њ |
| адила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па про |
| глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љу |
| те од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су мора |
| сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ т |
| црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} |
| у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла кр |
| увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> |
| д сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, ре |
| , па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, |
| ад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но |
| оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми |
| а говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бо |
| ели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{ |
| ециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — р |
| аћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о |
| ка им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} |
| о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не зна |
| снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би бог |
| ла да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му |
| мо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— |
| вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас |
| кова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па с |
| л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S |
| њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас |
| како, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете |
| несе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себ |
| а вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се пот |
| започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> |
| Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— |
| сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на |
| ам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би |
| кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ |
| <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће |
| ам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између осталога, да није само око |
| после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, |
| ену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка |
| еране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, |
| > <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је м |
| Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бешти |
| де; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, ка |
| е и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S |
| ији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама |
| а па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја< |
| му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити муш |
| да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја |
| г, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало |
| рио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су да |
| — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi |
| А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку |
| S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом дру |
| ам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Т |
| Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већ |
| -Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим ми |
| жите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p |
| !{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнад |
| ач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Март |
| ак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите сам |
| , док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о уб |
| а стражњем седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако |
| авам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да в |
| ди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, |
| ="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Уби |
| а, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро |
| а.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас |
| ативно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу |
| е претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дак |
| нула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, |
| јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас |
| да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... м |
| ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу н |
| ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин. — |
| се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то |
| о. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p |
| је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред п |
| амо, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Бо |
| ’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, п |
| му под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и сла |
| рати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и |
| — Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те јо |
| , да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту п |
| шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формал |
| само учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома |
| не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те м |
| </l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>К |
| — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Ос |
| смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукл |
| судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разлож |
| Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S |
| па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, |
| ов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од дру |
| опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се |
| Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком с |
| атељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о под |
| а сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А |
| сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице |
| !{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго |
| ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог |
| ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето в |
| у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме |
| епше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана бе |
| : чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња мл |
| обро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мис |
| Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} |
| о јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љут |
| ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Е |
| јде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо |
| ије“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мам |
| у другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та |
| ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од |
| За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> < |
| тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <p |
| ом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав |
| ана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у |
| оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — |
| ислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обриј |
| држи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та |
| сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, с |
| мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — |
| сцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни |
| с, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога др |
| ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— |
| ога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!< |
| едан параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — ве |
| ; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој шти |
| ад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наш |
| hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гл |
| оведаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са |
| ла, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у |
| га.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си по |
| њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад с |
| вратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S |
| — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бешт |
| ахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </q |
| , ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој |
| {S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</ |
| то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удар |
| и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја о |
| рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти |
| е и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — |
| а! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, |
| није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и сил |
| >— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића |
| рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, |
| пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила |
| , верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у |
| ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом ку |
| ој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација! |
| ц; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n=" |
| то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, мора |
| ријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза |
| е ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви из |
| о диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} |
| Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да |
| крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо с |
| о’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, ве |
| расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти ур |
| шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је врем |
| преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="l |
| ва крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каж |
| ли гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније мож |
| н, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, до |
| ар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чаш |
| вата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не |
| — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зор |
| упам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А з |
| само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> посл |
| баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије |
| и!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И |
| им овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се |
| лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! |
| на. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на пам |
| > да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} За |
| можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобољ |
| ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— |
| , е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају |
| </p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... |
| S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што |
| ’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} |
| е Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам |
| ! „Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу |
| а брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година ј |
| лете право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећ |
| не... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задо |
| сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим |
| да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборави |
| о све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, |
| а, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта < |
| парту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што ви |
| пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и |
| аш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па. |
| ако га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ врем |
| возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте сл |
| — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S |
| А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} |
| а примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, |
| лофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кр |
| {S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S |
| мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> < |
| реће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче г |
| арва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За |
| реба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му го |
| то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију. |
| ва га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— |
| к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то ј |
| „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она св |
| ђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љу |
| арохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, б |
| дије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да |
| ко ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — б |
| сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l |
| >— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А за |
| а и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили |
| акана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један т |
| тир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.</p> <p>— |
| дили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један чо |
| огу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: |
| о почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и д |
| ом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом мес |
| еме ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а |
| циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем и |
| , <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S |
| езграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро |
| говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче с |
| у, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, |
| сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, |
| хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса |
| точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. |
| ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш о |
| Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар |
| ако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред оне ок |
| го <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као д |
| дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Са |
| > <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибацивати з |
| сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки ве |
| и сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је о |
| Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" |
| уђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.< |
| тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину |
| миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу |
| . — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда |
| /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио |
| ране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду |
| одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једна |
| {S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и |
| чеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете. |
| е, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, |
| лађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, |
| то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам ка |
| аком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} |
| ући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <h |
| виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раниј |
| тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да |
| ... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја н |
| он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> < |
| ака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у се |
| ац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све |
| и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара коке |
| г да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што ка |
| арише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, |
| ко.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Сп |
| та и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су би |
| ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана |
| приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док |
| , нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Вр |
| и!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, сл |
| о могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{ |
| ија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ |
| ај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</ |
| у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако |
| мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што тр |
| ад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метну |
| о... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} |
| ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> дана,< |
| за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>с |
| папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно ц |
| после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко би |
| женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, к |
| д пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет |
| и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа |
| целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко |
| <pb n="19" /> оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста. |
| верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... и |
| е волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од ч |
| мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле с |
| ишта против француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни |
| плашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — з |
| па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> < |
| се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као шт |
| осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно |
| тељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је ми |
| ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравн |
| рину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећ |
| има а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше игра |
| кидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Ба |
| д Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад из |
| — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није |
| и!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <p |
| јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу |
| ску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Ј |
| вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој |
| видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да |
| аку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели А |
| а <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, |
| </hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S} |
| о, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ |
| и, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла |
| додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним ст |
| Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</ |
| ба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прс |
| е и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој с |
| за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> в |
| } А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</ |
| бо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за ње |
| тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна време |
| -Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с трав |
| азала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мис |
| п у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „ |
| једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попади |
| ега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, |
| >ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле м |
| <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном |
| и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха као што је |
| . је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> <p>— Па ј |
| е изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то |
| но кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се |
| огу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какв |
| .</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева |
| да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала к |
| поведати и протолковати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено |
| p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и о |
| елу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та брез шале!{S} Не |
| да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о |
| да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село |
| ; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике кр |
| -Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад м |
| и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донек |
| ар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад |
| срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од |
| >— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то |
| ро, — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госп |
| бе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и ма |
| на домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте |
| атељима вашега господина супруга!...{S} Милостива. <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти ханд</for |
| трчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио |
| те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећ |
| а ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само зглед |
| е! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> |
| до и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; |
| пати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онак |
| правио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас мо |
| о Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у |
| ли себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је о |
| р је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти д |
| и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је оти |
| је стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и п |
| и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца кој |
| д запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,< |
| l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и |
| стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су |
| вена порта. <pb n="79" /> Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, |
| код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост |
| о цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад |
| дне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која седи поред њ |
| во!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{ |
| Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} |
| као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или пер |
| тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем ни |
| ућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп ци |
| век, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њих |
| девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите |
| нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења |
| младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, |
| ли давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда ка |
| књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је чита |
| које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патр |
| } А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно рад |
| диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мен |
| вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумб |
| да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.< |
| дну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то |
| у, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао н |
| ата народна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи чи |
| ти.</p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-П |
| кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинут |
| је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта |
| ети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква |
| нску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет |
| добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом ли |
| ху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} |
| сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све стол |
| } Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па ск |
| према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и прир |
| Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, |
| д сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено |
| ачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ ве |
| лостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој ум |
| се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога |
| у, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> |
| обу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис |
| и виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p |
| ом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин П |
| на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, ка |
| ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били м |
| и ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћ |
| } Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и |
| а.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n= |
| Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, |
| т! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије.. |
| знад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно |
| бринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат кој |
| >— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ |
| прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако ми |
| антурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво сам |
| на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има |
| кад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад |
| носио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још ново |
| сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерла |
| ашту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узај |
| јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} |
| попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар |
| били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене про |
| х добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село |
| једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: <foreign |
| ан гром, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> |
| </l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Ки |
| <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се |
| } Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш |
| ирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или бољ |
| ћу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бит |
| а, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на |
| у.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> п |
| . онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с ва |
| шта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушан |
| акав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шеши |
| већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као по |
| и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не п |
| } Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша с |
| бичем онако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот к |
| н српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног |
| вађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (ј |
| ржа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане г |
| а ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала б |
| да, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа |
| — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је |
| ро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да |
| ило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило шт |
| ишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силн |
| 5" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила! |
| трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било |
| то ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево ве |
| оје чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни |
| оњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муф |
| и Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опе |
| о:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и |
| ко наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау |
| и попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом |
| овољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Ју |
| црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшче |
| нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта |
| едао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте п |
| ечи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге св |
| ула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у т |
| ати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпо |
| онда престаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што |
| г, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је т |
| од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само т |
| оноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и мало |
| ћу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче |
| могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књ |
| е и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb |
| наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска вра |
| једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће |
| е руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и |
| стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лул |
| га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— |
| p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{ |
| ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио |
| них мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису в |
| Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} К |
| у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi> |
| срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху д |
| ећ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Београд</hi>, 1894.</p> </div> </bod |
| ан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и д |
| досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} О |
| опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил |
| е ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} И |
| е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та. |
| ањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с бре |
| Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, |
| икако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на после |
| да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и |
| мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и как |
| ј нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мислила |
| в пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— |
| ера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство В |
| сета Глава приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још ни |
| ела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досети |
| ио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он вол |
| израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је к |
| дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате |
| и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомисли |
| зменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и |
| онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да |
| будити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих в |
| (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе |
| ашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнуј |
| попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно |
| Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У се |
| ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш з |
| ше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног з |
| мо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред |
| те.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не |
| чесњејши господин’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јерб |
| Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњ |
| времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде |
| ите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу |
| сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда мол |
| ени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно |
| ор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у м |
| утито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а н |
| > то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi> |
| а ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</ |
| Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та за |
| ...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена влад |
| <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће |
| , ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћењ |
| су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је |
| иста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} |
| ојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колего |
| узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сам |
| е и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, уд |
| p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа |
| не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћут |
| баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одв |
| овор?{S} Како то мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> < |
| Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ћ |
| да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за в |
| сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, |
| ; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве м |
| први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: |
| поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљ |
| ли Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жи |
| адијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет с |
| то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p |
| па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплати |
| а!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сиро |
| Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су |
| S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за |
| човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати |
| } Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада |
| јега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле |
| у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли |
| е опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, |
| ије то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</p> <pb n="237" /> <p>— |
| о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— |
| ј</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи |
| по говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, |
| а је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, чи |
| } Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све пу |
| сет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а |
| епено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравн |
| долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва преда |
| јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — д |
| се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госп |
| вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруш |
| ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ |
| е, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко |
| их је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево ва |
| уташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седиш |
| асан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се г |
| >— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бит |
| <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан |
| но гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је пао |
| о штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— Ин |
| , што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му |
| опина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> |
| еним ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда |
| вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непр |
| п-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо?</p> < |
| . — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад |
| ева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учев |
| — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умир |
| сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљ |
| — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде н |
| ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забран |
| беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у је |
| /p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми ј |
| ридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} |
| ворим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопад |
| азати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у |
| ћали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госп |
| слија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати |
| глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу |
| а ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој |
| још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било |
| ! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... |
| немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје проро |
| ’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто г |
| p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ерж |
| ију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, |
| , све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето реш |
| !...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је |
| баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло л |
| а и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од |
| оде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи |
| аде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног |
| ашни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Цвркута |
| тињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве с |
| сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па д |
| {S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поре |
| их пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала ле |
| етла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и |
| о, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— |
| ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели |
| ачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на |
| да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој ва |
| пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу ната |
| га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира |
| само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога би |
| се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе |
| , ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка |
| нуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и п |
| се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бо |
| е мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи. |
| S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам годи |
| ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да |
| од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Ме |
| у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар докт |
| н, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу |
| запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важно |
| чекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32 |
| ој покојни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све п |
| вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерх |
| рема свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарс |
| су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји |
| љено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој брк |
| Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима о |
| ликим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и по |
| ледњој Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S |
| затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к |
| да, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умеша |
| у нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирт |
| кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљ |
| и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа |
| и <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када г |
| То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила да |
| да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења |
| “ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> < |
| шла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудв |
| Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>К |
| ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и заду |
| стих багремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, д |
| жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, |
| ој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, |
| ајлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дан |
| буле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А ст |
| а близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> |
| ској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>П |
| жније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг баб |
| е ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошл |
| ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373 |
| и јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, п |
| окаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје |
| девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват на |
| том босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а д |
| у, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о |
| л’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред зас |
| ице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изг |
| ораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она своји |
| ске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је |
| ија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о |
| у?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба- |
| Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, |
| ако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерун |
| место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — в |
| нате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле |
| И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је налив |
| баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо <hi>Омладини</hi> која је предлагала да |
| и и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и девице |
| ти пред црквом, да крстите новорожденог младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као |
| старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а |
| веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се к |
| ла и спремила је свега толико много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни |
| ом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на ду |
| и се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума |
| ри, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено |
| финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите |
| господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док с |
| има и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али н |
| описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева |
| амо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је |
| д дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добију само они свако своје, него |
| м временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, |
| мо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— |
| лу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди. |
| о.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарине сватима а танке п |
| <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Ј |
| то весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и о |
| а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и с |
| е само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, г |
| о рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се ис |
| ?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Ка |
| Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, п |
| Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Ба |
| из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ |
| а.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје |
| рагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, |
| и према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види |
| стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он |
| ецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шо |
| доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против ко |
| васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида |
| је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је |
| ема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује к |
| умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— |
| реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — т |
| а ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за н |
| еђу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи п |
| еднога онако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> равнодушна к |
| ије к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде. |
| Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па |
| S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још |
| .{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске з |
| , — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, |
| њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S |
| призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа |
| све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре |
| о није довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а |
| екад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Нарав |
| } За тим дозове свога секретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади а |
| се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сигурно... берберс |
| вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откри |
| свију онако повољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћел |
| да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научи |
| Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка тр |
| стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је изв |
| с и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као по |
| , да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па |
| к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онд |
| Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сока |
| вонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у |
| па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала |
| о сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добију само они свако своје, него и други |
| м се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће траж |
| зе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњ |
| клонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је д |
| торо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа |
| Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газд |
| скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпозд |
| <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а |
| не несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, нато |
| емецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није |
| потекла из неког расположења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула ј |
| ачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том прав |
| у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимна |
| јле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у п |
| као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најб |
| од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче |
| p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико ч |
| раше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, |
| немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се з |
| ареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору |
| p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонер |
| савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} |
| м тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад п |
| {S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али н |
| хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па |
| {S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је |
| каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — |
| нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле не |
| ају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <miles |
| д притајена једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослон |
| е само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љу |
| хо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с ор |
| е.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— |
| а... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји гов |
| јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шп |
| ала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Го |
| ка ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна |
| а другој хвалиле невероватном количином млека, тако невероватном да ни једна није већ ни верова |
| рали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесн |
| охијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Би |
| Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам |
| е све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима |
| ода, познајући паорска грубијанства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после |
| е сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је виш |
| а су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у |
| рлине његове, од којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да припо |
| ила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су се често водили.</p> |
| <p>Ту је, тако помажући им, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из |
| старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари а између ост |
| се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако л |
| радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо |
| ушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чит |
| е поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из с |
| сно главом и хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове, од којих <pb n="11" /> за многе ни |
| а о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Заустављали су се код н |
| боко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расп |
| п сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне |
| S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говор |
| м су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбина |
| изнаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, |
| им празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примак |
| последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> |
| вечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год |
| нета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери. |
| Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским ме |
| и ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво врти |
| ед куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о в |
| вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп |
| оше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете |
| е лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а |
| лкохолом руинисаног организма, за поуку многим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око десет са |
| тице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах у први |
| тицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам кесе, господин- |
| .</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и |
| према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много живље него дању.</note> </div> </back> </text> </ |
| само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим |
| епознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: отка |
| еснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе |
| наш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца |
| е су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуш |
| дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра< |
| ашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це. |
| изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад проме |
| олико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да б |
| међу Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смеши |
| ицу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам кесе, |
| : — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и |
| сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни |
| е чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освет |
| ено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој т |
| желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда |
| “ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из к |
| У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се п |
| али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај |
| глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се |
| већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди н |
| је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине |
| у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блат |
| једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, само је верност њихова супру |
| Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> д |
| вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па |
| у много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апо |
| сну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас |
| изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки цено |
| очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији јези |
| ец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут |
| у се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква к |
| ћаре житарске — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: к |
| S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој те |
| p> <hi>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се |
| н ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет |
| ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у ј |
| „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, т |
| мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко парче! — <pb n="250" /> додаје Нића. — О |
| од нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви ми |
| ра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, |
| азвија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{ |
| окаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била ма |
| зову слушкиње које <pb n="401" /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ств |
| ељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се пред |
| ознало гђа натарошевице и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> < |
| Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем |
| .{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, |
| да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут п |
| /p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да ов |
| свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје о |
| кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар |
| нија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, на |
| тао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа путник |
| деси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица |
| о јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „з |
| по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад |
| и: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А |
| вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно |
| рштено — или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> < |
| једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му ка |
| </p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме извини |
| ца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, |
| ста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi |
| па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све о |
| з’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p |
| кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ |
| , обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — |
| оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само гос |
| > сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ св |
| лага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та за |
| одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина с |
| постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми |
| еме је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауста |
| сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Си |
| дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо |
| дмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мирон |
| им видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио |
| п-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђав |
| <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часло |
| Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћ |
| Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евген |
| а, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи. |
| конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди молим те! |
| и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глав |
| ишт’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клеве |
| врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам в |
| !{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће |
| тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да |
| рне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водо |
| три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе |
| .{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господина супостата, сви су они до |
| ањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа стр |
| оп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога |
| овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S |
| попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све н |
| пириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што вис |
| к г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно па |
| } И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Бо |
| ћ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни дру |
| то је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, не |
| и је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сид |
| еких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо к |
| рест“ Габриелиног приповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, чита |
| а тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале м |
| ске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих п |
| Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви њег |
| колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен п |
| лу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити за тако нес |
| лити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада п |
| ем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се курталише својих старих папуча.) За то су с |
| лио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сид |
| (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак |
| а лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу сво |
| а је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун п |
| сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица вас садашњи посл |
| прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То |
| цељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тога ј |
| је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издрж |
| ијатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рук |
| м окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ва |
| ави то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господи |
| упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <foreign xml:la |
| ене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај м |
| ло тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакл |
| облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.< |
| у гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није тр |
| о тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао |
| слила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни по |
| но.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се з |
| асни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен до |
| e unit="subSection" /> <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвеч |
| јрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скоч |
| еднако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из по |
| ило кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и |
| иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и |
| туцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло делика |
| се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим |
| вољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да |
| шло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним из |
| ви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> з |
| есенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пе |
| инама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад |
| им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и пон |
| са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кол |
| рим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми |
| раштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и пе |
| } Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погоди |
| рохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилик |
| и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати |
| и парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заје |
| грапан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место д |
| {S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје ов |
| слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} |
| се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, |
| p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „ш |
| лато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре тр |
| Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир |
| орена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку |
| ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће |
| би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избеч |
| до и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, п |
| , газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што с |
| ’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и |
| i>ја сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> |
| каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, |
| озволили, да још једнога <pb n="285" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето |
| х Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо |
| се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима о којима се су |
| {S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, |
| е гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло |
| н’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад ви |
| опова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје |
| нда после оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <foreign xm |
| n="401" /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на при |
| к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам |
| >— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду! |
| ко, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — |
| ти неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог бил |
| ’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— |
| , па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим |
| му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, |
| мо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо |
| еда и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каж |
| , ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам |
| арошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С |
| !{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад |
| сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} |
| У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати |
| ротестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организ |
| слим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера |
| али и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с по |
| а и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим |
| јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу |
| } То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до о |
| воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити |
| и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво |
| вник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним пр |
| /p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми о |
| ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем |
| а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним |
| им“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити з |
| ало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што ј |
| као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, п |
| к.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек |
| ше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што каж |
| > <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p> |
| ; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, |
| /p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, |
| , да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је пита |
| и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и с |
| Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— |
| ше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прик |
| !{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко зна |
| у!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић п |
| ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је |
| или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп |
| ј соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо |
| е папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса п |
| се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попов |
| къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп |
| оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је мук |
| љена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудо |
| Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто м |
| > <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све т |
| да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очев |
| b n="267" /> <p>Настаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разл |
| вно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S |
| а. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако ма |
| А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се так |
| весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво г |
| а од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да види |
| ра сутрашњи <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на |
| тирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети г |
| ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе |
| јати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што д |
| љда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ р |
| м све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама с |
| мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као |
| и разговарајући се на огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жр |
| ијадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на |
| је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе ј |
| {S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао н |
| све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, к |
| у Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а |
| ти.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да в |
| ебе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити |
| о деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још с |
| ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложено |
| — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло ла |
| сти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је |
| /p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је |
| вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{ |
| !</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— |
| !{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста |
| <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> |
| ... може да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по |
| p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу |
| којако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n="95" |
| <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.< |
| ј је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој |
| и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек прот |
| им.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, |
| рченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Нем |
| о мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећо |
| о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње |
| ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио м |
| д, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{ |
| вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пе |
| а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да |
| рка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла |
| ца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је о |
| детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпа |
| >— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенма |
| и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не освр |
| егод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вел |
| гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа |
| о пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе |
| ол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb |
| ра кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај де |
| да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пе |
| акав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и зал |
| — Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући н |
| инама које ни Стратимировићева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је п |
| пет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после |
| сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћ |
| лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пи |
| е комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и з |
| и Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на м |
| а.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала па ј |
| дан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> од о |
| ако су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S |
| ти! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам с |
| овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом аши |
| е до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може |
| пет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако |
| ачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фа |
| тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га се |
| онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се г |
| и млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка го |
| а је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и |
| и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у |
| (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, б |
| ком познато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да |
| је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује ко |
| м поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та ниј |
| . гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите |
| мљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао |
| амо у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S |
| бетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала у |
| па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, ка |
| ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — ш |
| каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друг |
| о што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац |
| S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства |
| блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макн |
| ећ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> < |
| , к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено |
| аког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их |
| црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји |
| hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дет |
| , ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то |
| — А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на |
| а; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорил |
| то мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сва |
| алој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће |
| у, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку из таков |
| {S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и |
| гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај |
| о берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у то |
| бриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва у |
| !{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пр |
| љ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже п |
| S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је господу до |
| у и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови |
| а решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради ун |
| ршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, |
| један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, |
| чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, |
| Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру |
| о, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирт |
| Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око вра |
| гом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки |
| еш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> |
| неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Никол |
| кта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и ина |
| и и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели па |
| hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бо |
| ени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо мож |
| упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> |
| азболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фа |
| <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека с |
| е упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него |
| кавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, |
| осподар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и к |
| те!...{S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А |
| слиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n="280" /> |
| ерити, да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— |
| нију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, ре |
| не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Нег |
| оста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p> |
| аши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и |
| ремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" |
| неси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера |
| жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Мла |
| а, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авли |
| она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима наше |
| судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било ср |
| Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај |
| у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штого |
| ето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом с |
| баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром |
| ,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи |
| још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је о |
| капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар |
| атру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко парче! — <pb |
| сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> |
| некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> |
| а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва |
| !{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрча |
| слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз к |
| м овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Таз ис унмеглих</for |
| ледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визи |
| „Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</ |
| само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Ц |
| како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</h |
| сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад |
| а је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, |
| у за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Г |
| ињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурму |
| уд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, та |
| сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</ |
| ало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} |
| атељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћир |
| ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то |
| !</p> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом ј |
| у.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на п |
| } Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту да ми да нек |
| ећ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} |
| Прошћавајте, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се оп |
| шу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости |
| тво, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија бе |
| ме, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме |
| ери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашо |
| сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно мо |
| е још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очита |
| pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне |
| стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерп |
| ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да |
| о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебе |
| и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и по |
| ква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла |
| је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — |
| а с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го |
| оде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о дост |
| >— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста ку |
| </p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, т |
| плакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла |
| прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не |
| нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто во |
| свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад |
| кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за је |
| си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти у |
| , — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њени |
| ичи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), |
| сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!. |
| p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ |
| рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта гово |
| /p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од слу |
| мандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чека |
| ио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да сл |
| ез туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. |
| смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ н |
| </hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можем |
| видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па |
| oreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и |
| и Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, |
| н, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la">corpus delicti</foreign>, он |
| се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на бољ |
| о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут |
| ам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком |
| нговиц.</foreign>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p> |
| а то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— |
| хвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо |
| ам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и пакле |
| е Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фај |
| , кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Ја |
| ашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето |
| еси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Са |
| све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А |
| поја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана |
| е сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, |
| оњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и реше |
| tion" /> <pb n="122" /> <p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да |
| еде тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога |
| кле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи |
| пшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n |
| S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми ј |
| > <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш |
| мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је |
| гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислит |
| ра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав |
| ткуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} |
| ало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле са |
| то садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, ка |
| е ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} |
| жи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, |
| е звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за |
| брог учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било то |
| ела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и <foreign xml:lang="de-Cyrl">мајн гру |
| пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S |
| ва су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту |
| ајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи |
| и поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — |
| ди како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бо |
| како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије св |
| натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— |
| а поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им ве |
| и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одав |
| а, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила б |
| ..{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га |
| же, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} |
| како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <h |
| Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да н |
| рећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, с |
| а дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, б |
| {S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, |
| S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти о |
| било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — |
| ости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком б |
| , само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја |
| та нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та за |
| овела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и |
| змени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад про |
| а, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распити |
| сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно |
| А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{ |
| <l>„О, незлобна голубице,</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И коне |
| е први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> <p>— |
| е, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај |
| да?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} |
| ивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладо |
| ало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, |
| идим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l |
| рујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p |
| а.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спир |
| у, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез |
| е вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихов |
| им моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем |
| ру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то |
| аистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина |
| је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се |
| о и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни ч |
| с нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече |
| Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну |
| љство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је зд |
| pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било |
| ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти сам |
| ећ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере |
| зволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да ш |
| т’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прсте |
| <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама по соб |
| Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ |
| тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће н |
| своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд |
| неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној |
| ако се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну испис |
| ешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, |
| баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа С |
| једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим |
| мена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала ка |
| и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да |
| јској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. |
| „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам |
| l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi> |
| се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа С |
| мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида |
| S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од |
| па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мис |
| ш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ја никад којешта |
| „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже |
| устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте |
| араба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </q |
| имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп |
| у патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцк |
| оме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} |
| > <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>тат |
| мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што ка |
| аше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуц |
| је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи |
| тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене во |
| лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још |
| што особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица. |
| н трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да |
| ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уз |
| а велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} |
| Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратит |
| са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из п |
| и ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од |
| аокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па |
| шку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p |
| е напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити |
| Све излењирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} К |
| е празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелш |
| не своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да |
| ди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> |
| ломиће моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> |
| к ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</ |
| обројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај |
| т?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрс |
| , и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вел |
| ако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га ј |
| пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога |
| моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочитала |
| м и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? |
| предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа |
| држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и п |
| ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говори |
| а ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула |
| , пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе гр |
| ро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јули |
| је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — |
| х старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митропол |
| — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{ |
| !...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљају |
| х, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“</l> </qu |
| помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице |
| <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љуби |
| мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb n="252" |
| по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десн |
| тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ј |
| мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p |
| ц, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p> |
| а, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> |
| луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако |
| а баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његов |
| Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш л |
| да на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да |
| алим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да на |
| >— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, |
| разумео.</p> <p>Остављам сада фантазији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, ика |
| .{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочи |
| осле подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, |
| лим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ |
| рећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију друг |
| неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме о |
| овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша ба |
| баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све |
| ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — |
| ест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се |
| ис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свег |
| .{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол |
| >вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије |
| Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да с |
| </p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S |
| служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли |
| то ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешења |
| Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, |
| > <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их |
| алите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p |
| шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секрета |
| пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— |
| тавите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi |
| го ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда м |
| онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>сва |
| ће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду |
| коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку на |
| д год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је |
| арити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јес |
| је покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, |
| Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је зд |
| мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако ист |
| и, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" |
| очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </div> <pb n="157" /> <div type |
| да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што тре |
| празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање |
| о се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла к |
| <pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од ј |
| као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретн |
| ће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} И |
| мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!< |
| баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, |
| т цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећа |
| отприлике овако:</p> <p>— Господине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, д |
| кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер |
| јани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ ниј |
| воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</p> <p>Расположили се и домаћ |
| што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега ч |
| <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p |
| 29" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му |
| — Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпај |
| писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами предс |
| ка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а |
| цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} |
| ли она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња с |
| у бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов |
| p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и пош |
| ира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и дру |
| те, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та в |
| — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не |
| идите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{ |
| трићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мислите?</p> <p>— Како мис |
| ела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју |
| да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p |
| <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо!{S} |
| ало, јер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могу |
| за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели |
| а.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нис |
| шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пр |
| pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта |
| , — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А |
| та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! |
| ош више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да п |
| !“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фр |
| и!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi> |
| зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о са |
| у код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и нек |
| моша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп С |
| ина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на аста |
| кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на |
| дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натароше |
| енирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не устручавајте се ни најмање... ни најмање.. |
| смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, |
| вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ак |
| ! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— |
| не нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сид |
| јући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. |
| и поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.< |
| то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како |
| з Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вел |
| ет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, да |
| ало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књ |
| све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба |
| м мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кућ |
| слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа н |
| лађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се с |
| ори се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се с |
| — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезоб |
| од прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па |
| ! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш с |
| исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да м |
| о згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — |
| /p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле |
| ла —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — реч |
| о.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукњ |
| И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоа |
| олем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви с |
| Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам пром |
| .</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — ве |
| -домине, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира там |
| ! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси |
| ули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S |
| јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ва |
| е, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не устручавајте се ни најмање... ни на |
| да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господин |
| красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам |
| ли га продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канаб |
| ућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Р |
| хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показ |
| му —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем т |
| ница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S |
| ожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна |
| , — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами до |
| отова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте |
| така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ |
| а једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију |
| о, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ј |
| сте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p |
| квом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А с |
| накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S |
| ницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. |
| лони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p |
| p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p |
| </l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — ди |
| — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се ст |
| самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто |
| и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</ |
| код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну |
| о слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп |
| , — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољ |
| ествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и |
| је нестрпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пар |
| ло!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цв |
| а Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије |
| > <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и превуче |
| ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{ |
| сподину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ |
| и се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам д |
| о, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, напр |
| гу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, |
| ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— П |
| мах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом |
| и старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према м |
| <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Ж |
| и’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро |
| највише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се п |
| к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да |
| ило код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваз |
| ала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Си |
| из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас |
| охвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, ј |
| ли; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" |
| то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира |
| </p> <p>— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалит |
| > <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао |
| само господин проту; како му се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од те |
| кине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! |
| сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" /> < |
| н-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, дру |
| ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате |
| <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали!...</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, |
| оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а |
| обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, п |
| његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки |
| љно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било |
| то љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} |
| о је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газ |
| ом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле з |
| ла ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и |
| улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изг |
| е не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетат |
| па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљ |
| p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачк |
| к се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као |
| еђу два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који |
| капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, |
| вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— П |
| и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпац |
| <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма |
| у или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђе |
| .{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пр |
| а комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чув |
| јке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и нал |
| on" /> <p>„Ђи!{S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ ч |
| о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не гово |
| којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) |
| а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају |
| ви на силним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час |
| прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му |
| S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што |
| чијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, господин-по |
| кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним |
| оглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика о |
| Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку није стално скр |
| д шареног старежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им п |
| је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати |
| лим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, |
| ри; између осталих, завршује се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном Ниће бокте |
| и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо |
| дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} |
| здан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, |
| те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у је |
| падне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам |
| ндор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П |
| и гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико з |
| в, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, не |
| исоко поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам ј |
| ините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рач |
| ијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра |
| наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! |
| а навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се |
| ас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски |
| ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал |
| ви проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш |
| сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} |
| сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ћ |
| исело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, т |
| једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него |
| p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу |
| е разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, |
| ?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, ка |
| тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; |
| д су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; |
| смену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама п |
| млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има |
| да.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— П |
| ла — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем |
| са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма ш |
| моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, да |
| ог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година! |
| акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> ман |
| знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и дос |
| осподин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може |
| го, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутр |
| фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и |
| д купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад прода |
| ара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола г |
| р се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратобо |
| је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод |
| суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрем |
| и. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашт |
| рни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пр |
| какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том у |
| станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља |
| ад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари |
| ва подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не м |
| же, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поно |
| или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S |
| плакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее |
| не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде пра |
| срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка |
| ог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи |
| е требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњ |
| ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се — |
| ам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помис |
| вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и н |
| и на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и она |
| и тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да иду о |
| е то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемј |
| са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пр |
| евима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, |
| таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да |
| Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш |
| иремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онд |
| у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па с |
| у, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p> |
| а кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Сра |
| ђију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи он |
| рихонском.</p> <p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се |
| о поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} |
| суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тх |
| а</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хте |
| — А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш |
| тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим |
| е још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, |
| ви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву |
| } Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па |
| переш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај |
| зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, п |
| ој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управ |
| ршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „ |
| гу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера |
| /p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да са |
| сто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћ |
| нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је |
| есто метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у јед |
| кадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Пер |
| смеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} |
| задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, због |
| ; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} А |
| да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онд |
| — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешт |
| е тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора д |
| свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српск |
| ам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на |
| шта друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета |
| ра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа дево |
| ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо |
| новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — к |
| латка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупи |
| сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разгова |
| нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, милостива, — прекиде |
| све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, ра |
| да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— А како то |
| зразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад |
| прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи д |
| тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и тол |
| да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љу |
| мо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — мол |
| тву господину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога ниј |
| едамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда |
| сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га о |
| у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног |
| жбеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да |
| е, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо |
| ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје |
| нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А ј |
| но моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши |
| таоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим |
| њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би |
| нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S |
| и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће |
| те комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је |
| рова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l> <l> |
| ише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се |
| сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал |
| ва екселенција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’ |
| ви, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелуј |
| еби па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: ка |
| ом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било |
| ; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр; н |
| је једна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једно |
| /p> <p>— Ако желите <title>Работнике на мору</title> или <title>Последње дане Помпеја</title> и |
| око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи |
| ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.< |
| а сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женско створење — рећи ћ |
| вом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак п |
| усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што |
| ђе к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их п |
| знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, му |
| te> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена тол |
| раво било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{ |
| обајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она |
| — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Ш |
| ата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема нико |
| мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље ре |
| а Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" |
| престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела са |
| , почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И |
| декана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом б |
| а, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} |
| а!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он |
| дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви |
| с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гр |
| ли на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на круп |
| шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама раз |
| дајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане |
| к је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа |
| му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш |
| везда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова.</p> <milestone unit="su |
| отињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван |
| {S} Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак |
| неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јач |
| да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>.................</p> <p> |
| их никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто |
| ок и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А |
| њача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, бла |
| а киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опе |
| је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш ради |
| праћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и х |
| ко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком |
| изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и |
| м у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S |
| b n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{ |
| шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи |
| же кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, |
| ира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али сталн |
| само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према |
| ња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима |
| тук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилич |
| ну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети |
| ирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си сумор |
| тају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="40 |
| да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање оф |
| да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетк |
| пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљен |
| еч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуз |
| што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} |
| лио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пиш |
| } Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо |
| .{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилич |
| >, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к п |
| ост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да |
| о на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцк |
| доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет |
| олем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога |
| чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па |
| епо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— |
| Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не м |
| тала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше |
| eign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више |
| </p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот тв |
| виш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И бра |
| срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, |
| ен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Св |
| ступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све |
| сно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељом се |
| лико дана, док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљ |
| да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} |
| а никако, него једнако потпирује пламен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и |
| (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падал |
| арени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецањ |
| штрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, |
| свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица де |
| без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп |
| гунасто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ |
| па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега ос |
| ли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је с |
| . — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо |
| „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— |
| ави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад |
| и поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин з |
| >Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом |
| ез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и |
| увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти та |
| њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ |
| јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко |
| — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меник |
| у сватова највише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и треза |
| ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути |
| стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то |
| и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он |
| е тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам к |
| ирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћир |
| јутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру |
| ачисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и |
| </p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n |
| данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско. |
| бељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{ |
| намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је |
| те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури та |
| робити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он |
| } Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после т |
| и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одо |
| атеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, |
| лад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, |
| било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подви |
| и она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за св |
| Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља |
| биви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при пола |
| ћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у б |
| у и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци |
| ра. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још ка |
| а преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже |
| ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, |
| ерске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да |
| један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћ |
| тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, д |
| те: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине |
| 0" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко п |
| неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори с |
| фим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио м |
| црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — |
| ржу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече нала |
| дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путни |
| и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „ |
| ош хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако. |
| м женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} К |
| до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и п |
| е на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, |
| S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{ |
| , али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и ста |
| le>Риналда Риналдинија</title>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, г |
| му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му п |
| абри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— |
| селенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим |
| размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку својих |
| а зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравн |
| , па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софр |
| то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењ |
| ик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и па |
| коле и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на к |
| била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, д |
| е плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, |
| ана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика |
| , нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице |
| огу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{ |
| рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, |
| ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; три |
| рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо бл |
| гађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узм |
| дно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; |
| а?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} |
| официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да свр |
| је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако у |
| што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у ре |
| за брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, |
| тове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија није бил |
| у ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан из |
| /p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни |
| спражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пал |
| ња, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четв |
| авио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав |
| живети.{S} И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га |
| био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за |
| била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и |
| ирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је заборавила и за |
| кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде |
| дном и полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародрев |
| !“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа п |
| } Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира п |
| већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане и |
| мена да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рође |
| и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас г |
| у.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о ј |
| та.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала |
| >.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није в |
| розор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте |
| ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} |
| им, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шун |
| шао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гле |
| природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, |
| попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотери |
| већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много жен |
| ш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш |
| : а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на |
| па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже |
| онесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{ |
| храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри. |
| руг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако л |
| ана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На |
| е да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— |
| етара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате |
| добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда посл |
| цле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} |
| тра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на нек |
| слагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила н |
| о ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а та |
| господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>к |
| е савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака. |
| одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, со |
| <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону д |
| , не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, ка |
| никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја ж |
| да,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да |
| његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па |
| ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко |
| ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим |
| амо кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{ |
| акву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, п |
| ема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар з |
| бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова ко |
| через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Арка |
| а, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — клања |
| </p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све |
| Хе-хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јест |
| шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао м |
| су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувш |
| > <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши |
| S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да |
| е код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљи |
| сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја д |
| и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па доб |
| подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост |
| ста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да |
| није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га тутори |
| емена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да |
| но; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад |
| е!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb n="330" /> <div type=" |
| пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; |
| слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p> |
| Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодар |
| да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком нап |
| угачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добр |
| а да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’леб |
| се... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне |
| ин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.< |
| вине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му ј |
| ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ |
| ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално п |
| и, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да м |
| S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово |
| ан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и о |
| е само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећ |
| ући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако |
| че раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну. |
| дај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињск |
| , лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи |
| читељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се п |
| је дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек |
| сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место |
| прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви ба |
| ад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам к |
| и „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црк |
| .{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— |
| да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду |
| ! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у г |
| ћ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} |
| едила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази |
| Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не зн |
| ски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} |
| и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо б |
| је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — сме |
| Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „шт |
| чеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких док |
| и једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога по |
| не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мис |
| његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развија |
| дну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарно |
| и одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта |
| лилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад |
| пиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако |
| ло, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у к |
| одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, |
| задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и ц |
| рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па не |
| > <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца |
| S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — н |
| цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а |
| аш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, вид |
| бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке фо |
| ше, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежњ |
| !{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног ство |
| попа, кога нарочито зову и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и по |
| дермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- |
| к!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смире |
| ре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, |
| сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема ника |
| пити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Ср |
| и том приликом <pb n="278" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сиг |
| пове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш се |
| „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца |
| <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за |
| ко добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста |
| ргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и до |
| дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Нећ |
| буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје м |
| ољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о |
| и, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фе |
| ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи као станац камен или као кула свет |
| дњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „ |
| утрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" /> <div |
| .{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„ |
| усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу |
| че поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — е |
| а сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се про |
| к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па |
| мо да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, |
| аже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се |
| је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их воз |
| ребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швига |
| ле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутил |
| ог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао |
| ирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не |
| и, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад |
| њарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чи |
| и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију |
| е у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ |
| та.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, так |
| жртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен |
| ежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима посл |
| а, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у др |
| па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога дру |
| месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац |
| елаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био |
| ћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, |
| свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао |
| > <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" |
| тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочу |
| о.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Арк |
| био, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила ск |
| поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="329" /> после ду |
| одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њи |
| кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{ |
| да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> п |
| гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му |
| у... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и |
| и се обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш |
| се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гост |
| по себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно н |
| ла је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу ка |
| нали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први оп |
| вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман |
| е га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још ле |
| p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачни |
| преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ н |
| ио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?< |
| само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један др |
| а-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Пе |
| језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни тре |
| то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чуд |
| Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога ти |
| вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с гла |
| </p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} |
| баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари кур |
| p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је ба |
| ло гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} |
| Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да потк |
| ћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ куртал |
| и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи ср |
| и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и |
| на или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му |
| тер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелш |
| <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обоји |
| е да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галициј |
| — Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то ј |
| ости и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа имађаху до |
| па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке си |
| а попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и пре |
| p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и |
| пира.</p> <p>— На спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још д |
| <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких |
| ло!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп |
| свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш |
| малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизм |
| p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да |
| , волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да пут |
| тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше н |
| то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жи |
| зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко пр |
| , знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та ј |
| ија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на |
| и, — ословљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да |
| ама се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа |
| ио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбост |
| па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије |
| зи, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>мо |
| стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако |
| Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта вели |
| б!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и |
| мо молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она оп |
| о са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Так |
| ца и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, на |
| осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа |
| ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој ок |
| ебра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они |
| — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.< |
| што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма з |
| мшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа |
| тиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу |
| ештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољет |
| касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једног маторог кусог пацова ком |
| у.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Из |
| е помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— |
| е силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све |
| р пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дам |
| чешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту пе |
| а па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак |
| ј стакленој тегли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, |
| ио неки лек против пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве опет црквене, где ће до године з |
| анку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан чове |
| стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвента |
| , па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћ |
| .{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Ша |
| у обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецед |
| во си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели п |
| п Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп |
| си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бит |
| оп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабран |
| му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и д |
| е!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам |
| у и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је поз |
| ом салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда н |
| све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог |
| и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га г |
| гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да |
| ињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и већма венул |
| ћу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебел |
| !...“ Питајте само господин проту; како му се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је види |
| зове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година |
| p>— Од поп-Спире.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{ |
| п Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, |
| ако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе |
| т поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога бил |
| мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се |
| е све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, |
| је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p |
| итулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његов |
| 318" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај |
| едва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити дев |
| су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транж |
| мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку па |
| па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару |
| да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џ |
| ан неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Пе |
| ког платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта |
| ао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, |
| веку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), |
| ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први мома |
| другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако |
| у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што д |
| — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} |
| <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну |
| два је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му ко |
| ика бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је |
| де?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу не |
| о је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кење |
| ај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим за |
| с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А |
| еп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас |
| га.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немил |
| ко звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кида |
| престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислил |
| мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, |
| једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљив |
| ише књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири |
| боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла |
| ила) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири к |
| рче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке |
| ужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Зауставља |
| е отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и пр |
| сам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуц |
| о, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане |
| ему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</ |
| ла, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према |
| наде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском |
| струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још ув |
| аје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, |
| има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овд |
| Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је фака |
| мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше своји |
| на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предик |
| ала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и покл |
| ном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — |
| ога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напиш |
| дите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове н |
| њ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после |
| ном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отиш |
| S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до д |
| -Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије јед |
| la">corpus delicti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— |
| нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па |
| .</p> <pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну |
| >.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут |
| ’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше г |
| д се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је |
| се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да |
| а.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи г |
| глих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек |
| а је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— |
| еднако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер |
| , знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да |
| ли јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо |
| уж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно |
| иди, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам |
| о нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а же |
| међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{ |
| ој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје к |
| ном пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући по |
| иле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била |
| Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> |
| копистила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују изд |
| рквом, да крстите новорожденог младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћи |
| не, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о ј |
| е не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди |
| е.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и |
| је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; с |
| фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то |
| еташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP1894 |
| секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно в |
| Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и |
| пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа Спириница.</ |
| ли кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дромбуље, фрула и га |
| где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, |
| Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава је |
| } Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида |
| — <pb n="27" /> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га н |
| тавити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школ |
| он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <p |
| „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако за |
| ворио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послуш |
| гословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да ле |
| на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље пут |
| све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт |
| одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најп |
| > си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем |
| али!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крм |
| ажио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за |
| та. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ва |
| неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи |
| шењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да |
| >— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, |
| а ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би |
| уде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у |
| ема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара д |
| ти у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да |
| ка вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p |
| познати тропар шљивовици: „Пресвјатаја мученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштв |
| и тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу |
| ма овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету |
| <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</ |
| само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи |
| н попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога |
| не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задов |
| {S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ... |
| обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфантер |
| Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они па |
| р врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више не |
| уд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као |
| ...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Как |
| ла!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ |
| о кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог м |
| у ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, |
| ао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерк |
| мојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— |
| помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а оп |
| је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме |
| их све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послет |
| учица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало |
| !{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, |
| а се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш |
| и осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За т |
| ћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник |
| 276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, |
| ди су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, |
| под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран |
| прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога... |
| >А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господ |
| {S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, |
| која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један кр |
| а Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} |
| Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и то |
| види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S |
| а тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32" /> господина Тривун |
| „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског а ка |
| ш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за |
| или се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде |
| адале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала |
| а глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а н |
| селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод каб |
| вога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подн |
| е сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је |
| о од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— |
| кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег |
| ла и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приб |
| а се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb n="72" /> |
| оће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} |
| ам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— |
| а брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако |
| бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, |
| за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узм |
| ра, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта |
| читељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекива |
| талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и |
| пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепо |
| "105" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врл |
| сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам ср |
| враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је |
| ко спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јер |
| , чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на |
| о рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћи |
| овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи |
| ће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева |
| води газдинство, да претходи примером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућ |
| део на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га |
| бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи н |
| зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онак |
| стајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће та |
| — што досађујеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, у |
| ода попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па |
| говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако пос |
| познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере коли |
| S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите |
| — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу с |
| лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> |
| ставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се у |
| и.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, које треба да |
| баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми |
| недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачк |
| благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме |
| спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а жен |
| после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{ |
| а, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако |
| ерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi |
| и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а ре |
| сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега ме |
| њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријате |
| аш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?< |
| тој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, |
| кође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој |
| илова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов. |
| а; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом жит |
| дно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Мелани |
| ма њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски о |
| м а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а п |
| а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на |
| одаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још н |
| до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутил |
| излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет би |
| hi>„Заставом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; |
| и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p> |
| да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетил |
| донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да ва |
| оменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у |
| с Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одгово |
| ла добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св |
| ом да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се т |
| да је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и |
| енску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвоздени |
| вогрошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно поле |
| ала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане <pb n="381" /> чизмице са златном ру |
| и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро ни |
| знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и |
| Габриела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, |
| процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{ |
| етињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, п |
| ена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па |
| ве раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет ситних сребрних пуцета, око в |
| аједно са природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга |
| младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврн |
| на баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и |
| стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког |
| идљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у о |
| ла кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах о |
| </p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам |
| -Цвечкенмајер!!</p> <pb n="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</ |
| , никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонап |
| маћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, ј |
| и Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а |
| о шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о! |
| миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да |
| рује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуб |
| је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по с |
| и, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешн |
| од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му г |
| ворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а |
| ут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које ка |
| а шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} |
| рске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му п |
| ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само дв |
| p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку ви |
| да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то бил |
| запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате |
| а сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала |
| ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него не |
| здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се |
| ловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код |
| а јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претре |
| у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а про |
| пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова |
| бљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији ни |
| пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свиле |
| чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на |
| лако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је |
| А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са ст |
| uote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Не |
| а,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p> |
| о није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што прог |
| > <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби |
| у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то |
| ло.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако сп |
| и вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да |
| ом га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Мо |
| утник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјави |
| раби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где |
| нство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекл |
| се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па |
| издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само |
| и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пу |
| них и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не |
| а Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прог |
| А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Ис |
| преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом кер |
| те.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па |
| Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добр |
| комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да т |
| у, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разгов |
| по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није о |
| Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше |
| же он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господина супостата, сви су они до дубоке ста |
| ознато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писм |
| у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марам |
| је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера |
| обелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда |
| а, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој |
| ико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, |
| у и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско с |
| иди онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображ |
| — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, |
| јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног |
| стима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што |
| спођице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, госпо |
| Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене ч |
| .{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћи |
| заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а |
| колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широк |
| брих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празн |
| одно међународно пристаниште од барјака на <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је |
| аца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi |
| ио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накупила се дец |
| } И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била |
| ер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} |
| чица на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћ |
| а је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се |
| рена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и |
| и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако |
| ко је једна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на је |
| фкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске |
| дић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног м |
| дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори |
| ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечк |
| ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! |
| раги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, |
| мо: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћ |
| <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство није оста |
| ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И |
| налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванр |
| каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накарадним |
| еру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарност |
| проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментал |
| да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика п |
| ену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каж |
| дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да и |
| расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и ви |
| и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гл |
| крви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ |
| прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S |
| живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то |
| ..{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А |
| нкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врхови |
| што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Беле |
| b n="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читао |
| сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да |
| рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као ма |
| .</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цица |
| ушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: |
| откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостив |
| месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна друго |
| љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, |
| ао што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корет |
| ицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је б |
| це не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управ |
| е и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену уг |
| и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и о |
| х нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, пр |
| ознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p |
| лним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде |
| ва, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите? |
| ајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расп |
| о књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p |
| па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не о |
| види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпо |
| а Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам |
| е утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} А |
| n="314" /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допа |
| рас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <p |
| а Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћир |
| заглушује топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане рит |
| како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавил |
| погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! |
| , ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето по |
| лавама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се н |
| јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд |
| /p> <p>Чарда — једна страћара, нахерена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојта |
| Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке |
| ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код он |
| и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и |
| о извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док н |
| и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке године доносила род |
| у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb |
| ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p |
| исне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа чита |
| ш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— |
| жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бел |
| га Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па |
| и и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за тај изра |
| у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колик |
| ну и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла |
| . — ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра в |
| >Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је |
| знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па го |
| белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви |
| Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели п |
| на носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео |
| и одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала |
| п-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе ш |
| их двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и |
| } И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бог |
| } Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло деликатне природе, па је он |
| ти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојк |
| а мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош |
| реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, п |
| одило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Си |
| родужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та д |
| касто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола |
| ше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, ка |
| него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели цел |
| ним фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али к |
| себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и |
| отребе премештати ствари с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о |
| поја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је |
| на на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпо |
| е!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова по |
| , луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако д |
| ом!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S |
| е иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и нос |
| а дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пусти |
| поја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире |
| а Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звј |
| к и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ер |
| а.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандро |
| ајући густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фа |
| слим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} |
| це“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази |
| По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глист |
| ?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да |
| нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што |
| еје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а |
| ког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и стр |
| очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{ |
| м право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да |
| а. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, госпо |
| а и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запе |
| ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, |
| у бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још |
| >— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, д |
| пијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све ни |
| једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Бе |
| — рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326 |
| ле спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хиру |
| настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што с |
| а а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки све |
| а Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — уме |
| ло кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све з |
| днела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једна |
| немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, |
| га таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Сп |
| још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секр |
| па оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од пр |
| јка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> < |
| прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... ова |
| метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље с |
| е удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" |
| S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђо |
| што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на ови |
| мена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да му ум |
| S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на ј |
| био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да л |
| а; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи |
| је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, |
| По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у куј |
| од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала ка |
| и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда п |
| , па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да |
| у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по н |
| друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама |
| Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дат |
| >Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети! |
| {S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под ш |
| " /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се |
| ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно |
| и и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S |
| <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који из |
| n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и пла |
| адији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ |
| b n="51" /> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида |
| рин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава ко |
| рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамин |
| елела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да д |
| аве, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети на |
| адену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда |
| то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! |
| ђи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја |
| б не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „ |
| омаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, |
| , и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад |
| римала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једн |
| кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим е |
| ад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме п |
| .{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то вра |
| ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он |
| ак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи |
| иде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или хул |
| протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пр |
| ена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару |
| аглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како о |
| е кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му зај |
| ру док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре |
| <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љу |
| !</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам |
| у, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{ |
| ђаја у претпоследњој Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омлади |
| опала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна |
| ао Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје ј |
| пред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<for |
| што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се ук |
| ји гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у |
| на срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је по |
| и она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, ма |
| још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и |
| S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој м |
| . окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>словенски</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ј |
| увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула |
| само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сип |
| цир; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр |
| е.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике на мору</title> или <title>Последње дане Помпеја</title |
| пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... в |
| е чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба о |
| тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића к |
| попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S |
| дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу ба |
| ле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно уп |
| ма и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кик |
| у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једн |
| ње, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић’, |
| свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш |
| како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му |
| цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно на |
| ела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чу |
| — Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, |
| она је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и д |
| дговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сок |
| <pb n="76" /> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од к |
| бац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та к |
| ула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а |
| своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије р |
| .{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нес |
| тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталн |
| ; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> |
| ало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти |
| клон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избиј |
| од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним млади |
| лајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече |
| уљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине |
| му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог ње |
| талац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног |
| ешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу |
| Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — ве |
| а била да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој |
| однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сва |
| мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђавол |
| ом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi |
| чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотогра |
| ула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа |
| , а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна. |
| лар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола с |
| м завађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим |
| четкан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да |
| и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, |
| не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, |
| ог опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по |
| у, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — не |
| сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро |
| Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p |
| 54" /> онако стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, ко |
| Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, |
| и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, |
| /> ради Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — |
| преотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ов |
| шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p |
| да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и вол |
| реко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће |
| рви комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</ |
| ј се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде т |
| шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца ум |
| е поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђа |
| ка и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а м |
| ама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За |
| као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> |
| че попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од |
| е поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потп |
| се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, |
| Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије |
| окрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху |
| дима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп- |
| ати још неке подробности које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ пост |
| а њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у С |
| ас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — п |
| .{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти |
| дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах следећег секунда |
| па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p> |
| ’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет |
| испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или |
| ак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унут |
| ику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, |
| p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с израз |
| дуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај п |
| раву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лаж |
| Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и до |
| тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему |
| и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком |
| ји је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо |
| шту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета п |
| једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах на |
| ароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све осн |
| бекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, |
| о је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан |
| с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла |
| домаћичину.</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— |
| меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шап |
| е контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамље |
| дин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан. |
| ама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак је |
| гет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не з |
| > <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја |
| више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и |
| S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на |
| други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери |
| да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то раде заверениц |
| и, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид м |
| .</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не ја |
| а и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред |
| нија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу |
| а жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се је |
| > <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од |
| мешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки по |
| је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заједно продужише пут у р |
| гледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се |
| се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло! |
| гу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><foreign xml:lang="fr">Poesie</foreign></hi |
| куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S |
| и.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но |
| е било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговор |
| ога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спи |
| е обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" /> домаћина који г |
| ком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случај |
| то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочиј |
| н према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим з |
| осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни ну |
| — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се пол |
| уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова |
| оша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> <mi |
| епо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочи |
| воје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраме |
| а, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дуд |
| усти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, |
| пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојк |
| је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу |
| ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с ов |
| вени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из л |
| цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволе |
| о на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо |
| и клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме нем |
| ржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лет |
| с од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од то |
| <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више н |
| заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} |
| веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а к |
| тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле коба |
| чавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читаво |
| једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена |
| премају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако |
| помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да п |
| , на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, так |
| ша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, |
| ек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попад |
| донда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује бар |
| се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; ил |
| и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без |
| ли у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили гл |
| ва наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запе |
| ова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су г |
| него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, |
| {S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на |
| наге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, д |
| ела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла г |
| изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога |
| оделу, у разном душевном расположењу и на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њ |
| је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибил |
| тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја |
| а овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно |
| нако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и |
| у, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да < |
| зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласо |
| ољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почес |
| кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа |
| ако једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је жи |
| лу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати |
| олете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на коњима. |
| овит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, нај |
| га једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је |
| а је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и зад |
| потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако |
| зговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуч |
| ти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази |
| ћом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ забор |
| попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријате |
| парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је пр |
| еш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то |
| чкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па м |
| е су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата но |
| че, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p |
| ! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој све смета п |
| ића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обича |
| таде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по |
| S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом игр |
| нај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишови |
| е бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила |
| у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти пом |
| ј малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какв |
| ра да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову дов |
| снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани ома |
| зведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи ск |
| ш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за |
| посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, |
| ну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна |
| пира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите |
| и сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Сп |
| о, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S |
| и, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша пол |
| ад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> <pb n="364" /> <div type="ch |
| p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепш |
| л’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој |
| рио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{ |
| и, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир т |
| —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па |
| ода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потуче |
| ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... |
| уни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијск |
| приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Он |
| ијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ зна |
| ато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женск |
| апижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, |
| ли смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од |
| — Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом с |
| ло наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крс |
| > и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да |
| ачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама |
| е онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} П |
| из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> |
| а и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни д |
| то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецед |
| у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из |
| другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да |
| тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Зат |
| ремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начма |
| ту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, |
| под пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По |
| али, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други |
| одаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду |
| мшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад п |
| де се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S |
| т сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и |
| <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, јо |
| он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је б |
| вецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све |
| и, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће пр |
| је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити |
| спи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар толицну чаши |
| је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да |
| !{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обе |
| опу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он |
| ворену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех га |
| дине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обоји |
| о се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две |
| вај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> < |
| ипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала |
| три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из |
| ање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, д |
| ам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити |
| налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} |
| Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не дон |
| још једнога <pb n="285" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су |
| се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напосле |
| дија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шт |
| .</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме полови |
| ...{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... |
| тавља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за |
| махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред ка |
| <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као р |
| еку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то |
| оган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожури |
| ао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам поче |
| них честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до |
| о и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> < |
| а би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</ |
| ако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или |
| а нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава ком |
| е и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а |
| какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније |
| ље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју о |
| аџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умиру |
| аче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отвори |
| аплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин |
| у се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> <p>— Т |
| tle> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја суд |
| ек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не нато |
| S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад |
| кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искоб |
| врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то с |
| ој Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајче |
| у ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу т |
| ве лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом т |
| ријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци ст |
| ајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милост |
| > луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на |
| даред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у |
| сретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено |
| је њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако |
| је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слаб |
| ачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и не |
| ели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја ко |
| мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшил |
| држајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој п |
| ба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па он |
| а, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови у |
| е?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом |
| старежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда |
| лику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — |
| - рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње |
| ја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нис |
| и понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски са |
| Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </div> <pb n="157" /> <d |
| ли сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане п |
| да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к |
| к’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о< |
| ове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n |
| ад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к |
| —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јад |
| е на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} |
| како, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако |
| , прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себ |
| едно јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у друг |
| швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и |
| и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и и |
| ауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичиц |
| Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из за |
| зашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше |
| да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — |
| рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту |
| да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге в |
| ркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције гос |
| ерних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видет |
| тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита д |
| идим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— А |
| знајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу само то, да ј |
| собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до |
| Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— |
| ару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару о |
| у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле — |
| и као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на у |
| на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па |
| еље, отпева једно „<title>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} |
| о нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто н |
| reign></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ниш |
| ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највесел |
| и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам |
| презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богоб |
| тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један о |
| Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију.. |
| с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... |
| Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како жи |
| све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса |
| свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та а |
| лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? |
| ? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ до |
| па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их извед |
| ка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није н |
| о таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“< |
| , шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа |
| ма не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рад |
| сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} |
| > <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, нег |
| нда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, д |
| је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да приста |
| из благодарности <pb n="153" /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писме |
| ло нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена |
| добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не |
| п Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пера није би |
| луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, грдну |
| јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У с |
| на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо оч |
| ију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било ова |
| ом није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380 |
| ојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</ |
| мислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом с |
| туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин дв |
| <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу |
| би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и о |
| бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке во |
| Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p |
| као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила „Поетике“</ |
| домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау- |
| ани спасли свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошани |
| шта, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронца |
| тежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а |
| повима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и с |
| стак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да свр |
| .{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто |
| ј зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мал |
| Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из |
| господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупа |
| <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> |
| га.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице св |
| лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>........ |
| ала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба о |
| иног завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска д |
| а шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не м |
| из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патварист |
| какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се |
| абака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из по |
| о, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада |
| веда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не |
| , а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је |
| ?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први |
| ољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао м |
| цу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може ра |
| а главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми |
| рица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих |
| в блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао мно |
| !? — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у |
| попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и |
| , ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није |
| закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо |
| ору, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, ма |
| леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако ос |
| наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да |
| Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега |
| ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, |
| ечкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебел |
| збио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, а |
| азом једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. |
| е није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само |
| е.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не |
| ли је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у живот |
| <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на |
| о сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да |
| им добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и на дру |
| у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на друго |
| /p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар |
| p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јо |
| и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, зат |
| онети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмој или дев |
| угачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповет |
| е се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако де |
| {S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их.. |
| , по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом к |
| бу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, |
| а, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, |
| Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене |
| е оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у |
| , — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај то |
| р са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав ше |
| д поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. |
| гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо н |
| оје је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она и |
| у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још ника |
| S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио д |
| е Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њ |
| мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Си |
| више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле |
| } Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор |
| ори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} |
| S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, |
| гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза тра |
| прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не сл |
| наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно ње |
| потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто |
| ам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша п |
| ојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, мо |
| Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} Ови прок |
| једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Њего |
| , шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајпти |
| урмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми је |
| ега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, |
| добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме друго |
| осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се б |
| — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом кл |
| о стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именов |
| а иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта! |
| ла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се та |
| а ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали... |
| мање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као |
| е ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. |
| он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на |
| ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред |
| ила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљ |
| ала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се то |
| сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не |
| ије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још |
| ал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете |
| о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се изд |
| кем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као |
| само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ к |
| и пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика сво |
| и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџариц |
| то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима см |
| дове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ |
| времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и |
| ко други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево ова |
| кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и |
| вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, |
| е себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помисл |
| > <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се ма |
| радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намест |
| ’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> < |
| вољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> |
| >— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, друг |
| ло покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник оти |
| ивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини |
| рмеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђав |
| дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је |
| ше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} |
| слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбиро |
| м још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврат |
| па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к |
| залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно |
| као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу |
| би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега с |
| окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и |
| о ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино |
| — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n="274" |
| сца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је по |
| l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што |
| аљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од се |
| ? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — |
| ерна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p> |
| се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о кр |
| — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже |
| каква интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није мо |
| сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје с |
| — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви |
| вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ |
| ио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — н |
| млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке |
| амо крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, |
| ја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва к |
| шевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види |
| /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде |
| јући кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час и |
| S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако |
| а, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп С |
| И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, |
| и многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке |
| време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахн |
| носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га д |
| , ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају |
| и? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се сме |
| у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, |
| здише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покој |
| он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржава |
| има, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, |
| баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А |
| већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, |
| који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окаме |
| узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та |
| у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — п |
| змакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi |
| воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме по |
| , Персида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{ |
| иће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — |
| а пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задов |
| ело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је |
| ни, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама |
| бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Ни |
| но“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком прави |
| о туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml |
| о „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене н |
| кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и |
| , молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика |
| дића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, д |
| и руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију. |
| ро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„ |
| ; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он |
| о јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав бла |
| и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледај |
| човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје |
| . само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и по |
| оглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и |
| лабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је доб |
| аче иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарс |
| ресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, |
| мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Бож |
| pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па |
| у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало |
| очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’ |
| аш у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а т |
| лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излиш |
| пет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, |
| пођа Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије ба |
| ији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо је |
| тра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њ |
| се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмеја |
| раге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље б |
| форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milest |
| ли Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретк |
| ас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — ск |
| па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав |
| радије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејство |
| ивота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, ка |
| е, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико |
| ваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла |
| су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’ |
| ћи а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са млад |
| гу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, к |
| миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi |
| о... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с |
| ко учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја |
| е (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а |
| х кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада чит |
| из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја |
| фа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заб |
| а... гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ |
| лизу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики |
| шава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај |
| Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру иноверних попо |
| ња иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мал |
| ашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам |
| би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја б |
| каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био т |
| /p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</title |
| а ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога д |
| stone unit="subSection" /> <p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име |
| ..{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} |
| ала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало |
| ално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не |
| "34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па |
| лим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде |
| <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу де |
| топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше по |
| зујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <m |
| источника бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и од |
| толици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Ју |
| цима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —< |
| м Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му посла |
| ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори с |
| неких <pb n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авли |
| где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је на |
| /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак н |
| ; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздан |
| добро.</p> <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</fo |
| тији, докле није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, но |
| ="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и руме |
| д баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним |
| свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, |
| и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном |
| им“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о гол |
| а обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко го |
| ма вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; |
| аки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је м |
| p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мор |
| га и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="3 |
| д очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, н |
| а кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’<pb n="194" /> ма |
| у виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да мал |
| i>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да |
| </p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> |
| р толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одв |
| п-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међу |
| љ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прел |
| пак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви пошт |
| апитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервоз |
| нас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри |
| о.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, |
| мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема |
| је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне на |
| нутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та шт |
| и све столице откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи |
| нику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то т |
| мара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на кре |
| еса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!! |
| вица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да покаж |
| је које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико |
| н седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо |
| <title>Буди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу до |
| ноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај |
| све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских м |
| а Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за |
| рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има |
| “; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</h |
| у и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге |
| то Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древн |
| естала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и |
| } Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пи |
| ваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њи |
| јвећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, ка |
| р и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одма |
| је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољу |
| 47" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види |
| ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош |
| тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Све се забринуло.{S} П |
| у сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је |
| едника који спава и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ни |
| о заслужене каштиге, получи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја |
| се на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само |
| а трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и |
| јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан |
| о икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа |
| како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n=" |
| а дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и ву |
| ујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављај |
| за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свог |
| нако по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљ |
| ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да ц |
| о к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стањ |
| .{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је види |
| док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо |
| ранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и пр |
| ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ре |
| а сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варо |
| је стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штић |
| е мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш |
| , оним крупним „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом ру |
| томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па т |
| у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је |
| pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме |
| обља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад прође |
| ваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса |
| {S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Б |
| кобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и ј |
| Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну к |
| путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, јед |
| ови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> пев |
| нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене |
| јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра поч |
| ква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима |
| утником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћа |
| вати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Си |
| кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду ибер |
| вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. — П |
| ре Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливал |
| а, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} |
| а ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми |
| вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него по |
| аво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, наопако, не |
| е мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јула је |
| жу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бој |
| аш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гу |
| ука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако |
| поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и по |
| ележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад |
| пира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Сп |
| <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га по |
| пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни би |
| ак.{S} И сад морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора |
| епша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана рум |
| о меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. |
| м бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</h |
| му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповед |
| о тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi |
| огу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један |
| ш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гле |
| вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, |
| рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас на |
| сари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас с |
| део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га |
| држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да с |
| ло нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила м |
| ош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — |
| ја јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
| премила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа С |
| лила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишл |
| му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека |
| сванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — з |
| ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће м |
| мо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њ |
| тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да |
| нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере |
| та — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио |
| ву, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете п |
| а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да |
| дна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне |
| а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулин |
| д вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{ |
| о <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мисл |
| е овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, |
| ти!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га |
| /p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо |
| е кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — |
| женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p |
| очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође к |
| Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} |
| нак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па |
| упака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стере |
| ћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део |
| шку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја |
| о смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јул |
| Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом |
| елеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста л |
| а прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези удавачи тадашњој), и |
| гостољубног пароха ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао |
| ст његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{S} И где год ј |
| е, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, |
| је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, него г |
| на ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало с |
| {S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два |
| ели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{ |
| а, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска |
| питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна |
| јана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, |
| образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а |
| ног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њен |
| у“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познат |
| адије примиле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да |
| им лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па |
| е није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, н |
| дала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> <p>— Изво |
| положили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, |
| а и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на о |
| ћем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га пре |
| ва он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господин по |
| гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом је |
| <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p |
| се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— |
| к прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, д |
| чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу |
| едоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плав |
| ем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, |
| да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прос |
| о, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ма |
| ктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира. |
| шта говориш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ ра |
| ит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци гл |
| на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се цен |
| шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; |
| већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је |
| малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Х |
| } Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисл |
| кирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћи |
| жем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, |
| јни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало пр |
| шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натена |
| о јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а на |
| грешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: ка |
| то. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје |
| потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Сп |
| и много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро |
| ик давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонар |
| а га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Т |
| ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадиј |
| {S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па м |
| гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола |
| ету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и |
| д у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамо |
| усима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку |
| о веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а |
| S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспа |
| еког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује п |
| гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — нема |
| оме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа П |
| > за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква |
| њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, |
| и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је |
| едаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им |
| ат (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева), да му отпева ону његову песм |
| лати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира к |
| Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позитурама, изразима |
| држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је био једа |
| пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто к |
| е...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зак |
| долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида |
| ајлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Ода |
| ати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми |
| анда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> |
| ’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то |
| рисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, те |
| кадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, д |
| о је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као ен |
| а шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Ко |
| зом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али ш |
| ају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па по |
| е својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и где да га н |
| време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ов |
| {S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну и |
| ина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа |
| јући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и |
| прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта |
| натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим у |
| одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина ло |
| ожићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати з |
| ад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, |
| оберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам |
| јних средстава.{S} Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом |
| вета Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам запо |
| ругих саобраћајних средстава.{S} Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се деш |
| али, него све оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива |
| ло, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где |
| ванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља.{S} Он |
| другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад т |
| м љубоморношћу.</p> <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и ло |
| су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексу |
| а да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је жељ |
| рена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молит |
| су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орм |
| младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше див |
| ћи, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успо |
| subSection" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој, гостинској со |
| афту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунил |
| ... не устручавајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на к |
| нати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себ |
| се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукц |
| и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је |
| излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци пр |
| ених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили прем |
| е дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржа |
| и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима и |
| Молим, молим,... не устручавајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу |
| е!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не устручавајте се н |
| — Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад пр |
| да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би |
| башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубље |
| секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми |
| и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а |
| већи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну г |
| дети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} |
| рвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} |
| попити колико тројица вас садашњи после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то јо |
| о и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb |
| кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки |
| био за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај т |
| беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је |
| а.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видеће |
| а својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, |
| поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово ов |
| удити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А о |
| “ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље |
| згоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он |
| и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која је |
| овости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била та, што кроз |
| ви скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био ј |
| изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним колима седе две прије, гђа Сида и |
| а, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шт |
| романима о којима се сувремена критика најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — в |
| ме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо <hi> |
| <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако уз |
| излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми, што, |
| на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са велик |
| шло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме |
| {S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији корак“, што р |
| ла и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење |
| у своју најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} |
| п Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{ |
| итала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињо |
| мо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала |
| пред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и |
| не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се |
| ак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само п |
| рочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Тавн |
| и)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стаб |
| то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и |
| ли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним клом |
| Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-по |
| љања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и |
| ни укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из б |
| ема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, |
| > <p>Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншкола |
| поведио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су ист |
| ерска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да |
| <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — извињује се Пе |
| /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој, гостинској соби.{S} Намеш |
| о је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оц |
| ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да |
| , а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све |
| по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није б |
| и остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „гр |
| а кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српс |
| их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу по |
| он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и |
| тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је |
| у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути та |
| ову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поруч |
| гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по вазд |
| После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{ |
| ворила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад |
| сно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n=" |
| тена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се ник |
| то је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у |
| тан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и |
| п Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{ |
| крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашин |
| се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је тр |
| тала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, |
| дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, в |
| ч уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том за |
| умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивал |
| и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије.{S} Меланија је знала немачки, знала у клави |
| о и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му место дају за столом, јер због сватова |
| ведан тестаменат.{S} Господин-попи опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа н |
| љивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце би |
| 370" /> Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала |
| дене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога |
| је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред з |
| зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не |
| о је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Еписк |
| која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађ |
| у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Беш |
| ад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и пр |
| "367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принц |
| па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <for |
| лузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накарадним српским језиком и уноси шале и смеха у сумор |
| и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S |
| о лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда |
| има —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што ка |
| стало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је сво |
| ег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, господске персоне, што рекли. |
| уком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продуж |
| разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни ње |
| и да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љу |
| ти; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето, |
| нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секир |
| ожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на |
| ела се сва занела слушајући курмахераје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изј |
| ки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, та |
| на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну пра |
| није устати, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да пр |
| е, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p> |
| радује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за |
| Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију г |
| али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан што је т |
| су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџ |
| евао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошл |
| села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече пр |
| е не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га |
| оћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела |
| нмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо |
| ровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио |
| едно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и саопшт |
| раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} |
| менио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да |
| изме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандило |
| е и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш бела |
| шлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као о |
| } Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе ил |
| прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог |
| ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у св |
| је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих жив |
| а поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила ком |
| <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рође |
| нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја |
| дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, |
| ацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што н |
| го, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понаш |
| еном</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ће |
| г лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, |
| pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у св |
| каз јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саста |
| , па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — |
| гет и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> < |
| казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију ж |
| „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ К |
| е и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, |
| хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ |
| ве чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај. |
| па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом |
| о, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу |
| том разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не |
| а па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо |
| ајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је |
| дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јули |
| /foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у м |
| Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>м |
| немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и |
| змогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ј |
| а једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба |
| .{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Гот |
| акле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате сло |
| то... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у ро |
| ! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Ј |
| п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо ко |
| га данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па |
| Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и ко |
| аже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један |
| је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о мил |
| андор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овам |
| сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да |
| ас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп- |
| е једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се пр |
| очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа |
| надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, п |
| Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговар |
| попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купус |
| > <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кр |
| ба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопа |
| то тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— |
| н сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb |
| !{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; |
| > <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после |
| ећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас< |
| ма, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи |
| оздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођен |
| бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, с |
| ја, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан |
| натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је сла |
| ао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо п |
| ’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три м |
| нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’к |
| ужи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да с |
| Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, |
| ад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се |
| се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко з |
| биних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова з |
| епше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био |
| дне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама с |
| бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна б |
| а падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!... |
| е, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је в |
| а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом |
| још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису об |
| дика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} |
| аборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сид |
| ци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И |
| а пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрз |
| оклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни М |
| рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала |
| ан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за |
| цу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{ |
| едног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографи |
| ола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема у |
| ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стан |
| е ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та шт |
| лен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> |
| <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства |
| ај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се |
| !{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он |
| нијој, тако званој, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било ј |
| и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђур |
| о је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила |
| S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабета, шифонере |
| ан свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из |
| >„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само |
| само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на |
| ’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онак |
| tone unit="subSection" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој, го |
| рдевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање вре |
| ива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су |
| е и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у |
| дак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се у |
| ем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, |
| ирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалиша |
| их девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „А |
| ке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спад |
| дан! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда П |
| “ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад |
| л’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос о |
| онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Т |
| hi>превара</hi>, или — вели Екселенција намрштено — или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А т |
| у собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је |
| одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје с |
| је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>После мало кав |
| ’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце нећ |
| е ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали |
| гу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велик |
| /l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi |
| јашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад с |
| На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погр |
| аћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, нег |
| лија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И- |
| врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запи |
| ву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>П |
| i>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорско |
| мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од поп-Спире.</p> <p>— |
| мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само |
| жде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он |
| >Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијо |
| сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Е |
| 07" /> <p>— Од поп-Спире.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через мла |
| и и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро |
| р... несрећа, велика несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} Каква несрећа? — излети поп-Спира. — Како, |
| — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!< |
| {S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само каж |
| но; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и госпо |
| ење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{ |
| свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, јо |
| .{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио га „ |
| вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с др |
| вила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — |
| тао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака дик |
| шунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, и |
| женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива |
| виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лек |
| једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штрикераје и признају и са |
| мана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа |
| —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још |
| > <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, |
| но кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" |
| каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је ве |
| јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он још мо |
| ије имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <tit |
| заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спира! |
| а и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет чи |
| ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина |
| свештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само |
| млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, |
| оп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу |
| — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је |
| </p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — р |
| Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао ка |
| — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та |
| еротеј Драгановић, <pb n="22" /> кад је написао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој< |
| уди који памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима или |
| муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је з |
| Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку</title>.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| а чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му |
| два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе |
| књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају т |
| е вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S |
| плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.< |
| акало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код с |
| а дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих некол |
| о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, д |
| е и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадав |
| стави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и |
| гу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а о |
| И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово |
| ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира |
| бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји |
| аћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док |
| е, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта |
| ом ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко ш |
| >„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти |
| ело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p |
| а доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан |
| мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који с |
| чеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило б |
| Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се |
| нда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си |
| .. врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n |
| амтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само |
| предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад из |
| оша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерал |
| ој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И так |
| оне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво п |
| и позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржњ |
| чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомиј |
| да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти |
| о је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко време наса |
| н долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је сл |
| размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет ср |
| ек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестра |
| /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Н |
| јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p>Као мала |
| опадија га је једнако утишавала, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке |
| што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, кој |
| Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали |
| јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са ду |
| каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“! |
| ела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недељ |
| и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида |
| а она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, ш |
| перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по ко |
| се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу |
| о лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво |
| њеном вредном и полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне |
| або се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад и |
| Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— |
| иван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њем |
| не наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке п |
| ти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати |
| ма; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} |
| ива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом го |
| о, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Мелани |
| , Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у |
| нички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћир |
| еца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконија |
| — Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа П |
| цо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и |
| } Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини |
| ких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пр |
| е.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> < |
| а-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох са |
| цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у |
| нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако ис |
| броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже |
| има забаве и провађања.{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се |
| >А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље |
| — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај м |
| ар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, кој |
| атора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами м |
| не у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано |
| прстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Јо |
| праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (и |
| то пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} |
| бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде |
| ме вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти |
| собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S |
| да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго де |
| два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ра |
| Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако п |
| ру удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и |
| Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не и |
| кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} |
| а.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима. |
| останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је сп |
| тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можд |
| дија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} |
| леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, господске п |
| тити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне |
| вују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало ц |
| уло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Хер |
| хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика ниј |
| .. могу себи представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „как |
| већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p |
| е...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати с |
| ако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, б |
| ако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарал |
| свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224 |
| епријатељство, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина |
| аш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек |
| остепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар не?</ |
| , дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио по |
| тење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које ј |
| о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p |
| аји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима о |
| све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад |
| рло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, |
| кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вел |
| и дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у |
| ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S |
| ачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— Ја, наравно |
| креће час једној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-П |
| аква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и паро |
| знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су |
| подина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па |
| је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет |
| о сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} |
| ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се |
| да?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је |
| тале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће |
| ременом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S |
| ли, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ства |
| у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокак |
| оту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, уз |
| ари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је нек |
| е дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмањ |
| ујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (го |
| е у себи помислила —, то смртном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (н |
| ћане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: „Ите |
| равно.</p> <p>— Ех „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</ |
| одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</p> < |
| фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад |
| мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и уч |
| бар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је од |
| се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд |
| — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину ку |
| Нека, нека! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, |
| године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’ |
| опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају |
| мадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb n="206" /> д |
| ућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он нап |
| оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћи |
| у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше |
| беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре нег |
| — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што дого |
| били тако снисходителни према мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју ку |
| ла у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једн |
| его кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полиј |
| ахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи пот |
| уле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапај |
| из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапу |
| једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро об |
| диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку |
| илов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за т |
| који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрља |
| еднако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све ку |
| ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> < |
| вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај |
| наће, да је златна и умесна она позната народна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вир |
| лагодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попад |
| арност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> нар |
| послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут |
| тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута једа |
| ида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прек |
| а и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> |
| м прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које ка |
| и једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која оч |
| се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов |
| али и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су м |
| лада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи виш |
| о гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу зат |
| и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му место дају за столом, ј |
| га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам |
| Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо |
| често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жуж |
| и и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изг |
| -попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкир |
| једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини |
| света, занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>П |
| едно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и ст |
| или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па ди |
| по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Ју |
| једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, |
| у другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповед |
| их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није до |
| ила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало п |
| па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира |
| сваког очекивања, добро.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учи |
| им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ нико |
| онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога м |
| оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим ч |
| говачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи пом |
| А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, н |
| оже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S |
| н Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан мла |
| Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу |
| си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи |
| , — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} |
| к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не |
| а ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је |
| ш, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на |
| ше сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти пр |
| и да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то ј |
| а сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице |
| формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред к |
| S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја |
| к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се б |
| не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси |
| </p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дав |
| у и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Оз |
| ’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, |
| Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели |
| тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од |
| —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на при |
| одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ т |
| штенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем |
| > <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бича |
| да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим в |
| и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол |
| а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ до |
| а а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и н |
| и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило |
| и моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем: |
| што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, |
| S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>Ово оволико сачуство |
| кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p |
| — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели |
| и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S |
| {S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка к |
| о рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још |
| то је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу< |
| т неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота |
| од поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Ј |
| /hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћ |
| га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што с |
| ојом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз |
| ло.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и бил |
| ротив, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени пут |
| ија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— |
| мре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки |
| Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — |
| стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем |
| г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорн |
| Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изразом лица а п |
| Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> с |
| два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-С |
| Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, д |
| ;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, |
| н и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо |
| Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне |
| јиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи |
| та <pb n="410" /> ради Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај на |
| оже још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећ |
| ра узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа |
| четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој б |
| т.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику бер |
| на.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— Та остани |
| а га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка |
| Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде |
| е, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то ни |
| д виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreign xml:lang="cu">Сеј ден јегож |
| лите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка |
| а су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно |
| о није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се |
| ри.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо |
| о тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога м |
| асно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по ј |
| еда га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што д |
| >Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме |
| , е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико |
| Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изв |
| је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позел |
| , — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да чове |
| у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо |
| ку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао |
| е ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни |
| е што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало лакше |
| зговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више о |
| поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље з |
| таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо |
| а отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си |
| гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му< |
| реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. <pb n="370" /> Фра |
| а сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђи |
| — А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли |
| <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фи |
| Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша |
| а каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже си |
| вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду на |
| ило!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти |
| p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда ма |
| ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као |
| ођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а по |
| наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — |
| осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако з |
| парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} |
| кања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} |
| већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три |
| >— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се изн |
| олива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека |
| о јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате ф |
| није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ |
| рцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} |
| а, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја |
| протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о наст |
| д неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до |
| екинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја прекину |
| аоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разгов |
| је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшил |
| <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} |
| прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у чему |
| и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од ст |
| а.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикива |
| к смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан |
| е што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} |
| гледаше је дуго.</p> <pb n="267" /> <p>Настаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час с |
| тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и по |
| е ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p |
| зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пен |
| .{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако |
| } Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушкују обојица окренути поп- |
| се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају з |
| ју, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати |
| сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, то |
| било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног |
| телој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово |
| е!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек |
| це не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама |
| тле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилич |
| већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора |
| леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> < |
| се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом |
| отила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печ |
| жа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела |
| о, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа |
| до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p |
| х, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има |
| а још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> |
| Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— А |
| е, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера на |
| . с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и |
| рже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладн |
| и.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те |
| <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим к |
| је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, п |
| паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила малочас |
| емам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између осталога, да није само око тога би |
| рај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’ |
| шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћ |
| ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Сп |
| раком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, г |
| p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из ак |
| од господна Ћире?! — рече радознало гђа натарошевице и постаде одмах много услужнија. — А шта ј |
| расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи |
| !“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! |
| ућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а |
| уше сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — која је ост |
| са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотек |
| е! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегн |
| наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... |
| дне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на н |
| Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!< |
| неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страдани |
| н.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она в |
| ад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у |
| а путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, |
| да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а |
| бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ гос |
| миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми |
| мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’ |
| је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, |
| ад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За т |
| беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345 |
| очекивања, добро.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од |
| и за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благоч |
| ути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева гл |
| те!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и го |
| бљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се про |
| ло далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, |
| њири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије у |
| јаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, |
| н, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Б |
| која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађење! — Д |
| > <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — |
| цу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари уч |
| кадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао ал |
| сти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима т |
| о! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете п |
| ну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му |
| Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо |
| ас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — ч |
| парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и |
| — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> <pb n="364" /> <di |
| на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да |
| , засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да с |
| то жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} |
| о дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — пр |
| </l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису у |
| <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савл |
| ако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам та |
| рошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, |
| о поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрат |
| з мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> |
| Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на ли |
| ала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер к |
| е одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да |
| р да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, нег |
| никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро о |
| па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре |
| Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се те |
| се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" |
| а.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само |
| идети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, је |
| јну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да сврш |
| ерцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у по |
| > да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа |
| тка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој |
| ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има |
| . — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никак |
| е, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, |
| псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па |
| ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу |
| о, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узе |
| али!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> |
| Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и |
| да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једн |
| олико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{S} Диван ј |
| е, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> |
| е што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето |
| у; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>п |
| дајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице з |
| рва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече |
| а, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборав |
| ите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се од |
| > <p>— Јест, научила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти т |
| р-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да |
| њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па |
| к и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунге и |
| >— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту п |
| морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам мо |
| од неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари а из |
| атима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хват |
| ирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — |
| ви што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А |
| лу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поно |
| могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; |
| ака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi> |
| 51" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој |
| е ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет го |
| на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет |
| та треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја бер |
| ред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити |
| {S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је з |
| та Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пу |
| Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>С |
| на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофн |
| Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од |
| ква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас |
| Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом ком |
| .</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сид |
| то му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> |
| унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да |
| авајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, нахерена на једну страну — беше празна, само један пода |
| утовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да |
| све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.< |
| трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SR |
| p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</p> <p>— П |
| то ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не ра |
| же, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога п |
| ро, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то о |
| а врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А са |
| еш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката мл |
| да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши пред |
| к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се не даду |
| да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког |
| то примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е |
| на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се ч |
| икада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред |
| аква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та |
| ила, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> |
| омшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милос |
| та делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; |
| писана.{S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, |
| заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па |
| побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски кап |
| много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, |
| њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> |
| смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина |
| !{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у |
| његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му |
| p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију |
| у, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу |
| не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи |
| и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а |
| сто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера |
| та!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли н |
| им!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га |
| /p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се |
| >— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило |
| <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колима |
| о вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш? |
| о лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васпитана мл |
| а сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српс |
| ошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензук |
| кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим о |
| красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд |
| на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно |
| баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о |
| у салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта |
| {S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} |
| Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— |
| један и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест мно |
| </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} |
| аја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, |
| своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланац |
| а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда |
| а и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек |
| p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се: |
| .</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — извињује |
| одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Не |
| “ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, |
| те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. |
| <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста ч |
| {S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n=" |
| итам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — |
| да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не |
| ито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да п |
| — Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94" /> <p>— Ванредно, госпођице. |
| обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам в |
| S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп- |
| ђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док |
| едно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини |
| дава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељство.</p> <p>— |
| Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно |
| украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди |
| побитан факат познат сваком правом сину наше свете православне цркве.{S} И један и други поп из |
| и пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој с |
| е и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Ш |
| еко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} |
| <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој ва |
| по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> |
| тераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жен |
| може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране мла |
| лији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па |
| а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, |
| киње, сузу жалости над несрећним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пож |
| p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још |
| ј бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми |
| на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких |
| једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се с |
| } Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим |
| рохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој че |
| јсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, |
| вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та не |
| знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волије |
| n="258" /> — „Паметнији попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и |
| е мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а стари |
| S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’ |
| ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p> |
| р.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> <pb n=" |
| ласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити |
| ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко св |
| ки сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсн |
| вим истим путем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Т |
| ачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини |
| ... па још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник |
| ња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, |
| : да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и |
| госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штог |
| њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко з |
| арон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да ост |
| па како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, п |
| а усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> |
| , одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и |
| лети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове р |
| Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} И |
| а или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича свој |
| } Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! |
| људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак ј |
| ас се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и |
| кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили |
| уће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И |
| unit="subSection" /> <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поз |
| ></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити |
| е се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишит |
| ва срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се |
| а чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девоја |
| акво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената поз |
| омним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него |
| о згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, |
| едао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и |
| Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка |
| равио терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} |
| а био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најм |
| ина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— |
| ш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глу |
| принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, |
| оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од праши |
| на му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на |
| и, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је |
| овлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S |
| о се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о |
| и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио п |
| ног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се т |
| варица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чу |
| ај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи |
| же, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, |
| нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а |
| и.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад |
| чијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко |
| и слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— |
| те се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде |
| че; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће |
| на му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држ |
| {S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} П |
| ти и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето са |
| т низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право |
| годарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, — поп |
| она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комши |
| чај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог |
| Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја |
| је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била |
| дскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди |
| праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, |
| S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести |
| ви ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из |
| ажења по огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је до |
| скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа |
| о да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мал |
| окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се |
| ођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фал |
| рву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је не |
| један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином ку |
| видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какве <hi>фали |
| ке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не о |
| ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече жениц |
| јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам ва |
| де, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> |
| лику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не |
| јаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да ј |
| о ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му ср |
| се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, н |
| даје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му ј |
| уца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима |
| утио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па о |
| е трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} |
| је поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није н |
| е, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и |
| и тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ва |
| лио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна ма |
| ’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Г |
| ! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита напл |
| p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе. |
| .</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> |
| то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу |
| узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — |
| и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде |
| — Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљд |
| еленција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би т |
| бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешпера |
| вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штангл |
| има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Н |
| /> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... н |
| а бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од |
| да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дува |
| аљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г |
| ји се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S |
| иш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да с |
| ти: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, |
| гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ |
| ирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре |
| и!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филоз |
| Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да |
| пет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду — па |
| им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, |
| не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као шт |
| онда није добро само млади и младожењи, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} П |
| мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало ко |
| ила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучк |
| да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсуп |
| е којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по некол |
| с поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има о |
| кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на |
| ) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практич |
| итаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас г |
| з титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли |
| а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу дев |
| најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим |
| орне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и |
| сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је п |
| <pb n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже не |
| milestone unit="subSection" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи ш |
| </p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p |
| танемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата |
| ки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауп |
| >— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не |
| шта да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А о |
| и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра |
| опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ож |
| а Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у ре |
| себе упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, не |
| по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А в |
| сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам < |
| оде, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, ал |
| ас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега нап |
| какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добр |
| Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није |
| ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Ш |
| брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Ни |
| ма заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију |
| иси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други |
| а зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, |
| е Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађе |
| е ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не устручавајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о д |
| ам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и |
| им сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разг |
| } Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да |
| драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби |
| > <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Е |
| ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> < |
| ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриел |
| мах ероберунг!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том ј |
| само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни ка |
| е ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то |
| кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тог |
| рећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера |
| м за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на в |
| де у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој шт |
| ели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји к |
| атељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о д |
| ну.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је купов |
| i>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име! |
| к’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Бо |
| екако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло |
| решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћо |
| треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештен |
| рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пр |
| ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију |
| риш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрен |
| љи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то |
| S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— До |
| ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издал |
| парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Т |
| ом.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него јо |
| , а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка о |
| S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у бо |
| , али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да сам |
| вета видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћим |
| ара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то |
| дна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, к |
| е...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та |
| — Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде |
| а моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми па |
| се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја |
| све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не |
| мотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувств |
| ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> |
| , господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Мо |
| зак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, |
| ло, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју |
| а.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођ |
| {S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мис |
| израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, |
| много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само уј |
| к.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије ње |
| уд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S |
| га па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно |
| едно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш коменд |
| обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и др |
| љивом говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћутал |
| ом их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још припов |
| епали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака! |
| ка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену ме |
| састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n= |
| тка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да прав |
| радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само |
| , кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка |
| љацима променило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, |
| од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Пр |
| то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се |
| о би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; |
| аро доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп- |
| {S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова |
| Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи |
| „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и п |
| први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети |
| S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — ре |
| за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далек |
| ивотарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у ј |
| ди свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас н |
| ред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Д |
| ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам в |
| сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће |
| ти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је |
| отле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господа |
| ога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђ |
| е није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њ |
| на! — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби п |
| тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај |
| да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S |
| да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то |
| а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако про |
| бесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од кр |
| омислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једн |
| ед себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему |
| } Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како |
| — Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — ре |
| фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети — |
| добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота —</p> <p>— |
| {S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко |
| а</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док |
| направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си |
| ешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита |
| епоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је за |
| “, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па т |
| дан, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p |
| сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та |
| p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од с |
| вој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} |
| је му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на но |
| лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — |
| .{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само |
| а ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’т |
| је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зо |
| > <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb |
| </p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајск |
| година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, п |
| се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у ш |
| а ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни ст |
| Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онд |
| Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју! |
| ла, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин |
| не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа |
| гледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{ |
| улгери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ мом |
| вају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, ч |
| о какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и |
| еднако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чоп |
| есму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с др |
| , и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у д |
| патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, н |
| <p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајућ |
| жења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и |
| меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записат |
| Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Сп |
| ка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је до |
| шку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</h |
| скини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов де |
| а теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога |
| већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а |
| да „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је ј |
| /hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкара |
| анд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; н |
| ћи посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели |
| ја а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилу |
| не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пер |
| у кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окре |
| сприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преве |
| абе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, |
| — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> |
| рин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у кат |
| мо стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кућ |
| м!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред |
| згледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, т |
| те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јер |
| била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; н |
| Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: |
| уџбинама које ни Стратимировићева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико ј |
| ткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали к |
| да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може из |
| . — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> |
| то певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> |
| .{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госп |
| слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана бре |
| га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} |
| о... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж окру |
| стављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље |
| каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{ |
| то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже |
| то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, |
| вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о з |
| и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од ст |
| ма жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обеш |
| ате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да |
| ик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна |
| акога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасира |
| и сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крс |
| <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Г |
| чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку |
| — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а по |
| <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омота |
| а ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отвор |
| а прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јес |
| којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и |
| иту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потер |
| и’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Мелан |
| та више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње М |
| спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана |
| и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опе |
| а за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло о |
| бра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки па |
| Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га п |
| ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, ка |
| оста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и ве |
| то купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем но |
| пу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи |
| бично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила |
| ли игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <qu |
| амо њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — т |
| а ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не |
| оље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{ |
| ом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и ј |
| енту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила |
| што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека |
| говарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том |
| ти, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хагл |
| осту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Ви |
| исац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима је |
| ?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо |
| међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, милостива, — преки |
| н.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Пе |
| о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Б |
| попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе |
| е још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због буду |
| } А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг п |
| а, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се в |
| в и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу туж |
| о упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, н |
| ти, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Пер |
| и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најра |
| о крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога |
| злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, п |
| ном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то |
| >За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу гла |
| а један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један друг |
| у децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија цр |
| ого за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорска грубија |
| , господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија |
| вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију |
| смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је купио на с |
| л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p |
| а.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се |
| м од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беам |
| ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне |
| и у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!.. |
| огла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> |
| ирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти свој |
| кве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца в |
| идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па |
| да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце д |
| ође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све пл |
| која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и св |
| д амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је н |
| „Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риб |
| ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу пла |
| ’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле |
| те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чар |
| ака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та б |
| чкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако уд |
| — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека |
| } Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си м |
| век је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} А |
| олемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћ |
| де је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати |
| гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па |
| отуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на кана |
| .</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме н |
| и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па о |
| рам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамоди |
| нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три |
| не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо по |
| изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он |
| е јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна |
| Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик о |
| иртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о |
| не да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и п |
| .{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавај |
| о, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш |
| p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} |
| ту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А к |
| ин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, |
| ги лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и |
| ли дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман |
| и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та |
| а варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> < |
| мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сука |
| ја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по |
| ло тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће о |
| то сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поп |
| ни и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмај |
| ешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула буд |
| аже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, |
| ео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од |
| опине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју |
| туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са |
| е поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед оно |
| може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава |
| и паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко |
| Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; к |
| Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једн |
| аша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се н |
| вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила н |
| ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ |
| нија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала п |
| д си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину |
| сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди |
| ћи га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p> |
| се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а о |
| е опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковач |
| падну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, |
| ема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не м |
| {S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Дом |
| опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћино |
| је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор д |
| дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни пр |
| све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.< |
| </hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерт |
| јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> о |
| ве лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ к |
| тиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, |
| а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — в |
| је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — |
| на: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира |
| што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писат |
| се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и к |
| и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, |
| о како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека |
| b n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, |
| ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне |
| дноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p>— Господине... моле |
| о.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не з |
| ико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто |
| .{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заједно прод |
| и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти с |
| се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебан |
| не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од нед |
| о, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколик |
| ј беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонско |
| , несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, ма |
| уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n="178" /> <p> |
| о нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен мрзости и о |
| м није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похене |
| а руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, |
| даде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес в |
| ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Знате он и |
| та ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, |
| емо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, |
| ких врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатк |
| ерберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p |
| ек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ |
| вака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице |
| се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад |
| атуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато |
| рни генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к |
| ржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клања |
| ти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и орди |
| он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија |
| а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни по |
| а и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <h |
| ачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обр |
| дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриск |
| је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села |
| — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} М |
| фера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така к |
| п’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа |
| есто.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како прав |
| — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> |
| вно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после |
| вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву зем |
| аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обе |
| гне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле в |
| на! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опом |
| то се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и суза |
| ена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијо |
| а само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</t |
| hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго до |
| !{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати! |
| устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте |
| екако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, |
| оћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — |
| гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође |
| нам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само |
| повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро |
| вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако н |
| ме његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та |
| и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а |
| куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Ве |
| } А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S |
| ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као |
| /p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући |
| са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом |
| бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама! |
| рац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за п |
| то сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{ |
| оје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа |
| и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казал |
| ако је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, |
| е,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- А |
| у, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, |
| то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто оч |
| нцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са |
| ево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Не |
| и никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p> |
| есмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „ |
| д вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, в |
| и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја |
| иновче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — ч |
| оче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окре |
| буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, каж |
| .{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад ј |
| S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му св |
| ко сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> |
| опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габ |
| а бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја |
| ао болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни вет |
| Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гр |
| рају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима појед |
| ала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песм |
| ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, |
| чекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му |
| знаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О |
| пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас |
| на је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — |
| олитички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад |
| пред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом је |
| је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је г |
| > <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знад |
| да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а |
| јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је |
| говара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се призна |
| ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику до |
| у, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> < |
| зн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; п |
| господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парок |
| Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом |
| е несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога |
| свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом дев |
| вет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухва |
| ек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања |
| ина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло |
| да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за |
| нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на тер |
| ци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шин |
| аше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смех |
| чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете м |
| друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај |
| еколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више |
| ош два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. |
| <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> |
| >— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам |
| аћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже ч |
| еда у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће ка |
| село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ј |
| нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димо |
| ло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним |
| да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через |
| гаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не м |
| је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па вид |
| ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одмо |
| што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је друг |
| рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћ |
| толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} |
| {S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трај |
| у опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него ова |
| с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>... |
| /p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше |
| — Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри ј |
| узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <p |
| ујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама! |
| Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели |
| !{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би бл |
| :</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мен |
| дем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да |
| — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на орга |
| Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пе |
| а се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање м |
| ако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Ни |
| им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими |
| е друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје с |
| лицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ру |
| и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Ј |
| иповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слаб |
| плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, |
| и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита |
| бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов! |
| рабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не |
| ин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве |
| кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад пр |
| побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна г |
| да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> |
| ад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и |
| напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је |
| ао отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже |
| за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо |
| мовали и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с |
| е наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</ |
| уго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, каж |
| е нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо |
| тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!.. |
| певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и |
| већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна ми |
| S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> < |
| т и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, |
| аменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у тр |
| ила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би |
| > <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ј |
| Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— |
| Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти |
| ор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, |
| аш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим ле |
| од Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што |
| > <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочита |
| вира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у т |
| ас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и п |
| и пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико г |
| тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро у |
| ет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „ |
| е.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је та |
| ским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напам |
| овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог |
| омаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — |
| ако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и ова |
| ко је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Го |
| епше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онд |
| , — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то |
| задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако |
| биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — |
| слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира ва |
| ти.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’т |
| ’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не от |
| пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> |
| ’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца |
| х кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у |
| ао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Е |
| о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако п |
| ћ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што |
| па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко |
| енули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има о |
| „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде |
| она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула ј |
| га тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га |
| сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S |
| извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разгов |
| пе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо |
| с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се вр |
| један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честита |
| > <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{ |
| Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгор |
| а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умив |
| “, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека сам |
| овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, |
| то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, г |
| и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, |
| лушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на |
| кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су с |
| ка дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута |
| а настаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Св |
| а, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’т |
| ити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланин |
| p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.< |
| како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каж |
| ви, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје с |
| од своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а отку |
| рођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера по |
| и’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!< |
| јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> < |
| е од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од с |
| тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један ил |
| е ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваш |
| адрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; ј |
| рали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Ра |
| очито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, са |
| за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се |
| ћи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели |
| p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га |
| води Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је |
| а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебр |
| левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на |
| зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и на |
| икад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>— |
| а, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали |
| и акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и |
| људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ вла |
| д си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S |
| тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне банке</hi> |
| м и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и |
| бе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама жив |
| але место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Н |
| .{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone unit="subSectio |
| то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мор |
| p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви пр |
| лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што к |
| но пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је |
| ред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и |
| ас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и т |
| ет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркв |
| јећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, |
| ике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догод |
| хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао |
| Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржа |
| подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој |
| ју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме прек |
| У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парох |
| па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јо |
| ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу |
| девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод очи |
| ло час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као |
| ачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па |
| багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке го |
| ац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n="221" /> <d |
| валица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчк |
| хијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са |
| ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јес |
| > и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш |
| , од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам |
| аку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.< |
| Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> |
| с.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутит |
| ница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече |
| да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад |
| а се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запиш |
| као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред оне око с |
| ија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, |
| о у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је |
| Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господи |
| е њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се о |
| о па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради |
| а биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи |
| Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да |
| 261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости |
| совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S |
| ерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а из |
| но гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је виш |
| бра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— |
| О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не |
| тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, зн |
| мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја |
| ав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Моли |
| ћи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l> |
| не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми |
| се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира |
| анца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече п |
| а који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па т |
| ојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> |
| пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се |
| те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна. |
| а Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе |
| то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мр |
| сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се |
| спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један так |
| ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка |
| и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)! |
| о да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашин |
| ка и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин попа оде |
| а!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури |
| сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а |
| окле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попа |
| их вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а |
| о маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не |
| оји је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је о |
| жена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> |
| кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> < |
| оспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакл |
| е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него ј |
| све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се |
| тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штет |
| во ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господи |
| да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, |
| ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог |
| е све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изу |
| ом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин |
| су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на т |
| , нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> |
| кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује |
| “...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја! |
| њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та |
| држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и д |
| а а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за |
| род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи во |
| рив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је п |
| ну дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује т |
| та!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и бо |
| ђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је ку |
| па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у стању да м |
| о!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, н |
| дно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, |
| ска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо ж |
| једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цв |
| нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада |
| } Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да |
| а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, |
| за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу |
| никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја |
| по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здра |
| дна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре |
| — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о бого |
| ’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо |
| p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш |
| ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и п |
| аћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш с |
| е киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p |
| !{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, д |
| ор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему |
| тим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, |
| ри „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно |
| ти.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> |
| али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> |
| пријатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то |
| све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам |
| у... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отид |
| га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти |
| земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му до |
| , него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне |
| дмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико нећ |
| ако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у |
| Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> < |
| га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто |
| Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја |
| и, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, а |
| еност друштвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и пош |
| тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, шт |
| >Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quote> <pb |
| де се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити ф |
| езла“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> |
| скопе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета бербе |
| <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер |
| умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина пост |
| } Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће |
| Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хл |
| е у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плај |
| Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је |
| говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа |
| и, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно б |
| а играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна м |
| комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако |
| ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањењ |
| дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p |
| можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката |
| и се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из дру |
| ера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ бра |
| дове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би чест |
| ве се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n="197 |
| у рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам |
| и задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се |
| те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— |
| е и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш з |
| к је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ са |
| и оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенству господину Е |
| х само у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља |
| че гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта < |
| д радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље зн |
| а држим, мислите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих |
| силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’ |
| ога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, в |
| Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, |
| к, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин-поп |
| а правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само |
| Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно пове |
| румбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезал |
| оле и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђ |
| је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад ј |
| ед дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n="291" / |
| едан!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За |
| ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и др |
| — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — А |
| воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан |
| то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — |
| ица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с |
| ужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним |
| днако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не |
| ашти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни не |
| рашће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад |
| на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућ |
| ћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спе |
| ва, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, |
| Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фами |
| ј?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад м |
| мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, з |
| ренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева |
| И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би |
| ру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гај |
| сто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и пош |
| сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридес |
| и тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’к |
| /p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb n="330" /> <div type="cha |
| па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не тр |
| Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоци |
| милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој |
| ву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу |
| се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца |
| да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је та |
| ом који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле |
| и, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унанге |
| д је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни |
| е знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час |
| Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онд |
| и их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанстве |
| левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} |
| уди каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа д |
| гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p |
| ознајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спа |
| чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско |
| ла за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту засл |
| — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Бил |
| ма онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> < |
| — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ так |
| е даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида |
| ци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је |
| је ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симик |
| то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам д |
| ош нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пер |
| /p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те |
| ам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператн |
| сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <p |
| Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено |
| авио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти |
| ји ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па |
| ладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и |
| Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и |
| на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— |
| уче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она |
| је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се |
| /p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове |
| ного што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али пи |
| ро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{ |
| оз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не р |
| у јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маш |
| <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка в |
| за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; |
| а (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла |
| а ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапс |
| исте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека дока |
| возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возит |
| /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хир |
| питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор п |
| о — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi |
| езде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створ |
| {S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадиј |
| то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је уд |
| Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, ст |
| ом Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и |
| су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — |
| шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{ |
| дице које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, ко |
| па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифт |
| .</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пе |
| од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобраз |
| ном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је |
| S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као |
| у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред ку |
| а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи с |
| и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал |
| ко више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је |
| поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па з |
| биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело с |
| <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за |
| — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Веров |
| после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, |
| тали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док |
| хусарски, инфантериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на |
| биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количином млека, тако невероватном да ни ј |
| лиле невероватном количином млека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На се |
| иди, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскоч |
| тало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер |
| овска песма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док ста |
| пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb n="51" |
| дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а са |
| {S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да с |
| е боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренов |
| зацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обм |
| шна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и по |
| какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекал |
| quote> <l>„О, незлобна голубице,</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l |
| <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самовољо |
| Голоса који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу! |
| } Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну брака; |
| мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста |
| у песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте вена |
| >Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек |
| ише онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп С |
| а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад доб |
| n="27" /> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поп |
| ти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n="33 |
| ко они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповс |
| . — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о |
| а да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</ |
| икира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек ш |
| један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па |
| коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а ње |
| а да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каж |
| амтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S |
| жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само ш |
| о украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!. |
| прама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" |
| осио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} |
| у, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, ка |
| {S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже о |
| у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n= |
| фику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји ду |
| трашна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ |
| о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да |
| /p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре с |
| рвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} До |
| што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди |
| ова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, |
| ој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада б |
| hi>милија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</hi> дана!“</l> </quote> <p |
| <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису |
| е већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими дв |
| ике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, |
| оји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прори |
| дине доносила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим би |
| нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{ |
| о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред св |
| није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зн |
| лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никака |
| и он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метн |
| а једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског тањира.{ |
| да нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — |
| у, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научил |
| г, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Сп |
| ног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац баби |
| ако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим |
| атко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти |
| ез зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...</p> <p>— Па... овај... |
| етне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Ј |
| ш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога н |
| милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога |
| па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе |
| дна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.< |
| речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попи |
| говори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само мене |
| е само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још |
| свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратк |
| узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се |
| ву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте годин |
| и, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесен |
| едао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S |
| стало свршеним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, |
| трењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, к |
| у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да |
| онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} |
| сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена |
| не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром |
| о је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спи |
| љена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији |
| о није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онак |
| о: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-је |
| ли и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно; никад више да се врати оно |
| а мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да |
| ад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Изв |
| е издваја од своје, поверене му пастве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мо |
| тсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгн |
| а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет фо |
| } Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} |
| у и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је о |
| год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} В |
| ац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, |
| а не раставише на излазу из Епископије, него заједно продужише пут у разговору и објашњавању не |
| дожењи, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се леп |
| е не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејти |
| а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке |
| е четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће |
| на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за |
| као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека |
| се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на |
| се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друг |
| башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у нек |
| ни, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифут |
| дно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам св |
| ке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се п |
| н од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуств |
| мшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и |
| мо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила с |
| пет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из |
| и онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А |
| смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <fore |
| у и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све т |
| не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не веруј |
| бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су |
| дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него об |
| одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одск |
| га у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако ба |
| домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да и |
| осао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори |
| ала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’т |
| л’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос т |
| и се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовн |
| ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о |
| обар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} |
| одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би би |
| цу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} |
| де сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и ж |
| е никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и |
| мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, |
| а, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана< |
| А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мен |
| А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су |
| да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и в |
| Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (од |
| ше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочија |
| бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша < |
| рбернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} |
| к, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жаг |
| о га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш |
| ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за |
| >— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терат |
| рез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме у |
| вуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А ба |
| мињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог |
| ужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да ј |
| ров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре) |
| ију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га |
| иду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен мрзости и омразе.</p> <p> |
| А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с |
| рат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, се |
| пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} |
| у је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај п |
| рса пробајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога. |
| ине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да с |
| ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео |
| “, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што |
| е мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко |
| тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се |
| прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилиј |
| плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те је |
| {S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју к |
| амог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту |
| а ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаљ |
| а, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шт |
| !?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ в |
| ка ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, мо |
| ћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је дев |
| тем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— |
| ца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају. |
| ви Часловац од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без тит |
| полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуш |
| је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако |
| ђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту |
| цу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе |
| о, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда |
| ти! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти от |
| е!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, веч |
| } Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако |
| {S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не ок |
| створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим |
| 42" /> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта |
| му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак иша |
| мена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није |
| А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан |
| никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ дод |
| била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда |
| никаквих других заслуга, <pb n="15" /> него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, з |
| иду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бе |
| „жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас |
| сле „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко з |
| ш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили |
| д си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и по |
| иро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} В |
| .</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — р |
| очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p |
| ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си! |
| е, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; з |
| би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавај |
| p> <pb n="193" /> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Мол |
| ло и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тари |
| S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега! |
| ћаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> |
| фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам |
| з бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па |
| лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у и |
| " /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели м |
| д из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>м |
| е тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас провед |
| !{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он н |
| огу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми |
| } Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало коч |
| лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да ради |
| , винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са п |
| није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја б |
| за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно је |
| о ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбада |
| човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква |
| идила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи |
| >— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили д |
| ахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш с |
| баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти ја |
| од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорс |
| о није било банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком су |
| кида је нестрпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон |
| ас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме |
| , као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна см |
| у.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је |
| >— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Гос |
| ти и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани |
| а, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би |
| ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по |
| за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p> |
| ће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињско |
| те паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та.. |
| су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона п |
| орент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та |
| аже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</ |
| ије ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се н |
| ази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да |
| не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за к |
| ма у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весељ |
| љана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело да посматра у цркв |
| га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! |
| избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто |
| ђоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села |
| та и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разј |
| једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крај |
| тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опаж |
| ено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене |
| ћим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија |
| на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади и доте |
| авог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљ |
| једни поред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод очију, само се погл |
| је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти пис |
| дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зат |
| е с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, из |
| оћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крад |
| ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало |
| !</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било |
| pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је |
| ио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, |
| д ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пре |
| .. нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле т |
| е, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто |
| а“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде после по |
| неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се |
| моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та ка |
| твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сид |
| тина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора за |
| је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с |
| видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, н |
| , а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништ |
| p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а |
| сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти к |
| еро, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, |
| ира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> ч |
| е поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшин |
| омарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало |
| ло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса кој |
| е старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило |
| следователно, <hi>ноћу</hi> много живље него дању.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| у ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а нека |
| ; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљ |
| а се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја при |
| малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су |
| је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> |
| је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш је |
| >— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим |
| , хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика вар |
| о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о |
| реба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је |
| споја Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је леном дев |
| слимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.< |
| ему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је са |
| <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нић |
| ћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, ка |
| .{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само |
| леђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, |
| обар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> |
| и те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад |
| ио узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} |
| па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник киш |
| ер је и лакше све то маштом представити него пером описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђ |
| ила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи |
| мери, које све није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће на једно пол |
| плака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако |
| омињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан |
| а је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сид |
| , к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, |
| ди у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помог |
| р би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све |
| <pb n="222" /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он |
| синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ај |
| а.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на јед |
| подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и |
| ости; типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi> |
| , за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а |
| то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштип |
| то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми в |
| огледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало |
| амук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорил |
| лној ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватов |
| ка дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке године доносила род и стократн |
| чу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габ |
| , а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од бо |
| — Још <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још |
| ница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује |
| чепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> |
| кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промон |
| је фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира |
| ија половина човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало која да мо |
| ос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено поштована у старим данима <pb n="399 |
| он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Бо |
| жевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у |
| , тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено |
| После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и |
| тац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па сам |
| та тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Нем |
| Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n="135" /> <div typ |
| Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нем |
| /l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</hi> дана!“< |
| p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркве.{S} Об |
| ка својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понеде |
| ти до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Дев |
| иповеци.</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело бл |
| у, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после под |
| спуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али т |
| о Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао |
| ко је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада |
| ad> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће |
| и милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је |
| енци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше |
| е испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад с |
| Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весељ |
| р ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако |
| } Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирурги |
| Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима. |
| к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја |
| цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојк |
| Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p |
| у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће |
| да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет |
| ругом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и |
| ад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је |
| о намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти ск |
| у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их |
| год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И он |
| Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат речник и овом ре |
| азника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљива |
| о се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њи |
| знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ п |
| ли Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се к |
| исано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућ |
| ече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> |
| во први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апост |
| форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, |
| и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су |
| </head> <p> <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је с |
| оши па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свеч |
| на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек п |
| аљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не п |
| раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, бе |
| , свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силн |
| {S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама |
| набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у ј |
| нији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад не |
| т и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре служ |
| дину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дик |
| ута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало с |
| ет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, |
| о тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је |
| , и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али ј |
| а је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — |
| ом, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола су п |
| ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка ког |
| ишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме |
| сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут |
| едни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо |
| господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташ |
| глај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрез |
| етња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења н |
| ћ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И |
| даће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жаба |
| е се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема |
| ђа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће ба |
| а Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка |
| ако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а год |
| а попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само издалека смео посматр |
| има и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупа |
| п Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу |
| еле да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му к |
| свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... |
| > <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из |
| ојом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — |
| е нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоност |
| утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; ба |
| ове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природ |
| же: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И |
| је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био |
| девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> < |
| ицом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; неке групе са лицима као пор |
| на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пру |
| а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S |
| ана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака |
| ала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Те |
| се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред |
| у отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом |
| .{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на при |
| им са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то та |
| {S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продат |
| или — вели Екселенција намрштено — или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно ни |
| поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голубице,</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l>Ка |
| мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огром |
| ко већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћа |
| о: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку својих сопствених пар |
| К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојк |
| S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кре |
| ра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је те |
| поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легн |
| проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је пос |
| цилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не може |
| !{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је г |
| ви ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је |
| Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — ви |
| је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевал |
| hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, |
| ви она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и |
| а. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да |
| ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирурги |
| шу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гр |
| „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећо |
| м <pb n="284" /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И ује |
| већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та.. |
| } Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате |
| ерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана |
| о плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стре |
| а на <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А го |
| шевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, |
| ај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурац |
| ; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацу |
| ом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек ост |
| дно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду к |
| ли и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је |
| ли поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђ |
| l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове |
| у пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ |
| ир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном ма |
| , кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> |
| ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандро |
| и каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више |
| ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта |
| или. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; сам |
| а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај |
| зе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натру |
| а, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, н |
| јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је |
| ечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов ч |
| је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, |
| Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта м |
| <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и |
| имају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и н |
| у стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, |
| само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожн |
| ати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан |
| те зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени |
| ац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на н |
| ="181" /> решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом |
| </p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи ко |
| би господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ п |
| перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чираци |
| ј, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, к |
| м у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигар |
| м ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што о |
| да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер |
| ња добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек шт |
| p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, н |
| она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, ни |
| та им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то па |
| а Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита |
| рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улаз |
| у.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја |
| ах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, ве |
| вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам велик |
| ог дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S |
| алетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} |
| ет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели |
| тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „П |
| и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. — Док нарасте биће он |
| ј госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово |
| ер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, дост |
| као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једна |
| и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто |
| овек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама |
| удајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што тр |
| ме!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још |
| !{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>К |
| и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете |
| ира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинт |
| . па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> |
| ога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, |
| hi> да <pb n="181" /> решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сок |
| , ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда |
| ! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад |
| , зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то |
| оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Ве |
| уфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мај |
| оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одма |
| могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том |
| ала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује |
| ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу мол |
| ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> |
| х сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још рани |
| њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој м |
| и се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо |
| Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта |
| равили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вел |
| чка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира |
| тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негд |
| о; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки |
| о као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, |
| пада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „се |
| ису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга |
| нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна |
| ете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекл |
| књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title>Риналда |
| p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили т |
| може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле стариј |
| њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами |
| времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовић |
| јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге пр |
| ојешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шт |
| словац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бо |
| ољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том прилико |
| дин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Зн |
| пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ забор |
| {S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господи |
| трикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ т |
| мтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то |
| је им текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су |
| арија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј |
| стве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно; никад више да се вр |
| о се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа |
| к нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је |
| акоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и с |
| упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за ти |
| , Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхл |
| ко сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау |
| ити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Никол |
| ојом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, |
| ви зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестан |
| а ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођ |
| а јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви |
| ње лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на |
| се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се так |
| аба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха то |
| стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида форма |
| мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад |
| ве иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с у |
| И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — |
| а је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{ |
| вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p> <p>— Та... знате, чесњејши го |
| е га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је ду |
| а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад |
| има и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију ку |
| збије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неу |
| и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам |
| ’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фали |
| и, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико |
| брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више г |
| и изглед, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентра |
| <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црк |
| е поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео |
| и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и |
| шта није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону |
| онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходн |
| дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дох |
| ање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и сла |
| .{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој |
| раво, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јун |
| па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на |
| фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у се |
| е сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па |
| дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блажен |
| ас.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски с |
| каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором о |
| посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из ж |
| це са брошем незаборављенога покојника; неке групе са лицима као порцуланске „супшисле“ без нос |
| иљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску |
| неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; је |
| ира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад |
| А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве |
| да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док са |
| предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па |
| ја је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник |
| зговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој |
| њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је у |
| је, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су ж |
| недељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада |
| н’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, наопак |
| тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Б |
| ивала га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољ |
| прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за м |
| и ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вуниц |
| је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: ш |
| упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког |
| косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала |
| се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у |
| и официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани о |
| тило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зов |
| ги очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђаволски кр |
| а дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, |
| Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Је |
| Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто уда |
| е, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, |
| лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле ( |
| е, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези |
| спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, |
| е се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, |
| треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла су |
| аши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target |
| Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са меден |
| е опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно |
| л’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Вла |
| !{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слут |
| /> него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенци |
| удитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија ола |
| се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије |
| атио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповед |
| ити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрв |
| ла него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а о |
| том приликом <pb n="278" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурн |
| неки лек против пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве опет црквене, где ће до године зида |
| ленцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије До |
| премале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запе |
| е маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што |
| S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се односе на онај крупан догађај |
| други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и п |
| о главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се |
| како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да |
| моцкој комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа |
| ешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, |
| и гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса- |
| удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="113" / |
| е неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерско |
| {S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним бр |
| Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S |
| и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довест |
| о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај у кор |
| чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необ |
| поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да |
| ти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија уви |
| познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не |
| чићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спирини |
| ога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и ч |
| ше и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Л |
| ој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, д |
| шар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула с |
| ера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њих |
| моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару |
| апских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, по |
| од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без тит |
| ли пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и |
| није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша м |
| Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим |
| а (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак |
| ут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или н |
| узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поа |
| рани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а к |
| м ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и тавор |
| .{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад м |
| о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахе |
| .{S} Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <foreign xml:lang="la">status quo |
| државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни и |
| } Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа |
| акије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужу |
| видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у |
| а <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По мал |
| и сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па |
| ије шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у б |
| ди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошеви |
| ештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак |
| к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном ква |
| нџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, поз |
| нуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све |
| је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“</hi |
| и тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, |
| же укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао му неке празне пла |
| д, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто с |
| едаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се |
| верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као нек |
| седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" / |
| а, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од ч |
| време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, ал |
| дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Мела |
| ба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, д |
| {S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што |
| , Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’ |
| е се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекањ |
| је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на |
| омпанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> |
| комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда |
| дскитала, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцким уланерским филером.< |
| ћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја |
| се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, сл |
| опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може |
| м осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о |
| ла девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико |
| е се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели дома |
| орио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто з |
| i> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез вод |
| вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном ша |
| дор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Мел |
| на научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} С |
| удити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге б |
| о ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила гускама |
| укавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да за |
| н сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сок |
| сантне ствари.{S} Заустављали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију и |
| канова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а гд |
| >Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземплара имала позашиваних у лај |
| Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару |
| га вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећ |
| е увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судит |
| поче ручак.{S} Поседало све и запремило неких <pb n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три |
| ишта!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S |
| прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати к |
| и још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као |
| ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилен |
| rpus delicti</foreign>.{S} Даље има још неких слика, старозаветних и других за које <pb n="84" |
| упирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се ј |
| ек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф |
| т како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расе |
| се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опе |
| ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен к |
| ом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако |
| чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да |
| м ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола? |
| е сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара |
| о и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијанима; ил’ да ј |
| — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по приме |
| првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је једнако у себ |
| ога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па |
| вику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би |
| уша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о |
| и били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду |
| ед кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало пос |
| ку да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. |
| а прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јо |
| замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира ј |
| оле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим |
| p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба с |
| !{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та |
| довољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро |
| ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција |
| мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврано |
| ао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? |
| ед баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се испр |
| како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песм |
| на, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвал |
| p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</ |
| куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинч |
| , да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата зна |
| пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спе |
| посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; |
| почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb |
| о исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, из |
| адила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полак |
| штање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје св |
| мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намоли |
| све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, п |
| анити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Тре |
| — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко изб |
| фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то |
| у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком |
| ! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зе |
| што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, |
| ора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем тога |
| неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта го |
| има. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ |
| ли четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знат |
| ше у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и занимале се је |
| и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, |
| ама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапут |
| ко чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тим |
| сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у ло |
| послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, упр |
| е из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</h |
| го седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, |
| ="395" /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева старосватица пету стр |
| афу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа |
| по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења које даје младост и расположење, а не |
| о му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад г |
| ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не тр |
| није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је ост |
| непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падн |
| почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" /> својски ра |
| , толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се |
| <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на сво |
| сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, о |
| локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези удавачи тадашњој), и гумаластик |
| попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— |
| је се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под ш |
| им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера |
| ба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278" /> за |
| Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролаз |
| толовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву |
| а врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као чо |
| ЕСЕТА</head> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уј |
| анско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових ид |
| кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је вид |
| егли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте реши |
| дном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} |
| ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала ј |
| господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канаб |
| stone unit="subSection" /> <p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нис |
| јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> < |
| у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а после су се већ с |
| бринута попадија провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није |
| ако их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна поред д |
| о, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није дос |
| пириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Долазак |
| пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, |
| гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде опет игра |
| ди у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш н |
| издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спав |
| {S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће |
| казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удеш |
| ! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’ |
| а се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогро |
| ео; с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник |
| расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну |
| ој се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Ка |
| ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у ку |
| није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како |
| парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости и п |
| мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом |
| никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана |
| за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађа |
| е био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије |
| догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ |
| 20" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита П |
| вио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код к |
| д брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— |
| Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Те |
| {S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину |
| садним стереотипним фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто |
| ва познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попусти |
| сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна |
| ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељ |
| трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што једу путер и з |
| ана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред пр |
| ним хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком капижону какав писац давно није видео ни на стари |
| па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који |
| седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и |
| еч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечис |
| Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, б |
| те, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Бог |
| о баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпа |
| емљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који се |
| е „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, |
| ако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се пол |
| је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и |
| азе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— |
| продужише пут у разговору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — кликнуће читаоц |
| еко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли пр |
| и они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње |
| ">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је један |
| Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља |
| зору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну там |
| ењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у |
| S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је посл |
| Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жа |
| е л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску |
| сти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и |
| ир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> |
| асположен.{S} Целога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су год |
| ила по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreig |
| ети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко |
| е и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје |
| ао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би би |
| стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми |
| спред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као |
| p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетив |
| асположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је од времена |
| човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, шт |
| ћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начин |
| јину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама с |
| , да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повез |
| тио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти |
| ло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у ку |
| мфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, д |
| се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одма |
| унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчу |
| да ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по |
| у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу о |
| у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости с |
| } Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема п |
| ти се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади |
| ти овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам |
| о још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, |
| н.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — |
| да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па л |
| ута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељств |
| о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него че |
| астала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку за |
| га само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст н |
| залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири к |
| > <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца сп |
| омаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер |
| па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Мелан |
| цу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела д |
| Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, <pb n="15" /> него пев |
| брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi |
| рђује поп-Ћира.</p> <pb n="308" /> <p>— Нема ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, |
| ра и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још б |
| удима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један! |
| ина нестаде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам |
| кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и го |
| доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледа |
| на времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускоч |
| вареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>би |
| вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и д |
| ент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А она |
| што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— |
| миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авл |
| ише оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Бож |
| да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S |
| д ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Мелан |
| , а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чеш |
| се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} |
| као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и о |
| друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која ник |
| ко то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати кој |
| у далеко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга |
| </p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа |
| и!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па пома |
| стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у ј |
| да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не б |
| као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — |
| Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и ш |
| — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке |
| м селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, |
| они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p |
| ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мача |
| <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика шта више, мило јој |
| сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Ј |
| да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре |
| вини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле |
| романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова |
| кар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да н |
| n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мор |
| кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бир |
| трану: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. П |
| ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој ав |
| Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.< |
| њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестр |
| пира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ |
| нда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се ша |
| а Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, род |
| ли то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која ј |
| ко јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он проша |
| азивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Ота |
| е крећу достојанствено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и раз |
| она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S |
| икну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је |
| о лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније т |
| стаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као нам |
| авити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век |
| ози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш |
| ада па се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају п |
| стива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите |
| а и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују у л |
| старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје |
| новник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к |
| осетила, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих |
| ида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала он |
| уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад |
| н право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у о |
| кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледа |
| њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, са |
| а сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче! |
| на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рук |
| ...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} |
| .{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та с |
| га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево |
| ет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <milestone unit="subSe |
| у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна п |
| а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклиј |
| ја је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта |
| слу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других посл |
| шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јо |
| и је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, |
| и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити |
| и се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра м |
| о би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражи |
| желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац |
| о, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секира |
| ја, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те са |
| госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на ве |
| лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушајте! |
| звин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, д |
| и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title>Риналда Ринал |
| ар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, |
| вакоме најтоплије.{S} Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало |
| ажена света.{S} Прилично је изгустирала немачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се р |
| до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада |
| ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је ф |
| : научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— |
| е ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа П |
| а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса увер |
| српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол |
| српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије из |
| шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с |
| } Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „н |
| рса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каж |
| b n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари |
| лад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се по |
| угом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не |
| е воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити |
| и то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{ |
| т јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и |
| андле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете пр |
| кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ма |
| шљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски испри |
| ли за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се ује |
| , опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, |
| ине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку |
| о кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и гово |
| своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{ |
| е, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи |
| Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајал |
| Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и г |
| умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} |
| а левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— |
| а оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се |
| године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обич |
| оје ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у |
| ’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога |
| њаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, |
| гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, коменд |
| ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Ка |
| а через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на |
| његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, |
| вом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како |
| Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал |
| хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте ч |
| павањем под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар |
| чи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је |
| ира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; наш |
| ко је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће |
| бла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све т |
| а друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност |
| он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога |
| рим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само к |
| поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу гла |
| што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па г |
| Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, |
| сну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да |
| о.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а к |
| то може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Пер |
| "344" /> <p>— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам |
| е један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прош |
| тајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану лев |
| а, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разгова |
| ћу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко парче! — <pb n="250" /> додај |
| спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћи |
| еднако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још ква |
| јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачк |
| то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута |
| ко красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта говориш |
| не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јул |
| оси те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебај |
| } Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али |
| брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш в |
| ирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</p> <p> |
| е л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запу |
| ели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја к |
| о руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни |
| какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не тре |
| p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала |
| варају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели м |
| те права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без из |
| исам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите |
| </p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате |
| подин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</ |
| ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри л |
| ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушк |
| а траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p> |
| ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог |
| ку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— |
| <p>— Та немојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте |
| — Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за ба |
| одно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је |
| поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам |
| дне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и |
| а се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, на |
| /p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје |
| нда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда |
| о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је м |
| и своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово дог |
| у кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу |
| ију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, че |
| из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за коли |
| се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе би |
| и, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да |
| ојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну иш |
| е, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Как |
| це и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Г |
| да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до ду |
| је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији корак“, што рекле ис |
| {S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту |
| , напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било тестамента не било.< |
| речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала |
| ад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наше свете пр |
| сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији |
| а чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и |
| ала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта д |
| ц камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као т |
| куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се попра |
| нолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом |
| убне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију дв |
| и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахе |
| од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет најугледни |
| јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојач |
| утила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом шт |
| ве г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта го |
| з бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и п |
| <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, |
| грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука |
| а љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што б |
| } Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријате |
| атеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гос |
| ђе била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час |
| ију оних непријатних ситница из ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да с |
| дгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега по |
| траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посавето |
| е се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, између попадија а после, наравно, и изм |
| куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А |
| ивницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из ранијег непријатељства.{S} Памти |
| иђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi> |
| , а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш |
| да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насеки |
| јао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола. |
| а ни Његово Преосвештенство није остало неприкосновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајнпренсуп |
| н је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама< |
| и (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости |
| јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из др |
| око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а |
| по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред в |
| страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план |
| о да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S |
| своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — см |
| дом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи раз |
| ећ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између у |
| hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствар |
| а затвори.{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тав |
| лисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} Остави |
| му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву |
| ва.{S} Падала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона сам |
| , срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; но |
| ама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп- |
| пљен је после три четири такве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке |
| е знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу |
| Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то те |
| ти“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и |
| о на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном |
| > </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и |
| Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнији |
| и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био |
| рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт |
| ло насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} |
| болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула |
| ог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио |
| се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва д |
| евчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Ј |
| pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе |
| о требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи з |
| ата:</p> <p>— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} Каква не |
| ка несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} Каква несрећа? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се ниј |
| е то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весе |
| десет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту к |
| то у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теб |
| же, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} Каква несрећа? — излети |
| памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не |
| „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говор |
| о да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако |
| они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије |
| у-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, нист |
| е пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски трубадур. |
| х, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да ј |
| драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да ценит |
| ’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином |
| та у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на ком |
| и, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кр |
| гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да |
| ови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силне ракије.</ |
| ла бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и |
| читају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још в |
| да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако с |
| м рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио јед |
| {S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — |
| а.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и пе |
| тров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили г |
| ше ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио |
| им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ев |
| n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао с |
| ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, њ |
| ок мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.{S} Још мало живота |
| красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела |
| тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Ни |
| грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после кише онак |
| меши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и ми |
| ије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дан |
| се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са св |
| белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S |
| > <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је засл |
| — Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, са |
| ира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} |
| да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи |
| руга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу ње |
| јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта |
| журице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика св |
| ријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала |
| Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене |
| праска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} |
| да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каж |
| Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад < |
| и? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ в |
| ка позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слобод |
| би, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога |
| Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но |
| штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један па |
| и рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Б |
| оме научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја к |
| рости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и |
| не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, н |
| ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, ф |
| е сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палч |
| вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, |
| канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} |
| ица Меланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p |
| гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те |
| завршује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само сл |
| анија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске |
| де му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размот |
| покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; П |
| ме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни |
| Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће |
| није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отић |
| то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп |
| је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће |
| , да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се пре |
| , ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само |
| ово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, та |
| ла је свега толико много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице |
| евиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обес |
| ...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак им |
| усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са св |
| Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p |
| ; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> |
| вде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — |
| му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У |
| ивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Бо |
| кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, |
| та, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што |
| еде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па |
| главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога с |
| <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали |
| бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што |
| ст сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели г |
| рице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи |
| — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{ |
| Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида п |
| и, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам |
| ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спа |
| ве у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собам |
| мо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо |
| кли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не зн |
| видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан та |
| отом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке стар |
| елу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — |
| клињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ |
| сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати! |
| >— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни |
| зи, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код ку |
| ерујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу во |
| ћу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да |
| свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авант |
| о да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</ |
| и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут ота |
| не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је |
| , мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфоват |
| т гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за ук |
| великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о з |
| јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" |
| ашахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада |
| кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже о |
| иво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n |
| } А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми |
| он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да |
| ућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и н |
| о ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ств |
| Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нић |
| и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу |
| е могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља |
| о, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, па |
| би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о |
| ; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп- |
| му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Пе |
| а, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’ |
| ше неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и к |
| дном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, по |
| и, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили! |
| ко га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Кр |
| и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ моли |
| шкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останем |
| кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није та |
| ва.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем на |
| таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <milestone unit="subSection |
| /p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње и |
| фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, |
| аш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, в |
| ћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, |
| ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па ка |
| да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла |
| 87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна |
| шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Ка |
| друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге вољ |
| то заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него и |
| томе клавиру) дознате историју, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неко |
| им вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те н |
| е Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" / |
| еко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми |
| </p> <p>— Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена д |
| ме кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: |
| {S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало |
| он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Св |
| т’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Ј |
| како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, |
| па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261 |
| лу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали |
| — Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’ |
| оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о |
| нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустр |
| уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти с |
| и си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Н |
| с је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом |
| вечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра |
| Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</fore |
| а боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добр |
| ста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Не |
| је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити |
| S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, |
| ате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p |
| ов’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја |
| за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> |
| ушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад н |
| ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’ |
| n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то м |
| . — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.< |
| а нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме |
| , Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — вич |
| намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на св |
| ’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господ |
| осао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали с |
| ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>практиш</ |
| —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече гђа Габриела, г |
| њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а |
| ајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте др |
| ло помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори |
| , него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покв |
| зати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.< |
| за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући |
| о се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки |
| вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и |
| ирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад г |
| ца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с к |
| ш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно |
| ла за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p |
| хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачк |
| ављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити |
| Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме ви |
| деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече п |
| , није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} |
| шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, ј |
| ко ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа |
| ку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, |
| док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — си |
| романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена.</p> |
| трона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине |
| е јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него м |
| да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле. |
| свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мек |
| ичком правилу стајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака) |
| јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фра |
| ом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке сп |
| {S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а |
| же л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је |
| е, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, к |
| вог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, |
| се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} |
| дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујут |
| ите новорожденог младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на В |
| !...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег |
| само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете |
| о трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господин |
| ма, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погре |
| ам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја су |
| иче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се св |
| крадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бега |
| а моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, к |
| али, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала у |
| атима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви < |
| ’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит |
| А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина |
| и је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p |
| S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте |
| м већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p |
| ма певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{ |
| устре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече |
| ао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре |
| на шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је |
| ати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да н |
| ну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао |
| пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила |
| дим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који |
| Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра га |
| о време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све |
| н и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, е |
| јатно разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга с |
| ки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа |
| ва се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеш |
| се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, п |
| носио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Ј |
| и госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако |
| то ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне |
| пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рер |
| луге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— Само |
| у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени ак |
| <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу пар |
| неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов |
| S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало |
| твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала |
| после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему п |
| , како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно старор |
| а.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али |
| један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о не |
| н чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о да |
| ра и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је так |
| 85" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, |
| е и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако и |
| ј и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро |
| е зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb n="48" |
| ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} С |
| , слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па про |
| а била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и |
| ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се |
| у или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму ј |
| а кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чи |
| елу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад ск |
| ставите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је |
| о, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми |
| срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирације, што см |
| на девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед ос |
| к се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у др |
| “ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе |
| ије то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан |
| и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Мела |
| зе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад ра |
| свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрв |
| иде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кре |
| ели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} |
| а „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је с |
| рила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је |
| и. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим велики |
| поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не |
| је, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин |
| ога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка |
| пиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира |
| ало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — |
| лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S} А п |
| а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело |
| ако је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако |
| била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну со |
| — Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има |
| пственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред |
| ет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћи |
| арану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцек |
| ка руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прили |
| и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад он |
| ојом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на |
| један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама с |
| ве звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш леп |
| какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „< |
| атовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле јо |
| > — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су |
| сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без ша |
| их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога |
| да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за чит |
| атина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је п |
| те чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о |
| е знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила |
| ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батин |
| ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо бил |
| ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста изва |
| д, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, |
| је доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учите |
| куције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно |
| ио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из |
| више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, б |
| се ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и стар |
| што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај |
| S} Људи се крећу достојанствено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама |
| видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и ж |
| мију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све |
| туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише о |
| трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви си |
| ве више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обо |
| е берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апо |
| кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекуто |
| /p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о б |
| каше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, ка |
| ... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а бл |
| Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благод |
| ише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао |
| и) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеши |
| , ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно ву |
| и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као шт |
| ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми у |
| {S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{ |
| ртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збу |
| смо требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство: <foreign xml:lang |
| село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пош |
| д станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одма |
| ти у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{ |
| ш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскоч |
| о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само |
| и!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од |
| “ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе |
| звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко |
| к’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јерб |
| а, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, н |
| /p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се |
| адио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и |
| им,... не устручавајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде н |
| нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n="163" /> са о |
| {S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то |
| мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразл |
| с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпат |
| дин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију |
| та не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивањ |
| лови</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — |
| .. не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А п |
| се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јо |
| ?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к |
| p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овог |
| и јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Ј |
| је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугача |
| а знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у |
| и.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година |
| их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} О |
| упоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сад |
| бично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је |
| гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад |
| p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно! |
| ве!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, д |
| , што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога к |
| и Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друг |
| дина кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајних средстава.{S} Још с |
| а штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло дел |
| рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам ка |
| чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гај |
| му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим го |
| ашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као пет |
| „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал |
| једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело |
| се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату |
| ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за у |
| ј је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — |
| и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до п |
| ила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те |
| вештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све с |
| више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима ко |
| је се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштр |
| ки је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жа |
| мљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не |
| и у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S |
| агати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваш |
| она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и је |
| могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па |
| х се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и |
| ли Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} Д |
| тле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{ |
| м количином млека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спу |
| у се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што с |
| и ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула |
| ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су и |
| i> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем п |
| ије, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави |
| ив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опе |
| ебали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство: <foreign xml:lang="cu"> |
| тару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Каж |
| освећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против кат |
| главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, |
| } Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, |
| , па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа |
| а док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио |
| јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Га |
| ни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно |
| већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва |
| тора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; а |
| } Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да та |
| ва приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} |
| з ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је |
| абриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ |
| обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели звани |
| лу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале |
| иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће |
| деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изуш |
| х попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје дети |
| к јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и |
| дић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне ку |
| онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До |
| ушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то пове |
| па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о |
| било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад |
| е види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само |
| ће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капи |
| мао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход |
| днеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, |
| воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву ка |
| кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне ср |
| о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све којеш |
| ије умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор |
| ица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож к |
| енцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ |
| } Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство није остало неприкосновено.</ |
| вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — р |
| е! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића |
| Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, |
| ада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и ски |
| ињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а |
| остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер |
| да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, |
| уша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа |
| умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мис |
| е, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Об |
| а жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Так |
| дић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му |
| и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треб |
| ела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!.. |
| , грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Ја |
| Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута |
| } Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи |
| све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспо |
| уд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и |
| моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има по |
| ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад |
| -ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор н |
| нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... |
| ји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, |
| риметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час бр |
| аћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко з |
| ознато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га же |
| о овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што ма |
| p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кро |
| "403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица жив |
| } Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела св |
| е <hi>Зборник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показ |
| и Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S |
| је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се т |
| -Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде још с |
| то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочи |
| орено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали прост |
| ели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би |
| ој дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несре |
| пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чи |
| у фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапск |
| ела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и д |
| посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ |
| то кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога |
| ц, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о |
| ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> |
| па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није в |
| после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, с |
| атио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако ј |
| аузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код млад |
| а помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има |
| наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо |
| Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А как |
| о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" /> <div type="chapte |
| де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — |
| убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико |
| о!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стад |
| е су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се раз |
| а и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спреми |
| опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповед |
| le>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...</p> < |
| и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци |
| ј шести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима, скида кобасице, суве језике, ш |
| ства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о! |
| ствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили п |
| извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће |
| ри, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренд |
| hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми ј |
| илу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева глава не може да попамти, толико их |
| она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Сави |
| свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава |
| оп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да |
| > <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те |
| ало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — пи |
| сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете |
| сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се зад |
| кад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дот |
| оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херу |
| и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и |
| ому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима |
| p>— Молим, молим,... не устручавајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја |
| шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не устручавајте с |
| се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама р |
| ном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, |
| унца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква |
| .{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> |
| p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим |
| чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" |
| ће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам ко |
| неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi |
| ри једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако |
| шта не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} |
| ад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам |
| ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’д |
| тер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас — |
| ије први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били |
| се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће се у |
| ти; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпој |
| една другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244 |
| иганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да |
| није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајних средстава.{S} Још су најкрупнији |
| ато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Н |
| а као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђ |
| , као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Си |
| како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> |
| ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њ |
| знајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Мака |
| код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и |
| азговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а п |
| и, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у туто |
| ари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а |
| <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... |
| } А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је |
| а пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди |
| м. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} |
| тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — н |
| угој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће с |
| тао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из цел |
| ра и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и |
| рез Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Зн |
| обојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосв |
| и у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега т |
| м ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни |
| толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак |
| дравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па је |
| 17" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио и |
| упа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда |
| рапна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</ |
| <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад |
| у.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о |
| {S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти зна |
| д Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп С |
| !{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог |
| гама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фр |
| онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели |
| све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприл |
| о,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторској канцелариј |
| м; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је б |
| али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да ј |
| {S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле |
| бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам |
| ’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј |
| о?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутр |
| г шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам |
| <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи п |
| те, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала |
| ем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера к |
| данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио |
| авила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвал |
| а љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом |
| ку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радос |
| еш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — З |
| м сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пу |
| празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> |
| о, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало |
| је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** |
| ка као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, |
| је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после кише о |
| се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премест |
| p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, |
| ија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да! |
| ве она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између |
| једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с др |
| p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — ч |
| омози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> |
| другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и |
| <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Би |
| S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И ка |
| > <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те прев |
| ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мис |
| ецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на |
| ам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А |
| лио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> |
| сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да ис |
| а Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема |
| > <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенм |
| недиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам |
| аћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је б |
| а, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Т |
| , други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде св |
| лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} |
| hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето |
| м, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви |
| ари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, |
| пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад не |
| n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже |
| на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шун |
| есет разних нумери, које све није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код кућ |
| !“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противниц |
| цини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не |
| се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попад |
| овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а сигуран са |
| ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’ |
| емо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно ни |
| бројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за усп |
| потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, |
| дати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Ме |
| јтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врат |
| редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправи |
| > <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о |
| м капижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махра |
| ад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти т |
| и стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, |
| наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> позна |
| „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p |
| она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјет |
| авније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од папир |
| </p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа |
| ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајних ср |
| и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена ч |
| анде гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-С |
| е толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагах |
| е свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор ( |
| есмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док |
| , али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан там |
| госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и п |
| реже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па |
| она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја |
| ћа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео је |
| их сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Исти |
| та је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а |
| му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути к |
| ај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ |
| S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве уд |
| тало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кав |
| све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него |
| ас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?< |
| а-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} |
| :lang="de-Cyrl">алте -фрајндшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите |
| тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња |
| авила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се д |
| ркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје |
| дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме |
| /p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} |
| је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi |
| доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, с |
| а је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац |
| а, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши |
| ај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама |
| оп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао |
| сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба ви |
| ш није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пили |
| ивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло |
| о паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; |
| ле овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали |
| лије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клав |
| „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то |
| с изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Си |
| лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите |
| онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа |
| иру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па те |
| сти; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још |
| ету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна |
| емилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људ |
| гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове по |
| , — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и |
| треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек п |
| и у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљу |
| } А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња |
| рена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, |
| о беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пи |
| ито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а |
| мо секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако |
| le> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ј |
| — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— |
| ај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док |
| а.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана |
| и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала на |
| бар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматори |
| >— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, |
| да, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да с |
| чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — пр |
| е познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за с |
| га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S |
| ора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и |
| арала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пу |
| нела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одјед |
| ма већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} |
| ли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, |
| и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За |
| овољини, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и и |
| куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше |
| пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и пре |
| леда у башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио ба |
| <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, |
| нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели зад |
| епа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Субо |
| д сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па |
| на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; |
| спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p> |
| тудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ д |
| ве јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра |
| мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи |
| зму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много леп |
| привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и |
| Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p |
| зео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп |
| шпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за |
| Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида |
| Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, |
| баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као |
| е).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је воле |
| она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и мног |
| советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ са |
| .{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је |
| чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па |
| о и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за |
| кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Н |
| шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, исти |
| ам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите |
| само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— |
| <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти |
| то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зо |
| } Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби |
| носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n="163" /> са оноликим његовим... ал |
| а није <hi>Зборник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и |
| м што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{ |
| их неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлеп |
| p>Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у |
| еби беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на |
| ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— |
| у, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p |
| му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не |
| гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а пос |
| а покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би зн |
| ку сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и т |
| pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од |
| Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветова |
| — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о ш |
| ло, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао д |
| био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! <pb n= |
| бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег сас |
| е прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје стране и пос |
| <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пр |
| како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је о |
| — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога ср |
| {S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о |
| -попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту |
| , дакле, симпатије између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на н |
| једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак |
| — Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал |
| p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <mi |
| шка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> < |
| а је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} |
| наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита С |
| згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, < |
| а.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што |
| дне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А |
| .{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на |
| кога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте |
| — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу |
| очекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замисл |
| никако да се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ј |
| опустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо |
| дне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми о |
| мо је немецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била |
| > <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомак |
| е потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— |
| мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Неде |
| из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика г |
| бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај |
| >— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту |
| о да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фал |
| сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“! |
| брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ ј |
| поведила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да |
| !{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће |
| место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него |
| нтикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то |
| гађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, |
| о; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важ |
| оје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи гово |
| једнога старога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово п |
| S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој |
| као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад би |
| и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђ |
| прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се м |
| и јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па |
| моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имат |
| p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путев |
| — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S |
| а.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешењак један.{S} Чекај са |
| ега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали |
| сала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, |
| рзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних |
| си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ј |
| <p>— Да није <hi>Зборник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћ |
| /p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спи |
| е л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{ |
| тно па поубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још гор |
| је, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.< |
| -попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим |
| <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је б |
| >— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У м |
| фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде |
| ака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им до |
| поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба кој |
| ки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишва |
| а узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све |
| а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, та |
| о отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали |
| > је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о. |
| и ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала |
| међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђ |
| p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се с |
| негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је |
| ! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та д |
| смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штого |
| а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и |
| пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n= |
| еле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула |
| у је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска г |
| остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, ни |
| данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ |
| и гђа натарошевица, између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му |
| е виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младо |
| е јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како |
| но љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погача |
| ироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: |
| о и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све т |
| ши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпоставље |
| у господин парок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да |
| свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђав |
| ту; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у |
| од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да |
| /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сок |
| једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те |
| још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и |
| на је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — |
| ијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, да није добар познавалац људи, односно женских, а ако се м |
| плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти |
| е толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi>Зборник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајд |
| да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паор |
| раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе г |
| то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно |
| ено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у пој |
| у, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађ |
| абриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; |
| лу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да |
| а је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па |
| , да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</ |
| нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сва |
| итеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер ј |
| и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да |
| увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље |
| мислила —, то смртном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп |
| една пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, поло |
| аца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И ка |
| то се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, уп |
| „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њ |
| узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добију само они с |
| ба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли к |
| стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И |
| боље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала |
| у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти н |
| паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се д |
| варала.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старост |
| а скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и о |
| ти к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата: |
| какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само ш |
| д је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</ |
| дно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од |
| " /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће |
| опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш н |
| >— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ |
| а Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... |
| радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запев |
| чима.{S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се нека |
| ад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, |
| ко!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и тр |
| ом млека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати бла |
| аш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викал |
| ја.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Ле |
| а образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S |
| ом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, не |
| ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буд |
| киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала |
| путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само |
| ничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А т |
| ослужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је о |
| рв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, које |
| евешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће преста |
| и отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Ју |
| А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтер |
| радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног |
| кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе |
| станемо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ |
| ам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Таз ис унмеглих |
| гањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S |
| спод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоц |
| а између две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што |
| ван поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него |
| че и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цр |
| pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се |
| и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да |
| се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов |
| гледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се з |
| {S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све ск |
| о је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Т |
| јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар |
| слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само |
| еку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко |
| >Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав |
| b n="36" /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шт |
| ма смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ |
| <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси ника |
| ажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, сл |
| икад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћи |
| >— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је |
| му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — ве |
| ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, |
| осле ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији. |
| мљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад н |
| тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као |
| -Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Ле |
| ажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако чест |
| том шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавал |
| , као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, |
| ли из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и |
| ко су се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Ш |
| аша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је г |
| у!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чис |
| ах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је |
| веда још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новац |
| /p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p |
| него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мисли |
| она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђу |
| о у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Т |
| пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила |
| ни.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Ти |
| е са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог з |
| estone unit="subSection" /> <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на |
| S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан |
| лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту с |
| од неких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти него је све то забележио још т |
| .{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар тр |
| и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно тр |
| оског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не зн |
| но покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана |
| ређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — |
| че „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код |
| ... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S |
| о јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је с |
| ри.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе те |
| у поруџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је куп |
| <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или |
| Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаес |
| а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — к |
| као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан |
| пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као |
| рио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} |
| и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада с |
| один-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да |
| цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи |
| злети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> <p> |
| S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, |
| теља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитељ |
| ка грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се |
| Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала ту — как |
| к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак ка |
| ли један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред посл |
| нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, |
| вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и |
| 1" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није н |
| о је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{ |
| у мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше |
| госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста. |
| ек кад прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, |
| сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жало |
| а те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела и |
| рошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се м |
| >— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p |
| ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Ш |
| днела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су до |
| Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S |
| дала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} |
| <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она |
| ој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, шт |
| баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А |
| угим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго к |
| ричати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Вели |
| ке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где |
| ишта, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако |
| ловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни |
| азрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру |
| с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд |
| Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, не |
| ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање ни |
| че најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је |
| .{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} |
| ра и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он |
| лије која се частила дудом.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви ш |
| ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, |
| нај „рест“ Габриелиног приповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, |
| лела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже би |
| Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у ст |
| га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо |
| аква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву |
| т, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" /> <div type="c |
| Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то снева |
| а уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву |
| Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир п |
| ам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим |
| оворим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога |
| им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, |
| г!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узм |
| "197" /> <p>— Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни |
| г твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро дива |
| ена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућ |
| ; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим са |
| о недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила |
| узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира |
| <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; |
| акомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драг |
| “ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љуб |
| сле овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху пр |
| би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за обр |
| о га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што сми |
| све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па |
| ложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који с |
| сле удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi |
| </hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са ср |
| ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио ма |
| исмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и нево |
| ца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче за |
| м ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише и |
| мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако |
| у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши ве |
| дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас јо |
| а му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има |
| е иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка п |
| а, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се ње |
| што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела оча |
| ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирк |
| ганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склања |
| е у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су поче |
| шких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких |
| е њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има о |
| и господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им |
| има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсм |
| се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола |
| д су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да |
| а га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p> |
| оведила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је |
| му, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на ка |
| капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само с |
| је решето, па ни Његово Преосвештенство није остало неприкосновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоће |
| — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави |
| {S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога бруј |
| да... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече |
| глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није т |
| погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде |
| ве до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, |
| о је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска бр |
| у.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или < |
| и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјан |
| паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од |
| чак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и св |
| сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш при |
| , и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако |
| ули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као ка |
| упним „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бира |
| вања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала с |
| по селу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити за так |
| и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље уд |
| ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’ |
| ти тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохиј |
| а мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака н |
| па</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каж |
| ље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег за |
| белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, ј |
| око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког пр |
| из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од друга |
| догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршил |
| >— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Н |
| зине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у |
| 84" /> неком капижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у сви |
| а имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га |
| >шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— . |
| сно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женско ство |
| н, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред |
| к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука |
| </title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...< |
| рзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој припо |
| ли то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је по |
| о онај шести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима, скида кобасице, суве јези |
| > <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официн |
| сам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече |
| (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути ж |
| је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа |
| ју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, ог |
| ономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, не |
| о тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио к |
| ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те ут |
| оштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У |
| сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’т |
| се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који |
| > Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онол |
| х сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учин |
| ого важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пу |
| >— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами |
| tle>...</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели по |
| баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад |
| ге газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију |
| ћне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут није с |
| јте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде оп |
| i> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких |
| мо знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом |
| у Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се курталише својих старих папуча.) За то |
| ла, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</ |
| } Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но |
| ајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опази |
| , што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, |
| ким шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и јед |
| био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега |
| саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан вен |
| ви виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А- |
| а јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог |
| ко на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он један обешењ |
| је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунар |
| а ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак нај |
| ђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија д |
| еку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак |
| e>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш |
| лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створ |
| о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље |
| ла и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира т |
| ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} |
| су се разговарали у колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, |
| <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече рад |
| аба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па |
| знато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више |
| ао да табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо нат |
| фује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се ни |
| ајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети свој |
| ела ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Леп |
| га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш |
| Монастерлијини Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада |
| је једнако утишавала, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она са |
| ори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да |
| бро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после о |
| ад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, |
| мал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — |
| нате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ П |
| >Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: |
| Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћ |
| — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма |
| да који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обр |
| ко стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје |
| пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба |
| } Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим пр |
| зика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни |
| вечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по |
| ење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава прип |
| ећ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала ј |
| ако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобр |
| начка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако сла |
| само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што ни |
| е запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала |
| , нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к |
| вај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафика |
| е трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанстве |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S |
| l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао |
| и.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једр |
| да гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, св |
| ма и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па м |
| комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а он |
| о, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим с |
| ангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Бо |
| усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и т |
| а је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такв |
| е да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу |
| а ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад |
| се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и |
| велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и ро |
| точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} П |
| да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и |
| оја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се |
| он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} |
| ћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам |
| ера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је о |
| оје ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно кас |
| само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и |
| дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица |
| не, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Л |
| ... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мисли |
| а пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље |
| као некад, него онако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су |
| акав трговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опрем |
| ...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви г |
| енесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело ме |
| к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та < |
| овала између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били. |
| ,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе на |
| вру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да в |
| е добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља |
| сто и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, често г |
| дамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — |
| !{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, |
| оје пророчество се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, вал |
| камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p |
| та ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p |
| слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало поти |
| аз или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Сам |
| која се частила дудом.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и |
| њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак од |
| сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкереч |
| ’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо |
| спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала |
| детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста |
| долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у с |
| не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> |
| зи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког в |
| чити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо |
| њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не в |
| </p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта |
| и учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни о |
| није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} А |
| , — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако |
| ежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за |
| ди, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и |
| селим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни заме |
| мо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула ј |
| рати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi> |
| {S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стад |
| , па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд уд |
| е и разговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред |
| пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам.. |
| само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блат |
| } Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, |
| лике између радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с ју |
| азовем, Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба по |
| тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула |
| сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, ист |
| о. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког |
| кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче д |
| последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу |
| е увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако м |
| подин парок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да видит |
| е домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само сн |
| и ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, |
| очита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би тре |
| ула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо |
| баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, ок |
| ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља он |
| се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — |
| <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа сл |
| и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} |
| решли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За сада ј |
| е певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, <pb n="15" /> него певао пред |
| ране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир |
| ажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајават |
| тоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал |
| е мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па |
| ће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и м |
| сму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село зна |
| ку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти |
| дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у те |
| отребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год понудил |
| опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова пао |
| ту ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен мрзости и омразе. |
| ави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њо |
| ли би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није |
| трах уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала — |
| о жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пу |
| оиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни |
| р иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама |
| шао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Ј |
| ле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на дец |
| опадијама; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb n="400" /> <div type= |
| p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима |
| аливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, |
| био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражава |
| њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, к |
| ’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез |
| е заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана чи |
| а је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је |
| е неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, мо |
| тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, |
| а улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нек |
| веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дан |
| ните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> |
| рберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола ј |
| а то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад |
| жа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних песам |
| о што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и |
| увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица |
| к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљив |
| одина Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је |
| се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потп |
| априцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безоб |
| е сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? |
| омиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостив |
| ин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч |
| > <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао п |
| Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} |
| данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу ас |
| , па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала п |
| кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера |
| ом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или од |
| иво? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадиони |
| онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин |
| је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слуша |
| омози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије с |
| а дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обој |
| чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која с |
| угледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено |
| а“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајст |
| учем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та о |
| ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — с |
| е ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} |
| ити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула |
| S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, он |
| а попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} |
| а Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш! |
| све по селу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити з |
| адио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке зем |
| их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срам |
| де је пријатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта прави |
| његове, од којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда к |
| шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов |
| ја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} В |
| то и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па |
| та се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — как |
| еђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што |
| прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим па |
| а друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quot |
| век заливено, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она |
| ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} |
| јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту |
| убинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви |
| о л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теб |
| м прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је ушти |
| чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све т |
| м главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар |
| могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да је св |
| . — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу |
| газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него |
| патије између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба М |
| ез попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек с |
| епо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а |
| постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред св |
| о из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габрие |
| лужбе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не п |
| ити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља друг |
| !{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлаз |
| ају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале мест |
| ачкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би |
| ерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог |
| тавио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини |
| се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио г |
| време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава нед |
| о удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, д |
| рајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на веч |
| изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и баха |
| оше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда |
| шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А |
| , — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Ј |
| башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенск |
| је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „ |
| ва опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не др |
| па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани г |
| знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> |
| ош до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ |
| не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући |
| и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S |
| приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чуј |
| ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, др |
| вета око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу с |
| онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковањ |
| у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се с |
| ну башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и би |
| же: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јун |
| А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него? |
| ма додирује земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на |
| да суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црн |
| и чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми |
| кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју |
| ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не да |
| већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви тр |
| се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, |
| о: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а ве |
| намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата |
| адо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.) |
| Меланије ћери поштованога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{ |
| итике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш |
| а, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљав |
| <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који |
| .. — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам т |
| ој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна |
| ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти са |
| у и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да |
| гођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете |
| уке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} |
| руџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али |
| шта.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} С |
| мо по некад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже с |
| аре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад ма |
| Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, |
| нас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад! |
| ја!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се |
| ичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало |
| изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перла |
| и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаш |
| дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенству гос |
| спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само |
| S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и |
| да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да варм |
| Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, сл |
| јера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијо |
| , баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Ни |
| ашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећ |
| ажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S |
| Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам сам |
| ојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним |
| {S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о. |
| , море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја |
| } Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Сл |
| Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ј |
| нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да |
| један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и |
| иком ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко г |
| евојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога |
| Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па д |
| 340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ т |
| ерса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна да |
| ош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пу |
| штачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, |
| гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед к |
| је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви |
| ешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за |
| утници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовиц |
| ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила |
| ина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничи |
| што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p> |
| /p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нис |
| и тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога |
| о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само |
| сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју с |
| ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш виш |
| своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш |
| > <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, |
| шта</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти н |
| и’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ д |
| било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако м |
| <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваист |
| оћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, |
| сте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само п |
| ?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и |
| књу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, зн |
| ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ д |
| поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити |
| зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један так |
| ас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни |
| ола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем |
| о ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мисл |
| аше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ј |
| точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’ |
| госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не пове |
| а не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па от |
| е познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога т |
| Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш та |
| м на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си с |
| — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам |
| ешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја |
| > <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</ |
| ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела |
| а сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник |
| } А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Од |
| , нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофп |
| — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јецајући. — |
| <p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп |
| да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додад |
| — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — сме |
| ари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват ж |
| >— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну стр |
| — Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штет |
| а поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава... |
| орњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натент |
| направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом |
| а је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} |
| паде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а |
| вин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп |
| па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш л |
| вам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, т |
| ли на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то |
| си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се |
| Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не |
| иромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш д |
| , ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба г |
| ајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш |
| /p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви |
| воре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то т |
| опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p |
| о село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.< |
| гра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, |
| и, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, |
| то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, |
| ем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} |
| сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даћ |
| ржи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ |
| е у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не |
| мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се ран |
| аљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— |
| кну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, д |
| је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замер |
| врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија |
| отив, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вел |
| д није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</ |
| Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро |
| Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} У |
| ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p> |
| на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се бо |
| а што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — |
| бро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш |
| од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — ре |
| на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А о |
| ка? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица из |
| та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не зна |
| </p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’ |
| та, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели |
| за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{ |
| Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљ |
| их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је |
| Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, ј |
| на сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једн |
| евајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p> |
| леда око себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила |
| .</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ |
| ме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ниш |
| е и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xml:lang="de-Cyrl"> |
| код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можн |
| упим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало ј |
| и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос |
| ађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} |
| /p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро |
| те баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу |
| да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перс |
| p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> |
| {S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Ј |
| <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S |
| {S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није н |
| то љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Га |
| м Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалил |
| , и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рач |
| дин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим |
| , к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на |
| молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> |
| у а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или |
| то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, ра |
| син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га ј |
| ге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не мир |
| еле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> < |
| утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна |
| притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом с |
| д код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не |
| наду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, |
| у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђош |
| да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров |
| једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} |
| хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимична <hi>превара</hi> |
| и кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викн |
| пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архи |
| ек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц ч |
| је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} |
| о бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да |
| reign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} гос |
| другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чр |
| радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку ст |
| куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега |
| да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврну |
| љи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни доч |
| а после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више запл |
| иних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи |
| аже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и |
| стина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично ув |
| х Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула по |
| питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пу |
| рхимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не |
| да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуш |
| причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћи |
| tus quo ante</foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих |
| Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног глават |
| а су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у |
| су почели званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има |
| у?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима и архиепис |
| из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за |
| а, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па |
| им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да с |
| а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај ме |
| воту, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. |
| ља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке |
| мање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида |
| може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазиј |
| што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сре |
| си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма к |
| примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} |
| Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити ода |
| зила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда прес |
| е, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} О |
| p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и д |
| н гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као манти |
| па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се |
| мшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од другог.< |
| гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каш |
| есму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошт |
| а, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и ог |
| куповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су |
| о огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — |
| О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда |
| , кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је доне |
| ани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе |
| селенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</ |
| а наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А |
| и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни |
| а ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако с |
| приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са |
| их газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима игра |
| ога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да др |
| се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — |
| од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће д |
| мо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши |
| ја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све |
| аше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обеше |
| а, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад см |
| о саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах у |
| село било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да н |
| уку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је с |
| ажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и |
| .</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило |
| , кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазит |
| се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бит |
| раде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам в |
| е, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли |
| му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе к |
| га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па |
| чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци |
| дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} |
| ш нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто к |
| .{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово ле |
| ан није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако |
| зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не мо |
| , а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и |
| услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене |
| ке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђош |
| кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни ста |
| икад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> |
| куруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову |
| шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало |
| живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као |
| баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмар |
| зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито |
| Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сеплов |
| је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси |
| ти.{S} Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ч |
| маћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И т |
| — А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> < |
| а све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о |
| да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па |
| tone unit="subSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо је |
| ли и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа |
| ознати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што |
| ог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силн |
| кицошко парче! — <pb n="250" /> додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад о |
| ћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> < |
| о <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој |
| не тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином <pb n="253" /> питањ |
| <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам т |
| а и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и |
| здалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду! |
| какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећ |
| !{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> |
| собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели |
| , па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду |
| ство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p |
| } Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов |
| гне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек |
| у, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја |
| куторовица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим |
| ространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као |
| <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, |
| и да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад |
| Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S |
| кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и |
| акила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и з |
| тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е |
| S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у |
| а да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — в |
| ред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу |
| о, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле |
| <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка мо |
| сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице.. |
| етекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцило |
| авом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чу |
| е, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели |
| и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</ |
| г’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и с |
| — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: |
| оћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, т |
| шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, п |
| А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме ник |
| >господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову |
| куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије пон |
| кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и пре |
| ну кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а |
| анас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па прол |
| сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако ле |
| кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама |
| кој торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сла |
| вком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему |
| и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комшиница,- — за |
| } Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш |
| етре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо. |
| на.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе |
| газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му би |
| Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши |
| Section" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебд |
| о дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена |
| госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако |
| .{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <h |
| тро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Ла |
| ану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{ |
| бро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ч |
| у, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудн |
| љуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о |
| мад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у ње |
| о први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n= |
| љу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Ти |
| се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови |
| Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље |
| есте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео. |
| огом и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве |
| охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече св |
| сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради о |
| беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од л |
| , јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине |
| мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме |
| њу попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, |
| а убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну |
| па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похвата |
| паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског |
| а бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p> |
| о на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита |
| искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана б |
| секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити та |
| ину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не |
| на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па |
| — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти< |
| штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Ни |
| уђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуш |
| S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после |
| и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ра |
| ица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Др |
| S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери |
| по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаниц |
| а, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш |
| аше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за |
| hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни |
| Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш |
| а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући |
| твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то |
| асја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као м |
| и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> и |
| н све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зн |
| аду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас |
| паваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" /> <div type="chapter" xm |
| манине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми |
| у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру п |
| д неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S |
| — Гледајте само срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши б |
| ку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њем |
| кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само мн |
| и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вече |
| знато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер ј |
| де плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} |
| јени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је |
| некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева |
| гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на ку |
| а девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Си |
| оја вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дана у Те |
| чна. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у |
| ко обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је |
| коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сок |
| /p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} |
| а! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, |
| дину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потера поре |
| она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону шену Гено |
| ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да мо |
| слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвести |
| а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само м |
| слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради |
| > росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам |
| ленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у рез |
| ет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — памтим |
| ла само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако упл |
| едног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утер |
| ље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и |
| , па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопро |
| ајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, |
| ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише за |
| и толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој гос |
| {S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извиња |
| бопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у ве |
| ељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — ре |
| им, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лали |
| ади црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо |
| кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били и |
| Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна ра |
| х, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало по |
| е морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} |
| владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — |
| е неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епи |
| а таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и бо |
| е каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића бок |
| ира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је |
| у од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја он |
| — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вече |
| а узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седим |
| па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман јед |
| идим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав з |
| ама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи |
| А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме извинила.{S} До |
| ица, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила ц |
| ; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није |
| знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни |
| е, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> < |
| на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то са |
| О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Ни |
| супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, |
| н заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних |
| а тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Пе |
| о, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} О |
| су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о екон |
| се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата |
| о три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни |
| камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко уба |
| ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је т |
| и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала т |
| алеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бо |
| ма тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} |
| пила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз п |
| осподин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А она, сла |
| ="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика шта више, мило јој је, а |
| и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано |
| {S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног |
| и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l |
| тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва |
| исмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p> |
| а, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио ка |
| дија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем |
| к’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задо |
| да и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, от |
| мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, |
| , Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је два |
| са.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то тре |
| ељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина |
| утра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и од |
| а?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здра |
| : помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била |
| од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме |
| олазе једни поред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод очију, само с |
| а натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми к |
| што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева с |
| је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре |
| само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни реч |
| јс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} |
| вич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требал |
| .</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа С |
| ити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Б |
| а кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушен |
| се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чује |
| боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Ог |
| о шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се и |
| или сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb n="330" /> <div |
| з своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо |
| S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — ху |
| сти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда |
| жеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о с |
| лов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{ |
| признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вел |
| ове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморн |
| Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин жив |
| од куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, |
| ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам < |
| м:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари в |
| плео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати н |
| сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је им |
| ла мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S |
| говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пр |
| оклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће |
| ме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, доб |
| дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S |
| ашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп |
| није место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, как |
| но шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни ст |
| ...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’д |
| .{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио |
| ш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! |
| што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па е |
| Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа |
| и у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се |
| А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад |
| у наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да |
| потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он |
| бити у реалности; типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} |
| што!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека |
| 55" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и н |
| сида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа |
| р у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге љ |
| а нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — ве |
| урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} |
| оше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} |
| о гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разу |
| ела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни реч |
| же л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну груд |
| азиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај са |
| си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни |
| Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} |
| И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела ск |
| е само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та |
| зећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна |
| елим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је ле |
| ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Х |
| да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} |
| ма; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Ра |
| ш... што смо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели по |
| шта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако м |
| вачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, |
| <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је |
| е ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: |
| о сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу |
| крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> |
| о ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно |
| ло на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро |
| >тако ми је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Д |
| и и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и гор |
| срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, |
| и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се |
| и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред св |
| д тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану |
| вол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела |
| око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задре |
| пши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисл |
| парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S |
| ост!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му |
| баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Б |
| е, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко! |
| , кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш |
| — вели Меланија.</p> <pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослобо |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купе |
| к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити |
| S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само м |
| као мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно |
| и; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то |
| лашар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошев |
| в’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме |
| иљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одм |
| чека гђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја в |
| е нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S |
| и криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а |
| а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита и |
| а сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали |
| ожете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта о |
| ана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита |
| ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте про |
| на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мој |
| а свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па |
| и Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа ната |
| камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јау |
| /p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели М |
| код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ћ |
| кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијс |
| ... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани.. |
| сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забрину |
| ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!< |
| знаш... што смо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вел |
| само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба ра |
| а заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „ |
| и далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано |
| и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и форм |
| ру тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још периш |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не |
| у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија с |
| ак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наста |
| а не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и о |
| мива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборави |
| Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две |
| мо да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А.. |
| ланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу |
| намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, та |
| аће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац. |
| да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка |
| рајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А |
| ах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рука |
| прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и ва |
| ше пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело бил |
| </p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та |
| Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу |
| мо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и игра |
| је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —< |
| ду.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гн |
| да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да |
| знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — поп |
| а која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, ф |
| сле тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „д |
| егова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтар |
| вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живин |
| оја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми |
| ек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете м |
| дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати |
| у; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све |
| е то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао ла |
| њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци ј |
| ,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, |
| а потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толи |
| о: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад |
| шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како |
| зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздравља |
| и свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и |
| пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и |
| .{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити |
| ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је |
| у је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А |
| неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези удава |
| ава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу |
| ти,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И |
| адовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p> </div |
| без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т* |
| своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и п |
| д — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по |
| {S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хриш |
| ило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће |
| ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а |
| кле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други |
| њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђ |
| и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и п |
| </title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће би |
| <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бил |
| и свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупа |
| село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дан |
| пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је ста |
| доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! |
| старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учите |
| ало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село |
| ло, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село д |
| е жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не м |
| коро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржа |
| н стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести |
| маћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код |
| ворило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади с |
| честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то бл |
| у, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и раз |
| ртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док п |
| а опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по |
| а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки љу |
| новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина |
| итарске — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је |
| ејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па |
| меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, |
| ој цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није к |
| е кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је |
| ривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели |
| рипомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и н |
| ла кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купуј |
| башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама и проз |
| учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопостављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да |
| сла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дођ |
| ају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Арк |
| изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у г |
| и поље рада за купљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељ |
| после разносиле врло савесно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за |
| и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ства |
| а се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Сп |
| ћи густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала! |
| њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вре |
| у — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Бог |
| а многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан прем |
| — ословљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да ва |
| ке дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Сп |
| о <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу |
| да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, |
| Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ај |
| уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила |
| његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане <pb n="381" /> чизмице са златном ружиц |
| дно са природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга ка |
| оје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког ср |
| кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав |
| љиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавал |
| ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="3 |
| ди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} |
| забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, |
| е дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила |
| (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним |
| једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно леж |
| а лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао сво |
| лужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те види |
| р прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, д |
| додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а се |
| е, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мисли |
| то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праш |
| крипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} |
| зиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица |
| ак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Си |
| а’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе пред |
| а је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све бољ |
| кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују |
| гуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и у |
| збедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га ста |
| Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као |
| а.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекариц |
| У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Ср |
| у.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— П |
| п Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ства |
| о, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми |
| ојекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, |
| гале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и |
| рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је |
| арошевица држећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узм |
| же обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоћ |
| све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на |
| ве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их |
| p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си из |
| а јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да |
| и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и к |
| баће и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш |
| а ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та |
| p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и з |
| столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљ |
| ица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, д |
| . гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то |
| и до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па |
| је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не |
| за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама го |
| флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— |
| и чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере |
| а, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са га |
| је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо! |
| Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћир |
| и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да |
| вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габр |
| тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај |
| ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим све |
| еби госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то |
| лас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би предупредила поток суза.{S} Г |
| видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— |
| нтом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и ти |
| hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако |
| > равнодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али ј |
| ије доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ј |
| а</hi> протиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је он |
| што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бешти |
| љу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А |
| а лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на после |
| ок нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио ма |
| старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} |
| ећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.... |
| а по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штрикераје и признају |
| !{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онд |
| убе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом |
| ат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гуч |
| деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пан |
| а сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} |
| Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после др |
| да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} |
| мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог р |
| — Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди са |
| рукчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се г |
| у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван |
| како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле |
| слили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио |
| Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду к |
| а ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији попу |
| натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам |
| емо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата св |
| не боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила |
| к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „< |
| онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду |
| а ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још давније ствари, из времена |
| о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали п |
| Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через т |
| <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и |
| же он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу |
| о, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и л |
| а, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, б |
| волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прсл |
| ал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто п |
| исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женс |
| с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, |
| то горела од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови на |
| несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је ком |
| то</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попо |
| ио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он јо |
| великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако св |
| ино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кеце |
| доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ћ |
| ђу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је из |
| игује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не м |
| нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина |
| и, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, ал |
| р, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у |
| о око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоц |
| руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра д |
| дин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира |
| чно — корак два па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности.)</p> <p>Ер |
| идиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетк |
| а Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувш |
| пала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на |
| да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, она |
| дин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин н |
| Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. |
| тва и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније а и званич |
| вака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са сво |
| ка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош држи трафик |
| шег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него ј |
| } А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породи |
| доше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано |
| и: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из оног |
| м, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Н |
| аних госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, т |
| п Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар |
| ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити |
| аву, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш нико |
| у беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, с |
| аборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’ |
| другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене |
| На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је ум |
| ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао |
| село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавог |
| а скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан |
| аму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, |
| шља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} |
| ма, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</ |
| ог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенц |
| е једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n=" |
| — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако су |
| оран човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио ка |
| шћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убиј |
| н дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и певушио |
| оже да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде |
| ниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собо |
| дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а |
| уде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико не |
| рицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до па |
| баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да |
| нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец н |
| и, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па |
| ху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде ка |
| гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда |
| етог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју ве |
| и после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио |
| кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра |
| е грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драг |
| оз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!< |
| ав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са н |
| тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус дели |
| песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — |
| гом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас |
| ира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <pb n="31" /> <div type="chapter" xml:i |
| билно обасипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима рук |
| , диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па о |
| а онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура т |
| аљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели |
| реко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{ |
| је се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недељ |
| ! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <pb n="31" /> <div t |
| оложењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори прија |
| биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с |
| ипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облач |
| теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, |
| са.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод |
| !{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама |
| а нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та |
| није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам св |
| оја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комш |
| а да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка |
| , — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чу |
| вачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} |
| ијатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрем |
| поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не зн |
| b n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој ха |
| ако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, ка |
| оме је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да сни |
| уморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} |
| кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</ |
| ећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хи |
| т, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна |
| ила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> <pb |
| па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — |
| еколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у пр |
| њих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и д |
| ућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од |
| , него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га |
| жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} |
| ко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море |
| на, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки к |
| о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким |
| клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се мор |
| тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клуп |
| ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Тама |
| о <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од |
| били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара |
| i> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> |
| е брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба бр |
| Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево н |
| ла, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости на |
| остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом |
| м девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући |
| буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подн |
| а хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, |
| амо што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> |
| комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају. |
| и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси |
| ије мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће |
| му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди |
| о; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те |
| коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много живље него дању.</note> </div> </back> |
| дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала |
| домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бок |
| вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.< |
| а служите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајга |
| о је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду |
| Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вече |
| ендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по в |
| зниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куц |
| а беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беа |
| радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако |
| кен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зн |
| а је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божиј |
| не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ |
| ре.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава |
| лико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Ша |
| > <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на |
| и вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ |
| баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви по |
| кав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па при |
| е морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p |
| 5" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к |
| , па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом |
| и понуди госта напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак |
| вол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрен |
| не конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти него је све т |
| раге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{ |
| сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, |
| хом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, |
| дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро п |
| е ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да ва |
| p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану |
| е зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „гос |
| авио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он в |
| леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а св |
| а се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије иша |
| а чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу |
| па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити |
| чем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој |
| аопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} |
| чија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он |
| а и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плев |
| е бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, |
| да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер |
| ула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да |
| мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да свр |
| присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није ум |
| учајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам |
| .</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — |
| гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених с |
| гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, |
| а.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима. |
| ке и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је |
| е ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му |
| да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет с |
| а не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штог |
| се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па |
| т година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку к |
| дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу њего |
| ити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — пона |
| аводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим |
| 7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручк |
| head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада чове |
| ead>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад с |
| >ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире |
| ад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узм |
| оварали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је |
| аше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше иза |
| о нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула |
| ено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се |
| а а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора кој |
| рвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седе |
| ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како г |
| ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, |
| !{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жа |
| ра, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у |
| етнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па с |
| дупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у |
| Само забадава себе упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то |
| вађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Ка |
| ’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди |
| ји се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе гд |
| орију, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђа |
| зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло л |
| етли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, |
| на у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да о |
| слио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „ |
| па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попу |
| ули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморн |
| о не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући с |
| ад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се св |
| а.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилиј |
| дин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и ри |
| ку, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, остав |
| о је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, мож |
| слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако д |
| иста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти |
| била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Н |
| је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу п |
| га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка |
| паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и г |
| страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и |
| и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с б |
| лаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није п |
| р.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај с |
| очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као доб |
| > <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} |
| } Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика |
| дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушт |
| о Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари г |
| /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, к |
| захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су |
| Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— |
| е га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собо |
| реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу правос |
| о у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и да |
| у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени |
| , во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако |
| и, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асн |
| у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Ве |
| твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — |
| му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <h |
| } Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к |
| ће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето |
| а, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај |
| ечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака |
| >колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао ме |
| и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то кл |
| се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показу |
| <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шт |
| } Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, у |
| ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и |
| Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима |
| исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде т |
| ајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате |
| Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово ш |
| ’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп |
| вио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па на |
| он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од свак |
| еља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица трој |
| ани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S |
| обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку |
| стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке ш |
| баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} А |
| S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га та |
| задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а до |
| прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сет |
| и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако так |
| т, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p> |
| да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здра |
| ло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће |
| он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А |
| је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title>Макровиотика</ |
| едно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један тестамент његов, — замерићу се свету |
| ју да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да |
| > <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через г |
| вештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што |
| сти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у |
| поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</ |
| ама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и ог |
| где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вра |
| непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око |
| аласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Нек |
| хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације |
| ндак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао |
| паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} О |
| ора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — з |
| ре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У ма |
| у већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је |
| дна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад жен |
| о, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту |
| ="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било д |
| ниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи узда |
| говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила! |
| после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као ид |
| о се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу |
| нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази |
| . „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Мелани |
| , није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас! |
| а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и н |
| ним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{ |
| ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд са |
| оред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као |
| Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добиј |
| сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мисли |
| ј први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од |
| око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је ст |
| сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а |
| кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац |
| е и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јев |
| гов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико |
| браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> |
| нције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, ј |
| ућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, заплен |
| роке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани ње |
| д је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небес |
| о послушам њега, касти, један тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замери |
| сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у |
| ра постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у је |
| ар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега у |
| Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаш |
| ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав так |
| ароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени п |
| о није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" /> само из белог |
| на с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане |
| ржи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да п |
| предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору |
| >Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она |
| ко и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђ |
| ђе, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго пра |
| песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злот |
| ако то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио ле |
| латом извезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пол |
| у, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње п |
| ашом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви |
| оп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат м |
| лагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За т |
| тио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па ни |
| сан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би г |
| руги није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све п |
| звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је |
| ледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што ре |
| ван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли су с |
| ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</ |
| равославне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да |
| срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, да га баш онај ње |
| два чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> |
| са још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, |
| хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове, од којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле |
| до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела |
| алосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нек |
| ити за тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и са |
| ија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликовати |
| иде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да |
| нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Ју |
| .</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се оп |
| ва бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами бе |
| асоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за т |
| .{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је |
| А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја |
| данпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Влад |
| је прославио <pb n="163" /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту |
| ђе сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — пон |
| инти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанс |
| у нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, о |
| сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове ло |
| ара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени |
| тељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њег |
| , кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да с |
| уб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали з |
| д брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из зам |
| ре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свег |
| ад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему |
| А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика правио каноничну визитац |
| потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на |
| S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, господин владика — Екселенц...< |
| ве, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство није остало неприкосновено.</p> |
| хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — говори поп С |
| еветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, што с |
| ену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} У гневу свом, шта |
| ела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло деликатне природе, па је онако раздр |
| ло подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчи |
| , и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право |
| свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код се |
| ити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: бољ |
| ишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курт |
| не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но |
| пођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Епископа у Темишвару, |
| </p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о |
| ци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово д |
| га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му |
| и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи |
| чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио |
| да скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила |
| ко је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле |
| и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао |
| у сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и ок |
| у ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржала се тамо подуже и посл |
| у, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — нег |
| заслуга, <pb n="15" /> него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцл |
| а, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенству господину Епископу.{S} А кром т |
| /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и нап |
| упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n="40" /> <p |
| мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба неус |
| рла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа |
| ао све песме које су годиле расположењу његовом.</p> <p>После овога састанка врло су се често с |
| носио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се |
| мо кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба поглед |
| сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и г |
| обровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и |
| , па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти |
| Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! |
| Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} |
| ше још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „ |
| гија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику |
| ање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за у |
| ише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије сл |
| n="16" /> Орестију ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који |
| е кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја |
| анити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у то |
| о удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава |
| код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен ми |
| чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па |
| само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да м |
| уцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире чове |
| е разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а дома |
| кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим т |
| ли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида п |
| ашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, |
| оп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године |
| их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима |
| ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепу |
| д у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео |
| уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољ |
| отово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта м |
| а га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у |
| и! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га гос |
| рви видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — |
| уб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је вр |
| је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чак |
| оцес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} |
| вих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији није |
| циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — |
| ли крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био |
| послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фа |
| и одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, ка |
| , — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сре |
| онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако |
| а, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је |
| те како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа |
| тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади сво |
| ој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гл |
| е га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то |
| Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног |
| знуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао |
| {S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —< |
| ознато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто |
| гне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А к |
| уча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падн |
| бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него: онај |
| скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану де |
| еселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домост |
| ом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на при |
| о је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви |
| па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бог |
| да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је о |
| hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити дево |
| Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} |
| су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} По |
| иховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој |
| м супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоузд |
| оред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће |
| о доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо |
| ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и п |
| а шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вел |
| свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена мо |
| ени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му н |
| њена доскорашња другарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школ |
| ад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касин |
| ели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже |
| х падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се |
| о би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад |
| д гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— О |
| ла к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни н |
| , — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кре |
| овога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било тестаме |
| д укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно п |
| ише тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и з |
| два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смел |
| шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није мога |
| оје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да и |
| што празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb |
| , шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити не |
| а онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то са |
| , па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Ка |
| ј баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповед |
| да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако п |
| А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је |
| о ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о сле |
| изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била су |
| ерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желел |
| је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Њен заручник је |
| „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљи |
| Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, |
| извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је с |
| је, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на |
| и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму |
| е се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас таквом |
| нако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче би |
| Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, |
| а која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час с |
| стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет ше |
| кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни з |
| S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели гос |
| аш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се п |
| учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге ко |
| никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и занима |
| з’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под |
| } Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и до |
| отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се н |
| њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорс |
| да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је |
| даред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања по |
| иних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позитурама, изразима, разном |
| атељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам пи |
| ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних |
| да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је гото |
| иге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са к |
| ашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образ |
| а завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S |
| н досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и п |
| но има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је уп |
| тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и |
| паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она н |
| Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп |
| (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „ |
| да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и |
| јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђа |
| њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она |
| разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, докт |
| ву и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А |
| кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, п |
| } Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек о |
| ра у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар |
| ај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} Направила му је |
| споја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би |
| вела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољн |
| S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то с |
| Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позе |
| .{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље |
| е „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са б |
| за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <p |
| „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијаши |
| жила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сид |
| на кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не с |
| ам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са |
| лед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским р |
| >ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Мелани |
| је право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени |
| казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S |
| карцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти |
| у, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам н |
| у бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по л |
| су решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по с |
| ланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди |
| о мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, |
| } А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељи, да |
| шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — |
| из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, |
| но, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши с |
| кви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> — |
| а дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По пу |
| Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авли |
| и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле г |
| дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер к |
| лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом д |
| је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а д |
| је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с кр |
| једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S |
| и преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; |
| ече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p> |
| ерса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, |
| а полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у др |
| да на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и з |
| п Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су с |
| и на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, наоп |
| и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш |
| рати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако о |
| ега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</ |
| да из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разг |
| о, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђ |
| прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа |
| а чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Та иди молим те |
| е била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обид |
| труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њ |
| стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим шато |
| вана.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} К |
| а је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нис |
| н појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, п |
| се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— |
| у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је св |
| н је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не б |
| а, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, а |
| ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презен |
| Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, др |
| /hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па из |
| во остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <mil |
| г атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газдач |
| је! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и раз |
| Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <h |
| е Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="112" /> додирива |
| а сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!< |
| и!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети |
| , полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош |
| читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијан |
| о! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А к |
| другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па |
| ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и ку |
| маћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, |
| калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одо |
| „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме |
| ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, н |
| , за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што |
| ињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да представе себи, како је било и Шаци и |
| и су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето |
| кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов |
| х је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких |
| абаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухват |
| иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме савије |
| ни.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И б |
| у за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза в |
| ифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По |
| ани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код по |
| косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечан |
| г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме паро |
| пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><foreign xml:lang="fr">Poesie</foreign></hi>, |
| тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не ви |
| ирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не п |
| или воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; р |
| миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само срећног |
| кије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им ј |
| бе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву грех |
| мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно.. |
| сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама |
| овољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и |
| слите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</ |
| слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу |
| ’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећет |
| S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и |
| оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газ |
| купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што |
| магала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа |
| Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} |
| левете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу ка |
| отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је |
| прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред |
| неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{ |
| ода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце |
| ношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, |
| тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па д |
| та до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја |
| и, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и о |
| нкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је он |
| и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили тер |
| а гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јо |
| лика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радњ |
| ију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне |
| ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како ј |
| младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с то |
| арађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом |
| овесна створења, помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је св |
| ђице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господин |
| {S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Си |
| платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о |
| људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, сп |
| пред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само д |
| е се променило; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покиса |
| уге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет б |
| — Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, д |
| су хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А |
| осно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац н |
| који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то |
| свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна |
| ном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарит |
| /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној ка |
| е тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана т |
| <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне |
| ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звона |
| тво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још м |
| дице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици |
| аже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о |
| разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да при |
| младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по сре |
| а.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу |
| ајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, |
| ало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код св |
| о умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадн |
| верним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ пред |
| ше и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица |
| је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију ст |
| искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни |
| ајрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, |
| има и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="1 |
| и просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ |
| зна колико полицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{ |
| Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а о |
| наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и |
| још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај ш |
| јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек са |
| > <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам ве |
| а отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" /> силан све |
| и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још о |
| а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S |
| , и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!. |
| смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то ниј |
| њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Ш |
| нда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци |
| ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, на |
| {S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте |
| Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па |
| , а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје д |
| ју која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о |
| у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута |
| купи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три |
| о им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, |
| S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, изобр |
| ’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто она |
| ним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и ба |
| ид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састаја |
| го се штошта променило, само је верност њихова супружанска остала она иста, она стара.{S} Као в |
| да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је ста |
| ла, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири |
| омрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладни |
| говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни уз |
| о башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није о |
| о отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је да |
| и боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се пос |
| из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и |
| пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни |
| Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога< |
| е на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</ |
| ; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ |
| него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било ба |
| ела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и |
| о кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ај |
| b n="153" /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю |
| о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г |
| њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к |
| равно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га ниј |
| ка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каж |
| ене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина |
| ин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати |
| ула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узим |
| игурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макр |
| ђе у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло.. |
| обу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право |
| , ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пр |
| једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтп |
| и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи сумо |
| ецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шк |
| ографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су |
| ругом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозор |
| ета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јул |
| ла над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, |
| ла му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна пла |
| ца а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у |
| једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} |
| Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, |
| слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, |
| лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да |
| њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је п |
| је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, |
| ми!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} |
| довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене |
| и, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ г |
| </p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш |
| аму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој ј |
| а за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од |
| пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго |
| а у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо |
| лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} |
| тајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле с |
| што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n= |
| поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.< |
| e>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title>Карловачки ђак< |
| ва Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се љу |
| роха ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Теми |
| донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега |
| и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећи |
| ије могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности кој |
| по патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и |
| А</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и мл |
| ’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид |
| Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, ил |
| ad> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио |
| Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно р |
| башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окоп |
| шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи до |
| d>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оно |
| <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом |
| ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Ма |
| о пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели |
| ј <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</ |
| блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} |
| протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела реше |
| сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла |
| но; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом крив |
| ика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољено |
| р кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг н |
| ела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S |
| дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску |
| менка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после п |
| је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени с |
| госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а |
| е сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танк |
| о!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како б |
| молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је биков |
| вола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуш |
| — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, М |
| је се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Он |
| иница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата |
| тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам |
| еланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговара |
| а. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш |
| елико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ер |
| ставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она |
| м гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онак |
| дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек ни |
| точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и оти |
| ла ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа а |
| ећ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од уку |
| </l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, |
| одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је ј |
| цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па |
| има што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их извед |
| ти.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам |
| C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је пр |
| угарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та леп |
| другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Е |
| на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју ку |
| Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Бо |
| , нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Ју |
| ама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Ју |
| а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: |
| каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> |
| Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тет |
| на и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп |
| она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе |
| је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па и |
| оји дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад к |
| задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} |
| то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад |
| — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин |
| ивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— |
| још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} |
| јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије |
| и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Ј |
| нако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и |
| — Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p> |
| па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине |
| о, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, |
| и с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и |
| а свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се н |
| што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Нић |
| словац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати |
| шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна |
| ити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу |
| ржа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отима |
| асима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад је |
| n="59" /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујт |
| баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово |
| А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба |
| и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како |
| заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и |
| јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само издале |
| што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те бил |
| крену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на |
| а кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и ка |
| ва, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Меланија, — |
| а, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} |
| адник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то до |
| и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро |
| ру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато м |
| е свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Н |
| ледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицано |
| попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ј |
| , знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и |
| разити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше с |
| ећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="30 |
| се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и в |
| омшинице.</p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред к |
| се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против т |
| се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учит |
| Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оску |
| сахрањивању; о епископима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па как |
| } Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће |
| вота; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испит |
| усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спада |
| а о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба у |
| баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни д |
| зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом с |
| 06" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене |
| текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по с |
| се <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро |
| тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тр |
| о селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, |
| реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек неч |
| м учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не |
| >— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп- |
| ођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту ј |
| рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — |
| <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и п |
| она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што |
| и чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— У |
| та све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о шт |
| ла, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља А |
| зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’- |
| , дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Т |
| ино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олу |
| мо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. |
| о другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла п |
| /p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели |
| и слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кр |
| је су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљ |
| мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?! |
| кина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што и |
| старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патос |
| м стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у стар |
| арају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће б |
| ма, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељима, о старом времену и о том како |
| Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће с |
| ам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти |
| ула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будит |
| S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! |
| и то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша сли |
| им смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате манти |
| вам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и |
| данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, о |
| ке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о |
| реко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, рек |
| иру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти |
| мо <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овак |
| ћете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S |
| а из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — |
| јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили с |
| — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, |
| Разговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епи |
| и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— |
| е и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, |
| д блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то |
| н’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату |
| арци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p> |
| , кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о |
| дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу с |
| {S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би м |
| >— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава |
| тира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што |
| види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да ж |
| p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Ју |
| де да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете се |
| не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — ве |
| ећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> |
| и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о |
| звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, та |
| кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — настављ |
| Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, сна |
| во та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица, — вел |
| ли самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чис |
| азали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p |
| ате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p> |
| аша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> |
| ећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, го |
| м и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати — |
| моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецк |
| опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, |
| евуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију |
| послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, |
| ошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажит |
| е, код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на стран |
| рио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно п |
| ио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гост |
| д је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњ |
| поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, |
| по смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А з |
| Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и |
| /p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то |
| евих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало |
| очествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера |
| с мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ |
| ас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа С |
| ли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господ |
| штила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас ку |
| вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с ва |
| мерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Г |
| једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп- |
| виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а |
| Пера прелиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, |
| куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — |
| растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће |
| силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ |
| ра, — што досађујеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте |
| кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар пре |
| ља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p> |
| то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова ри |
| едем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало |
| сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{ |
| аку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђ |
| ате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} |
| {S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, |
| ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.< |
| се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово |
| едимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у со |
| но изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S} А |
| иту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пр |
| чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим г |
| мирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење п |
| која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све шт |
| вака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су |
| о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је |
| ог Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриел |
| т заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би |
| а дан посаветовао са својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били с |
| огу вас послужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалније изразила.</ |
| ођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересан |
| то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пр |
| ријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и |
| и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав |
| г да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад ј |
| ин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, |
| — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те г |
| луша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, |
| новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госп |
| е (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, ст |
| ерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла |
| .{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изглед |
| {S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себ |
| едном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила ј |
| к им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, ва |
| разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „ |
| Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију п |
| да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине |
| ла на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разг |
| а треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале то |
| ари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а п |
| ексутра.{S} Известила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно з |
| и, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило де |
| огим разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике |
| пред куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о |
| р онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не ј |
| далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о |
| /p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через |
| ји се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди |
| ејским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу и б |
| че живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавањ |
| транцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, |
| а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутр |
| ар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећ |
| ао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским |
| а којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово ис |
| ку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да |
| ови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке |
| кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и су |
| лица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па у |
| марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим |
| по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко |
| говарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги |
| оп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. парох |
| } Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, |
| ш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој к |
| скопима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћ |
| ти се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а |
| > <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царс |
| кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n |
| {S} Они су се <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p |
| шила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи |
| ам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког иро |
| ведале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело мест |
| ете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне |
| е се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А |
| p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и о |
| з искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа |
| апуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не па |
| л’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је т |
| што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које су га затицал |
| чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сид |
| мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} |
| ћом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно м |
| изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче у |
| а живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после т |
| </hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт |
| кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{ |
| пија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и по |
| лазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ т |
| жем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} |
| ја се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и позд |
| зећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти |
| о сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо <hi>Омладини</hi> која је пр |
| о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло к |
| и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. |
| а бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, |
| га топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Разговарали се нај |
| детињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве |
| нмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — |
| /> <p>— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службен |
| n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и са |
| како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та г |
| </p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у сел |
| село испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно |
| ледницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} Посл |
| ту вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, по |
| p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на с |
| е ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збун |
| и или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетит |
| ру; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш оно |
| .{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп С |
| <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Х |
| то је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њихо |
| S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што к |
| о још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се нее |
| пођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја з |
| прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја преки |
| је бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него: он |
| — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, ш |
| , каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p |
| молим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> |
| ’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> < |
| а,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> < |
| Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на |
| ела клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни |
| у.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из |
| го кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритл |
| п Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та |
| ени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с |
| p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов д |
| } Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, зав |
| олике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам |
| нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског поп |
| , к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није |
| {S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака ле |
| во сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију |
| не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сид |
| , него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la">corpus delicti</fore |
| они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од |
| а: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако |
| ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p |
| — Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, госпо |
| ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збу |
| ра стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке |
| м га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и среб |
| ек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после к |
| 05" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви мора |
| ну облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ов |
| нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему |
| анију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да |
| се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а |
| То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће |
| } Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију |
| душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз |
| а, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мара |
| из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па в |
| ира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, |
| је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим ј |
| му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена ко |
| ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> |
| више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; |
| т, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ј |
| А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их |
| о све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпо |
| јде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не |
| аопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и |
| — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта ра |
| !</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија |
| сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </ |
| а на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва че |
| сида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једно |
| рости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а |
| сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, |
| књу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас |
| д?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели |
| pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!! |
| Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад ј |
| дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бешт |
| а</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може на |
| какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на |
| {S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и |
| овек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се |
| ажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен |
| другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак |
| те ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не |
| м још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо |
| другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и ј |
| адесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста |
| чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, |
| <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас н |
| е с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно. |
| бе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — |
| <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж |
| уца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој ра |
| гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а |
| >— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — |
| свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад |
| есе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p> |
| толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — каж |
| > <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{ |
| моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра ж |
| ога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и то |
| ...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га |
| } Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{ |
| платите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— |
| направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас |
| начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до |
| да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> < |
| иш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о дев |
| /p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се прв |
| освештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! ш |
| нда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу |
| {S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам |
| бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике |
| ом своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе пој |
| л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о |
| очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, |
| шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, |
| ус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, п |
| коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi |
| и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{ |
| певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пре |
| они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробуд |
| вук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћ |
| а нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S |
| ако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали |
| ау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, ба |
| аће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право |
| Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови |
| <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, |
| обом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи |
| диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ прав |
| то кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за ко |
| вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S |
| ју жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, т |
| раво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ |
| а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима |
| њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти |
| n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све |
| од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пегл |
| чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, |
| из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60 |
| у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем по |
| ила је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати |
| . па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене< |
| i>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— |
| лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, |
| ам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау- |
| А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре се |
| о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што в |
| госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не ис |
| згледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мисл |
| данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!.. |
| о, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" />та |
| му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S |
| се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одм |
| ума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре м |
| ју, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, припове |
| се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, |
| <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Е |
| риш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> < |
| ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послу |
| први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код н |
| сим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у црк |
| авати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману |
| ло бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелистав |
| ’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за им |
| н супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће гос |
| , и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о н |
| а!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хо |
| ли гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалит |
| к био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</h |
| “, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а |
| p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако с |
| је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знат |
| ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, м |
| десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— С |
| вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је |
| сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади |
| вестити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— О |
| hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јаб |
| сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о са |
| <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’ |
| д ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све леп |
| ка. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не мо |
| па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она |
| њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру инове |
| аже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па |
| ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пуд |
| S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S |
| од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуц |
| , гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е |
| } Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебанош |
| ! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — |
| смевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па |
| — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Зн |
| е?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ |
| дну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чи |
| ка добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за је |
| ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> |
| баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се же |
| А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију |
| рам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ни |
| исао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да позна |
| иденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одлико |
| ладеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му |
| крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су с |
| дон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та |
| ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асн |
| за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сирома |
| , видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако |
| П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како |
| </p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђ |
| башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја тати |
| па не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћ |
| </hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме про |
| бро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Посл |
| — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се к |
| {S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни д |
| лио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, |
| Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, |
| комислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерк |
| што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не з |
| сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, ник |
| се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а |
| кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, |
| што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Сп |
| S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред п |
| јте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Га |
| потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила |
| време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’х |
| он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p |
| о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; |
| гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја |
| молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварс |
| pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо т |
| знато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб! |
| а то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о |
| д већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и д |
| ура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’ |
| Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, а |
| и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како |
| А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— |
| ако парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Б |
| — Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— П |
| аћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори.. |
| м, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем |
| је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, |
| S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту ст |
| воји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, |
| се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша |
| } Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му сл |
| пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку< |
| м, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перс |
| и’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу |
| {S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не труку |
| јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас |
| на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По м |
| n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна при |
| не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје |
| хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како |
| еки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје |
| <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мисл |
| пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу теб |
| , баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде о |
| човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што |
| елим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво насл |
| да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад |
| се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се не |
| о је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те к |
| „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и освану |
| на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се |
| егова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а п |
| са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј |
| а, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Так |
| а јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натароше |
| дила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем |
| У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та |
| Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> |
| ша.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чи |
| се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p |
| је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} |
| ктивни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше јед |
| а је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера |
| прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да ј |
| рса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и |
| в фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ |
| р чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да времено |
| и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи |
| !{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас п |
| и се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни |
| ти мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини |
| керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у |
| е најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од сил |
| ла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} |
| му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Б |
| (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерха |
| — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би ци |
| блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која се |
| примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у |
| пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенм |
| цу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, |
| су никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А |
| ања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на с |
| <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а |
| о, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, |
| Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти |
| шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а |
| , — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад |
| етре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Мн |
| ар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, в |
| с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Ни |
| у, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућо |
| а лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стар |
| па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све с |
| ли фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра с |
| сле кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n= |
| е!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриел |
| то се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, ш |
| е волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ ле |
| и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцил |
| ано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“ |
| њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од |
| га, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођ |
| сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир бо |
| макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин |
| куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, |
| карада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трес |
| стиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражме |
| и’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у о |
| ле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ |
| сином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући |
| зео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита п |
| ам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било на |
| сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, сна |
| ио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напо |
| А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не |
| p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign xml:lang |
| p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, |
| а који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан |
| м је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба бил |
| а сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На |
| , да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’к |
| овек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А за |
| акила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ |
| шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, сла |
| е спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> ј |
| ри мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... |
| им, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед млад |
| г зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као |
| и да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та д |
| трефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла сл |
| ок се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчи |
| Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone |
| ако!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена |
| о.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог госпо |
| штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ |
| а има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез р |
| .{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни ста |
| к више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разго |
| .{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се н |
| вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сид |
| оће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи |
| Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја |
| Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да ј |
| сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ доб |
| уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић! |
| > <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица има |
| /p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, сл |
| жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав |
| на од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде с |
| не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупит |
| ко и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он и |
| к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућ |
| хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као о |
| памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за |
| је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиз |
| ст и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у |
| — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад ви |
| >Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све |
| на нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перс |
| ача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ниш |
| али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок п |
| и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку |
| немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опе |
| рнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси |
| чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пе |
| и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда |
| во, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Сав |
| род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — |
| ињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропадн |
| ћ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и ас |
| , па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изв |
| и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатк |
| пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их |
| потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија |
| поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући све |
| е слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млад |
| аволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него |
| {S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, пого |
| — А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, может |
| кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баб |
| му сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и у |
| — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="273" /> <di |
| је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, к |
| етка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није |
| i>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— |
| ш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајст |
| познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наст |
| свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчић |
| црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није |
| али тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — |
| знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги бол |
| ат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани |
| то сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам н |
| а говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јо |
| /p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што |
| а очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у |
| баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да с |
| оспода попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, |
| а о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада |
| /p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И с |
| вори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи |
| слим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само |
| га тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, |
| !</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти та |
| Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у |
| дно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а ја |
| нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је иза |
| е није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не |
| радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па |
| сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш д |
| ој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибаци |
| ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, н |
| <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; т |
| твари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски тргова |
| ан, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију |
| негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летош |
| ј, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ ум |
| ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге! |
| — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и д |
| е пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад |
| е остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на |
| искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставц |
| hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђ |
| а дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она ж |
| ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето |
| арошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, род |
| и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p> |
| ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданик |
| сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојако...{S |
| {S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико к |
| међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габри |
| сти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду |
| ле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ниш |
| е поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и ста |
| сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам р |
| > <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече |
| ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Не |
| ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за |
| чено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба ш |
| и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваб |
| з’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим у |
| а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="3 |
| акав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи с |
| ...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, с |
| а какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и |
| дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени ј |
| А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело ј |
| сфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Ње |
| ш од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, |
| !{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је с |
| ензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да о |
| уђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, п |
| је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову о |
| о синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога |
| а зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спи |
| ка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кри |
| приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унт |
| аора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? |
| ш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад г |
| оћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и |
| р ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног |
| ти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној ок |
| рау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва |
| пушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестр |
| А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ |
| па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени вру |
| ко господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, па |
| ће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то же |
| S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете |
| ко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула |
| <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно ј |
| их.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђаци |
| пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа да |
| о лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојт |
| гла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко со |
| нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да |
| ру и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није |
| , Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет |
| а и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи |
| захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То ув |
| отре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче |
| тао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпо |
| не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о |
| вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се в |
| говара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса ле |
| каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену |
| естрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро т |
| е код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери. |
| на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, |
| аш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и не |
| равља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде др |
| им обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.< |
| чеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био |
| у; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тог |
| нда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не |
| а младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па ка |
| алостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, |
| амо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сва |
| пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето и |
| о по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, |
| ли...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отои |
| , што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ |
| а шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем ко |
| ор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пу |
| у, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се |
| а и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не ис |
| ре колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Ник |
| р, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку г |
| осл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</ |
| залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како ј |
| енила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да дож |
| ечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који |
| да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на |
| {S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми дет |
| ду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје |
| b n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; ка |
| , остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се |
| е ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој ј |
| д мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о ми |
| веће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на |
| покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног |
| , а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на д |
| кле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p |
| ита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе јед |
| чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натароше |
| гова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако |
| ићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја |
| чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету |
| ра плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет в |
| у, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, |
| ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је |
| учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што |
| олкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</ |
| ка гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каш |
| ин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! |
| Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прв |
| о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог те |
| !{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивов |
| Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и по |
| е да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> |
| на!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} |
| ек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> |
| а, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> |
| и веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор |
| лу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да |
| јем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— |
| ?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та те |
| а му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да |
| ићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње |
| истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да |
| слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> < |
| а. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да |
| рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није |
| вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога в |
| е дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— |
| Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало |
| ишта!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли |
| .{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га мо |
| стане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове |
| ије дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула по |
| ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле < |
| ћа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о |
| ни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти с |
| ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Мно |
| <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја |
| з’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам |
| м <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да |
| сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се |
| .. кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили |
| .</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он до |
| е моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је |
| порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. — Па пре т |
| ражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та ш |
| ило је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>по |
| е!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> |
| м те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi> |
| S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p> |
| сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — |
| оп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, |
| че, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супр |
| >— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’ |
| е л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не р |
| <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} |
| ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} |
| и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — ве |
| 9" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да |
| /p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала д |
| ="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом д |
| адио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут |
| о.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому. |
| адити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже |
| една власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, |
| зан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању сит |
| па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, |
| </p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нис |
| олико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, |
| признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Г |
| .{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави п |
| бом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим те!. |
| <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајућ |
| p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S |
| н је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад |
| ар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга |
| ринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што |
| еби!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} |
| сли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај в |
| ављао.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и |
| су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</h |
| зоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!... |
| </hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим з |
| шта ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за |
| <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> |
| } И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, пок |
| док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> |
| л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан мла |
| и, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно ру |
| био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n |
| елим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо... |
| е знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, к |
| д му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света ок |
| .</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да п |
| ран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалос |
| д се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбо |
| дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна |
| ама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује как |
| свештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ пола |
| едај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама за |
| похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло ле |
| боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг |
| аћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред |
| сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и пак |
| у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — |
| едеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, пов |
| у лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лак |
| >— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, как |
| тили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав |
| квењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S |
| нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеши |
| е онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што |
| у? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb |
| јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се |
| леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме |
| а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам сп |
| ф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} |
| аде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш ф |
| с нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје |
| у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три |
| ан; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те |
| те ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните |
| се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— |
| ино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер |
| е им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, |
| <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђ |
| ле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука м |
| од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} |
| орму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цел |
| еш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — д |
| !?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамт |
| криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> б |
| /p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у |
| >— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме с |
| ођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S |
| а — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> < |
| отучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о |
| их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— |
| па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, |
| ивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићим |
| Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз л |
| м „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога с |
| и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang= |
| icti</foreign>, онај зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну с |
| !{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамили |
| и дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један |
| е у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се к |
| јдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно |
| нај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће ч |
| о поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је је |
| е што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна. |
| и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{ |
| ећ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна не |
| то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росиц |
| ајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог с |
| ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о бел |
| ећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> |
| па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у сел |
| тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је |
| је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја |
| у!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си |
| пре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијав |
| си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши.. |
| ш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се |
| оран и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не |
| е га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоци |
| супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја |
| ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што к |
| као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а |
| ако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— П |
| р’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам |
| Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</ |
| <title>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title> |
| ексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што р |
| којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге годи |
| а је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда с |
| амтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> |
| ук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промо |
| цемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенц |
| подин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господ |
| , бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а о |
| амолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољуби |
| тито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} |
| S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па нат |
| ,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; т |
| одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п |
| вештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отеж |
| ја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и |
| д неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га |
| <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата те |
| о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад мо |
| застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— |
| и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и н |
| л’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је би |
| још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућ |
| Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у как |
| ва!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и |
| <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мал |
| , па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{ |
| , знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био |
| седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после от |
| дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо |
| /p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, н |
| г псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ |
| ко ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Ни |
| да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</ |
| неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, |
| а сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а |
| салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио д |
| атента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и |
| устио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ т |
| n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна |
| </p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о |
| њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а иза |
| на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик |
| зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Паа |
| . — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к |
| ло?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ен |
| а. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче |
| p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланиј |
| о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им |
| ару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по с |
| фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим |
| кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет |
| апољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Та |
| рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га до |
| а!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, |
| , бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, |
| онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, |
| че по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и каба |
| служио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кико |
| е совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi> |
| л’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p |
| > <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп- |
| бљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па н |
| и гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим.. |
| ћи, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мор |
| едно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошл |
| ању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је пит |
| е чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас н |
| бешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је |
| ба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полет |
| агодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А |
| ора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да |
| д Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А |
| д и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио |
| з почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп |
| се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву стран |
| је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голубице,</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l |
| валише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле< |
| ој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком д |
| ра задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него |
| о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба |
| у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се |
| да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској парок |
| Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да з |
| наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белесли |
| љ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута |
| сприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Мор |
| о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Да |
| аљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде н |
| хтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба |
| се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разг |
| мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb |
| е брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа имађаху доста посла, а |
| су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих |
| и му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако |
| о ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више |
| ов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира в |
| једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n="288" /> <p>— |
| ше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на стар |
| , оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један |
| мо кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржала |
| ешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад п |
| ом кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за |
| с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере |
| зговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилаше |
| бу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господин |
| , док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за |
| и гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситниј |
| е са свима детаљима тога догођаја добро обавештене госпође.</p> </div> <pb n="190" /> <div type |
| ди и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и |
| ке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у црк |
| тску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пр |
| кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним |
| онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам види |
| ан се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду |
| ами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе |
| имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћос |
| обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек |
| вакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахах |
| {S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеј |
| ро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео зап |
| ="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта |
| задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и прим |
| сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити |
| то од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, ка |
| "SRP18941_N1"> <hi>Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; |
| ћој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр; на четврт |
| на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је се |
| по извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> < |
| е и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— |
| д вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном |
| догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укеб |
| Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је |
| стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод п |
| еје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је такође б |
| о узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га |
| о вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнам |
| оведа тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и |
| ла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лиц |
| о се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и |
| трење свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} |
| Једна по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штрикераје и приз |
| кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а |
| са је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> |
| обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секир |
| И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за |
| ила да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је |
| седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неко |
| узнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам |
| припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи |
| } Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од зв |
| нило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошл |
| како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврш |
| , гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве с |
| свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Сп |
| адба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан с |
| > <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта гово |
| </hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпири |
| сподина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, |
| ије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то. |
| био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо |
| у ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док нису чу |
| ...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку ди |
| оп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчањ |
| Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га |
| знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семл |
| ако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ |
| ала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; |
| олико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да вид |
| слови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању то |
| кву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече |
| разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених д |
| је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ст |
| чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће |
| му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са маму |
| ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на в |
| /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето р |
| к и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, |
| на напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био |
| ека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас |
| } Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо |
| није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, |
| ди к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} |
| а!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Ко |
| Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> |
| S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о л |
| есту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре за |
| ра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{ |
| ко, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не тр |
| ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир |
| <p>— Добро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S |
| а мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!. |
| ер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда н |
| .. и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" |
| код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми св |
| pb n="346" /> <p>— Добро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да ј |
| ењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди |
| диш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, |
| Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила |
| д у животу пасирало, премда је он један обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуг |
| едај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лот |
| моту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Добро си рекла да је |
| је изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за де |
| то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта |
| ђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, |
| д себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да |
| е је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone unit="subSection" |
| е, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више |
| с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али |
| : „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!“</p> <milestone unit="sub |
| је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{ |
| о и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парч |
| оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi |
| после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренц |
| епа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p> |
| знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — проду |
| а буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он с |
| оспоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек |
| а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од |
| n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је ка |
| е писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила „По |
| планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S |
| кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија |
| ..{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам |
| е натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S} Та ча |
| један другом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се |
| устајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако |
| тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно из |
| еда то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га к |
| ћ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> |
| ало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, |
| цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето |
| завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале ком |
| акро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћ |
| hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па |
| аван једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамте |
| мене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанс |
| ве ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста ј |
| {S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} |
| њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари пре |
| управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и н |
| {S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога |
| <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то је |
| ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозн |
| о авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p> |
| а утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у он |
| ским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-С |
| ту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења које |
| упу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изб |
| тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче |
| ра је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ |
| уздахом пуним меланхолије који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, |
| ко, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине |
| .{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Да |
| а седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела б |
| ад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно оп |
| ризнају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" / |
| чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти |
| нца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакл |
| ика, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби |
| шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и |
| е себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути кл |
| енили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану досадни, јер што |
| омшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за |
| /p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, зд |
| к на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају |
| ици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако добро угојеног а после з |
| падијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели |
| вори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат |
| селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири |
| ле често онај шести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима, скида кобасице, су |
| љство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгри |
| ај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следова |
| хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> < |
| ли госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида |
| сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и и |
| штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на покло |
| изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично после заблагодаривали и извињавали се Бог зна ка |
| тела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта |
| один-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку с |
| ирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб |
| кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код |
| а прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилов |
| его заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — кли |
| адашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их слу |
| ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одонома |
| драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били |
| нција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера |
| у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече |
| насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осе |
| ако нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о |
| —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} |
| раво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад |
| онотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши |
| но врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и се |
| оне Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су арапске биле а |
| дбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало чи |
| ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће ме |
| готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и в |
| а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у к |
| ’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је |
| која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p |
| /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испе |
| тнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у коли |
| ош више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гле |
| је био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци |
| повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Ј |
| напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и |
| ола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидин |
| Тими; обојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе |
| другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пе |
| објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица учили латинску |
| а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару д |
| ветку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао |
| то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и ки |
| не!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја |
| се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обоји |
| а и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели по |
| Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, |
| су макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицо |
| оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали |
| и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, ј |
| p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — |
| и као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је д |
| ли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а са |
| ли, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{ |
| веним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила једном свом познанику који их је сре |
| атраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звони |
| ека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Б |
| по употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборав |
| кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог деб |
| ти и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и дру |
| што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од јед |
| е једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — в |
| ва! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш ју |
| ко било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира |
| лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним слов |
| према.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за |
| и је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и |
| е куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S |
| е <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже |
| је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је лен |
| ио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимал |
| косом својом <pb n="112" /> додиривала образ Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао |
| а ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала ви |
| 210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p |
| е што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само редуше остале код ку |
| че и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуб |
| ма кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини о |
| ужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај др |
| {S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — миш |
| струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више |
| ље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад го |
| а, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед |
| ед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла |
| енске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам |
| е вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно |
| то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од он |
| сне читатељке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим |
| а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато |
| м у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после спе |
| ара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешља |
| {S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једно |
| /p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!< |
| е мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и |
| !“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти |
| е знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли |
| који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а А |
| ја, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и та |
| жеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се |
| едаред послужила пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; |
| но и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића бо |
| Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Ј |
| S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, |
| <p>— <hi>Којешта</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта са |
| ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зл |
| у!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки по |
| te> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хе |
| баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно на |
| та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја |
| раду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <pb n="284" /> паорс |
| уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб |
| са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући |
| , — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи н |
| преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимична <hi>превара</hi>, или |
| и па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну бол |
| Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у правосла |
| супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин |
| на морској обали а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт а |
| ко да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ |
| ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>не |
| да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> </div> <pb n="352" /> <div type="chapter |
| ати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе |
| Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} |
| и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и |
| тнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао је |
| его само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пр |
| {S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у |
| , слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{ |
| <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још дв |
| е до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да р |
| паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зу |
| ла шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> |
| глед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} |
| А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи |
| га варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је доб |
| а сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешља |
| ога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у све |
| , без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, јед |
| жен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата |
| }- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха |
| нскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — с |
| мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што |
| ватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звал |
| а овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На н |
| слови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, гос |
| ръ</title>, трудомъ Iеротея Драгановића обштежитељнога м.{S} Крушедола iеромонаха, сабранъ и до |
| и скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из |
| , па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говор |
| молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што |
| S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте |
| фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће г |
| ашћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендато |
| а не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг |
| орача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, заустави |
| бе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па ка |
| и примером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже |
| , Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени! |
| смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће з |
| и-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може |
| својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И |
| са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господи |
| е, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> |
| аже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланиј |
| ш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш |
| <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако |
| ло ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пи |
| кршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад |
| <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изг |
| it="subSection" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушим |
| и“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а |
| сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <p |
| ало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не мож |
| улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу |
| о и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} |
| те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> < |
| м главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш |
| >Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, д |
| бру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожеле |
| несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим т |
| молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — |
| ића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не зна |
| тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор |
| зала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} П |
| а ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене пр |
| -Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. |
| ба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се о |
| ите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, |
| аде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тр |
| ном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се он |
| <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... н |
| itle>Часловац</title>...</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро пр |
| Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушт |
| то ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ а |
| сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! |
| и ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној ба |
| ли ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатир |
| ћ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и ник |
| та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} |
| ађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А |
| /hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајган |
| снаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нар |
| мално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да |
| ати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тв |
| чног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју |
| би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког |
| p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћ |
| коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и |
| охију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обоји |
| та ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати чита |
| глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само |
| иму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се |
| тео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главач |
| нога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отер |
| у пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако се све о |
| ом и господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — ка |
| се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, |
| оше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то к |
| ј гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, б |
| Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла |
| д не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и превр |
| о гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад |
| не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, ве |
| ли пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, |
| ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо ј |
| д Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} |
| се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S |
| е боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l |
| кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић |
| , хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу |
| ође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им |
| и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n="126" /> <div t |
| /p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу |
| .{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, |
| вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад ј |
| о!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ де |
| старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад |
| онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} К |
| ко да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Ј |
| е представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо |
| а сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја |
| аријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код п |
| на, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју |
| ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки. |
| >Интересантеблата</title>“</hi> </p> <p>Овај састанак и разговор између попова био је тако око |
| то овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто |
| е уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за ти |
| — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што р |
| </hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенс |
| ребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, |
| цу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се |
| степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ |
| и сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако |
| Ју, слат — ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.< |
| да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером. |
| Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, |
| рца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје. |
| али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то |
| мо на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта |
| на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теб |
| <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп- |
| у с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S |
| и.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе ко |
| p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} |
| онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— |
| е сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и дру |
| и госпођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део про |
| а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова |
| је мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’х |
| кадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p>— Господине... моле вас да дођете... чека |
| хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам |
| и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ств |
| ду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така |
| о, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S |
| је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спре |
| е ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по нек |
| са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да |
| да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с т |
| у — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ за |
| ови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супр |
| трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се |
| к никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква |
| тна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> |
| -Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у |
| еру истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко в |
| адио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад |
| записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и |
| ци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, ј |
| отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати |
| телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до овога |
| раво кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ |
| ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на прот |
| ота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте в |
| је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча |
| еја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен |
| му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Х |
| ри ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комеси |
| ира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето |
| и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устума |
| ла ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокак |
| де...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како с |
| г јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човек |
| отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па |
| обро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам с |
| се, госпођице!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопостављени.{S} Гос |
| p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је теш |
| јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, ка |
| дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолск |
| и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке види |
| аво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад |
| чије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој |
| ба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</ |
| у, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар с |
| се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера |
| каза му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устај |
| њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим н |
| и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади госп |
| се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да |
| ли, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p> |
| ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да п |
| чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје |
| ила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитат |
| неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала |
| немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили о |
| друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у |
| ...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ов |
| танеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни |
| а шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде |
| и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам д |
| е која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом пре |
| попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, милостива, |
| а времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да |
| ладог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга им |
| .</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign x |
| брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него |
| е...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа |
| сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му |
| ео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи |
| Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте |
| не гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем кора |
| у јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да |
| а лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длак |
| аве у данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу |
| знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешпл |
| ичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у се |
| — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки поглед |
| малочас споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојниј |
| о беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p |
| седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Т |
| то човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру припове |
| и за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа са |
| раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, п |
| ју, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то у |
| м — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Мелани |
| , па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то |
| его да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре |
| рољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пи |
| ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степ |
| , од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а ка |
| бе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи свак |
| е све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита |
| ет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а де |
| а кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесн |
| а га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ п |
| <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p |
| и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па с |
| цезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к |
| а нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукав |
| варајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет |
| ужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвешт |
| ло и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се н |
| ки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна јо |
| које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сун |
| хе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија |
| ела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нар |
| Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p |
| ну... поред штрикераја, па запали...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они |
| жиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна |
| тавља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и прод |
| и домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све |
| виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <m |
| један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо д |
| није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули славину.. |
| ад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код |
| ла од притајена једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих о |
| ћег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу |
| ок се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке |
| це и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, из |
| то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић! |
| родужити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши путници н |
| p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада с |
| А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годи |
| ли наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се |
| нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар |
| ји сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а |
| иела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> |
| мом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад |
| је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа |
| ње поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село п |
| а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ |
| пода и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господин попа и један и д |
| 32" /> и помирљивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што ј |
| у.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној |
| то мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, ок |
| напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака њег |
| обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p> </div> <pb n="303" |
| о лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије подн |
| може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад |
| ве стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео д |
| екла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и |
| х онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је једнак |
| {S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их о |
| чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом |
| ла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустил |
| умарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа |
| — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. |
| <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94" /> <p>— Ванредно, госпођ |
| ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ру |
| ’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла |
| тва и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ив |
| очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан |
| Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</ |
| а?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на с |
| и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гај |
| ије стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инв |
| не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} |
| прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и |
| слим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенств |
| огођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго в |
| не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића |
| што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, |
| , оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије |
| риној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од |
| у и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде он |
| у одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до |
| Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму |
| А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили |
| гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пр |
| клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољу |
| а оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако ј |
| — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико |
| елим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него |
| Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели |
| на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава тр |
| дан Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, так |
| даше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на |
| ириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S |
| емо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, |
| пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ак |
| мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао по |
| ли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је са |
| наш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’ |
| ост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај ма |
| та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој |
| више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</ |
| чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна |
| Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мисли |
| овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко |
| у га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу |
| е то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не |
| . <pb n="370" /> Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је |
| еланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога ве |
| сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он |
| онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један |
| ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Позн |
| све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно |
| оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба |
| (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на |
| у угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и |
| } Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како |
| емај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо |
| ишту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју |
| то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих |
| } Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви |
| скапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пег |
| их к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од т |
| дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} К |
| тирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?! |
| > кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с н |
| варамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже |
| , па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или гос |
| ије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и стари |
| !{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб |
| јеш!</p> <p>— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би |
| оже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — см |
| и да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо |
| белог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то до |
| шко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село |
| м и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо |
| тим парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости |
| <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се и |
| уцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одм |
| нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — уч |
| У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Ексел |
| ахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву |
| рвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљи |
| славне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо |
| куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак |
| ог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни нади |
| вид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотар |
| ба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глава, које ћ |
| да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да |
| последњу строфу.</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи г |
| енуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а ода |
| је млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно |
| } После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а р |
| on" /> <p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, |
| <p>Јула је жалосно проводила дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; |
| раброст и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, |
| одиле расположењу његовом.</p> <p>После овога састанка врло су се често састајали и разговарали |
| еписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала и |
| шао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у |
| мио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <miles |
| јни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо |
| и од предмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је ре |
| а је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Бож |
| естрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија прове |
| нарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јоси |
| ећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, |
| !{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молит |
| поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула дост |
| и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га |
| ским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу и бел |
| вара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче с |
| а јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као <foreign xml:lang="la">co |
| што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијан |
| ида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију |
| а прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља, |
| ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно |
| hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: „ |
| , чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на |
| илова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весел |
| ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се г |
| ча, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бешт |
| лас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она |
| >нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измир |
| у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} |
| у усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да |
| па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђ |
| попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од по |
| једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо |
| ђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, |
| т Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седе |
| ешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, |
| богатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се |
| а тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали с |
| а фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка ј |
| тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога |
| и говорљивија половина човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало |
| “</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице |
| пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и то |
| ли је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па |
| све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да |
| а да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} |
| ење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било с |
| Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пиш |
| а ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да п |
| <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даро |
| е учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило. |
| <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га но |
| } И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће |
| а ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зе |
| екловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега друг |
| ругу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.< |
| се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалниј |
| рено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што и |
| поручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађај |
| су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили с |
| : „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојо |
| Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p |
| и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сет |
| дне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуч |
| мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још до |
| а.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, сре |
| поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљ |
| донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — прод |
| хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, |
| прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се г |
| ала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— |
| ошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — |
| Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем с |
| пева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> |
| сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојиц |
| ад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спр |
| о данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} |
| Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако |
| <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!< |
| учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа |
| Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, нар |
| ир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, |
| и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате! |
| нако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у сел |
| ица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Са |
| ји умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, ог |
| она и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду зај |
| о једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест |
| уторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је много других усло |
| аница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче |
| бро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако с |
| а отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једи |
| ерујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којима се б |
| е жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином <pb n="253" /> питању, — па |
| ла, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене р |
| исао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољст |
| еретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око з |
| воје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикот |
| њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, |
| А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође п |
| вног хлада врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе по |
| путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком ви |
| ор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са |
| , имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу у |
| ц.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{ |
| ла, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и сва |
| која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности < |
| /> онако стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, која |
| честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сук |
| ктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без и |
| да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— |
| па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво |
| но!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја |
| , јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се |
| зан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сок |
| с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај |
| и <pb n="329" /> после дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што |
| >— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу кра |
| изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку |
| односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на с |
| био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па доче |
| дакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона |
| за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пр |
| и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е! |
| којника.{S} Износе многе врлине његове, од којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није зн |
| право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докл |
| > Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири |
| трикају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и д |
| парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и пит |
| што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и |
| један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, |
| луја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге в |
| и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће |
| чу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупан |
| ели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p |
| ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А |
| с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше бан |
| како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида. |
| још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у |
| ву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тринаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио |
| а чује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног проклетог решета!....{S} Један јед само.{S} Вид |
| иница била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се |
| шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скак |
| а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је најви |
| читала <title>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземплара имала поза |
| ландова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од |
| иповетка, <title>Карловачки ђак</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај са |
| ећеш, несрећо једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је јо |
| ији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели |
| — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одм |
| е знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и изл |
| и, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће стотину да угости; |
| ем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти м |
| рилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да нем |
| ачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</h |
| .{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пр |
| а пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну ке |
| ав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди т |
| се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} |
| ти за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се |
| гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле |
| ајвеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је и |
| амо оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сач |
| жње као какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако ј |
| ?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Тем |
| хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А т |
| лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па |
| двикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом по |
| </hi>, наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од поп-Спире.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А че |
| ч чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њо |
| не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђ |
| то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — П |
| А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је го |
| зону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ |
| тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да |
| hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни |
| од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки |
| авран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: |
| ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имањ |
| и је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" |
| а па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S |
| јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере |
| друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опе |
| села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погрије |
| <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од п |
| То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се к |
| да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па |
| и.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} |
| ивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му з |
| тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господин |
| кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а |
| наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и п |
| сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — зауста |
| ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришт |
| душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па с |
| ују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват з |
| м и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних |
| треја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снив |
| ота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <p |
| дивљење <pb n="314" /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То |
| руго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила гуск |
| чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру прип |
| каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашт |
| коли, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега |
| бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ћ |
| рике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандруј |
| S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде |
| е, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Б |
| тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним |
| а, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи као станац каме |
| е: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све |
| же да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беам |
| им пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од |
| ад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ д |
| а тај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха као што је неправедан теста |
| камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се |
| е је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна вас |
| бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у |
| ром и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А г |
| нцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>о |
| о васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка |
| ку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, а |
| , још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети |
| на остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, |
| роко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овак |
| гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, ж |
| је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бест |
| и, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <ti |
| д... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили |
| питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркињ |
| направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, |
| са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је |
| им речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у ко |
| ?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш |
| ут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се |
| , јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва |
| чаће једна другој колико је која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава ч |
| а велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreign xml:lang="de" |
| , па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је вид |
| да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га |
| ом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, да га баш онај |
| се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене м |
| ошло, није жалила труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да |
| у ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер |
| ашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге |
| собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се н |
| <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и |
| је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање |
| а купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и |
| а Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све |
| таје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кора |
| ивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била |
| е боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу |
| чаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а то му ја из |
| у са оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме плен |
| украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима |
| гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам |
| наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Срп |
| кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p> |
| замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева), да му отпев |
| гземплара имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џ |
| а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}К |
| де, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, он |
| еђе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нем |
| вушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као веш |
| тврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде |
| <p>— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала |
| л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та |
| ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати уку |
| и на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред ниј |
| маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На |
| дала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, с |
| о се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аве |
| тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та ба |
| {S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш |
| а је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се уну |
| Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчи |
| домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар св |
| ко-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж д |
| p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под |
| то већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши бил |
| код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта ми |
| добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира |
| постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвеза |
| ин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако |
| м (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на |
| а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у |
| — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гл |
| > заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже свак |
| једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако б |
| па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{ |
| о није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ниш |
| Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у в |
| Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране па |
| ромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног приј |
| да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге |
| .</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, св |
| ла, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад |
| да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по бе |
| } А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <pb n="155" |
| на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу |
| крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо ш |
| да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб изб |
| ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’д |
| м.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све |
| а — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном вре |
| } Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <h |
| рање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред пр |
| овице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не |
| ије ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет жи |
| д учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и св |
| } Заустављали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи т |
| месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А о |
| нчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кол |
| До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="3 |
| ћа и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’ле |
| и, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо |
| ај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о п |
| родно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi |
| S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Ју |
| ци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се |
| и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она |
| љају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од пед |
| преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и пр |
| ло.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајта |
| е свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је повазд |
| уриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати |
| да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је |
| тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо |
| аква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш до |
| Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да |
| нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> < |
| је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} З |
| евносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писа |
| п-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глав |
| а ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели |
| лу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да |
| песму коју заглушује топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узл |
| , кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све |
| се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни |
| о да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за |
| го се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је нам |
| ћа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми |
| није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али је |
| м.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, ш |
| ли: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског |
| тру Петровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им |
| само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже гос |
| ице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испад |
| вилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и |
| лако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, госпо |
| ад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било |
| ечена.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — в |
| мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прав |
| {S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послуж |
| ама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb n="72" /> платна, пруслучићи свил |
| д ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе к |
| па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p> </div> <pb n="30 |
| >Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар |
| пира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале |
| вори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако се |
| више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и занимале се |
| е лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руко |
| то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и сме |
| воје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми о |
| ина, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} М |
| ј место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може |
| рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси |
| како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је домаћа чеља |
| имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду укр |
| само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни т |
| га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ с |
| м па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, |
| стре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> < |
| } Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, |
| ме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас |
| ни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати |
| ти.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која |
| би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису |
| би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало |
| ријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно међународно пристаниште |
| аборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се пох |
| неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили |
| ца се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се вра |
| амешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, |
| " /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта |
| — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, |
| ка као слободно међународно пристаниште од барјака на <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се |
| ца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је |
| ла мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да |
| ави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам призна |
| отовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цар |
| о и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко то |
| говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољн |
| ђим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу |
| е рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да |
| волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} |
| .{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатн |
| калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећ |
| је је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму сп |
| купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пи |
| — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер ка |
| у једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је |
| е могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала |
| ена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није |
| с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мал |
| едмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Ша |
| дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргова |
| гледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрај |
| омака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} |
| шта имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинс |
| ет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет |
| размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Так |
| зменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих ре |
| е, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне мо |
| ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све је |
| адолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тара |
| <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’ |
| на, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за жи |
| че поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, |
| се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине д |
| е, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док мо |
| <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и ог |
| i> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном |
| о, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише усн |
| ји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет у |
| ку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Г |
| ра од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти т |
| ца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; уз |
| случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва |
| } Известила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна с |
| ћи... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа пар |
| јапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено |
| ала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о |
| себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кућ |
| дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро обавеште |
| ли су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала ј |
| чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија |
| и, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је п |
| Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и о |
| о изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, |
| , шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, |
| да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш ко |
| ром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. |
| !</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и |
| једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било живота |
| а’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} С |
| шло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, |
| /p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} |
| сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ |
| .{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Тама |
| ету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити савијач |
| некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућ |
| крупније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, |
| то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и |
| жа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледа |
| ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, кад а |
| тика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним |
| ан у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се |
| на човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, |
| вињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и кр |
| их родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43 |
| } Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахн |
| по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, |
| ти башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или |
| ио слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пи |
| ити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом |
| есечине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад |
| неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, |
| онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикер |
| е дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девој |
| до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га одн |
| рти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш |
| опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па п |
| иран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у |
| ече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је |
| <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао |
| од поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и ст |
| е госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој |
| дњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен н |
| /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би ч |
| ’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријат |
| рану; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; т |
| } Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера |
| вет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из |
| смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо |
| !</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</p> <p> |
| — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогл |
| че, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p> |
| било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још |
| би.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а |
| ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n |
| као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— |
| ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на ј |
| е?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али |
| ћкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало |
| свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та |
| баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам н |
| им сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колим |
| рса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полете |
| и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у пла |
| — Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет о |
| каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Д |
| ам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни мој |
| ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом др |
| лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — проша |
| да и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручја па се |
| и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велик |
| ваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, |
| за запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на п |
| великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дуго |
| , — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’ |
| овник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а |
| ве му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па |
| епезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, ал |
| један уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изу |
| свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало |
| аспаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негд |
| К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели |
| ром.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, |
| ио и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то |
| з авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинч |
| иповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у |
| лтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало < |
| {S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће |
| S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију |
| олим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо |
| била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у ли |
| оса, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совр |
| оласто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашуруј |
| иликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; |
| ви су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина х |
| , а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек ка |
| ође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћим |
| ајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало |
| да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, |
| ог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, ј |
| са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о све |
| и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који |
| својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у |
| две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах |
| один Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан |
| олико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се |
| ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па на |
| S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада н |
| проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не у |
| д њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печ |
| а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсе |
| ерса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачу |
| о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то |
| , и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p> |
| колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло пој |
| е му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; не |
| у паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само |
| и ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да прост |
| p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а |
| о није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала пос |
| и!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их з |
| цкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је има |
| Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, вол |
| се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, |
| ега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Сп |
| била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља д |
| у па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад пом |
| Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су т |
| ље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?< |
| е јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и |
| за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као |
| жу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — сме |
| бу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изнен |
| 4" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној |
| такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракиј |
| <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио |
| ј тегли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте р |
| прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему |
| на, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том з |
| Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку |
| ’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући |
| јете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ј |
| угу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чиз |
| имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчез |
| еби кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнед |
| екарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако |
| бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} П |
| каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку |
| тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћ |
| им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а и с |
| ај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца |
| ћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и |
| у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ — |
| затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћири |
| ко се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босон |
| па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу пок |
| ке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред |
| а и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице от |
| та Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и је |
| p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратиш |
| вукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео сл |
| до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или |
| га Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат |
| му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Н |
| једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна. |
| , да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски тру |
| S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије |
| д нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, гос |
| -Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда |
| -Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и на |
| глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би |
| као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије п |
| оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљ |
| у, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о |
| таде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, |
| е потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дак |
| евај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... о |
| иба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Д |
| 7" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p |
| а, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог ј |
| викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај |
| ом штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фоте |
| ичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте раз |
| екад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм |
| ицу показује неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задово |
| од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Бож |
| уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и грабе се који ће пре |
| пиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; само дом |
| сти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он ј |
| сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала |
| ж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам то |
| удили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дромбуље, фрула и |
| у да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком позн |
| решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева л |
| оја је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — ал |
| али вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’о |
| било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам |
| 4" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга |
| не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт |
| и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају. |
| фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и |
| се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бер |
| се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није |
| авице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, |
| је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљу |
| ем тога, после ових података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што |
| будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старежа, Меланија извађа свој монограм на са |
| {S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него други неки, трукован к |
| то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p |
| јући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа |
| љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ |
| Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољу |
| у (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; ј |
| о поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну |
| о је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, |
| /p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, |
| пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихе |
| то казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спом |
| спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад с |
| ца</title>“ господин-Перина, остала још од онда.{S} Читам <title>Карловачког ђака</title>, мамо |
| певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме |
| а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> < |
| аш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене |
| смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о |
| лозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине ко |
| да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — грак |
| ви, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по шт |
| е Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паор |
| бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> |
| <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере |
| !</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> |
| вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> |
| ј!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском |
| во!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l |
| узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много |
| РА И ПОП СПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМАЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p> |
| д заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, |
| агараца; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} |
| ма, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио |
| фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на в |
| ја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зеле |
| апитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам |
| p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га пут |
| анија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања |
| <pb n="32" /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју |
| , да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши сво |
| вно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а ожени |
| жио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попа |
| е, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али ве |
| је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, |
| куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат |
| је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, уд |
| а у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником др |
| тају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, к |
| ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и воз |
| лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по мла |
| пше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и из |
| ће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету |
| се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и м |
| авка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље |
| и па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша |
| је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p> |
| пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се |
| е узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.< |
| ка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво |
| итарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здрав |
| лакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорго |
| млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу з |
| се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{ |
| S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, к |
| у башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно |
| едне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање одан |
| о га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ |
| та.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „ |
| ом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако |
| ако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром |
| А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и би |
| им, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S |
| ошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се |
| p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тет |
| ,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико јед |
| ачица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где |
| је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си рад |
| а гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даљ |
| Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном одел |
| Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> |
| е у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону |
| , како се <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела |
| рана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула |
| плет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>О |
| ди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питал |
| Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> |
| господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, мол |
| и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе |
| {S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с др |
| фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида |
| с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко п |
| с, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице |
| , округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек |
| обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и |
| је светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мисл |
| енљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо |
| !...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође на |
| hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> |
| дономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им |
| н већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца |
| Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли |
| ли гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> < |
| ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — |
| утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у ком |
| и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} |
| лико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред ку |
| и немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паоренд |
| лим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша |
| ече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, гнедиге! |
| еће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који ј |
| ра Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, |
| ли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту |
| иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p> |
| демо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка! |
| и</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и |
| > <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити |
| а, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то раде за |
| уке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из |
| ида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нем |
| це.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?! |
| знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ог |
| глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се |
| е си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то до |
| м смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капут |
| о сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од |
| Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију пре |
| /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово мес |
| Спирине баште — као кад певница певници одговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео: |
| ава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не з |
| хватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта т |
| гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а |
| мори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солга |
| то Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{ |
| м у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у |
| на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се |
| !“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако |
| ућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у кол |
| ор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на пос |
| е албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{ |
| ирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} К |
| оду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> < |
| , али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} А |
| гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајућ |
| будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела да |
| вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. |
| данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану |
| н. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хрк |
| унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло деликатне природе, |
| јница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је о |
| учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрај |
| га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и |
| коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних с |
| је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торо |
| е.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да |
| т газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у р |
| е сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита оп |
| се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ дода |
| солу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради |
| > <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="9 |
| решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одоном |
| оћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе |
| Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја< |
| јасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила једном свом познанику који их је срео баш ка |
| ва.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поз |
| !{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комш |
| а, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити как |
| аше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро п |
| о и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, ве |
| <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb n="330" /> <div type="chapte |
| через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је м |
| ексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у |
| д радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у |
| послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати н |
| јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао п |
| оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен |
| А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо |
| ро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобниц |
| чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела |
| са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко |
| и тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па |
| изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема |
| ије!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки п |
| "349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд |
| е, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, к |
| ла за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку |
| један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задово |
| ну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш д |
| иковати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој |
| лу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, |
| јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заје |
| ?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена г |
| {S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једн |
| путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово |
| ко тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или |
| жи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и диза |
| .</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му в |
| вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним р |
| морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир |
| се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у |
| руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је |
| м водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре |
| на а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, |
| каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; в |
| ила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сут |
| ишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се јо |
| у пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сва |
| ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} |
| нских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танк |
| кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и пр |
| и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да |
| ци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Цер |
| јачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим п |
| а у разним позитурама, изразима, разном оделу, у разном душевном расположењу и на послетку у ра |
| мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те |
| сним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи |
| е ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбо |
| > <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас |
| ш и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими. |
| то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се |
| ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но |
| аде, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише друг |
| твари.{S} После погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у доб |
| ,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l |
| се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то ниј |
| ога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да п |
| велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, мо |
| наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <pb n="52" /> |
| била природна последица Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још ви |
| Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друш |
| /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само |
| хваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан |
| нији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у |
| есу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула |
| враћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господин попа и један и други, али врл |
| о... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — в |
| богом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији |
| у ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за |
| те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у |
| знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских |
| је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ства |
| у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под ора |
| а прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас пош |
| несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да |
| Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу |
| паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. |
| ј кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од радо |
| есте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чи |
| о, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обо |
| већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љ |
| ато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте ј |
| и се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> <pb |
| "229" /> <p>— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и |
| вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> < |
| па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па шт |
| промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињ |
| ној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко |
| ?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах з |
| ија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш |
| а!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Сп |
| г. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S |
| ми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек |
| да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фур |
| ада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не |
| и и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вел |
| да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је |
| {S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју п |
| да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, |
| овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи |
| иће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повеза |
| у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели п |
| е бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да б |
| ...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек |
| а’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она |
| амо име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блаже |
| к је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb |
| гледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p> |
| затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви |
| — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је |
| аросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито |
| p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет |
| уз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим с |
| да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш |
| остиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, к |
| ате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса с |
| Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим |
| гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми паси |
| и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него |
| е кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест година |
| вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— |
| ослу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на |
| ога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса |
| стио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави |
| м другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје к |
| Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни |
| .{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, |
| једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има јед |
| кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова |
| кла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп |
| доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу |
| о после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ |
| ли ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n="16" /> Орестиј |
| прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоц |
| се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам за |
| “ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилу |
| Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукц |
| оспођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „о |
| ав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око |
| ек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по |
| бе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-М |
| а — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у |
| .{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с |
| врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако |
| ом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним стварима па стаде |
| нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и за |
| однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на |
| помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и ј |
| ртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; |
| Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... знате... не треба се б |
| потиснута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађ |
| мах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „ |
| ли да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, |
| ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађаконити.{S} Место |
| .{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије. |
| че радознало гђа натарошевице и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка? |
| раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепш |
| читала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко |
| па је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао |
| ни у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после то |
| полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у сл |
| село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани но |
| , — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжу |
| одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на оч |
| те радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, п |
| ли право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о том |
| а госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко |
| .{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Как |
| зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смеш |
| и.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па бо |
| огих салонских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друш |
| богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{ |
| поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и |
| гла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене |
| своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него |
| ти!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била |
| оспоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу. |
| ћу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта |
| зређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела |
| гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <mileston |
| направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од |
| аже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, |
| а младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а |
| следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога |
| м очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега господ |
| од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин др |
| шијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди са |
| ђака</title>, мамо.</p> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки |
| рса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, а |
| н</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ј |
| да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде |
| је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као о |
| оп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и |
| остану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и не |
| > <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ |
| , то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то |
| ака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спирино |
| ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босо |
| о гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а го |
| ор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти |
| кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се чов |
| и би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не б |
| p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... здраге вољ |
| није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејс |
| </p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто |
| век коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Ша |
| у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како |
| их Глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с гл |
| скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — |
| ја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберск |
| па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Би |
| о боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко ј |
| гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — |
| м чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поред ч |
| ..{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> |
| е ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде? |
| еде лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћ |
| а лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад |
| 66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој |
| ућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога |
| премно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад |
| ости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча пре |
| круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећ |
| бочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан н |
| пана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила |
| е чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на и |
| , ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S |
| им се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањ |
| нодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и т |
| ац сазнати још неке подробности које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фам |
| е топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске |
| га уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, |
| ру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте |
| <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то |
| сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја с |
| е писцу, да није добар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар |
| руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} С |
| у пасирало, премда је он један обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена |
| ма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечке |
| >Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су |
| ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми! |
| ти, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем во |
| да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, к |
| ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобровољена и задовољна што примајући укоре и савете, |
| {S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида |
| онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље. |
| адовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S |
| бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је |
| било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него ј |
| ту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задо |
| чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p |
| ц остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и с |
| а ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затв |
| кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули |
| вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да |
| а, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ отку |
| Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109" /> |
| те воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вред |
| кућом опет скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био не |
| ни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна г |
| о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мача |
| да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сут |
| ца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам оса |
| <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бог |
| ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће в |
| ла тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам то |
| отив тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а п |
| под руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А ниј |
| Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да |
| <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо заб |
| } Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег |
| ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се о |
| i> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве ру |
| </p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, |
| а лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, там |
| сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није при |
| S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде |
| му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нов |
| то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и п |
| послетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином изви |
| оспођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са |
| је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жа |
| , наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, |
| ећ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мал |
| о сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има |
| ки трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права би |
| ит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравно“!{S} Как |
| е кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и је |
| кле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љу |
| ог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n="82" /> ба |
| је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, |
| д’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруно |
| екана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Бо |
| е чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и в |
| али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела сл |
| дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— |
| к, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А н |
| јица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па нарав |
| , (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што кори |
| да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, |
| ним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разг |
| дило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свиње |
| — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега.. |
| које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његов |
| ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p |
| је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и свако |
| <hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у |
| И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му п |
| pb n="0_8" /> <div type="titlepage"> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ БРАНКОВА КОЛА</p> </div> </front> <body> |
| ко би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале пао |
| дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p> |
| „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задо |
| е са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са крат |
| ним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се |
| О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а |
| ајмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам мал |
| буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone unit="s |
| ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад |
| свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} |
| у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, |
| одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима б |
| приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњ |
| ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} Приповедање старога |
| о <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остал |
| ило је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покор |
| малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а п |
| се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је.. |
| јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па |
| гати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде |
| према се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала |
| та учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова |
| вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си м |
| ече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добр |
| а нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћир |
| равда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; |
| се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па п |
| не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на кра |
| ка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — в |
| ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— |
| </p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p> |
| ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова плода. |
| ледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћ |
| ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од |
| у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као о |
| n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да проду |
| а уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, п |
| ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> <milestone unit="subSecti |
| спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ злат |
| ежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</ |
| стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,< |
| >Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ де |
| а наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мо |
| ’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на |
| брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какв |
| е под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса б |
| итски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак |
| а, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, |
| и прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање |
| се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајд |
| ек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој ј |
| е гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је примет |
| да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнут |
| Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрец |
| Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним |
| а мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама јер ј |
| је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била н |
| безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону прокл |
| неких тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен с |
| Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућан |
| ло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јо |
| анде напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник |
| да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и д |
| реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму |
| тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам |
| е певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила |
| их дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће |
| ила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју |
| опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, |
| и?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији |
| иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће |
| е на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с п |
| сто где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле |
| чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудим |
| бенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочи |
| после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се |
| ра, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се |
| подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и |
| еланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је ве |
| — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се |
| су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, |
| е? — запита фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми |
| кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на |
| ршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и х |
| ао таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} |
| ам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, |
| во ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање о |
| и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин- |
| е гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће п |
| on" /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подн |
| је и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концен |
| не, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубим |
| ера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте ј |
| оји хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабула |
| /p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — ка |
| аклано свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се пр |
| ћаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући тв |
| одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата о |
| у, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он б |
| гра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између игра |
| атове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: |
| можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо |
| атно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачи |
| S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огра |
| полако прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} В |
| е у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Си |
| вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале |
| ак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, прип |
| гим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у |
| рошевица, између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, |
| сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена |
| е наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке ов |
| а очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — |
| се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био |
| и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га |
| ме своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и к |
| ред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време с |
| и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблиста |
| су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персо |
| ко шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се |
| луша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; ра |
| не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоци |
| та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Ал |
| тише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путн |
| колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће пре |
| душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постид |
| н се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богат |
| ине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне! |
| аки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (п |
| арао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник између угодника Божјих и |
| штенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комш |
| танци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволе |
| тво, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авл |
| /hi> Голијата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Дави |
| ерберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла- |
| шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да |
| рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе |
| : „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да н |
| {S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, као каква променада! |
| домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај |
| е лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смр |
| и, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора |
| че шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на |
| о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа |
| да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се |
| у окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и ж |
| ом, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дак |
| их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку |
| госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} |
| значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите |
| рипада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера из |
| > <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту |
| ти, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настав |
| у воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њег |
| мо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби де |
| је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла |
| о гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: |
| ова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га |
| а дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра бриц |
| ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон |
| нда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — |
| а у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и он |
| стаде опет тишина.{S} Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну м |
| м јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, г |
| е.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се о |
| говорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су м |
| ти.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари |
| једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па за тим хукну у |
| рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, да се |
| а па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p>— Та, т |
| руго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је дан |
| , то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице |
| } Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра |
| се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и вид |
| љен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он |
| оп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застај |
| ’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу д |
| говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако м |
| удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравно, има о |
| нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет го |
| S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има |
| не и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Мелан |
| правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако |
| <pb n="245" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ |
| почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb n="206" /> дунди белих трепавица, која је |
| ији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе |
| ј ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога |
| амена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних |
| аш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта |
| ног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест |
| повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње |
| Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брат |
| Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта п |
| </p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па н |
| е побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>словенски< |
| рујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам к |
| оја служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све |
| официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито |
| а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за |
| ој соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напосле |
| вонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђ |
| осподин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрењ |
| чима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује |
| ат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Та |
| десет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у врто |
| читељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него |
| ари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да |
| за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом правосла |
| .{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки |
| , кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на |
| ио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и |
| .{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све |
| , вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо |
| p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитат |
| да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на нов |
| , врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта ј |
| дим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И т |
| , ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред ми |
| говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога |
| лим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— |
| роха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки и |
| ак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се раз |
| ише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — з |
| се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће с |
| омен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не |
| рочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се |
| рну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, |
| пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шар |
| ње јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном |
| са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити |
| тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за |
| го безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; ни |
| па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а доб |
| познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на |
| ако је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да бац |
| е <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бо |
| ане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у канди |
| и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из дан у да |
| е школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, Догматике, ех —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта |
| ста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Ник |
| их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро |
| на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покен |
| кућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И п |
| р, да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако |
| тављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер по |
| стиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама свуда о |
| ње и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка пр |
| у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу |
| /p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; д |
| реходницу</title> коју је издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу |
| зражавао о садашњој младежи, управо <hi>Омладини</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <h |
| коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а к |
| едан млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су |
| аче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="113" /> и р |
| p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам |
| p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, |
| напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, |
| него једнако потпирује пламен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да б |
| Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S |
| о је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи |
| па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, |
| није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све |
| да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако до |
| асловац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши правосла |
| увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, |
| ови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</ |
| Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и за |
| је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} |
| куд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био |
| илова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како н |
| ко Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео |
| д пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде с |
| прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свеште |
| е у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који |
| м говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, |
| амо „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него |
| свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз |
| стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по д |
| мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви оп |
| поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госп |
| Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко врем |
| сто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он т |
| што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на јед |
| је.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а |
| Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшес |
| а зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламуј |
| што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — |
| онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у зава |
| ла зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би |
| Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег |
| аставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> |
| , а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не з |
| кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућ |
| пује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате |
| р је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — |
| су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па к |
| кав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба |
| и и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> |
| ле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући м |
| може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се ве |
| ладика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а з |
| ајкорисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и поб |
| >Путници поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад |
| А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, ш |
| кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову |
| аборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — |
| рски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела |
| м ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог до |
| погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог |
| ра Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изразом лица |
| в јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — |
| о таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер |
| кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; њего |
| " /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио |
| о је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и |
| дмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола |
| била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само |
| пасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући |
| } Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, |
| е он један обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се |
| било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестра |
| ш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже |
| е?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— |
| се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро? |
| се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није |
| а нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се там |
| ашу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну св |
| што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти т |
| ца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу |
| >— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се |
| уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопав |
| је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрд |
| са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози |
| ...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати |
| „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне је |
| кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује |
| аман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију не |
| продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није бил |
| диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице |
| извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш л |
| вали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је |
| и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женира |
| ваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном |
| ад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, ве |
| ’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> бил |
| ди господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Про |
| пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како с |
| .{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине |
| чења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га |
| код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фа |
| оварати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у |
| , па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја |
| паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више |
| себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ |
| и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му п |
| доцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен |
| зи, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „не |
| био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. |
| леда за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка |
| ак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} |
| обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је |
| ар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, п |
| јде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње |
| ги сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и глед |
| а, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi |
| летеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <q |
| у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шт |
| се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде- |
| в, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па ку |
| лао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p |
| ј човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену наград |
| то ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газд |
| рив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <p |
| уб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!< |
| о би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав |
| жа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује |
| дни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, нар |
| ма а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они |
| је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="22 |
| p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прил |
| Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што ј |
| ојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека б |
| ило то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зу |
| јем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки |
| одрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасит |
| одинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она |
| ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја до |
| ставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је |
| итали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — |
| оја чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад у |
| видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па за |
| оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више ср |
| н, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њи |
| И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> |
| мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја |
| ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти |
| ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмар |
| , снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако под |
| реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, |
| а у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти |
| е, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски |
| што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја |
| Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је в |
| ји се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне |
| ће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму |
| пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у м |
| и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајва |
| а га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreign xml |
| творити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па |
| већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или |
| ро од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин |
| сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и са |
| год са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод |
| аком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</ |
| и онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — |
| млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујн |
| но, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док |
| елена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ н |
| ото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенству |
| p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки ча |
| а свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијани |
| в чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове! |
| лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренер |
| S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="3 |
| е ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и доз |
| е уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, |
| Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема по |
| рока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па ј |
| служио <title>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него |
| јаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је п |
| слушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са ло |
| ено Раде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде п |
| } Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре |
| а једно четврт сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом л |
| му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по в |
| би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испоч |
| питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и |
| , па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> |
| .{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немај |
| > најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} |
| просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га |
| жи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним |
| ачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није |
| Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’ |
| маћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели м |
| творила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш |
| л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господин |
| к ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже доб |
| о, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: <fore |
| чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него |
| сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлији |
| <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Прео |
| ли, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к |
| и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Пе |
| а’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p |
| ша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде |
| звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Ни |
| „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза к |
| p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна |
| бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Зна |
| еднако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по т |
| омаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше |
| нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвећ |
| , што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треб |
| није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец |
| {S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није о |
| т — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад |
| е кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само |
| му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} А з |
| аку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу |
| ворио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је |
| и сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на ш |
| му јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само изд |
| же, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди тре |
| тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја п |
| есвјатаја мученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често мела |
| век тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други од |
| приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати |
| , а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него он |
| ље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако пи |
| . — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дођ |
| ти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, |
| ћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после на |
| м!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, к |
| толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље до |
| аже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па нећ |
| а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, |
| уку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш |
| да кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикоста |
| ребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, |
| сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“ |
| е идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да з |
| ="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава к |
| кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S |
| уди. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се ч |
| де тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} |
| за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера |
| ри Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле |
| а колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бун |
| издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако |
| еница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и г |
| нало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је |
| , него да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије.</p> <pb n="371" /> < |
| ао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и г |
| S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле? |
| узе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лиц |
| же презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и бо |
| баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа |
| м дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} |
| } Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам ни |
| извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се пр |
| S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису с |
| а!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{ |
| ке заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о б |
| сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{ |
| вађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар б |
| а дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— До |
| егао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које би и читав е |
| дрским <pb n="166" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу |
| и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из к |
| асота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и |
| рви пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и дру |
| сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; |
| па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через ве |
| -Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да |
| једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко |
| с.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; оба |
| е уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће |
| ари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа |
| И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n=" |
| н јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његов |
| <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а |
| ће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга д |
| бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никак |
| дите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје |
| оарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногам |
| овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — см |
| его их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и |
| ку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове сн |
| ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а н |
| а далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по |
| на тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је једа |
| еје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана |
| а.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнек |
| ије у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио ме |
| а поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог ро |
| али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она |
| један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књиз |
| згледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселен |
| жда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по |
| подин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а |
| .{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели |
| се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} З |
| “</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да ј |
| ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „си |
| тошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак п |
| о су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата ј |
| а ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то ва |
| и гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је |
| о био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком |
| , или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и |
| оса ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо |
| n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим |
| и, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљд |
| говом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, |
| ш и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од |
| ојих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Нед |
| равио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображењ |
| ке године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па ка |
| p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је |
| елени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си |
| то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, ниј |
| али прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао |
| екао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја |
| кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — пр |
| име, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на |
| апута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — ре |
| ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’т |
| чијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А н |
| p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је млад |
| ила, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде |
| ли ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство: <foreign xml:lang="cu">„Вы |
| бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лу |
| Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога о |
| ко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то |
| била у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад с |
| о је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, ка |
| мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о чит |
| га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима |
| исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да |
| пет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и туж |
| ега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућк |
| ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и |
| о повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путова |
| е узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни |
| ац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудн |
| ечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign x |
| тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мил |
| вога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако зад |
| о ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога ко |
| а је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак |
| јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.< |
| ше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p>—- Е |
| у, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у стању д |
| запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту |
| икад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгод |
| о јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S |
| га почешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе |
| да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас ба |
| ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" |
| а деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву |
| маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби |
| Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом |
| ило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те |
| као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао к |
| он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>словенски</hi> псалме пред Екс |
| > кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли б |
| а једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб! |
| вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може ч |
| срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се |
| меју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- ус |
| пи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види њ |
| него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте |
| аде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! |
| но изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад |
| на, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш д |
| шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно н |
| ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— . |
| чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора |
| ћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S |
| . — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завиј |
| а баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, |
| стом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила |
| иелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање друг |
| мо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се |
| а како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зуј |
| } Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакост |
| вог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог |
| ост њихова супружанска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или раки |
| Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топ |
| е би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је |
| о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, |
| та сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ра |
| евица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} Д |
| за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; ј |
| кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, |
| казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме |
| а је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати. |
| и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизм |
| би: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао |
| а ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и |
| д краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била |
| му певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не пев |
| То је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне |
| је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје |
| ’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Д |
| ме добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида |
| ислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — |
| а!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљен |
| на.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни п |
| .{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и пре |
| је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу с |
| ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, кој |
| ви пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверава |
| ити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне так |
| /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно |
| ате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да |
| је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у |
| аслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији |
| у се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој |
| мање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем заве |
| ци, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је јед |
| и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата в |
| ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Н |
| тник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> с |
| е из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све к |
| ћ, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони |
| S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољу |
| без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје п |
| ј спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче нај |
| о једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натера |
| е <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши |
| е сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да |
| , а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе ло |
| мало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре измеђ |
| пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у |
| к, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, |
| ака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, п |
| лика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно |
| и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет т |
| гама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеј |
| устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твој |
| уру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, |
| бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пуст |
| држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то т |
| чтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све д |
| крене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о |
| } Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнуш |
| пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, |
| уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је |
| утрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се |
| виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, |
| је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да |
| м Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n= |
| у Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па к |
| и</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сум |
| ека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове |
| де да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с |
| ад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па |
| аги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, |
| друм ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини он |
| е су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искре |
| ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не вер |
| је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гл |
| ну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала |
| руковано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове |
| а нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно |
| ор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све бац |
| ели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да ј |
| него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рође |
| пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога |
| p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што |
| и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што са |
| ерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда с |
| ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже |
| ем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и б |
| им калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба |
| енисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па н |
| ну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од |
| ом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па к |
| ; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли ј |
| ој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за ру |
| венија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S |
| ећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведр |
| равила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи |
| јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на наш |
| бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна |
| е било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Са |
| Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој |
| попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, |
| смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да м |
| је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, к |
| је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је |
| оспоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јул |
| А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то |
| певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Ју |
| } Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пиј |
| /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одо |
| е гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам са |
| мо је верност њихова супружанска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина |
| ом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин по |
| едну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало г |
| нг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ прип |
| ш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Ф |
| зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толик |
| кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што ни |
| идети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и ди |
| А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа П |
| ашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна пословица која вели: „Испод мире тр |
| и кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} П |
| сма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она ст |
| труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онд |
| ок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... |
| а, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је до |
| а и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Мелани |
| куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне чита |
| а чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</ |
| то га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла ј |
| И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже |
| м ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка).. |
| њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, |
| <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш |
| и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила ку |
| пет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љут |
| сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле |
| и гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. |
| ака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после |
| но, па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, |
| и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: |
| у, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли |
| д су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким кој |
| да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — |
| ред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће п |
| рау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p> |
| унуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни |
| ће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена |
| а слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, |
| да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да н |
| атити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и б |
| ном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, |
| , приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о |
| било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако с |
| ко име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је |
| е.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе |
| лук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шт |
| еца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном св |
| ма</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се |
| о се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробу |
| > брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми ч |
| можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} |
| ути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, |
| ивље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили |
| а њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Сп |
| не за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирал |
| ше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у прис |
| она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и прот |
| , уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас са |
| а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише |
| коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева старосватиц |
| нова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> |
| свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: |
| рса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, как |
| сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шезде |
| крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p>К |
| а <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим. |
| такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља ил |
| кенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гу |
| дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са |
| дне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити какв |
| мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах |
| и у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и к |
| варило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред ку |
| о је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, к |
| — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па г |
| није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од с |
| ина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама об |
| али се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није та |
| енита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама |
| н фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечке |
| бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44 |
| реку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он в |
| е покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлиј |
| м ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика |
| страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење |
| ца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од н |
| 4" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него |
| се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> |
| је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци |
| пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и |
| како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом. |
| се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ |
| ја, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед њег |
| и га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p |
| гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „ниј |
| лико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, |
| ола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занел |
| ели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му по |
| и оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру |
| дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској ба |
| е ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира с |
| а је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштри |
| ко вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једн |
| са.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај ч |
| мо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> < |
| ! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и |
| а наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi |
| онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао ду |
| ој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула |
| ше зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који |
| ли шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбур |
| да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу |
| е, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на ово |
| — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје. |
| и, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао |
| збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљивост —</p> <p>— Простота, простота боље кажит |
| абалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтел |
| hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прост |
| мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини д |
| а нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сока |
| , мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и |
| ета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке године доносила |
| дија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој госпо |
| лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге |
| ругу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревет |
| скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се с |
| го!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, и |
| </p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Д |
| hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, с |
| ртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> з |
| горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако |
| и зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије |
| љања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даљ |
| их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ов |
| знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те ку |
| чи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се |
| е“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дор |
| ва попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо у |
| цезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не з |
| срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, |
| ма у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није |
| то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре |
| >— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена |
| сијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо други |
| то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учи |
| пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако ва |
| Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па |
| Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> |
| како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као наслово |
| ису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је |
| ам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да |
| ја навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и ник |
| нсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се |
| којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врат |
| >она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја с |
| лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у |
| е, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <h |
| поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува он |
| pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па |
| на, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло врем |
| xml:lang="la">corpus delicti</foreign>, онај зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и ско |
| то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу |
| i> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом б |
| м баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе н |
| е и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта ве |
| его он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la">corpus delicti</foreign |
| га</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комш |
| мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучи |
| не каже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје па |
| е зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а |
| а сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себ |
| ни нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо |
| ала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи кр |
| лама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шир |
| ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испраз |
| ; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone unit="subSection" |
| ала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па |
| Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола на оба ла |
| — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то би |
| другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" / |
| где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, |
| је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика прав |
| е!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безум |
| још неке подробности које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје |
| , касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — в |
| пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља во |
| ај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и |
| <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер |
| држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су из |
| аховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана, па и |
| ЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који није могао ста |
| свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја с |
| ла је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљи |
| ош ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Га |
| његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала |
| било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па так |
| да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.< |
| његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа |
| још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, |
| За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонил |
| у, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p> |
| чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, к |
| овац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него др |
| ели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да |
| поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети От |
| , али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу к |
| во овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово ме |
| гова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.< |
| е пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ ј |
| господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му < |
| ; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па |
| ; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина |
| Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен поја |
| жег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја |
| ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> |
| — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, је |
| Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шак |
| е на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег |
| , па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га изв |
| што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; св |
| ати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</ |
| и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у заво |
| о, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и по |
| за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак к |
| је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалос |
| , којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, шт |
| заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја |
| ем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога пле |
| ино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То т |
| ечи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака |
| вицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивов |
| е могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Те |
| cti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, п |
| е, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног |
| атељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испо |
| таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о |
| ра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајц |
| шао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, нег |
| Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме сам |
| рагановић, <pb n="22" /> кад је написао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој</hi> пос |
| Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађари |
| па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изеш |
| сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и |
| му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио |
| нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по ин |
| {S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по не |
| ам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извад |
| децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање. |
| ело, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих |
| само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259 |
| пшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене н |
| одревним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни представљ |
| мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — пр |
| и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, по |
| .. ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, пра |
| а испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ ид |
| нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо |
| а оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ м |
| тово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога |
| кселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Ша |
| ; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мал |
| а моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Добро си ре |
| ресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p> |
| ла, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био |
| и поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред |
| трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар |
| ко лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и а |
| S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје |
| ати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, п |
| жно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови, а до |
| допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> |
| нако (противно свима правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још ни |
| две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и мо |
| >А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote |
| а?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, нара |
| шкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?! |
| уторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. |
| га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратим |
| Учио нешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и |
| е, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, |
| домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — а |
| о јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ |
| дупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како тре |
| <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било |
| . овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош |
| pb n="250" /> додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да |
| ри!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То ј |
| рка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту кој |
| гне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га |
| , да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост |
| ку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те |
| развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Уд |
| онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што |
| ротив — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одлик |
| Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцил |
| ек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у |
| ати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцн |
| p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— |
| и ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Ко |
| ворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне изва |
| сте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> < |
| то кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од мој |
| еку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> |
| није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то раде завереници у трагеди |
| о.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габр |
| ла онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, |
| внице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... |
| господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да це |
| гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сид |
| можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би зам |
| већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује |
| а би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разон |
| су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће м |
| а се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка |
| ше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као |
| а, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „ка |
| дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бу |
| онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апо |
| ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна госп |
| бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„ |
| о јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посм |
| га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови ми одма’ го |
| као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је |
| гу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, како |
| господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у |
| о је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред |
| !!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</ |
| њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и |
| изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној |
| <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми |
| а мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Ју |
| .</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал |
| ?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — |
| му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — о |
| и; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак |
| на моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да с |
| Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ч |
| 5" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била |
| адице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословск |
| сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске |
| несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он од |
| шај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам к |
| пасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав |
| па и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно; н |
| ви! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегн |
| готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспир |
| во питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва рум |
| поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцк |
| д ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и по |
| : пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како у |
| вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онол |
| -Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека |
| је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера |
| их свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p |
| ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она |
| „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и |
| те опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па |
| уму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње магле |
| ји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани ц |
| и кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћи |
| је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао пор |
| беница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест из |
| ове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се |
| чурлија која су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дира |
| е ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти с |
| костио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" |
| ишта, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђ |
| а нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, |
| тивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био онда |
| не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Бо |
| м опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Сви |
| Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо.. |
| рау Габриела осећала неко задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно с |
| онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. |
| гојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкаст |
| м ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то би |
| посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И јед |
| моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, |
| аше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснама као |
| а ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је с |
| би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим год |
| >“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокак |
| запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго |
| то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми неш |
| оком долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу |
| се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао |
| кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром |
| али у колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и вр |
| капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу пев |
| то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно; никад више да се врати оно стар |
| ало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујн |
| гу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспри |
| у сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу |
| вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој проре |
| {S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад |
| г.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан |
| крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> < |
| ликог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — |
| >... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не позн |
| i> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ |
| поја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо. |
| и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И |
| n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — корак два па ст |
| а којима су се послужили (и поред свију онако повољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{ |
| —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због вет |
| хо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</h |
| танску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што т |
| равити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ |
| други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас в |
| Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>П |
| .</p> <pb n="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо |
| дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти ј |
| к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фр |
| а бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Врати |
| ће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добију само |
| ад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за ф |
| амо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="3 |
| Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам |
| Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> |
| простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који |
| баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја< |
| воја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама би |
| и рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио |
| кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <h |
| деље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет |
| ко целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити око |
| одејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, |
| .{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Извол |
| ког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо |
| ако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — дода |
| S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавол |
| чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочеку |
| тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад ур |
| ад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Т |
| ука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l |
| рали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ет |
| то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас |
| ранжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се |
| то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио |
| то је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ј |
| их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у |
| послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне позивати господин-Перу на вече |
| е.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, |
| је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш н |
| што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мис |
| за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође до |
| а немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво д |
| лачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онд |
| анас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја |
| уде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он |
| апротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни! |
| .{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и < |
| тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред пет |
| авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивил |
| n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а о |
| нио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стр |
| о икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја |
| ажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и |
| ати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди |
| вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оас |
| зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А |
| бија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што ниј |
| „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико на |
| њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда он |
| </p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било |
| ему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Сра |
| же, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang="cu">ни |
| ост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчи |
| ћати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, |
| адна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, |
| улу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг |
| ; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вел |
| сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о |
| Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" |
| тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање до |
| вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то д |
| } Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам |
| фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим |
| к пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте оп |
| а! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n |
| то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме |
| ојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њ |
| је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видим |
| То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, |
| ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само |
| } Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишв |
| /title>“ господин-Перина, остала још од онда.{S} Читам <title>Карловачког ђака</title>, мамо.</ |
| од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А т |
| актику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то жен |
| а умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каж |
| бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и она |
| ао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш к |
| бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их н |
| да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја од |
| дио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о |
| у ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се треба с |
| и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њем |
| тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па |
| ују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно |
| оме у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола на о |
| Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и сед |
| ирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам |
| ако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прим |
| о ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да ва |
| !</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу |
| и!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спир |
| и на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она |
| и да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава с |
| > <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на проз |
| хову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово мест |
| се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су на |
| аки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прили |
| ио истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и |
| е му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба |
| ором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећат |
| „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то та |
| есечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; |
| } До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се в |
| ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кром |
| есео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чу |
| у а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По т |
| ду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је |
| л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{ |
| а.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> |
| ас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је |
| о, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је |
| " /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите ч |
| рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и е |
| — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то ст |
| о, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим |
| ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — бран |
| исте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О |
| цене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{ |
| него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила |
| ела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а кам |
| оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} |
| свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирт |
| се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети гос |
| времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте к |
| кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајућ |
| то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, |
| оже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја ј |
| по под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ |
| ра северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само |
| извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да |
| уле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и будна с |
| ’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен |
| то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили |
| ледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога |
| је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад |
| то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе |
| ој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ пом |
| оме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофо |
| и преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо |
| а, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла |
| , него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет трти |
| p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> |
| в шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —< |
| деља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на г |
| .{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксира |
| запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујар |
| ез твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадиј |
| S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркади |
| а га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и |
| >corpus delicti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, |
| аздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па |
| еце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако бил |
| ако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јул |
| тњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на |
| кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој пок |
| имекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту |
| е?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки гр |
| то видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све з |
| не и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру, да један др |
| <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, о |
| солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му д |
| кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба ве |
| S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвиш |
| </p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Ка |
| , кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула ниј |
| i>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нис |
| реме, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете... |
| Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја |
| /p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — вед |
| д ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то ве |
| своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „бал |
| —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— |
| беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја с |
| рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="2 |
| у!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — |
| ва, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, |
| еда ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез |
| бо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста |
| ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће д |
| ам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта с |
| се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да |
| дебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само |
| ра.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о д |
| егов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам гл |
| стим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и д |
| — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто маг |
| а од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикри |
| о као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не |
| дека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то |
| дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшн |
| акуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, |
| о пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале |
| /p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле трис |
| душама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достој |
| ладом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} За |
| (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између |
| један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уред |
| са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака |
| !...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на |
| n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприпов |
| верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, |
| е молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само |
| дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по |
| аш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек гос |
| а Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О |
| ог фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, |
| у али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно. |
| а, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и дожив |
| ајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и |
| вице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћут |
| вница певници одговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је |
| ирате? — запита фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте |
| у; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ с |
| на.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели |
| ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубље |
| од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер |
| казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу |
| „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пе |
| окоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Ма |
| вом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мен |
| чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она де |
| е остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S |
| {S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару |
| ише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све |
| идатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се ниг |
| ује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до |
| и мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чу |
| Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може |
| и сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи |
| е, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене |
| у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и |
| Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су |
| о и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с н |
| д уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се |
| ај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пр |
| све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни |
| ри које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је |
| устави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</ |
| шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се |
| , али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — |
| жем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи |
| до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и то |
| себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, |
| зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти |
| или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до послед |
| , а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога |
| да жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и |
| у! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дот |
| ширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да |
| упа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чу |
| ска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p |
| то се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом? |
| не у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чека |
| похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи ка |
| држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметај |
| и те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ве |
| а ће парохију добити само <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S |
| жив разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатск |
| ло да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћи |
| прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и |
| Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, ни |
| р захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: ср |
| је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа |
| па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овам |
| луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ ка |
| раво одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт саха |
| уркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, поп |
| мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, |
| ику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, |
| потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с п |
| прузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је го |
| не куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се с |
| !{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па |
| ијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седе |
| ва: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он уз |
| а још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слат |
| оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Гал |
| ешето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ |
| дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизм |
| <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темпераменту.{S} Један |
| а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте |
| ј онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онак |
| Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— |
| p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{ |
| да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад п |
| тима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb n="48" /> имаће прилике читалац да |
| итија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне. |
| ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, к |
| (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, заустави |
| р једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, коли |
| јтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и вид |
| гао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бу |
| ли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, ни |
| S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конку |
| ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се |
| нке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи |
| ији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су с |
| даш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мисли |
| над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегај |
| они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе |
| ако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам |
| деше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p |
| е.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а |
| ве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити |
| га возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n="286" |
| ели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да ве |
| ="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три |
| обудио, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’х |
| најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу раз |
| а — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — |
| ити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се к |
| рско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а са |
| ашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно по |
| те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дет |
| био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на |
| само млади и младожењи, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро про |
| оли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом п |
| паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, |
| „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — ка |
| е!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село. |
| дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати |
| комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, |
| коме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих д |
| Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p |
| а на жалост господина супостата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi |
| ош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, |
| они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповски |
| то дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Ни |
| и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, |
| сним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан стр |
| то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишл |
| да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују го |
| {S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} |
| .{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерски |
| , да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теб |
| еним сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — |
| се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог надалеко није бил |
| селу... па још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се п |
| ио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно удар |
| у строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвиц |
| уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија |
| не оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да м |
| да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико |
| довољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај флане |
| с овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> |
| су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ иг |
| и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим кориц |
| н се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а др |
| а ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено |
| де умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сид |
| е, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, |
| -Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се то |
| ндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји |
| з тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је |
| правити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако |
| и према мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, н |
| о језик. — Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће |
| рисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и п |
| је фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада ј |
| о снисходителни према мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на мир |
| и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</ |
| у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично |
| (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудит |
| а је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све |
| ну жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола т |
| о, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још мно |
| е могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који са |
| лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах у |
| при нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те т |
| И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код |
| <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамн |
| ти само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жу |
| да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни он |
| Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да ку |
| опова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињст |
| сле и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авл |
| шта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а н |
| е зујање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Ју |
| господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе ид |
| неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама |
| противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из ранијег непријатељства.{S} |
| угом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми вер |
| тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами |
| „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Ра |
| е: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и |
| мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах |
| hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га |
| пи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, |
| и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му |
| етци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само она |
| бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone uni |
| од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, |
| новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само |
| квареност друштвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и |
| утник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите |
| е у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!. |
| p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса |
| али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „ |
| ћу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ |
| запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, в |
| м кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забад |
| S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп |
| све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, |
| пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље за |
| бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио ј |
| путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штого |
| ад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово на |
| е престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Сп |
| S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што ј |
| би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> < |
| ацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо. |
| у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно |
| ори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, |
| „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седа |
| ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Трис |
| авран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А по |
| те ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни пре |
| чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мис |
| ојски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакој |
| те!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представ |
| да дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ни |
| ру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настад |
| риј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељств |
| илна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па |
| често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је |
| ог јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Га |
| цу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењак |
| краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем |
| аром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title> |
| да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и он |
| никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из |
| жиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, |
| па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p |
| кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум |
| му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су |
| време да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и к |
| и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чује |
| а бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељство.</p> |
| ојео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} |
| још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити да |
| а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n= |
| е мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и г |
| кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са сами |
| дне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и |
| му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао мук |
| да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар |
| i>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: |
| асвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек |
| мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не |
| мела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни |
| м и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећ |
| ј навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и мет |
| ити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} |
| а ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> |
| прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито |
| S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана пр |
| ш дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ов |
| ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познато |
| доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’ |
| пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p |
| — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’ |
| p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S |
| весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су |
| > <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није |
| l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p |
| <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У |
| читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те п |
| ?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место |
| ваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... |
| <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> |
| , што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и сами |
| нули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан |
| уби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногл |
| точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... |
| пира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће м |
| уди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега |
| ећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари |
| шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек |
| ила је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и до |
| Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих д |
| нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милошт |
| е она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш ј |
| ванично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пер |
| знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <foreign xml:lang="la">Veni, vidi, vic |
| мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова |
| еним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је о |
| ’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукл |
| рошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натурално |
| , даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесн |
| у и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за др |
| мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да је |
| ују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да од |
| ам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign |
| опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Ник |
| — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око |
| и се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господ |
| и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они |
| м изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на |
| о кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова |
| би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду п |
| и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се не |
| аравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала |
| потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој п |
| се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи |
| пут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>П |
| је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста |
| о изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} |
| а се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељско |
| ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi> |
| јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздах |
| ом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала ј |
| те ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и њ |
| ити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог |
| {S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S |
| ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и |
| , па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сигурно... бе |
| г асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на |
| ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу црк |
| ан, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> |
| мо виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад |
| р манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда и јед |
| да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што је сад учитељ |
| гу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло |
| ује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног проклетог решета!....{S} Један јед само.{S} Видиће |
| е...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е |
| елику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreign xml:lang="de">Ma |
| шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} |
| Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како каж |
| испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и оговарањ |
| спит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ет |
| S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође |
| е било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ ве |
| па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле ру |
| ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не |
| ен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима |
| прекидано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а он |
| о и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте |
| е и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Шва |
| ко!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p> |
| b n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показа |
| кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав |
| S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме |
| ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, |
| њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, по |
| пархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуљ |
| нам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично |
| је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви о |
| ерса. — Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити |
| Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет |
| оп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог др |
| А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Завета, како се отим |
| добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га зн |
| фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то је |
| ронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p |
| получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старог |
| еко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, |
| е, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука |
| џаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га |
| уже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S |
| а је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за то |
| {S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а нем |
| чуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему ис |
| рога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их |
| а нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је и |
| м заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фал |
| молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало румени |
| ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он |
| рау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас е |
| Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како |
| тавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; јед |
| то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било |
| ле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку бар |
| унч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад јед |
| или.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила |
| песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песни |
| споја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем к |
| у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћора |
| таоцима показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп- |
| Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испуш |
| бе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа |
| ђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, гово |
| одина од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра па |
| ар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му стално од |
| да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ла |
| стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крил |
| каже, није прославио <pb n="163" /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта |
| ело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало слан |
| ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у г |
| ног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели |
| ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> < |
| ац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} У |
| ни су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, ни |
| коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње |
| .</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о |
| ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете: |
| за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху |
| како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у |
| , да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> |
| или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још |
| добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присн |
| а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је п |
| е новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спр |
| р што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote |
| ла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу |
| натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— |
| родужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији... |
| ахтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је |
| а госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним млад |
| Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много пе |
| ао сребро, девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада н |
| највише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадиј |
| шанила на нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шо |
| пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па |
| ни блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорск |
| душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу |
| тао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јес |
| мовала ту песму или полугласно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луч |
| шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви в |
| о њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се |
| <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Ме |
| додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Гос |
| ле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло дев |
| неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’ |
| чио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, |
| ра је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за правље |
| <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, |
| а превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном? |
| су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p |
| њига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доист |
| е се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља до |
| куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <h |
| ти мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијски |
| ите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе. |
| на, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала по површини.</p> |
| кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад са |
| Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу |
| ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ |
| , па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — |
| онтрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалит |
| (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да |
| атима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Мариј |
| свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: |
| и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје |
| штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> |
| е толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S |
| м и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам |
| но домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то — |
| натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, само ст |
| .{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред ку |
| , истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се |
| к су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то |
| д, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају |
| о је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати |
| ају <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, уле |
| очара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не п |
| ао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S |
| о, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са ч |
| т? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао |
| Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави ск |
| наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, з |
| њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се |
| је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то до |
| , наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно |
| ке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; оп |
| . — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S |
| а, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Ни |
| ило, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, скл |
| Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све поткова |
| на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт |
| се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају |
| Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље у којој је јо |
| ат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек т |
| p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш л |
| ног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило |
| бринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било |
| ели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Са |
| ега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подн |
| напарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бе |
| и за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла |
| равно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проре |
| како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутр |
| и се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, |
| их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чи |
| ечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, види |
| је се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А |
| вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од |
| ј; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све |
| и не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели г |
| на из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p> |
| је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка м |
| S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену нао |
| ио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен пој |
| орпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — р |
| <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у он |
| је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, |
| љно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то |
| а Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад има |
| а велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао м |
| ’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</ |
| е и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> |
| ну да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако срп |
| арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p> |
| е и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност |
| , ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му б |
| ет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у нобл |
| еду вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели дом |
| по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и |
| а их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно друго |
| камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та о |
| арта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и |
| еки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S |
| „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клај |
| ла Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ра |
| ће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му |
| му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хте |
| свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју |
| шије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га |
| i> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-су |
| је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, др |
| алфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба оже |
| о.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суш |
| p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и зап |
| ри, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одгово |
| ћ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је |
| ко овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје |
| то, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено ба |
| је гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш |
| ере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине б |
| ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати < |
| цне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије т |
| признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, ш |
| очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ће |
| къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ |
| Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Перса.</p> <pb n="338" /> <p>— После, мало пос |
| идиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, |
| уга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; |
| продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад тати |
| Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек до |
| > <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте |
| са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> |
| и!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се в |
| ! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни ма |
| ..{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући с |
| риметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како |
| ва.{S} Показивао му неке празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и жит |
| ко здравица.</p> <p>После ручка настаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а ом |
| p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, врем |
| куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па |
| ..{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пре |
| јпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној |
| та је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија б |
| своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта ј |
| ла попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре подне је плев |
| ђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се |
| у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе |
| вила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао на једном |
| {S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео |
| ет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању |
| ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим ку |
| јиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n="169" /> < |
| лима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све |
| се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је дос |
| </p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми ј |
| ало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и |
| рпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Изви |
| љавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све |
| , а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка |
| ачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одго |
| три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез му |
| ш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти! |
| за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга. |
| у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о |
| то кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, не |
| ју и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад |
| {S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а ка |
| } Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трс |
| па сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и |
| у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, п |
| жила пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и се |
| к.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, |
| дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се умори |
| благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча |
| преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, посл |
| дао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетич |
| Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији |
| зићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетам |
| к...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p> |
| ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после ти |
| ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Геци |
| — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! |
| ског малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог |
| уза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, х |
| ећ познато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад |
| е понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела г |
| сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скор |
| ор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре |
| и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу |
| ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној ча |
| рата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, |
| два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он п |
| е било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше б |
| да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а о |
| опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а |
| ас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како |
| па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што |
| ставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотл |
| рио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљ |
| орила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш? |
| бе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је ка |
| а-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ |
| истијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлага |
| ује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и |
| пружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба |
| равно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се |
| подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S |
| у то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, рит |
| , па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о |
| ват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац |
| и широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, је |
| и благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и |
| неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ни |
| умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују |
| ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немило |
| му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точи |
| од ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш не |
| вао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. |
| само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго мо |
| јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через тв |
| курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се ве |
| дин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече |
| вори... доста је... накупиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, ра |
| дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супр |
| ло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно |
| но не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не |
| , — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је |
| /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разг |
| фрајндшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те? |
| трос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радозна |
| и какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте ча |
| љу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се одономадне вратио из Б |
| ру или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један приповеда: како су |
| те к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала |
| и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице! |
| од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте м |
| на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус- |
| жете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта |
| Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — |
| Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, ба |
| свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глав |
| аква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, не |
| поведам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и к |
| ужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо |
| 89" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.< |
| ила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гр |
| добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста па |
| о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешит |
| у ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само по |
| рам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек ник |
| ало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трај |
| моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да |
| вијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера То |
| ш јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује са |
| не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога |
| „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима |
| ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> |
| p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о с |
| .{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим |
| на, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="subSection |
| /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева старосватица пету строфу:</ |
| нели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бр |
| >ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопо |
| ad>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирал |
| d>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескоч |
| <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб |
| hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и |
| ВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрине и |
| ad>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из је |
| ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и |
| ерка и учитељева посета; другим речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући |
| АВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из п |
| ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на чар |
| а вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи |
| тка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га се дове |
| ше све то маштом представити него пером описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад |
| ше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинил |
| их у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позв |
| ише удалили од предмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} П |
| у, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те |
| јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, као каква променада!{S} И ник |
| му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, а |
| е њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу |
| у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао |
| тија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чуј |
| иш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="2 |
| Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда н |
| а нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада про |
| ерса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, |
| бина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу |
| ке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по |
| п-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат.. |
| д батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пу |
| ије поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у |
| љда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p> |
| Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође мно |
| ог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја к |
| и Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</ |
| <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле |
| једала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло г |
| и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге |
| да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати |
| комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса |
| јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и |
| натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— |
| и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико |
| о опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет з |
| сподин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд |
| по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Ј |
| {S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћи |
| оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седел |
| емо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све да |
| , кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Перс |
| о у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као |
| едосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, а пр |
| јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је б |
| лики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу |
| вако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и заус |
| и солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима ма |
| и се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешки |
| га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му ј |
| е од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мал |
| тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког в |
| о је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно т |
| м.{S} Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а о |
| анкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— |
| p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашав |
| или?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите |
| а, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, вр |
| уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док |
| да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помо |
| оброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може |
| његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену |
| ма и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише |
| пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом |
| две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима п |
| носио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво б |
| ст је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледал |
| емоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а |
| е.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и пок |
| жасна слика једног алкохолом руинисаног организма, за поуку многим читаоцима</hi> </p> <p>У сре |
| ажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шај |
| је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и зауста |
| зео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни тел |
| е беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је поч |
| егову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве |
| а мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о д |
| прибере и замоли старога <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи ону његову певницу, док он час |
| " /> А <title>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title>Кар |
| Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око |
| а, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једн |
| владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, метн |
| љашњости, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем |
| запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} Ови проклет |
| него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предо |
| им, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам ф |
| ојно очекивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ћ |
| или да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено в |
| а у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето |
| п Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} П |
| ubSection" /> <p>И једног летњег дана — осам година после испричаних догађаја у претпоследњој Г |
| Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин |
| ер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па |
| е и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благи |
| — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш |
| небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер |
| /p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким сала |
| и још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисл |
| ter" xml:id="SRP18941_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какв |
| е мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао |
| бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле |
| а га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га |
| епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и на |
| " /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија |
| едан.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој |
| олики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, |
| е тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разг |
| а Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громо |
| решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Б |
| од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој ј |
| на ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извируј |
| данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само ред |
| а.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивис |
| ни добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запа |
| та за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени д |
| па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S |
| чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а |
| о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="339" /> <p |
| Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их бри |
| кле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ |
| никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах |
| само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од мири |
| да, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки |
| " /> ствар свршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег с |
| звадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту ј |
| д свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтер |
| аже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — |
| и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њ |
| а-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића |
| и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а |
| д себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често <pb n="107" /> у несвест и |
| корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћиц |
| ушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му сам |
| се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под пр |
| а и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и мили |
| ц никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једно |
| ако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко св |
| тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена |
| ину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раздрагана изашла у ав |
| тена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце |
| није допадало попадији.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопа |
| лико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су |
| /p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију те |
| — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слик |
| , наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретн |
| утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом |
| ... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мо |
| ге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не |
| и; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога оно |
| -Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха |
| ама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијо |
| жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки ста |
| b n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Ш |
| ђице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте |
| леб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишт |
| авлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче. |
| мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно м |
| ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p> <pb n="185" /> <p>— Ама... о |
| ли попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви |
| евичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, П |
| чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а |
| ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’ |
| Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, |
| левила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башт |
| пава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— О |
| оји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет |
| па из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди вид |
| pter" xml:id="SRP18941_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је |
| Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су бил |
| мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л |
| е л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јул |
| и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получује награ |
| младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.< |
| два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разго |
| Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још онда догов |
| развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порок |
| а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то прави |
| тра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћем |
| а.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да споме |
| о!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> т |
| сечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра |
| оп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и |
| протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ млади |
| а приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена гов |
| у, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је д |
| оја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Ј |
| ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно ш |
| е га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мен |
| и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p |
| говар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио |
| дин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>ле |
| жио <title>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <ti |
| ме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, ш |
| е са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге |
| часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у |
| аредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се |
| туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику н |
| н-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир |
| то је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И |
| p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} |
| само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, |
| ш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спава |
| нска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Не |
| о руковање и вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, од |
| а кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори кап |
| ! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну.. |
| арловачког ђака</title>, мамо.</p> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> |
| звикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример с |
| орбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, г |
| >— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.< |
| кала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи мол |
| да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, сл |
| p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ |
| сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лет |
| . — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи |
| рсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</ |
| на моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и мој |
| S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави |
| ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и ин |
| се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није |
| боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и избли |
| > <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним стварима па стаде претур |
| сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Бож |
| а проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ |
| м после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је пот |
| је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућ |
| уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва |
| ла се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је по |
| вно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми |
| ту.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп |
| и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу |
| {S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рук |
| .</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — вич |
| на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар |
| о до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А |
| аткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега |
| <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> < |
| а, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском в |
| а, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се пр |
| у мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти |
| ом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Бо |
| он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта |
| S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор дево |
| и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; пода |
| у!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на |
| загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{ |
| Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за |
| х на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и |
| bSection" /> <p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и |
| глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп- |
| вечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес гд |
| ве за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће |
| ом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а |
| ако бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало |
| ста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им раки |
| годарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p> |
| о Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, |
| } Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим |
| опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој |
| ност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штрикераје и признају и саме да није к |
| просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз |
| ом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ови |
| а ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара |
| ије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћ |
| После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" |
| не, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p |
| — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули |
| нат женскога лукавства, разумео.</p> <p>Остављам сада фантазији мојих читалаца, да представе се |
| ’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилиј |
| неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> |
| била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} |
| — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у живот |
| их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе уну |
| подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће м |
| на кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој ј |
| па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна ст |
| јбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и |
| соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> |
| , навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудар |
| комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа |
| је хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да м |
| по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испред куће после вече |
| оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа леп |
| истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради |
| мо старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу |
| се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на п |
| као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима правилима поетике) он |
| tle>Преодница</title>“ господин-Перина, остала још од онда.{S} Читам <title>Карловачког ђака</t |
| је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бе |
| оп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек |
| аке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вел |
| ило, само је верност њихова супружанска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп- |
| ма’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... |
| uote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло |
| е могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су г |
| ло живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то |
| чем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} |
| икаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћ |
| а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела |
| у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да леп |
| днако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивије |
| одина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и зам |
| о кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и |
| њене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуни |
| раз.</p> <p>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је |
| да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} |
| тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришт |
| а, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, |
| врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева |
| .{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако а попадиј |
| ени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ства |
| аши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор проду |
| п-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као д |
| и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n="398" /> мамурл |
| зговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква ма |
| пшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о |
| пуна врло интересантних ствари; између осталих, завршује се подужим монологом и једним чаробни |
| о спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје |
| же стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се |
| ...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по с |
| и први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам |
| попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица н |
| д моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, |
| ана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на |
| прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бе |
| а се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е |
| шето, па ни Његово Преосвештенство није остало неприкосновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајн |
| м двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, него да се оже |
| свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, |
| и многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} |
| Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „паки |
| аде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут |
| ...{S} Каже ми гђа натарошевица, између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети |
| ду девојку врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала |
| чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити савијачу с маком коју он, као с |
| вече налазиле и том приликом су између осталога још и саопштавале једна другој, све што се у к |
| то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само ви |
| ућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што |
| д куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Да |
| рече жалосним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем |
| о и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено м |
| p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшественик им |
| Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ по |
| рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођ |
| ; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћи |
| сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несрет |
| ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ о |
| себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S |
| овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не |
| ’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да |
| и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— |
| место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, |
| о велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија |
| прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отвор |
| ма у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју с |
| до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем |
| сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> |
| ’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе. |
| ући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја |
| онији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p |
| !{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а краса |
| 41" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p> |
| још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради ку |
| и па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису каз |
| а већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S |
| је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливе |
| да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад |
| о у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га оп |
| је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> < |
| А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао |
| променило; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, и |
| Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки И |
| признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне јед |
| запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепши |
| ши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’ |
| евојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћир |
| да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, |
| е ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге |
| ћи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а |
| до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света. |
| S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартир |
| ике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хиру |
| у Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме |
| топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л |
| вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и ро |
| е.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој |
| -Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, |
| рта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, ко |
| свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и |
| да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав прова |
| pb n="253" /> питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда с |
| мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> |
| ђе па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> |
| ија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... н |
| откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништ |
| ам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па |
| некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кра |
| је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу |
| склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; уве |
| p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{ |
| и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па н |
| крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав |
| и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{ |
| мо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још је |
| т била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; |
| оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатија |
| у Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и |
| викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, |
| његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћ |
| {S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има ј |
| им, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја |
| и!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То |
| поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде п |
| у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шара |
| ошавши, новопостављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад ј |
| сто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он |
| S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: < |
| дера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о |
| осле свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отво |
| ерницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! |
| А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мај |
| лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у д |
| !</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није |
| у је понела на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтев |
| а критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила ха |
| <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи |
| х, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, између попадија а после, нарав |
| <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и пр |
| на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} |
| а се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’к |
| абриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце касира. — Та д |
| } Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} |
| пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну.. |
| ђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима не |
| p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после малог нук |
| и, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} |
| </p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира са |
| и то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> |
| p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула м |
| . — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа ни |
| p> <p>После овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала између једнога и другога попа |
| ш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију иза |
| ицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. |
| „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} |
| бро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу р |
| n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па ш |
| р док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет |
| иви да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је до |
| је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гла |
| , још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још ј |
| а Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гро |
| рски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда |
| ку о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и |
| згледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати оно |
| сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк п |
| i>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па он |
| бема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?! |
| возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај |
| љу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, ср |
| вјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} К |
| аја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Б |
| спода тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ |
| , што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне в |
| ивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча |
| а од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да |
| ко: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од |
| плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питал |
| пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено ј |
| њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити. |
| к поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господств |
| > то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела сам |
| га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— . |
| већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора ч |
| ерса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш |
| асног Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљ |
| доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не п |
| плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу к |
| док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> ма |
| ка, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и н |
| ерез чега?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају. |
| а се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После по |
| > <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим — |
| чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је г |
| са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и |
| сао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје с |
| ослове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак ј |
| више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао |
| лаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n=" |
| зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „госпо |
| е; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђе |
| им од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисл |
| он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Ју |
| чким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оста |
| аво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, не |
| Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— |
| т.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо |
| ијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попа |
| изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — |
| руго, што је <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</ |
| к заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хи |
| ата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је |
| <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога |
| к сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ћ |
| а завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржала се тамо под |
| редила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у т |
| Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала ј |
| п Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико |
| оње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он |
| ле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, оба |
| наоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи иг |
| пова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад с |
| а дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенм |
| Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ |
| амо шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца |
| ло, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је |
| у ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о |
| па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући ј |
| говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: |
| гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било |
| један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у |
| тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да времено |
| то она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, |
| поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> <p>— Ниј |
| ћи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског |
| ајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој |
| а и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фоте |
| парче! — <pb n="250" /> додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане ко |
| ођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, |
| он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се са |
| , и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег |
| тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуг |
| лико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу о |
| о гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! |
| са из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Кар |
| <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда- |
| — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобита |
| неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, слатка?!</p> <p>— Кугла |
| сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та |
| иви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само д |
| чки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од |
| з куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартир |
| у отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... |
| , у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb |
| ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} |
| е зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, |
| hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не |
| ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на п |
| и, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашар |
| ијатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радос |
| а кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каж |
| о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какве < |
| ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа |
| — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта |
| бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то ку |
| о не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снив |
| } А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — |
| била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеос |
| г доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не |
| по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас по |
| аметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само каж |
| ар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, |
| мо део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га |
| ора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег с |
| ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за |
| — Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, сл |
| , е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког срећно ок |
| лео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту |
| p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас господен на водах</title>“, а |
| ас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, |
| ?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: <foreign xml:lang="cu">„Из г |
| ватова највише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан н |
| ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јул |
| спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, |
| то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-П |
| уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да и |
| ни и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А |
| миде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим ст |
| одина), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило неких <pb n=" |
| и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни бил |
| ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачки |
| си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нис |
| е Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А н |
| ри!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући |
| <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је сам |
| ка.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за друг |
| ши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева |
| до за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сут |
| д поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, између попадија а |
| one unit="subSection" /> <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на м |
| , толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али са |
| </p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало го |
| штуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га др |
| ом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељства.{S} Па је тако и вече |
| икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остав |
| поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће се у мир |
| авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — Видим те |
| и и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило ве |
| >ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је |
| ме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p>— Господине... моле вас |
| — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну |
| г заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка- |
| ладенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с ко |
| } А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтр |
| ne unit="subSection" /> <p>Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа п |
| ругоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p>— Господине... моле вас да дође |
| .{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здр |
| ко певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А ка |
| ма таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдат |
| грабио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За |
| кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна |
| ак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу |
| обаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; |
| има!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, п |
| у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу м |
| да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова с |
| као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госп |
| ком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума |
| l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида остав |
| ам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, з |
| ки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“</hi>, који пада 29. септембра, па се тога дан |
| коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале с ногу ју |
| викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пус |
| ажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, |
| лу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико |
| гу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окре |
| hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршив |
| це, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се к |
| ј! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не |
| м нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нер |
| уванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели м |
| ика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Мо |
| тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако |
| екако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате |
| оре и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— |
| знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свак |
| "293" /> први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Нед |
| од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А о |
| ицу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и |
| :{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излаз |
| па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само каж |
| м лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на |
| > <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да р |
| ра, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето ј |
| а комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скра |
| мо лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екс |
| xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</p> <p |
| hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> |
| се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избега |
| нако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита П |
| а вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек п |
| по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантериски па чак и један |
| ан (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланија замишљено чита, а пр |
| ки, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу |
| ајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској о |
| ј обали а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она насло |
| питање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме позна |
| њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ |
| у се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у ку |
| од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n= |
| оп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</ |
| S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Та |
| би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели |
| ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави |
| /p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p |
| асели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> < |
| ознато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо |
| 41_N1" />тако ми је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p |
| попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Се |
| доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало н |
| је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Ох |
| поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може чов |
| е не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p> |
| брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало |
| ’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се поф |
| ну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Сев |
| тише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банк |
| цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, п |
| ене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред Прео |
| рко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути |
| ије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом. |
| је воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Ме |
| ђе и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} |
| Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, |
| више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није |
| маћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу |
| ујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте |
| проводила дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати |
| а искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куг |
| ле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и |
| ресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — ви |
| уче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је да |
| и из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не мог |
| док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> |
| мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до |
| ошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родил |
| ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е |
| ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај |
| Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ? |
| ш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим |
| сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено р |
| атарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беам |
| — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацино |
| нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. |
| певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости с |
| еле вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад |
| а и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посо |
| Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi |
| нција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се |
| уги још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, |
| да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч п |
| че домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте |
| са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава |
| ставити.</p> <pb n="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако |
| мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред |
| p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p |
| ица окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши |
| тац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ т |
| а очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, |
| они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водо |
| ивите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, ба |
| p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Пер |
| а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и |
| 9" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи свој |
| вај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која ко |
| и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито |
| >Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга |
| евојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгла |
| ах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, к |
| пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младена |
| преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенција нас је натерала да се |
| >Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="78" |
| ови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савиц |
| а година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам |
| у живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — |
| доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет |
| ран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепи |
| рти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и |
| и,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали!...</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, фрајлице, благо< |
| e> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се н |
| “ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, ни |
| и својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни ј |
| и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина |
| а и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па н |
| се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим |
| мотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима |
| да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> |
| пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџ |
| ао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му н |
| сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по |
| е.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати |
| д</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамил |
| се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешит |
| ној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Мелани |
| аком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му н |
| ктевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:< |
| и’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</p> |
| те погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се |
| рене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и ши |
| а-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипа |
| у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти с |
| егнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и ди |
| оје <pb n="401" /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, ј |
| ак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љ |
| е моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quo |
| Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога <hi> |
| ом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, с |
| рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја |
| и амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгл |
| што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; |
| на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="subSecti |
| Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже |
| та ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже |
| нцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба.. |
| ржати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто |
| !“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} |
| тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, |
| ке мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком. |
| ђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтаним |
| запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позва |
| тета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к |
| ица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само |
| Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, ве |
| ред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пе |
| рје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и ме |
| слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире р |
| е господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} |
| ад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на с |
| о <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита пре |
| увај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!< |
| погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га |
| ра обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — б |
| Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спа |
| S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бу |
| летиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужниј |
| , Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <p |
| абоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— А |
| , описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина |
| су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и пород |
| „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то н |
| данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинил |
| ли званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже |
| месте а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарал |
| него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време еробе |
| емојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Ним |
| ида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мо |
| шта него се само погледају крадом испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу |
| е сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> < |
| о!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек сп |
| ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако |
| </p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, са |
| акре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се |
| као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се |
| дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо п |
| ски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у |
| уланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као последња |
| лави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што |
| итају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им |
| стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта в |
| уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир |
| ве један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав |
| му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није било прав |
| немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па |
| ако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми |
| } А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељским погледом.{S} |
| примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па напр |
| м приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то |
| м Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се ви |
| пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по год |
| рече Меланија и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једар |
| лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то м |
| Риналда Риналдинија</title>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госп |
| ми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ј |
| „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, на |
| цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone unit="subSecti |
| наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је о |
| позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и парос |
| треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — хр |
| — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како |
| и га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те |
| човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, господине.{S} Спремамо!...{ |
| ав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз с |
| шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао с |
| пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог г |
| комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана |
| ћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој ј |
| д је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег |
| суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана иза |
| ра“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде напр |
| све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак м |
| петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, к |
| <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? |
| е се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лот |
| одолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спири |
| гашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариш |
| година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде |
| , — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав |
| гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па чере |
| ди, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те нек |
| пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад |
| , и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и |
| ра извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p> |
| ешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, бр |
| песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n |
| јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да пр |
| један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли |
| .{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајв |
| и!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „ |
| је, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула н |
| <hi>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, н |
| а оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — |
| ко пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се |
| ши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком ун |
| к савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено мом |
| евета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на крев |
| Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том прилик |
| , то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим реч |
| ре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерња |
| каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти |
| послужио <title>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, не |
| ек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, п |
| енмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад бу |
| а су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако |
| Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па |
| њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} |
| , каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње |
| меши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ |
| он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се |
| и, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слобод |
| м и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне |
| буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је н |
| ђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпо |
| ва... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај |
| gn xml:lang="de">Maria-Anne</foreign>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а |
| ; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета о |
| о може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се |
| ко воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву |
| папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S |
| о је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— |
| еш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло |
| су очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика м |
| па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је |
| > <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што к |
| м диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, |
| им кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! |
| ше тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме |
| и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слу |
| шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>б |
| опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној баби, ка |
| д мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака |
| гово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди |
| аст, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио |
| шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та |
| тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кол |
| о што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балс |
| а к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу |
| да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима |
| и, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у |
| Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде |
| њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и м |
| отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа ч |
| уку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да кр |
| тре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. |
| је ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, |
| ић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шканда |
| једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно |
| у.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се |
| ед оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гав |
| им вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција |
| цка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испроси |
| ира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар |
| стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада су |
| некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате п |
| све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те |
| је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек |
| у окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, |
| стице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и че |
| се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ мож |
| ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере.. |
| уо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и |
| немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-ј |
| сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Как |
| А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „ |
| намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуц |
| ; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у бу |
| ђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и по |
| осили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (п |
| натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугач |
| ’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и о |
| сна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју ми |
| х, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати |
| {S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жараче |
| решли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у ба |
| пов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почаст |
| ерса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чи |
| ли поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету бољ |
| узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на вр |
| љуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Си |
| је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она б |
| ља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже поле |
| бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се |
| ! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охраб |
| се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S |
| а, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> |
| п-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, го |
| лу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одав |
| поја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје с |
| ост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</ |
| ли Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Ј |
| ну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док |
| еленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје де |
| о сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Си |
| супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем так |
| ,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јо |
| гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашни |
| дан, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две год |
| роз све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру |
| васац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к |
| и речи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај |
| ко је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш л |
| вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А п |
| ла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела |
| страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми ба |
| само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на со |
| с вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ј |
| о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је би |
| авај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми |
| и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силн |
| ајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао с |
| це, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај о |
| страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре о |
| доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им р |
| зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како |
| рађенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лак |
| а дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p |
| оз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати |
| змарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а н |
| кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ниш |
| собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> < |
| ом и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са |
| их; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, пот |
| а је опет почела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S |
| даред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше |
| пљени страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво изм |
| О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала |
| у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колима која стадоше, и рукова се с путником. |
| ћу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сет |
| ро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, кап |
| водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, |
| неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице ко |
| — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонил |
| охвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не ма |
| говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава |
| о све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лепти |
| о, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати |
| је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање и |
| а вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било |
| идети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на |
| циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке |
| ’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца и |
| екретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, има |
| ове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дан |
| ош кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-су |
| а а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} |
| и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило. |
| } Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang= |
| опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забрин |
| же, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на |
| ши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен ш |
| тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> < |
| крали најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера |
| Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang="cu" |
| оп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и |
| пио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда п |
| евам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте |
| не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стоји |
| осподин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама т |
| тшелник“</hi>, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре два |
| дин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случ |
| поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестиц |
| <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се |
| е шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц |
| Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quot |
| о време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете |
| кида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све |
| дава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево пос |
| — Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> |
| <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од леп |
| n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретањ |
| .{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и |
| све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само |
| еланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадал |
| p>— Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у |
| ла да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и |
| намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити |
| трос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годи |
| исмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или так |
| кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона к |
| de">Maria-Anne</foreign>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" |
| ојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дак |
| у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак |
| после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер |
| д женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа к |
| зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне |
| > <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и ј |
| ао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим |
| p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — |
| па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, |
| > <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, п |
| рицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ |
| га је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цве |
| , а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, ил |
| ним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ д |
| е!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p |
| а-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— |
| пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарн |
| егла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читав |
| ди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине |
| ведају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем п |
| апију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p |
| } Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} |
| ио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да оста |
| рехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пад |
| кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечи |
| како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је г |
| вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што к |
| од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, |
| а бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну фор |
| о реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне н |
| з комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме ми |
| л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господ |
| надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор ј |
| Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па |
| на!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак |
| по и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, |
| .</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и |
| т сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест с |
| п Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад он |
| а. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} П |
| о њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе |
| ца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не |
| диш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то |
| ћок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То |
| ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; |
| знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било п |
| ыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спир |
| све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Е |
| довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази |
| рогост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а дру |
| итимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта |
| а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађ |
| кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глав |
| о бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јерб |
| оп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на доч |
| а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о ба |
| е.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и |
| буњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што с |
| ле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова |
| ако нешто...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и |
| нај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти |
| да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одо |
| цу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p> |
| <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више |
| е много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.< |
| Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут |
| па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је би |
| замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та ч |
| ву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља |
| к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај П |
| .{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о |
| е видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти |
| ад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на доб |
| ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</ |
| о гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповеда |
| е,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!< |
| велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p> |
| и’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад н |
| Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у |
| и прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске |
| лети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо о |
| на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. |
| уке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега та |
| ила при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, је |
| тнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надву |
| није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет |
| ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она с |
| их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се |
| очари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одг |
| едни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— |
| ана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуш |
| му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима... |
| пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у сками |
| о десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш |
| гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем |
| дом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опе |
| ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— |
| су пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља |
| о његово питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију с |
| а жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} |
| знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, сам |
| амо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких к |
| Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, |
| рукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мис |
| н.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у с |
| д је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по |
| им покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шеши |
| офне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од з |
| милија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ |
| од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та |
| И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћ |
| а пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А |
| иро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „П |
| а ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а ф |
| смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по зем |
| Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешт |
| Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме |
| треба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржњ |
| онели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је |
| за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Чита |
| у песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, |
| њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ћ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте сам |
| ом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако |
| , — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им ј |
| га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена в |
| ира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чек |
| <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фа |
| ронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{ |
| итав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’ |
| тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то |
| доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као |
| лупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и |
| и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ |
| на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се с |
| је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па ви |
| згриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћ |
| до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш- |
| аставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умируј |
| до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, |
| крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оно |
| ог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко |
| ,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, |
| астао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху ко |
| е раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну раки |
| знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе |
| покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>т |
| ца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, |
| чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се ук |
| сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на |
| он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена |
| тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја |
| а не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та в |
| ри месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли ула |
| Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети |
| Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, н |
| госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додад |
| .{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је б |
| ид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гл |
| Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>словенски</hi> псалме п |
| у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (кој |
| к у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то зв |
| већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад |
| трља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све прев |
| ’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожење |
| шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши |
| ћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како |
| су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје п |
| i> стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он |
| Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај |
| у; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, с |
| , мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш д |
| деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и |
| ира је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира из |
| дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето та |
| је него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је |
| /p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда |
| наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавил |
| а</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, |
| говац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, с |
| кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради |
| отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> < |
| ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па |
| жали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидб |
| Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, |
| опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црк |
| се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се в |
| да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, |
| само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погл |
| Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и |
| ?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, |
| Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира. |
| к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све ко |
| јом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Ј |
| знато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Ша |
| а није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз проз |
| : „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-П |
| ептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и пла |
| ијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим ес |
| тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фот |
| качки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, |
| е...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А |
| те пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — какв |
| ије Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, гос |
| је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране б |
| за то једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да с |
| не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слу |
| ајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> |
| су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и |
| /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра... |
| — Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто |
| аноничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p> |
| ланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише места свршеном к |
| де пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио |
| дјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори т |
| анији; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати |
| шаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљењ |
| , боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, на |
| да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер н |
| ћ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> |
| јмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте |
| воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпанови |
| ла би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, |
| једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било ка |
| п-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: н |
| не се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре |
| ет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама |
| едан, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је |
| а све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} |
| ар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге в |
| панке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако |
| а.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <p |
| језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи |
| ажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био! |
| ко се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданд |
| би били тако снисходителни према мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју |
| у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло |
| тела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било к |
| а ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попа |
| лавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном |
| > послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам ј |
| а одмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни м |
| а крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, к |
| ас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први п |
| осле опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ко |
| ју, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина |
| ла: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ |
| овољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</ |
| тин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" |
| гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} О |
| мам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.< |
| ло кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је зн |
| b n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво |
| то ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете |
| тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала |
| тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне |
| >Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине б |
| А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега м |
| ио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — бр |
| и ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели |
| гне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} |
| само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило |
| х доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’х |
| кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ва |
| асент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог бла |
| лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а |
| е се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а |
| и лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага нат |
| ду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учи |
| pb n="401" /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на |
| села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвик |
| ли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати |
| е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким |
| усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> |
| се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле |
| почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама! |
| само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зат |
| дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="2 |
| задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас |
| ди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — зап |
| /> господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <h |
| авезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенциј |
| оста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађ |
| остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, ка |
| е берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и |
| слу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћер |
| ко га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га ни |
| гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један но |
| ком сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га м |
| } А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани ван |
| читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спи |
| целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд |
| сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу |
| ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, |
| за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се в |
| ве чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то |
| па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам |
| и’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, |
| ци и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара |
| пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то |
| шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози. |
| оба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да пам |
| ујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако |
| испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабом |
| до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачн |
| и и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошл |
| Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам вид |
| аду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — |
| да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами он |
| Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мир |
| ном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га |
| ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчај |
| ки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски к |
| тоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S |
| и и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак по |
| оја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и леп |
| а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а |
| да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ оби |
| а, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А С |
| а се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сока |
| а да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мал |
| бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А |
| предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули ко |
| лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па ј |
| треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви |
| искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>П |
| ла дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и в |
| као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Ц |
| рке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прођ |
| пао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толи |
| } Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, н |
| тва, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па д |
| скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, ње |
| рашила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не |
| е.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела |
| како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим з |
| рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели |
| диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb |
| еког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не |
| иста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио |
| ’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога |
| д тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, ве |
| а трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су п |
| колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после |
| pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина! |
| > <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главо |
| м.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и сам |
| мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64 |
| ло!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} |
| ас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп- |
| хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... |
| селенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не б |
| ао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му |
| шно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула |
| се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и |
| друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p |
| и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћ |
| да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже |
| а.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> < |
| пет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто |
| чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{ |
| о можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра |
| људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони ње |
| ођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој каж |
| она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њеж |
| аћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно ка |
| .{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, |
| ави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега б |
| изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то р |
| а или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} |
| е је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одм |
| ом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p |
| х —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпи |
| поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека ј |
| и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће пре |
| а памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — |
| мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно мол |
| ! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их по |
| е пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда? |
| ри... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели |
| ога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да |
| бриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натароше |
| о л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна. |
| она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> |
| но али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућ |
| те је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан ту |
| </p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добр |
| оји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S |
| помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њ |
| , господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к |
| а. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајд |
| пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ре |
| — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хи |
| о!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — |
| <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодил |
| , солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{ |
| ; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спир |
| b n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима т |
| " /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже с |
| је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, ха |
| и па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-поп |
| , прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско де |
| .{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од |
| ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па п |
| а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та |
| .{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство није остало неприкосновено |
| ади ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... |
| се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са |
| „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу |
| ин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ак |
| оста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај п |
| сао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф |
| ошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану т |
| икад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то |
| е да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О |
| глоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима д |
| а Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и |
| к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страд |
| већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са зв |
| Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p |
| је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Час |
| ркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захр |
| трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко. |
| е мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се св |
| а, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а |
| ма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нић |
| свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју |
| дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви с |
| не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем |
| човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... з |
| љава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, |
| а ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу в |
| а се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с |
| ли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти ту |
| ало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, |
| ицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном |
| са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о |
| а бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорет |
| умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шт |
| да је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба туто |
| што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немо |
| сту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <p |
| и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Бож |
| .</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је доб |
| мини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму |
| дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} С |
| завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</ |
| не од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да |
| као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полете |
| о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с ко |
| је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаш |
| ећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни |
| .{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па |
| и, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S |
| ер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија? |
| они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бо |
| послушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са |
| тво и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео |
| а се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој св |
| је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недељ |
| за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај с |
| ама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:lang="de-C |
| {S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> |
| да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, |
| Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрс |
| епу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још |
| S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обри |
| ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњ |
| глав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо |
| јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент зако |
| } Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“ |
| остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта и |
| , венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само кру |
| >— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здра |
| о да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене св |
| , а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се |
| ла и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад |
| пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о |
| p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност |
| е на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јут |
| лук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промол |
| тер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, сврат |
| ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" |
| S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="2 |
| баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унц |
| а се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ |
| ира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не оз |
| ваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред |
| е завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и |
| аселенска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у |
| ришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегмати |
| од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ал |
| ла окретати и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати св |
| ла, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго. |
| , па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што |
| ије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпор |
| иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванае |
| н. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} |
| упио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да |
| опа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше |
| да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад г |
| ишта.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само. |
| крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А ка |
| т раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; |
| ао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд о |
| >— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана р |
| ло и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па ка |
| ве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се |
| ађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" / |
| S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решетају жит |
| p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућ |
| споја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па |
| аздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и л |
| а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил |
| го овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па |
| ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није сп |
| и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну уке |
| ити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Так |
| е и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање |
| марицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну пе |
| што могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам |
| шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кол |
| а видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђен |
| ко по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о пос |
| рана; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира |
| ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла |
| ло, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем |
| едног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова |
| ме покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му др |
| кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га |
| S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беам |
| ева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићар |
| са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, моли |
| у,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за он |
| дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад је |
| суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} |
| а, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у ко |
| ића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</ |
| јла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> |
| } Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено |
| ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, веру |
| вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад с |
| да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, |
| ећам само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p> |
| ра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуг |
| а наљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намер |
| -е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —< |
| ... одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па |
| стане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, п |
| пате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, |
| вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечер |
| ндак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како с |
| сење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме в |
| ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... б |
| тио за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју гро |
| и један и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам |
| ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејск |
| двук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно з |
| дмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му |
| ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну |
| , да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прв |
| к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; |
| и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо |
| !!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и по |
| Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крш |
| чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три |
| и</foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједн |
| њир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо је |
| добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о по |
| о изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, |
| у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је б |
| него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам м |
| !{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен |
| „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће |
| ин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; а |
| ад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква п |
| еднима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} |
| та лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта о |
| аква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил |
| у</hi> да <pb n="181" /> решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на |
| нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-С |
| м јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову |
| зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С |
| пруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, ка |
| <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пе |
| анца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или |
| ... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p> |
| има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта < |
| Та ено Раде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џид |
| ..{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фра |
| ти да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читао |
| вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и |
| а“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпој |
| А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мој |
| м у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме виш |
| ље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словес |
| кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрп |
| ’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви т |
| > <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам |
| а њена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљивост —</p> <p>— Простота, простота бољ |
| ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добр |
| те, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, |
| ћа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је |
| из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. |
| га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</ |
| и треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јав |
| > <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза |
| ад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пе |
| ђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Но |
| имировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мо |
| што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" / |
| рђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам б |
| ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој по |
| о, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, б |
| о пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, |
| p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што не |
| ори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим |
| .{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад |
| амет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожу |
| аку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, ш |
| а он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу п |
| , од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, |
| допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже |
| га ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секи |
| д себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тх |
| каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} |
| само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гл |
| шењака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, вил |
| та га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пе |
| ве може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> < |
| лезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></ |
| коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта го |
| } Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре |
| што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради Меланија, — рече наслонивши |
| у, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није |
| ћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да ве |
| .. него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{ |
| у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па за |
| , а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђав |
| песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она |
| а, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! |
| нолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шк |
| <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — |
| ом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима и |
| шкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шо |
| ворим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа |
| лика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна годи |
| ма и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“ |
| сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; |
| ексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрин |
| о, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу |
| оз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа |
| је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и о |
| ћ отпочетог страшног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времен |
| ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене |
| ело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још о |
| драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, |
| S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифун |
| се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код |
| о ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су прове |
| та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, |
| тре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола |
| , како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је после три четир |
| н; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шеш |
| > <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије с |
| нда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Не |
| и крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој |
| и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћут |
| “ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његов |
| оби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... по |
| а.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шт |
| д куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола т |
| поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шар |
| кмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и |
| најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Мел |
| ; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово |
| а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оће |
| ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала |
| он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „ |
| вињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкоди |
| го ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после |
| то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини |
| краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто поставље |
| торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалек |
| дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Пе |
| , — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, |
| ="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ |
| њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, |
| баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на тав |
| носи шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника |
| па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар |
| изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми |
| зме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, |
| >— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" |
| тка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове ве |
| тар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметни |
| ију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме ј |
| огли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а |
| а најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам оде |
| они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермиј |
| а јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао д |
| савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је оз |
| тале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, |
| ко се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Пета |
| другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетк |
| ари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко- |
| тни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра да |
| лео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихо |
| о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о ш |
| леда и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, |
| премали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је |
| тигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се ј |
| Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S |
| е баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, |
| мити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што ст |
| S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је т |
| пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и |
| верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врат |
| е Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, |
| ов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на гл |
| р к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече |
| ње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што ј |
| онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, |
| ио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ј |
| Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га |
| и страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала |
| дочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> |
| ве куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, добр |
| увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте |
| р били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет |
| ка, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} |
| какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прил |
| пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да чи |
| ве службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да освет |
| и и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, |
| у; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких |
| ко је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које |
| и, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити коли |
| .</p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’ |
| да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене |
| ј кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко с |
| о то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја |
| а као сваки човек кад прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога |
| ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Гос |
| наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не зн |
| Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још о |
| рема Ракилином <pb n="253" /> питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — |
| алер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најм |
| ; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не нал |
| је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчи |
| мите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он |
| а, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: |
| д, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, |
| та говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> |
| ујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а в |
| горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— П |
| p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамот |
| авили господину Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на ј |
| i>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати |
| огла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <p |
| спред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још |
| ака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... до |
| о знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад доби |
| д браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види т |
| че Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> < |
| ад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{ |
| и?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још |
| е зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Сп |
| — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су пи |
| од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више |
| оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Б |
| ш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу згот |
| је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покр |
| свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да |
| ку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку |
| ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, к |
| Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери |
| уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то |
| ице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талиј |
| р једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркад |
| ите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А зн |
| Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварај |
| адвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха х |
| его да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене |
| већ прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него |
| скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау-Цвечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, |
| па ни словца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула. |
| госпоја-Персу!</p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си в |
| — пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ д |
| ного је, много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, зна |
| ... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пит |
| је Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О |
| добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као з |
| каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Г |
| Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о |
| ња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша б |
| ира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у о |
| ’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па |
| р, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајућ |
| i> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p |
| {S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поруч |
| и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам с |
| а у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о |
| а сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али |
| — Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ва |
| а то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не н |
| то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и |
| Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се с |
| , онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о при |
| /hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још |
| ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</ |
| имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторов |
| <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.< |
| а, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та |
| ад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако |
| пиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека б |
| је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не заме |
| немојте, гнедиге, говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа н |
| сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, н |
| ..</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу соб |
| его <title>Часловац</title>...</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад до |
| ...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{ |
| .. и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ |
| ало рђаво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси < |
| то сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{ |
| па чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. |
| та плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула |
| молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <q |
| па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску |
| ару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> м |
| риге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p |
| аљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смис |
| шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју |
| са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фа |
| и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јул |
| ра, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачв |
| нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа |
| страшна поквареност друштвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, т |
| ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p> |
| — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бо |
| S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</ |
| а вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од |
| да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа П |
| То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера... |
| те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту.. |
| пита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а |
| — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ак |
| Све трешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није н |
| а, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? |
| и?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, |
| енцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме т |
| ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је т |
| Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и |
| неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спир |
| ено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи са |
| о су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад. |
| г младожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господино |
| абу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па |
| ашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор ј |
| ала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} |
| им то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чи |
| па их погледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се |
| у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, н |
| цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, |
| вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље |
| да је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а |
| когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутит |
| чепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, |
| и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} |
| ећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ пр |
| ам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> |
| ли ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помог |
| а пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор |
| је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S |
| его к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да в |
| марац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољ |
| е, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С |
| господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мо |
| роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Н |
| -Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мисл |
| времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо д |
| ми дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p |
| , — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ па |
| ови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далек |
| као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неау |
| шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — п |
| енио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме |
| езобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л |
| тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид веч |
| умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —< |
| није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> < |
| вет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу |
| на, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он |
| те... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... |
| } И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочеп |
| нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одоно |
| д —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има |
| да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад к |
| посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p |
| , што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је |
| ила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, |
| </p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам |
| а што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти |
| га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили |
| > <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад |
| А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што реко |
| p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њо |
| еко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче |
| о, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо. |
| о.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира ј |
| мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да |
| а мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда каж |
| >— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте с |
| амо шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар |
| —</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је б |
| ене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и н |
| ти што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговори |
| имјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— |
| но, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{ |
| ам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а заш |
| {S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили |
| <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> мор |
| b n="280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете с |
| и онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке го |
| ко</hi> говорите, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ће |
| ет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и |
| ако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} |
| ?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и до |
| <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петр |
| а ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то |
| фило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног |
| равим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренс |
| о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — ве |
| ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци |
| ве него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајс |
| а —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као |
| чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да т |
| же наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра |
| немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пре |
| а сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Таз ис унмег |
| а ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> |
| че било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А ка |
| ’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко д |
| се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда н |
| а би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> |
| де бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба ч |
| силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, сед |
| епове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукур |
| Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија |
| {S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се ниј |
| ушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта |
| } Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје ку |
| воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Сп |
| ме и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стол |
| ве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакл |
| ако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била |
| више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неб |
| г, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за с |
| ило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало ви |
| кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми н |
| .</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p> |
| тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— |
| е временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био.. |
| е овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? |
| рекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву.</p> < |
| док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу он |
| ађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарнос |
| сподске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после |
| госпоствено и мајестетично — корак два па стане — као господин нотарош кад иде шором по званич |
| аучили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; |
| hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се |
| за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и |
| дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу ј |
| хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, |
| али и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису |
| икостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— |
| овали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, с |
| оји једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда |
| рио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у |
| ека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јо |
| пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњи |
| ого штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау |
| ући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговара |
| ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једн |
| адне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти с |
| о се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, ст |
| О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом |
| еби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала |
| види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и |
| ве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво |
| мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар ниј |
| занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра |
| а до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ |
| међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексе |
| само како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... н |
| а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи сво |
| мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књ |
| ама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као миш |
| њиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је |
| ји на једном месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим с |
| себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је г |
| у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас по |
| ш до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отво |
| м, — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чу |
| и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n= |
| колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожн |
| .{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, |
| а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ .. |
| стови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како |
| е док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину зап |
| јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци |
| пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих р |
| сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с |
| то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још там |
| децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „во |
| и потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запе |
| ципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" |
| амо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и |
| {S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу |
| м —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопа |
| > <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старос |
| слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он |
| то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа С |
| кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толи |
| S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији |
| ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и ид |
| ешто запео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкал |
| остави посао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа |
| идећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> < |
| гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb |
| онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, |
| баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" |
| изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко бл |
| а долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, н |
| доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у |
| ала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ре |
| А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком м |
| итворили због крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благод |
| е овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Леп |
| ицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га п |
| л’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним н |
| лутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она |
| пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дођ |
| евали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голубице,</l> <l |
| >— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде |
| — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа приме |
| нај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</ |
| Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се |
| јој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ ста |
| вако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам |
| Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има нек |
| ма.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и |
| /p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и |
| ке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.< |
| каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не зн |
| ди и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> |
| још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и зад |
| мена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам |
| продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>д |
| он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. |
| журицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она г |
| е црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће |
| Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла? |
| поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с |
| тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете? |
| ! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба |
| ња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ |
| и и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па |
| ш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен по |
| к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа д |
| као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салет |
| о, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се с |
| и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — |
| а Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом |
| ај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти р |
| се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чиф |
| ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после |
| х после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пе |
| к нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} |
| д вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде |
| ст’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако |
| оћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од до |
| ине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Ми |
| о држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се бо |
| ћама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда |
| hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премешт |
| цки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде д |
| га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за дру |
| тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, |
| , онда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизм |
| страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој |
| рта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све |
| зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један мато |
| х, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле пр |
| покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли б |
| удио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета п |
| ши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако поче |
| се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађени |
| а гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и |
| , говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити савијачу с маком коју |
| <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћу |
| а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читат |
| пак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића |
| јвећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шац |
| ву и уживање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све |
| ртепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — у |
| бе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и н |
| ађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, к |
| една пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ тр |
| омоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека д |
| иташ!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p> <pb n="233 |
| во Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не- |
| /p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека т |
| ослуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n |
| ада неко песничко и певачко расположење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласн |
| ну стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад ф |
| азбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили |
| одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући |
| ела па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> < |
| Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му о |
| сом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд |
| ела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну |
| и дође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је |
| држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> |
| гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, п |
| и преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на по |
| и човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву |
| >.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси |
| атно, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно |
| кад је она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, |
| ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који ре |
| } Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомада |
| 91" /> остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, |
| пу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада п |
| /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онак |
| Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлиј |
| кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасн |
| кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха |
| вање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од |
| упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде |
| рати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке и |
| S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчик |
| ит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и сме |
| шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако |
| свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; |
| аставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, н |
| > <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ват |
| ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери с |
| помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам |
| памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се по |
| иница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, госп |
| b n="162" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ |
| {S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи |
| еподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доист |
| ’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекл |
| а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд с |
| фицир уланерски, хусарски, инфантериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ офи |
| ога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш вран |
| је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} |
| коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаш |
| } Само кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жа |
| > <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми |
| , кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> |
| о онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапље |
| ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, при |
| ће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим |
| је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре |
| оји су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збиј |
| јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> |
| ан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене те |
| где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’х |
| ’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста из |
| рођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа м |
| а се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без |
| у где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом |
| себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим ро |
| ote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћ |
| у по два три тресну од силне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вре |
| пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> |
| ма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l> |
| чи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што |
| но: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже м |
| ови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе кор |
| Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша |
| какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом ш |
| а добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, М |
| час другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, |
| ћу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак по |
| {S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће о |
| ро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n= |
| е до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дана, али |
| о му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</ |
| рске погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, п |
| њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком |
| једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p>— Господине... мо |
| ри очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет |
| рећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако |
| вигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; ка |
| е сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та |
| а Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан би |
| а, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и не |
| себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А |
| ила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека |
| нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> |
| аме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражај |
| а ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мор |
| грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоће |
| у какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О |
| седи за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји |
| } Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — |
| све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије |
| тови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се |
| ну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце |
| дном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдат |
| ’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, |
| ући му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> < |
| што ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре вољ |
| а ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да с |
| !...{S} Младић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о шт |
| ословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима |
| к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб |
| еђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све |
| и, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, с |
| одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешк |
| "418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна ка |
| а ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на |
| } Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; |
| трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ства |
| ће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је о |
| орите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (је |
| кин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’ |
| обро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али н |
| хне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хт |
| с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази |
| ро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака |
| а века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се |
| език, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и проч |
| да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сре |
| — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај |
| и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање позн |
| ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца |
| ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело |
| днога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, |
| та па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да из |
| хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако мес |
| ескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} |
| } Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.< |
| њиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе сам |
| вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам |
| мах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па зал |
| , али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није маст |
| тиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезд |
| {S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остав |
| нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — памтим како ми је |
| а!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра |
| а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „п |
| руго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, |
| -ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ух |
| ђајем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Зн |
| ата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали дом |
| ко, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркади |
| Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала с |
| /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђ |
| а шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и преб |
| он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали ви |
| пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тог |
| али који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани |
| м на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићок |
| е то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овд |
| да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па |
| а лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по |
| , а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест |
| м, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „на |
| учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то |
| уди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, |
| и коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а |
| ијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попиј |
| а наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та |
| пији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па с |
| меје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у |
| и, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну |
| лонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја каж |
| к-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко о |
| руге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l> |
| аћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, |
| воју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса ј |
| у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из |
| на бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова |
| , лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си |
| Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А з |
| ј штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни споме |
| ржим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измир |
| n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S |
| баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> |
| би од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива |
| ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, |
| а мајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па |
| па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гл |
| нтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтер |
| како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благ |
| ој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, к |
| огу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; |
| е, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} |
| а хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, ј |
| ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{ |
| ве, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која с |
| и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах |
| било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> |
| ори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље |
| pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се |
| осита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилиј |
| у угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и ваша |
| шили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је |
| > <pb n="59" /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— В |
| жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и о |
| е расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењин |
| его је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера. |
| {S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Ша |
| чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у к |
| p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— |
| /hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су |
| модирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и ун |
| тању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је |
| најситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, |
| Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, |
| же!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, су |
| quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде кол |
| “</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида ос |
| >„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном |
| /l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> < |
| <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло де |
| икад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учи |
| тори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест ис |
| Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао и |
| уше поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На |
| ’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од А |
| рђавим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој да |
| а нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будза |
| , што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула |
| ме солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал з |
| ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Ни |
| олем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вам |
| рзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Ни |
| живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!. |
| илији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита |
| Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта с |
| и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није |
| -га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући з |
| . мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или |
| господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро |
| следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> |
| Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића |
| не кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, шт |
| а како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и п |
| ротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S |
| сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Уп |
| >— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом р |
| ко се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздво |
| циља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико н |
| </hi> „Киријак <hi>Отшелник“</hi>, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том сел |
| угом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, |
| ођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Х |
| ју гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је м |
| е била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како |
| з ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несре |
| а.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу |
| ав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама |
| и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, как |
| детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега т |
| срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — не |
| слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, и |
| о, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне с |
| Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{ |
| } Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па с |
| ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па.. |
| проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни |
| ејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је |
| гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и д |
| е куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n= |
| !...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су св |
| ="345" /> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо |
| ду, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, к |
| е да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо |
| дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће неш |
| оара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по |
| арали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у |
| Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме |
| p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p |
| ео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримств |
| а опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ ч |
| иних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и добро |
| понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете |
| песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А |
| гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} |
| Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магно |
| ава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни реч |
| ве се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о стар |
| А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако поч |
| ом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учти |
| -Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али |
| но друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шац |
| лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши |
| .{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — |
| , као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и |
| споја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S |
| знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да |
| кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!{S} Цело |
| , немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разго |
| >— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека п |
| ава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу |
| ким стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука |
| кала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паор |
| зи <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је, з |
| и?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дозн |
| нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово и |
| задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је проп |
| ењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови с |
| ју и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> < |
| у је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунака |
| ете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути |
| празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани |
| вабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p> |
| и малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, |
| !{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све |
| д ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попусти и пољуби гос |
| нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, |
| преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је |
| а онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук |
| ћ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано |
| д, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’м |
| знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, какв |
| ени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од пр |
| обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и |
| и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова паро |
| с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау |
| е кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Б |
| добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, |
| најте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу пау |
| га, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу |
| ћи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако ниј |
| -гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцки |
| жње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш т |
| е, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу к |
| тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па |
| јанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше |
| однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </div> <pb n="257" /> <div |
| ао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само |
| , а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’м |
| ош кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида |
| и и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{ |
| овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслу |
| аче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује |
| Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а |
| <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <fo |
| доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред |
| Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у |
| инчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију које ј |
| е ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, |
| овала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (про |
| /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад |
| о други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о |
| јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће |
| олико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа |
| ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у ком |
| е држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо в |
| — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Не |
| док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ |
| а у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Ка |
| мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди о |
| а допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“.. |
| о постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично неприст |
| на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опаре |
| да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао какав пок |
| р.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фи |
| од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој |
| Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана |
| у био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је т |
| овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да |
| ливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распит |
| како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику |
| {S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испу |
| е, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S |
| .{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти |
| га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спи |
| зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је он |
| фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад ов |
| а му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а |
| а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да п |
| рата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука |
| а да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, |
| труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву |
| емари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако |
| Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га зако |
| ле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш ка |
| тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила ј |
| господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговара |
| не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, д |
| у и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко располо |
| фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који |
| екиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај.. |
| дала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> |
| А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошан |
| , откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује |
| ли, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — |
| /p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она |
| .{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; |
| о дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... рек |
| а. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта с |
| преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда |
| >— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећ |
| добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго. |
| Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</ |
| мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене се |
| не вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у сво |
| ерсида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} |
| ед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и ко |
| љубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} |
| >— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним. |
| „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно к |
| цки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ укл |
| .{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцје |
| лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Једна мука и |
| ије траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до ду |
| , а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друг |
| што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовим |
| тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети м |
| икира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Т |
| појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаћ |
| плетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S |
| или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о те |
| ај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много м |
| {S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, д |
| Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штр |
| S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је |
| ислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, |
| шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и |
| они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — пр |
| ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; |
| сто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану досадни, јер што су знали, |
| да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко |
| радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, |
| , неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље д |
| са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели |
| и <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и п |
| х до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше |
| оси! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, |
| дај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p> |
| и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуш |
| је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а ка |
| да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на прилик |
| х ситница из ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, |
| а упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је |
| >сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, |
| тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординир |
| није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да |
| руг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, об |
| вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели |
| ема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и |
| ло па прошло! „Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог |
| брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А |
| оћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм ц |
| ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, те |
| .{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола саха |
| к ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се |
| ила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само с |
| повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" |
| я; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И пр |
| амо мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација |
| ише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи |
| ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћ |
| (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати |
| изора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно међународно пристаниште од барјак |
| и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. |
| а кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке ас |
| боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмара |
| то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укеба |
| редомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљав |
| ло с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Соси |
| аја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало |
| </p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвално |
| а душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— |
| ном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи пог |
| о данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том по |
| ’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише н |
| ведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се |
| рас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, |
| а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља |
| да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— |
| бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бро |
| леслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фин |
| тити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећем |
| рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па |
| ’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја |
| аопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, |
| чинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од |
| тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— |
| ла је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она |
| којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а п |
| а кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на јед |
| рбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пу |
| ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!... |
| узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> |
| > Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с |
| ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да |
| аже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, |
| годи кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Про |
| /hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није < |
| , јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, |
| кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне фрау-Габри |
| ио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би |
| Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себ |
| 28" /> <p>— Шта говоре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа |
| ти и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска |
| и — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под комар |
| дно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови |
| прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пи |
| нији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на |
| >Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог |
| код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља.. |
| рајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ |
| , како ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за оста |
| осили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви |
| нам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!.. |
| кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа |
| , да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје |
| и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... |
| ену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обр |
| а га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо з |
| д није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам т |
| малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске |
| ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само |
| зе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— П |
| рији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То |
| ркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу. |
| но још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад |
| јза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о п |
| емате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет. |
| ш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, |
| хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцул |
| гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд |
| не да каква крупнијег повода, познајући паорска грубијанства.{S} Многа је женска била спевана с |
| е, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му поне |
| сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој |
| ... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Ка |
| ећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно без дру |
| ти на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, п |
| те само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— |
| аћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвик |
| још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> |
| ет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и |
| би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А |
| аоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се |
| Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, |
| о онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њег |
| дили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{ |
| а и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом |
| у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин- |
| цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име |
| у и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали прили |
| под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шес |
| ао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слобо |
| абље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто |
| ка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време |
| ским руменим образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Ј |
| малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја |
| же као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} |
| све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — ве |
| “</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило |
| ге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије |
| ве скини салашару једном <pb n="284" /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чуд |
| е, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>по |
| доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о ру |
| !...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе |
| Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— |
| екарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паорушо једна! — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не з |
| етурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, |
| и пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум готес вилен</forei |
| а поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоци |
| >.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су |
| огу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, ни |
| селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је |
| башури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни |
| ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео |
| S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира! |
| а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је с |
| изушћене против католичког бискупа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Перса |
| ребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у |
| и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, |
| та али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више |
| том или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — н |
| шна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> </div> <pb n="239" / |
| тири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да |
| ије могао да се курталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разгова |
| иш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женс |
| ревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није |
| а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} |
| опови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> |
| Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико |
| ина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка киш |
| остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ |
| чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брад |
| ирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало |
| нредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на ц |
| јом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а |
| да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било б |
| а гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако |
| !?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!.. |
| је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спрем |
| им старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита |
| ова?</p> <p>— Право каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!. |
| лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована |
| м вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којека |
| ље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слага |
| никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте |
| gn>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и |
| е и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вел |
| разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се |
| ’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми |
| м? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — рече и скл |
| т</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и |
| ану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него д |
| !?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене |
| и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Сп |
| едни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није никаква варанција, је |
| ’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па |
| ам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... зна |
| е перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо |
| колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш онда |
| узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Ш |
| чку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј |
| ина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У т |
| стра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се промени |
| да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И |
| а кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје ј |
| Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје де |
| грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како |
| одужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислит |
| а и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин |
| а?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по со |
| по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога |
| о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, само |
| љно Габриела. — Код господина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— |
| кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем сад, |
| ажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржала се т |
| вића и девице Меланије ћери поштованога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су |
| ло прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољ |
| и у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхуна |
| парохијанску и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како т |
| ити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља —</p> < |
| хиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и |
| нда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, в |
| , то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа на |
| док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{ |
| и ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим |
| /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити |
| роши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Мел |
| зговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о еписк |
| , што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, ј |
| тин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и он на д |
| х епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми |
| е боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ј |
| укчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за с |
| време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p |
| </p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, нег |
| и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> |
| рке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим |
| копу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко про |
| а да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло леп |
| о плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који ј |
| ао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, |
| је, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се ве |
| он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} А |
| добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку својих сопствених пароха; да му к |
| то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса |
| да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од |
| одужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву ва |
| н Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а б |
| ан из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су чули |
| шњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13" /> они, који се буду хт |
| ао закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и |
| дашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то ва |
| би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S |
| окак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пу |
| дин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад ј |
| еру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол |
| плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— |
| оји би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо |
| езиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступ |
| "> <note xml:id="SRP18941_N1"> <hi>Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што |
| или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут |
| , што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је г |
| ном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мат |
| акле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била, |
| и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми је изгледало |
| иртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи ду |
| ра, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне |
| гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с кој |
| треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и ме |
| едни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче п |
| жеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко парче! — <pb n="250" /> додаје Нића. — Открој ти, онако |
| пира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у том |
| додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе |
| попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, к |
| ак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— |
| ва била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако ст |
| ор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> |
| рдаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — |
| до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек |
| енес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па |
| крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти |
| и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, кој |
| ачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо |
| сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Бож |
| /p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — п |
| је дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци |
| дни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечк |
| не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао де |
| Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим т |
| посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p |
| же, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог! |
| !{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код |
| никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила з |
| ела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар |
| , јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно женских.{ |
| смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално |
| ш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То |
| де лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> |
| очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да ук |
| им, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била |
| о своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, р |
| му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лоп |
| здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јули м |
| су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје |
| мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ |
| ли и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да |
| месаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли |
| еђу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него о |
| ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи као станац камен или као кула светиља |
| м гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „суп |
| "81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> < |
| је смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, а |
| и Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— |
| астви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојако...{S} Кажем вам |
| по казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као |
| <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир |
| вога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, однос |
| редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве |
| и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо мла |
| рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, само постеп |
| после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова |
| сиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку пастирку</title> и <title>Геновеву</title>.{S} Завуче с |
| кад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и |
| економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене |
| што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде посл |
| <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и |
| и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима |
| шао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је |
| дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жен |
| наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Т |
| ем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да |
| е!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, |
| о њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која |
| n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По мало пра |
| чајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml:lang= |
| де забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метн |
| иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и пла |
| ца једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ |
| би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па оп |
| кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одоброво |
| ји видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумар |
| тано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је п |
| д те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинт |
| ма како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је би |
| да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се п |
| ватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да ј |
| чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комш |
| их неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је |
| е горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних вра |
| /p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — започе опет Шаца, — |
| таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p> |
| еше јаузновати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање |
| и већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то |
| ецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху п |
| !{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути |
| Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацуј |
| долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и з |
| } Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова |
| бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница п |
| ити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се |
| па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпи |
| мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој суп |
| меша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Пог |
| скоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим |
| уд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; |
| у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његов |
| некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и ч |
| милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милости |
| м чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} |
| трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао |
| . Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве опет црквен |
| испричао историју једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је кас |
| кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да |
| ховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборави |
| ала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једног |
| за вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару |
| ућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако сви |
| S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, о |
| ница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву св |
| хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По |
| ве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица |
| Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се части |
| кала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан |
| <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, г |
| р, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,< |
| довно случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш вес |
| i>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{ |
| хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и он |
| т.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што |
| коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и мно |
| p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку рома |
| аги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Бо |
| апурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако |
| јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ |
| красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца |
| е!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што ј |
| утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари с |
| Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује то |
| о што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера |
| баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу |
| наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} |
| ошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађ |
| е окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа |
| дашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст шва |
| ..{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што |
| певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али к |
| на најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пуст |
| имо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А |
| p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза пе |
| плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је млади |
| младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже |
| једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по |
| з одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> |
| не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?. |
| ин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље го |
| с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, |
| ако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се разговара о |
| у и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> < |
| te> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, видела је |
| ли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је то показивало, |
| пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари с |
| како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија |
| о, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, између строфа се ти |
| p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" / |
| чку романсу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и |
| јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, и |
| шио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван |
| ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за |
| <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, з |
| гли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> |
| курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но |
| био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприп |
| рму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познат |
| певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појим |
| пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi> |
| ар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’д |
| диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а |
| како допадало.{S} Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мо |
| здаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хва |
| вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој |
| појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо? |
| , зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> |
| ерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је иза |
| буру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, с |
| Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <qu |
| година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других з |
| у Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирје |
| ао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира гов |
| ад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што |
| квих других заслуга, <pb n="15" /> него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, |
| м не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, р |
| о, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он пева |
| о што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Госп |
| вац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тро |
| онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> |
| .. овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише пе |
| е он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим ј |
| се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Сп |
| паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар |
| жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на п |
| а је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и за |
| ију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму нај |
| памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је једнако у себи декламовала ту |
| н и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ |
| > <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, с |
| Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, |
| зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — и друга строфа оне песме кој |
| </p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми |
| из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — и друга строфа оне песме коју је Шац |
| Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласно |
| и глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже нао |
| дне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а |
| је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и |
| /> Орестију ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ван |
| јача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па к |
| ажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесре |
| ли свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегл |
| моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и ж |
| еби декламовала ту песму или полугласно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; п |
| листавао Песмарицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спе |
| реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па |
| р и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —< |
| — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ... |
| а Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику ро |
| тате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, |
| па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} |
| д сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не |
| ега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" /> |
| ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа ками |
| јала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и го |
| знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уз |
| и не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам |
| оркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... зна |
| о међу комшиском децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb n="51" /> дец |
| то си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А |
| клонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфантериски, и артелир |
| луку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била п |
| и</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђи |
| ="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> < |
| спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да |
| запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на поса |
| образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кол |
| девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста |
| кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чар |
| велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не |
| </p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... наши.</p |
| почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна нем |
| драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела |
| та зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по |
| Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе. |
| злице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у к |
| ка несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта креве |
| вице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дан |
| , а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро годин |
| Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ак |
| чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се п |
| ра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам п |
| ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, |
| о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи |
| већем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето дру |
| ао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином |
| и сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.< |
| о твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од |
| е вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А так |
| а и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плав |
| а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је иш |
| одина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} |
| веде чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сп |
| конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и |
| горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" |
| Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а |
| лавије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели |
| стар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још |
| само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикос |
| ако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим корицама — и тако |
| - Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно ни |
| ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шора |
| е на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ај |
| <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор |
| >— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси од |
| в мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— |
| пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало те |
| азила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се |
| је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? |
| ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продер |
| рифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и |
| ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње магле и јут |
| ут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке нес |
| ула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашо |
| па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће |
| знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Покази |
| кућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. |
| аша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели по |
| та, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто |
| и полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лаж |
| се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапу |
| једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</title>.{S} Ш |
| пира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пер |
| -Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивовицу.{S} |
| ет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и дваде |
| ="85" /> <p>— Благодарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Ј |
| ела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’ |
| Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да с |
| заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно |
| ива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</ |
| им молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и б |
| unit="subSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранији |
| ли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде |
| >— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</ |
| се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — в |
| ого у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> |
| <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— |
| ања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, |
| лите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полак |
| ко је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан |
| х —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још |
| ћ Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на д |
| Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у |
| ашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пиле |
| ужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у ча |
| стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с по |
| его су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек је |
| p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца |
| b n="112" /> додиривала образ Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Мела |
| о му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина |
| ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте |
| раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коњ |
| <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Ар |
| ја извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачк |
| весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених д |
| тино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима. |
| шима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ дру |
| аа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Ј |
| сто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пер |
| ет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и б |
| и, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; се |
| n="328" /> <p>Кола пођоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи ве |
| ћа!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— |
| <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон... господин Перо, |
| опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то в |
| ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турс |
| ли мало —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S |
| </p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу |
| </p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! — |
| у.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, госп |
| ога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — |
| ише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па м |
| } Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочија |
| улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд |
| забаве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помал |
| веће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађаконити.{S} М |
| аришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, |
| што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, веру |
| ог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у јед |
| p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан |
| се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека |
| утра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби |
| сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сут |
| о ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, |
| ђе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи |
| извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— |
| S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог н |
| ло.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их исп |
| ја му одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p |
| кања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — в |
| о и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шаци |
| p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, госпо |
| страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста л |
| колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређуј |
| нако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и б |
| чања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; ни |
| кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} |
| </p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— |
| озити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако |
| и.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, |
| е као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... |
| .</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мисли |
| је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — |
| Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа П |
| ћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађош |
| те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, Догматике, ех —</p> <pb n="120" /> < |
| pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наиска |
| — На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао |
| на!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господин |
| !!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе г |
| , молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће |
| ребало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретн |
| авњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су пр |
| багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабан |
| ко други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се до |
| и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља својим |
| — Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав п |
| име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па |
| аже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све по |
| е учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S |
| <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки |
| та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, ј |
| ге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој г |
| иглама између две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака |
| што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако |
| Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отвор |
| кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је т |
| бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, |
| в будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то |
| пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим |
| воле, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне марам |
| адарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, |
| ата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао с |
| то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или |
| то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шум |
| е красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, |
| , мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учи |
| ици ни живе душе.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба п |
| све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Оти |
| господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{ |
| и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а |
| ама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име сво |
| , а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођ |
| кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на коли |
| ици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула |
| /p> <p>— Па због младожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Ју |
| све због оног младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим прир |
| а у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о |
| успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаш |
| шли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак један парас |
| зви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се с |
| — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{ |
| то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још ч |
| сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане цип |
| ија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ те |
| о у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> |
| тле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао кома |
| спи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми |
| , да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Гл |
| p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни |
| истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој |
| атиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ |
| кованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синов |
| тре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... |
| зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Нића и при |
| ако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „м |
| се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изобра |
| ији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узе |
| S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно |
| и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита |
| лостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом |
| дин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Раки |
| а и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум |
| ели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Ср |
| /p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бав |
| — Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу |
| , јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали ч |
| ћа; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.< |
| а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како |
| туралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb |
| својом <pb n="112" /> додиривала образ Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и пит |
| та добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер |
| p>— „<title>Преодница</title>“ господин-Перина, остала још од онда.{S} Читам <title>Карловачког |
| дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно н |
| поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад |
| виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велит |
| бина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мр |
| ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" |
| ити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мисл |
| рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јес |
| од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још давније ствари, и |
| па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{ |
| сти; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по с |
| излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње |
| е шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани тиктакање дув |
| а.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује ки |
| као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, |
| ш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} |
| , па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чиз |
| гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан девоја |
| нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити д |
| грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседај |
| , и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone unit="subSection |
| филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу т |
| вају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Пита |
| а и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У пос |
| су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му |
| , али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А дев |
| p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка |
| е.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изглед |
| мо, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш чер |
| тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпез |
| тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурак |
| да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До |
| прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстови |
| и’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, госп |
| } Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бит |
| да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре |
| о уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака |
| ом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сује |
| е, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали |
| е бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’о |
| ни акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у п |
| у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родите |
| <p>— Ју, слат — ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и |
| ставља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато |
| и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скид |
| му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће |
| по одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и д |
| а хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим |
| к ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћут |
| > да путују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} |
| го сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све шт |
| бадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па на |
| да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство в |
| љувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</h |
| окала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ве |
| ла га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па п |
| анд</foreign>!{S} Фрајлице,... господин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно |
| мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због |
| ећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у об |
| и лакше све то маштом представити него пером описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сид |
| алетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала |
| Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну ча |
| рећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од л |
| е бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о ко |
| " /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, са |
| ек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да |
| епиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика шта више, мил |
| ад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представљ |
| га се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, |
| реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лоп |
| а је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— С |
| !</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим п |
| о је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало к |
| чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и |
| буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, |
| било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, |
| ка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца ов |
| у, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања поче |
| рне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је после |
| да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{ |
| — Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово д |
| Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после в |
| е је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— |
| ије било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер |
| и.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле |
| Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила |
| , лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је јед |
| ишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је < |
| дно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шт |
| пе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> |
| не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да с |
| S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скуп |
| д наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Прок |
| гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</ |
| сле вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су се че |
| ђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— А |
| .</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пе |
| ким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> < |
| "107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је пута с |
| есме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— А |
| — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то |
| би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи |
| на девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану |
| та крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је так |
| већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отвор |
| >— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је дос |
| разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О |
| азати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обри |
| и.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез ну |
| } Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направ |
| } Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="70" /> <div type="chapter" xml |
| ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако |
| гу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се по |
| i>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарско |
| иро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? |
| p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће с |
| лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{ |
| енсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби |
| ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве |
| ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то |
| паднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за мо |
| ренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћ |
| је је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се усп |
| n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни при |
| ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том |
| и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше |
| ила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n="178" |
| аш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима свој |
| ј паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! — реч |
| нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за ле |
| јући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, н |
| ла по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клави |
| о кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је |
| „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни |
| зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми |
| о је изгустирала немачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру |
| кодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен мрзос |
| и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — наставља Ержа, |
| рава каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћет |
| авља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбо |
| драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге |
| емојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити |
| е слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да |
| Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она |
| а боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге срет |
| стота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је кра |
| анабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се м |
| на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и он |
| ’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само |
| ући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног детета, о |
| , знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — а |
| и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече по |
| моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући. |
| {S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, |
| дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп |
| ели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — |
| ио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него је твоја |
| одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и су |
| оспоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да |
| им грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом т |
| вали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћир |
| је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаг |
| рош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колоса |
| оворила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува он |
| !? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова |
| га банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Нав |
| Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:la |
| ла! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не мож |
| нији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Перса.</p> <pb n="338" /> <p>— После, мало после... чућ |
| што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и п |
| ни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можд |
| ју: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер |
| орушо једна! — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{ |
| "178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то п |
| е са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија |
| сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone unit="subSectio |
| лу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, |
| дам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Дваде |
| њу и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија |
| заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се жу |
| а из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала |
| каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орл |
| Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој ј |
| л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после ве |
| А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам пору |
| и!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас преста |
| !</p> <p>— Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погл |
| је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спи |
| — Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — в |
| а Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем |
| /p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен |
| жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто |
| ају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спирин |
| Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} |
| Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доб |
| орено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’ |
| да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су |
| жем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошеви |
| А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, зна |
| у.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А о |
| а се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, |
| Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида |
| Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пр |
| за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спир |
| n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> |
| не феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, |
| ли ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, |
| е, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је тре |
| p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Сед |
| а?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било |
| етврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на удају |
| то!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — дод |
| јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Си |
| — Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа дру |
| енила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорил |
| знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се н |
| ирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није м |
| ити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чес |
| ље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наиск |
| ше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи ра |
| домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испа |
| а олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усх |
| жа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет |
| све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа П |
| ран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђ |
| а је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћ |
| исати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ће |
| ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S |
| љуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера ј |
| ки!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само ј |
| да и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш |
| так не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво |
| што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта |
| те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слу |
| све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, |
| таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па |
| чи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ер |
| војим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! |
| гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа С |
| ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код |
| љутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео, али ви |
| ије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда го |
| Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло |
| треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> |
| ја.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p> |
| опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-кроф |
| ога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; н |
| и? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводи |
| n> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> д |
| p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп |
| до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо |
| ољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдар |
| л’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланиј |
| ијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад |
| нати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенст |
| една дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ мно |
| тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све |
| ’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте са |
| ко су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куп |
| а што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира ст |
| ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персо |
| ске наклоности, једном речју, господске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, |
| слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас |
| {S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{ |
| им руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова |
| своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу М |
| S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за |
| мрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди |
| .</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Персу!</p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?< |
| само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Мелани |
| амо пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми |
| свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дођ |
| ке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: |
| S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пил |
| p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— |
| леле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Ри |
| p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво изв |
| рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разглед |
| тант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, |
| о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти |
| <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му |
| те! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попади |
| Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва |
| не дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и |
| а госпођа Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авли |
| р’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег |
| о, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благод |
| адало.{S} Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на |
| инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n |
| левити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења које даје младост |
| дном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, |
| Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој |
| b n="382" /> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује |
| ре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а пос |
| не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навал |
| Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на в |
| е, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевич |
| једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{ |
| а не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњ |
| зви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! |
| p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Ба |
| би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та мари |
| з федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира |
| откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p> |
| а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пак |
| ма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та |
| у девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести п |
| авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше и |
| уштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она прод |
| у и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{ |
| баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</ |
| ре у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путник |
| </l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У |
| а је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певал |
| е то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <p |
| речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ |
| у тамбуру, <pb n="138" /> иди преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесе |
| слио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дош |
| ожен.{S} Целога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле р |
| ом Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „К |
| ом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен поја |
| лико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћирин |
| о неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом.</p> <p>После |
| ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположењ |
| .{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио |
| го певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се |
| а певници одговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тар |
| ли, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу нек |
| регови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште |
| а из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quo |
| ада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, |
| да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је чи |
| ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се огол |
| мбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски |
| му допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> |
| а омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред стр |
| тка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме |
| ију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом с |
| си Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију пес |
| његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, ал |
| ре излемана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но н |
| Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, н |
| да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју ј |
| ру свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две |
| онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како |
| случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео би |
| да и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели п |
| ote> <p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дан |
| м дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!< |
| бљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе |
| несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону к |
| бразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до крај |
| раја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада п |
| ића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату |
| моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, |
| , онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>А |
| ва да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а |
| стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и н |
| ожења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је од времена на вр |
| пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi |
| ишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> < |
| о у поетско расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</ |
| , није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да при |
| ачким гласом.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ |
| ке девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> |
| За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срц |
| па засвирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придав |
| је смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пу |
| дономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разуме |
| ење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певушила ону познату: „Прођи, луче |
| е довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала |
| сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после |
| ле о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој пе |
| , ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> постали шва |
| лако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гл |
| ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, как |
| неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Вел |
| лама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповеда |
| и сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а пос |
| да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од |
| спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју мр |
| меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срц |
| га дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је једнако у себи дек |
| мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— |
| ло све и запремило неких <pb n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављен |
| лика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвеће |
| поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин |
| оп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино во |
| идесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а п |
| младина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а је |
| ање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље реп |
| разбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се |
| ли то је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тач |
| купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразб |
| мором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би до |
| сењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да |
| хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одм |
| н’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових! |
| одмарала старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} О |
| у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене м |
| pter" xml:id="SRP18941_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ер |
| id="SRP18941_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најп |
| к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу дожив |
| знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екс |
| помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба по |
| то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћу |
| ли госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим |
| то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим с |
| } Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити |
| њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о |
| ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма |
| вај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира |
| ј се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то јест скородошавши, |
| и црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени уч |
| ме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп |
| ани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму профе |
| их, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а |
| пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села |
| .. а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни долазити! — преб |
| ео, <pb n="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају |
| то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — |
| далека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ј |
| то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу проп |
| ањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам |
| о друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлатим клипаном који је са свој |
| се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук |
| рила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, б |
| Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземплара имала позашиваних у лајбовима од ха |
| ter" xml:id="SRP18941_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да |
| .{S} Све, све се променило; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи пета |
| стеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="227" /></p> |
| наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, |
| е, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с л |
| ед као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се одонома |
| сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошев |
| н венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије ћери поштованога паро |
| . дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, |
| баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу |
| ’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Ф |
| оп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А какв |
| лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада т |
| па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! |
| не возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтини |
| банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира. |
| кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— |
| би, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, може |
| <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, ше |
| поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Т |
| м: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није |
| ува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај |
| н пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <pb n="328" /> <p>Кола пођоше.</p> |
| м ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него с |
| капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру |
| hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић’, — прекиде га Меланија, — знате ли „говор цве |
| ј.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> |
| /p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопо |
| еној и представио му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ з |
| ања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије ћери поштованога пароха Кир |
| , уступише места свршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у а |
| официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фотографије од сад налази |
| пирања и извињавања запева старосватица пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> |
| мазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка |
| право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су зва |
| е Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, од |
| очешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, |
| оба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина |
| еш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој оп |
| ању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се |
| епачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене па |
| ме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p |
| ципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја в |
| га ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће т |
| мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па |
| љену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фа |
| јем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк |
| вослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— |
| иво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику |
| ећ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод п |
| ђу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачк |
| и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити с |
| је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p |
| изу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на ко |
| ко у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и |
| рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока |
| око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Чит |
| наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа |
| ше и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. |
| ожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па игра |
| врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји нов |
| трела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцул |
| лећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док са |
| аборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у с |
| ише за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспо |
| ; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели св |
| ко неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је пород |
| вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад им |
| , а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, р |
| и.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на кр |
| отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш зго |
| .{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да и |
| ање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} |
| је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око г |
| д се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, |
| к се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за |
| вали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и |
| ред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну бир |
| е овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је о |
| је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу. |
| !{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватов |
| далека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мисл |
| нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта |
| р неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ни |
| е, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то т |
| домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.< |
| после оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S |
| је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не ср |
| левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он |
| {S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p |
| и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: |
| моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне! |
| како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачк |
| ко с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алду |
| бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, н |
| оја је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запреми |
| сле подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фин |
| Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" |
| чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Мела |
| рјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јав |
| — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.< |
| ’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим |
| баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Је |
| горети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем! |
| та ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш |
| о једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, |
| је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</ |
| аје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте оку |
| >ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— |
| воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</titl |
| се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак п |
| ти слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко |
| одина, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерал |
| напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава |
| збуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?< |
| е хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— |
| ди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је б |
| у, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на |
| ако правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (и |
| дужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим ва |
| попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на у |
| и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За |
| равље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развес |
| ико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S |
| вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ |
| ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са о |
| еми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну ш |
| одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је гово |
| ут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије н |
| ин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помал |
| и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се зарум |
| рне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само |
| } Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пег |
| тано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе п |
| е.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</ |
| међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек |
| ре Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{S} |
| де, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита н |
| аљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита д |
| даред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смер |
| код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала с |
| а стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето н |
| се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да г |
| скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужв |
| у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак по |
| /p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то |
| су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вин |
| оп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Тр |
| лицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког вре |
| и шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из кућ |
| зда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „ш |
| вала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још ка |
| насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као |
| ена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћ |
| Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да бом |
| само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на |
| кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у |
| вање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим |
| зили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако |
| ћана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетан |
| е, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па н |
| по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он |
| инчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија |
| Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфу |
| чке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, ко |
| ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити д |
| ци: „Пресвјатаја мученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био чес |
| ослужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира |
| колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која је |
| ком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашо |
| {S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, |
| {S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, на |
| изи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нис |
| вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам |
| п Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штима |
| к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се доче |
| >— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га н |
| </p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар т |
| огодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађ |
| учен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира д |
| зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Сп |
| аслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљ |
| ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l |
| аздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а |
| уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога час |
| ко? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“.. |
| unit="subSection" /> <p>„Ђи!{S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још м |
| и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним б |
| а.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p |
| , — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у |
| ата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, |
| номадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чуј |
| е ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један |
| ошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писањ |
| мо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти |
| иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и |
| озната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, ал |
| ш, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош ниј |
| е, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео |
| идети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет |
| ди, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако д |
| памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, н |
| ла, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је с |
| учице, које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) |
| ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није |
| а у <pb n="384" /> неком капижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка |
| сне са свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменут |
| да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Је |
| и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерк |
| ао што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему |
| да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке ст |
| е баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само ж |
| дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе т |
| је своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што и |
| уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одав |
| пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него |
| својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето о |
| дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, |
| а седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, б |
| на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и |
| има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држ |
| ву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображават |
| ако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни своји |
| а човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи |
| башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца |
| презентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, н |
| ише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пиш |
| је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата |
| ијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „П |
| S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у |
| ксера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, доз |
| памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме |
| ише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти |
| његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке |
| није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом он |
| /p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испр |
| боље репрезентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атр |
| то се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" |
| се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохи |
| ењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадиј |
| Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p |
| због Меланијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, да није добар познавалац људи, односно женских, |
| , који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљоти |
| шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из варо |
| и и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви |
| баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, м |
| та вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</ |
| со.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-С |
| о вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столи |
| поп-Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Перса.</p> <pb n="338" /> <p>— После, мал |
| >ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чује |
| и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, мо |
| > <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, |
| а.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробуди |
| „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, |
| аџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и проп |
| рташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога п |
| на и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S |
| га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p> |
| /p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље |
| цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> |
| А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац |
| неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џе |
| n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Т |
| ко, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину св |
| о време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако ста |
| <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, неће, госпоја.</p> < |
| лави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде! |
| ем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар посл |
| </p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон... господин П |
| ете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели А |
| } Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре с |
| тани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја же |
| аном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ |
| ?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића. |
| а би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како |
| и?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је |
| через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше по |
| </p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — |
| ако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не |
| p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и |
| ка глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Гос |
| нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се разви |
| ату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри с |
| би жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица из комшил |
| >— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до ве |
| је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — од |
| а испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један доба |
| моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сид |
| а, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мо |
| Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирурги |
| ади што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер п |
| се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли |
| р коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ст |
| е од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да |
| паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па |
| b n="123" /> <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта< |
| арај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом р |
| аман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да к |
| а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Б |
| илозофијама разговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке пита |
| у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучт |
| е репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега ј |
| рно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња |
| {S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та |
| а нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше П |
| па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А |
| е домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија |
| у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је б |
| м и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој |
| мем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се н |
| питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа |
| вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти? |
| упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се |
| каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека |
| Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече |
| ге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па пита |
| ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, пита |
| е фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; како му се допала Молчанск |
| ге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> < |
| каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђо |
| риних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Ј |
| о прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане |
| Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме |
| о међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покен |
| ца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запе |
| ку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му п |
| се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својо |
| гу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала |
| ла кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више |
| и, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја с |
| т.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. |
| п Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није м |
| разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни и |
| дућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партиј |
| е сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перс |
| ш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик п |
| </hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, д |
| аже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; |
| е ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми к |
| ела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се |
| ући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спир |
| ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она |
| та каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њи |
| , две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —< |
| е —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира |
| рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, |
| с назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> |
| аузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се |
| па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збун |
| м се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим |
| > <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — ла |
| ни могла да да одговора на једно његово питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана < |
| а неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се |
| атворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а |
| ушује се према Ракилином <pb n="253" /> питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ман |
| да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како н |
| ишту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кућ |
| ра је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фо |
| > <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} |
| ш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, а |
| Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти |
| ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — |
| д’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта ј |
| чи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, |
| годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу пох |
| ко ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — о |
| Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не |
| ош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Ј |
| м, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, го |
| у Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела |
| го више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да бом |
| етовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (спомену |
| поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па како је само смерна и с |
| рђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледа |
| и се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као |
| умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’т |
| p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Ни |
| гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign xml:lang="cu">„<title>Србскiи куваръ</ti |
| , у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и |
| ј књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p |
| >— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинг |
| њирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме |
| плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму |
| S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова би |
| ле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вр |
| ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно |
| а да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико |
| ом писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запам |
| у књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><foreign xml:lang="fr">Poesie</foreign |
| ’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, н |
| ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и |
| мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може д |
| плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди |
| .{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него |
| ало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем ч |
| а:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћем |
| неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре |
| упио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе |
| преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), цар |
| едајући хаљину домаћичину.</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апот |
| шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само |
| и се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако |
| да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их је |
| роки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди |
| Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је |
| смености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, т |
| шу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} |
| сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата јед |
| уди који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам |
| ’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ |
| вали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још |
| оп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука ра |
| га за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве д |
| њи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свеча |
| жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети не |
| у плетива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве в |
| очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељским погле |
| бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет ситних ср |
| ’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан г |
| у:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p> |
| лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубље |
| о, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, по |
| склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p>— Е |
| ј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</ |
| тлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до |
| увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињав |
| и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штого |
| ном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на хартији |
| а у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремал |
| е и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с |
| се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђ |
| тименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао |
| и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданде из оног |
| ер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су |
| осу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l> |
| шу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте |
| ашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— |
| На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира раздраган.{S} З |
| тито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, по |
| а.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклан |
| са не да никако, него једнако потпирује пламен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај пао |
| Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — |
| кадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се |
| <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена |
| да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио дом |
| екам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта |
| о на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које тр |
| то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећ |
| и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и н |
| прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафа |
| Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</ |
| ије господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S |
| ци пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га |
| ма људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов ро |
| у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" |
| поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Н |
| Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим к |
| чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио |
| — Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојт |
| астору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газд |
| за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар |
| кошуље од танког српског <pb n="72" /> платна, пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глав |
| ка види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и пос |
| иних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посу |
| оносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу |
| и трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с поко |
| што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се св |
| ти и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје |
| , кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чув |
| И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас д |
| о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику |
| ари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Цика |
| го наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро ди |
| држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабани |
| ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише п |
| ржим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту а |
| еб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S |
| армај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд |
| о не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не |
| тив пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућа |
| ћма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi |
| ја!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} |
| на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на |
| чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSect |
| ече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не |
| јом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида |
| о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш |
| — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике |
| ефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, |
| а неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она сед |
| тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестраг |
| јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title |
| о.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га пог |
| авља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће |
| — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се |
| не чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју љу |
| на стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече |
| и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. |
| но није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi |
| у викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А |
| а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу |
| о из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихов |
| /p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад |
| али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала сталн |
| словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, п |
| .</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пр |
| еши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и |
| Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам д |
| „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мама |
| тка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, не |
| ачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити |
| му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу зак |
| башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и ша |
| p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајца |
| етога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им |
| комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да |
| и то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пит |
| аки богословац у том расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>М |
| и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље пону |
| ловци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда |
| а се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је и |
| а <pb n="181" /> решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; |
| зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, |
| ед своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> < |
| оз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, та |
| која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспослен |
| долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али |
| проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и ром |
| ули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођи |
| је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потек |
| посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине |
| ог дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на с |
| истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S |
| неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код па |
| собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који |
| це па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — н |
| пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива |
| /p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l |
| а како получује награду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше < |
| у игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе, од |
| испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то бил |
| > </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно в |
| лави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на н |
| лом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабани |
| е искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb n="72" /> пл |
| шкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предме |
| уцкајући ону крупније самлевену која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпо |
| је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она л |
| истом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан ван |
| ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи |
| у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, |
| ви мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би |
| ана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује |
| о су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — ром |
| ла је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође |
| Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој с |
| не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и зави |
| а цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а у |
| у пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то ниј |
| — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми каз |
| ! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, поглед |
| лу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава |
| осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је |
| врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала по по |
| напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> |
| нки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваров |
| но, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисл |
| ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само |
| неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор па |
| а изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лиш |
| п Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> < |
| !{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објекти |
| како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде ф |
| и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бир |
| опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћ |
| оге књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане ил |
| л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили ш |
| јом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- |
| е мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им госпо |
| мо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</ |
| /hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p |
| не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као |
| ари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73 |
| ој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је сва |
| веда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима о |
| т</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опан |
| рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p> |
| уша им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се |
| е моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, |
| ариста практицира код неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или по |
| зила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао тр |
| и лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе р |
| ших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се он |
| бриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прек |
| Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мише |
| ве је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па и |
| <pb n="208" /> <p>— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штого |
| порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлог |
| рохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избега |
| се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, |
| непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, у |
| го све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример |
| мокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман би |
| д својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, |
| це откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи |
| цу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме с |
| елажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из |
| астити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Ни |
| не ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио с |
| еко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, |
| зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415 |
| ли Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у с |
| у по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се |
| уже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, |
| се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек зат |
| курикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те |
| тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и вис |
| р или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разг |
| ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да |
| у.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад по |
| ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посв |
| , то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спи |
| } Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расл |
| ону крупније самлевену која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p |
| а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп |
| сала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и гледала без икаква |
| есто и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па |
| реко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са в |
| икерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевиц |
| > после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту ј |
| Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња сврш |
| почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слобод |
| ш’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама! |
| ти, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу |
| згледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге |
| ла главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’ |
| звикивала је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и бла |
| естаде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па не |
| емена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за |
| ета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокош |
| е којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како ид |
| и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{ |
| ти, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} |
| на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа |
| и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Не |
| ставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да |
| инти <pb n="329" /> после дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и ш |
| вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, |
| он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако |
| ерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо |
| ржи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји |
| ав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору |
| ицом!“</p> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија ц |
| у, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ни |
| врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Р |
| а к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пош |
| о је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њихо |
| вом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} |
| е, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па |
| он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је |
| обл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу к |
| у, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њ |
| ио.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка |
| ом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотер |
| су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и |
| кућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин |
| е ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакш |
| Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног М |
| p>Кола пођоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да г |
| Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на пр |
| ш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, п |
| ла на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног |
| некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и жени |
| го ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слуш |
| али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће |
| олико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао конт |
| т и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад |
| после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, |
| код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмн |
| /p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} |
| о само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за с |
| > <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велик |
| је тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се ка |
| на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је |
| о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="3 |
| истане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, |
| к је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Сан Матере Бож |
| не у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположе |
| аређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у |
| се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n="40" /> |
| ела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, к |
| и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридес |
| другарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он |
| {S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код |
| арка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је ов |
| "373" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и |
| /p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p> |
| ратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он |
| а и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели по |
| и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејш |
| кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами |
| ви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ |
| нова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком ј |
| а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лопт |
| сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— До |
| сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формал |
| ње локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези удавачи тадашњој), и гумалас |
| упави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нес |
| репови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се |
| а свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни |
| љ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле |
| па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само ка |
| ама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{ |
| УГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она прод |
| ала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се |
| е.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, |
| , ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволст |
| Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Иде |
| окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у шту |
| .{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењи |
| ог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под |
| , слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Обере |
| ; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све |
| и, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе |
| те дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла М |
| да све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путов |
| прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре засп |
| буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекуј |
| малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га |
| о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он |
| а те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советуј |
| ростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о |
| никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пе |
| па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а |
| ала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бу |
| има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу |
| аним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је л |
| о на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо |
| ав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комш |
| Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> |
| је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> <p>— |
| кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по тр |
| чних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео |
| ка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је по |
| .{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насрт |
| дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке с |
| сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер |
| го попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p |
| р’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о н |
| тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује |
| тра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, је |
| се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само |
| вци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете |
| ија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Ме |
| ско расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У |
| и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом |
| е фотографија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише |
| о чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та по |
| ишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерск |
| аздинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчин |
| ...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешења |
| де маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послуж |
| помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун |
| за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с |
| н, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вр |
| , кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се |
| ша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад |
| е спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује н |
| и слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом |
| пе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— |
| начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кук |
| окрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у |
| штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај |
| ојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзну |
| ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача |
| ча купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте |
| па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет |
| ош мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим о |
| ињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> < |
| а, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити |
| зносиле врло савесно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај стра |
| д био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачо |
| лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уни |
| и си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан |
| па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како |
| ао једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с |
| !{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не |
| ром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба |
| мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена |
| ла се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се |
| оједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколи |
| кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — реч |
| видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покрива |
| Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Е |
| још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, |
| вио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни през |
| децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира з |
| е женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да |
| p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико ст |
| највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте ј |
| , а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и оти |
| влији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке |
| коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} |
| не — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља |
| агани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запев |
| ћа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина! |
| /p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се |
| и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђа |
| акав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабији из |
| арима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је |
| да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не |
| знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био ј |
| едам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш |
| Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле по |
| } Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је не |
| би „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али о |
| о, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледо |
| ак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — корак |
| о је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућа |
| } Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А в |
| зила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је |
| њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Р |
| S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од |
| оз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како |
| покојно очекивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чем |
| само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба пог |
| онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте |
| иже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо |
| шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’ |
| уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица |
| hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Н |
| и лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућ |
| } Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те |
| </p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас заради |
| душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им |
| и сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p |
| рло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у |
| ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S |
| да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари |
| а како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд |
| октер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зо |
| рав’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l |
| слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха |
| е и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силн |
| ело.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет |
| рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, он |
| и штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркади |
| д не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неб |
| је им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна ме |
| влачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики кал |
| е заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Меланији. |
| ш читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је не |
| на кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без |
| зуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А дев |
| — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти м |
| образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} |
| зна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој п |
| н велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и пој |
| у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где |
| у строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране п |
| ја, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца |
| и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ве |
| Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и |
| жало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и |
| е једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се ба |
| И поседаше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а поп |
| ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја |
| ју код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер |
| можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти |
| тво Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру |
| устио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и |
| ’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом |
| спођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пу |
| ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида фо |
| е... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није |
| чешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све |
| уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво је |
| грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и гр |
| о бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле. |
| и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумић |
| l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали!...</l> <pb n="335" /> <l>„ |
| , један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па |
| е и прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, |
| мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учи |
| питаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније |
| аз, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све т |
| о гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb |
| ка врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, |
| о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, |
| ојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а пер |
| унда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јо |
| ’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочи |
| е у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што види |
| ећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па д |
| није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обредише се |
| ћи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после |
| ћ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа П |
| l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а н |
| ош бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа бога |
| и су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас |
| се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, к |
| шетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове |
| ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно |
| а?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лан |
| Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфемат |
| и, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога д |
| тера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, |
| асности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечера |
| јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно |
| е толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац! |
| ! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале |
| би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ види |
| а) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за |
| нца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој к |
| а-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте мора |
| — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који |
| је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушк |
| ви к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Зап |
| ая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па < |
| — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо т |
| дан сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по баш |
| својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не |
| поведио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну н |
| попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колач |
| Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у су |
| о село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Вел |
| , а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пер |
| о свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу |
| !{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се |
| на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну |
| а знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и |
| Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку |
| 7" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадио |
| ире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и |
| ицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и дру |
| хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омасти |
| н се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навл |
| висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно ма |
| S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; дан |
| д знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једно |
| — Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помо |
| з!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о |
| своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> т |
| иса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом. |
| адије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, к |
| ки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру |
| И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би |
| д не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан |
| ље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће в |
| ајгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="37 |
| дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејал |
| рила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад а |
| ари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари |
| ћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партиј |
| ме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разго |
| ар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи као станац камен или као |
| аду господњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње колико |
| руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских. |
| ебе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у нек |
| трог човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали |
| словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ј |
| ље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и састајале се |
| е и почеше јаузновати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само |
| мтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало с |
| еће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако |
| а беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сен |
| фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ће |
| црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S |
| епристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриели |
| рку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких ч |
| кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмо |
| је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, |
| — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, в |
| ерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се описујући ов |
| — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније д |
| ако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се |
| а, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорска грубијанства.{S} Многа је жен |
| че у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке сл |
| ма су се послужили (и поред свију онако повољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Как |
| овољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте в |
| </hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о |
| обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} |
| ао да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај бољ |
| једне крајности у другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољу |
| развијала.{S} Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <foreign xml:lang="la">st |
| дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi |
| у крупније самлевену која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> < |
| а извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красн |
| /p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли т |
| — Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p> |
| ?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што |
| пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и |
| ивина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају по |
| исла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им |
| анца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише с |
| се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако |
| ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала |
| <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, та |
| ; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде |
| р Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> |
| и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обе |
| и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те |
| мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} |
| ријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <h |
| теније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <p |
| ја.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обеше |
| ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико |
| је вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Не |
| {S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та н |
| мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду |
| ет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет и —</p> |
| вичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и са |
| иније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’ |
| } А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, |
| есиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —< |
| } Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свако |
| а кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n |
| е недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће |
| а чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво пра |
| Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p |
| еним, вазда пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путни |
| то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно |
| /p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: ко |
| есма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах |
| иг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да |
| гавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио с |
| празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="1 |
| а да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого ожен |
| па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како |
| грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се |
| собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</ |
| све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као д |
| он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На |
| в више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у ко |
| остаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p |
| и јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћ |
| ало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си |
| види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је з |
| шту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чуј |
| И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави с |
| ди, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће |
| памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и |
| савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше |
| аше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини |
| } Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и |
| ђице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага Ј |
| — Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће |
| в, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му п |
| ога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био |
| ешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искаш |
| <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд |
| p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним |
| ла је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те де |
| апутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигар |
| > <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпел |
| уташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима |
| о мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој т |
| ве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title |
| баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној час дру |
| p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слу |
| </hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да в |
| — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра |
| о погледају крадом испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље |
| ругих, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод очију, само се погледају али ти |
| на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и р |
| ла опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида зап |
| плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је вик |
| ’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није д |
| е стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је уве |
| ширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам |
| <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, |
| осподин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не з |
| погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерске, девојке |
| ика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а нај |
| : „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту |
| А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво.. |
| пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познат |
| м испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљав |
| певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чег |
| не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским |
| ма, својим искреним, вазда пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сето |
| ста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму о |
| .{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет фор |
| да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар. |
| осле пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који ко |
| возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пе |
| сподин попа су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја |
| молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојиц |
| о је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завеза |
| .{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђ |
| сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што каж |
| нам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га вра |
| </p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви д |
| ; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пит |
| о је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.< |
| оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi |
| л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако |
| следњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај б |
| канов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули |
| а га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један лу |
| ристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп |
| по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="329" /> после дужег траж |
| би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а попа уг |
| јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Сави |
| деним кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> |
| удо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књиз |
| баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, |
| ишта не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пиј |
| ји јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла |
| Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то! |
| од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкињ |
| ше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испруж |
| вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, |
| анца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капут |
| н.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже |
| ко да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих |
| Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду |
| >— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та |
| р и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није лет |
| hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са |
| мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани |
| мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} |
| грали на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако цел |
| шњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а |
| е врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира |
| </p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. |
| нди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на де |
| пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима ск |
| на.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испред ку |
| S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејућ |
| ије она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбаре |
| е ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нам |
| </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељ |
| мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и |
| и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалости |
| он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се оп |
| — Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, мол |
| а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, не |
| не, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим |
| човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи |
| у!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркање |
| дерских навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју добру стра |
| /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да д |
| кима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног |
| — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и |
| оргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{ |
| сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, |
| појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Ка |
| ва одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин |
| бом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> |
| друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l |
| мбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непр |
| а њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p |
| та не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни ка |
| си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп |
| , кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто фор |
| вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна |
| ра му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били |
| ?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је |
| ђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и ј |
| И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи |
| д кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробиј |
| ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p |
| били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан |
| ="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се |
| једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом п |
| оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; |
| вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне |
| буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хекл |
| и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад дове |
| шественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бог |
| </p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и |
| За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменутих поштованих госпођа а ове са |
| била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>ш |
| ом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем |
| ко одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег |
| а и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два у |
| е једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу |
| све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и преврта |
| жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина п |
| и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње |
| био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељств |
| којница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кр |
| одгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће |
| „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико ма |
| поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац |
| етна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, не |
| то, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу д |
| рети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад сп |
| претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у |
| лом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну прек |
| Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — ј |
| S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им |
| ланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допала му с |
| /hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, ка |
| у као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испо |
| му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и преда |
| свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том, |
| будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског „<title>Тагблата</title>“ и |
| је се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и |
| Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица о |
| пира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријате |
| их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" /> силан свет Јули попиној |
| гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се уб |
| а дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако д |
| девет часова.{S} Тога истога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о т |
| — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p |
| "subSection" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим |
| н-доктор“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита но |
| и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад |
| и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после под |
| код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по |
| аљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише |
| сте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а |
| } Такви се случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда |
| ете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и |
| идљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унт |
| им Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и |
| правиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то |
| у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и п |
| /p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обич |
| ет почела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослуш |
| згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ ве |
| паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могл |
| прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{ |
| тигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештен |
| дава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужа |
| ако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристај |
| ућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испа |
| емојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-паро |
| /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и |
| -сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи |
| их дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остат |
| а поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је заборав |
| е, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа читаве |
| није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и а |
| да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћ |
| илихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и |
| ета, канабета, шифонере, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јес |
| да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n= |
| <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су т |
| ово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља |
| овора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А |
| постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је д |
| њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се односе на онај крупан догађај и вид |
| енству; Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо је било |
| и раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајда |
| чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њ |
| .{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’т |
| угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да |
| могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... |
| о из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажњ |
| о те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жуж |
| ала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, |
| утра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> < |
| /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби |
| ушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.< |
| пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и јед |
| Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га имам |
| рајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих |
| во вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланиј |
| слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</h |
| : да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа |
| мисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb |
| ејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц |
| криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово шт |
| етаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} То |
| а том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладно |
| <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разум |
| ајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убиј |
| е, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</ |
| а скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд |
| а испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не п |
| говом Преосвештенству; Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископски двор.{ |
| i></p> <p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослет |
| у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов |
| них ствари; између осталих, завршује се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном Ни |
| вор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" /> прв |
| ала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других |
| се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескра |
| предила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не |
| } Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како |
| каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено прија |
| ком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ослов |
| ете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на друг |
| а није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућ |
| анде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шаци |
| {S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дак |
| у!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали |
| оп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глуп |
| а то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код го |
| то у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче за к |
| ре, потерај!</p> <pb n="328" /> <p>Кола пођоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало |
| воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашен |
| слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим какт |
| а новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве. |
| а жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па поз |
| воје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</ |
| ла Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка |
| , не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стихо |
| један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у |
| ла је једнако (противно свима правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још к |
| мерке критичара и држао строго правила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, дани нес |
| ни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао неку П |
| од зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А в |
| ге песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и по прилици |
| оје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, |
| е у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он |
| кога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена, |
| ка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читу |
| се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. |
| оје су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала пот |
| лично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриел |
| својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад |
| ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексут |
| да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар |
| дравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи |
| изме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... м |
| ље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће |
| е неких десет петнаест егземплара имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу |
| о и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила |
| јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу само т |
| чила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју кол |
| кићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина |
| окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца |
| носно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принцип |
| p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете |
| — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме прон |
| нам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} |
| и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <pb n |
| а, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ в |
| Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— |
| моје очи чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди |
| > <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије |
| „Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не к |
| и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <p |
| <pb n="406" /> махну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријат |
| асилијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она н |
| — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ћ |
| По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један н |
| жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну н |
| до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите ча |
| оварали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се ув |
| p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и |
| дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— |
| pb n="79" /> Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни је |
| оп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Мелан |
| о сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и |
| које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комш |
| оспоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети ови мла |
| игде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не |
| на, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали |
| ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге вољ |
| после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда го |
| ако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер |
| е и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, као што је већ с |
| оп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. П |
| ерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из г |
| о је највише њених фотографија у разним позитурама, изразима, разном оделу, у разном душевном р |
| чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад б |
| вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом |
| а кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија |
| поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно све |
| себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и |
| у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја н |
| — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На лан |
| !“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, т |
| ога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар ок |
| бриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и привезаност мачијег рода |
| , — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} Све су то бил |
| ха.{S} Пребациваће писцу, да није добар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоци |
| ир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> < |
| чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био |
| д њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лоли |
| „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p |
| певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p |
| је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ |
| зни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш суд |
| иро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа |
| је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у стању да му с |
| почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, једа |
| вјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господина су |
| ин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пер |
| и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те |
| шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није |
| ити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете |
| Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богос |
| д-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек он |
| ду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лал |
| гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорска грубијанства.{S} Многа је женска била |
| на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога лукавства, р |
| осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овам |
| катре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро |
| детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза |
| главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, |
| уб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја |
| е. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ |
| е што су обојица одговорила једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Еписко |
| оћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше |
| друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ |
| ко нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с |
| Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред к |
| свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наше свете православне цркве. |
| е и признаће, да је златна и умесна она позната народна пословица која вели: „Испод мире три ђа |
| спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, |
| у селу где су од музичких инструмената познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то је |
| отребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадиј |
| ле врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки те |
| ула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољуби |
| он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— |
| , помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, ле |
| равди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и пе |
| и газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер до |
| о јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: „Пресвјатаја мученице препече |
| са самим касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала |
| браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за т |
| о што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана дола |
| д Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну п |
| од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела |
| , са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши |
| ла —, то смртном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири |
| јеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац |
| балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту. |
| јих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни на пола час |
| м се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на |
| аше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изв |
| о као што је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио |
| дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно |
| , који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што каз |
| а.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „поли |
| се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спир |
| ад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> пос |
| алека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, |
| ла ту песму или полугласно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и |
| тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се п |
| д му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита не |
| не речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али |
| позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{ |
| >На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девој |
| ра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџа |
| што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, |
| га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогла“?</ |
| он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од |
| о господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер |
| шио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макр |
| } И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још |
| , а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена |
| ла кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из бла |
| ви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А |
| анредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија по |
| ко, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, так |
| ја само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под б |
| ! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ |
| ему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд |
| ј к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> |
| ез појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под ј |
| ства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Збо |
| кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га вид |
| зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „За |
| мао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између |
| моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући п |
| ије ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја |
| спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте |
| селенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије |
| да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме с |
| оменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај |
| а се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се |
| е Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све |
| џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда |
| /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> < |
| понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да |
| био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила је |
| од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — |
| ну брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике на мору</t |
| гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазан |
| љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике |
| а слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Т |
| не приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да се служ |
| ци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоа |
| мислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихо |
| ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} |
| га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шали |
| у приповедају, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко вре |
| шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар то |
| изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штру |
| нем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се ср |
| је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога |
| у, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, господске персоне, ш |
| кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику |
| кви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим дано |
| ’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је пој |
| римиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била |
| и: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, д |
| рено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и слож |
| д туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, |
| .{S} Меланија одмах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја пон |
| била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као |
| i>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Ју |
| S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве |
| ао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је л |
| же свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско кол |
| ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Све се забрин |
| ан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чи |
| те са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник а |
| S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ свој |
| ти над несрећним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, |
| Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју |
| ине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца |
| јде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, т |
| ...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од |
| ала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — |
| {S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђерм |
| ога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окр |
| ешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, д |
| рушености <pb n="332" /> и помирљивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина |
| им... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, мо |
| кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још |
| подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Заустављали су |
| ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, |
| ГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, т |
| летог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенству господину Епископу.{S} |
| енда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, з |
| им, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшп |
| ће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком самога п |
| “ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота веч |
| амо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго |
| мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године |
| ала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, |
| абац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишовито време.</p |
| е препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве опет црквене, где ће д |
| ија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} На ње |
| амо кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спирини |
| ндрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе пред к |
| ма домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је |
| Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} М |
| ’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габр |
| n="37" /> ђаволски криле једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На послетку |
| оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо жи |
| ре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту о |
| м ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb n="414" /> <p>— Та... |
| ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је нево |
| м!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила уве |
| од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, |
| илосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем |
| лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, к |
| а сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све ру |
| — О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! |
| милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта ј |
| оје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не зна |
| ра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног та |
| још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, |
| ако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у ку |
| никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче ре |
| по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти |
| — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на |
| блачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чуј |
| р.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од сил |
| S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду и су |
| им, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је с |
| тојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре н |
| ст. — После тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечк |
| /p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и |
| </p> <p>— Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клања |
| пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се крене |
| конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме |
| два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане треза |
| и учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме ја |
| а и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S |
| и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одговори Јула и поклони |
| ти.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их баш мног |
| Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слу |
| Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцар |
| , да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му |
| д госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео |
| ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно ни |
| ој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како |
| пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу |
| учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога те |
| — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво |
| "356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па п |
| да, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чек |
| </p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — |
| а не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се сп |
| > <pb n="197" /> <p>— Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела |
| ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, д |
| д и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад |
| ера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „ |
| би, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Са |
| оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха као што је неправ |
| олу и удовице са брошем незаборављенога покојника; неке групе са лицима као порцуланске „супшис |
| осподин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго д |
| > <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове, од којих <pb |
| Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњен |
| на од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> |
| ркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у то |
| то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цуш |
| ојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Си |
| ју, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу |
| ши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код |
| а један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина |
| е већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <h |
| ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S |
| ид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још |
| /p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и он |
| дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три н |
| <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi> |
| } Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сач |
| неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђ |
| пи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’ |
| ринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом < |
| ла Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, п |
| е није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ни |
| , тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти |
| апију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— |
| ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је мла |
| шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, го |
| а мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’к |
| ао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји зве |
| ше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спи |
| беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не мо |
| х рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувал |
| за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, |
| у.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавиц |
| кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се к |
| д једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама и прозорима пуним ди |
| ђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а |
| о оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и |
| касто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очеш |
| а; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изглед |
| шао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се з |
| читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ћ |
| је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против |
| ењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми |
| са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си уп |
| рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, де |
| мао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носе |
| то он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас вол |
| тељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— |
| о је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вред |
| епом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?< |
| неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуц |
| .</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а |
| ли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси |
| у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А |
| на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по |
| да-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све |
| неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што |
| банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцелари |
| да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије.</p> <pb n="371" /> <p>— Гол |
| , да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска ч |
| оси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па ч |
| крстите новорожденог младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио |
| е.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете з |
| ко своме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обиш |
| наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивуче |
| дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а |
| н друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и за |
| еког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера сво |
| /p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него |
| да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је пад |
| /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полут |
| ајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а лев |
| и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Зна |
| и Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попов |
| ишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанск |
| него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло |
| мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од ср |
| а газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни |
| принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n |
| испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и |
| госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} |
| нако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се в |
| , а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако прол |
| <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу в |
| кодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је |
| то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио |
| >Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како ј |
| канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то прави |
| не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем |
| уда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погас |
| — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме |
| ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столиц |
| е.{S} Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди с |
| S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’ |
| јим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да |
| иче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имал |
| трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p |
| било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетк |
| S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар о |
| е-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од он |
| та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота! |
| а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута и |
| че у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се |
| нство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече он |
| пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> |
| S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти ве |
| итисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре |
| оспоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос |
| орам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје |
| да с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још |
| но главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па |
| а.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала ј |
| ко живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торока |
| ла дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће о |
| а бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p> |
| отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је |
| вац у том расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му |
| ојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао ве |
| авио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спири |
| рати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и пох |
| да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се прора |
| ристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце. |
| или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао |
| показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако |
| ућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца пр |
| , смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И мало п |
| дала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже к |
| ; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само |
| ро, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни |
| не су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попо |
| клањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним коли |
| бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет |
| ом. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно пол |
| тина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах следећег |
| ште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147 |
| и) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је от |
| возденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокак |
| да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у к |
| ије завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом |
| она самоубиству.{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси А |
| едно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потпи |
| уо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао |
| ко бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник |
| да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо |
| икле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди |
| p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по ку |
| е и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева она |
| м и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и коко |
| на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко |
| и се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да |
| , господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> < |
| поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспосле |
| ула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не буде |
| им, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пош |
| азник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чис |
| да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је б |
| најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи |
| умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу |
| ван кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и је |
| е треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} К |
| .</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их |
| а а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p> |
| ла од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре |
| о обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у овом месту неговали и писмену |
| нска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.< |
| екла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да једар |
| ачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p |
| дама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су ј |
| са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнет |
| ље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инк |
| о.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да ч |
| Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарн |
| ="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> < |
| отографија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је |
| ира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ак |
| ћем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте |
| једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те с |
| оже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути ка |
| звини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не с |
| убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа С |
| !{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p |
| ице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане |
| дорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта ч |
| вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јо |
| ? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точ |
| смех праведника који спава и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести своје танко тки |
| боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вимено |
| ки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и са тих |
| се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а мл |
| о целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весе |
| ко, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад |
| <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио ш |
| су.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <milestone |
| кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобр |
| ву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће г |
| дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господи |
| а повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у |
| дин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} |
| помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчин |
| па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и о |
| м, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент |
| отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страх |
| рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и в |
| најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ов |
| раге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није би |
| о си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, |
| в!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S |
| акле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — ре |
| —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до са |
| а.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — изв |
| е волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је дос |
| из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S |
| .. и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, св |
| руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Служб |
| о га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“ |
| да дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l |
| била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој деве |
| ољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз п |
| и молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо |
| мерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацк |
| боравимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Т |
| старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и разговарајући |
| вали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш |
| е, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А з |
| а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољуб |
| о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. |
| а га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што та |
| Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрос |
| м на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила. |
| ја!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — по |
| зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перс |
| едам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у ка |
| једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! |
| Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира |
| по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о послед |
| ће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко |
| а гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била ј |
| о молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно. |
| сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарин |
| а по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе б |
| х један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добиј |
| . — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ |
| рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не ти |
| временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели го |
| ишта!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ |
| украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, |
| допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад зн |
| и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; д |
| вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гу |
| све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: ки |
| е, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице |
| ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други да |
| ад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанц |
| „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже |
| ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини к |
| балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиј |
| к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест ист |
| је, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S |
| свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је |
| ости и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватовска песма |
| иних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, тако помажући им, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди |
| јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши |
| ала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као ше |
| служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан та |
| се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по јед |
| аво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се закл |
| завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува ј |
| т је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> |
| {S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост |
| ју се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи |
| ери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две |
| подина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавај |
| ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је |
| у се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они прим |
| Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он сед |
| вари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором крен |
| .{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! |
| него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и |
| не кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне |
| ече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нап |
| ко јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Ал |
| сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, м |
| ли и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа |
| објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира |
| ругом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш |
| се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Б |
| хришћанске скрушености <pb n="332" /> и помирљивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре по |
| ја говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели с |
| ш, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он јо |
| ркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ал |
| гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а |
| ула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Уд |
| домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да није познато! |
| шле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају |
| сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} |
| го</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> < |
| вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису |
| >— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скуп |
| млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа |
| није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А з |
| риела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешпер |
| е? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милост |
| чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и о |
| смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; |
| се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се |
| и старо господство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> < |
| у.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а т |
| стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а |
| ћи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса ст |
| } Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, ка |
| ло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; бил |
| акро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А |
| звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и |
| , фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам |
| у девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи |
| разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, ка |
| адила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то ниј |
| а на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и ви |
| овјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање. |
| е л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме |
| диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! |
| да ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зов |
| ко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши < |
| , мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је |
| кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша |
| ворити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га |
| ди у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, го |
| у фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је гл |
| ни његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не |
| — Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</ |
| о оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори |
| у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти |
| 184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брин |
| дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућан |
| ани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово! |
| Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку |
| вај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и к |
| латноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина |
| ога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек |
| Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти. |
| тре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари уч |
| о што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} Постале су |
| се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накуп |
| а мору</title> или <title>Последње дане Помпеја</title> или <title>Преходницу</title> коју је и |
| title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Костић. <pb n="111" /> А <title>Пр |
| него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с |
| а; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Г |
| намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзи |
| каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да |
| са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле неверо |
| домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он |
| дава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и |
| младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтив |
| ањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на |
| тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. |
| о, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога т |
| меш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ ба |
| код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; |
| они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Ба |
| , па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и д |
| еље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда ни |
| је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} |
| та, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> < |
| ађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар једно м |
| а свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната |
| ђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је |
| ко је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као кака |
| се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је |
| нај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш о |
| селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике |
| мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни |
| урице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и п |
| ијаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је пр |
| очела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p> |
| не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, |
| игне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је ве |
| > <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира |
| ако се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и незалечен |
| утра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{ |
| суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују ку |
| така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> |
| мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о кас |
| адовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две |
| <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде |
| ује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и |
| то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под |
| је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не |
| није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту |
| .{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — |
| штро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло х |
| то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а |
| </hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на зем |
| сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечиј |
| попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трљ |
| ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — |
| ! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су |
| ебацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволил |
| ш да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да |
| господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{ |
| нолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка |
| eign>, онај зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. |
| подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би м |
| право.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује |
| Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списк |
| у, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што |
| помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и и |
| те.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек |
| ци су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} С |
| 416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимни |
| та и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и |
| ну тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајсто |
| дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S |
| ио тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се |
| уњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја т |
| нута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађе утех |
| мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, |
| его у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је |
| hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка |
| вол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено |
| а се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли |
| пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе поребар |
| ј тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, |
| утила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су вру |
| нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од |
| оварао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и уп |
| S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, проц |
| по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донес |
| огу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је з |
| — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и |
| осподина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а |
| ’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, |
| извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</ |
| Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је занимал |
| ога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у |
| авно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да с |
| испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — |
| шле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест |
| давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на в |
| {S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога |
| тили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све |
| иви!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно |
| д тога једна фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у |
| родни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа м |
| рима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису |
| о верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али |
| ознатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто |
| него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући |
| би поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди |
| !{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да с |
| а!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он |
| ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на < |
| унду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није и |
| А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>П |
| ерсе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дн |
| метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он |
| је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је ч |
| није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да |
| Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, посл |
| о спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одреш |
| ев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу |
| опа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допу |
| ла за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справ |
| дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимни |
| ка.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, |
| итеља заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он |
| <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити |
| прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а |
| та.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут м |
| </p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убије |
| лно тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{ |
| говор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га рук |
| ољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да посп |
| само пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни |
| омарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се ник |
| к сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим прија |
| епшање времена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а |
| > <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не |
| p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам |
| з истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћер |
| погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га |
| ије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после |
| оље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрад |
| ју ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, |
| није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжи |
| твовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због м |
| да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шт |
| атељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви |
| поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог про |
| е иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} |
| весно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више чест |
| би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој |
| чно покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, о |
| ше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „ |
| </p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду |
| S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису |
| адија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> |
| аграђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била форма |
| о је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из след |
| арај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство |
| на онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни п |
| n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Еписк |
| ју.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У огла |
| воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи во |
| е је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели |
| тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} |
| /p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро |
| ресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући ниј |
| ње.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спа |
| фер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву л |
| провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега б |
| , а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она |
| дохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пу |
| у.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не чест |
| /p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, гос |
| ли због крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарност |
| у дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо |
| S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, по |
| </p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — одговори му домаћин |
| ђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Т |
| акле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити |
| „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о. |
| допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> <p>— |
| жба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Т |
| вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако |
| застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се |
| ојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што с |
| ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пу |
| <p>После једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које |
| у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој |
| у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> |
| {S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво сел |
| Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђ |
| ио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику |
| да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном з |
| решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сок |
| се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — заму |
| у Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенци |
| о окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском мара |
| ри капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђ |
| рума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љуба |
| иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што стар |
| падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решет |
| ад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједн |
| је</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало |
| то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} |
| је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна |
| пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Куз |
| госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ |
| {S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто? |
| емо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p |
| о баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се |
| вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима |
| ли.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми |
| радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код |
| гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога |
| чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима ко |
| да се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога м |
| S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као ста |
| рашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у к |
| а броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно |
| за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи |
| — Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — ниј |
| .</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао д |
| кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— Десет сребра! — вели |
| змајстор па издајете квартире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi> |
| та је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“ |
| p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпо |
| ква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја |
| јзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути |
| богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црве |
| што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с башто |
| вно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, |
| и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћир |
| поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који |
| конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се |
| радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко |
| ерај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — |
| ли су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи |
| ј Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био |
| рду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{ |
| е знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и крес |
| коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још |
| оже да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пу |
| ладике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуб |
| i>, наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од поп-Спире.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через |
| вима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан |
| вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о о |
| ла зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана |
| епо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из |
| Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отвор |
| голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна |
| ирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Кана |
| ила је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, тако помажућ |
| а је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, |
| (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на |
| на, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" /> г |
| даред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њен |
| з ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпој |
| ече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле |
| </hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код поп- |
| вратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? |
| , каква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купље |
| била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно |
| <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n="125" |
| род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих па |
| тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> < |
| {S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво |
| о сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S |
| поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта говоре!{S} Го |
| Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима |
| ик али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одле |
| ксер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</ |
| пира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица |
| у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане |
| ра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, х |
| чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем |
| нда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужн |
| но, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и по |
| та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — |
| /p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голуби |
| лужбе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран чове |
| еланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма т |
| супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му |
| многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> не |
| ткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно де |
| би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фа |
| ше се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје |
| >Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и а |
| <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} |
| . — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се п |
| е па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> н |
| отуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А |
| преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасн |
| ац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта вел |
| не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што је |
| копски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) при |
| му, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} |
| ли! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и за |
| то вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — т |
| ишом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), |
| а је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и |
| Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несре |
| то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да б |
| дан другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила |
| ор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страш |
| {S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти н |
| аво, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n="308" /> <p>— Нема ти старога време |
| </p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</ |
| !</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог |
| опочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана м |
| ојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} От |
| p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о кр |
| јмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и д |
| нам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас з |
| ојој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> < |
| мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су |
| али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док по |
| p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, |
| ила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, д |
| Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав |
| ="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражава |
| танеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуи |
| рити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећ |
| ="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ дев |
| , ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаре |
| а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као н |
| место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридес |
| исам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> |
| сно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али т |
| шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега т |
| p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, доби |
| Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто ви |
| hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, |
| ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, |
| долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ в |
| м се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, к |
| е никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спа |
| hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све |
| част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву с |
| ладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало |
| шом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, |
| — А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже д |
| b n="365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и д |
| Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слобо |
| 6" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да вид |
| а.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спирин |
| маћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спи |
| не за печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар |
| оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, |
| ућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— |
| , плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно п |
| на сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="subSec |
| Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави |
| али паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— |
| Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто ос |
| ign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... ф |
| домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.< |
| дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код свој |
| >— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад |
| у.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, |
| .</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око |
| ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, |
| дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже з |
| сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скуп |
| </p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — |
| ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на |
| то је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија уста |
| зног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је до |
| своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тич |
| /p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="1 |
| нај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! |
| допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу |
| ми тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздера |
| један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) |
| безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Н |
| те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — |
| легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb |
| вао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апост |
| ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о г |
| , а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га |
| ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се |
| застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на поте |
| ет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама изм |
| е нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} Д |
| Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Д |
| /> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> </div> <pb n="0_2" /> <pb n="0_3" /> <div |
| /> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СР |
| красио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; п |
| та не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју н |
| аш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И |
| остави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели |
| лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењак |
| а спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек |
| коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, |
| етио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима |
| о“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <h |
| јпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и |
| радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланов |
| о јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), |
| иђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад ј |
| м разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас воз |
| шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих |
| Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о |
| за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „не |
| и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу |
| ign>.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све ле |
| пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се |
| оји се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је вероват |
| за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После т |
| а за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за де |
| за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако за |
| } Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог сл |
| арастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се п |
| дам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, |
| готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са св |
| ати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив |
| себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, К |
| е а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кол |
| аним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем |
| едњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви |
| е православне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је |
| <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео |
| другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам туж |
| рема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп |
| до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га |
| ше да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> |
| еду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи н |
| Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом него |
| о руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га св |
| о је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} |
| енемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и |
| је неоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И та |
| а</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућет |
| се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи |
| ванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, |
| тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Ов |
| е к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о |
| други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</ |
| <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп |
| и!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— |
| ожеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па |
| pb n="323" /> <p>— Десет сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} |
| та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све та |
| .</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да |
| рећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и ид |
| ше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ ба |
| пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме |
| п Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра |
| а ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „ |
| у кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина |
| !...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристај |
| о печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве |
| аву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, веле на |
| ма од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — ве |
| ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако ш |
| — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било |
| Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним ствари |
| p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и |
| м —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево |
| > <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија |
| јганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги |
| — Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n="46" |
| p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> < |
| > <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помисл |
| за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет |
| ло, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и |
| зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, П |
| .</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</ |
| ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стак |
| </p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снеби |
| то пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је нек |
| p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— |
| обро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амб |
| та већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, д |
| <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262" /> |
| !</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к н |
| > <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије ма |
| т... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p> |
| глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, <pb n= |
| p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Че |
| и.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p |
| — Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам |
| ши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, |
| кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n= |
| /p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мам |
| ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, боту |
| се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p> <p>— О, на пр |
| е у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па в |
| Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{ |
| е горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и |
| ад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вел |
| ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, мож |
| — А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још |
| а то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једн |
| е је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дош |
| човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира |
| а, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!< |
| /p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па гото |
| поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је |
| нао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, к |
| ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гости |
| уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а |
| сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с који |
| /p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А ка |
| пира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S} |
| у овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спи |
| > <p>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и би |
| но по инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Пе |
| црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она в |
| рберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио т |
| p>— Наопако!{S} Каква несрећа? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно |
| , молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> < |
| т тишина.{S} Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче |
| таше само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао |
| Епископ заврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi |
| идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била да |
| кинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа |
| господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Но |
| е</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и |
| девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако до |
| ам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</hi>... јест, |
| и изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад |
| а... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се изду |
| подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.</p> |
| о бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао |
| воту, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шока |
| онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не т |
| се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда б |
| у, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фин |
| ику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те |
| ма да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не |
| тум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прошл |
| ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетин |
| и, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, |
| ајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад |
| о му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар ота |
| же их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па једна не |
| сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци |
| е се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад |
| учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не з |
| леко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о к |
| поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кра |
| једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућ |
| ам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од |
| (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} С |
| развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. |
| вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и доче |
| вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам |
| би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попа |
| а до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем ш |
| н ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{ |
| мију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити |
| аго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, ка |
| спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у бол |
| памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало |
| /hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној |
| о неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно |
| ну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, фор |
| и.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је би |
| е.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте у |
| ругу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ д |
| Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што с |
| -Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овог |
| лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је ж |
| > <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> ј |
| ај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и |
| p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S |
| <p>— Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> |
| ститати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуг |
| /p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</ |
| м, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез |
| им задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле: |
| ></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ < |
| >— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Ш |
| е воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде |
| !{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довеч |
| ... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да |
| лицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно |
| обар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — |
| сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ |
| штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је прич |
| ити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ кра |
| <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпус |
| ви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n=" |
| езон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ о |
| киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попа |
| и главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатст |
| </p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан п |
| > за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне |
| могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као |
| ирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао |
| од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело |
| с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапу |
| куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који |
| у и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас |
| ње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спа |
| п Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> |
| вори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају с |
| д је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p> |
| х је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за сп |
| ешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се |
| радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело п |
| дија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у |
| кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је п |
| <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћ |
| тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану за |
| да.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног |
| Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја б |
| врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово некол |
| е.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, |
| ук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушен |
| а је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после |
| угмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је д |
| ко мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида ј |
| х тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је доша |
| ирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви |
| ба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у |
| <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпо |
| ако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико д |
| у једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> |
| све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као с |
| хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте б |
| синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а |
| Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније. |
| адија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче. |
| ш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјач |
| гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Раз |
| >— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких ми |
| “ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спи |
| ђе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај п |
| о частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп- |
| клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира с |
| чео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зо |
| ду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове |
| p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> |
| ље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћ |
| који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’л |
| е познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се |
| попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о |
| се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, |
| е!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па |
| ико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да |
| насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје |
| селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се пресел |
| а који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, т |
| ?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хлад |
| } Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на у |
| Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И д |
| Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је с |
| </p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и |
| <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— |
| <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћир |
| ао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала |
| и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто |
| о доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он |
| pb n="0_1" /> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> </div> <pb n="0_2" /> <pb n="0 |
| pb n="0_3" /> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p |
| поведим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. |
| Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у дру |
| г ручка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и |
| сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше |
| свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да и |
| } Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече |
| мени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и пр |
| сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је је |
| цањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као б |
| Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се г |
| па“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’ |
| ешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о де |
| , имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт |
| дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се п |
| им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошљ |
| па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} |
| црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену |
| ла и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се одне |
| а.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забаш |
| с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попа |
| поведао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају |
| але огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на пу |
| ала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба поп |
| он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговар |
| карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb n=" |
| га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обич |
| ак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више годи |
| ера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљад |
| аред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Сре |
| е непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе фи |
| лашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп. |
| ренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за тај |
| брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами |
| А</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у |
| </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од |
| нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банат |
| ао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним имен |
| вала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио ову |
| отно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама |
| грдна провала између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" |
| ристио гостопримством у кући ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, т |
| .{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То |
| је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осе |
| рима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, |
| Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа |
| му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштав |
| твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone unit="su |
| ислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{ |
| то се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међ |
| асти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} |
| поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} В |
| ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и коб |
| вољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заједно |
| И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублаж |
| или наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним |
| руга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, д |
| да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p |
| рча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаћ |
| е ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочељ |
| љно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћ |
| е женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће г |
| њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гост |
| морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прос |
| да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А ш |
| косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Карлов |
| црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, до |
| Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању ус |
| ој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се ј |
| один-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „ |
| ста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас го |
| гло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} |
| (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гроб |
| га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га |
| медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почас |
| пановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркад |
| узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Про |
| еха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — ве |
| роведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му место дају з |
| па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, |
| о Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби! |
| мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дат |
| p>Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није б |
| ових из села одлази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: госпо |
| га оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, |
| разликовати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући де |
| ет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних |
| живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем |
| ијатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле |
| Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно |
| могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар |
| а вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро |
| ори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш |
| p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с |
| е моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да |
| Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку ниј |
| ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наста |
| .{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <pb |
| и, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура |
| су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удава |
| и и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се си |
| зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стар |
| е и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба го |
| ubSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, |
| расан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек |
| Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Сп |
| ље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у |
| удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживе |
| вога пута.{S} И једна и друга забринута попадија провела је за то време неколико тешких дана.{S |
| иво и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна |
| ћу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— |
| леб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочит |
| што из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и |
| о ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се |
| п Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па |
| не жалосне! — <pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако ов |
| уде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p |
| ндови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, шир |
| шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из вед |
| еко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; ран |
| уће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> |
| чело се отворено непријатељство, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> < |
| здора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато |
| и им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хт |
| два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те |
| а ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу со |
| попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много ст |
| рају неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају пла |
| опови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb n="400" /> < |
| ="la">status quo ante</foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло |
| <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете |
| е свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Раз |
| ; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а јед |
| ркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лиц |
| .{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у |
| јазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села |
| га и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира |
| > </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале |
| ина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, Тем |
| p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у |
| да.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије.</p> </div> <pb n="23" /> <div type="chapter" |
| лаве Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} М |
| ха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је из истога узрока и сам писац нав |
| де а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Пер |
| менило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу ка |
| , гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би б |
| ему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и д |
| вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није |
| поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на је |
| се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{S} Перс |
| парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изра |
| вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служил |
| доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде |
| по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и матрикуле!</p> |
| је ни Стратимировићева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био т |
| халтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не мора |
| атакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој |
| што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни п |
| {S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} |
| во у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, |
| ик</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно |
| за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила |
| ија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла бе |
| е онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да с |
| затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог |
| кинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) |
| ао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би |
| рашно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мам |
| у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му |
| у она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас н |
| {S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гости |
| Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, |
| и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете ком |
| p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпо |
| — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и |
| о је неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Ни |
| селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, огл |
| образна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још не |
| ли Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опак |
| та даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два саха |
| ска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој к |
| исмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се са |
| е могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су јед |
| коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет |
| м, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гу |
| рекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах ок |
| већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А |
| надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим |
| је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багре |
| една млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред тр |
| гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемире |
| рашније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал |
| д се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још стр |
| ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, |
| к. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{ |
| </p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> < |
| бало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! р |
| мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано |
| , зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног ч |
| скадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не дола |
| ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за |
| к суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али |
| вестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у |
| су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохи |
| ји после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb |
| ама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158" /> прашина, која се била |
| и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак |
| ва!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снива |
| ти се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове |
| чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера |
| е слегао <pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотн |
| алармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже. |
| парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на м |
| ) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, г |
| има, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. |
| данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави. |
| же: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта |
| што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, < |
| ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} З |
| година, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније карм |
| мам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића |
| <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздр |
| шењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о как |
| за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје |
| за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретени |
| оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести |
| ма сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> |
| /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! |
| боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца д |
| Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, |
| д је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња мо |
| си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола |
| дашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан |
| пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у |
| а крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеру |
| n="277" /> <p>— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаш |
| аши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господи |
| >— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта мог |
| па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати к |
| ће се.</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то та |
| > <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој |
| рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" |
| це весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем се |
| о!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу |
| код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по |
| Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кр |
| .</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора |
| ра и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</ |
| а.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога |
| ?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су п |
| ле додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да у |
| ма ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га за |
| другу?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви каж |
| а за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кол |
| јности у другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а ч |
| е ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Мела |
| адици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та с |
| ј из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем |
| е била формална „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеј |
| еђу попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиро |
| сто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали о летини |
| </p> <p>Овај састанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дан |
| уни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд |
| има домостроитељку по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада сво |
| Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим |
| наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих вл |
| Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и |
| који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно к |
| чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из р |
| *, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </d |
| били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу |
| у пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разговор није им |
| — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, ту |
| ли: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: <foreign |
| -Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p> <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣках |
| ерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо |
| то-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима |
| онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гро |
| ћа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена б |
| живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да |
| жи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом р |
| а кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила |
| пови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови, |
| ишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако а попадије никак |
| слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп О |
| арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код ку |
| </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриел |
| ји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не |
| i> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, прораз |
| о ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам |
| самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — тр |
| ајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогл |
| к сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују |
| говарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Ф |
| тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, |
| је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њихово |
| опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што |
| ригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако ч |
| вар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <for |
| и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама слушкиње удевају |
| title>Работнике</title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Костић. <pb n="11 |
| } Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Е |
| Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару кој |
| , да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на |
| , — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, гос |
| ар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— |
| о лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, које треба да послуже као пример оста |
| 329" /> после дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било |
| ад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S |
| ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, |
| памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’х |
| дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свад |
| те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја |
| вене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти п |
| је.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi |
| је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ |
| н-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ов |
| , — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле... дакле.. |
| те!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: дру |
| — Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљи |
| ма му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала |
| ле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као последња у албуму слика |
| веног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографиј |
| рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Службеница!</p> </div> <pb n="203 |
| мевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви |
| један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли |
| а Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп |
| ђе време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p |
| ад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина |
| госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та |
| : <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у |
| 9" /> <p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. |
| — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати |
| , он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац |
| алашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> < |
| милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, п |
| или су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира т |
| п био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији б |
| ?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас |
| тања и цењкања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— |
| да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испр |
| спод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, н |
| дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долази |
| било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета |
| Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те бил |
| јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} |
| чи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да |
| ...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа |
| е остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чи |
| > <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобровољена и задовољна што прим |
| ручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари филос |
| и поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао |
| а, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’ |
| малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је м |
| диш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... |
| и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се |
| потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="27 |
| ику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезоб |
| се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, к |
| на сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра ње |
| дски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутил |
| 5" /> уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима |
| о постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је |
| те:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? |
| оста напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; д |
| епријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила пр |
| о омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} Ови проклети комарци |
| да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник једа |
| подин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе ис |
| ан него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> с |
| ="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао |
| елу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима |
| p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим |
| нтима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; т |
| а.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p |
| дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа С |
| и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све |
| има испред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола |
| ј „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не сретају н |
| оворила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — са |
| сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих др |
| а и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свира |
| је имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпрат |
| пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ |
| их мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних придика) да улове младога кл |
| азећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу ил |
| а после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући |
| блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину |
| ; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само погледај |
| ђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да сврат |
| а ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и з |
| Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтик |
| коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења |
| који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и |
| о крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако и |
| ? — запита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принц |
| ише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у б |
| се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: |
| едаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се |
| има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ип |
| сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа |
| ’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, как |
| ене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато |
| ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — зап |
| ећ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш пор |
| <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифт |
| кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила |
| ење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних вели |
| јући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали крив |
| te> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, бренова |
| ра стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дувар |
| чким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкињ |
| свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и а |
| /p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} |
| пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло похотљивог па |
| . фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили поп |
| шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} |
| је ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако, |
| Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и |
| о је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје о |
| >У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих с |
| акрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док |
| ем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с |
| у породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуц |
| за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у П |
| и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад је |
| порока а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењшт |
| у два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} |
| } Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењствова |
| је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, |
| /p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> Пролазе једни мимо других, поздрав |
| е и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само н |
| виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не м |
| енемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n="46" /> <div type="chapter" xml |
| не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега бла |
| они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у ру |
| раз и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Бо |
| мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп |
| откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда |
| о</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек та |
| кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пак |
| свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Петро |
| естио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за т |
| ад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили гос |
| у, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти св |
| почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама |
| е... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца муж |
| тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња |
| е јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хо |
| могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним со |
| слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, |
| .{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам |
| колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било наме |
| оп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу |
| е заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— |
| да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога |
| шка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — |
| у била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђед |
| кала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да се н |
| поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јес |
| Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> < |
| , бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милос |
| ћем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца р |
| дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није би |
| еких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фами |
| ска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева глава не може да п |
| Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по |
| ије ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, |
| ’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу |
| кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим |
| з прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је ч |
| , па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да п |
| као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке |
| ога покојника; неке групе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима масти |
| уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи |
| од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико |
| раћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код |
| знаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад |
| је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опх |
| тељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о томе, какве кораке |
| нство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <p |
| жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп- |
| она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала |
| е једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по нек |
| чким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке. |
| а другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{ |
| бунише се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по |
| багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне |
| тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и |
| кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа ната |
| а не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и |
| е осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ћ |
| та говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фал |
| аш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Ст |
| јла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак из |
| , и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чу |
| реживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је |
| ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми ј |
| равно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Бо |
| враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је |
| дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, |
| Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— П |
| а се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама же |
| {S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту |
| ктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило неких <pb n="385" /> пет столо |
| стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у |
| а имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју |
| сти предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде једна повећа п |
| е, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— |
| асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послу |
| тима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади и |
| се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — |
| .{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фра |
| падија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — з |
| у седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, |
| стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано је једно идиличко пред в |
| д је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при |
| стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, |
| е, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако сло |
| убазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} |
| је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично |
| ално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, |
| ну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, |
| и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог |
| у, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче |
| Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно свога века није н |
| ри у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су |
| два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на при |
| кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад ва |
| а.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и изла |
| /p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад |
| ...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} |
| } Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, от |
| о се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време би |
| свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — поди |
| дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бој |
| b n="7" /> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену де |
| су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом сто |
| та чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" |
| ра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав мал |
| ли Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обеш |
| авно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не |
| да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —< |
| у рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</hi> |
| hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заб |
| } А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, |
| о“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p> |
| о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас ваш |
| м извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама л |
| ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати |
| и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ак |
| дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам |
| ер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само је |
| у а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да ј |
| ку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све ве |
| ју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да |
| тао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, после послате тужбе, отвори |
| *.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела |
| “ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Мес |
| оштом послао.</p> <p>После овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала између једнога |
| {S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Ни |
| ка преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући П |
| немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посл |
| е онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и |
| олу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ј |
| је и поштом послао.</p> <p>После овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала између ј |
| а, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габриеле беше јо |
| о што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>По |
| е ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је пев |
| стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} И д |
| несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она г |
| погођених десет форинти <pb n="329" /> после дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, н |
| и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и ше |
| , вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" /> силан свет Јули по |
| ла из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За |
| и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише се кола пред једн |
| м, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а п |
| их још по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији |
| обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста делова, и од њих три |
| .</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још |
| у и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по |
| не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не пошт |
| аш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, но |
| опет гђа Перса.</p> <pb n="338" /> <p>— После, мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио |
| ким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њем |
| или!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарај |
| о, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је бо |
| ра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем |
| тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему |
| стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све |
| м и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ д |
| о дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав је |
| ошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна д |
| <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Сам |
| тка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну |
| на смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им |
| ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овца |
| е неколико дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, |
| р се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би мног |
| >Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на р |
| а сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћир |
| то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, ка |
| кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, н |
| ања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим |
| есме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више с |
| ића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ с |
| и су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> |
| ивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе к |
| а!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магара |
| ом јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт пред |
| треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге |
| школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце |
| о ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у |
| ња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научил |
| и попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробуд |
| о ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} |
| ред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту фор |
| <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида |
| ао да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта |
| , пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђ |
| О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и т |
| жда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само |
| гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече |
| лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спири |
| орено непријатељство, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп- |
| свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме ни |
| хата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама |
| уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и ко |
| надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још в |
| описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фра |
| обијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се д |
| акле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> < |
| је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-М |
| своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он ка |
| с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сид |
| мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, д |
| ојој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за ст |
| јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кол |
| (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом с |
| чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову ко |
| помену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> |
| ље удавио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, |
| бом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изи |
| гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-С |
| срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу ж |
| егао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек о |
| о расцветана румена ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко ста |
| о око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне ства |
| bSection" /> <p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побо |
| а месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није |
| > <p>И једног летњег дана — осам година после испричаних догађаја у претпоследњој Глави — путов |
| е дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па оку |
| <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева старосватица пе |
| о, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно изл |
| женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре изл |
| рикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дува |
| Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, ка |
| unit="subSection" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше В |
| кућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перј |
| ам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенул |
| , па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мил |
| шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко о |
| иним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, к |
| p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће |
| !{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој ниј |
| говор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако |
| осподин-доктор“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и ч |
| у која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> |
| изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцк |
| пођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кро |
| „столпом православија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха |
| ела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Т |
| мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док |
| г свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто вр |
| Па и малочас споменути клавир купљен је после три четири такве учестане несвестице.</p> <p>Ето |
| је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о ј |
| ио.{S} После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} |
| Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Службеница!</p> </div> <pb |
| n" /> <p>Јула је жалосно проводила дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био накл |
| натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио |
| да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је |
| ирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— |
| е све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени пос |
| једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и |
| шмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиниј |
| е празна.{S} Укућани седели испред куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима. |
| о лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, так |
| “</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да раз |
| само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је м |
| тару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида зај |
| ко се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, |
| ругој рапортирале што је која дознала и после разносиле врло савесно и ревносно новости по селу |
| ра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде на |
| освештенству; Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо ј |
| лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши |
| нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа иш |
| е несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Ц |
| описати, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. |
| очне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с |
| век мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — |
| отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ |
| име пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану досадни, ј |
| ног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотри |
| утила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габри |
| једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** ни |
| на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да за |
| срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како |
| и, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а ос |
| ку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си |
| шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дан |
| ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па |
| како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је т |
| кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознава |
| у ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке. |
| оре чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти свој |
| дне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, |
| је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задр |
| наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па |
| А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најж |
| е се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз |
| у.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп |
| омшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону |
| ледају као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре |
| ан се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи з |
| кујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> |
| ога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се |
| са.</p> <pb n="338" /> <p>— После, мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворењ |
| ше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пит |
| о човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче |
| е и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перс |
| то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о.. |
| ла, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb |
| ilestone unit="subSection" /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Ос |
| кама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као <foreign xml:lang="la">corpus delic |
| ова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета |
| ојаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га |
| лазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натаро |
| домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињо |
| равио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији: |
| Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарл |
| сам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим гро |
| а једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди так |
| аје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу |
| чкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру |
| а као калајисани.{S} Родитељи су обично после заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због |
| је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете глед |
| што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари |
| ич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, д |
| те за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске |
| /p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберн |
| смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и бе |
| и; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље |
| него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у ку |
| сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за и |
| ко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао: |
| млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по |
| ру.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ изв |
| eign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, |
| девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по о |
| није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у уш |
| удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а после су се |
| о и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о т |
| гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је ски |
| <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>После једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући |
| : „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S |
| а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан |
| је још комшија комшију преварио!</p> <p>После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да б |
| пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S |
| чка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде опет играње.</p> <p>Старији и не ус |
| узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, |
| е су годиле расположењу његовом.</p> <p>После овога састанка врло су се често састајали и разго |
| е и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, после послате тужбе, отворила се грдна про |
| аше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Ј |
| амучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а |
| ра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и реши |
| p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То ј |
| исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења и састанака у башти н |
| у-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпо |
| аво тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158" /> прашина |
| 8941_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржајем својим за чуд |
| мастилом поправљеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бав |
| ла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће |
| пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат речник |
| тају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере |
| ! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах с |
| , којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за кис |
| le>Работнике на мору</title> или <title>Последње дане Помпеја</title> или <title>Преходницу</ti |
| тила са медених колача <pb n="36" /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је |
| баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и пр |
| ише говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је б |
| а, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од послови |
| визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господ |
| труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њ |
| тну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> <milestone unit="subSectio |
| први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су |
| а-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пу |
| и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у |
| да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} А |
| вне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговор |
| иро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли в |
| ам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова.</p> <milestone |
| ље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним колима седе две прије, г |
| наплати за сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хте |
| њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала и |
| у-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је бил |
| /> и заблагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега овога донета је |
| ритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — |
| а рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог д |
| S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, које треба да пос |
| не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о |
| вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спа |
| еотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ово м |
| а а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рож |
| и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> <miles |
| али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, |
| и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, |
| и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу не |
| се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом |
| елу, у разном душевном расположењу и на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њено |
| ући се све крајње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <mile |
| м да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо зад |
| ад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру по |
| ...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да |
| утра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <milestone unit="subSectio |
| </p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по пр |
| де!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба |
| о гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — |
| е Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138" /> иди п |
| поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ретком б |
| је златна и умесна она позната народна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> |
| зан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрс |
| је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; |
| <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село |
| м (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче |
| а тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обич |
| раво наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p>После |
| икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“< |
| — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с |
| оћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та |
| а они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Пе |
| десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се |
| лашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућ |
| изу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — вик |
| а Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу |
| то тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад чове |
| спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад |
| о!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко |
| за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и к |
| и, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћ |
| досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p> |
| понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, т |
| узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то б |
| , нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко |
| а Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте |
| ефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати о |
| је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар толицну чашицу |
| лахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одб |
| намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље и с |
| приличи поповским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> <p |
| послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог н |
| би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госп |
| нски ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да |
| p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућ |
| ира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином |
| кве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему |
| свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних придика) да уло |
| аспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула |
| ина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећ |
| то, што сам се <title>Часловцем</title> послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, ле |
| еварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</title>, па он ост’о без |
| лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Све |
| </hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драгановић, <pb n="22" |
| вој горњи капут који ће овој мало после послужити као <foreign xml:lang="la">corpus delicti</fo |
| ви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима о којима се сувремена к |
| данпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бо |
| , па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост |
| висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше коло |
| ви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то |
| хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „ |
| ђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче п |
| днако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку! |
| “ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Ју |
| сти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али |
| ушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез т |
| кој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један тестамент његов, — замерићу |
| амент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га з |
| .{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао |
| таре философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb |
| ај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он узме она д |
| нако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубит |
| ва га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{ |
| ато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти с |
| уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог п |
| него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Б |
| јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о к |
| али мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу |
| ви разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју ј |
| } Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, |
| већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. |
| ени идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и прес |
| а на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Мела |
| foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ |
| давати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не см |
| ; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену слан |
| вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ |
| аких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фа |
| и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли д |
| послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажа |
| е одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како |
| јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам к |
| здржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а |
| а и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим с |
| Све, све се променило; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} |
| ко вештица у том и околним местима, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али |
| >— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ва |
| , који вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвра |
| рем Давидом: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвра |
| iи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту ч |
| невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с до |
| — Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! |
| ед триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а по |
| пширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жен |
| олова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описив |
| , и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign xml:lang="c |
| на створења, помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је сваком |
| са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене |
| о у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут |
| поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко сед |
| ак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гос |
| је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне реч |
| а дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који |
| е?! — рече радознало гђа натарошевице и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, |
| ако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и |
| стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране |
| пан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натар |
| са живљим и интересантнијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била |
| ери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) |
| ок није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину запове |
| Календару и тако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“. |
| за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А гос |
| НАЕСТА</head> <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главу |
| ћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве |
| у:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l |
| ља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп |
| ји после обично код паметнијег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издеклам |
| своје темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерс |
| адава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за |
| о чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</hi>... јест, <hi>прота |
| и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берб |
| зећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне |
| , средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад у |
| от.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и |
| , немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му ск |
| ксутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</ |
| дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души |
| а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стре |
| у у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то |
| 359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао |
| парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја др |
| гобојажљивим овцама.{S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите вре |
| а, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како с |
| да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, |
| нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви з |
| , а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празничног д |
| ратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знат |
| } Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежном |
| хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између |
| дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту |
| вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ да |
| за) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке |
| вољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а д |
| И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало |
| S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ је |
| соног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци |
| А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што се |
| читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре |
| ар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони |
| а, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ |
| еди за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; |
| , имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n="308" /> <p>— Нема ти ста |
| ша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацује |
| ји се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењен |
| ад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у по |
| апевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења које даје младост и распол |
| тако за једно четврт сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати л |
| ијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} К |
| јим колима испред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђ |
| киде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташ |
| па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <pb n="328" /> <p>Кола пођоше.</p> <p>Тера |
| не шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети та |
| т.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одмо |
| , а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала |
| је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-п |
| ло није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <p |
| е пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> < |
| ...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} |
| и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже |
| други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде н |
| ’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му |
| њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му ниј |
| и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају ово |
| од бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица или стреја |
| S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не |
| нос, да <pb n="131" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чара |
| замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се |
| ких мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душ |
| дије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, |
| е, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог страшног |
| ли гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} За |
| вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — мо |
| списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгле |
| омислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>о |
| прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ |
| бли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакањ |
| су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан спис |
| у и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — говор |
| .</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке бра |
| </p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на |
| га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле г |
| адајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на посл |
| кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по сел |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Бла |
| .{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми ј |
| ) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо |
| } Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (ј |
| ху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису |
| па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствари с једног места на друго.</p> |
| па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мот |
| ж за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима |
| ујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> < |
| е частила дудом.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево |
| рса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна де |
| беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског „<title>Тагблата</title>“ или још боље |
| ара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол |
| ше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! |
| — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно напис |
| Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бе |
| прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и |
| ности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гост |
| то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: |
| јд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама |
| то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’п |
| у прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар |
| зати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најм |
| нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек |
| и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих |
| се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала |
| лања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задово |
| и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па и |
| е прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б |
| ерно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и ла |
| напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал в |
| ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће |
| е така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сут |
| е сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p |
| пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтер |
| л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разгра |
| одаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се |
| >— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> < |
| воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се |
| ла само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има |
| јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и |
| да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да поле |
| е!{S} И-ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} Потукли се!</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се в |
| Инзултирунг!...{S} Потукли се!</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} |
| е треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим с |
| њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили и |
| по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> < |
| ведало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, ве |
| <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја ва |
| сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му |
| : „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате |
| што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду |
| у; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиро |
| есто да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин- |
| а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло |
| како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије |
| њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како |
| господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп |
| ој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом ру |
| дног алкохолом руинисаног организма, за поуку многим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око де |
| које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), једа |
| вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не пре |
| .. бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са |
| вера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавали |
| ге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фин |
| Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— |
| } Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а |
| силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред — |
| мо промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог па |
| му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и |
| ужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин мл |
| вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о |
| и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на |
| а“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив дока |
| анас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле |
| и — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, т |
| ма и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад је зав |
| брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег |
| кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шешири |
| данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је |
| лити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера. |
| рже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прав |
| спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе |
| казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем ст |
| {S} Службеница!{S} Службеница, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља |
| и гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници к |
| у и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају ка |
| да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога |
| Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан јед |
| род, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, |
| ера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и д |
| а!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <milestone unit="subSection" / |
| шчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унте |
| покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к |
| реосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не |
| А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спир |
| а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што |
| </p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сат |
| н региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То му је |
| утра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу |
| илета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше |
| де, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> |
| ком марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> < |
| полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на прав |
| е Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро познато |
| пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташ |
| из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тог |
| , молим...</p> <p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од |
| атка мамо!</p> <pb n="233" /> <p>И Јула поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове кости л |
| фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово на |
| рен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па д |
| ли на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре |
| ет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</title>), као да |
| страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и |
| 6" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро поз |
| безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до |
| и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са |
| ни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb n= |
| ра да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти к |
| дна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници л |
| ети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе |
| — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до |
| ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш доб |
| ила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо |
| пустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а |
| никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први |
| крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели |
| приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе |
| рали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А |
| адика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p> < |
| да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{ |
| лужила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофн |
| једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи гледали |
| оље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за ш |
| и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, ш |
| ли су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо г |
| вади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је |
| руменија него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на со |
| оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она |
| .{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звона |
| — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина |
| а и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, |
| настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први |
| сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О |
| м албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату |
| то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо |
| га метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по |
| е бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Ка |
| и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фа |
| било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на |
| то запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јо |
| .{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила ср |
| ати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интере |
| >— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А |
| "305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — |
| зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Св |
| Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" / |
| .{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе |
| д њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљивији доби |
| — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре св |
| неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси и |
| о вољи од сваке руке па између осталога почешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачв |
| спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији б |
| ло, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп |
| на и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и ни |
| ој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски кап |
| } Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, о |
| ="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, |
| Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол серд |
| је дуго.</p> <pb n="267" /> <p>Настаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто |
| а багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi |
| оне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој |
| госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло до |
| </hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, |
| p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што |
| н-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас. |
| ује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} |
| ди унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, |
| једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пре |
| атка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то |
| оста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро! |
| ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав ком |
| есело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшил |
| теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и ду |
| ебрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је |
| а па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста |
| } Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цич |
| прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих својих.</p> <p>Место је било вели |
| ено поштапајући кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепот |
| строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће ле |
| ела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мора |
| онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако так |
| ститити ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разг |
| као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће |
| <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу |
| солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шако |
| , драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“ |
| {S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп С |
| , ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа гос |
| р на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јав |
| р (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти |
| тације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на прим |
| а грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија иза |
| ли гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> |
| и гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ћ |
| ="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ < |
| е у кући шта треба па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литур |
| ами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, |
| i> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом к |
| њом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p> |
| гоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођени |
| су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о |
| — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре с |
| уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја |
| да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помис |
| може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, |
| преварио!</p> <p>После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде ве |
| Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића |
| још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени ф |
| бриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и |
| тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру пре |
| дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у |
| ..{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипа |
| } Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба |
| S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три |
| на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, н |
| слио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипош |
| записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у |
| давали много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни по |
| а је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често |
| сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федерм |
| и да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорб |
| собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира |
| би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, к |
| спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се |
| на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је носи |
| еселио код таста.{S} Негована и искрено поштована у старим данима <pb n="399" /> својим, ту је |
| тавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере само |
| да се служи подацима малочас споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — |
| Петра Петровића и девице Меланије ћери поштованога пароха Кирила Николајевича био је и прошао. |
| н, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види |
| ’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао <p |
| му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин |
| а је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, зах |
| а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, после послате тужбе, |
| испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, ка |
| и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животи |
| } Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле |
| стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењ |
| приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај |
| и на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепећ |
| ија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао к |
| ења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{ |
| буче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било п |
| , па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, св |
| светољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то п |
| из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметиш |
| ан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од икон |
| влији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чег |
| ело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао |
| ко се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање |
| ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говор |
| и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти |
| њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оста |
| тога дана има од свију сватова највише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону к |
| рез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајућ |
| , Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то н |
| Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промис |
| ред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са св |
| на по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је прод |
| hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињ |
| p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Ни |
| ом капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта ј |
| еж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлен |
| о им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мисл |
| етују и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две или |
| а.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намешта |
| <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња млад |
| рапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и |
| е и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју |
| обом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Кас |
| екако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати с |
| вљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получује награду.{S} |
| жењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свр |
| ри; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, <pb n="110" /> копуни живину |
| hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, |
| пира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, госп |
| и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, к |
| ушевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија |
| ам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хва |
| „Гледај само обешењака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов преис |
| показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од кв |
| по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга |
| њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праска |
| оц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до г |
| е тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} |
| арци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, так |
| срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —< |
| мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него други н |
| б, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим он |
| оправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни љу |
| откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — |
| и обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог д |
| ве сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете моје |
| е је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала |
| од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајстор |
| е јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Ви |
| једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радоз |
| рао на замерке критичара и држао строго правила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, |
| .{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђав |
| љена, остала је једнако (противно свима правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и н |
| осута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети |
| омонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно испитан“</foreign> проучаван је и прелиставан |
| дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А |
| р с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек |
| им вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека |
| ’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} С |
| све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а ш |
| толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодн |
| з паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форм |
| , кад је Његово Преосвештенство Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, па није |
| је. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке |
| ign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S |
| ом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо ос |
| само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p> <p>— Та... знате, чес |
| па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви |
| ле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у млад |
| у за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој |
| — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење |
| } Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедн |
| наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> |
| а лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још да |
| мо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Пер |
| јим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, |
| после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јасту |
| доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, |
| проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме |
| аметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми с |
| а чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожало |
| ина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам |
| , напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана |
| !{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим |
| ваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарад |
| и замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешт |
| има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто п |
| врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола |
| ала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите н |
| о слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> |
| и ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу сваком цуке |
| он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим с |
| а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче по |
| онъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам |
| , нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и |
| <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Те |
| дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан по |
| Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ств |
| какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену |
| о <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то |
| ика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звон |
| е изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г |
| у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једн |
| пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега з |
| аравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; |
| и</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— А |
| по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица |
| руги не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и с |
| испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, |
| био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати |
| него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе. |
| али је то непобитан факат познат сваком правом сину наше свете православне цркве.{S} И један и |
| су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} Не |
| и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{S} И где год је после било прилике, похв |
| е купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикост |
| аједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спомиње ни |
| цом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао и њ |
| ат познат сваком правом сину наше свете православне цркве.{S} И један и други поп из овог места |
| , што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопстве |
| оји, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији црк |
| молио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Сп |
| е марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чек |
| ерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака п |
| адашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вун |
| ће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све |
| ила жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула |
| оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензаци |
| д њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он |
| је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у ду |
| вом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са |
| з кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га |
| ако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и |
| а клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испред куће после вечере и ра |
| раћара, нахерена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачк |
| зици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ |
| ојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде м |
| лек против пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати не |
| сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свако |
| разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; з |
| кинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па зап |
| А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо срећа |
| е има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Велик |
| ајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попов |
| то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било |
| свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а св |
| јоргованима и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ног |
| о, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“</hi>, који пада 29. |
| та баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се св |
| а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на дру |
| ено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће |
| , па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђа |
| } Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спи |
| тидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је свога принципала а овај опет |
| је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати |
| рије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико |
| валили, био резултат удружене теорије и праксе, — теорије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и пр |
| ; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, |
| егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По мало практицира а п |
| рактицира код неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан п |
| ев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га ни |
| ајлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога фазона, мало ће бит |
| ити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде ј |
| до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија исп |
| деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау- |
| а и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви |
| >— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук |
| и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на вре |
| како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, |
| к онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, зн |
| n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти б |
| као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спа |
| му по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шл |
| лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, |
| т. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је ве |
| увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи |
| е побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта ви |
| не почасти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је по |
| амо да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није бил |
| шла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута би |
| буру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љ |
| рећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дв |
| за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> |
| ла у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула |
| а је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег |
| а више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је |
| ко!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је т |
| им стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <milestone unit="sub |
| И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А |
| ве нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, он |
| з која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио. |
| кола попиним сокаком, и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала |
| " /> решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки |
| у од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешн |
| а изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја з |
| у; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту с |
| шном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусрето |
| нији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{ |
| како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу св |
| е капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи |
| лога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га диг |
| е, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокаком и у који |
| олио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио |
| уд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на |
| и се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И ма |
| ишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред |
| право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом |
| <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је заврши |
| она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> |
| иру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео прев |
| најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити |
| ка иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Пер |
| о кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речим |
| една пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако дал |
| нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет |
| pter" xml:id="SRP18941_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, две по |
| је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице |
| ку чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим к |
| задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана |
| присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручк |
| а се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, |
| > морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем с |
| во бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S |
| ле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака гл |
| id="SRP18941_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код го |
| употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часл |
| новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не ум |
| јатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом |
| може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су ле |
| дужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила |
| о тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па |
| лепуш</hi> сама својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим |
| мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој |
| ва, права руина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници |
| Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут |
| т, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа |
| још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги д |
| S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, |
| тан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколик |
| ућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читала |
| па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је оп |
| јати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу |
| одине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, |
| аравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас |
| >— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био г |
| ерака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији нем |
| и већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S |
| омиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у |
| ожјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли стар |
| продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се |
| ажности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бит |
| гоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone un |
| Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамили |
| ануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да г |
| а.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, каже |
| олико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је ба |
| > <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у кома |
| и то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да |
| својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се св |
| , да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним го |
| маду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{ |
| јни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ |
| им: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслањ |
| есеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га ба |
| им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!< |
| авати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се |
| е кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: |
| онских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са о |
| ? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А |
| ного, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Ш |
| ом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели |
| Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну мла |
| ао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из |
| ела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, од |
| а.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и |
| х руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опе |
| ј грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру |
| ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сид |
| узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланиј |
| спричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година бесп |
| снотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и |
| век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не? |
| мо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крај |
| ени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каж |
| ма, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, |
| дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије ће |
| ира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог |
| кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и |
| од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохиј |
| овање са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. |
| врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, ка |
| за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају |
| доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после |
| 2" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето призн |
| рау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</ |
| опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска |
| риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није |
| редити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула |
| ре сте опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, |
| рче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им |
| кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се |
| дине са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први п |
| >— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти |
| ла.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом |
| поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Д |
| е опет почела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} О |
| ли господину Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутр |
| је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од |
| разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку |
| гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком |
| и, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја |
| а и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> изм |
| ајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из он |
| и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> |
| ахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост |
| ад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручил |
| ију једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изн |
| сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта |
| ке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти т |
| крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај ог |
| Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како ј |
| а то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно би |
| свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к |
| га дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену з |
| и, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ко |
| учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица |
| ше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутил |
| вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је ве |
| и само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што |
| окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред |
| т од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није |
| изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја |
| ужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и д |
| >— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>п |
| ругу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута |
| тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми |
| мо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се |
| иђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, |
| штином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капла |
| Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Ж |
| обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначк |
| пећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни |
| арловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога |
| зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да |
| ало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?< |
| 4" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће |
| летворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и иначе преб |
| а и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p |
| ер, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после под |
| не стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосве |
| } А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све |
| и је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте |
| з куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема |
| љавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и |
| сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на ком |
| е, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гај |
| е ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} К |
| ненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капи |
| слиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, |
| после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је м |
| поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, |
| госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже |
| тује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и |
| се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не па |
| коро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а са |
| забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је про |
| ала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешниј |
| шљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим б |
| д Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксу |
| есно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени кл |
| Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар |
| сти показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, ј |
| х до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се о |
| х сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казал |
| а си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi>Збор |
| омшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давно би |
| ’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он |
| тогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити ваша |
| еднога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква не |
| и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна пор |
| о шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још п |
| два малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да |
| лике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Јо |
| е, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама |
| ољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А отк |
| змишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку својих соп |
| ко је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула с |
| ш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му, |
| ко праскала због Меланијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, да није добар познавалац људи, однос |
| <p>— Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — б |
| >— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, госп |
| S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— |
| а врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заб |
| та сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, п |
| ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да ва |
| наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{ |
| последње недеље обогатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога |
| у обријали! — „Ово је или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенција намрштено — или не |
| њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p |
| нас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дот |
| на!</p> <p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефт |
| од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонар |
| еко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збуни |
| у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и |
| .</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало за |
| -Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p>После званичног дела, пошто је уговоре |
| е да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо |
| шану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <tit |
| изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ов |
| новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а |
| е ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се |
| асију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- |
| пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више |
| ива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</title> је превео Ђорђе Поп |
| Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и |
| преведено. <title>Работнике</title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Кост |
| и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару |
| вчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А |
| већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стреф |
| е од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау |
| <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, п |
| не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Си |
| он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, ка |
| што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију |
| ?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> |
| ..</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је |
| је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срди |
| зтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварск |
| готес вилен</foreign>, — рече Меланија прегледајући рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та зд |
| сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и један из ве |
| ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, господин |
| пиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло дост |
| дно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно леп |
| о вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обич |
| осла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукави |
| уд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и |
| Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> |
| , орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, |
| {S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је |
| а а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод |
| а гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и |
| е лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортира |
| е у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао |
| тамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је |
| нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Ча |
| стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да |
| згледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна |
| заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l |
| млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, ви |
| в био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејт |
| три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо |
| викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стр |
| твар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад |
| дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са |
| своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је нап |
| .{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњ |
| ти, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје стар |
| и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па заларм |
| је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта |
| хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно д |
| м, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> предузећем.{S} И он узе тамб |
| ија; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга поп |
| Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није бе |
| ма па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из |
| како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш |
| спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> |
| тигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не јави |
| поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, |
| аорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и бед |
| опова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша н |
| декламује на <hi>словенски</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на |
| ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо |
| сан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је |
| ао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога прин |
| давачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседиш |
| ики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућ |
| барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свра |
| дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре |
| . Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, |
| т година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и п |
| се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је |
| , тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они |
| ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге |
| му љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, изм |
| , па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују |
| {S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Та иди мол |
| д су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам |
| ује Нића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, ка |
| тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју |
| можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сок |
| оле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца мужеског |
| им... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А к |
| прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ћ |
| ша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом |
| шину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти с |
| ту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе |
| а и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и свато |
| Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, д |
| ћује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <p |
| ндо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, |
| А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и п |
| ругих заслуга, <pb n="15" /> него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на ф |
| је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином |
| јку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док |
| ла!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је у |
| чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу п |
| голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, |
| распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{ |
| ругим речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p |
| се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.< |
| комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} |
| огле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сија |
| .{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађал |
| ало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероват |
| приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), |
| тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> р |
| есто обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта нап |
| л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље кућ |
| оп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Он |
| а у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне так |
| на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота |
| само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пил |
| аучила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје са |
| ала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо |
| геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино |
| и прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату... |
| и није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне |
| а скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је |
| аје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком |
| hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> |
| >Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Ј |
| пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се |
| па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о д |
| једаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се од |
| и изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баб |
| ’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један п |
| дам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мам |
| о.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, |
| ... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прих |
| -Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер |
| чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вел |
| ла.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за |
| авлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка |
| га и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на |
| уља од српског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана и |
| жав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о |
| ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут |
| јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та т |
| се му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене бл |
| } Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Е |
| Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце ус |
| us delicti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па в |
| под руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе зам |
| есму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и |
| ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља м |
| а.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да |
| а. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми |
| S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођи |
| p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. <pb n= |
| о и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да |
| старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог п |
| или глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та г |
| к (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси |
| тим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговара |
| i>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде |
| Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p> <p>— Та... знате, чесњејши господин’ |
| адежи, управо <hi>Омладини</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и |
| м, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу ви |
| едмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дан |
| Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли |
| <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} Али |
| ху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и сил |
| ог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које су га затицали крај књ |
| углих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, п |
| а рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше ј |
| га, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ћ |
| а <pb n="285" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прили |
| очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету т |
| ли смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да |
| осао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан раз |
| ом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То |
| се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, да |
| д тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и |
| ављам сада фантазији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако пре |
| имали какав — роман), њима остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутк |
| це, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представит |
| {S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа |
| старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му ј |
| е нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени клири |
| и, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Са |
| а!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на ме |
| паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о |
| <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се ме |
| о знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p> |
| таве себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером описати.</p> <p>Толико само дода |
| је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб |
| > и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима чудесно рођење Хри |
| ести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима, скида кобасице, суве језике, швар |
| , што закуца пред дрским <pb n="166" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека пол |
| ријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп |
| ом шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикав |
| после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љубав |
| ов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, знао је, да |
| осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о ц |
| то на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо |
| случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро от |
| б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бр |
| n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреж |
| са подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} |
| /hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За |
| ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може |
| таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћ |
| S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у свато |
| у слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп н |
| д би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би |
| !{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала му је све др |
| ио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и п |
| .{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по ше |
| за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је пра |
| е’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп |
| д куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreig |
| gn></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа |
| а и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кре |
| ислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> |
| е дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали д |
| чије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се |
| од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И |
| пљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечке |
| ац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом |
| подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кр |
| оворожденог младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и |
| и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевица, — него молим в |
| леда у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> < |
| еди мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сат |
| собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; је |
| д мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — |
| г ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — одговори |
| ш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године |
| /l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{ |
| </p> <p>— Збиља, господин’ Петровић’, — прекиде га Меланија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— |
| </p> <pb n="56" /> <p>— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове крас |
| давно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар |
| и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви ра |
| ојој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габри |
| .{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, |
| е таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, |
| тања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци х |
| Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног п |
| >И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погле |
| , нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него о |
| е знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни д |
| унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној |
| њу прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. <pb n="370" /> Фрау-Габриела је |
| ру, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању пр |
| диво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповед |
| ајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда до |
| Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{ |
| ирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, који је в |
| е, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су изма |
| онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} |
| ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разгово |
| На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дув |
| ов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је ј |
| S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у |
| S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по |
| ам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на ј |
| мија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи |
| е интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му в |
| ју.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb n="72" /> платна, пр |
| ’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хо |
| е нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два д |
| шилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места в |
| сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера п |
| стао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућур |
| pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добр |
| поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p> |
| ељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе б |
| ји живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене п |
| hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим |
| S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиб |
| или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да н |
| дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно њ |
| си баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола с |
| се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми так |
| е кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то мес |
| ју и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га пр |
| омаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласт |
| исле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па |
| фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на та |
| коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новос |
| је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују д |
| онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, |
| рудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћ |
| S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенција нас је на |
| о кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало |
| викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путе |
| мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући |
| > <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и гос |
| — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је |
| ’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — |
| ти, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној це |
| , а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се о |
| ке баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> < |
| нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се ус |
| би (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав |
| рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — |
| лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на ме |
| е одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па |
| ицу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чиз |
| птање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о |
| једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече- |
| , газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала |
| Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спава |
| а, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где |
| , да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, |
| исоко до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се |
| /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је |
| Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p> |
| ром и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима, |
| о да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак и |
| овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Завета, како се отима похо |
| е ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају |
| од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих |
| иле за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све по |
| ад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово п |
| : „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, |
| поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сид |
| амо штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремим |
| е, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помр |
| знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> |
| тра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; |
| о својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрд |
| Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албу |
| мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу |
| њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, п |
| ашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са ов |
| Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да |
| је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се с |
| ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те |
| е, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и друга једна баба |
| рци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојан |
| устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и ст |
| је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши |
| нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то |
| !...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за |
| шло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, п |
| ти мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е |
| нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n="236" /> се о свему и од |
| било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која |
| опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала |
| својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду ко |
| ају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и ост |
| има су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и ту |
| , само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера |
| видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, |
| вилно испитан“</foreign> проучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан р |
| го и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и певушио их, |
| рај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много живље нег |
| > господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по сел |
| ве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако н |
| ко на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са |
| ла исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свег |
| стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењ |
| ад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стен |
| а послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, ме |
| и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео мл |
| жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} |
| по, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћину који се целога тога дана труц |
| убав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да |
| <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је |
| ити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше. |
| а је немоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потреб |
| Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином <pb n="253" /> питању, — па... ето тако |
| ао... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште и |
| не да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи |
| Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темпераменту.{S} Један се љутио к |
| о, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предоми |
| ’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да |
| је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стад |
| де. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се |
| ила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Пер |
| јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био |
| реподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — |
| ), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и |
| ена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... д |
| ир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге к |
| одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско |
| чекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре ( |
| тако што није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно женских.{S} Он тера |
| ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) п |
| нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствари с једног места на друго.</p> <p>— Што |
| су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса ј |
| се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него у |
| о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Пе |
| рам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево |
| ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам |
| акћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у ч |
| она.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Београд</hi>, 189 |
| је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред |
| !“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, |
| јање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодница</title>“ господин-Перина, остала још од онда. |
| ј је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула |
| 82" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без цркв |
| вештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А |
| рсом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Епископа у Темишвару, и како |
| — Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је с |
| А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложенога <foreign xml:lan |
| а конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -вее |
| за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже о |
| <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве |
| заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство: <foreign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ з |
| во баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој |
| то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час м |
| ке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са свим |
| га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, |
| .</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на ми |
| е и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посав |
| е мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика правио каноничну визитацију по |
| аду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, господин владика — Екселенц...</p> <p> |
| је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство није остало неприкосновено.</p> <p>— Ај |
| који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се < |
| и измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} У гневу свом, шта је сам |
| једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз |
| аве, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржала се тамо подуже и после подруг |
| он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенству господину Епископу.{S} А кром тога, мор |
| роти или коме другом него самом Његовом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужб |
| с у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку није |
| ла нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и пре |
| тропар шљивовици: „Пресвјатаја мученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друго |
| ош једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ни |
| у не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, после |
| е поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме |
| рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му |
| на је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом |
| Или удара у тамбуру, <pb n="138" /> иди преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца ри |
| даје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="228 |
| </p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ј |
| о, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао му неке |
| S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу ко |
| е читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије.{S} Меланија је |
| стали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и забора |
| а тако добро познати тропар шљивовици: „Пресвјатаја мученице препеченице.“ Пио је он често и са |
| ле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спр |
| наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, к |
| ојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено поштована у с |
| чера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је сасл |
| ад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се провре |
| те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп |
| је л’ —?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гр |
| — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде д |
| ју“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају кр |
| па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде |
| едан недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</ |
| Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л |
| жеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била |
| тол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је |
| тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> <p |
| ака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>т |
| Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ пре |
| и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедал |
| Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S |
| амину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања |
| S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према |
| а ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш нај |
| ивни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на с |
| само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана |
| > <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, ко |
| д недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизм |
| од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт |
| у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу |
| да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан |
| м их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— А како то да раз |
| облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> као |
| , који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари бл |
| >не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’т |
| као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто зап |
| себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да с |
| је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледа |
| 3" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо о |
| о...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, |
| оди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожуриц |
| итају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком с |
| крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још |
| се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они |
| које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галант |
| душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле др |
| наш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде је |
| убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиниц |
| осам година после испричаних догађаја у претпоследњој Глави — путовао је на коли један млад поп |
| <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају, — ве |
| е лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши по |
| испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега седеле су радо и |
| башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала руме |
| је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да док |
| ња и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана, па и она, |
| доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, ко |
| це — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живи |
| " /> додиривала образ Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му |
| сао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; |
| лоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p> |
| дна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример, својој ћерци, да ова буде |
| сумљиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, |
| > <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам ј |
| и госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било. |
| ао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао ле |
| e> Лаза Костић. <pb n="111" /> А <title>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има једна кра |
| оследње дане Помпеја</title> или <title>Преходницу</title> коју је издала Српска Омладина.</p> |
| Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је |
| супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтел |
| и и разговарали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ н |
| рлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До повра |
| украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих други |
| дим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули сл |
| ретекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотил |
| арали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко |
| аком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с |
| што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је бил |
| мално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можем |
| је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадиј |
| нуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже |
| с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало виш |
| у или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су |
| о на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Р |
| живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је т |
| о; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Пом |
| ли кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венц |
| аш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му уне |
| рочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад |
| <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја слад |
| о по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прил |
| носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у |
| до је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n="16" /> Орестију ковача, |
| кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око с |
| је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим з |
| томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> < |
| се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У ку |
| ун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па с |
| , али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се |
| домислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп |
| вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ шт |
| је признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, к |
| , а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман ка |
| ка ствар, познавајући конзервативизам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Га |
| бивом им дечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које |
| Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило правос |
| је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како к |
| њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и |
| цирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си |
| {S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на |
| а маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, |
| аћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне |
| га младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад с |
| споја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Мел |
| иш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Т |
| иснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога ж |
| т гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то |
| јајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то ниј |
| у не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А шт |
| венчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и кор |
| послужили (и поред свију онако повољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је |
| ће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што б |
| уди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу г |
| икако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми тр |
| та, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „ |
| се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да |
| а држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и |
| ица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем о |
| ша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило |
| ми.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски з |
| а зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шацино |
| ловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> |
| ш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и л |
| истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је њ |
| Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, н |
| /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих вол |
| аже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу. |
| ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобровољена и задов |
| влији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак нег |
| аком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — |
| оз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна |
| очари.{S} Остављају раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то |
| етку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кр |
| ст!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај |
| зију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учите |
| још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне н |
| ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Мелани |
| редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовит |
| ори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшал |
| ве прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <h |
| док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је уби |
| д квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само |
| i>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — в |
| {S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, |
| љиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна пос |
| </p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газдинства! |
| је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а |
| е не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као |
| престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутрашњој киселој ч |
| све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћину који се целога тога |
| алена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што |
| ијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не пл |
| >— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш |
| <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, |
| слова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у ве |
| S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, к |
| у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, |
| ш: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде с |
| кажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ |
| ш само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!! |
| м не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео |
| иц.</foreign>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, |
| и зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, д |
| , брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што |
| да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинск |
| ралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и т |
| тељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле тво |
| а бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, |
| Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет п |
| умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва |
| е одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} С |
| .{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина супруга!...{S} Милостива. |
| он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ |
| , и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, ко |
| оспоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођен |
| рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после |
| је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, гос |
| а на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ з |
| им плавим очима, својим искреним, вазда пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше више д |
| /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотаро |
| же бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, в |
| за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Пре |
| и!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично п |
| више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја пок |
| или а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша |
| испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осе |
| ако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спи |
| а, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пант |
| ни несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном |
| од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван |
| о и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен г |
| е опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш шт |
| гом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати м |
| рекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запело |
| а ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="1 |
| да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се |
| им најпаметније тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, |
| ма малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гип |
| ко и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је ме |
| ге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплака |
| мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се |
| теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе п |
| </p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија ко |
| Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам |
| дмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике |
| у плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема он |
| } Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, |
| {S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао д |
| а!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лу |
| Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је |
| ворити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и п |
| еном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За т |
| , одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од ж |
| “ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, |
| емо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викн |
| , који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из |
| ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па уз |
| ирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека |
| би, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примач |
| ; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, сл |
| арош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у д |
| ом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перс |
| и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га |
| вети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сах |
| а кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њ |
| вно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, |
| живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда |
| >Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, |
| е, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — за |
| се они разговарају <pb n="48" /> имаће прилике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија прост |
| м вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, |
| Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запури |
| авославија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а ви |
| џија кога су били притворили због крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а |
| и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једног маторог кусог п |
| високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест годи |
| као дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278" /> заостале му неке ситне сачме и |
| . — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и саопштавале једна дру |
| а за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад об |
| S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако с |
| осла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на со |
| су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на |
| лику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} |
| д је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, |
| то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, |
| рез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако по |
| ташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, је |
| једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем? |
| спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо |
| попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па је |
| вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са т |
| вио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узим |
| нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метну |
| и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> |
| , па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрс |
| и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или хулане |
| , добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А з |
| Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није ника |
| ити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих |
| ро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме. |
| кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истин |
| па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом м |
| а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <p |
| омцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи мн |
| па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру |
| у је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из се |
| а то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква је Ј |
| га?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n=" |
| које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: „Где и |
| бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом ста |
| а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без по |
| ије мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</ |
| расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У пес |
| они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, које треба да послуже као при |
| погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, |
| гранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по под |
| широм му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до ко |
| <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао |
| зговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног з |
| шао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира |
| заволела тај језик изображена света.{S} Прилично је изгустирала немачки језик који гђа Перса јо |
| одина радо чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајл |
| ој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb n=" |
| ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте |
| у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем |
| у очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> д |
| Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повик |
| а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нем |
| е, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложенога <foreign xml:lang="la">corpus delicti</fore |
| , јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{ |
| у-Габриела одобровољена и задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипа |
| м поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; |
| е код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} |
| којаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од |
| сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капи |
| лоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно бур |
| ерету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере |
| ски али невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица изв |
| већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, ј |
| ј, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, |
| ту сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије.{S} Ме |
| деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин- |
| ицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе |
| иста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо |
| ле сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, д |
| а бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{ |
| д боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ам |
| ди газдинство, да претходи примером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућани |
| наје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико |
| нусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у ав |
| — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi> |
| сузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, грдну св |
| ко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру иноверних попова; |
| " /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се |
| шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе |
| ј је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне |
| вским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, |
| ица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом |
| ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Кад |
| удовац на пример, има домостроитељку по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом на |
| о око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло |
| сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сид |
| овољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако нес |
| } Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, |
| азда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре ј |
| посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери та |
| гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног |
| њу, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло пл |
| аметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она |
| за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца ј |
| е с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита п |
| етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је све то л |
| дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће |
| није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о је |
| з разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе н |
| је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде |
| уина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, |
| кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, |
| ан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што ниј |
| ди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одла |
| >погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се су |
| о захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само |
| обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној |
| тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" /> свој |
| Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, |
| иктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни гла |
| </l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало |
| али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Пер |
| опа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског |
| uo ante</foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разл |
| ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што |
| е још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у целој ов |
| жемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и |
| или, да још једнога <pb n="285" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и гос |
| умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогај |
| " /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, зн |
| ... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребр |
| ријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, |
| ем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n="313" |
| S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно д |
| о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек |
| нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђав |
| л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништ |
| ебљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толи |
| > <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n="308" /> <p> |
| мате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, |
| е насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе н |
| леда га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ |
| вима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменутих пошто |
| о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелиј |
| аква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести на ср |
| лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! |
| ове хорнодле (назване по некој швапској принцези удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и |
| ред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А ш |
| hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,.. |
| е к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна |
| мим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па |
| је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим |
| гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клања |
| ио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и распо |
| сваког празничног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша |
| {S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се |
| по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципал |
| му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> <milestone unit=" |
| тка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> <milestone unit="subSection" / |
| пала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Је |
| огођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у т |
| ућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста м |
| а страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику |
| оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пако |
| ец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је |
| ала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој |
| о, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, |
| ишта; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала |
| одим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, го |
| старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам доче |
| им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које |
| и садашњим малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто |
| , баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из |
| ојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} |
| ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама ис |
| то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње |
| живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која |
| веда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих |
| иге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу ил |
| и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још давније ствари, из времена кад није било |
| о је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки јо |
| лветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о сил |
| ћом опет приповедали о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царство, и како са свак |
| ак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној |
| ло кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, о своји |
| оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не |
| а удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је п |
| и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се иско |
| же само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком! |
| ице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пуну једну |
| n="376" /> <p>Ту је, тако помажући им, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непозна |
| о није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бе |
| т седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној баби, како |
| асова.{S} Тога истога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о том дога |
| ом, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са |
| и у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси |
| место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслу |
| амтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о С |
| та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, а |
| ба под Патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Рако |
| а све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити оч |
| ећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у |
| /p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она |
| Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу |
| ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p |
| ених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг |
| >У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} |
| се оженио својом садашњом супругом.{S} Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су с |
| АВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габр |
| тог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. <pb n="370" /> Фрау-Габриела је дакле ово |
| па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашл |
| њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и |
| дао много нових и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од ј |
| а и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живкови |
| ас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и б |
| ње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о негда |
| вуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Приповед |
| ио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли зак |
| ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у |
| уке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида |
| се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда за |
| p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти |
| јте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Т |
| ...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица по |
| ша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да н |
| приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико са |
| тити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога истога д |
| је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title>Карловачки ђак</title> од Косте Рува |
| у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се п |
| lepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМАЦ</p> <p>СР.{S |
| аљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, није н |
| и било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, |
| о, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су |
| га дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} |
| часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су |
| јмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и ниј |
| скочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља, то је |
| страшније и најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је к |
| нети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа |
| е боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне п |
| а на једно његово питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана <pb n="389" /> изашла у |
| којој је исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења и састанака |
| црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перли |
| тински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из д |
| прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера |
| е сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака ма |
| поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спр |
| нско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — |
| а улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на пл |
| вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па |
| нодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се не |
| је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, |
| новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, месном баби |
| прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њени |
| ој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — |
| е подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за |
| то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу |
| с доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти |
| ок му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) |
| полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p |
| им тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други гла |
| у, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружи |
| ље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Пе |
| илних пантљика као слободно међународно пристаниште од барјака на <pb n="10" /> разним ескадрам |
| , на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један тестамент њег |
| е касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било |
| адија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку |
| ронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио |
| бавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пиј |
| ању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, т |
| их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем све |
| — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се |
| и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе приликом просјачења па га поп-Ћир |
| ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу |
| <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повр |
| а не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће |
| фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{ |
| нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај зам |
| >— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — |
| наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p |
| Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у т |
| к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и х |
| му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по тр |
| сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови нови |
| гу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше |
| рвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера |
| >— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— .. |
| p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица у |
| човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ни |
| се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара |
| опа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> <p>Мал |
| сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју |
| и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накарадним српским језиком и уноси шале и |
| љиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носили кур |
| јни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света. |
| > <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе П |
| и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много кр |
| броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} |
| он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељ |
| а и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек |
| ају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек сврш |
| г искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски п |
| и му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их |
| за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, нег |
| масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али |
| ца и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана с |
| му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано к |
| притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију.. |
| у, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, стара |
| /hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанил |
| знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали па |
| кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке с |
| утра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлинговане сукње за р |
| Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком |
| ен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ватре |
| , одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице |
| ва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> < |
| — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њег |
| ду... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, ал |
| аори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца |
| !</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... са |
| > <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа |
| и и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непо |
| -Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоћ |
| брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине |
| ом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада ј |
| „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о |
| нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="26 |
| тавља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цве |
| другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бог |
| њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о мог |
| оворио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш |
| и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право та |
| а се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефи |
| од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним н |
| кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Дома |
| ца не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госп |
| апоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни не |
| го и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробуд |
| и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, |
| — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— П |
| Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p> <p>— |
| од ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин |
| да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се н |
| оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S |
| гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина ми —</p> <p>— Ш |
| здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш |
| правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, доса |
| гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад с |
| шких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да до |
| после послате тужбе, отворила се грдна провала између једнога и другога попа.{S} Никад више од |
| од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима |
| есносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нар |
| имо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, м |
| .{S} И једна и друга забринута попадија провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај |
| и!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Г |
| како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{ |
| би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n= |
| с па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нов |
| , ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно п |
| кадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, |
| ја трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у к |
| ад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче |
| .{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у св |
| хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а Мелан |
| unit="subSection" /> <p>Јула је жалосно проводила дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јо |
| рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кер |
| во задовољству и уживање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{ |
| ече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно пл |
| — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— |
| поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост је с |
| ’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике да |
| а ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смир |
| ти нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макр |
| ту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па |
| а рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <milestone unit="s |
| ва ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док трај |
| арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја |
| квог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му |
| ши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако он |
| ћу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је гре |
| а ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко в |
| што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једна |
| дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али дана |
| Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, |
| ла, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— А |
| још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју лонч |
| hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја |
| да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те се |
| и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита |
| ива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако с |
| трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка |
| рена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор |
| мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дун |
| Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пу |
| бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике |
| а прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попа |
| 8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћ |
| издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђ |
| то је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бир |
| S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>За |
| ао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кре |
| аму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се |
| ачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула о |
| </p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавал |
| о извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показ |
| >— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p> |
| гообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридо |
| лима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је био пи |
| >Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали ј |
| и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоћ |
| паду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на пл |
| добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се |
| јд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ |
| гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужнос |
| е, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим пут |
| е на излазу из Епископије, него заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком...</p> <p |
| о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то |
| леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи пред кућо |
| и према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору беш |
| а!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким б |
| катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из |
| ошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{ |
| и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони |
| е међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, каш |
| тара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш |
| паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку |
| о она... <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто |
| ски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и |
| гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча ду |
| и ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад |
| вно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Про |
| ити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> |
| е од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! |
| им — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па готово да и није било све онако... |
| ла него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за д |
| ови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S |
| о и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и најуг |
| ече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа. |
| ни по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, |
| стави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво н |
| зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шо |
| нају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та ма |
| ети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нић |
| опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско л |
| ле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан |
| је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако |
| о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мар |
| па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „ |
| крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај |
| ознат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад про |
| ознату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“ |
| у или полугласно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сок |
| т сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у |
| велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вид |
| /p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај се |
| подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад |
| и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паор |
| ш пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко ваш |
| о строго правила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и вр |
| куле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не паси |
| жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви не |
| {S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито глад |
| мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашт |
| S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на |
| ебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћим |
| гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — |
| i>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Ке |
| путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино! |
| ј ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па |
| разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p |
| ринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће |
| а без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако |
| {S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би с |
| ; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— |
| ло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа це |
| до и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје |
| је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и о |
| чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам о |
| ида се шетала по соби, застајкивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза кроз |
| ила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о о |
| кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем дв |
| прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, ко |
| там сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi |
| кање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресн |
| з топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо двана |
| ра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блат |
| ајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринк |
| ом покривеном, са зеленим шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу ис |
| гла и стала окретати и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је б |
| 5" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло м |
| на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпођиц |
| уца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјезд |
| p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ов |
| зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишовито |
| етња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу |
| је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или |
| је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику |
| коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше |
| — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам |
| ; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас неш |
| а лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Гали |
| о се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам |
| штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодит |
| га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ра |
| очијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; |
| може, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се и |
| нина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да па |
| се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицо |
| л за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде |
| пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у писмо а |
| к под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по в |
| , врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за т |
| само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се |
| ету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Се |
| оте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Гец |
| позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може |
| . поред штрикераја, па запали...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они пра |
| има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасиј |
| л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га |
| Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет |
| бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он ме |
| </p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у ста |
| рилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спал |
| лиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не мож |
| а на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојо |
| ад се разговара, <pb n="183" /> од оног проклетог решета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ |
| 269" /> морате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Ње |
| то гођ ти гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек |
| невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S |
| роклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је ј |
| халтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ства |
| скује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Мелан |
| ам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди |
| ући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице |
| риној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавали |
| hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не |
| о још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како с |
| покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша |
| да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на |
| {S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — у |
| озим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n="286" /> п |
| другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <milestone unit="subS |
| ркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од г |
| ’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући ш |
| шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту |
| цима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се |
| здахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} |
| .{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио |
| м, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафр |
| А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око |
| ка дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гле |
| дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S |
| е јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако ч |
| оје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обич |
| на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p> |
| па.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после |
| одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов |
| бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млад |
| амештене) те да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира г |
| .</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити п |
| Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко |
| сподин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој м |
| аорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака |
| танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај |
| арао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти |
| ио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости |
| о у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте |
| и госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обр |
| чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чис |
| <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече дос |
| но, оплевљено, увек заливено, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баб |
| немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно |
| вала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш ск |
| дим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се вра |
| </p> <p>Све је село заједно са сељацима променило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ног |
| живели.{S} За то време много се штошта променило, само је верност њихова супружанска остала он |
| ћну од времена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посред њих остао још онај л |
| “!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, |
| >Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а пр |
| а хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — за |
| оље и сигурније знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Ст |
| вина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остад |
| бе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и |
| одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наш |
| то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође оп |
| мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо |
| Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, гос |
| кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, с |
| арде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ тр |
| су краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а |
| је рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, дожи |
| , кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога |
| кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о |
| а једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n="214" /> <p>— |
| а собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за |
| тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" |
| </p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — |
| рла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта с |
| уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух |
| бе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог. |
| е а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није |
| певају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око ј |
| да дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега |
| ој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па |
| и!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштал |
| нија, како је једна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас |
| ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду |
| же нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, |
| ко и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S |
| ила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — за |
| доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" |
| а се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекр |
| а се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — да видим |
| остојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како |
| е.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомоти |
| а од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је и |
| врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у висину |
| је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна какв |
| лупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће ви |
| сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што |
| ђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Ид |
| потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ја никад којешта нећу |
| изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S |
| јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу.. |
| једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и |
| , па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезд |
| су били притворили због крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онд |
| и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n="163" /> са оноликим његовим... ал’ шта |
| {S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља |
| о да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и |
| чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела ј |
| ца и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са |
| еал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пи |
| а и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћиц |
| ј не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; |
| лавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак |
| терхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у |
| ој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О |
| о на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек |
| > <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi |
| Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и п |
| адина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немо |
| и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, м |
| о, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели |
| баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад с |
| путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта гов |
| буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејс |
| их руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и до |
| !{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она |
| сљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из с |
| а учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га зва |
| ек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, |
| а још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, |
| није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово неколик |
| ције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте з |
| е шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало |
| будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, дв |
| се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, ка |
| } Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати |
| е твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p |
| тек она стидљивост —</p> <p>— Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да |
| ња!{S} Па тек она стидљивост —</p> <p>— Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад |
| талац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш д |
| /p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки з |
| ало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је |
| крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше д |
| у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогла“?</p> <p>— „Как |
| моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p |
| тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</hi>... јест, <hi>прота-Спира</hi> —</p> <p>— Шта |
| протојереј, <hi>прота</hi>... јест, <hi>прота-Спира</hi> —</p> <p>— Шта!{S} Сида <hi>протиница< |
| сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекину |
| етнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од те |
| Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> < |
| толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} |
| еба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештенств |
| створови пишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се |
| ерса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Ба |
| што досађујеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек |
| ивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у овак |
| носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, б |
| ру дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам јед |
| само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш |
| ква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, |
| ла, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог |
| /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика шта више, мило јој је, али ипа |
| Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у |
| атема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за паповања каквог Инокентиј |
| да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и п |
| и.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве опет |
| зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спав |
| ензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је |
| повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојала утр |
| ијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели |
| оњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, |
| екну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах следећег секунда би |
| ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних |
| а је била заљубљена, остала је једнако (противно свима правилима поетике) онако исто пуначка и |
| о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="3 |
| -Спира</hi> —</p> <p>— Шта!{S} Сида <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно |
| окор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</hi>... јест, <hi>прота-Спира</hi |
| који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с јед |
| е Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу д |
| ланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="20 |
| ти и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш н |
| руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} |
| i> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — |
| еш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; како му се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е |
| ’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би |
| ло воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти |
| искуствомъ правилно испитан“</foreign> проучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сј |
| ске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном |
| МЕ УЈАКУ</p> <p>ЈОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ</p> </div> <pb n="0_6" /> <pb n= |
| прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му |
| тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често |
| а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога п |
| п-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габрие |
| опшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало |
| {S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој |
| а.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас господен на водах</t |
| ј је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} |
| из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче |
| а којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т |
| е опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, |
| мо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мор |
| Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} |
| p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта ми |
| ије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиуму</title>, <titl |
| “</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога |
| своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> ви |
| ту, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије</title> од којега је |
| х —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно |
| критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватн |
| д једнога господара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине |
| ошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевид |
| о један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ ј |
| здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолко |
| то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени н |
| анаћанин <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.< |
| га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што |
| {S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</ |
| е.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с |
| ане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до се |
| побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што |
| пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем |
| н прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећ |
| ога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога мес |
| порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, ј |
| и чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта |
| рела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и |
| кућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те но |
| ubSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута |
| i>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> |
| овом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послу |
| ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним глас |
| Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p |
| /quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет |
| траха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам |
| да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко п |
| да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је пока |
| ије а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређа |
| чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — т |
| мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада нас |
| ротестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n="135" /> <div type="chapter" |
| зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се |
| ртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма |
| аху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158" / |
| о је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао с |
| рави, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’ |
| ме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у п |
| показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и |
| ије, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p> |
| у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, |
| бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — |
| ="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и сада |
| време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора рад |
| буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> |
| н код свију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ им |
| асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно стар |
| кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мо |
| ћу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — памтим како ми је гов |
| /p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра ср |
| то је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „прол |
| кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, |
| >Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а и |
| ’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, с |
| ало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас прева |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не с |
| би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише го |
| ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што са |
| а, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb |
| има неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црн |
| </p> <p>Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што |
| та.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући ч |
| и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ тр |
| у богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно |
| анака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а о |
| но на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна зла |
| раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет ситних сребрних пуцета, око врат |
| били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбу |
| х образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то |
| ТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао |
| одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, |
| једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледо |
| } Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И |
| се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге ц |
| о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су кошт |
| га по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код |
| сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — |
| шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још има |
| а, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво и |
| договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити го |
| ормална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сет |
| одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви |
| {S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, вечерас! |
| </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшк |
| о што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спр |
| нако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да ј |
| рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здрав |
| , божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запусти |
| че Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако |
| оја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси шали |
| није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, |
| ко је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на г |
| е, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мо |
| јао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од б |
| наоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћ |
| онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и |
| , да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Прео |
| S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирењ |
| покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће |
| међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И путник |
| Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — ве |
| обри су... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у |
| сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Б |
| ор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мис |
| н, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зн |
| ла то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обиде и |
| је тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али |
| ко угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S |
| од танког српског <pb n="72" /> платна, пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови ч |
| е попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: <foreign xml:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ |
| то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намиг |
| еленција са наљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да са |
| он</hi> декламује на <hi>словенски</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, п |
| п-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-П |
| дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, |
| тјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: <foreign xml:lang="cu">„ |
| рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, г |
| — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију које је, кад ј |
| ра Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајд |
| Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју |
| ораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака |
| а је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који псују ритске комарце што се ни запа |
| ајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје с |
| домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је |
| е облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А |
| p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса виј |
| после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после гр |
| {S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то згодн |
| рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак |
| јане ритске трске и псовком чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје н |
| добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасе |
| еривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нов |
| р!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана |
| нику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па св |
| пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред |
| рајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде |
| енила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — д |
| свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и |
| p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на |
| <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим |
| ; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи и |
| звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала |
| ли, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не |
| се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете |
| а паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> |
| у, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у о |
| н и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удр |
| сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а |
| познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом |
| то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S |
| еба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске |
| ије читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не п |
| тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али и |
| ем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</ |
| де одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и с |
| едате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђ |
| да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе дим |
| против.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши |
| толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају г |
| и.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и |
| ни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нић |
| у и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> Пролазе једни мимо др |
| ишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; између осталих, завршуј |
| . — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако |
| ти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор |
| калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од ст |
| вно свима правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за |
| , а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само |
| но нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да |
| несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се су |
| вуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац пре |
| све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да н |
| читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чуј |
| а се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> |
| авиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <p |
| ни тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и |
| а, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изреда |
| аливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А д |
| уга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} |
| а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вел |
| и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуд |
| не да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у по |
| ном, са зеленим шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенаст |
| н грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао |
| и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се |
| Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако обичан код свију страсни |
| да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћи |
| на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару Зат |
| д поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и о |
| је! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Ша |
| S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод |
| </p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир |
| и и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не тра |
| н као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао |
| е вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све н |
| ећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — |
| ер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.< |
| је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, с |
| још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано б |
| страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младен |
| , огради га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи |
| ала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се из |
| е нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па |
| ерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и |
| оведају, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, до |
| кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексер |
| трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><forei |
| дмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатк |
| одне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино пре |
| ш по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп |
| и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најра |
| Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским |
| бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.< |
| у као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим |
| а да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотит |
| удом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, |
| S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће с |
| S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шаре |
| вом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне чо |
| може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; д |
| Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за |
| ед на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да |
| рата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо о |
| јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним р |
| л’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <h |
| подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да |
| е да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој |
| !“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у |
| па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволст |
| Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign xml:lang="de |
| раган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепш |
| Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда с |
| ! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испрас |
| оком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — |
| су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишк |
| , кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да |
| е видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћути |
| ао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћ |
| е га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело |
| се тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>.................</p> <p>— Е, фал |
| ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та н |
| лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је врана |
| м ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вел |
| де бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="140" /> А да |
| цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио |
| ену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{ |
| ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Ме |
| се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћ |
| пире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до че |
| ј“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то |
| а и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и по |
| ештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не |
| не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовар |
| p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало |
| а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младоже |
| ne unit="subSection" /> <p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бог |
| нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна |
| ирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар |
| вог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у |
| кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то пла |
| у из Епископије, него заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су |
| .{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по ав |
| ма којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрт |
| рава руина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да з |
| ’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ |
| толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса |
| пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пут |
| у дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из |
| , — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође |
| обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ |
| света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизм |
| и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога < |
| ти овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а |
| а уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија ни |
| диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се це |
| је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба пр |
| расан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и од |
| <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене к |
| т у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови уч |
| своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није потрај |
| Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће |
| {S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај |
| е, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти |
| од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и разговарај |
| p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија по |
| е седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још |
| шке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа, <foreign xm |
| /p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, |
| било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <p |
| о горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута ше |
| ! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи бил |
| Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу |
| Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и с |
| ако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за |
| и домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те сам |
| ати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он |
| на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам гот |
| прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас |
| вару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало |
| а их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се кан |
| нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</ |
| родни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је д |
| пођоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела |
| веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сам |
| е ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у |
| и, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадија |
| ењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија провела је |
| гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред свако |
| д кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и миро |
| етврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише |
| него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверак |
| ере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</ |
| потребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају |
| Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже |
| ... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, |
| дила — склона самоубиству.{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек |
| аки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро |
| е, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој |
| p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — |
| а госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен. |
| а прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{ |
| порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад |
| нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну ф |
| </p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види еф |
| е наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе п |
| ађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати оч |
| и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца |
| то ако нису један уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, |
| ругом крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је ски |
| моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах о |
| hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало раз |
| му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол |
| баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па ч |
| шну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, ш |
| -Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије</title> |
| , а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и |
| ; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га |
| добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ |
| месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега сек |
| аша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на |
| дава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али |
| за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жеље |
| -Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, д |
| ви укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ дру |
| жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин |
| као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви |
| тајали и разговарали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на што |
| е куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује не |
| а на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Мел |
| је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мисл |
| а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољн |
| и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет |
| нпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— |
| другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чул |
| капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори кап |
| лека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако |
| г сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне |
| улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да |
| > <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ |
| д поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом |
| цао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као |
| из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не зап |
| знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то |
| енејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у |
| Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај ког |
| и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољств |
| очице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на |
| , зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и |
| ој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе |
| а Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb |
| због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута |
| а је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сид |
| супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам < |
| ите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и |
| ти; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме ј |
| дарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико |
| ко капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и ни |
| даш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са зах |
| волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене |
| мишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — в |
| рећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једа |
| ог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало |
| у који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путник |
| ише изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али |
| ете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p> |
| уку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сир |
| </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш ко |
| ’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркади |
| нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све |
| оји се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... |
| у л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вел |
| ну.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба |
| >!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њим |
| и?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пруж |
| дија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из ав |
| „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и друга јед |
| — Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; |
| ечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим.. |
| {S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спирино |
| ро-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, н |
| потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се |
| /> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — С |
| </hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мисл |
| сак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас |
| ако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отво |
| уком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се |
| њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа и |
| нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна |
| ола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, која су се пор |
| едном таком сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, |
| не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! |
| ла сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и к |
| пе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како ј |
| како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже раз |
| абама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста |
| <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>с |
| о молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, б |
| увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n |
| њег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Београд</h |
| беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савла |
| опа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господи |
| пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} |
| елујане трске заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете |
| на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице |
| S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао |
| очијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацака |
| трча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ј |
| је него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да уп |
| не курмахере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоск |
| погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} |
| о напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... |
| и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдек |
| стим путем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцило |
| Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он се извињава.< |
| ин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p |
| да, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и |
| те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чу |
| е да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек.. |
| се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и пр |
| > <p> <hi>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој полови |
| разни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како |
| поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш |
| ичаних догађаја у претпоследњој Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући |
| ге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње |
| далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по саха |
| дбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <ti |
| S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровка |
| кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна. |
| у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли б |
| задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је |
| кан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да дет |
| је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо шт |
| вим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мал |
| а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Су |
| вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна ста |
| ола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... ел |
| подин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам г |
| а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спир |
| по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми |
| је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им с |
| ола пођоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајд |
| инску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и |
| човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћ |
| ако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао сво |
| ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: |
| па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, |
| мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразго |
| комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је |
| и торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли |
| кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује Нић |
| ра измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели о |
| пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар |
| ад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ |
| и неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се шт |
| па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> < |
| — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке |
| се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; са |
| ни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мисле |
| ажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} |
| јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих |
| и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имат |
| дврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правда |
| {S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц |
| о кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шеши |
| платна, пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих га |
| тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо св |
| се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се |
| и и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и как |
| за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} |
| хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, нећ |
| прслуку неких тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом и |
| } И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то |
| !</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни |
| поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он |
| о на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова б |
| барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње. |
| овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш кад је |
| не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што |
| добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и |
| Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан |
| ији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и |
| који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћиц |
| ова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ |
| а, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонц |
| помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом пог |
| ; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Зад |
| /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко |
| ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и |
| вљен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шет |
| ва је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} |
| које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо ра |
| пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле |
| и!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} |
| ајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандро |
| !{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да |
| ремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав |
| крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Ве |
| ње. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми |
| вако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа в |
| кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај та |
| кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; п |
| тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речи |
| код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе о |
| њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала |
| ро.</p> <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</forei |
| на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помп |
| ишом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике на мору</title> или <title>Последње дане Помп |
| ба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у ј |
| ем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради св |
| д сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде к |
| ловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа |
| и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четвр |
| упи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што |
| дића, и после да је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прили |
| једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и |
| ини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота к |
| га избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулге |
| коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашар |
| ти да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све на |
| <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му |
| ном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће |
| о да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од т |
| се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин |
| да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опро |
| — Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни |
| о седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешћ |
| а и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је н |
| таве моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа им |
| октерској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиро |
| одним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним к |
| п Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни к |
| веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачван |
| исоком трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на |
| Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па з |
| ужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у |
| роком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на |
| ру; тридесет година трудног апостолског рада у вртограду господњем гајећи и усађујући у срца по |
| осте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ |
| ..{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека |
| д је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дан |
| а, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сид |
| есте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп С |
| а јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и са тих преим |
| га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</ |
| мо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на ч |
| узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запе |
| b n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде ин |
| ио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у рук |
| >— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, |
| н Прота и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилиј |
| медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од б |
| остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Службени |
| и речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају |
| Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно. |
| {S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слат |
| > <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку |
| у. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи поле |
| мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако |
| ати испод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Не |
| ј Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде |
| се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да |
| ет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испре |
| дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правид |
| и уживање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и н |
| е Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није |
| оји се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако |
| >Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тог |
| а у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ч |
| играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, жур |
| баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па |
| а страну, онако тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем чин |
| ихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S |
| као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирур |
| ачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, п |
| чи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува |
| а свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хте |
| а изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне позиват |
| ако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и нагове |
| ах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — ка |
| поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо |
| ти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наста |
| Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами |
| и на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз је |
| Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па |
| и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је |
| су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагасто |
| и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, |
| д једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотин |
| деловала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких д |
| акога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинск |
| него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је одан |
| а, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним д |
| ...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p> |
| у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и кра |
| и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приб |
| баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу д |
| , како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. |
| ој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћ |
| ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју |
| Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остав |
| не баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажит |
| сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни |
| ада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико годи |
| ео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то |
| који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Г |
| узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у пис |
| до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као не |
| дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — |
| по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво б |
| а сапун, <pb n="110" /> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док |
| онда треба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о |
| а, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте |
| о некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде о |
| а узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„ |
| м мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињ |
| реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича |
| и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга |
| беном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одј |
| жи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенс |
| у се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} |
| авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нис |
| анзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог |
| >— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети |
| ла па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> |
| нати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенцима |
| тено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина |
| „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S |
| ао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. |
| >— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а о |
| ега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од ме |
| дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не зна |
| к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више ро |
| ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> |
| икад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А |
| ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ј |
| као испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — реч |
| сен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— |
| — А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колим |
| евај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> |
| n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста б |
| ’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље |
| ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једв |
| Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’ |
| попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај |
| утито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је после четврт |
| ће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад н |
| шишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> |
| ако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамиј |
| ста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ — |
| а румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p |
| д се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... |
| к’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>т |
| руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мет |
| — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта |
| — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комара |
| ослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опа |
| } И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} |
| ладих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је бил |
| мо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита пу |
| обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а д |
| — Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — реч |
| а скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кол |
| и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп- |
| шо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натр |
| <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књи |
| смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашт |
| "53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће |
| ! — прошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шац |
| разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; б |
| цкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се |
| ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена |
| осила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а |
| ола, којима је кочијашио један, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако |
| е.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... |
| а рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Гли |
| метно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога |
| се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="339" |
| ицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку |
| ожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем |
| а спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само је |
| и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда н |
| роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго |
| а која су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} |
| иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ м |
| има на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у |
| учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па |
| е и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред ку |
| кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а о |
| ридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља би |
| о соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију |
| да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момц |
| јући се на огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћу |
| ико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде |
| како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> |
| е им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи |
| ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са гос |
| а —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече радознало гђа натарошевице и постаде одмах много услужн |
| н! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само в |
| етике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ при |
| ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ |
| предан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узел |
| а за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву н |
| <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је в |
| господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колима која стадоше, и р |
| </p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p |
| у.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, |
| ели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом |
| head> <p> <hi>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине поро |
| а накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио <pb n="321" |
| е опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под глав |
| равивши казати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвал |
| , слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од р |
| <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, |
| Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут |
| кирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида о |
| а ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорг |
| ла па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, |
| ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— |
| , — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао х |
| о воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник |
| И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју ма |
| оле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ |
| ошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p> |
| о, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и врш |
| а ону стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> |
| виње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији к |
| умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па |
| е к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, и |
| о од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљуб |
| ају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да за |
| коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викну |
| И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мал |
| на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег суто |
| и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, |
| тра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала са |
| шанкама са дугом косом <pb n="113" /> и разастртом <hi>„Заставом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на |
| или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешт |
| а вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросн |
| баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме с |
| дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачва |
| ло свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} |
| ашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па |
| Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле |
| селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, |
| ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти |
| а, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно |
| лдинија</title> интересантног романа из разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{S} |
| лети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и |
| ека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!< |
| мишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, д |
| /p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, г |
| колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство |
| аћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p> <p>— <foreign xml:lang |
| владици.{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извади |
| затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме ј |
| ги поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни п |
| видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајсто |
| ишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима је, истина, повраћен неки ј |
| ог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи |
| пира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле |
| мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад ви |
| дио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ни |
| го, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био |
| , ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламациј |
| ка!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о |
| <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те ни |
| ој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, |
| ви науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и ско |
| н матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазира |
| учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је в |
| роразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и |
| ошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перс |
| <pb n="48" /> имаће прилике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се чит |
| врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је |
| е ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Е |
| еланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вел |
| буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="1 |
| гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.</p> <p>— Код Пишкелесов |
| се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сид |
| и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају |
| Ја сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео з |
| к, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочита |
| остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила! |
| сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет сед |
| у чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два три |
| откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и о |
| шењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже |
| а, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сре |
| ћа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, |
| би; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула ј |
| ести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори |
| у који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — прекид |
| } А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги |
| ед кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног проклетог решета!.... |
| ју, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и нас |
| <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа по |
| ном.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певај |
| едан фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлингова |
| n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чуј |
| ад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био |
| итејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира |
| враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, к |
| да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да |
| цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па |
| ршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше нег |
| ужи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије.</p> </div> <pb n="23" /> <div |
| их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин с |
| овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Шет |
| устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb |
| п-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, п |
| па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb n="48" /> имаће прилике читалац да разг |
| ког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију |
| тавише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb n="48" /> им |
| о јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа |
| ољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће можда која радозн |
| опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене |
| излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћ |
| ојешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} |
| и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и |
| међу попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој ше |
| ло о свачему испред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па к |
| оварали се о многим разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским |
| у у друштву са ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице |
| деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о |
| } Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре |
| у.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две л |
| нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доси |
| реселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвалили један д |
| ља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, |
| и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је м |
| тем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разговор није им текао онако о |
| но, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— |
| /p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и |
| ућани седели испред куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Разговарали |
| а састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је |
| bSection" /> <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили |
| су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели с |
| сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, |
| жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто и |
| За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падне стр |
| ндрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише |
| јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су донети |
| звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Разгов |
| {S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће не |
| нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да с |
| киде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} |
| ваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор |
| ако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, |
| ш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околним м |
| га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је понудио бур |
| <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S |
| е л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на сл |
| ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови пијуц |
| о јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господ |
| какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве м |
| -комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.< |
| како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере |
| прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни |
| њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жу |
| оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може |
| <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="33 |
| а попови су се разговарали у колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као нека |
| ="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и |
| те још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше |
| е то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и б |
| ксутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, |
| је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} |
| ло! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим |
| ли „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" |
| езом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија мног |
| овест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорг |
| тавите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, |
| евање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и ко |
| рамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето т |
| е, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је и |
| а</title>“</hi> </p> <p>Овај састанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} |
| по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло |
| ли за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У т |
| их редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ ост |
| ом је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је |
| ри осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима.{S} О |
| па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Мо |
| маћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши.. |
| и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је |
| јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћута |
| Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} И |
| ате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговар |
| и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарал |
| уду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова по |
| <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бр |
| м?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпој |
| иву главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Н |
| је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао |
| ени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у к |
| о мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног |
| а је жалосно проводила дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни ота |
| А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; |
| азговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни |
| до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак |
| је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’ |
| >Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је |
| стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па |
| па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако |
| ара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати |
| Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима и архиепископима.</p> <p |
| О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. а |
| е, али који са живљим и интересантнијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А та |
| шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ |
| у што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу |
| пископије, него заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се пом |
| е све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, пла |
| ручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ос |
| га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико годин |
| еђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што |
| S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="30 |
| капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те кап |
| иној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господин |
| појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} |
| плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас |
| t="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него |
| абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о |
| ање врло деликатне природе, па је онако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва румена и |
| бриела осећала неко задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створењ |
| им, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу дом |
| !{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ |
| м!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад |
| о и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохија |
| и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутрашњ |
| и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Прв |
| трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Б |
| е, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, г |
| је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од |
| аком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па |
| {S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила |
| тере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу |
| ника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада таке |
| ове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву |
| небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по м |
| — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским |
| и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла< |
| /hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темпераменту.{S} Један се љутио кад је |
| вих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу |
| нуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и |
| ада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп |
| само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} |
| нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном ча |
| не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би има |
| у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> <p>— Моли |
| и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну |
| аво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, столице, крев |
| >, него за <hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетањ |
| А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћир |
| ла! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где |
| на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека |
| шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпос |
| p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослетку.{S} П |
| толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту не |
| т развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, на |
| извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре об |
| и и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „супружески |
| диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — пр |
| очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> < |
| .{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" |
| пристаниште од барјака на <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина |
| после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим |
| и за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке п |
| е, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће |
| бум било је највише њених фотографија у разним позитурама, изразима, разном оделу, у разном душ |
| ом душевном расположењу и на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици виз |
| еке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти него ј |
| ографија у разним позитурама, изразима, разном оделу, у разном душевном расположењу и на послет |
| м позитурама, изразима, разном оделу, у разном душевном расположењу и на послетку у разним сезо |
| рапортирале што је која дознала и после разносиле врло савесно и ревносно новости по селу.</p> |
| оје пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из |
| ење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како |
| о ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам н |
| hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="227" /></p> <p>Шаца оти |
| је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој п |
| се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила. |
| ти брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари |
| > од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} А |
| Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здрав |
| купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцим |
| јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење.{S} За то |
| е да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло ј |
| њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца ка |
| а која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситније в |
| вића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. П |
| — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и |
| красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја |
| стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, |
| роменити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хлади |
| о рекли — лавиринат женскога лукавства, разумео.</p> <p>Остављам сада фантазији мојих читалаца, |
| к разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ |
| од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви |
| ли поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам н |
| >се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стад |
| иди Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна |
| .{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А |
| био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са с |
| су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title>Макровиотика</title> Хуфеландова и <titl |
| а волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не меће |
| /foreign>, — рече Меланија прегледајући рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар |
| то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га н |
| бе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и н |
| гој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на тре |
| ербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама он |
| то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’ |
| пап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стре |
| S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — т |
| ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} |
| ира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладн |
| и поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на о |
| тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско вре |
| баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна |
| /p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— О |
| ш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки |
| А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не |
| о, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не б |
| о једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фа |
| да опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} П |
| ије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди |
| рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па з |
| из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом |
| ашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне обра |
| дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам |
| ечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Ни |
| само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Раки |
| ена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече го |
| мтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и р |
| че бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Ст |
| /p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе п |
| ао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p |
| ира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; |
| штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћ |
| ти нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим г |
| идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спи |
| } А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Н |
| окак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовоља |
| из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од де |
| {S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица из комшилука. — Д |
| ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па |
| ћо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југови |
| >—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, |
| радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце н |
| зика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требал |
| ћо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткива |
| — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели |
| ?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор пр |
| е пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули славину...{S} |
| , — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином <pb n="253" /> питању, — па... ето тако, от’ш |
| ирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским ба |
| а има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам |
| за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини |
| мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако бог |
| и; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред |
| тор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Т |
| трањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија. |
| кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворе |
| е тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам! |
| ..{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о сво |
| та ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам јо |
| це неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То |
| ле у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, руч |
| јим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том |
| Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат у |
| шето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева лете |
| липова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојт |
| јан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу |
| </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рек |
| ло па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, |
| {S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак |
| закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— |
| — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупило се н |
| даје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. |
| да још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срц |
| хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се г |
| етити свију оних непријатних ситница из ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и |
| ло и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неко |
| вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру — |
| сака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина |
| ’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Таво |
| у баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био |
| егне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десети |
| еки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А |
| , поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макр |
| — ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, |
| зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се. |
| ди, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну |
| особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и пр |
| ти! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратит |
| ки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: |
| гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мен |
| ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није |
| га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре и |
| а њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече |
| е, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи с |
| и, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамил |
| то год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после настав |
| аво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попуст |
| аске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тог |
| ћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из |
| отле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите |
| ур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратим |
| аш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је |
| има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не |
| аочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављ |
| јг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за |
| ано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле је |
| благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разгово |
| > <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је |
| ева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд |
| него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p |
| како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у варо |
| а први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против то |
| да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрења |
| еда у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и |
| шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам д |
| А ПЕТА</head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђ |
| н рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслу |
| им ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! |
| ерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и после разносиле врло |
| тра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не н |
| Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, гро |
| јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шац |
| и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана го |
| ија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="2 |
| тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} А |
| лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни |
| иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или ма |
| Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лет |
| кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи т |
| p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ни |
| говорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точк |
| и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку неких т |
| једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је ви |
| а то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ак |
| ре мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Пр |
| бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад |
| жа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> |
| пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа ни |
| мски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велику зимску ма |
| искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно |
| њски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што к |
| запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, он |
| товима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је би |
| се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је по |
| увика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е |
| ило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређ |
| — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S |
| и?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето в |
| му! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стај |
| лико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— |
| аца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао неку Песмарицу |
| ио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> о |
| м доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да с |
| и волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb n=" |
| епо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена курисањем једнога старога штуцера тамо унут |
| види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем |
| први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак тр |
| ед рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму кој |
| м обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења које даје младост и расположење, а не из ка |
| з неког расположења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није би |
| и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да н |
| } И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је једнако у себи декламовала ту песму и |
| ре је разумела из певаних песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину |
| ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом.</p> <p>После овога састанка врло с |
| разима, разном оделу, у разном душевном расположењу и на послетку у разним сезонама годишњим а |
| , па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило |
| гласу моления моего“</foreign>.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце ку |
| ндере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују! |
| гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра |
| шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, била је п |
| >Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а |
| чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа по |
| Да он чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ |
| } Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заједно продужи |
| т; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део ми |
| биђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски сок |
| није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах |
| та, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други разми |
| ата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на м |
| ига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опе |
| о!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде |
| приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и г |
| врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу |
| и, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!... |
| ј и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, у |
| а хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад |
| ају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава п |
| , па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослаб |
| шавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хв |
| ад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, а |
| оркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{ |
| глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђуве |
| аднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после мајске кише |
| авори се, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па |
| на.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете |
| иво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па |
| била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти царе |
| нати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна дру |
| .{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо доба вел |
| ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све с |
| како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и н |
| Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе |
| <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S |
| <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је |
| е бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је б |
| баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p |
| ађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду |
| о не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или д |
| болело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, д |
| анем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава га стари у |
| је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да |
| ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера |
| рно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши |
| као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p> < |
| у певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулге |
| /p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још д |
| а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S |
| аћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се ус |
| што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n=" |
| ад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; |
| p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио |
| ам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче |
| ...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све |
| е мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње ј |
| —- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па |
| заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још |
| сесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они |
| не намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио? |
| забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи г |
| цом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што казали, два петла |
| Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а |
| јем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, |
| е нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго него створ |
| не, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и ма |
| <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по ре |
| изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Бра |
| о мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А б |
| за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносн |
| ознала и после разносиле врло савесно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва до |
| а шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га |
| т другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb |
| онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке |
| тнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „св |
| — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, |
| адија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па |
| е:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то |
| лији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова к |
| фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта г |
| ло јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да сед |
| ају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они |
| е због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је |
| кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају г |
| презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим |
| пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обави |
| " /> мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га |
| аду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио |
| е све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред ил |
| ве (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: „ |
| " /> <p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — некол |
| дне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да |
| и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове сте ситно,< |
| пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци |
| орисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је |
| ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај! |
| ја су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по |
| мо шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џеп |
| <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} |
| а испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мал |
| , то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати... у т |
| стољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све |
| или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити |
| редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ |
| лији образ.</p> <p>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравн |
| p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело бил |
| у кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу бољ |
| ва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спи |
| чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после |
| ило изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене |
| вега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (так |
| доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом п |
| а.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек |
| блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него пр |
| јали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је нас |
| е. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седит |
| да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди б |
| новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Там |
| му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ |
| ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у ре |
| ’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у |
| ба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, ш |
| поде и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господс |
| гери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — теорије јеромонах |
| Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а |
| дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —< |
| срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја... |
| и’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо — |
| >— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.< |
| т’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi> |
| о селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — п |
| угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> |
| лити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Т |
| с, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, |
| Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поре |
| ао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати |
| аст, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</ |
| риела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како |
| Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то н |
| ер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А ово |
| то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> < |
| .{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потра |
| i> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су р |
| !“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па г |
| ије жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, и |
| а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „ |
| е, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по |
| него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар |
| штво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га |
| /p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, |
| ебацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сид |
| /hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао |
| ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње реч |
| оспоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној |
| аставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и ов |
| оф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређај |
| ано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш л |
| , боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистил |
| бе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман оп |
| ек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попо |
| кусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрв |
| каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на дру |
| рош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени да |
| у, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му |
| ју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Цр |
| ћате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А |
| стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се |
| , а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габри |
| лажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi |
| је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће |
| шењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Добро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добр |
| ала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец |
| адесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање...</p> |
| гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га с |
| стручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату в |
| ало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је п |
| своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} |
| е нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та |
| свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страх |
| .{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо |
| а промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте бел |
| о краћи, „за један кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ |
| је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора д |
| словицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и |
| м разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, сам |
| идети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свет |
| {S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, |
| и, једном речју, господске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо н |
| S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</ |
| ји, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>С |
| алишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лај |
| девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта |
| е, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога лукавства, разумео.</p> <p>О |
| ам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, ј |
| л’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</ |
| ети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</h |
| боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> < |
| оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад |
| нили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, узд |
| Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је оста |
| ло се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај и забадајући |
| рај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује |
| п Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доб |
| лијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p |
| , зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложенога <forei |
| ћ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и баш |
| ваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли го |
| , како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о д |
| ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</ |
| авам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухва |
| не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, |
| у наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад |
| Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} |
| ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а |
| — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље |
| уша да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искус |
| у од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех |
| .{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватов |
| ви,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће |
| то реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Ник |
| као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобоја |
| парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и напра |
| Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</h |
| кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе |
| онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекива |
| ад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде о |
| исмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да |
| грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до др |
| кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n="82" / |
| ено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе п |
| курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво |
| одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако о |
| .{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стра |
| т и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, |
| ли, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван. |
| <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у |
| к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно |
| ало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено |
| СТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који није могао стати у Г |
| вио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и привезаност |
| елу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли |
| S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а п |
| i>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — |
| комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба.. |
| та.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије м |
| > <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше |
| ин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господ |
| ма), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш |
| селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко со |
| оварају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је |
| о.{S} Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Ју |
| кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дува |
| <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида ни |
| лдинија</title>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... |
| 307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано |
| p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врл |
| шта, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненад |
| у, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби |
| да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуш |
| к остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће |
| , снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се |
| и невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гуш |
| </p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због спомену |
| а кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку как |
| осле вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— |
| а ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор |
| ав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ вод |
| ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи |
| сније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, |
| закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклат |
| а пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји т |
| ужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине |
| лабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљен |
| амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јес |
| ромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и |
| ти, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.{S} |
| ала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само д |
| <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина |
| је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код м |
| и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати |
| } Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да |
| егда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа |
| итаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са |
| нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <foreign xml:lang="la">Veni, vidi |
| мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ раз |
| не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а |
| гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, к |
| ш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисал |
| ли госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и |
| е.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог д |
| као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паор |
| постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и |
| речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S |
| , заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслу |
| е теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} |
| Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да мл |
| , к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ |
| дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се |
| госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам |
| кретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцр |
| јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа с |
| вља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја п |
| изнаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него |
| као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомб |
| ре Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви |
| који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псал |
| p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о |
| о и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свест |
| , што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и за |
| није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се |
| уди и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дош |
| /hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрад |
| > <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу |
| <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — |
| оне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћет |
| ладе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети |
| е! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хва |
| кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, |
| ани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку ш |
| Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л |
| ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече радознало гђа натарошевице и постаде одмах много у |
| аске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам ко |
| ити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ј |
| >— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина <hi>Ћире, паро |
| p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те |
| а да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!.. |
| шти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не |
| !</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже с |
| ерси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Ун |
| ин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Р |
| ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А |
| "171" /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати |
| . — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повез |
| } Не знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и погледа га својим црним очима тако знач |
| pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — р |
| Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, дома |
| ац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, в |
| га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.</p> <p>— Код Пишке |
| Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</ |
| —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их с |
| у у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> |
| исам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и |
| х, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> |
| рло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем д |
| само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију |
| ’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шл |
| она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канд |
| м још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела уда |
| , зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој |
| а и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки з |
| осподин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи к |
| олим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’ |
| ’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.< |
| ефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. |
| едај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — |
| , молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n="198" /> једнако нож |
| о вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега. |
| "412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву.. |
| испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши госпо |
| .{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи |
| прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је |
| да. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за |
| арловачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја |
| аћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— |
| куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само мал |
| кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло сме |
| <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата тв |
| ушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раши |
| ела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milest |
| е добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да преск |
| одруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} |
| јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о |
| ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може |
| , к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, |
| и мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="s |
| есет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!... |
| о.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима |
| о! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њ |
| о кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испо |
| у Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Си |
| са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чаш |
| hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и |
| одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и |
| <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћо |
| ђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамин |
| вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> ми |
| p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста |
| чи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није |
| спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> |
| Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је б |
| драге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни реч |
| е мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека ба |
| на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад |
| p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева |
| /p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра |
| } Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — |
| >— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једно |
| два Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, ко |
| што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у ко |
| под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p> |
| <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине неш |
| га у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четр |
| падију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — |
| >— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спи |
| g="de-Cyrl">ум готес вилен</foreign>, — рече Меланија прегледајући рајспулфер, — шта сте то ура |
| та је —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржал |
| ра. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланиј |
| а другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, |
| /foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си |
| рсу. — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том |
| Па шта <pb n="410" /> ради Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на т |
| >— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</ |
| p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габр |
| ло ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о |
| " /> <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му |
| штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — за |
| гом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћи |
| питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар с |
| пет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она ви |
| ...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запа |
| е л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код |
| p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А т |
| дувару.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти |
| олега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде |
| све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> |
| } А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три |
| по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се о |
| , милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво по |
| перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос вр |
| а чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим М |
| , ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— |
| кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола |
| </p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — |
| ију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу је |
| каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, |
| > <pb n="122" /> <p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ |
| о!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за |
| дите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то |
| Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало под |
| м, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу |
| >— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не скл |
| ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљу |
| кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођ |
| н... господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... |
| ђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам кра |
| е се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— |
| {S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и п |
| >— О молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господ |
| ч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-поп |
| виш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, |
| преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и н |
| "179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p |
| м код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрс |
| д’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и н |
| и нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће |
| Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, |
| ..{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио! |
| -Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> < |
| мо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо.. |
| а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га |
| већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриел |
| ољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од |
| да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно |
| ли у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од |
| А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Поста |
| <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилет |
| ило</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и бе |
| ?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те ба |
| Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко ками |
| де иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p |
| век што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија |
| на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и у |
| Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и |
| ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колима која стадоше |
| мо мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И |
| , ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Р |
| окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, |
| та.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау-Цвечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу |
| ве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претвори |
| д једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завири |
| прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, н |
| и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Мел |
| берај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је прете |
| олајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда т |
| Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва |
| о да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кр |
| рчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахат |
| вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори |
| и путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше ко |
| г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену каши |
| оде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крек |
| тера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l> |
| иже види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње |
| знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и ос |
| је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како т |
| а позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p> <p |
| бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије |
| ути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испу |
| раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записа |
| {S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за |
| у ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод |
| било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А |
| ала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив |
| ладић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног п |
| та!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А |
| д ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад |
| го јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог |
| а, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка |
| како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо обј |
| уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> <milestone |
| последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пе |
| суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни пог |
| собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је из истога узрока и с |
| сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изуш |
| а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку ј |
| -Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити м |
| нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечер |
| и инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за папова |
| чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме |
| баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол |
| Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она |
| И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</ |
| </p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да б |
| тала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што |
| ј се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габри |
| питала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву какво |
| Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који |
| бриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситн |
| p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми |
| а другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" / |
| овара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп |
| p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмаје |
| иге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам ра |
| згледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида |
| дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек |
| лим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога см |
| ке господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим г |
| крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{ |
| тер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска |
| ог јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} |
| ју формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — вич |
| га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћиц |
| схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, |
| леће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n |
| ћа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића |
| попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недељ |
| реосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, кој |
| пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после |
| у пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, |
| ила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се изду |
| је нарави а појетске наклоности, једном речју, господске персоне, што рекли.{S} Тако исто је из |
| себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се |
| недеље обогатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти |
| ај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно п |
| и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду |
| овара, <pb n="183" /> од оног проклетог решета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— |
| ; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравил |
| се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и |
| кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију ф |
| и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А н |
| ="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду |
| ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба к |
| ету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство није остало неприк |
| ... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="18 |
| p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до |
| Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о чо |
| јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... ка |
| боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се на |
| ше.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему г |
| је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је |
| на кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и ј |
| А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; |
| им, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што |
| је је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може с |
| бу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацови |
| ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> |
| намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не проп |
| } Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се |
| кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хват |
| попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се |
| марицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код |
| иси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим иза |
| му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, з |
| и ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета |
| а четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад зна |
| (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</title>), као да му очима хтеде рећ |
| мачка књига, тридесет седми хефт <title>Риналда Риналдинија</title> интересантног романа из раз |
| тави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</title>), као да му очима хтеде рећи:{S} За |
| ига, тридесет седми хефт <title>Риналда Риналдинија</title> интересантног романа из разбојничко |
| умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се види да је б |
| Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и |
| чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашт |
| кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само црк |
| ачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш |
| већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тер |
| бавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухну |
| е се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ |
| мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а с |
| ’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева |
| људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докто |
| оси ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који псују ритске комарце |
| итске трске и псовком чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него на |
| једају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да |
| p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са |
| аласало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трс |
| шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом в |
| — Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и |
| држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држ |
| седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам |
| емојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се уме |
| пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украш |
| видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си |
| иста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико |
| рса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви н |
| у гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим је |
| ма, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата |
| ује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоци |
| реко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дрен |
| јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино! |
| шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет и |
| уо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако ч |
| и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је јед |
| ог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакон |
| сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и |
| ило све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p> |
| ећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} |
| е ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ шт |
| S} Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугма |
| варају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак |
| а замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а |
| сала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао д |
| /hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загуст |
| и’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па.. |
| енидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па |
| укње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отр |
| маћичину.</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш |
| А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло |
| па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго |
| о неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно ларма |
| ме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских муче |
| его родна која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око |
| им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.< |
| си не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; к |
| рквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венч |
| оцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, |
| то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он |
| у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{ |
| да га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али |
| м:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га |
| прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита р |
| јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши |
| оја да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи |
| узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што ј |
| таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, ч |
| ка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; шт |
| и конзервативизам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одом |
| /quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђу |
| е у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брат |
| скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола с |
| — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекуј |
| смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Ла |
| да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не |
| тељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он |
| мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења |
| киле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и |
| е, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакв |
| љу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, |
| дрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а |
| о зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима пр |
| плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сент |
| детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шир |
| јући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на кра |
| д се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,. |
| за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две |
| и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближ |
| пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од с |
| много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад с |
| но умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповед |
| да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и |
| Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — о |
| се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира иск |
| ладом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада |
| а наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од сре |
| а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је |
| селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично после заблагодаривали и извињавали с |
| тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни п |
| „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену |
| бав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали |
| дија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Пер |
| нити шешире и понети кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били |
| недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p> <p>— |
| ушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који се гурају и п |
| суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се |
| да али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке године доносила род и стократно наг |
| {S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рат |
| Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа Спирини |
| боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>О |
| око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више см |
| т толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарине сватима а |
| данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и |
| а сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље ку |
| скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они др |
| на!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, |
| >— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код с |
| кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето |
| м се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ |
| да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти |
| Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капи |
| обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi |
| коро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад |
| — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспре |
| е ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена у |
| а из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћош |
| ас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — |
| а госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам писац, в |
| најем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одоном |
| о и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо м |
| ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љут |
| што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се п |
| господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — |
| .. да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја вод |
| привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој јед |
| тављају у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим домаћима, и док их онај |
| последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док с |
| о!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и чита |
| знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш н |
| пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на |
| е и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће |
| онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ |
| домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си |
| блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијс |
| У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је |
| <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера |
| едаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, |
| и — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница |
| бе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да представе себи, како је било |
| <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и не |
| прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!< |
| ерно огледало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире |
| налда Риналдинија</title> интересантног романа из разбојничког живота, који се тих година радо |
| оји зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су в |
| још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдер |
| а наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји |
| кле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та је |
| еланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасет српских а још |
| нији, — могу вас послужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалније из |
| а се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмари |
| ар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која је са |
| е тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах |
| Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l |
| — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, нес |
| } Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат |
| , па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра с |
| ијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!.. |
| ign xml:lang="de-Cyrl">алте -фрајндшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад |
| "335" /> <l>„Ах, фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Св |
| њајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ћ |
| а о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не пла |
| бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин |
| <title>Карловачки ђак</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како ј |
| горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил |
| <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, |
| згледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи стру |
| l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l> |
| и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичи |
| ђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане н |
| дава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће ов |
| оване <pb n="381" /> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, к |
| } Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота |
| ?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сок |
| .{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су св |
| а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она д |
| о и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у |
| овро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује он |
| ице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима м |
| ер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што п |
| ака, један танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметише гост |
| изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног организма, за поуку многим читаоцима</hi> </ |
| уморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљин |
| ако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио |
| ужи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава м |
| уђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,< |
| и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и кра |
| в па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић |
| ели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујут |
| трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" /> |
| .{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и м |
| , истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, шт |
| њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, |
| ку за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет ра |
| S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!... |
| м стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од |
| вам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и |
| флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па ми |
| уњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме б |
| о друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} |
| их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље |
| ешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о г |
| ђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећ |
| олај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати! |
| у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — |
| из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И ко |
| и у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају |
| , и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћ |
| ли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и з |
| е за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завиј |
| изме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, ис |
| нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} |
| која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала |
| осле подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија |
| љан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужи |
| оведало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастер |
| је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта и |
| г.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о |
| то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као мла |
| и јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ но |
| опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако зави |
| к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је |
| сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ра |
| А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </quote> <milestone unit="s |
| Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух |
| т.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, не |
| кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити савијачу с маком |
| опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то |
| одом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изр |
| ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор. |
| > <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени ск |
| ене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </quote> |
| да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она м |
| l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра кол |
| није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ств |
| ве полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, |
| тавља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути ј |
| !</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица са |
| Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, к |
| Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, д |
| бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче |
| двише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи! |
| >Меланија му одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Мелани |
| руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вел |
| .</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n=" |
| дног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам |
| да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера |
| ђена, па притрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не на |
| Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том распол |
| че потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него ик |
| другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољубили!</ |
| аду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} Остави га на посл |
| а ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина В |
| већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће |
| а себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефил |
| и ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, вид |
| тер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb n="330" |
| ашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био бок |
| ји се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад |
| оказати. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, н |
| а једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку |
| леко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па |
| очи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слуш |
| само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности пре |
| било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на ши |
| ша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик |
| .. своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Б |
| н да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудит |
| /p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекид |
| Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том л |
| то тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> |
| самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао начи |
| а научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћ |
| је а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} |
| А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како не |
| ониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, ш |
| меши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> < |
| го јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама св |
| е оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле ко |
| озефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој |
| некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окрен |
| <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да |
| ако се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па |
| евати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово |
| м! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша |
| м се.{S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а |
| >— Добро, — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се |
| убитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али |
| ве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пер |
| о, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо се...</p> <p |
| b n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе. |
| а гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, греш |
| ик и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш |
| абука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и |
| трук и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећ |
| } Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} |
| ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{ |
| пођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — |
| {S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— |
| ошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си |
| p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. — Док |
| би га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод п |
| ло...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о праш |
| а и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желе |
| а, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већ |
| , туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стад |
| оклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>из |
| арцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој тален |
| па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут |
| чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепћ |
| х: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му з |
| раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— |
| ми руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} У гне |
| знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили |
| али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ мор |
| рена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вр |
| p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну гос |
| ими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и |
| анопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фал |
| ену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измирите!{S} У |
| милије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није |
| Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не |
| це јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно |
| о би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил |
| еке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висок |
| гана <pb n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} |
| ушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила с |
| кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пру |
| дске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — |
| га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану |
| али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера |
| ујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га |
| ели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира ниј |
| о здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније |
| нцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст |
| која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело да посмат |
| ира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли |
| S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца |
| рау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „п |
| да се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, ча |
| столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка |
| ећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то |
| и о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога |
| ш и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код неког Шв |
| <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царств |
| е ситно,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали!...</l> <pb n="33 |
| е јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало |
| а своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала и з |
| тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрш |
| о суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо ул |
| ера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој ру |
| — Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно |
| а</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога г |
| ица држећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите ма |
| а снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са сноп |
| Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама с |
| ца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш |
| н и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да |
| кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p> |
| м кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељад |
| p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-н |
| го зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима п |
| кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах одне |
| ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног |
| ћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, шт |
| Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јау |
| ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље |
| јем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу само то, да је г |
| иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало п |
| и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, |
| а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило неких <pb n="385" /> |
| једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпој |
| “ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакш |
| днако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до н |
| ели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и |
| у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа |
| им кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — р |
| полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претеруј |
| други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ов |
| дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутр |
| оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад м |
| ренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} |
| да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се прив |
| да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; |
| е боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и ко |
| и да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала |
| — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— |
| а па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињењ |
| било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше |
| а ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беам |
| ротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка н |
| ни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишт |
| вор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак |
| , пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече радознало г |
| лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен- |
| лазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредн |
| ац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног зав |
| комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цр |
| а Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај гла |
| l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где зао |
| га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пент |
| > <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане п |
| а снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, |
| од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишћ |
| увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ |
| латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<h |
| ру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по два |
| ши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми |
| н, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћи |
| в на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера прист |
| варати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако о |
| још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба |
| е,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> |
| ума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећ |
| те одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, госпо |
| ју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки н |
| они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па |
| пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, |
| вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е |
| јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржа |
| да накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — зап |
| ко?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, |
| изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држе |
| Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у |
| е, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако |
| p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, сл |
| ате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио |
| лим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n= |
| ена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак о |
| , да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Мно |
| одарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> н |
| после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако |
| који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба |
| ешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер |
| голубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да г |
| иви знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш |
| ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p> |
| ђење и потреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше |
| и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти |
| да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у |
| га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настад |
| лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ |
| Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа |
| л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све |
| е овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили |
| е куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем ко |
| у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с к |
| одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, пре |
| брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже к |
| у другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је ч |
| само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p |
| д то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може уке |
| бриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберу |
| дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно бог |
| онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли |
| рашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га запл |
| один-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада |
| > <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> < |
| дан се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а |
| арског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога |
| у баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, |
| p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — |
| и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето јед |
| да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које н |
| ира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су из |
| ан па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, |
| еш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им м |
| претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.< |
| вен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, |
| ад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, дома |
| ше, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу |
| јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите |
| к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, ј |
| на на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару З |
| ди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада н |
| издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је ми |
| им словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, |
| кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и баца |
| ором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi |
| потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш |
| ће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јерб |
| и: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</hi></p> < |
| И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одм |
| — Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-С |
| ошуља од српског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана |
| сти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пеш |
| ри капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори к |
| ава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најради |
| за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њен |
| далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једна |
| оцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу н |
| Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на сам |
| му се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p> |
| ма)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја д |
| Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз |
| упити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао ј |
| ј неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то |
| ело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> < |
| но проводила дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни ма |
| /> рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у |
| а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не остан |
| а нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шт |
| оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави о |
| а (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-ауд |
| мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —< |
| у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да |
| пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели |
| ој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ра |
| а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>ф |
| ст, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није |
| обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — во |
| е него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти н |
| -Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао ј |
| пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам |
| м прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крсто |
| еду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да ва |
| ед! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира |
| е хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икак |
| излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све род |
| фали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</ |
| Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; |
| је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је |
| рани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада |
| коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги с |
| , ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, д |
| , и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра |
| је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре |
| ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују и |
| {S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi |
| Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је |
| слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} |
| он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не |
| S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш |
| {S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску ч |
| чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка |
| ика.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекар |
| еле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те не |
| кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све ко |
| ивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау- |
| комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!< |
| — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све чет |
| помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђ |
| ритрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} |
| ним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Он |
| ак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила |
| ина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, ал |
| са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка |
| рца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, |
| кије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у би |
| p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S |
| а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на през |
| и Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, |
| <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер до |
| и</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па |
| у готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <pb n="80" /> |
| он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је так |
| п-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мал |
| вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, |
| поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</ |
| један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола с |
| , дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек |
| ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <m |
| кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред |
| нама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалиш |
| /p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у |
| бог атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газд |
| а их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће |
| е лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то |
| и у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе |
| јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глад |
| затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, |
| сму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> |
| тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и в |
| еса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омаст |
| говори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају |
| ођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар проле |
| грошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учит |
| и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда |
| х девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посма |
| е се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по |
| није! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и р |
| тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти |
| аплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само |
| земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који с |
| ема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то |
| сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би |
| S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други |
| > и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленути |
| п Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, др |
| за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу |
| ког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а о |
| буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа С |
| раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш |
| е свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па че |
| Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким |
| .{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имал |
| н точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и о |
| е једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком |
| г’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се |
| “.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, |
| ла: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио |
| Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди |
| е тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам д |
| иње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p> |
| неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну пр |
| " /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тре |
| и без икакве потребе премештати ствари с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; |
| поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је |
| а дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића св |
| онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p |
| — Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је с |
| сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару в |
| трчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. |
| и улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана |
| А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једна |
| отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} |
| у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и ка |
| се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="112" /> додири |
| га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску |
| и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— |
| засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло |
| ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског р |
| исли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и |
| ма у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врл |
| .{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви |
| рвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече |
| , а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натп |
| и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па |
| клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу |
| опутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира ом |
| цки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примет |
| и лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метн |
| ним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то |
| енте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску |
| p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још ја |
| > <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; му |
| и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пол |
| ски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких дв |
| ију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да к |
| оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а ка |
| је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад д |
| ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није |
| ло читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пиј |
| о што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало |
| су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се зв |
| ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ позна |
| ило! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А |
| Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> < |
| еше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту |
| подин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљ |
| бриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p |
| е гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има д |
| јих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за |
| нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми |
| г другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, п |
| Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само д |
| ; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и |
| ад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} |
| ца. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отв |
| екујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме |
| нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi |
| } У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари |
| на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, т |
| та радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело |
| lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира разд |
| била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ик |
| го о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим |
| наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Башта се про |
| обе се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели до |
| ју и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n="398" /> маму |
| После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекариј |
| учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за |
| из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенча |
| ик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пиј |
| угачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим |
| <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопшт |
| бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако |
| с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте |
| ко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} |
| пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала |
| ли: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вс |
| ою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да н |
| l:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят |
| амят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, |
| били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајст |
| спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера је |
| ђе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се р |
| ице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки богослов |
| се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што пла |
| е добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледа |
| ау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се |
| ездице које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, |
| оћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна |
| едне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ |
| уте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га ра |
| ет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају се идући та |
| недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој с |
| е.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица кој |
| а једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па |
| брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} |
| алио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се ку |
| шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпој |
| чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се |
| домаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана |
| и калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се о |
| овати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и инте |
| то рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о |
| у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе |
| !{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа исте |
| вира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишва |
| ној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желел |
| ану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећ |
| између осталога почешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста нај |
| а дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „ |
| имеру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ в |
| та.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шака |
| n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страно |
| на остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао |
| шија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је неснос |
| аки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="40 |
| тила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа |
| као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почи |
| а до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај |
| ја није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... н |
| , само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналиц |
| иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су арапске бил |
| ’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекањ |
| јић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани |
| ише ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога д |
| е оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја |
| у, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима |
| ца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други иншт |
| Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они њего |
| каку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капларима, а свака је имала свога |
| с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнаш |
| или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира |
| , — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољ |
| ом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, с |
| ога друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и |
| к се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагу |
| унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од |
| Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n=" |
| ом бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебел |
| се, каже, није прославио <pb n="163" /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Ш |
| памтила са медених колача <pb n="36" /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад |
| намрштено — или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p |
| S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре г |
| тенство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примје |
| ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му |
| што са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне о |
| ег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет д |
| поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда к |
| ду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме изв |
| ану, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се |
| ели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </div> <pb n="15 |
| ај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! <hi>Изгоре |
| јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку посла |
| орцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као послед |
| , само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не з |
| {S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па |
| иној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихон |
| поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, ка |
| сти намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље |
| ори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на бра |
| — Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— |
| и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још |
| ној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шн |
| је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл |
| м цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Еписко |
| ла му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена б |
| у је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом |
| каке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у ше |
| лару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како ј |
| мопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у м |
| оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једн |
| ихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" /> са последњега вашара.{S |
| зражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зел |
| /p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Извести |
| главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто |
| покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="113" /> и разастртом <hi>„Заставо |
| све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.< |
| и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’ |
| авицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого |
| ј порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо |
| <hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела ф |
| у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и сл |
| к. — Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према |
| ун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова а још више због |
| уштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије с |
| шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још к |
| анства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, |
| таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спи |
| у ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје |
| и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога с |
| а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа |
| ут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p> |
| , па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су св |
| на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза |
| инској соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда к |
| ацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад |
| ау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то |
| е разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се на |
| реимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки |
| ој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе |
| ’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и с |
| ог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радо |
| у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа. |
| ко ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’ |
| рговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, |
| ротиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи вр |
| час споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији из |
| ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се |
| ја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено |
| а служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени чо |
| вом чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију |
| се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце уве |
| у неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па |
| а у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било пос |
| Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каж |
| времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који |
| у“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живе |
| едним дугачким грлатим клипаном који је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац с |
| ају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса пок |
| стој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном мал |
| ла; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене |
| једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у пр |
| доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, п |
| ве од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се |
| беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлатим клипаном који |
| клони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.< |
| рела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Еф |
| ове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа д |
| о!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам |
| мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају |
| читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро обавештене госпођ |
| е унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је пр |
| кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред ј |
| е вероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, д |
| пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, к |
| >У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе |
| , с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси |
| м незаборављенога покојника; неке групе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а |
| читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог П |
| Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тог |
| ’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — кој |
| бија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једно |
| у уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се |
| на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунд |
| је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> |
| турају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају глав |
| “, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Св |
| миће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпој |
| г уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор! |
| чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-С |
| е, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не ос |
| а јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа |
| о страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, п |
| не белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> < |
| S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, |
| на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте ре |
| ном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке с |
| таће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вред |
| века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним при |
| и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; неке групе са лици |
| ногама лаковане <pb n="381" /> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струко |
| су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пир |
| м се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за пече |
| мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, |
| јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нис |
| прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанка |
| За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда с |
| ворила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити |
| а ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и в |
| а за купљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом |
| једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на харт |
| в Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, |
| ко се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, |
| це кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тед |
| и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мат |
| велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без ика |
| а са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме мор |
| ом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не |
| абао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и дв |
| Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира |
| вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па |
| е, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о |
| аву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика |
| извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ познати као врл |
| и испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} |
| силне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе |
| на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави г |
| и.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као |
| те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе |
| — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње |
| {S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p |
| е на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе је |
| с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговором постају и сами ж |
| рбо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам |
| чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, |
| а мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по |
| pb n="72" /> платна, пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у д |
| еки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабанлија који се само ше |
| ање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели |
| ра, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само |
| се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не мо |
| варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио јез |
| ончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся |
| <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, ш |
| то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећ |
| то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и |
| ага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита |
| лераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пеш |
| Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима |
| се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњав |
| <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, ш |
| дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па |
| — Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} |
| другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на |
| .{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб — |
| а два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а |
| > <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, |
| угачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врат |
| ерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Из |
| , што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и |
| већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало |
| узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и при |
| би:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А |
| мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, д |
| атарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих ж |
| писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па поша |
| опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и |
| у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђо |
| м пословима), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} |
| бицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапорти |
| Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да пред |
| ек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Т |
| /hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ |
| лушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да |
| риних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида |
| апред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћер |
| и тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако |
| а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, |
| о и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и мла |
| васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него |
| мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране млад |
| а: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже |
| идиног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — в |
| дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо |
| полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођо |
| отавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђ |
| е Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разгов |
| p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.{S} Још мало живо |
| Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на |
| два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побож |
| оде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило физиогномију своју.{S} Не видиш в |
| ан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је заборавила и завршила с пл |
| ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се разв |
| окисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане ка |
| све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима је, истина |
| ц ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно би |
| о брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и |
| и фине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом чове |
| тном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевс |
| и и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила у |
| н шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад з |
| ду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад иза |
| нској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напо |
| већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и пис |
| еју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих су некол |
| Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путн |
| рај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогоди |
| раве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и |
| улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређани |
| јно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом |
| на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је је |
| седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S |
| и, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тринаест сребра, за |
| , стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста би |
| ес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S |
| дија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а |
| му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне |
| са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с пе |
| окисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов |
| i>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћ |
| удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти уд |
| ду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш заг |
| е морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, |
| задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фл |
| мњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и |
| ом крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} |
| стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови |
| јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада |
| ођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> |
| усна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим |
| } Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламур |
| одневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под је |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у |
| аком цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разгов |
| а чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више м |
| их попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, |
| у!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девој |
| тежитељнога м.{S} Крушедола iеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно испитан“</forei |
| ирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене. |
| ако!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не з |
| е и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак |
| рочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али дав |
| ош могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утј |
| страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана, п |
| одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <mi |
| уначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Зн |
| кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом ку |
| > <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi |
| то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоц |
| Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А мор |
| као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, а |
| ру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дуб |
| ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј |
| Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо |
| ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како |
| ВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који није могао |
| Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, |
| певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жаб |
| дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова |
| ин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под |
| соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на |
| ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола |
| кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад |
| — Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта ма |
| ајмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се пону |
| канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче ду |
| ветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им н |
| Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.< |
| дања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, |
| да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше глав |
| еда у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошл |
| м мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о кли |
| тио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћинов |
| едњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити че |
| је која дознала и после разносиле врло савесно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њ |
| реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из куј |
| и.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да |
| а да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба |
| ољена и задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкен |
| S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала и за то га је паметн |
| ког грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана |
| огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а о |
| красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала |
| лабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве размеш |
| бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је |
| ти.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, |
| лазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз клупч |
| руке па између осталога почешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију |
| мате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са г |
| све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата |
| вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он |
| Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом бос |
| Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени скоро“ |
| а се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а по |
| захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све исп |
| и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суз |
| ила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао |
| па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло |
| S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има из |
| е дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говор |
| новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обра |
| човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестамен |
| } Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, |
| видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стуба |
| ре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па |
| > <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, |
| — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере за |
| ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја са |
| ој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош |
| дакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, ј |
| не да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене |
| гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с р |
| журице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, в |
| ен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдаш |
| и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све |
| ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</ |
| чи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се |
| ом и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаш |
| а“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћ |
| кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не |
| ште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.< |
| . лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље и |
| ругих хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, ј |
| троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и бра |
| у њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују. |
| Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спав |
| , слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допу |
| , као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... к |
| ’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, пит |
| Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једна |
| екираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла так |
| рве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и |
| о је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} К |
| Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, тера |
| о и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, шт |
| вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто н |
| не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син |
| ’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по |
| ва.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смеј |
| ву нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не тр |
| <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај |
| па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину кон |
| и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шиб |
| сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно пут |
| ко на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само |
| иду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму |
| {S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} |
| — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о от |
| аже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба н |
| на седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајд |
| {S} Колосално је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу до |
| — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а |
| дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтаугл |
| поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад |
| , не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! |
| е: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да оп |
| о то мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n=" |
| и нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и са |
| ки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, |
| гор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не |
| коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта |
| ера, добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем ба |
| > <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> < |
| S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула п |
| а готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд |
| о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин |
| свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожен |
| ефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесн |
| еда у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а на |
| и да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усић |
| исати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам пис |
| ивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и |
| пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> |
| платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су |
| научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом |
| и се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да |
| ави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остат |
| > <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’ |
| ла. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш шт |
| p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, та |
| остота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, |
| и стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар |
| Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај |
| Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — зав |
| д се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама н |
| } Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа гл |
| О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Због |
| и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, |
| <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је чове |
| ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њ |
| ну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb |
| .{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био |
| ли се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и |
| бро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, |
| , кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко г |
| кости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Х |
| њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманин |
| код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе |
| т имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као вета |
| уо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било с |
| ад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је м |
| Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и |
| је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени |
| сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отров |
| ?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да |
| ет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, от |
| танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметише гости. — ’оћете |
| ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до |
| ам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што |
| — Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија |
| и.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад |
| преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну |
| pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Е |
| да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сут |
| а како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца |
| једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бо |
| аба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазле |
| S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, поне |
| нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо |
| оже бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, м |
| ет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути |
| ате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је п |
| вече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са |
| Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку |
| тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти брк |
| идим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти по |
| би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, по |
| ира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништ |
| ="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво за |
| да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спир |
| и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се |
| одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не |
| о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал |
| foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?. |
| а код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спир |
| каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да |
| 94" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ не |
| се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о |
| Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> |
| актус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се н |
| ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’ле |
| ашна поквареност друштвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе |
| ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после тол |
| стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала |
| p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, < |
| 8" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како! |
| а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш |
| це брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био |
| села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер к |
| лим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нек |
| ан. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Ју |
| е, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта п |
| ије, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа! |
| Петровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одл |
| о да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По |
| ваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан фака |
| у се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва |
| !</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где |
| р!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера |
| Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до го |
| иви, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био н |
| весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се |
| леда и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема сми |
| ји јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.< |
| алостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то је |
| и гласом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико н |
| о ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се та |
| Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жа |
| о соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред ку |
| плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога |
| на и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Киц |
| се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра |
| господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је та |
| тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није и |
| ваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — в |
| да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва п |
| ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. |
| шли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по |
| у се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.< |
| има кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове ( |
| то је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, ка |
| А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко |
| p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и пока |
| младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна |
| о написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и у |
| оба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по нека |
| римити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњују |
| ле и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта |
| А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепш |
| к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код ме |
| оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или |
| а!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Че |
| а ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, ш |
| отику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште |
| гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога |
| з фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да ост |
| За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме даров |
| да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сиг |
| дости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови |
| у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} |
| — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у срет |
| ако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру |
| ад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксал |
| баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, з |
| аво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фа |
| одно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била н |
| ујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се с |
| амација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга |
| да.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себ |
| ишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако |
| је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам |
| сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би |
| штиге, получи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</ |
| ребала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта |
| и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста у |
| едали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да и |
| ао иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{ |
| у му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и |
| још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</ |
| !“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало... |
| подара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се |
| </p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан... |
| обољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ |
| десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и |
| и дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о |
| а.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Пал |
| во већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang="c |
| , али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, |
| една!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа |
| дату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за срет |
| знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ |
| ећ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} |
| аца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се |
| ли смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> < |
| све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар |
| ји би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их |
| ам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како с |
| ри учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ |
| но и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге |
| — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да снев |
| а своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихв |
| ла, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне |
| да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од ст |
| пуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је сам |
| </p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се |
| рано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-С |
| сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош |
| човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ жи |
| лова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити коме |
| оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти в |
| д, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да |
| лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му ли |
| поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, п |
| а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb |
| аном Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чује |
| упаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера |
| на мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ја никад |
| тка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћир |
| Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S |
| о чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах |
| ла, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она к |
| ад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до т |
| ек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три |
| ико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгле |
| дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то |
| да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и |
| } Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се прома |
| та <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор |
| >морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба д |
| јући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане. |
| ање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и |
| д ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади н |
| отучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила д |
| ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног о |
| Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како |
| а-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се ни |
| наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долго |
| до,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарају |
| се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ве |
| „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} |
| дравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица |
| н!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју. |
| то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S |
| путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочија |
| >— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} |
| S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример |
| да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, зн |
| еђутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да |
| је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године превр |
| а вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, |
| е, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тог |
| оварати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете ра |
| не приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио к |
| учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп |
| се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље в |
| у је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи та |
| ира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа |
| к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и п |
| почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310 |
| за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је ме |
| ин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору? |
| е офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него |
| ам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење |
| уди грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n |
| добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латин |
| стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка |
| труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то |
| а моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друг |
| а не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ј |
| S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>. |
| том Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у |
| су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по |
| рталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и где д |
| их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни је |
| оја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ј |
| шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединт |
| вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ј |
| И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграби |
| — Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш |
| ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата за |
| —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шт |
| рчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; од |
| скала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, |
| ира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то ј |
| у).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабета, шифо |
| нако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А дру |
| ширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не сле |
| а, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господина супостата, сви су они до дубок |
| до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} |
| вала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, н |
| ису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да |
| могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са о |
| за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жаго |
| анац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гавр |
| /l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста |
| да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да |
| ко к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а |
| других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била та, |
| тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да ј |
| о запео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{ |
| укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све |
| асу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар |
| акав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигур |
| /> <p>Настаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не |
| њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њи |
| а није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пус |
| о ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; |
| Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико не |
| есника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Жи |
| скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ств |
| толицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p |
| знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако |
| е стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија по |
| уда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и |
| ога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина |
| ном и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у |
| м, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два |
| пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, к |
| поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и ра |
| ко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — |
| Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћири |
| умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор чит |
| ога лукавства, разумео.</p> <p>Остављам сада фантазији мојих читалаца, да представе себи (ако с |
| уку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младеж |
| нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једно |
| много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S |
| рујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити ми |
| p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим по |
| ине к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е |
| х је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са |
| } Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недељ |
| омаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „ |
| лаве то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање |
| у преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, |
| или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Н |
| и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није м |
| Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окре |
| ве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад пра |
| осподин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> <p> |
| ављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном др |
| оје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} А нар |
| ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од |
| израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...{ |
| о нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се н |
| ао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, Спи |
| тним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и |
| сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо <hi>Омладини</hi> која је пред |
| има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} Приповедање старога свата било је |
| е,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l |
| ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штамп |
| head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха чен |
| сала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натре |
| иком. — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори |
| е што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’ |
| се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се с |
| годило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом пот |
| ајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, уз |
| жно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Швабине |
| дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ |
| Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се односе на онај кру |
| он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала |
| р је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе приликом про |
| , — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала |
| Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то |
| ких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала ј |
| Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју ме |
| и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, |
| торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи |
| и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је дома |
| авала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зор |
| а од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће паж |
| а.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна вл |
| пут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S |
| у к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се с |
| ишући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо |
| к га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на |
| Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— |
| ове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр |
| . — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја он |
| из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <pb n="284" /> паорском, све, све!{S} Н |
| S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, |
| арежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што |
| ала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, |
| ин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ |
| однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица |
| и сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела |
| срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи |
| је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је уз |
| сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми ј |
| , чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав |
| .{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукн |
| онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младож |
| је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газ |
| од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад |
| } Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах у први мах уме |
| Нисам, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако што |
| ке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја пок |
| м је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка р |
| ла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се м |
| ко ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ рад |
| {S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се ув |
| и!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак |
| а сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратули |
| рујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> н |
| сне фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доб |
| вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов доп |
| окој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и |
| нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде г |
| Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели? |
| жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, к |
| ај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о |
| Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јо |
| <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а |
| >— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S |
| Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал о |
| о би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми |
| праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности |
| н.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!.. |
| у свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски |
| решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни |
| што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не з |
| и било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од |
| гођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око.. |
| ру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} |
| пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и изва |
| ја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није |
| господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и п |
| та!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} |
| сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку фор |
| S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанс |
| агов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха! |
| да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, |
| ите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела |
| } Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од |
| то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</ |
| } Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојак |
| и и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе |
| прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви |
| сподина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ |
| " /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p |
| ? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мо |
| а се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И о |
| Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар нек |
| хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</title>, па он ост |
| чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — |
| ја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко промен |
| } Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од ње |
| ну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и пр |
| био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим |
| урим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо |
| у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> |
| т сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су |
| смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекал |
| готерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да |
| јте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стре |
| глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> |
| вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге же |
| е <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су упра |
| га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и |
| је ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш л |
| — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити |
| ла — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја |
| ла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, |
| дим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због о |
| сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n |
| а лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете так |
| о!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој г |
| до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки |
| кле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук |
| нга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица вас с |
| ра кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — |
| а бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори п |
| , или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да |
| ула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече глас |
| релиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим |
| ко мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говор |
| звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема |
| бити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћи |
| ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <f |
| а и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S |
| полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је |
| су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су зави |
| питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли |
| собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} |
| екате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшес |
| уго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — |
| S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и у |
| — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с |
| рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му з |
| е и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам н |
| крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхл |
| Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш |
| Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!.. |
| милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим |
| о је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу |
| <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p |
| акра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мо |
| а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви |
| д вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, |
| ри, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквења |
| е ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда |
| што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас |
| па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то н |
| аша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта |
| > <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! |
| но му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам повер |
| ире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n="308" |
| <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и |
| а вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— |
| рн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну д |
| лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Тем |
| та га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад те |
| је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, |
| ен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој баш |
| Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Са |
| кле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђош |
| А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мно |
| дговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,< |
| а покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема |
| регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А др |
| , овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да |
| с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви то |
| иси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак ф |
| а ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу ре |
| накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте |
| ова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живи |
| се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошл |
| није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па п |
| трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{ |
| вољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону |
| ала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми с |
| тила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја в |
| што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта |
| сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?< |
| г дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има не |
| пардон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра |
| муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида |
| ати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па |
| гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду |
| м се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те ко |
| а шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим |
| сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Ма |
| олим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази |
| слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све по |
| дарио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана |
| и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад< |
| е ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ |
| тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви с |
| ам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, |
| га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом |
| ђе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми за |
| ш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p> <pb n="233" / |
| ко је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благода |
| о си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља п |
| ш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу |
| супу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд |
| , сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и <fore |
| авио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама |
| заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Пе |
| ама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад |
| ртирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ |
| n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S |
| о седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>п |
| имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Се |
| им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слат |
| } Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање... |
| а Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала |
| же бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дед |
| едам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем |
| онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па |
| огу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам с |
| е!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А |
| о... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само |
| тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Ј |
| и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не ум |
| ола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да ни |
| >— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! |
| , што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце |
| ...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у |
| озле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, |
| у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је у |
| да Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к |
| е не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се |
| о!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разгова |
| ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, |
| ак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако |
| би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта |
| јете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако ж |
| век ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребац |
| иде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу |
| љиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио с |
| !{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав |
| онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира |
| сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</ |
| рији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, |
| у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Ј |
| сније дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни с |
| ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</p> <pb n="237" /> < |
| родавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста дело |
| оја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа |
| изи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана |
| Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се |
| јмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фра |
| вентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} |
| а Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их |
| попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми |
| едног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша |
| ра, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ |
| тиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> |
| падије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа ш |
| у, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и |
| азио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чре |
| ламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно |
| има, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде так |
| се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти св |
| е Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Ти |
| све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Н |
| род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сла |
| > <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— П |
| овице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша о |
| је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315" |
| промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — |
| заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као |
| Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има |
| ученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан ка |
| p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очит |
| ажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже |
| ле те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l> |
| ажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{ |
| i>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће м |
| а ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то к |
| и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се |
| се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сет |
| Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених |
| и сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о |
| n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп |
| другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је |
| сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најра |
| >— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лоп |
| ’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ нек |
| и си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај |
| т и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што |
| шите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окрећ |
| ојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Бо |
| ј, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћир |
| Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нерво |
| м свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га |
| није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једн |
| — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и |
| а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la">corpus d |
| овче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше |
| во пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба п |
| ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p |
| храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p |
| {S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од |
| улу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о |
| Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не пр |
| ас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n="214" /> |
| попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; |
| та по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: |
| аздачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је ле |
| ло јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки да |
| {S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и јед |
| ским господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, |
| господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако |
| у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке |
| о да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пр |
| ућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро |
| е век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</h |
| , а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка м |
| орнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога |
| кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла |
| а да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> < |
| да, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног |
| кати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ни |
| а вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p> |
| вам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред |
| кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p |
| и казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} К |
| ио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о |
| ити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и |
| S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави при |
| _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n= |
| га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцило |
| о, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што каж |
| Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеж |
| и попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом узд |
| момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Т |
| е од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>Посл |
| ега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела на |
| } Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гра |
| ам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато |
| је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем |
| тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће с |
| је ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му |
| матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се дос |
| о!{S} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин |
| е три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, |
| А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам та |
| овима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, |
| ених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се |
| а дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели |
| е каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша! |
| !{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина |
| , господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, |
| и руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још |
| } Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршуј |
| се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Св |
| сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жа |
| се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у |
| а га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пас |
| S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, ниса |
| — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — |
| Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И пр |
| научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Дв |
| а и комплиментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо и |
| е помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја кри |
| а види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те |
| !{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је б |
| " /> некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После |
| S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ о |
| ређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, |
| тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} |
| изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе веч |
| поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја |
| еда, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран |
| <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, с |
| ета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Т |
| , што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није б |
| им к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, |
| већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитава |
| ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и |
| > се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и |
| и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш |
| i>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и п |
| дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за ж |
| — Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребац |
| и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се пред |
| , и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е |
| аш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „ |
| оведа ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила |
| ако, свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> < |
| брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! |
| пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како |
| гова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слу |
| е гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само с |
| то оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S |
| и само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред |
| коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћ |
| шта, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мисли |
| си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-по |
| , а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас |
| — Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ј |
| меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш |
| не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} |
| лакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се ч |
| во се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје |
| не на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па проклињем и се |
| штенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> послужио, каже: то су ц |
| те, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к |
| , за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек т |
| >— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да т |
| >— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Ј |
| вно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> |
| ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, |
| И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштр |
| а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, к |
| , биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315" /> <p>— |
| ло, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су |
| , —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском са |
| знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је тв |
| мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, у |
| од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој |
| ујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код чене |
| ш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— |
| <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога |
| } За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: пе |
| етко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — ве |
| о комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели |
| едеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике годи |
| ну руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђ |
| сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Т |
| {S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја ње |
| ије мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чи |
| ћу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> |
| <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а |
| баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсети |
| Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и с |
| ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ |
| ција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами |
| ре): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред |
| i>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикн |
| еговим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрек |
| {S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцу |
| у чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, п |
| ју.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, г |
| обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопо |
| овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} |
| Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направила, први видљиви знак нежне на |
| о ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и компл |
| душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбољ |
| није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира |
| адалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагал |
| рио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му ја |
| та је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и |
| сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, |
| у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале уну |
| год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним ч |
| <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се |
| о је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мо |
| халтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ |
| ражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, |
| се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону |
| ! — узвикивала је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати |
| је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фрт |
| ји.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тра |
| у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје |
| е с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се |
| вога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћ |
| нише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јел |
| гом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни с |
| ђе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас бил |
| ављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у |
| ују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови с |
| ерса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, посл |
| а вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешн |
| сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, д |
| а обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама |
| ању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па д |
| а да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнул |
| радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра |
| много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{ |
| исам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p |
| p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што |
| неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, |
| а, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће т |
| ! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми б |
| е опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланц |
| -нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у |
| ла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама |
| d> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Гл |
| Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи |
| ’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала |
| ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бац |
| p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>м |
| док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Б |
| {S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} |
| да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их |
| е!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непр |
| свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi |
| младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам к |
| ла!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, ве |
| аш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да игра |
| а да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога |
| стављају раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} П |
| и се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ |
| маже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падн |
| ју.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у п |
| р, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопак |
| за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа д |
| презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама |
| {S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не |
| .. — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право каже |
| х силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S |
| /hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Га |
| ћо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се т |
| и се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</ |
| и интересантнијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Ј |
| ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> < |
| низно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> могу прим |
| и не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би м |
| ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а |
| али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ћ |
| аци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и прези |
| читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом предс |
| господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погл |
| ади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ познати као врло д |
| чити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је след |
| далека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се |
| нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово н |
| ви родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и по |
| аћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекор |
| била неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју |
| свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек бил |
| је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала по површини.</p> <p>— А где ј |
| тено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше с |
| г дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— |
| пет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тог |
| њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрем |
| А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу два |
| младина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разгова |
| ам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти он |
| ље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невер |
| !{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види |
| кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту к |
| се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода |
| њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је уда |
| нахерена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамов |
| о дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гу |
| нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, |
| ш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S |
| ај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спр |
| подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све та |
| — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и |
| то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Мелани |
| > <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни |
| више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то гов |
| сам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је ф |
| ђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле |
| у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, пог |
| још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} |
| а је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} М |
| ла ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати |
| као утук, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, ш |
| адити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо |
| /> баш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— |
| о сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам |
| азбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема |
| е онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така |
| уке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта ис |
| у баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штри |
| дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб |
| ли, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није би |
| и.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто. |
| ја, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фал |
| сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обеше |
| да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, не |
| <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — |
| S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да предупреди |
| у.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло м |
| ји; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад с |
| у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, |
| : „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам мо |
| једно и друго удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, п |
| ећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув је |
| ом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— |
| За то време много се штошта променило, само је верност њихова супружанска остала она иста, она |
| фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама н |
| ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и за |
| попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, |
| ир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислит |
| га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе |
| а Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим |
| бим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рад |
| се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће |
| с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напу |
| о се само погледају крадом испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него н |
| ораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим |
| о пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би з |
| ушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, так |
| мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно нај |
| .</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би ј |
| .{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од |
| к зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а мо |
| она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних |
| уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро |
| и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муц |
| а ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здрав |
| тне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, |
| ена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, |
| !“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што изв |
| алеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате п |
| ља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији |
| гова паорска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није ум |
| ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадит |
| кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели |
| о и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сач |
| е, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, н |
| . — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању у |
| ме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> к |
| <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа С |
| а Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. |
| ани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда |
| твари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја С |
| ти!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчи |
| гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — |
| увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа |
| и је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p> |
| <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.< |
| шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да с |
| чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влаш |
| ују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни |
| ?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казат |
| аже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Мит |
| .{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уш |
| ин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења |
| по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека |
| а, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила за образ него |
| у.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у |
| — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} |
| О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи д |
| и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Бо |
| и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их |
| што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, слатка!{S} Није то да го |
| ш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фр |
| {S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, пла |
| > <p>— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се |
| то од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам р |
| зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш |
| кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, |
| да већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка |
| ђа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после ј |
| за, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је ср |
| е дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или |
| толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се |
| а сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, |
| /p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна |
| к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира |
| !</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уве |
| смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, ус |
| лске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S |
| „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па оти |
| и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продал |
| — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом п |
| го једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпај |
| лед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све |
| она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида ви |
| Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част |
| рка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер |
| . ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда гово |
| је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’ |
| к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и н |
| ће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <mileston |
| Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако им |
| .{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом. |
| ришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете на |
| попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се |
| е на селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је |
| ло тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али |
| ала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала с |
| елена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како |
| о је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауз |
| јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и |
| х поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији извор за тај до |
| е, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чуд |
| вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да |
| а забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефи |
| > <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> < |
| ене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат |
| и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу |
| је било хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, |
| о казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било |
| купио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, ка |
| тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које с |
| , што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док |
| бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је |
| рави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете. |
| в и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо љу |
| , а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озној |
| за, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нис |
| те, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци ка |
| а неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био |
| па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— |
| сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, |
| виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаре |
| бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, |
| аће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, з |
| аз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од к |
| ако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна ва |
| ан обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мис |
| јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабу |
| е нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се в |
| к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се д |
| — склона самоубиству.{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту д |
| а сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>г |
| а човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном ч |
| м, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла |
| једно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хте |
| „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не са |
| у лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Бог |
| оног проклетог решета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} |
| што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда |
| зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, |
| ебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{ |
| оћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} |
| стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из |
| више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се |
| кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хасни |
| часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео. |
| “...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пу |
| S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума |
| матрао као недостижени идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим ти |
| Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има |
| и је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — |
| ЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла |
| о иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест д |
| се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиш |
| је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се п |
| тво руководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао |
| ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово ниј |
| , па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— |
| олази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласн |
| -Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како ј |
| је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки м |
| .{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече |
| ог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт ш |
| пунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцим |
| егово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> послужио, |
| S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — как |
| ије село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек м |
| к ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ о |
| до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изг |
| систенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у про |
| вела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад |
| је никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих |
| а, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде |
| а и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бега |
| питомо <pb n="118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? |
| жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-С |
| цени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p> |
| о састајали и разговарали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се н |
| шинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чу |
| поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице |
| ете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад |
| ш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна |
| <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни б |
| и од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда |
| селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванул |
| ве младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направила |
| уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари по |
| не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи дру |
| натарошевица, између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — к |
| не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Ниј |
| одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> <p>— |
| а капуташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне о |
| појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је |
| авно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пил |
| — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање ни |
| к шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви буди |
| ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мр |
| ини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека |
| т пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову |
| каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, |
| лико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и в |
| ица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкара |
| и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у ко |
| — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао |
| ђутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције |
| тир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришо |
| више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, бо |
| човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-п |
| вет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели |
| онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека |
| д моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се р |
| и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S |
| , или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капи |
| ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} П |
| тивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а |
| Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не |
| ђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је |
| ос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав ви |
| амнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>С |
| за.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе |
| рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте |
| о што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађ |
| их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, мило |
| е, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, |
| ом кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњу |
| а Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p>— |
| једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њен |
| кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Го |
| ше и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бо |
| оз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто ј |
| ки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p> |
| ојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е |
| жеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до |
| утиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам |
| ида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?< |
| овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> |
| е чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима |
| други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравно, |
| а кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила |
| чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту д |
| ред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод очију, само се погледају ал |
| аучио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам |
| варошкога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и ство |
| го к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им |
| рам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па |
| Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа |
| {S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — |
| отив тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква |
| ’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’к |
| с нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него |
| где су од музичких инструмената познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе |
| ицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, пре |
| ви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!< |
| за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> |
| и.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, п |
| е послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег |
| Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одм |
| а вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је |
| омшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Неће |
| а човека, слабо то створење! — Гледајте само срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и оча |
| елунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а! |
| ива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу ис |
| веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; како му се допала Молчанска Керуви |
| лим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S |
| се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала! |
| е куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, м |
| излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помисл |
| аде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се з |
| ванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сок |
| ’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у |
| још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико |
| држани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујн |
| ен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, |
| па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прес |
| срђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан пр |
| атак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као мес |
| пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} У гневу свом |
| ке, ех —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви из |
| ра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на п |
| овориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, |
| {S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!... |
| , гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни на |
| ке и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било! |
| >— Ванредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре да в |
| га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж |
| он, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, |
| Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} |
| огу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— |
| тива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе |
| босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хва |
| коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане |
| p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ но |
| ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> |
| О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију |
| гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може д |
| тинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то |
| ство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене |
| ели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио |
| и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у гла |
| ошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да |
| е л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А посл |
| ло“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађе |
| ле!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељ |
| ена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапуре |
| лепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> |
| и уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја с |
| i>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, ма |
| има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би |
| лико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— К |
| ју страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам |
| ркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим |
| а овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексер |
| тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана спор |
| ург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, ина |
| не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеб |
| рца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа |
| ткуд толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туце |
| д би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелен |
| нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна |
| , а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како се прави светац!{S} Па још |
| гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта! |
| его луциферов, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и пре |
| руги пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми |
| ар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он на |
| !...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ |
| се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом ид |
| S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко парче! — <pb n="250" /> додаје Нића |
| господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, |
| моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, бил |
| све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, |
| то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једн |
| ем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Ч |
| о му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} |
| треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого |
| свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дент |
| а нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор к |
| аш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, само у цел |
| вађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запит |
| дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па |
| али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али у |
| ас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још |
| а је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његов |
| родере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне |
| ог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра |
| ахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава с |
| оћеш голубића, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик |
| Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна кра |
| очека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештиј |
| /hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може наша |
| ао уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ј |
| тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, |
| > и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног ло |
| иривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече |
| чи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у |
| ајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге сти |
| у.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп |
| оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мами |
| тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела |
| .{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао п |
| у песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио св |
| звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква |
| и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио |
| д себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн |
| ст је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће |
| ајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богосло |
| уше, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; би |
| љења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом < |
| ашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха от |
| авити него пером описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли |
| тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру з |
| било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном |
| ве по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља пер |
| ис унмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо шт |
| толица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је |
| <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло ретк |
| а, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Б |
| дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; |
| м’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си |
| А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добију само они свако своје, |
| о?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и о |
| а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста |
| ка, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да се ш |
| но! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, о |
| и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и ле |
| ако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не |
| госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и увер |
| ак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав |
| Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!... |
| огу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш сп |
| и су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, |
| о село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокрет |
| рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестр |
| он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице |
| рава њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од се |
| е заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се до |
| p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа ната |
| ји цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi |
| вета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па |
| и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се |
| ћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закољ |
| >— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја м |
| ела могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао |
| добро само млади и младожењи, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добр |
| 208" /> <p>— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Сл |
| За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код ку |
| а-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако |
| а пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију и |
| ула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу ка |
| "59" /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте н |
| дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како |
| ко је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из |
| шу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а |
| е овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су т |
| <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити |
| едесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар |
| ручак него га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав ј |
| же коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онак |
| е било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна |
| авити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку. |
| ане облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапц |
| p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама ил |
| бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p |
| ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих же |
| сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра |
| млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћ |
| /hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не |
| те гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самов |
| жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у |
| јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се туч |
| ="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, |
| е од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драгановић, |
| > <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и |
| Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="273" /> <div type="chapt |
| попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не раз |
| и. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написан |
| конити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је ве |
| рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате |
| итаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна изм |
| ше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А о |
| ="222" /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе |
| оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним |
| не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје ук |
| аса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели до |
| и је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико н |
| ца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је |
| упи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако р |
| а сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} |
| ла, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опа |
| ла — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је пута само полетела бунару да |
| ј овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који |
| > <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n= |
| ва њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељи |
| ћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n= |
| то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> |
| и дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, |
| н нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре |
| на само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надглед |
| а по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка |
| ава и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера кој |
| ле те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брз |
| ="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“ |
| вачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом А |
| расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд |
| ло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек пос |
| авно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p |
| а ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њ |
| рок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега |
| о неколико пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петн |
| Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни о |
| у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином при |
| арали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — |
| кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгле |
| <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те |
| ло онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас |
| е увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „с |
| си свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе мета |
| учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Си |
| оци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују |
| ој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео ј |
| сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широ |
| на не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у с |
| родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам |
| разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом н |
| н шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљено |
| не мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ак |
| ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајних средстава.{S} Још су најкрупнији и најзнат |
| и том приликом су између осталога још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или д |
| ти клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, |
| је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факациј |
| ! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено. |
| д је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом |
| ећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојч |
| да сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџа |
| ала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жа |
| е: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, <pb n="110" /> копуни живину и ради све таке кућ |
| и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију |
| к све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збого |
| ио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потре |
| ј се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог |
| тке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. |
| е сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад |
| н).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас! |
| потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате |
| иби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да |
| ја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, |
| , — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни |
| слатка мамица упропастила и унесрећила сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас |
| а презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreign xml:lang="de">Maria-Anne</foreign>“, |
| ашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, |
| е, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела |
| ве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А мож |
| гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је |
| н мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ наз |
| о не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — |
| оре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S |
| пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, д |
| кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — п |
| атна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима |
| через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то |
| направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет? |
| <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај бог |
| та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ј |
| г једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов од |
| жу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпостављам добру с |
| кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, гос |
| езонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало и пор |
| — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!! |
| она одмах поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима н |
| ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер |
| ’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо не |
| а; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још |
| то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, |
| да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од |
| а напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном |
| о све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека |
| а пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се |
| увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео |
| ести за својом завађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштин |
| е ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер |
| p>После овога састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} Колико је само пута пречула |
| оведало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ н |
| сми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; зах |
| има у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови |
| ресантеблата</title>“</hi> </p> <p>Овај састанак и разговор између попова био је тако око девет |
| дна последица Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело |
| расположењу његовом.</p> <p>После овога састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} К |
| беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило |
| езазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под вид |
| ућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће |
| се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како |
| ош једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Тво |
| вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га |
| па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... |
| оја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, он |
| е и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Чен |
| кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети б |
| <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од д |
| тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба |
| стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је бил |
| ност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а о |
| пева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке са |
| фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, |
| ти у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, лега |
| мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност |
| кује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’ |
| иво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме п |
| под кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи |
| </p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин гла |
| и Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, |
| рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана г |
| терски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Пер |
| п-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир —</p> <p>— Т |
| е да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> |
| којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена.</p> <p>— Па |
| е извинила.{S} Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен |
| жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фр |
| не.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим |
| холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, |
| ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} |
| иле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте по |
| могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није |
| се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам п |
| ла зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и само |
| , описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још детето |
| спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигн |
| е у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и к |
| <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био |
| а тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамна |
| , а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори |
| сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији |
| e unit="subSection" /> <p>После једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа |
| да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се он |
| оме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је |
| Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се сам |
| у задовољни укућани тиктакање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди к |
| ne unit="subSection" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Ша |
| Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, шт |
| иличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се |
| е њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нахерен |
| ког да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешак |
| Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габри |
| а зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му н |
| има</hi> </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отвор |
| о успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и ви |
| да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не |
| е рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> |
| S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељима, о старом времену |
| м <pb n="278" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да |
| и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави нау |
| епше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину |
| шевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па |
| лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподо |
| аће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам |
| ти, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја ва |
| >, па тражите паоре!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фра |
| е, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од |
| ем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и с |
| А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> обичај; вол |
| Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај |
| га да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <p |
| му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог |
| бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да |
| и невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из |
| наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама и |
| осиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом С |
| " /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене л |
| овек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркв |
| иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре и |
| ошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, |
| би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> |
| .{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ам |
| >— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псов |
| S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Св |
| " /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb |
| ској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала |
| унцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтин |
| ира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, |
| бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала примети |
| дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он не |
| " /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узе |
| о, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети ови |
| богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, |
| Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се |
| нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време |
| ће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опе |
| м није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, |
| лио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас в |
| хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носић |
| је оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; јед |
| ана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто |
| је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шт |
| едај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себ |
| каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и |
| , а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — п |
| лу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: |
| „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојни |
| ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга |
| та још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш |
| а Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели |
| азвиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пре |
| !“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је |
| ш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} |
| створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљу |
| а гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се |
| с на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, до |
| скочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје накресанога господина |
| е!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „ |
| ! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, д |
| и гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, |
| у своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за |
| , и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила |
| у грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се с |
| .</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па |
| !...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звони |
| подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући кисел |
| ад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, п |
| ..{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па |
| ј пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да |
| нета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз |
| здрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом |
| око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде д |
| да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике |
| } Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио. |
| — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — в |
| subSection" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима ма |
| х сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (изм |
| идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за дра |
| еланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, |
| р ће се Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и само |
| А</head> <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана ( |
| >— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</ |
| ега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних п |
| ђу којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог |
| tone unit="subSection" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цел |
| на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћ |
| је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали с |
| парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи н |
| езан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!< |
| ислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, |
| има и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао н |
| о, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говор |
| гу</hi>, једног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! ув |
| .{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је |
| миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, |
| велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, к |
| ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кол |
| о, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, |
| ом) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капларима |
| ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Си |
| але и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, н |
| еднако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим в |
| } Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је |
| у која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њ |
| пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} |
| ира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о |
| ! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} В |
| сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујт |
| уга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а как |
| ине, са својим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом |
| е.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркв |
| А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој с |
| љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у сел |
| наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога ис |
| ао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти |
| нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено |
| може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, до |
| ај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазн |
| опадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је та |
| тину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много ни |
| душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог пи |
| се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој |
| >Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно |
| ели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је т |
| „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, о |
| о; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, |
| и која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу бли |
| учена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И мла |
| ане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ни |
| — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опаснос |
| ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, |
| >— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа |
| нда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је т |
| о га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је |
| е се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити. |
| ије баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни |
| с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру п |
| страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али |
| у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити савијачу с |
| ије ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после |
| е да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајч |
| н напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и |
| од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што |
| ва као она на сокаку него родна која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњ |
| аде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно |
| тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај |
| <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца ски |
| у, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} |
| } То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољ |
| не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га ж |
| од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно |
| ало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца јед |
| мо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће |
| ођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има |
| ову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко свој |
| еђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и |
| он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принц |
| ораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па |
| >Maria-Anne</foreign>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> |
| евента и старо господство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита. |
| е брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и |
| ловање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и бе |
| старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не |
| аљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе |
| ло ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру њег |
| ечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту |
| о камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор |
| то су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било |
| овор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их |
| кивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове де |
| овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрс |
| е.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{ |
| дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице кеце |
| ија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час друг |
| вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после г |
| а сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напосле |
| и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размешта |
| ем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ј |
| аоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он т |
| иди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмешт |
| лог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прођ |
| се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако с |
| вши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за |
| ће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Мет |
| је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни при |
| {S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу пе |
| ад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па готово да и није б |
| ија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво и по |
| друговима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> <pb n="62" /> <div type="c |
| ш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —< |
| ше и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највиш |
| с гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па |
| е, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивути |
| раз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоруч |
| не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се |
| како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, ј |
| да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Ал |
| .{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочел |
| кошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се ј |
| му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталога ј |
| се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их ког |
| о млади и младожењи, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази |
| и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није т |
| нако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{ |
| учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по с |
| кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако ј |
| ао оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати |
| р се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У само |
| елу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, п |
| учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на ме |
| ило постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је свога принципала а ов |
| на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком ро |
| 324" /> још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} |
| ало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенција нас је натерала |
| је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није |
| ео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући |
| -Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у пу |
| ; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мањ |
| ме, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну п |
| а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако |
| е бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако |
| а, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, је |
| веће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све пост |
| S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу |
| {S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после подне зал |
| се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму |
| естро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, |
| етку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецина |
| би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми |
| а и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплака |
| } Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гро |
| „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то |
| ном постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији |
| да.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да |
| n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињ |
| цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне с |
| п Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у ко |
| иси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, позна |
| о, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да |
| што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претвор |
| да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у |
| е, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. |
| есте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну зачуђено и увре |
| , је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замот |
| сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшн |
| а чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, |
| мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Бог |
| их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитељ |
| иве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија |
| ир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, за |
| т између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав бога |
| упка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" / |
| д тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ов |
| мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се прим |
| ће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрски |
| вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг |
| знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наше свете православне цркве.{S} И ј |
| ућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни на п |
| S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, |
| о.{S} И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром ј |
| се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више мл |
| о, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Те |
| >Омладини</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi |
| .</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Ц |
| ицирске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па та |
| оје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије.{S} Меланија је знала немачки, знала |
| сположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више |
| после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буд |
| а је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Кален |
| ју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке га |
| чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, |
| од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — ум |
| ен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба |
| своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Не |
| попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола поле |
| , међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин буд |
| сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађо |
| а пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <h |
| ири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећ |
| а имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо |
| њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме м |
| тидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права |
| есму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, |
| дашњом супругом.{S} Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера |
| селој чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер |
| Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све р |
| l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог |
| е младине и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они |
| дније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа н |
| еш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како дивани |
| понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не доб |
| стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева), да му отпева ону њег |
| лостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пр |
| и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако се |
| ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог |
| ог гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева д |
| — Јесте, — одговарају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не у |
| Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно сл |
| pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти |
| м!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт |
| .{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако прили |
| ирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а |
| на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, |
| едну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... ја |
| ке све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на |
| т од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише |
| умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцим |
| крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њи |
| а и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О вра |
| сподин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, да га п |
| А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’т |
| Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упад |
| јевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} |
| е и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као |
| ишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће дан |
| да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира |
| према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала се |
| ом јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то |
| човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се |
| за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно |
| ори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз |
| после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетн |
| му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечке |
| а је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада |
| помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад невесту чеш |
| а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале |
| е тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свач |
| биља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовал |
| ад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и нова |
| арош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија |
| одног за претресање и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Сти |
| ћом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Сн |
| !“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњен |
| га с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шуп |
| ек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што се догод |
| S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледал |
| топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпр |
| S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, |
| ј својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Гла |
| ст њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{ |
| и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ х |
| чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од |
| е!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гец |
| у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хл |
| добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не |
| ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне п |
| ако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и дана |
| Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бриш |
| шевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!! |
| — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балс |
| ећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би |
| рташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам доба |
| ру једном <pb n="284" /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> |
| у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенс |
| или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посред њих остао још |
| у страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спи |
| /p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, |
| теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И |
| чио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори поп- |
| трашне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!“</p> <mileston |
| <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по обра |
| и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <pb n="284" /> п |
| пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, |
| не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је б |
| И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S} |
| и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише |
| а и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметн |
| ле тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... |
| р Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни реч |
| ћера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа |
| оже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и |
| милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} |
| , мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Персида —</p> < |
| ло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <pb n="284" /> паорском, све, |
| сталога још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или |
| можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здрав |
| <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог |
| уотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други с |
| алашару једном <pb n="284" /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“ |
| после спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца |
| она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код |
| и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево о |
| <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милок |
| па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, ш |
| </p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско |
| ; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, |
| д!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што |
| мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, |
| ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p |
| ави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, |
| речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!“</p> <milestone unit= |
| ритиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</h |
| ш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви |
| ургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита |
| ила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, као каква промен |
| укаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало |
| о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Ме |
| и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко |
| ана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не гр |
| е све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на по |
| „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осам |
| данашњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да пома |
| толковати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работ |
| каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се |
| , некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећ |
| старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што ка |
| Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, |
| е му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем |
| уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није с |
| обити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: |
| додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христија |
| јој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. |
| да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његов |
| {S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само м |
| другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије |
| ути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра ну |
| ткуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“ |
| ћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од в |
| повједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти |
| рију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосве |
| ан’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да ј |
| а се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога |
| знавала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с фин |
| ице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледа |
| {S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја н |
| сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака |
| у кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у |
| каже и наговести пролепшање времена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула |
| да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цв |
| <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> |
| е викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, |
| дају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале |
| што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само м |
| аткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посред њих оста |
| и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ б |
| о да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту н |
| да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и |
| нере, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави |
| , тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца |
| шљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки |
| велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} |
| /p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у а |
| ушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’ |
| обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помол |
| еко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко л |
| ’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ так |
| љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непромен |
| т година је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је т |
| десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат по |
| !{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — |
| рај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Си |
| лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дан |
| српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра! |
| , и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече |
| ље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’ |
| сподине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме |
| е тада певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој не |
| ран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то ле |
| вовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по чет |
| блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти |
| ком од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша |
| ре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све ч |
| личавате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа П |
| о је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!... |
| рин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и |
| получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори |
| а судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па ма |
| ећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е |
| онизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега |
| је коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи |
| је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пе |
| те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друг |
| кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у |
| ник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи |
| нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дош |
| јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то |
| не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си |
| од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кр |
| спред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умив |
| погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је |
| видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, пита |
| ом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — п |
| ... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — |
| опина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и са |
| ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је |
| ас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S} Т |
| о банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш |
| у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћи |
| стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани г |
| <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима |
| м.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто |
| ата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати |
| лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад м |
| ио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво |
| еху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после |
| Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он г |
| а заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи |
| и!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} |
| ли радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— |
| а сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, п |
| знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-кр |
| кија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је св |
| свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка |
| пет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па |
| ану.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше да |
| љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацива |
| оменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржњ |
| Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Пе |
| свачему, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није |
| прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи |
| </p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу |
| астучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спи |
| вама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфа |
| полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, |
| и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила с |
| ену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех гаси |
| из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку |
| — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Не |
| једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} |
| е л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак |
| се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. |
| ве некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири |
| а гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — |
| ама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слу |
| ац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слат |
| ири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакањ |
| ке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако... |
| , тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> |
| цату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да |
| кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — |
| а понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к |
| ’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су о |
| ед њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о не |
| S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Г |
| .{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је д |
| деља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке р |
| д је она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а |
| /> остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па |
| е и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од си |
| мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јав |
| е се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у не |
| тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њ |
| косна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за |
| , „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћ |
| увику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци |
| тао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, нек |
| мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> |
| касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Шт |
| о срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам |
| ече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" |
| а земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо ш |
| готовим стиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако ле |
| — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа ни |
| е било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како с |
| је је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по не |
| хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад за |
| рашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао д |
| е јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она |
| ; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А посл |
| веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би к |
| о обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела к |
| одица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стаја |
| оћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газд |
| жио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње к |
| S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке |
| о доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</ |
| лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила |
| туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, |
| и фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су |
| жбу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови у |
| самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије |
| о веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према |
| екли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш о |
| но ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити |
| Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него н |
| ија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још је |
| а, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер |
| ако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} И |
| те на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Пе |
| не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гос |
| !“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило |
| поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, а |
| На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било |
| х у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачи |
| неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао |
| мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би с |
| о, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побе |
| умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатк |
| онети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још |
| ла се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову н |
| one unit="subSection" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој ва |
| је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће |
| још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p |
| је све није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака |
| риказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечу |
| о, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>не |
| tion" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му ц |
| езују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није |
| кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о ш |
| > још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ виш |
| да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ |
| и да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p |
| риметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што је са |
| и поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> |
| викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да |
| дати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узв |
| у.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, да |
| ажђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до |
| он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и |
| .{S} И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је са |
| иста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекра |
| ц, како му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз п |
| , скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искр |
| свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па |
| ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки ча |
| уџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и |
| нице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти него је све то забележио ј |
| а и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, |
| во склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним |
| зубима и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p |
| од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и |
| фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и |
| се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— |
| е а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, не |
| свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не срета |
| вца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— |
| веселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјесности и страху; како |
| па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и |
| орских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе |
| својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на ро |
| одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим г |
| х.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полет |
| говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па ни |
| везда залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљ |
| ; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та |
| Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је мил |
| е наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа ј |
| /p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољ |
| недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најч |
| отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој |
| у.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне ку |
| у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређе |
| само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је ваша |
| мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се |
| шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’ |
| лски криле једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај да |
| ди наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој |
| ј мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све |
| јте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипа |
| — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира |
| као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S |
| клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте |
| те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла |
| гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неко |
| ују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Санов |
| е женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала з |
| о да нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан |
| к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <pb n="328" /> < |
| ла су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се |
| кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу досто |
| ветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о |
| оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за |
| и често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијо |
| огледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћ |
| они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером описати.</p> <p>То |
| о његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво др |
| {S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још онда д |
| оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!“</p> <mil |
| S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о жен |
| </hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је |
| бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да |
| фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него ј |
| А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло |
| а ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по остал |
| сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен |
| д младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлака, а по кан |
| лук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку нек |
| мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од об |
| <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква |
| а дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких |
| и само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вел |
| и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} |
| де.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широ |
| {S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се рад |
| ихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, сино |
| ао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, |
| е оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверав |
| живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестат |
| ћи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћиц |
| атворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као |
| ца, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За |
| ши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Т |
| ун, <pb n="110" /> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за |
| нако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаш |
| запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пре |
| се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњен |
| њигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о д |
| и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, |
| се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са свој |
| су за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога |
| ира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! |
| ори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> <p>— А |
| ку, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> |
| ерујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пу |
| н параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели |
| , кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ј |
| лу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је ве |
| зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не оп |
| и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све ви |
| ва архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и |
| ира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и б |
| гледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву |
| зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се ба |
| угог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су зв |
| м к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни к |
| исоко, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Забол |
| и у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после поз |
| о дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе |
| пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" |
| ица из ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак |
| лов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха слав |
| ндак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од др |
| ој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, <pb n= |
| вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених |
| ко врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p |
| едном месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула |
| споја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте |
| ан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни |
| ешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође, |
| марум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Ме |
| ао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је по |
| слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о с |
| равити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса |
| Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они пр |
| вам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слат |
| ..{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити |
| пиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела вел |
| ат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да |
| сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се изд |
| у њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији ум |
| е и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један ко |
| — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, |
| ном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си ч |
| ви посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не см |
| слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан |
| ин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му д |
| ’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промоли |
| едам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе |
| сивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом.</p> <p>По |
| ајући перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се |
| д ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде д |
| ада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} |
| етку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се |
| к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да |
| пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Сева |
| и ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком су |
| кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба ом |
| з Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па |
| а сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по |
| ерсо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што с |
| ојас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље по |
| еснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S |
| , па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли н |
| а, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице сол |
| p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у |
| ригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а |
| нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад |
| попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће |
| опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на к |
| па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>. |
| — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако из |
| је и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило неких <pb n="385" /> пет столова, два „ |
| говора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после т |
| амо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре |
| почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — н |
| S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико не |
| ђе опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је |
| /p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову мам |
| од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити |
| 53" /> питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, |
| , што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни г |
| „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима мно |
| /head> <p> <hi>У којој је исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлаж |
| она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није м |
| ели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да ч |
| а на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колик |
| ин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, |
| адржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, т |
| га, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спла |
| > <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај прок |
| е удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа С |
| можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна |
| нам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога |
| њира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри но |
| а њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, н |
| она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да с |
| наш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историј |
| е ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Н |
| је младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је |
| а погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код |
| паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш |
| ид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала |
| вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забав |
| а лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак о |
| слите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми |
| Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа прот |
| а да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним |
| туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својо |
| о шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите |
| па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки |
| слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Св |
| аква варанција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, веруј |
| попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и |
| е хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на |
| ечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који |
| тити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-С |
| есет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за он |
| т’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и к |
| а сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па н |
| омотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога |
| Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу и по |
| а већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и п |
| ад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не мо |
| би један по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на лев |
| де смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујн |
| ог времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и |
| „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита с |
| азрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна |
| д и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!? |
| да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад |
| смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а |
| осподин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова! |
| >Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколик |
| -боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити |
| о је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> < |
| ћи се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је |
| мештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; а |
| кћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, |
| оје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило физиогномију |
| авица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а |
| ркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <pb n="284" |
| } А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — |
| лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред сви |
| ећ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа |
| о шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио нај |
| с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А |
| морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, |
| Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је М |
| према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} |
| pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом верглашу. |
| било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешки |
| а да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!! |
| тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, |
| тељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику |
| а. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље |
| акра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до |
| ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избије |
| већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да и |
| S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi |
| дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом |
| ири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глава, |
| рици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако ни |
| је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенцима неће требати бар за п |
| могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} |
| ршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задржани м |
| врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p |
| свештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре |
| све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „к |
| магала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спи |
| у на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако в |
| чекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз |
| ди га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</ |
| ана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би с |
| и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су и |
| S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенм |
| ебе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још так |
| о у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са св |
| </p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно |
| ира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балего |
| ренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих папр |
| оду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими |
| рај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође |
| боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам |
| пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју сна |
| ије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбур |
| би и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је |
| ја је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што |
| } Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, |
| на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разгов |
| сутра.{S} Известила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно зад |
| ј архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чут |
| бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата. |
| ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спи |
| ; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title>Макровиотика</title> Хуфеландова |
| рибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, |
| па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и |
| ну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недељ |
| одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какв |
| уши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; к |
| свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навика |
| едати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе |
| , за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> Пролаз |
| оклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; |
| огу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха |
| зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ј |
| то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> |
| </p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к |
| од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја с |
| рао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико с |
| 284" /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред зас |
| знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље св |
| на времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то |
| етир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, |
| а, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери. |
| бију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Гли |
| ашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења сва |
| љао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокако |
| мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— |
| Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Ид |
| да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написа |
| еника, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српск |
| Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, в |
| какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „ |
| Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспита |
| ов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота |
| ле подне се слегао <pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао |
| штапајући кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} |
| Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу с |
| тно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од пао |
| да, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели |
| зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јо |
| и, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Ниј |
| , протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај млад |
| ећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом |
| опажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа и |
| ло.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а мо |
| е пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам |
| сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци |
| ако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико |
| је здраво заволела тај језик изображена света.{S} Прилично је изгустирала немачки језик који гђ |
| и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручја па се оп |
| вој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније д |
| hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, с |
| овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у т |
| имови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра |
| <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе |
| р, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пе |
| алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{ |
| и тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>................ |
| оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само п |
| силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ |
| ај само обешењака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов преисподњи! |
| } Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има |
| ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служ |
| ан факат познат сваком правом сину наше свете православне цркве.{S} И један и други поп из овог |
| жу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, с |
| младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n=" |
| вио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти р |
| воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком пр |
| ва ноћас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о ул |
| Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само |
| него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све |
| упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините |
| тани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> |
| вног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа |
| таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало |
| трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да |
| А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шм |
| ефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла слав |
| обиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана |
| ад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама |
| Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стив |
| ог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формалн |
| ру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Те |
| </p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало |
| онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па он |
| се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а диг |
| тави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд |
| олијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га |
| зрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобоја |
| загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејк |
| и, један тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А |
| не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И |
| ојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а |
| мо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: |
| ер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за |
| > <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде л |
| > <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред сви |
| >— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бој |
| нај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} |
| ш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет пр |
| ар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати т |
| ави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим |
| о без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао |
| Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; ни |
| ако знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у |
| наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога |
| тина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађ |
| мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову |
| ш дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, бр |
| као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често од |
| а два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далек |
| ци и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне поло |
| ујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а |
| а с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из |
| а ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као |
| ећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та дру |
| ведање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није |
| вио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште |
| ле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} С |
| торо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је |
| велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му свет |
| /> и јасан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једар |
| јаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је |
| пођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</hi> (гос |
| цу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразил |
| па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. |
| — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на |
| </p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти там |
| а, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити —</p> < |
| као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док |
| на, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Исп |
| о а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; |
| пођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине |
| а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затек |
| вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је јед |
| атле девојачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, |
| S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} |
| што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд |
| матрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који |
| тника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити |
| о је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, |
| То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко |
| прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И |
| га, сада на жалост господина супостата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здр |
| завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако |
| вигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га |
| е свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа С |
| к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним сл |
| ар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто |
| ака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћ |
| на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле |
| аш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потв |
| вати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви |
| ала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму |
| томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n= |
| па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> |
| за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотар |
| ече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није прав |
| i> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да |
| први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај |
| Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који с |
| не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадиј |
| крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није |
| а велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар |
| ж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради |
| Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је |
| иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њ |
| била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор с |
| етог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „ |
| а, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо. |
| краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се по |
| н-попи опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и |
| .{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чу |
| Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да ви |
| и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је п |
| иса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним с |
| су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стан |
| ите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="3 |
| лави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар т |
| та да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стар |
| /p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> |
| ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа фе |
| интерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} |
| >— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте п |
| иша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} |
| хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа |
| а како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале |
| p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Г |
| прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} |
| ом заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошап |
| а <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски |
| пи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе м |
| ако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, < |
| о се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који |
| а.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били т |
| у, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ дру |
| ком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и мол |
| девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здрав |
| ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча |
| печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једр |
| ера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} |
| се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пи |
| ква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— И |
| анашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био |
| ад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и прав |
| то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ |
| се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је |
| лази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — в |
| у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Швабине суваче па |
| уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало наса |
| тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. |
| >мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она |
| рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му |
| прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде једна пове |
| огатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао бла |
| чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— |
| изи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и по |
| растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> |
| сторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних придика) да улове младога клирика |
| а“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и |
| с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и |
| у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват запо |
| молио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева), да му отпева о |
| зашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, ка |
| ним меланхолије који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја б |
| за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да |
| ује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде г |
| свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови т |
| не ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ м |
| своју противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из ранијег непријатељств |
| био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз нед |
| идећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била ј |
| ине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењ |
| ан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе |
| слиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеж |
| аце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле |
| а пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда |
| ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quot |
| ије ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге |
| десет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, |
| и је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која |
| ови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, |
| та се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем в |
| рпског <pb n="72" /> платна, пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шешири |
| две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком капи |
| и на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно об |
| Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело ниј |
| си и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин |
| мам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, |
| </hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани по |
| то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови |
| <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и |
| друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и се |
| е он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне |
| лим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n="214 |
| ство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетит |
| п Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад |
| , што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се сва |
| гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </div> <pb n="157" |
| аву.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто веч |
| Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да |
| {S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено ст |
| пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после |
| било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> <p |
| што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о сва |
| > <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што |
| је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и ра |
| то се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и на |
| икнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и призна |
| п куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле |
| е то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима је, истина, п |
| ића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као |
| Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код го |
| их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с |
| >Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама |
| а сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви п |
| аоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро обавештене госпође.< |
| ероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да с |
| а по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног д |
| n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — |
| гов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у ол |
| д се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташ |
| е гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од је |
| Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре пе |
| свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена |
| {S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: |
| к, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђ |
| заљубљена, остала је једнако (противно свима правилима поетике) онако исто пуначка и округла к |
| лама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се |
| ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, в |
| оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> < |
| есно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада |
| ше се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе |
| омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких |
| е сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти сл |
| другој колико је која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће |
| на другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, |
| угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен о |
| , а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па п |
| , или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа де |
| већа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом об |
| ани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га |
| риповеда о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до |
| — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} С |
| ош момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на |
| кије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдум |
| кох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а |
| а“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикам |
| и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и в |
| , докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>С |
| Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, |
| ога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се |
| зда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, |
| печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува |
| имница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се сви |
| ме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у ко |
| е свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог св |
| ија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза гор |
| пам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки н |
| лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних за |
| кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа |
| амо срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има свој |
| угу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, |
| Колосално је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу допаст |
| ко је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако не |
| доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде с |
| а вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом! |
| Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирал |
| с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вел |
| од јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се |
| Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амб |
| дознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сока |
| к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или |
| чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, в |
| о у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — в |
| ш добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде |
| д стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој |
| {S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је п |
| ратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је г |
| >— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном. |
| де је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, |
| S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће |
| не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, п |
| х, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се |
| рајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добр |
| у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призре |
| о с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замера |
| т у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црн |
| у су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све |
| е га и послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу мл |
| оп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био злов |
| и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно |
| S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима |
| оје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак уви |
| га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна |
| } Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му |
| теног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву ф |
| зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му |
| час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бест |
| ивено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде он |
| ина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчиц |
| ритичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} За |
| мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си б |
| а је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су ни |
| к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се провредниле па |
| око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а |
| ела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само |
| еди па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о |
| е сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са со |
| здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку |
| и тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдаш |
| ква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред јо |
| а сирото дете наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дак |
| {S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. |
| да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео и |
| рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара к |
| узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на ње |
| је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запи |
| хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затр |
| ефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, пра |
| овања у Карловцима и танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме |
| е вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро п |
| ичући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкињ |
| ју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног младог и финог ђакона, па му ка |
| , као сваког празничног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нот |
| и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за |
| о су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> <pb n="283" /> <div type="chapter" x |
| ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Сп |
| ло!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна |
| се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и она |
| ом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку пес |
| спитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила д |
| путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш |
| задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека- |
| S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о шт |
| е г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког благ |
| и поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по |
| теле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош |
| у поскочицу какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела в |
| зам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у друг |
| тиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> |
| у ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала |
| па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фра |
| онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по ови |
| пих од шареног старежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или |
| и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и |
| к пре две три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та |
| ан, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као |
| пира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што |
| ије поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изв |
| — ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвеш |
| по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова л |
| ао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било н |
| и у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само |
| који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај н |
| о сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је |
| а њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа ната |
| гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p |
| м му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим |
| е путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова |
| ате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> |
| прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која |
| стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка |
| брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмла |
| миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле ве |
| а по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао траго |
| љан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био б |
| он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, |
| то је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, |
| после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да поза |
| как и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и |
| своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпо |
| већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате душ |
| неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— |
| <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам |
| ек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио о |
| ш спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек |
| м?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: |
| само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! |
| богобојажљива девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: < |
| ћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата |
| ни венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може |
| ко свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових туг |
| дају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њ |
| </p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава |
| i>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство није остало |
| е бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта |
| ри, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — |
| а.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перс |
| “, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му |
| у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако |
| као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи као станац камен и |
| о, није жалила труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће |
| тајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала! |
| > ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта он |
| <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кро |
| превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија |
| она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће. |
| после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бле |
| молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} И <h |
| те!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да |
| ста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли ко |
| долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — в |
| састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капларима, а св |
| чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изост |
| јаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — ка |
| ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радо |
| азе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би м |
| е дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахов |
| плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће |
| а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа |
| ога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око |
| и да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, |
| ца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од |
| у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо |
| кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село з |
| ла се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <pb n="155" /> уступи сас |
| гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређа |
| ду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану тврдогла |
| емљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се |
| е рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: |
| кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом |
| и, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му тре |
| p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; |
| поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а |
| ад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, |
| уше, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, |
| Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити д |
| ео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпит |
| лупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milest |
| получује награду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="1 |
| мрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и |
| ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у |
| о и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се по |
| све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он |
| готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о |
| , будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвише |
| едно четврт сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левч |
| а велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику |
| ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је |
| оследњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најто |
| шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро |
| лу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— |
| и и младожењи, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад |
| мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску |
| смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: |
| е и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасе |
| апско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и но |
| се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само |
| господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за су |
| он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног |
| ве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао |
| пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а |
| Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од |
| из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз |
| то онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи |
| га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељским погледом.{S} И погл |
| оштована у старим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњају |
| p>— Штета! — рече Меланија и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика |
| о и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете |
| тадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару |
| ем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да ј |
| је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула ј |
| јала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по ст |
| из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља својим стародревним хумором и шалом, — дотле често онај |
| високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Д |
| по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него об |
| о се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом.{S} |
| а ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко |
| у, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S |
| у Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{ |
| де једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлатим клипаном који је |
| Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузм |
| чка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младост |
| и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, |
| а на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накарадним српским језиком и уноси шале и смеха |
| м година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда приј |
| -Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често и |
| ве и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Н |
| ’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p> |
| и били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два |
| ; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још ка |
| ко се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов |
| па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у т |
| пругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала и за то га је |
| СЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погр |
| гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више |
| после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше ми |
| о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба узд |
| живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању |
| се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, |
| и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све м |
| ни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод стрехе |
| је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити |
| раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб |
| ја иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ |
| ..{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па д |
| и, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да |
| испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсо |
| и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесил |
| писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао |
| упују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да |
| .{S} Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговар |
| трговац, што није могао да се курталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци |
| — Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Београд</hi>, 1894.</p> </div |
| или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је |
| ци ту неискреност парохијанску и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни на |
| дубоку старост и пошао трагом старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохија |
| нство, да претходи примером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и дом |
| Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о св |
| /p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} |
| а Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче |
| ако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или кад |
| , на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком о |
| г грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која |
| и од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка о |
| сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се п |
| роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| реко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И |
| ан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све с |
| ка нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су он |
| заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би ум |
| И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окр |
| није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама |
| са. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А дево |
| Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на |
| послетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би н |
| Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ход |
| у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула |
| Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње |
| ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ј |
| е, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вред |
| еле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, |
| цу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолит |
| му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоно |
| ко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала леп |
| оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</ |
| им дугачким грлатим клипаном који је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са с |
| крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Пра |
| овори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — уп |
| Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није |
| е поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак н |
| ну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаш |
| разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="112" /> додиривала образ Перин.{S} Пера ј |
| ј песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} Приповедање старога свата |
| њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>После мало кавге најлепше ј |
| а посла, онда треба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да |
| пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци насла |
| вој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет |
| некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мал |
| .</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — п |
| о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати нећ |
| ије хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ни |
| анију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпита |
| ра ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју |
| у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере свак |
| твена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се до |
| кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} За |
| и како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; д |
| из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је |
| ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћир |
| позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим |
| илук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— |
| <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек бил |
| па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма ос |
| да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ће |
| то момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} |
| м, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан |
| не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он дом |
| је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних |
| дужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је |
| Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, |
| прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је |
| } А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} |
| ијао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бо |
| ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију оних непри |
| дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у |
| раменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „ |
| ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу. |
| под комарником.{S} Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гој |
| гле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и пом |
| ног млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мил |
| лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амба |
| едно са сељацима променило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни |
| једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p |
| е: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се |
| иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш |
| јада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио |
| Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.< |
| остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на |
| еш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него мо |
| о то иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише |
| теха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако |
| ао кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбу |
| S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гле |
| ваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он ви |
| шкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па |
| удније што су обојица одговорила једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Е |
| свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на |
| та су имена они добили према различитом свом темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју |
| А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га |
| каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој куп |
| А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што куп |
| у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења |
| ву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао) |
| ђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах |
| нга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је |
| Преосвештенство руководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћи |
| к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — |
| седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о попов |
| јпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле |
| ву кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а д |
| м, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Как |
| ему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, как |
| да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља п |
| па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! |
| нашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у |
| јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу |
| имом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зн |
| с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са сво |
| ја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код |
| т!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> <pb n="283" /> <div type=" |
| д су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо |
| pb n="0_5" /> <div type="titlepage"> <p>СВОМЕ УЈАКУ</p> <p>ЈОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕ |
| p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули м |
| Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем |
| а врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак с |
| о у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад з |
| а натарошевица... — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад |
| куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} |
| . — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вр |
| ћи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући |
| , а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради Меланија, — |
| паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> |
| оше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткр |
| м Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо са |
| рау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала |
| у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да ј |
| Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира разгов |
| hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о в |
| молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћет |
| калови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам |
| и што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p |
| е те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Ју |
| о ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ пр |
| и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке |
| деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној |
| од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у к |
| <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершен |
| вадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као бого |
| едставио му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово мес |
| лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима |
| тњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћа |
| ли да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је о |
| анија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти |
| к и „маринерски“ официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фотограф |
| есто.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради |
| еш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — ве |
| вно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк |
| к причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да |
| иђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</h |
| грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супр |
| већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној |
| аручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи |
| , ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју ј |
| аплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далек |
| при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вел |
| lestone unit="subSection" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале га |
| nit="subSection" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица чита |
| ави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на |
| м је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} |
| су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре |
| шили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из |
| свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћир |
| к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — ре |
| и заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и стала |
| злазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Је |
| ако меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним кру |
| с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра д |
| имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стај |
| ’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — |
| ки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусн |
| и к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јо |
| </p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта |
| и су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир |
| сам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла рад |
| а је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година. |
| ну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, мо |
| /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али т |
| ла башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали |
| ио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколик |
| још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише |
| ог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцне |
| Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о д |
| еског, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господина супостата, |
| ка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар |
| да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом |
| вој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни мес |
| врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад с |
| у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, са |
| м њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је с |
| оји су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Ч |
| пске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из з |
| ос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не мо |
| о као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мис |
| мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла |
| по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb |
| и Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке |
| с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та зна |
| знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што |
| смех укућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> |
| е одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{ |
| лони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{ |
| ли тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и пос |
| меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да |
| заветних и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је |
| а шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — |
| прексутра.{S} Известила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпун |
| вија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од |
| на сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама |
| она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</h |
| је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него с |
| ам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, |
| хотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа |
| е ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а о |
| не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да |
| им се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим |
| код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају |
| родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју |
| — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!< |
| и свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — в |
| м само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би |
| ја?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n=" |
| игама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на пам |
| а право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а |
| јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се гос |
| е с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — з |
| а се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да |
| се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп |
| ца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Т |
| же вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ |
| мрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је |
| > <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’ |
| Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу |
| предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не |
| — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’ |
| ом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викн |
| ру на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полу |
| ="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с ва |
| родужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне би |
| и нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајк |
| l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од руж |
| она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Д |
| се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да |
| нцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује как |
| у са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби |
| Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, вел |
| <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Триде |
| рунг!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, шт |
| здржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјето |
| адовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заје |
| , кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудит |
| аш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздр |
| мали.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало по |
| не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао нев |
| у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не н |
| {S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда с |
| особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ |
| а притрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате... |
| се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу д |
| есеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} |
| илук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату |
| ати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А |
| <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="7 |
| а и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто |
| <pb n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да пр |
| рска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да м |
| л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има |
| сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне н |
| то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема су |
| помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се т |
| ’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само г |
| џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p |
| њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провесел |
| неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито |
| ов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро |
| ова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} |
| прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још |
| ева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде |
| ира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— |
| } Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке |
| и смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били бре |
| ресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријат |
| нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до |
| ирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, |
| врши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} В |
| јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо |
| него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно унич |
| ела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n |
| јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују |
| је могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У |
| ју, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та |
| и заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ ч |
| ра наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали |
| извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам |
| окаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско |
| и и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред |
| ем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на зам |
| тка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше доч |
| нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{ |
| дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој |
| од господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака па |
| оватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бац |
| тако... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођица |
| би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поез |
| дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> |
| врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, н |
| се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> |
| то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е |
| пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај в |
| т позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети |
| што цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно се |
| јни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жи |
| ћ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је |
| ља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без |
| едва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју |
| {S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га ј |
| дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је о |
| енуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пр |
| вему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не р |
| м од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако с |
| је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња |
| ији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мић |
| S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандри |
| стима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменутих поштованих госпођа |
| а сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на пр |
| а, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, је |
| утио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није |
| г“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} |
| } А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја ни о |
| погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p |
| е је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, ко |
| угих.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све по |
| једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак |
| иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у по |
| Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у стр |
| ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му |
| ући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом |
| ефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је к |
| е преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије |
| а, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван варо |
| једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} |
| мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, п |
| то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псу |
| А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци |
| о држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, н |
| су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и ш |
| ла потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити |
| и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као св |
| и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа ка |
| сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима |
| шли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо |
| .{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реш |
| о свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се у |
| дели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не до |
| се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А |
| ут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао с |
| а у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост |
| /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш |
| Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо ма |
| идиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ |
| p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја |
| што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће |
| имо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фал |
| /p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног пр |
| ла Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} |
| А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па ниј |
| — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> |
| ..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на проти |
| шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онак |
| Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научи |
| Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кав |
| нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа |
| — Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — |
| какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресе |
| ад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу! |
| >— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним. |
| ма; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} |
| човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и ужив |
| гао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из деш |
| и: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и друга |
| за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вел |
| ера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања |
| и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да |
| ; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> < |
| мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — пре |
| !</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и |
| аже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је же |
| ој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одгов |
| лу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У |
| бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег |
| р ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не |
| оварам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу ма |
| још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та д |
| <hi>Омладини</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро< |
| екарица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напос |
| уша и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Ба |
| обро.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога дру |
| ерез ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто |
| рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила! |
| е одвикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она |
| Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Из |
| ао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а де |
| и.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај па |
| ако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и пр |
| х претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је гор |
| ј већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p |
| .{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из дале |
| е па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да |
| в био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлиј |
| {S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi |
| р била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем в |
| она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновље |
| н-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, |
| аточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручн |
| : „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних |
| сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да |
| чун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И мал |
| чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} |
| ече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која сед |
| него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред среб |
| ати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније |
| терхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не м |
| јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Сп |
| } Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S |
| свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како се п |
| лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним |
| за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што |
| ди ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови пи |
| ој парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и мет |
| , слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека прено |
| а фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро |
| — Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето |
| гама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — ч |
| да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега н |
| едниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте |
| еко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „ |
| и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — реч |
| у!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, м |
| вога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих не |
| ога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.< |
| "392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето пр |
| век међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и |
| S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати ка |
| /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је пис |
| а то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благода |
| бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега с |
| p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што каж |
| е и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ |
| обито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, др |
| колина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још вр |
| , он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога та |
| завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошт |
| јеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћак |
| , хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја с |
| вим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела |
| foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте в |
| онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесењ |
| ај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и |
| цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које на |
| ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света |
| вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да |
| једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се заус |
| је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па |
| угој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мо |
| исто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко |
| поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар са |
| сле подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ал |
| е (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’ |
| волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Е |
| а им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, |
| о онако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменил |
| ило</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх у |
| н, да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају |
| онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентико |
| у!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пев |
| опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и П |
| и у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад од |
| ој вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати |
| ти да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p> |
| ће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима ј |
| а, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, д |
| нако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе. |
| била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајв |
| ’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте |
| леса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела |
| седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за д |
| управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пац |
| <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако не |
| љку по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но т |
| на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да |
| очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, |
| се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све |
| рицирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је м |
| кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S |
| } Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— |
| једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборав |
| му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на |
| гледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој |
| ем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; |
| е главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му |
| — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и |
| а глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече |
| о је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако с |
| у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је д |
| це намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време прона |
| тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, ка |
| А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код кућ |
| ако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако |
| , враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће стот |
| ија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најес |
| ећ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о |
| ликој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часко |
| едан поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио |
| иње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја науч |
| и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствар |
| приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом м |
| , — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, ш |
| и му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="273" /> <div typ |
| о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о |
| и, багдатски трговац, што није могао да се курталише својих старих папуча.) За то су сад и најд |
| био би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те |
| који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер |
| ен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, |
| један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све |
| ледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се |
| ку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно |
| ио крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S |
| свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} |
| избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи је |
| час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, |
| ли је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били освето |
| ршеним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше |
| да... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А |
| рана писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учит |
| а против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени |
| естио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а о |
| ињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али ж |
| а Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и |
| амо економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао м |
| дне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по |
| у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред П |
| нуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, ка |
| е прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе вра |
| обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о |
| се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једно |
| д куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, |
| з комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети |
| авом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поре |
| адно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре |
| друго удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећ |
| моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула |
| b n="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се израж |
| е нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> |
| о у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А весел |
| тили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није б |
| о пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али |
| К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном |
| еш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је с |
| ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено д |
| му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина! |
| ала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{ |
| и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим у |
| на, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и |
| испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, |
| е?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; т |
| село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мил |
| тио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обо |
| ентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена |
| бичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да |
| подин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се пр |
| моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра бербе |
| ко пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их |
| Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак ко |
| евши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи као |
| ећ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног мла |
| ки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакос |
| и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у так |
| , не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p> |
| ко је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном |
| ’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над |
| прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (оче |
| , па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а а |
| о.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ с |
| њштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мр |
| вља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на |
| >Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем т |
| аљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне |
| динку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и |
| аред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и пр |
| сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је оста |
| е се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди д |
| Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, зн |
| је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, зна |
| , села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p |
| <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта с |
| Док је певала гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним г |
| о пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, |
| рашњи <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву к |
| слили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме |
| черамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о |
| сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и гледала б |
| иди, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на к |
| још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се |
| ак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жељ |
| су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете |
| је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S |
| р из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да |
| ле године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, |
| ст томе клавиру) дознате историју, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од н |
| е пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли по |
| таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја б |
| з ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим со |
| ачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је јед |
| е чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</ |
| е... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’д |
| >Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и н |
| ли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде |
| у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зн |
| ме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бе |
| е диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од |
| у и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас увера |
| оја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Пе |
| ећ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез |
| па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе |
| Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па |
| Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се |
| о звезда залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и у |
| се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као зак |
| ости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли! |
| ија; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} |
| } Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом. |
| а Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пал |
| } Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n= |
| сокаком, и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и с |
| Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прич |
| pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и в |
| . нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где |
| ем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и д |
| ула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ за |
| сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говори |
| кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог л |
| а ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n |
| p>— О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи |
| че: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; |
| ила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина |
| и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији није никад потребно било |
| да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и ба |
| има у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је д |
| ћом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога веч |
| а, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се гу |
| чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта |
| виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} |
| е клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог зад |
| и Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутеш |
| како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од |
| м теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и о |
| је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о. |
| и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> |
| о верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и |
| мо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, |
| зболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда |
| останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кон |
| /p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, уда |
| луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, |
| лостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, |
| а, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учи |
| ефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш доб |
| пирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, |
| } Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај |
| које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остав |
| ла ка Његовом Преосвештенству; Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископск |
| тку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмаје |
| аплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад с |
| је мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђа |
| је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: п |
| више слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, н |
| а ствар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа |
| била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ћ |
| изу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је |
| авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с др |
| ом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати |
| еста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана и |
| штај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то уку |
| одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје накресанога господи |
| ку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један |
| д срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јав |
| {S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме да |
| , фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гус |
| ? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп с |
| ри Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер м |
| и) и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} |
| кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју |
| рске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалил |
| ле овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала између једнога и другога попа.{S} Ника |
| господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола |
| о и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка |
| колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хт |
| ко је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњив |
| .{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловк |
| а.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљена кандила и мења |
| а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама |
| у косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А |
| е.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин С |
| а.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а |
| је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А так |
| весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она за |
| да!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини он |
| Section" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апосто |
| тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у |
| вар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није забор |
| је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И она од |
| је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или |
| — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче |
| њем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обо |
| о седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред по |
| х је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досад |
| p>— Па оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је вар |
| и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па |
| тају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватов |
| е он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, |
| то замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина |
| и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро ст |
| ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... |
| латка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, |
| амо смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Пер |
| у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних времен |
| ајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изм |
| друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Б |
| „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће г |
| атити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и дру |
| ду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он |
| -Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћ |
| раво, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, ј |
| морио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешћ |
| , у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а |
| ослужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалније изразила.</p> <p>— Б |
| зио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин |
| ерна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна пок |
| ир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на св |
| едику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили |
| баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околни |
| момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке |
| о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p |
| Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је сваког |
| сит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} |
| о некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благ |
| а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса гр |
| арији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у соба |
| учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учи |
| ама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце |
| и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њи |
| се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни |
| , па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а |
| за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако |
| че је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава |
| а и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Ни |
| тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже |
| ланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" |
| адовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа |
| име младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га ј |
| морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је дв |
| „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће |
| ала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намеш |
| е, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p>Као м |
| сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слат |
| de-Cyrl">кис ти хант</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод у |
| Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутр |
| <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, т |
| апљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p> |
| дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n=" |
| е гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да |
| ва Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је |
| xml:lang="de">Maria-Anne</foreign>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <p |
| ма тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, |
| ране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада сумор |
| једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је |
| од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подви |
| , слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одош |
| опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} П |
| што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вр |
| пириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, госпо |
| илу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније |
| ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна с |
| није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоко |
| ти од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на зво |
| ко?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— |
| пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? |
| лник“</hi>, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадес |
| Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшег |
| 24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. |
| Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јут |
| коћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша |
| енска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које |
| о! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ч |
| малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или с |
| ?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добр |
| S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— |
| ају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па д |
| о се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је глед |
| и плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно |
| е.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задо |
| о тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, ј |
| ли му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по |
| . — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај |
| — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, ка |
| ао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху корац |
| — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а |
| о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа |
| ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Га |
| диш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти |
| је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира израж |
| о једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотогр |
| .</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта |
| то једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се с |
| пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а |
| оме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научи |
| ик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S |
| а је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад |
| га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није |
| сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га мато |
| у... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако нај |
| авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, |
| ста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис |
| њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под г |
| ко умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим зало |
| n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} |
| шће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} |
| ца и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад ј |
| ли недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А н |
| о, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирур |
| ф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима дома |
| ида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и од |
| којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, |
| од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то |
| !{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскош |
| И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог |
| а их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле |
| Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се см |
| — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p |
| о наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да ост |
| , што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше би |
| враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све |
| Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решетају жито; |
| жу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га он |
| за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохот |
| ушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну јед |
| је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пако |
| ада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к |
| тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а з |
| , што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, |
| едно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија |
| и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чи |
| и’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p |
| ле отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа ј |
| ве, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикн |
| а а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је |
| и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола н |
| рстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву.</p> <p>П |
| на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у вис |
| камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јорго |
| е само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спре |
| Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у п |
| ихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, к |
| лите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига |
| стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="34 |
| д ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с ва |
| цу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“ |
| отрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваш |
| p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, |
| ћи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„ |
| т се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb n=" |
| шла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаже |
| к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погл |
| и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p |
| .. знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</ |
| овек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву ист |
| рим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијски |
| ц’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жи |
| ет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потуч |
| ="162" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ рад |
| добио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, |
| само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у |
| ватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријат |
| спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извад |
| ан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а |
| огледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — шт |
| онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је |
| па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избиј |
| еб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси ж |
| ем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало |
| та ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци |
| а терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку П |
| епо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кућ |
| ркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне |
| м пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измирите |
| ; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ов |
| тела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер |
| n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њи |
| Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаво |
| p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} |
| јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само |
| ом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, ка |
| ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у |
| > <p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе |
| , та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> то |
| улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево |
| аћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду |
| жа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами |
| Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан к |
| ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе |
| Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гле |
| и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрем |
| p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} |
| опала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и |
| очели право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о |
| разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и |
| су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</ |
| му „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га |
| и, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на п |
| ла редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски згото |
| ето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бит |
| говори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омек |
| ас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјето |
| кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> |
| А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S |
| е, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву чере |
| ица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на но |
| кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чем |
| >Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а пос |
| огу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук шт |
| вних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ |
| ос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у |
| има се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била с |
| о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад ј |
| /hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да м |
| о дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то |
| се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу |
| ор’те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћ |
| понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав |
| е, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— |
| ких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте |
| о и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увр |
| ј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада с |
| тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је |
| сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — |
| га само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је в |
| } Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па |
| тима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које ј |
| -дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— С |
| ог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате ф |
| вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јул |
| а на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан |
| ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокисли |
| on" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше |
| дала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим год |
| чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као |
| астаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обој |
| луша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручи |
| овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилим |
| е свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а стариј |
| е пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са |
| е се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голу |
| е и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да м |
| спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пиј |
| амо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добр |
| Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послуж |
| </p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта |
| ’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде п |
| </p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подуж |
| -а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да |
| .{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шар |
| ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} |
| фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофн |
| тељке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима |
| оја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду |
| ика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фото |
| рзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца рад |
| И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу в |
| два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађат |
| радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и |
| p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81 |
| да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како |
| у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читав |
| е допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’ |
| месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су та |
| ће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром ув |
| ући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да |
| траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из |
| еру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, |
| па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „лу |
| неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и ст |
| ног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу ка |
| А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да |
| која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, |
| још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, ме |
| ивиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је т |
| е поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина |
| S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити |
| господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира |
| л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да каш |
| одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је |
| посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножј |
| ди прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сид |
| p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе! |
| су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили об |
| , да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не мо |
| лостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су |
| ије за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Срет |
| ине; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина |
| година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} |
| пре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ поче |
| те у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, б |
| ути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и |
| у му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да |
| та ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} |
| да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ |
| мице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са к |
| ов иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или |
| пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног проклетог решета!. |
| о, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и тан |
| b n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај |
| истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на ле |
| жа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И пут |
| чује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује: |
| уги свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не з |
| е до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек мо |
| кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из раниј |
| из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац |
| речула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је |
| обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад ког |
| } А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више |
| прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро |
| га оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ амова |
| ведала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалт |
| блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморно |
| утник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослов |
| попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених ле |
| је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао они |
| Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година |
| ре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на сво |
| о је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је д |
| пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси м |
| бично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — т |
| S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало |
| ли поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети |
| и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није никак |
| здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по нек |
| која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| вање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па. |
| >У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм кап |
| мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледа |
| <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да |
| и час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бач |
| ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му так |
| х хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер ј |
| ко сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши |
| мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n="280" |
| S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да д |
| у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочи |
| обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни је |
| ..{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’ |
| ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, ш |
| седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> < |
| Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, сме |
| љу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само ка |
| не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље! |
| н.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека ка |
| фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} |
| назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља г |
| ле једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад |
| довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше |
| д силне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је бил |
| никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.< |
| дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, |
| b n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глав |
| али је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска л |
| пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посред њих остао још она |
| рану (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин |
| девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније |
| м па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а он |
| снуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, |
| е, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и уб |
| гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да |
| и наговести пролепшање времена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плач |
| а као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив. |
| а половина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, п |
| ђа или руменија него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или |
| од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша баби |
| и сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло м |
| еда, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вред |
| у малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Изво |
| их девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до |
| мицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био |
| тро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, |
| е за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јар |
| а да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међ |
| сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на |
| о? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину к |
| ворим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, |
| ава биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није |
| И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест |
| коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде |
| кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је |
| дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је |
| ана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S |
| даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не м |
| на тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се до |
| од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће вид |
| иела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Сок |
| ијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће |
| у.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, |
| е као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу |
| абаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и цр |
| ашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго од |
| јеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Со |
| оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера |
| јем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она |
| збио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложенога <f |
| S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра |
| p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за ра |
| ...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Ка |
| <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакл |
| описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој прип |
| књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} |
| у —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... наши. |
| прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу |
| гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од к |
| нски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ак |
| каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пол |
| не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> |
| толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред |
| на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и па |
| его што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад нев |
| ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала |
| hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</ |
| потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и по |
| ди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од ње |
| да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, мо |
| он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а ек |
| ћу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благода |
| он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персид |
| b n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ |
| дма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг |
| Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу јед |
| љно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, |
| а издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не позна |
| већи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто |
| . да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Б |
| екнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а |
| ког господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још |
| ко ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли |
| —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах |
| то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто нату |
| <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српск |
| у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, моли |
| аш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се |
| би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао |
| ду какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их |
| враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у к |
| ји — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и ш |
| може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас |
| , излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају |
| једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најм |
| ног и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у виси |
| ска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и |
| и: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркади |
| сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран |
| А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на чита |
| Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имат |
| и реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није зб |
| другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му ниј |
| а свршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој |
| као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било за |
| алик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на кра |
| на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђ |
| у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и п |
| нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој ш |
| цу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку пор |
| журици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако добро угојеног а посл |
| н се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокаци |
| у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и сна |
| у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пем |
| у шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње ма |
| талац сазнати још неке подробности које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „ |
| ику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силно |
| ог кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шеш |
| {S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачк |
| а Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан |
| емни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вам |
| мире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испре |
| ије забаве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе по |
| ако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера ко |
| вају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плест |
| тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо |
| пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} |
| .{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо |
| ши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и ко |
| ула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пев |
| , чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Т |
| антних ствари; између осталих, завршује се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном |
| за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином <pb n="253" /> питању, — па... ето т |
| о сво задовољству и уживање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатр |
| ла Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и |
| ојом завађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са свој |
| ена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико н |
| вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: <forei |
| од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашар |
| ку, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера ка |
| љна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су |
| лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на бана |
| да у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно |
| а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.< |
| .{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који |
| , а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз |
| амим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Ша |
| мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде п |
| у грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се |
| S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сир |
| ини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n="126" |
| ом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му |
| описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, и |
| симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен |
| а госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима |
| Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископ |
| егледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па ча |
| <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочита |
| да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дет |
| а ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала |
| а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и о |
| док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да у |
| поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и он |
| авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сват |
| ећ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изне |
| же.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спир |
| p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде |
| м а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплак |
| и, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их ма |
| p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћинов |
| ија!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?< |
| ринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ла |
| једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће оста |
| и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута туж |
| о и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питал |
| најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сид |
| шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!< |
| ао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из б |
| од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали. |
| е иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госп |
| он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а гос |
| ки челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио |
| и! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја пр |
| л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Ју |
| е.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пус |
| <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви с |
| тај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам за |
| те, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни |
| огме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p> |
| мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — п |
| и к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у г |
| па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разбо |
| етела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу |
| ст, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси. |
| , кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господи |
| атка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ р |
| ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвес |
| пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла |
| о да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете |
| <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то |
| а бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — ви |
| је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зел |
| разу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете к |
| , него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и |
| зору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књиг |
| а учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим |
| — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, |
| , већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у |
| жете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одг |
| n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава |
| е ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајган |
| — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела су |
| х!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланиј |
| о, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нис |
| Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује |
| и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамиц |
| > <p>— Молим, молим,... не устручавајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} |
| није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца |
| ез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не устручавајт |
| ти.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста |
| Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и го |
| слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али |
| пођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн |
| ро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како |
| — А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог |
| да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење! |
| крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас |
| извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по ав |
| ли, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> <p>— |
| е, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем |
| е да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xml:la |
| Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мен |
| > <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рук |
| кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути |
| ло <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин |
| тра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l> |
| ко је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па |
| домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.< |
| S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. |
| >— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још не |
| ати какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и |
| ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе њ |
| а: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> крав |
| ајживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одред |
| е у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано |
| ’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду |
| ки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, та |
| дној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујн |
| d>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановник |
| наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а о |
| уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јес |
| ај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што |
| , распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, |
| ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оној из пр |
| а по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обр |
| а варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —р |
| није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, |
| живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађаконити.{S |
| ше — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, так |
| , Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но |
| кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина шт |
| , није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каж |
| данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се |
| се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па |
| .{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду |
| лу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о п |
| има.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, к |
| а соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда с |
| и дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и |
| ан из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а |
| м, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет |
| S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси |
| сла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} |
| „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шли |
| дно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, гд |
| давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количином млека, т |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високо |
| e> и <title>Геновеву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је |
| едаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} |
| пе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} |
| да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и пот |
| радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и свато |
| оњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младож |
| га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да |
| рије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокаком и у к |
| азговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па |
| p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцк |
| S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су |
| виленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију |
| да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарск |
| } После три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p> |
| служила пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и |
| апослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — |
| поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћи |
| поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p> <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣ |
| p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да ниј |
| мириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљени |
| вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S |
| ше, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и зв |
| ше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено пошт |
| се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n="46" /> <div type="chapte |
| приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је |
| звати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, ко |
| ="subSection" /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра да |
| ја-Персе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу д |
| заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> < |
| у смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да с |
| ако би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Ти |
| о и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обаз |
| е с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од пл |
| ар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости он |
| ска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Ник |
| губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у |
| шљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ |
| чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — пос |
| ојих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу |
| оворила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Са |
| ланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор д |
| Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијам |
| цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Пер |
| наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развил |
| што <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тера |
| реведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово ч |
| палио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од |
| товима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и ч |
| неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја |
| ад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испа |
| нађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних в |
| да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула |
| се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> |
| па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{ |
| /l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер |
| </l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби с |
| еко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких три |
| /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</ |
| i>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! |
| </p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На |
| се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфирован |
| ео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, м |
| p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам |
| > <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте ди |
| до, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне |
| то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — ре |
| S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар н |
| таве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138 |
| се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка |
| беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <pb n="80" |
| поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л |
| еглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај |
| стављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n |
| је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била еру |
| и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају |
| ости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још |
| сма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутр |
| хвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И ста |
| .{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу |
| се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се |
| то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајда |
| b n="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па |
| као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бог |
| а тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под с |
| више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту б |
| жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена |
| курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Пос |
| ја, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече с |
| } Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена |
| брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на |
| и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онд |
| пева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па |
| сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нес |
| ве већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни један нема лулу у ус |
| а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, |
| i>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p |
| ш нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).< |
| учак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиљ |
| м —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад |
| азала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално |
| е молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> < |
| једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо ка |
| а... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Бож |
| гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, ал |
| Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свег |
| {S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — уб |
| да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна |
| је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p |
| } Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> < |
| —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ |
| Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о |
| ло?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ниш |
| n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то до |
| аш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Глед |
| у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне |
| лтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним В |
| ек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часн |
| тила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно ал |
| се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад |
| е тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркв |
| а мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу ва |
| ла у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у живот |
| е неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све ви |
| многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; дивна ид |
| овољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света |
| звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића |
| нате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у ре |
| ног романа из разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила приличн |
| н, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Мол |
| ед сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечке |
| ију добити само <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, |
| аспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке ко |
| стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је па |
| </p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима |
| а скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургас |
| се кућом опет скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био |
| тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не |
| ла.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шт |
| аплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пун |
| своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном ш |
| атном кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сра |
| залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању |
| м.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, нег |
| .</p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, д |
| азгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у ду |
| /> <p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам |
| ога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, |
| Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам |
| Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне |
| ваног.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет поду |
| оји купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилу |
| тари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је |
| ицу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се |
| другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone |
| троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се завр |
| дитељском милоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с ка |
| бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па л |
| ојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} |
| ји и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије глав |
| лавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек |
| невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} З |
| о двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> |
| стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућан |
| е било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њен |
| што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ла |
| ринглшпила и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гост |
| е унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и |
| да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говори |
| вај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали ма |
| ако је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> < |
| призрења према поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па |
| гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p |
| обри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило |
| } Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вред |
| ући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки зак |
| пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> син |
| и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас< |
| жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски |
| неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умр |
| е озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <h |
| а, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле |
| ако не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па |
| ко те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде |
| до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади |
| прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, д |
| {S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала ту — |
| аца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице |
| еби.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у |
| и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измис |
| пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone unit=" |
| ој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним |
| е у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а в |
| још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један р |
| мо видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан |
| е очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој |
| оситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на т |
| јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и рат |
| а леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — |
| ачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и п |
| ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} |
| ично после заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шт |
| да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — |
| {S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, |
| испред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио |
| многим разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама кол |
| испред куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Разговарали се о колери |
| ари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто |
| наш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресеч |
| p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет |
| цу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се ум |
| е у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црк |
| претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају г |
| е цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132 |
| мачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитал |
| а заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се |
| јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег с |
| евају, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и |
| повише удалили од предмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S |
| ајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару |
| пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ К |
| ия моего“</foreign>.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певај |
| пет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре дваде |
| ео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго б |
| ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} Потукли се!</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда сам |
| тиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврт |
| а <hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењка |
| пири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што |
| ну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, |
| , како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} |
| је истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уљ |
| о, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту |
| p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдн |
| она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се нанов |
| е ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>с |
| иница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи л |
| аво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад |
| с, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него |
| већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је |
| сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, тр |
| од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је мој |
| гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па ј |
| м ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп |
| -хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам ка |
| ака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, |
| а се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад |
| ’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а |
| </p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{ |
| ) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па н |
| руги један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме че |
| е.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без м |
| исто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младе |
| до’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n |
| масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав са |
| их крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А с |
| ићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати |
| и. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та бил |
| у — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quot |
| л’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је |
| ? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари л |
| — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — |
| Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и |
| о, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то |
| језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} |
| ача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо свет |
| се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на |
| римјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух |
| очели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да в |
| ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а из |
| сом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} |
| еђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели све |
| —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дер |
| <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да |
| ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, п |
| а Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код |
| > <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пиј |
| </p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p> |
| а људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да с |
| не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, |
| покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна |
| у пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно међународно пристани |
| шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив ка |
| ије ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, к |
| ма.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоћ |
| она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида |
| ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па т |
| чеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћ |
| и место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господ |
| Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се |
| мади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па |
| али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у |
| Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо с |
| } Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — ве |
| ата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о шт |
| за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допал |
| а амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Пет |
| <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни бил |
| поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо |
| а, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штог |
| есног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа |
| жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп |
| српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и |
| чувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према св |
| (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па |
| p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персин |
| ону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, са |
| тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу |
| то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на |
| кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђош |
| жеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ ка |
| друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни б |
| се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа |
| ’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш! |
| та је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса по |
| p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — |
| <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А в |
| ку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га |
| ’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад м |
| на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} |
| .{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара |
| ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из |
| гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} |
| и још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успех |
| туру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — |
| га благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и ве |
| о.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и |
| p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!< |
| <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја зн |
| же ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им каже |
| е још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се |
| Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и |
| цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и н |
| појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! |
| гу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господст |
| трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер н |
| н кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, кој |
| што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово |
| ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и с |
| у пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље |
| ме, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима |
| > <p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, н |
| ати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} |
| ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, |
| укумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма гос |
| ин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадо |
| иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Си |
| и вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако |
| ођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави |
| ну кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се |
| највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, |
| n="89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Сп |
| раду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да |
| S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песм |
| с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада к |
| ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одв |
| вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} |
| е поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао тр |
| ст сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Сп |
| Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, п |
| >— Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службени |
| Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да |
| ости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав |
| ора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада. |
| ка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те? |
| {S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви |
| нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида п |
| ога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?.. |
| ље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} |
| аше дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гл |
| егао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и |
| је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере? |
| ад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те пер |
| не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— |
| ашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар тол |
| и заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се |
| ="154" /> онако стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, |
| их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто |
| hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалос |
| оја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радова |
| {S} Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрека |
| оли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кол |
| ајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Са |
| и... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро |
| епо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби |
| Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, |
| лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћиро, — н |
| аволски криле једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај |
| ама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може чов |
| каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђ |
| кчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; мож |
| е кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој |
| е г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одговори Јула |
| ко кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шор |
| } И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, је |
| ну и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чит |
| то и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекари |
| даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и састајале |
| 10" /> ради Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. |
| бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће |
| а сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића |
| звади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „ |
| ји...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="70" /> <div type="chapt |
| ше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унао |
| p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа |
| а Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрз |
| рити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп |
| и били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и јед |
| шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпо |
| .{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шп |
| аже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ |
| га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</ |
| домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струж |
| ине преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, п |
| пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и |
| кана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не |
| а се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на једа |
| а много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, |
| сетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој |
| та а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко |
| и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи |
| зан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно |
| Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка |
| баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми |
| само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А |
| Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад |
| цу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних |
| дела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Т |
| на је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу нау |
| {S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми с |
| а ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нем |
| жио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар Петровић уч |
| је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55 |
| е посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна |
| пазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је |
| же и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p |
| риела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриел |
| комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па ста |
| ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала! |
| м а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара в |
| кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешт |
| аштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и |
| било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „В |
| после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ер |
| опина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па изви |
| и тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде |
| ’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад т |
| већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви зна |
| во правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, |
| се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпој |
| Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу ра |
| лалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купуј |
| е, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p> |
| <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене |
| есме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и |
| а отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> |
| ицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} |
| ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина исп |
| Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> |
| стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од |
| ти к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак |
| буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно. |
| <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли |
| гледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајесте |
| шем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани |
| ост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра |
| зи за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А П |
| увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је |
| да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала ј |
| нија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела доб |
| ндару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживањ |
| и стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послуша |
| <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господ |
| реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаш |
| но ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је |
| устите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће |
| о спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђ |
| стајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још мог |
| а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене р |
| неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> |
| гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће |
| алили један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред п |
| га преотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} |
| е и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора |
| ве</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, |
| крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} |
| ме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</ |
| девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p> |
| вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb n="48" /> имаће прилике читалац |
| е и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозден |
| Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дот |
| а па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у |
| е, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — н |
| не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема ве |
| би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћет |
| ролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и праз |
| „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужа |
| .</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му |
| ета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да м |
| доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачу |
| оја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} |
| — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романт |
| ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира |
| — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе д |
| <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се б |
| кад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Об |
| о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А |
| м.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</ |
| бављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, бо |
| и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94" /> |
| тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} Д |
| е доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво лан |
| и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Мо |
| ар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</h |
| мати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спир |
| ш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на бе |
| Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Кис ти ханд!</foreign> |
| о да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш |
| ва, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан |
| и шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то ј |
| и туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, |
| м се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратулирала |
| — Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да ј |
| } Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} |
| ло, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Ексе |
| да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} |
| је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> |
| преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</title>, па он ост’о б |
| по живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку сл |
| ад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели |
| ати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, |
| за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па |
| же нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!... |
| е —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшествен |
| поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; |
| стива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке |
| малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам с |
| дон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} |
| да. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу |
| да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш |
| ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребациват |
| е!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Га |
| о пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} |
| ћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купуј |
| же, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре |
| ; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, |
| p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343 |
| е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фи |
| пушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљи |
| ква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> |
| кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је |
| и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, у |
| сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право |
| им на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадес |
| лед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда |
| и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та кл |
| о се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било |
| би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{ |
| , не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује |
| ам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предават |
| свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— |
| ђе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све |
| но кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћу |
| е већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визи |
| ство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> послужио, каже: то су цркве |
| сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића бок |
| , сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је ка |
| , дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о г |
| е.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стал |
| кију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, |
| оји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби |
| о ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гу |
| о њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или |
| а.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих |
| не.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и |
| ајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте в |
| пристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подо |
| вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} |
| ад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако у |
| никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> поје |
| ати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђа |
| једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} И |
| обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да |
| с, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обрат |
| ења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те |
| , говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем. |
| ћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећ |
| обијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и |
| и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладни |
| мети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп |
| угу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, |
| — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ |
| — Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се н |
| тао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а |
| нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, |
| лбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изи |
| ешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако све |
| таје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{ |
| ганизам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и мо |
| му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у ком |
| и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је |
| ђе-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парох |
| ак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, ра |
| ћу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{ |
| тпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегр |
| та издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па та |
| али сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише |
| нац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!< |
| p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" / |
| ланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p> |
| ма већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквен |
| n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растеруј |
| ву путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је по |
| попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ поче |
| ма, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто вре |
| туби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. |
| ност од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га ни |
| ако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{ |
| је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и |
| мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послу |
| да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се одономадне вр |
| а лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђо |
| „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија |
| о полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спас |
| к изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбе |
| ја за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прек |
| лук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси |
| различитом свом темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разго |
| се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач |
| на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана |
| о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p |
| рјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> |
| ! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, |
| .{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био кој |
| ева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде свој |
| „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чек |
| мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако |
| д се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућани |
| тници поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не |
| и задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв |
| аки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је |
| ла права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само ње |
| ти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући чен |
| Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се изв |
| господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћа |
| аспирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праш |
| шењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је сам |
| -де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а |
| ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује |
| и, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав пр |
| и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравн |
| ум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити с |
| не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долаз |
| дила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забац |
| ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{ |
| а узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreign xml:la |
| рити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па по |
| шчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове |
| о као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које би и читав еска |
| кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; са |
| — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадво |
| ати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногама м |
| х тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља |
| ни!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ |
| еле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</ |
| уше, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз де |
| чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму |
| угог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак па |
| ане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да |
| књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три да |
| уцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима |
| а отромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, |
| м, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије н |
| ви учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на |
| о и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попи |
| на ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а |
| лужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и а |
| и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него |
| ео да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и |
| његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у |
| ије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о по |
| /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Ко |
| уо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му с |
| ацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ п |
| д преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако не |
| вај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од |
| а се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да |
| следњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припаса |
| екиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задр |
| о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију! |
| ...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{ |
| невати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке д |
| е може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по др |
| ћи; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже |
| раке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претво |
| ра чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах т |
| ше да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш пот |
| огме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом п |
| ас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру |
| ар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је пит |
| ице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је т |
| не може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја |
| еварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су |
| пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјарено |
| лаву, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује |
| поред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод очију, само се погледају |
| носи, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је |
| к има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљив |
| неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једн |
| до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци на |
| ко су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, само је верност њихова супружанска |
| ан једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето |
| ао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спири |
| Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о |
| ро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и о |
| Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на ду |
| арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима та |
| , спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бун |
| !{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>словенски</hi> псал |
| вањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n= |
| лушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка кр |
| онзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да п |
| — запева поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и |
| онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине |
| гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скида |
| опо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи |
| вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценк |
| мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркади |
| утник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да т |
| видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у дру |
| рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и х |
| ино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њ |
| овог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је |
| >Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јул |
| смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — од |
| у, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ |
| рњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настад |
| а, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, с |
| пископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја поми |
| а посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Д |
| бавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xm |
| неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, |
| ’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарат |
| ју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам |
| ма изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било |
| и и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам |
| ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — |
| да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пр |
| познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно д |
| у кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му к |
| мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p> |
| S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; |
| раћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један |
| емојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обас |
| увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ниш |
| ојих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је исприча |
| ки и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау |
| еди.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месе |
| p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; ј |
| "271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад ниј |
| јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта |
| оваца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а да |
| о да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би до |
| о ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим |
| да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три |
| амука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула је душом и ос |
| да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, а |
| екрасног Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шм |
| ва. „Гледај само обешењака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов пр |
| Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јас |
| уку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом |
| у излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — |
| прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да с |
| b n="151" /> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме |
| вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од |
| почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у св |
| вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па |
| еко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћ |
| поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, |
| појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја ника |
| асред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се и |
| Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним |
| но на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па |
| трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, |
| руже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу |
| аљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш |
| ило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хл |
| стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка |
| вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} |
| на Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш д |
| а се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да |
| адији.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао |
| сности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког времена д |
| прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбља |
| е лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана |
| зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска ти |
| о!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињам |
| ла као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зја |
| з штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодић |
| у све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете м |
| погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је и |
| — Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, ист |
| та није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што |
| еднако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да п |
| како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тре |
| углу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, |
| ђе једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапун |
| ја-Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он |
| едном у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, |
| п Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири док |
| е јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он |
| дговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало в |
| Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и |
| с“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Сп |
| д, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стад |
| е да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Та |
| лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио ј |
| вота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђе |
| едбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ла |
| е једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар по |
| Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше би |
| Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни сн |
| ојтара који једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако пр |
| ша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговар |
| дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије.</p> </div> <pb n="23" /> < |
| заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком св |
| ј (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у к |
| ити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако |
| зан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао |
| вила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душ |
| estone unit="subSection" /> <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући н |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале |
| једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} |
| како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натез |
| роз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суг |
| ва.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она сви |
| ња, једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без |
| Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован д |
| како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље |
| гата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у с |
| } Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди |
| о и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то при |
| дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема. |
| исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Как |
| је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у ко |
| духнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елеги |
| р сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовањ |
| За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца |
| играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела |
| су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а сти |
| о, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор |
| мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, мно |
| , венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе |
| једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песниц |
| лог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у |
| иних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, између попадија а после, на |
| е и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је с |
| ти, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем че |
| и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или др |
| {S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфи |
| у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и не |
| {S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?! |
| и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шп |
| е.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићино |
| пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надал |
| капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару |
| ћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у о |
| на, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају |
| ећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем |
| само погледају крадом испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него најдеб |
| права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силн |
| адија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Об |
| чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша |
| љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла |
| оравити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада |
| вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јул |
| ла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли |
| а два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ов |
| p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена |
| ам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{ |
| — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Извол’те, и |
| шује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи |
| ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на |
| >— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољ |
| ави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми |
| {S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз |
| моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Бо |
| или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцк |
| у, заборавимо узајамне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p> |
| ако је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене |
| али, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разговарали!... „Којешта ме |
| > <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.< |
| у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим д |
| од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој с |
| е, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн< |
| а ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега п |
| а се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале см |
| ди и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се опис |
| нога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољуби |
| >— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фам |
| .{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти с |
| теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само извол |
| : „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо |
| шао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се |
| И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као к |
| ач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај оп |
| S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде по |
| и; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} |
| ротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљ |
| звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. |
| мством у кући ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно |
| могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста н |
| к и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња ост |
| м: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а |
| о код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже бе |
| недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда |
| а, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— |
| ламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ва |
| ма сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева |
| <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати |
| па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Призна |
| то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па |
| и</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би |
| S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поч |
| окака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, |
| — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па |
| у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и |
| сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је ба |
| ас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирино |
| p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски је |
| “ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нер |
| курузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — |
| оји невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с |
| “ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су с |
| .</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и |
| Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Ка |
| еле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши |
| многих салонских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском д |
| ед те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела мо |
| поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и про |
| што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незван |
| ам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му |
| и —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро |
| кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p> |
| ње, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — го |
| а су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцило |
| о, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} Приповедање стар |
| и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са |
| алац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак |
| ...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива |
| > <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домис |
| јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерк |
| им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако пра |
| ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресест |
| аћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то |
| Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ |
| лика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом по |
| Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће ис |
| — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога |
| та личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном к |
| дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити! |
| ло је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао |
| већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет |
| у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно! |
| па ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи о |
| ољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад до |
| даша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало |
| „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је д |
| на варошкога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и с |
| н, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо н |
| шарена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први п |
| ј у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га до |
| још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило |
| , и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу |
| да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на п |
| ом чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="42 |
| аучите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у |
| их детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући до |
| ног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће би |
| довољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начи |
| ју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Мак |
| и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко |
| иваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и р |
| неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је за |
| срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом ча |
| дбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n=" |
| ло банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што |
| лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица |
| је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и шт |
| с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани нос |
| ролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен |
| ожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка |
| је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се до |
| ца неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обуче |
| они се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвал |
| вне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Р |
| шло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи пр |
| И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?! |
| те ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, |
| проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја н |
| штине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и паси |
| час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и |
| “</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут с |
| тарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не в |
| увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спир |
| иним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> с |
| довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!< |
| а врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему леп |
| и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, јед |
| отив <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичаје |
| то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра |
| — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу см |
| је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом н |
| верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Са |
| поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпал |
| о знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му |
| тијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} |
| у поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао |
| ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.< |
| ено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређа |
| ан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p> |
| га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој |
| ута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да |
| тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи |
| Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Р |
| с се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи п |
| чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још |
| вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} |
| војој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јо |
| {S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме сп |
| буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру г |
| е знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, |
| непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела |
| авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па та |
| равите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n |
| а и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Т |
| бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро нат |
| нска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа |
| ажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива |
| авиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговар |
| аштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму |
| кака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте ку |
| о само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.< |
| су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} |
| х и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и беск |
| {S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка он |
| </hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па |
| чере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не |
| p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се < |
| it="subSection" /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с |
| дна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али |
| о лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да |
| о и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, |
| Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница |
| а?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па че |
| трења свака својој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а |
| који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чу |
| са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у |
| још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да |
| деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима |
| овору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и ја |
| „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених ни |
| о ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И |
| вље родитеља заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и |
| i> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Р |
| , и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар |
| некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учите |
| .{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа |
| а, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бо |
| п-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изража |
| где лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} |
| асоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јест |
| даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују беши |
| а те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљ |
| нас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} |
| х, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те п |
| о право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге |
| рмијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Гли |
| о од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да с |
| да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, н |
| екала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да |
| женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачк |
| .{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та |
| освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт |
| до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољ |
| ла пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и но |
| S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веро |
| украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} По |
| авила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p |
| епо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Гр |
| оброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било |
| сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње к |
| летака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве |
| што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да |
| ели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих). |
| и су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опази |
| лужбеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест |
| лишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама |
| па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста о |
| а осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, |
| и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напре |
| пира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спи |
| разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити т |
| Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабрани и |
| е му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог ко |
| са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госп |
| како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело п |
| .“ Питајте само господин проту; како му се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, |
| о су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чил |
| т шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Не |
| говара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи че |
| </hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку и |
| у, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим |
| вимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ в |
| сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни |
| а Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже са |
| прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, |
| и гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, |
| ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за т |
| >Којешта</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ј |
| !{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} В |
| p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, ради |
| Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — узд |
| наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и ра |
| олгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да не |
| он, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв |
| мњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па |
| то ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо |
| ретерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо бр |
| е у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацил |
| радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењал |
| знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога ч |
| би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије изме |
| ше, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два ме |
| едајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали к |
| ла свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних придика) да |
| е основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру, да ј |
| ородиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио |
| ужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се чит |
| што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још давније ст |
| де да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су о |
| х услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у |
| ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мач |
| су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису ма |
| рзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим |
| истога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече |
| е у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује |
| и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћи |
| о дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и |
| да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталог |
| арога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{ |
| ину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора ј |
| путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разговор није им текао онак |
| .{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали |
| ма се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, |
| илов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски то |
| а.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апот |
| авала многе ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је та |
| пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и дру |
| довала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопч |
| Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели |
| интересантне ствари.{S} Заустављали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу к |
| ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу |
| тпоче живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, кршта |
| попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући |
| сле су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ |
| поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за з |
| „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по сел |
| е двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира уз |
| још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су с |
| ј усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењак |
| чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадили.{ |
| илне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетс |
| зговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској шени |
| равно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> < |
| Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у п |
| вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у кола |
| ратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побега |
| е куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S |
| ne unit="subSection" /> <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} |
| само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки |
| сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времен |
| ако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо пре |
| а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на |
| сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим |
| уги одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцим |
| тила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... так |
| акра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а посл |
| ом.</p> <p>После овога састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} Колико је само пут |
| му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а о |
| већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ при |
| олина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од муз |
| е ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке |
| сна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле |
| а то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сак |
| ијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше, х |
| куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам |
| је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела ка |
| истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много |
| па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле ку |
| Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доб |
| овани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру |
| фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима с |
| еко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак |
| ко радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ниш |
| оме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Сп |
| и, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после |
| ти на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је |
| Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви |
| дмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али |
| ени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> |
| аље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушит |
| Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и |
| ам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади< |
| да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и |
| се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена |
| асти, један тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} |
| ише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња к |
| друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пу |
| ласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече пол |
| ква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на лев |
| .</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе б |
| з Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај |
| о дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Н |
| Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је |
| !</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас мо |
| ристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће гос |
| <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин. |
| прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита |
| .</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин |
| /p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца |
| после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одгов |
| <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само! |
| куповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јест |
| ош за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећ |
| е прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Т |
| горелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити |
| е, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и |
| чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n="16" /> Орестију кова |
| Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> < |
| днако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А |
| же врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му |
| ли потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро позн |
| е од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казе |
| ламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале |
| ру.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго т |
| и, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n="163" /> са оноликим њег |
| а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ниш |
| да.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— |
| е странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћир |
| стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, п |
| је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само |
| о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме ба |
| к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не |
| о баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па |
| !{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим |
| уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој к |
| p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој |
| <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</ |
| е ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <p |
| о таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Ал |
| вним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш ст |
| — Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му |
| јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му б |
| Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече сти |
| само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у |
| о стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му ст |
| е и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> |
| тво комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу |
| едног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја паме |
| о силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се |
| „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — |
| огу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, х |
| и у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући р |
| слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан |
| јала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Пада |
| са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је с |
| ожије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, |
| ад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — |
| вештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— < |
| — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд |
| " /> га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, |
| д можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слобод |
| у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта |
| емешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свем |
| своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да |
| лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама ур |
| лична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештенич |
| И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца |
| Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{ |
| очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је |
| запита фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи |
| који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још п |
| ко прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види |
| слонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог г |
| иле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа |
| /p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> конштрукци |
| лато моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку |
| но око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако |
| и брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га д |
| слим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то зна |
| прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и свој |
| себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако |
| е, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје С |
| фантазији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и |
| в — роман), њима остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то |
| е потруде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пер |
| , „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила г |
| одужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме |
| ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде |
| } Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— К |
| ило? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства |
| ке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте |
| задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спа |
| умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> < |
| оровица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, |
| , не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па јед |
| се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била ко |
| роси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше |
| још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спи |
| боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. |
| — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој |
| име!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за теб |
| к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и р |
| м се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што |
| и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачу |
| ка; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила |
| кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћујет |
| сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је сн |
| д нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Ј |
| време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — изв |
| ујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га |
| ежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим |
| ерса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, |
| ерне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да |
| као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато мој |
| и је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већ |
| е са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си т |
| — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забад |
| n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Н |
| р па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш |
| тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ м |
| у, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка |
| о кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је с |
| а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све |
| је се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи |
| , а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p> |
| ије било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!... |
| о и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Дос |
| већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се |
| тино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ го |
| будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После |
| што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бит |
| ивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам сре |
| <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да није поз |
| исте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како са |
| слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није ч |
| ш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>А |
| ако је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су |
| морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешир |
| у с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, која су с |
| ла.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, |
| та се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту |
| <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} |
| и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кр |
| јаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; |
| ен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>За |
| А ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског по |
| <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S |
| мали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде! |
| нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад |
| говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне ре |
| као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> < |
| а!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој |
| раму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се |
| ниране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна |
| а баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин- |
| ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао |
| у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим проду |
| си гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силни |
| о и певачко расположење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певушила ону п |
| p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Сл |
| а ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија усп |
| </p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што |
| Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p |
| S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У |
| не! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, |
| ба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунит |
| време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланиј |
| о да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удов |
| > <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракил |
| тра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратулирала, како |
| Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће |
| се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањ |
| гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош |
| з тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата к |
| дом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму. |
| жу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим ва |
| ’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима |
| р су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њи |
| <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајт |
| д чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, |
| ца, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је |
| трчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И |
| ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају |
| и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, |
| р господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како |
| ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша |
| зде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мох |
| , а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је |
| ол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е |
| Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе |
| би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и |
| ке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закр |
| адне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачки |
| ш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и |
| ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све |
| ено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није |
| била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта |
| p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни |
| е поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пе |
| бија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко |
| тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест |
| мнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталиц |
| ter" xml:id="SRP18941_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Која је само зато постала, ш |
| сподин-попи опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и ј |
| ма, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не го |
| ија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у кра |
| У последњим најпаметније тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим х |
| једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп |
| седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвор |
| >— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, о |
| у ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штр |
| роз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} За |
| че и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и од |
| та говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="12 |
| пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређива |
| зује како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на |
| ом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, не |
| а, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не зн |
| чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и дру |
| Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опрос |
| ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S |
| капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући |
| један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багре |
| полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа |
| ђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?< |
| о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својо |
| у као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у |
| претресање и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су в |
| под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испред куће после вечере и разговарали се о мног |
| ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога ј |
| о не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, пе |
| а одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту |
| спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена та |
| све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченеј |
| ја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су се |
| кле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} |
| којаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола |
| S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстари |
| те се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарат |
| , баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, |
| седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док |
| S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко |
| опролазећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива ули |
| и; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па на |
| онесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Дон |
| То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријал |
| вађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког жи |
| и предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што |
| текла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да |
| у газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, П |
| а радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p> |
| у већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не |
| ен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предив |
| о а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренераже |
| е се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одве |
| а Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ |
| ваја од своје, поверене му пастве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, н |
| Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то уради |
| , — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплака |
| жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диж |
| ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} |
| и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова |
| беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџа |
| ке часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује теп |
| да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, мил |
| .{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг |
| ју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те про |
| е видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за |
| Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</ |
| ош боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце |
| ђи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту |
| звол’те, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ј |
| све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме п |
| исто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће. |
| лази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дан |
| .{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао дос |
| мнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фрт |
| — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у ко |
| у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч |
| pter" xml:id="SRP18941_C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је би |
| ОСМА</head> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме |
| S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title>Риналда Риналдинија</title> интересан |
| на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житног |
| гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних д |
| ше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S |
| атеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не мож |
| штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико к |
| .{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећи |
| м чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него г |
| , па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он врати |
| без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас господе |
| на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа П |
| му, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не |
| сус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, |
| осио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал |
| а да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити |
| во ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и |
| га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, |
| о је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у р |
| ити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике о |
| укатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвет |
| оја полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљи |
| вном расположењу и на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по |
| смеја.</p> <p>— „<foreign xml:lang="cu">Сеј ден јегоже сотвори Господ</foreign>“!...{S} Аркадиј |
| нда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу |
| као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешт |
| т’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{ |
| вољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> < |
| жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb |
| више да не видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе |
| му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда! |
| кав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилука кад изађе на с |
| адим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш |
| Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се т |
| срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шор |
| е Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није ле |
| ни нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у |
| плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фал |
| оспоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Д |
| дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира |
| 102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> < |
| мила старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је |
| од неких старих маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два |
| жни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих мо |
| ту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „А |
| ј муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{ |
| госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и п |
| еколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога |
| ћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Ком |
| писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме п |
| крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је так |
| г је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како |
| талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад уд |
| вника.....</p> <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од |
| акање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, н |
| вати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јест |
| ни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе |
| S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш ник |
| да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе |
| попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, |
| свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и сво |
| лтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи |
| ата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља својим стародревним хумором и ш |
| га увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћ |
| их обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попади |
| — Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према мио |
| ни му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> |
| се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једн |
| он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шак |
| побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свес |
| једно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се п |
| финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, |
| тује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи тре |
| иде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господин попа и један и други, ал |
| гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше |
| енутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији извор за т |
| макли тако за једно четврт сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохв |
| летеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једн |
| ле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, |
| вио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Т |
| ћа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="3 |
| обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који |
| ао ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чуј |
| ој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Ов |
| од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама јер је празни |
| ило?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти |
| тита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Перс |
| ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и |
| овања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а |
| и; нема овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам приличн |
| па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, н |
| обру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само |
| , ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајт |
| ада је најновија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на м |
| да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то п |
| овачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, |
| вим стиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, |
| ре знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило физиогномију своју.{ |
| као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{ |
| што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела од |
| и.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Со |
| — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу |
| it="subSection" /> <p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пу |
| како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ј |
| а то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери |
| је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмех |
| рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p |
| оји је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га бедили да |
| је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што |
| о а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде в |
| авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама |
| ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није н |
| је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само вис |
| опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да у |
| обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако ст |
| љ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пу |
| ски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на |
| ">Таз ис унмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, ч |
| “ — брже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем стр |
| ељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио ка |
| да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам на |
| ла се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Ша |
| у у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дуж |
| што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ |
| нуо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутр |
| ubSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава |
| </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека |
| е, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} |
| д су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршав |
| а се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{ |
| ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па |
| добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако ј |
| /p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц |
| не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: |
| а.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре |
| ог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу туже |
| ој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим Старо |
| ; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши |
| свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута |
| цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе! |
| е, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрај |
| </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публ |
| тељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} М |
| Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас б |
| вету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се |
| к или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се |
| <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не вел |
| терује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p> <p>— Ла |
| шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{ |
| а, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, д |
| тембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио ш |
| тељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обич |
| </p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су |
| Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу |
| <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клев |
| и: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А |
| b n="208" /> <p>— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{ |
| месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пиш |
| е су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена |
| ко стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао контрол |
| ане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гој |
| све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању |
| {S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака |
| ца.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо г |
| силе врло савесно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан |
| што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом у |
| нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он |
| прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, је |
| о ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ |
| — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате |
| } Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње к |
| (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу |
| девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празник |
| авир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар не |
| је нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује |
| е допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена |
| месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако а по |
| кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у ј |
| сет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Неде |
| тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нуж |
| на.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, |
| рађанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је св |
| } Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештам |
| } Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а па |
| > <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручу |
| } Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива!?</p |
| да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је ду |
| ве красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно |
| ћином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се д |
| тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде |
| м ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} |
| ти час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпи |
| е видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месеч |
| алоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Та |
| ли и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут |
| младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговес |
| ате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} |
| родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су са |
| за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о |
| Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво |
| i>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизод |
| и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је п |
| слим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се |
| м људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало виш |
| свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису т |
| /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не зна |
| и ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, п |
| а несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро |
| за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} |
| о говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, и |
| у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње ко |
| екли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају |
| тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта ви |
| та, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнак |
| су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дромб |
| о да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жа |
| лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаси |
| них дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комо |
| омитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извика |
| и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан |
| се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управ |
| ељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Ша |
| и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило физиогномију своју.{S} Не видиш више |
| /p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта ка |
| авола где се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кућ |
| .{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и |
| ржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су |
| ама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габрие |
| ош неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи фр |
| ви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} К |
| гађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мо |
| а!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију |
| де и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, р |
| у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шац |
| а, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, |
| на цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена |
| и само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> |
| о гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, |
| вежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија од |
| „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана |
| још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Че |
| е и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За т |
| ешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ |
| <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.< |
| вет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да каж |
| х, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} |
| опча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пе |
| ла табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па и |
| ћен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а н |
| се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал ви |
| тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} |
| је, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се припове |
| се на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашл |
| и у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадиј |
| амтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p>— Н |
| ад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па |
| нако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, п |
| шамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а назван |
| је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, |
| ван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} |
| лофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно з |
| испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу ко |
| ена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског „<title>Тагблата</title>“ или још боље „<title> |
| ара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба |
| тромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — с |
| штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. |
| ића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно и |
| абе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл |
| ер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па |
| ријак <hi>Отшелник“</hi>, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како |
| љку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> |
| > <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди мол |
| бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у |
| ле мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ћ |
| к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није б |
| ње, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију |
| већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а |
| бро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад |
| здаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али с |
| м верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голу |
| еда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане <pb n=" |
| жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа |
| ога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом нашег |
| коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам ј |
| ме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n=" |
| е ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом в |
| ез ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А |
| је — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има |
| таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша |
| слила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске ку |
| ег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи |
| — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког |
| год прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погл |
| он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се послужил |
| па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и ста |
| де која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Д |
| господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти |
| чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да |
| ом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решетају жито; па |
| ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше |
| емој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, |
| преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога с |
| жеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланиј |
| сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није |
| а још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} |
| ек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} На |
| и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, к |
| игоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Арка |
| у, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и |
| јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p |
| S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад в |
| , ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста к |
| видети своју противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из ранијег неприј |
| и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским р |
| ема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ра |
| о се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, |
| ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише. |
| Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — |
| } И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде шешир и реч |
| то је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он |
| е дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је |
| могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећ |
| х времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и ј |
| тарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По в |
| буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорс |
| ’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те ре |
| пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, |
| није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, само |
| отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не |
| ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му ј |
| смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и проро |
| доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мис |
| ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ П |
| аћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, вилова |
| !{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Н |
| копу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли |
| ири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој |
| кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, добр |
| ећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећк |
| ер.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фро |
| ли, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, |
| , мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година |
| са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко б |
| баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, |
| бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца |
| акл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један |
| ам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} |
| члија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — |
| нанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо м |
| како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши с |
| ="128" /> <p>— Шта говоре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за по |
| Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, ве |
| <p>— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о пам |
| Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те не |
| ј есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси |
| ! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да |
| е треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на ср |
| ри!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да ниј |
| ошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p |
| м“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Млад |
| анас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога |
| .</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што |
| тогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} |
| су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не сл |
| како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш |
| је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> < |
| ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћ |
| и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћ |
| Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p> |
| ју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S |
| а Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да ишт |
| ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; је |
| p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја ни |
| : шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса |
| е би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади |
| главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} |
| о на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у |
| <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кр |
| ту строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће |
| — Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир н |
| је пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после |
| прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво |
| ем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} |
| тових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а |
| а једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Ко |
| p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати |
| д <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не |
| и и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спрем |
| замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „И |
| ду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин |
| а у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражи |
| и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Гли |
| и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Ј |
| нај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од вр |
| усрела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити м |
| Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин св |
| к један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — |
| недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ. |
| .</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! |
| </foreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још |
| а дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по |
| шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од |
| ру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се |
| p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— |
| >— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> < |
| Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через г |
| А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је нем |
| оп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задов |
| ли му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да т |
| испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш |
| ати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој |
| ром кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> < |
| ђ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те гриј |
| а дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не на |
| мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзи |
| никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова |
| ам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси |
| твовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јул |
| , а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју |
| еш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна |
| н и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каж |
| и и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њи |
| <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до |
| м унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим те!... |
| је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан |
| астаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— К |
| а</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је |
| га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —< |
| <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим н |
| мадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убил |
| да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је |
| покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} |
| лује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насам |
| hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сока |
| ли. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети |
| зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти н |
| изн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је да |
| обешењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Добро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек д |
| смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо |
| ко</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и ј |
| ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то |
| су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам би |
| роповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се |
| руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ |
| па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу д |
| осуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — |
| сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду |
| {S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру |
| i> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!.. |
| кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам глав |
| час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго мој |
| вол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, ка |
| „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио! |
| аче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу |
| то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста |
| трога.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си |
| о каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. |
| јој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како ј |
| , ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а ма |
| </l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l |
| ог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S |
| Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> |
| попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> < |
| е сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и време боље |
| предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ам |
| лена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вел |
| ог младог, здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да га не знате? |
| А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се |
| /p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!< |
| се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако |
| мо вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге |
| мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад јо |
| ест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да св |
| <hi>прота-Спира</hi> —</p> <p>— Шта!{S} Сида <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њо |
| пет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у з |
| етка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком капижону какав писац давно |
| није тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у |
| је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о сам |
| и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодил |
| <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Сан Ма |
| јомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није пла |
| п Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, |
| ој <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, |
| о и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена |
| е у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом по |
| ред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква и |
| спехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по |
| ђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне, |
| расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој вазда |
| кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> |
| лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и глед |
| a">Veni, vidi, vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и сво |
| не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора |
| ма и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би т |
| гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и |
| млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трљ |
| >— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, и |
| жем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак каже |
| јак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо |
| S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на |
| p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако гов |
| n="332" /> и помирљивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као |
| бешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— |
| ако је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је |
| в порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>ј |
| из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извињава!{ |
| а неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај |
| ба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати нек |
| , Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</h |
| о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау- |
| Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јул |
| p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> |
| трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— А |
| клете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А |
| м и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зу |
| Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дент |
| >ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путује |
| селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп- |
| чуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само |
| о остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је или ишла |
| и.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашл |
| ивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учини |
| “.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје д |
| а и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет до |
| p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више нећ |
| душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перс |
| а, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навик |
| ш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се |
| Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— |
| линиш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n |
| какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном |
| он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... |
| ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради |
| од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и |
| понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па из |
| авно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; в |
| , бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је |
| још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, н |
| па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам ка |
| ро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p |
| да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у |
| и лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>Пос |
| оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а др |
| упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост, ме |
| > мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одку |
| с воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодар |
| >— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певал |
| /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па |
| ла на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{ |
| а</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад |
| <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула. |
| , него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о к |
| /p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штого |
| госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. |
| /p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замис |
| 122" /> <p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила н |
| је куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке п |
| А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац... |
| бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића бок |
| д ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, д |
| мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ет |
| ографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула |
| че, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела и |
| тури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, м |
| у мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда |
| епуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једн |
| уче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разг |
| дацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под но |
| косна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели јед |
| <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно води |
| рој партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те |
| i>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi |
| би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У |
| в за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам |
| Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела |
| , да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута пом |
| јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час |
| Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, |
| е нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, д |
| а <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p>— Мамо, |
| 8" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том |
| Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну |
| ест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> < |
| ћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љу |
| !!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p> |
| добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођет |
| зан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мал |
| а испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да |
| а воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi |
| Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, ка |
| о како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title |
| је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква |
| и!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кр |
| гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена |
| на) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, ме |
| шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме. |
| и и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите |
| а Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, |
| } Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi |
| — Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву |
| ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, свакојак..</p |
| то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толик |
| ој —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудаје |
| /p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело! |
| , и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дре |
| разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми |
| а?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ћ |
| ерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ р |
| кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ с |
| а, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p |
| ли ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе т |
| ели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо квар |
| ш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар |
| рошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг |
| {S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.</p> <p>А |
| е које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу кра |
| вога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме с |
| ле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како |
| , оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, |
| ко је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу па |
| нда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — да је пит |
| срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући још по с |
| ени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не м |
| м стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му |
| преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фу |
| .. па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, |
| Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шт |
| га хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не мо |
| се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љуби |
| Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћер |
| вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi |
| нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу. |
| што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да |
| ици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па ке |
| слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде |
| емате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије |
| } Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је |
| тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари јед |
| ла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb |
| : „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Ш |
| е руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго |
| , хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, |
| р се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У сел |
| та често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, че |
| Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да |
| није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико са |
| <p>— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> |
| > <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви |
| утра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле. |
| спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не мог |
| же, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само д |
| у. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Ка |
| <p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо и разас |
| а шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменуст |
| едам у јутру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник< |
| не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву ј |
| то се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће |
| година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и нада |
| ада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу |
| с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти ј |
| иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта |
| ба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је |
| ли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спази |
| читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида |
| и г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — реч |
| да се послужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прекси |
| ешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се са |
| ј авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ј |
| сте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој |
| свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином |
| текарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред кућ |
| све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно |
| м, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Мно |
| приповедам, знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па |
| и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух |
| аце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — |
| знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма |
| часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позај |
| ку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — про |
| n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је доша |
| ај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> <pb n="100" /> <div type="chapter" x |
| кав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога |
| врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно канди |
| наха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.< |
| на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Перси |
| ко, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида |
| -Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре нек |
| и се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и гос |
| у који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у п |
| е малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељо |
| ише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а |
| о оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес |
| м се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— |
| ма к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га не |
| овији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о сму |
| то...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Глед |
| вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{ |
| дите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће |
| пира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније |
| залуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! |
| попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — |
| е је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.< |
| ном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p |
| неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у правосл |
| p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето |
| совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас н |
| } Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да н |
| <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајен |
| е морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта |
| ш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса |
| </p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, |
| ,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређен |
| кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш |
| аво, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, он |
| {S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немо |
| уке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с ва |
| је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји |
| е, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — св |
| , да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шеће |
| емо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с |
| Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо |
| отографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала |
| пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи |
| још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној к |
| да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, |
| поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134 |
| пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „ |
| ко исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до |
| длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила |
| ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу |
| му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, |
| чео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скаме |
| оп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина гла |
| ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l |
| p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже |
| мо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се с |
| тусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> више немачки |
| шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ де |
| излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником |
| ћ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности |
| а ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни с |
| ечи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали |
| Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држ |
| запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о |
| га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила |
| знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном |
| е и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским мом |
| но зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Сп |
| ма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли |
| то је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија с |
| о и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема ви |
| S} После подне се слегао <pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, |
| з придика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навик |
| мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој |
| једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрча |
| ћу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква |
| сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о је |
| м ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави |
| матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диж |
| — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од |
| скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања |
| н.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованим |
| им!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди |
| ако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наста |
| види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у пл |
| еће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је иско |
| оље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни |
| реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да |
| е на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просј |
| вори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{ |
| које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе |
| кну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти |
| стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S |
| древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и т |
| с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које |
| несрећо једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мо |
| искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до кућ |
| зати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговим |
| се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлатим |
| ; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, |
| , к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде |
| те у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} |
| ерлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи |
| та; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, |
| о из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које су га затицали |
| е.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" /> |
| и му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећ |
| атна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно међународно пристаниште од |
| Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва |
| потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p |
| ање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним |
| ко да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само |
| из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb |
| оњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p> |
| еташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец |
| дан тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај |
| тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје |
| сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају него што пома |
| ететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гост |
| то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама |
| <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече |
| } Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио |
| а ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу |
| е „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, није задуго нико више зн |
| је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обо |
| и!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто п |
| ано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару ом |
| је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латин |
| ској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њ |
| овек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какв |
| целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што ј |
| ра Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред |
| им лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па ниј |
| што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — |
| ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, ка |
| него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, ни |
| ло врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли |
| сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам нек |
| Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук |
| та воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једн |
| су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „р |
| <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Гос |
| ава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p |
| <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила с |
| а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, |
| ако то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам? |
| уни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — реч |
| Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст |
| ира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето |
| ма ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, |
| ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти |
| ог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пр |
| ној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исп |
| стина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за шт |
| а, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија п |
| ре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу |
| рја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?< |
| > ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, |
| је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети |
| амиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике в |
| кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим |
| није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код ње |
| то непобитан факат познат сваком правом сину наше свете православне цркве.{S} И један и други п |
| је тешко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p> |
| ..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’ |
| . мужескога је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже |
| весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и |
| пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — к |
| Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна дец |
| <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јо |
| лим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монот |
| рапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газди |
| прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије |
| е (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, б |
| а пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се ле |
| и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло ж |
| ворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши |
| !</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Д |
| ром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, са |
| клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на ц |
| укцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> |
| к нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се |
| о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте! |
| свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа П |
| обито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ он |
| p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{ |
| ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; |
| га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и |
| > <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, |
| сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш |
| ару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала! |
| ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, каж |
| Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сирома |
| > </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више |
| а звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па м |
| м вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: |
| ош да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањ |
| о и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. |
| у га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме |
| лио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службени |
| Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није |
| терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред |
| пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, — шт |
| ебацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> |
| е пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана с |
| милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста |
| не унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори |
| она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p |
| свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натуче |
| .{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-С |
| кају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и п |
| ђе дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесе |
| амо седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога века толико |
| ажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p |
| абринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи |
| ко?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а ут |
| е дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађење! — Дакле, н |
| и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање з |
| орала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођ |
| е описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да про |
| та то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас н |
| з шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супр |
| а је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју на |
| два чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак се |
| пну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући сво |
| војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и це |
| чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску |
| и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p |
| риликом <pb n="278" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније з |
| одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с неба |
| ви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је |
| оје до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све |
| о здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарс |
| ла од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ изва |
| гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а |
| е се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се тиче же |
| то лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је |
| се треба сетити свију оних непријатних ситница из ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна |
| е, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па ч |
| би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не в |
| > <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом< |
| рилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, |
| ли лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла га |
| ="285" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, пар |
| ц вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва |
| а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако саве |
| коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из ко |
| м тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S |
| и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па |
| ирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали мног |
| а да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb |
| ај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за |
| т поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l |
| на брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што има |
| транца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за к |
| а... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на |
| онаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Ни |
| од ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себ |
| полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад |
| ко! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пу |
| одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви |
| аш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом |
| војачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да |
| кала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бешт |
| е.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијују |
| цови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет |
| о своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и об |
| И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад ку |
| сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, |
| ји обично није ни представљен домаћима, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из |
| онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па |
| ано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој |
| ан скида златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Ј |
| идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате са вр |
| ље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из |
| ш’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје но |
| ш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себ |
| p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на |
| нера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабе |
| > том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели д |
| и сетом обузети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</ |
| о је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и по |
| ави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како |
| азе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, с |
| а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у |
| а им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од |
| подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и |
| ро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега |
| су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло с |
| је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — |
| запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече |
| , зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош! |
| </hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново р |
| иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило с |
| p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру |
| е још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <pb n="284" /> паорском, све, све |
| знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S |
| сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госп |
| н-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, |
| судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она< |
| , — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране? |
| видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало нагл |
| ког Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Кр |
| приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши |
| а дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд ( |
| да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недељ |
| оје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p |
| ије мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} |
| е време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам |
| <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану ма |
| о и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај |
| оље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је |
| ст и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је пута само полетела бун |
| Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од т |
| {S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци с |
| Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на |
| же на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> |
| м вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их |
| молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Сав |
| затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој с |
| сподин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте |
| ратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Со |
| у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Баш |
| е такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра |
| о и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће |
| ије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинит |
| се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи |
| ају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ра |
| па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</ |
| ше година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи ни |
| ији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари у |
| а Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дув |
| лише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то о |
| а свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чуд |
| /l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекид |
| пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, под |
| ко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет не |
| сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; и |
| н!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесе |
| ко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И к |
| м му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђа |
| милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</title> је превео Ђор |
| о ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мор |
| има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и мет |
| етар Петровић учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопостављени.{S} Господин ваш отац имао |
| селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, с |
| —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин |
| добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћоша |
| p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, дос |
| p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ к |
| тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатр |
| ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и запевала |
| хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> |
| и за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви |
| освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаро |
| је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти |
| рсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату. |
| па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— |
| ни Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да деве |
| стим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Ју |
| трикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —< |
| ази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е |
| мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, па |
| на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје |
| на добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да пр |
| не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што |
| ро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „ |
| ином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености <pb n="332" /> и помирљивости показала гђа |
| к да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш |
| к, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, |
| , наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости к |
| ам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надале |
| — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако во |
| ан’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш |
| особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, поро |
| е... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — |
| то, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, |
| п кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Ве |
| обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве |
| шко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан пр |
| попином кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се |
| тра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена н |
| опадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкер |
| очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силној р |
| Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Б |
| уго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под |
| раво кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они шт |
| ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па |
| један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није |
| извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти |
| све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли ч |
| све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, п |
| Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да с |
| увише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<f |
| ете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула |
| ом и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запреп |
| ра?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} |
| Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S |
| е, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често <pb n= |
| а тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и пра |
| баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ |
| аткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само срећнога и задовољно |
| Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p> |
| — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... |
| не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— |
| део и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је |
| ед њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе |
| и представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, |
| — О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите. |
| маћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам т |
| да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, ј |
| и и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и п |
| екао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их с |
| вичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице |
| S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као до |
| ато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комш |
| килини ђаволи из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешт |
| би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} |
| аца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шан |
| {S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хо |
| {S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубоват |
| доскочила — и на послетку се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико |
| који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући ченејскога попа.{ |
| педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи |
| високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једн |
| {S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једн |
| а је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, иг |
| ли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сид |
| ст, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, сна |
| за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, к |
| ош и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па н |
| ем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи |
| сећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела ос |
| а зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живо |
| а.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код |
| <p>— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ва |
| то форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> |
| га само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај ст |
| и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и ч |
| ице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није |
| Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" /> господ |
| у задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилим |
| у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, ко |
| диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју за |
| шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала до |
| и о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хула |
| кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и |
| ма тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обе |
| и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би |
| чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи |
| у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа |
| други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара сви |
| ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сла |
| се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наређује домаћин, — и мало сува језик |
| .</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика |
| тни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко парче |
| ти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због |
| и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око које с |
| а ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бу |
| о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, |
| машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији |
| а иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на свак |
| оје какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена |
| ам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — |
| дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џиг |
| ама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, п |
| <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{ |
| осле додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ј |
| нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. с |
| рујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне |
| ла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — |
| иге, не смете ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па |
| рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од |
| ...{S} Те још какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређен |
| ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам |
| д и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми |
| ију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p> |
| зала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између осталога |
| <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само |
| њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу |
| } Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ м |
| , сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам з |
| та какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтер |
| S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што |
| м чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — преки |
| — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате |
| а фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод ру |
| говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’О |
| понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све |
| ода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује |
| пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p> <pb n="233" /> <p>И Јула поче гласно, |
| — Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој каже |
| да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се пр |
| е ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то с |
| шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само |
| м кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам |
| треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто |
| </p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</ |
| ом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла б |
| баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p> |
| а то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се |
| рзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S |
| S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одм |
| а њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све по |
| ацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ ка |
| е гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми |
| ате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> |
| аво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја с |
| запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није |
| и, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад |
| се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, з |
| i> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако |
| е фрау-Цвечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} |
| ела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> < |
| ствари — само је немецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је |
| би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, т |
| ањам се!</p> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> < |
| и то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако |
| н к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је ме |
| — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније |
| Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фе |
| ого услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Нисмо, р |
| ите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још ком |
| њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам з |
| з свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само так |
| рај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја ба |
| е баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето о |
| ф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу |
| кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад |
| са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви шт |
| добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још ник |
| д’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То ј |
| у ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришч |
| ш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до п |
| ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Га |
| ако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта. |
| вожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да п |
| фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас таквом једно |
| нате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањо |
| ол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цу |
| само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни |
| Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у |
| ада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и |
| и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, |
| о чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! |
| у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у |
| па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — ч |
| лепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из с |
| правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти ње |
| ано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цуш |
| та, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreign xml:lang="cu">Сеј д |
| баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како |
| у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p |
| а звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бит |
| ници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, |
| а ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке ру |
| разила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... |
| осу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</ |
| поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Персу!</p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: |
| лији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сватове |
| есео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <pb n="320" /> <d |
| оказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. |
| на противника.....</p> <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој |
| свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне |
| е изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило< |
| г секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја |
| о се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чис |
| поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у јед |
| ом пала у несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођењ |
| ађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много живље него дању.</not |
| ери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака |
| штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је |
| детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код |
| од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Ов |
| дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из |
| уле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар п |
| им очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обор |
| х ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне |
| у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног организма, за поуку м |
| се читаоцима показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова |
| на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече п |
| ни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске |
| м, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плу |
| да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и он |
| е био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било ни |
| таклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сце |
| им, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправц |
| elicti</foreign>.{S} Даље има још неких слика, старозаветних и других за које <pb n="84" /> се |
| нцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све нап |
| ца Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са оп |
| ровима неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочи |
| с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле с |
| а се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кућ |
| ву старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна зн |
| Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо т |
| се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S |
| ри тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатниј |
| блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насли |
| занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била ве |
| сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, да поми |
| етлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је један мој пријатељ |
| цију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p |
| из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— |
| сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, оф |
| јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} С |
| } Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</ |
| — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S |
| вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели |
| ило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— В |
| једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и бре |
| лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле вољ |
| S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та |
| у у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— .. |
| ам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опе |
| Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помог |
| ња.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно међународно пристаниште од барјака на <pb n="1 |
| омака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа сна |
| Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не п |
| сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаре |
| ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпо |
| штини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно |
| — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило |
| жио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>словенски</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, |
| у доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него |
| кебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића намешт |
| И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне |
| тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад |
| .{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све којешта |
| ри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им |
| Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида к |
| ли тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили |
| оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p |
| сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>ку |
| под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће |
| ју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quot |
| треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико је још је |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испуни |
| , најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао |
| здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, т |
| ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ће |
| омиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолс |
| пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти |
| eign>!{S} Фрајлице,... господин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p |
| л’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас |
| сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— Та останите још мало, с |
| да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те |
| нате, да ме после попреко гледају...{S} Службеница!</p> </div> <pb n="203" /> <div type="chapte |
| говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, — рече и похита да иде.</p> |
| ам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми об |
| уку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како |
| ..{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом раз |
| похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом п |
| ћи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, |
| је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, нар |
| у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао |
| ипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају! |
| , — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу |
| рлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и А |
| спитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу |
| сподин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па ви |
| ег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина ро |
| поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— |
| ма.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменутих поштованих госпођа а |
| и је доле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу ду |
| у зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме по |
| тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разгова |
| иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст п |
| садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, ка |
| кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О моли |
| довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин.. |
| дији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу с |
| ажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господ |
| а ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разглед |
| пе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберин |
| бито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се са |
| p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па |
| оља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно |
| лободио попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим |
| .</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија |
| много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села |
| за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој т |
| знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика правио ка |
| кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, д |
| </p> <p>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили |
| п Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на |
| /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на |
| родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" / |
| вљао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="7 |
| љни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Б |
| ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} С |
| но нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера |
| и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цв |
| можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу от |
| им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између д |
| а Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева |
| к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, |
| ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој р |
| , четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој |
| је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Ју |
| седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то |
| ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако |
| ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је |
| ко.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до |
| м.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет |
| са и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда ј |
| асно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,< |
| бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда |
| о дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два |
| а оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула н |
| дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим време |
| оро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и ш |
| а је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио |
| учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметни |
| нда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа |
| ја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра жели |
| осна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог Преосвештенства, |
| у пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце |
| само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p> <pb n="233" /> <p>И Јула поч |
| молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и с |
| ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите т |
| матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан |
| анке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p |
| " /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, он |
| ала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа |
| нај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним |
| е тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани тиктакање дуварског сахата, к |
| трану.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје накресанога господина Асесора.{S} |
| вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то ниј |
| чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима |
| жем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... в |
| се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} |
| оја није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi> |
| а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, ла |
| је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којек |
| претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој. |
| могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло лепо |
| само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> |
| нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? |
| лушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса по |
| пустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то н |
| доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ни |
| ко из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p> |
| нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико |
| е не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало п |
| } Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге п |
| лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зев |
| кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче в |
| на мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозор |
| .{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној нећ |
| i>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће |
| чно музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, д |
| а.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући |
| ивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пр |
| лам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, слатка?! |
| p>Поповима помажу капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не |
| ма због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова |
| ук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посје |
| лу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају много здравије очи, |
| ђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— |
| .{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с |
| <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>о |
| се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити фина |
| ј!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што |
| разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој к |
| о допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само издалека |
| поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к |
| алите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете го |
| а свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и |
| > <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} |
| и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас |
| ешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, |
| ра да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја ви |
| у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица с |
| ића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш с |
| , а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на д |
| у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира св |
| астерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, каф |
| коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Арк |
| , Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видиће |
| нту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц |
| не заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чуд |
| вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а |
| бито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је сув |
| ате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверен |
| да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по |
| милије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— |
| е госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебел |
| меје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу |
| ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју |
| есто да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отр |
| се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу |
| лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај мал |
| ч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје |
| а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здра |
| твар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодница</t |
| комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, н |
| адан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шац |
| !! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Са |
| > <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} |
| се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак |
| имер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — А |
| је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{ |
| се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама |
| шло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она |
| .. овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <h |
| да, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција |
| па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју |
| p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — б |
| <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, |
| у“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварил |
| тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ |
| reign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар |
| задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, в |
| ра Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не |
| су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} |
| ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> |
| и ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p |
| амтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, ка |
| ље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећ |
| излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи |
| p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чист |
| !</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите |
| нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле |
| !{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и тр |
| се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није |
| правиду какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, мож |
| остана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпа |
| а капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца но |
| и је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер би |
| — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро д |
| трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом |
| Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојиц |
| ла од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> < |
| Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуж |
| онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="2 |
| до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сиро |
| мишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <mile |
| још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз |
| , да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупо |
| нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не |
| спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гред |
| која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... |
| он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му ј |
| највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака с |
| смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се сме |
| испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> |
| слоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S |
| мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сиром |
| воје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и ф |
| у је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово ба |
| м потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Бог |
| , врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није |
| орби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине |
| штам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћ |
| на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у груд |
| аму, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата о |
| ан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месе |
| без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторск |
| адржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — вели г |
| то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљ |
| у:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с други |
| с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је |
| цао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће в |
| што си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p |
| веде амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту т |
| </hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне суп |
| n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се г |
| остижени идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и |
| и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тих |
| ких момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништ |
| дну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело се |
| јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> |
| ећ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам зн |
| ђа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је |
| ој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа |
| жа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове м |
| о <pb n="118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чу |
| ве то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју |
| ике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полак |
| он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но било би |
| певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар |
| онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала |
| м месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за |
| да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после сед |
| некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио |
| тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом |
| јој у силној ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чуј |
| е, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има л |
| </p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и нави |
| се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам о |
| се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} |
| сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Не |
| {S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из |
| ивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се |
| оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога |
| тране, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— А |
| еку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јаса |
| и да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже сило |
| е може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у ко |
| е миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па |
| карадним српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устај |
| а ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди |
| је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то |
| p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо вр |
| рло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме |
| Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" |
| p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{ |
| ојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајућ |
| ; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одгово |
| и је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, ј |
| певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’ |
| /p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, к |
| е, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних |
| .{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зу |
| ом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Пе |
| о му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови |
| оваца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан |
| ко је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело прем |
| з избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила глав |
| говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекл |
| потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испо |
| и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е |
| дука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много пут |
| ка-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте г |
| с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најрев |
| Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Ш |
| а смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа П |
| патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпо |
| снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде |
| <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио |
| n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S |
| што на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, шт |
| утишавала, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом |
| поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изг |
| “ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али к |
| pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} |
| баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама д |
| онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, |
| о к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото д |
| ели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви |
| з мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћута |
| ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо |
| ај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о |
| о неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и |
| ити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је з |
| и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на м |
| н!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли см |
| i>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја сп |
| те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство |
| нам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о |
| те ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеш |
| ки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми |
| е, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш |
| иге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам в |
| оше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и он |
| ли гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S |
| оварали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разговарали!... „Којешт |
| десим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде по |
| ’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бед |
| гу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Х |
| и?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад |
| ?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте |
| о не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серена |
| ............</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зор |
| то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми |
| о, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохиј |
| уката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, |
| је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мисл |
| ице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја ј |
| ам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се |
| p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} |
| иним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ћ |
| удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...< |
| А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо с |
| А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фур |
| > <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари.. |
| Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још о |
| омендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} |
| капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у г |
| о и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад је |
| му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а друго |
| с, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој |
| S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, |
| шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote |
| а му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а |
| >— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi> |
| n="318" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — |
| од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само |
| упруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разг |
| ...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> ком |
| се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p |
| куд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму пам |
| е, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; ње |
| а, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте |
| шље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да зако |
| ласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекид |
| вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остал |
| глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се |
| : „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе с |
| једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>По |
| > <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна |
| само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то чести |
| > <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— |
| ос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо пос |
| и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука. |
| {S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја |
| чину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд |
| казујеш!</p> <p>— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит |
| ј да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једа |
| ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само и |
| вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима. |
| саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Мелан |
| ла.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио о |
| на једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити |
| и!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —устручав |
| треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси |
| {S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за веч |
| ереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — |
| на човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, вл |
| е?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам шт |
| им, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и |
| м у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како |
| кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направил |
| о да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <pb n="52" /> говори |
| живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није н |
| ени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</ |
| ијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући |
| пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли |
| не девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко |
| ају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто |
| ути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ни |
| ш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p> |
| ља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и |
| живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну ви |
| у сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви с |
| ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе |
| испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћ |
| за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се го |
| м нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по |
| ој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако ј |
| ћава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста |
| да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорб |
| гово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго |
| , вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баб |
| лом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, |
| “ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај |
| /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та |
| увши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па с |
| ’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, т |
| маћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габ |
| ора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да б |
| л’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа г |
| ојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и |
| ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирта |
| {S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а ка |
| ти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угрије |
| ек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене |
| било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне о |
| ати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари бр |
| је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле ј |
| а, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече п |
| ам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да |
| , било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако из |
| {S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим н |
| у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам е |
| е и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улази |
| ма’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — |
| е сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па ми |
| >ум Готес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то |
| смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло |
| о рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти |
| — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин |
| ља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о |
| откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" |
| све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нем |
| они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још не |
| помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са не |
| ли госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда отк |
| до.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак. |
| да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није |
| , Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то |
| ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сн |
| ацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, |
| па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те |
| но спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —</p |
| је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико ј |
| носније на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па |
| ; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у |
| то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, |
| сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала г |
| } Беше то осмех праведника који спава и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести свој |
| Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуниц |
| е се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више |
| е, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и по |
| обилазим, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, |
| ?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, |
| е: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, |
| ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’ |
| ислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гуш |
| а сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ ш |
| о јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљ |
| одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела |
| аном и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ о |
| ом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгл |
| Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и |
| а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили онима тамо... они |
| и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако ка |
| <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике |
| и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљи |
| p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати и |
| монологом и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља |
| дмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} З |
| скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да |
| чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично р |
| ије потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама |
| смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ |
| јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила |
| вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у сн |
| тока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на в |
| о?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом оп |
| О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те |
| gn xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само ј |
| rl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето в |
| "278" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предска |
| волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа |
| дну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{ |
| је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај од |
| бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из о |
| — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубок |
| а Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S |
| ице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући |
| , ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја |
| сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, столиц |
| ер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору |
| коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред |
| само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који ов |
| или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ |
| спражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима |
| поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S |
| ), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и |
| Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким звижда |
| /p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бр |
| лаву тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?< |
| ни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали |
| до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао т |
| ј само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} |
| <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса. |
| ајпространијој, тако званој, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све |
| ..</p> <p>Домаћина нестаде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата |
| д политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од |
| шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и к |
| прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од б |
| авељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду |
| Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с вр |
| ији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљиво |
| а их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и гледала без икаква инт |
| кивала је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажен |
| реће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукат |
| кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и н |
| гођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај сам |
| и и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан ке |
| вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му р |
| а склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да с |
| <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало |
| уповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две ма |
| удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одм |
| ожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад |
| авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају |
| сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишоб |
| р</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забл |
| су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлиц |
| та! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш |
| дох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на |
| пи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је |
| и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи так |
| свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори јед |
| дира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу бл |
| ролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у мног |
| цом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого мој |
| и се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва |
| трашно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па о |
| менка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „ш |
| p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, ка |
| перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало див |
| од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, как |
| и душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела |
| а, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, кој |
| {S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекорне слу |
| ису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не |
| Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпошт |
| мала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Јед |
| дије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-С |
| опови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb n="400" /> <div type="chapter" xm |
| ачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио |
| кровиотика</title> Хуфеландова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здр |
| Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму ос |
| ако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и |
| — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!< |
| е стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други |
| проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чист |
| чу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели |
| гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипу |
| али? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба зам |
| рсо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, ш |
| . најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А та |
| е у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу). |
| ари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако |
| а спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћино |
| а опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сап |
| ра их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се |
| аја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и ј |
| на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, |
| м, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и зап |
| ле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни |
| кла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне поп |
| ние Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверк |
| клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има |
| се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у л |
| пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жен |
| S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{ |
| . к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та |
| а, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у |
| а, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим |
| пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совј |
| е ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се дан |
| па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу |
| ум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ |
| А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак им |
| и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде |
| е мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Со |
| ва дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те бил |
| за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га |
| само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео ј |
| ило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и |
| пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у с |
| тирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" / |
| је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p |
| сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање н |
| /p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко |
| Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте |
| ="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, |
| </p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто |
| мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чу |
| кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} Н |
| ако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb n="206" /> дунди белих |
| и од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих |
| м.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Г |
| ине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ припо |
| шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спа |
| -Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? |
| епо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мут |
| спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и |
| пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад |
| адили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после |
| мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За |
| ако обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад |
| , а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света |
| азила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била |
| ји није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ от |
| ="51" /> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида уме |
| } Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењ |
| ашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компан |
| онекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат |
| није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета |
| — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејат |
| у) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прек |
| А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред с |
| /p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сок |
| ата, гајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, |
| оло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од ка |
| о Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу |
| ије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још сто |
| гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред пог |
| га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му тр |
| а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се с |
| рошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, |
| ј села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу |
| p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабанич |
| 188" /> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да из |
| ошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне |
| Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа |
| Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону |
| ром, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерск |
| е плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ |
| кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</ |
| није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док |
| е тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је |
| ормално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка ус |
| дарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни траж |
| стана и праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две |
| њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са |
| ави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Со |
| л’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и вика |
| о из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два в |
| спод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни |
| летеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше |
| намо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{ |
| е цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} |
| ад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни једа |
| нам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да |
| а онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко |
| тавља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не мо |
| де, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођ |
| на.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, ј |
| и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један др |
| га дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с п |
| {S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокак |
| от, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко т |
| еје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако воле |
| рски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пу |
| е разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али оп |
| брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</ |
| а авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео пола |
| ак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калд |
| оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </div> <pb |
| што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера |
| а Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмај |
| ојим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, |
| г плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, к |
| па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, |
| А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и ј |
| не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и |
| прашином на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у |
| <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после |
| добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно |
| р и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да |
| кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуш |
| летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина |
| звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба П |
| равићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду |
| ме гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па рече у |
| Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и |
| Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла в |
| имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по к |
| даред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је н |
| јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао |
| а!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мис |
| ва велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке године доносила род и с |
| уче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да и |
| авађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хул |
| алер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви м |
| матра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, как |
| ама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до по |
| нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћи |
| уђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:la |
| ака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом С |
| аворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се |
| куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и |
| им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па ми |
| . господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршен |
| је била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга. |
| купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање |
| ра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално |
| . како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да |
| та.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини пр |
| пицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у б |
| могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих |
| зумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће |
| о дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни |
| ли лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разгова |
| кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњ |
| ама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми |
| утила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, |
| еда на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа |
| ке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, |
| пре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и на |
| ела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом ка |
| .{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете о |
| l:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, то |
| енство: <foreign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочто |
| газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је |
| „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако те |
| а тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковим |
| Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули |
| о га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту ма |
| b n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p |
| век посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па пр |
| ка прича о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је |
| о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или |
| аписати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био нек |
| томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте |
| е стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе |
| и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Измен |
| ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="337 |
| </p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и д |
| солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣде |
| вци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, нек |
| сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он |
| на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакл |
| цима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове |
| ешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, |
| А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабан |
| асти се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта |
| еискреност парохијанску и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање д |
| "74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало |
| тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</ |
| вне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га пита |
| ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да ј |
| p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p |
| иде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види |
| } Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апо |
| у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим |
| ко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све из |
| „<foreign xml:lang="cu">Сеј ден јегоже сотвори Господ</foreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти с |
| уо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог |
| ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђ |
| други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la">corpus delicti< |
| сали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ен |
| Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушкују обој |
| исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђ |
| ажавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то је |
| с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај с |
| е сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану ста |
| ајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге су |
| ут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на ј |
| чи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по |
| трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получује награду.{S} И сан стаде пле |
| ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соб |
| о и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Сп |
| и син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се с |
| господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и ст |
| оноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају |
| и песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, |
| " /> себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> |
| {S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини |
| саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све |
| ли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, |
| сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} |
| марина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мрт |
| чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, нахерена на ј |
| отина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати |
| А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узет |
| е ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже |
| радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом ј |
| , и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, |
| је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио |
| е заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Ш |
| а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се п |
| тра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод стра |
| ли једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишиц |
| једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко-паорск |
| <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорс |
| — Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина. |
| !{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Д |
| рпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин ниј |
| му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164 |
| а сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е |
| — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </d |
| ао интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном |
| поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> < |
| Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А |
| е можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шал |
| у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи п |
| њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло |
| о од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — |
| села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ |
| и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак од |
| ресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео |
| еде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} |
| ла и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође са |
| уј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; |
| је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему |
| боје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином вел |
| вска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала |
| ратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се |
| Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа ап |
| прстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место мет |
| а сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, м |
| {S} Сида <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Пер |
| а се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} До |
| к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, |
| љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим |
| ... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сет |
| ђаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с т |
| оклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради |
| ник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био |
| нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ с |
| н је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу паро |
| а!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд чове |
| е.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте. |
| Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „ |
| тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенциј |
| г извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</h |
| же бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за |
| мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана уда |
| војим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа. |
| рађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио |
| деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завил |
| а у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеш |
| ину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л |
| ог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и |
| оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не |
| кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пиј |
| ести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасениј |
| S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и на |
| она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп- |
| адовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — |
| л’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Сп |
| ша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом свом мест |
| оследњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} Нап |
| гну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха |
| ера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278" /> заостале |
| Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зау |
| и га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођен |
| е у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојк |
| ш они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка с |
| ош само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па |
| орски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви |
| или и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно |
| слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да |
| илука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је нег |
| млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се |
| ва ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и |
| а грубијанства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и |
| јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</ |
| реће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло |
| , а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца бри |
| керечки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мр |
| ени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јак |
| па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, п |
| <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабр |
| н’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да с |
| путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му |
| рски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Сп |
| а ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а влади |
| /p> </div> </front> <body> <head>ЋИРА И СПИРА</head> <pb n="1" /> <div type="chapter" xml:id="S |
| им.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — |
| ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, ба |
| а Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи |
| како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добит |
| заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p> <milest |
| да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам ка |
| Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не з |
| га једна фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руц |
| рујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег |
| уо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он једа |
| це прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после то |
| ало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити |
| па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из р |
| оседаше сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцил |
| хвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а посл |
| S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је |
| <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена ш |
| тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} У |
| р, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком н |
| били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема |
| ње времена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа |
| >Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не спо |
| ледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је |
| е ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то |
| е све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање |
| ао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младо |
| а себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера |
| то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јул |
| покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако |
| поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обеш |
| <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па |
| оп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису наку |
| а и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— |
| поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће |
| ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство њего |
| 325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ з |
| S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашено |
| у ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није зн |
| неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу |
| <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, господи |
| адиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри |
| <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — одговори му домаћин и к |
| ерса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ма |
| А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p |
| кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — није ба |
| > <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијал |
| стор па издајете квартире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... |
| је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Пер |
| .{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> < |
| <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голубице,< |
| ротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на с |
| и су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима |
| — А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Мака |
| „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа |
| ање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтин |
| у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а н |
| била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и про |
| И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не уз |
| ш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Р |
| !{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те |
| 7" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка |
| читељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иг |
| —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p> |
| ет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, |
| ест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, при |
| </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паор |
| </p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синк |
| .. је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да из |
| баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно. |
| > <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, |
| е, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и ф |
| </p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, п |
| вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави пате |
| попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало |
| заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... форма |
| ћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> |
| p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо |
| вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две |
| те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцен |
| <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече |
| о.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу жел |
| Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а |
| ар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га пе |
| да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи |
| шли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До са |
| а и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допал |
| div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> </div> <pb n="0_2" /> <pb n="0_3" /> <div typ |
| div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМАЦ |
| ви и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му: |
| је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као |
| зговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити |
| своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецк |
| пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет |
| је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каија |
| а пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— |
| огађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а |
| р.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако |
| о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о стро |
| p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо |
| > <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су |
| ра.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</ |
| чена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве кер |
| ј ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</ |
| а.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима ж |
| /p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} |
| >— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p |
| кле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n="46" /> < |
| Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— |
| есет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi |
| .{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре |
| > <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> < |
| и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену |
| ута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко др |
| ећ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, |
| >— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! |
| Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, |
| , но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја т |
| асмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p> <p>— О, на против |
| Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао |
| а ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Т |
| што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако |
| ека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира које |
| <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па готово д |
| ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као г |
| .</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Пер |
| >— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити в |
| i>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и зат |
| ојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао. |
| ош и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</hi>... јест, <hi |
| , неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки |
| је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба |
| и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, сл |
| а говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не вер |
| </p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прошло је |
| домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад забо |
| ња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао |
| !{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам сам |
| и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро |
| е се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Б |
| >— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још ј |
| Господин’ Ћиро, — викну императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не |
| Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа |
| <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> < |
| о вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпе |
| > <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n |
| ља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брж |
| рати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му |
| , па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви с |
| !{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од он |
| две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} |
| а сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као пре |
| живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као |
| није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> |
| а.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> |
| како најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и |
| а, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли |
| а дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћ |
| Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Ш |
| на те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, |
| дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</ |
| знаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се код |
| овић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доист |
| <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чло |
| чка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њ |
| решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше рас |
| таде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у ку |
| ! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и правос |
| је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео др |
| бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаг |
| да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохо |
| ереј, <hi>прота</hi>... јест, <hi>прота-Спира</hi> —</p> <p>— Шта!{S} Сида <hi>протиница</hi>!{ |
| овек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>с |
| ником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако |
| </p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после мал |
| Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвал |
| S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћо |
| вансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било |
| је се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} |
| да; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> <p>— Врл |
| верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p |
| дају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага- |
| ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— Десет сребра! — вели поп |
| у, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињ |
| које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и др |
| новато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем дру |
| е кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и |
| ија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то би |
| ко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним н |
| другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пун |
| седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је |
| p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је |
| ази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више |
| спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом |
| а печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са |
| <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" / |
| ио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћ |
| ра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} |
| </p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обам |
| ест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар |
| .</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигд |
| д Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели г |
| > <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама. |
| мо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! |
| што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да п |
| Наопако!{S} Каква несрећа? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па п |
| руму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </di |
| нар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов |
| кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) |
| видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су в |
| ће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно проч |
| еру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формала |
| ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сет |
| Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мо |
| ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чека |
| у с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" |
| <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас |
| /p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сат |
| „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш т |
| само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али |
| p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако |
| ло гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, |
| ма бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пр |
| ј жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд |
| Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп |
| судно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној |
| да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута с |
| ке, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у |
| наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од поп-Спире.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чег |
| , запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на з |
| и гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обичн |
| миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета |
| ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Си |
| : га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} |
| едлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима т |
| S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из у |
| у; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћ |
| место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер |
| извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболе |
| а не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима ј |
| гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да в |
| сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп С |
| p>— Та... знате, чесњејши господин’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</ |
| е још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са |
| и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака |
| Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црв |
| м, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакос |
| нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салаш |
| рати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се т |
| Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село ок |
| , она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија |
| било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не в |
| све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом те |
| Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у |
| запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете с |
| ље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом |
| hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на |
| "365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и до са |
| тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро. |
| н добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека |
| бразник један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни он |
| есме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — и др |
| ост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланови Ша |
| испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као свако |
| емо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перј |
| еоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, |
| — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, |
| овољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у |
| и Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и ве |
| је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, тако помажући им |
| седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта |
| — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" /> гледа |
| д или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Ју |
| је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу |
| ква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним |
| а је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упут |
| ику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отв |
| невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћер |
| ница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="1 |
| вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <hi>зу |
| д иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана |
| та који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приб |
| p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, |
| ју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче по |
| е ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју није |
| осле једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које доб |
| ли се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети з |
| ога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао јо |
| личко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко |
| ељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам |
| вим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико |
| д“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да ви |
| га истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао но |
| е строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} |
| Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа С |
| се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана |
| два нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>П |
| се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који с |
| -Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки |
| !...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености |
| је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о |
| и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још јед |
| јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, |
| тао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се прода |
| елу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад |
| <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да |
| едно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти |
| е најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мисл |
| Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па дево |
| ека их...</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све |
| Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} |
| о нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, С |
| не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја д |
| рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се |
| е знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, |
| , Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> мо |
| ве, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <h |
| прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{ |
| дуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста |
| ол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом п |
| а да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка с |
| ... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — така |
| икну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти |
| ’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фа |
| it="subSection" /> <p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — |
| ендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке еписк |
| ише крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефи |
| оји дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, |
| и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спав |
| тничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он |
| илазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро |
| ити.</p> <pb n="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, |
| у је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад н |
| ко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’ |
| приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Ш |
| јући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио |
| м право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад м |
| оп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти ј |
| е реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка |
| нало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и |
| оју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кра |
| им прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп |
| ојим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S |
| ебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавају |
| ра који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p> |
| вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Пе |
| свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему |
| ознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп С |
| ике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и |
| кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце |
| у година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то бил |
| </p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — |
| тијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, |
| итар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одго |
| оју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— |
| .{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Пе |
| амењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом |
| овати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од б |
| ћи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— |
| Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испр |
| пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би |
| ио, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна к |
| епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Ба |
| оји је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога |
| баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тес |
| вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пе |
| коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на су |
| су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом него само |
| ина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бо |
| само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао прих |
| ћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Ј |
| т газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — |
| его, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Напис |
| овољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће к |
| е плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако |
| су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слов |
| ије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, пов |
| о</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је м |
| пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекне |
| мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита г |
| исано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита |
| им да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове |
| ам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Бог |
| > <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад |
| А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине |
| hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’ |
| је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било ј |
| <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по орману, вет |
| чак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</ |
| кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ |
| па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцул |
| д зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о |
| илици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орманом бест |
| м <pb n="322" /> од тринаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћи |
| sie</foreign></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а н |
| А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паме |
| читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жа |
| да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не зн |
| је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p> |
| селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оце |
| у ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш |
| говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра |
| пира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам |
| и у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су се |
| > <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког с |
| даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где |
| ође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и |
| пходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фали |
| само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, |
| окатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солд |
| то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример жив |
| — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли |
| поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђ |
| чно говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је после три четири такве учест |
| принуђен, да се служи подацима малочас споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само д |
| а.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био |
| — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p> |
| е у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменц |
| ло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</ |
| /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Б |
| а по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и заст |
| славља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан |
| оверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећи |
| и се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви |
| е, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и нек |
| е обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би |
| ало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а та |
| г сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... |
| ако ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то |
| и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па |
| } Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> < |
| се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име с |
| је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене они |
| заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима |
| ахладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају |
| ајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само јо |
| е купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење л |
| м оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо |
| о је, много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, |
| пљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље |
| /> <p>— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на пут |
| јаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештен |
| ладић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и с |
| скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим |
| <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и пева |
| су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест |
| ...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ј |
| моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им |
| риказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> |
| онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, и |
| о звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од ко |
| едан вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и једа |
| а венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... |
| аросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али ка |
| едну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћин |
| .{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман дово |
| и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађ |
| о је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму |
| и мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.< |
| ира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован дома |
| сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „свињски |
| “ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да |
| ољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин с |
| даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напољ |
| ла у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> </div> <pb n="239" /> <div t |
| ко узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира |
| рих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш тог |
| који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <foreign xml:lang="de-Cyr |
| ки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израч |
| у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о |
| се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео к |
| о јуче у Темишвар послом, господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весељ |
| Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p> |
| ладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим г |
| Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у чему им је не мал |
| " /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се к |
| ’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Пер |
| че гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствари с једно |
| и, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуц |
| е подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она |
| уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и ку |
| господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја |
| {S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфшта |
| Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенцима неће треб |
| у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устре |
| ле и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само јо |
| ан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо је |
| кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да |
| ко је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доси |
| уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о ш |
| стане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш |
| е са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп-Спир |
| обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је заборавила и завршила с плаче |
| дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, |
| ојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне |
| тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и ли |
| " /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвен |
| а сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом |
| обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p |
| "54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неко |
| злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом |
| ели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит |
| чиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо |
| ne unit="subSection" /> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трско |
| , која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а н |
| поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу |
| е већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изр |
| шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p |
| </p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМАЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАНКОВА КОЛА</p> <p>1898 |
| еланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако ј |
| кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Пи |
| кле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се |
| , тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> конштрукција и <hi>т |
| по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и к |
| рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си |
| tle>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те вод |
| Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, |
| ! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} |
| езобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели |
| S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бу |
| , лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, |
| !{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на к |
| а госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, нем |
| ољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и с |
| е гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи бра |
| м младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно ка |
| о трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтаро |
| ће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А бр |
| ош да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети му |
| .. или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада |
| едмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, |
| младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па прит |
| штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили |
| наке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — |
| си проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p |
| врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало з |
| православља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио |
| еколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се |
| уци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском |
| и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Ј |
| пира није марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско пече |
| та ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А ч |
| рате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi |
| </p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, |
| и пића. <foreign xml:lang="cu">„<title>Србскiи куваръ</title>, трудомъ Iеротея Драгановића обш |
| ади своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно; никад в |
| о ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, |
| ина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чаш |
| засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмо |
| ј-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi> |
| трикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</ |
| ерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше |
| ног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о сви |
| јна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> <p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Преварио те обешењак чифуцки |
| ног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше |
| {S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Б |
| у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" |
| колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло |
| м, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још |
| Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин једа |
| ијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све |
| оп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— Десет сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ј |
| за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају |
| један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле |
| } Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десе |
| и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први до |
| у нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p> </div> <pb n="303" /> <div type="chapter" x |
| је опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и |
| угим камишем <pb n="322" /> од тринаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Ол |
| . — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак је |
| м не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после подуж |
| господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — |
| адуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p |
| тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало ј |
| {S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре |
| " /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим н |
| дине, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чу |
| чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се о |
| на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и |
| ом.{S} На прслуку неких тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој |
| n="72" /> платна, пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце |
| и а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу |
| — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежну пе |
| оло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у ко |
| е неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гл |
| {S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... „П |
| и!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те |
| рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у |
| а, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свр |
| а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то и |
| упи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој г |
| фе“ ни железнице ни других саобраћајних средстава.{S} Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји |
| ћа, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да |
| а поуку многим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотаро |
| ги инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад.. |
| посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој |
| а је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком |
| роз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом |
| у, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по |
| <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМАЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАНКОВА КО |
| сле, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера |
| две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад иск |
| рује земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па |
| {S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да |
| ворила једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како с |
| дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n="291" /> < |
| овори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <milest |
| ед из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут каз |
| е од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Б |
| ко су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрве |
| кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с пијац |
| бала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држ |
| бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му |
| ука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је |
| ко брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз да |
| заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желил |
| твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> < |
| у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по јед |
| е поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Б |
| у човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону |
| сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауста |
| p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од |
| да и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила |
| неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђу |
| <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће |
| и тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за н |
| у задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p |
| аздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хте |
| иних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је |
| олели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!... |
| еја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше ср |
| ј уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора |
| о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред к |
| ц навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у др |
| !</hi></p> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог |
| ктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га ник |
| те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или |
| а свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду з |
| г лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, |
| диш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> |
| обу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише брад |
| очекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп |
| ирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па с |
| вим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држи |
| ма живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао п |
| тре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљиво |
| .</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l> |
| <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми кун |
| а, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се |
| .</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бог |
| ка код господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’ |
| читала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се ди |
| Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се |
| p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се ба |
| ирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си |
| а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет дад |
| за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, пот |
| одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, а |
| >И кола пођоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Г |
| огом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, п |
| још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештенич |
| како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго |
| ер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском живо |
| утила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, |
| ољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, |
| јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком, мог |
| од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразни каква доб |
| сматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико п |
| ...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам |
| је волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> < |
| о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те неср |
| ва му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не |
| hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о ш |
| ен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће! |
| Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав све |
| г путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долм |
| е тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољн |
| а сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па са |
| је летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а |
| алтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала |
| а вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу д |
| же, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се |
| <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Ј |
| чи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{ |
| /p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањ |
| удбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш |
| куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао |
| У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, |
| та већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето |
| о знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет |
| <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са цар |
| дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Те |
| е, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа |
| ека, слабо то створење! — Гледајте само срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њ |
| а и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако глед |
| енцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не м |
| комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После |
| пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" /> господа тутори и А |
| ити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} |
| табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче ш |
| ута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне |
| ... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенц |
| к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој |
| под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна |
| и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S |
| да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакн |
| о свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га нос |
| ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гле |
| а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као |
| у, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и |
| је све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или |
| } Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попа |
| <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l> </qu |
| ...{S} Па она њена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљивост —</p> <p>— Простота, |
| > <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом нашега Љубин |
| > а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у глав |
| ените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и |
| title>Преходницу</title> коју је издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу |
| ћа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица ум |
| ине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме сам |
| а друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; н |
| <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна |
| ала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао |
| ецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, мил |
| ом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не пом |
| а Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се о |
| — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша |
| е свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, о |
| ена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестан |
| шта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта |
| ако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га |
| им домаћима.{S} Прича својим накарадним српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво. |
| паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „ |
| „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све не |
| омане.{S} Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа |
| , а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет |
| кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па |
| мице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb n="72" /> платна, пруслучићи свилени са сре |
| ог прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а то му ја извез |
| поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стакл |
| им,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам ка |
| <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</title> ј |
| ок се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или дес |
| лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара |
| <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том |
| мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</ |
| у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> |
| ији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се |
| па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то м |
| чеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до |
| гог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само јед |
| кле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби |
| улина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p |
| једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{ |
| !</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног ј |
| ио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се раш |
| да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај ср |
| Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између |
| Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само о |
| н’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна оч |
| е Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју |
| ртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње к |
| њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се |
| ла срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и б |
| о приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца н |
| овлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p |
| само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад гр |
| награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудим |
| ; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. |
| ио узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-кроф |
| има.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљи |
| е и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењ |
| ?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та п |
| не бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се и |
| калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пр |
| кчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ј |
| и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— |
| ушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа |
| ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније |
| да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звона |
| а се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, л |
| > <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њи |
| ек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l> |
| о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и |
| пирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца п |
| ! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садак |
| —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- |
| ке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу |
| на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фр |
| ...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати |
| да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покри |
| тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — |
| т за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољ |
| него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} |
| ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезд |
| и, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благ |
| ати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако |
| кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једа |
| ва као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина г |
| се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Си |
| е. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па како је с |
| посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шну |
| ри а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности |
| а сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слик |
| ; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му |
| ечи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „те |
| ш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут |
| ог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф |
| ави посао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, к |
| рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане |
| бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати |
| глате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру |
| /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на |
| е у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} |
| , — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. |
| обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад |
| се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можд |
| и <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин |
| ика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноцен |
| ру, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, |
| Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то |
| звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости ме |
| ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; |
| Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена ка |
| вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се ј |
| ушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — |
| азумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Пе |
| } Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир |
| у већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, три |
| једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у д |
| рагедијама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно да нико не чује |
| едва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: |
| и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хр |
| с, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ |
| у.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто ј |
| а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не |
| —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} |
| ноги, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и |
| , хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.</p> <p>— Да |
| сли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пасти |
| ше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред поп |
| жа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га оч |
| осно изненађена, па притрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми |
| а, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње |
| мена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Ж |
| ва.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија виде |
| оје треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, |
| којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од обла |
| кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, |
| , то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то в |
| а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојан |
| дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе |
| еб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то пра |
| купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и |
| ма и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека и расте |
| види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут с |
| хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакал |
| у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да с |
| {S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигд |
| ло а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени |
| дија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапце |
| и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар |
| јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ет |
| атна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке би |
| i> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му стално од неко |
| приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="267" /> <p |
| лфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо м |
| д у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и читаву |
| акију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцил |
| да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{ |
| је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: |
| акав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не! |
| е и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три кома |
| Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па за тим ху |
| ом груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку |
| , кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је |
| ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а д |
| л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само и |
| х и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео алб |
| ђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће с |
| ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и м |
| терлијини Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’ |
| такленој тегли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шт |
| н и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, |
| ј вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фра |
| купа саветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати |
| воје, поверене му пастве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан |
| дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на лар |
| и па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ о |
| е), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за п |
| поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p |
| лица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбо |
| авља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; |
| споствено и мајестетично — корак два па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној |
| к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко |
| ати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи т |
| ају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука |
| у поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су |
| у, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очим |
| простите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико засл |
| клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не |
| лити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вје |
| само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавол |
| е опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Ш |
| S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је |
| оше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантн |
| попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о |
| каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахати |
| знаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он она |
| писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад н |
| падија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала му је |
| е скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам |
| ила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не мо |
| оћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на он |
| ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми ник |
| је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, |
| се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла са |
| редан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и |
| у по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у н |
| о тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лај |
| није ћурке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се |
| њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се |
| ати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у в |
| мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Баш |
| Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо |
| ца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или |
| њихова супружанска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија и |
| и, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима б |
| почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље тр |
| Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора д |
| аном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која |
| за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешт |
| недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Б |
| девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чу |
| ођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника |
| ако која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад |
| тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голу |
| а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да |
| отеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт |
| пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је по |
| девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чис |
| је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне |
| и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно |
| нако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!. |
| ично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу |
| ве из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу с |
| тинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све про |
| ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све |
| нерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу |
| илије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а |
| као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто |
| Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме |
| једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако |
| ткуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин с |
| ада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кол |
| ским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш пр |
| огледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шац |
| ј показује како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се ту |
| и на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, |
| ришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час с |
| /p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због с |
| осао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дуже |
| ће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њ |
| и’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да |
| до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или бо |
| к (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа |
| су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. |
| ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он |
| <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не |
| левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко |
| азна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало |
| шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим |
| ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари пат |
| узама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишар |
| и на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада |
| газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> н |
| , ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи |
| е, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а |
| S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година св |
| аћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и |
| свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на т |
| 58" /> — „Паметнији попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и поср |
| д тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о пос |
| ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док с |
| Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> <pb n="283" |
| е читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме б |
| ивина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђе |
| , све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, |
| шта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестраг |
| дија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га |
| рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух! |
| ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показа |
| а; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише |
| о и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много |
| ћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља |
| ше и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те |
| у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пев |
| , или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска би |
| хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} |
| Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих |
| и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчи |
| бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се об |
| коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година) |
| чињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> ил |
| ако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлинговане су |
| ева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су |
| бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „св |
| ле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... |
| још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код по |
| , Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, в |
| се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, п |
| После ручка настаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у к |
| тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је тешко било напис |
| е дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни |
| ој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу ви |
| жону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — |
| вао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спир |
| ћи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Из |
| но на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p |
| рди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим год |
| ша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, ка |
| аста.{S} Негована и искрено поштована у старим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра с |
| , мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из |
| S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако |
| чу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бјед |
| опи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} |
| а Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да |
| није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана |
| старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадил |
| доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља |
| е старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш |
| , што није могао да се курталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему |
| .{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила гускама, да н |
| криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних ст |
| , а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шт |
| се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p> |
| пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точ |
| ђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остан |
| сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави |
| отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га |
| још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> |
| чно, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је |
| дмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око царе |
| само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> < |
| парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже |
| атовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима ка |
| ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да с |
| Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S} |
| шњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића |
| и учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32" /> господина Тривуна који је |
| оз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, мл |
| о удобним и практичним орманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба бла |
| ванредно расположена курисањем једнога старога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла |
| зван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен |
| 3" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није |
| и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет година доносиле у |
| војом садашњом супругом.{S} Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и |
| гога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефр |
| сеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поези |
| м и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сиди |
| колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> е |
| >цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала |
| ља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугача |
| д доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи ону њего |
| п-Ћира.</p> <pb n="308" /> <p>— Нема ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, п |
| е фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га |
| венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је |
| и иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља својим стародревним хум |
| рљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин. |
| кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмар |
| >Старога села Кера</hi>, забавља својим стародревним хумором и шалом, — дотле често онај шести |
| /foreign>.{S} Даље има још неких слика, старозаветних и других за које <pb n="84" /> се види да |
| спасли свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин ф |
| </quote> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне с |
| ла а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро |
| ахрањивању; о епископима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како |
| пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је |
| ла латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <foreign xml:lang="la">Veni, vidi, vici</f |
| после неког опирања и извињавања запева старосватица пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд |
| врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио цркве |
| S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих својих.</p> <p>Место је |
| те да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у ба |
| иже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је |
| о.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S |
| , била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n |
| сподина супостата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</ |
| м очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо |
| неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу |
| а и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мира |
| {S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога, г |
| срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је м |
| па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село |
| , — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, и |
| >Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па |
| ребро, девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево! |
| афу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити св |
| е бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише с |
| до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до прв |
| читељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови у |
| згледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан |
| епо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима |
| ашима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добр |
| е лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Ш |
| Габриелиног приповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац са |
| чило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија је |
| ога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје |
| , а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула је душом и осетила шире око вра |
| и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до |
| дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп |
| а већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан |
| ао и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:< |
| три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру |
| фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и привезаност мачије |
| а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: |
| алом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башт |
| ш једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу и |
| посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни |
| /p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састајали су се и |
| пођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — т |
| ине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца |
| е скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да |
| била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S |
| да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима је, |
| п-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, мог |
| као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапил |
| и писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и ја |
| после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стој |
| ма, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да |
| ти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чул |
| p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шт |
| лач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, |
| почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а |
| сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила |
| повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као |
| аме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, |
| књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне сек |
| па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам з |
| -Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то |
| о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одјејаније и т |
| ком није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупу |
| } Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А |
| ни носили.{S} Или приповеда још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуци |
| ити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо |
| нство подигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније |
| је очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћ |
| н труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у стари |
| њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p |
| жирање шунке и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало |
| абета, шифонере, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад |
| > копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> < |
| ак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе |
| “ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, слатка!{S} Није |
| , некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, |
| а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, ка |
| ила многе за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким |
| , приповедале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је це |
| спут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Заустављали су се код неких касапница од кој |
| га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви т |
| -Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћи |
| к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’т |
| и, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као кака |
| интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је |
| премати и без икакве потребе премештати ствари с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, б |
| није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} |
| разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — зап |
| фли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то |
| ош једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} |
| ад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу да |
| девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све |
| “ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доси |
| на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за |
| S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све |
| пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што ј |
| њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, |
| г романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; им |
| , цела је Глава пуна врло интересантних ствари; између осталих, завршује се подужим монологом и |
| о!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се допадн |
| је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао |
| , попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја п |
| разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахра |
| д је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} О |
| ја одмах остави посао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте |
| вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовим |
| и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-ко |
| требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица |
| кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија пес |
| {S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, р |
| љубезне ствари — само је немецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, |
| -Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше би |
| ти може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија |
| па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.< |
| свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign |
| краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то за њих постављено, па пој |
| ако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже |
| ло, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, |
| о мотивисано.{S} Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је па |
| еле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре |
| на изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је д |
| ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само срећнога и задовољнога Нићу, |
| и радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и |
| S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — в |
| лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам |
| попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — |
| 119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јес |
| да најлепше и најкорисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништ |
| ла после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb |
| типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi>таких |
| ле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} |
| ..{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Пери |
| акву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да з |
| онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је |
| S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је |
| ад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и |
| и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји |
| <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код с |
| <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, зн |
| мперативно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} |
| } То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наоп |
| еглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к |
| дбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели |
| тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољ |
| пивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, т |
| ише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> < |
| секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћу |
| е ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас б |
| <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе м |
| , па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутр |
| о дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе |
| ати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — |
| </p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— П |
| Меланија прегледајући рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!< |
| е ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на |
| стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— |
| и већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?! |
| у, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира |
| и господин попа су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, кој |
| радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца |
| ње, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> <pb n="364" /> |
| ко?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели с |
| дова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом |
| адовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и др |
| тер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од |
| .{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — з |
| м</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по |
| ски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те |
| ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенс |
| ако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онак |
| сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може |
| вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло |
| јо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бит |
| аман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од нек |
| а му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас. |
| вља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас |
| , — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љу |
| Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне с |
| — О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула |
| тка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> |
| ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бит |
| сто — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S |
| е очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин |
| а кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни |
| Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И н |
| кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај |
| а задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по |
| па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Об |
| ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, |
| даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,. |
| p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— |
| м, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разглед |
| та радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирћ |
| те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара п |
| — Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито.</p> |
| ала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси |
| дарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш спо |
| риповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удар |
| им (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро |
| за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову |
| волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> |
| а“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због спо |
| — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S |
| и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговор |
| те се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека оз |
| о су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај |
| > <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад |
| и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама тре |
| <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да |
| ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умр |
| А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xm |
| жили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n=" |
| м ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је |
| чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера об |
| око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ |
| шко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац |
| а Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем св |
| одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — у |
| кир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопак |
| hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S |
| ма</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допа |
| ако, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу? |
| еро, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мисли |
| /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, |
| —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у |
| орите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— П |
| ли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— |
| ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госп |
| звија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Мелани |
| ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} |
| ам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја |
| убом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о |
| один су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам од |
| јући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> |
| езгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога |
| моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p |
| {S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} |
| вољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа. |
| рез тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укин |
| и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, т |
| А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и за |
| е: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој |
| тагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате |
| ајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, та |
| сме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове сте сит |
| на, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин |
| корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена дом |
| гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се же |
| а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ј |
| S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.< |
| и па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да с |
| нам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само |
| вештенство: <foreign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нив |
| е било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А |
| ПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМАЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРА |
| ео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да |
| а?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више нис |
| ихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде ве |
| во кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и с |
| покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него |
| ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’д |
| ркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој марине |
| p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њен |
| тке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Ал |
| е заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, кр |
| адну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико туцета на пам |
| рку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за о |
| а густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од ч |
| есног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш он |
| могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пуш |
| а је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује св |
| вољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста |
| сте димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Н |
| бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак мо |
| и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и |
| жити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тринаест |
| а гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су пам |
| и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по п |
| /p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповед |
| сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију |
| ле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и по |
| колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман к |
| рајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати туж |
| увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што н |
| незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа читаве куће — та |
| о блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам ч |
| бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — теши је п |
| евојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где |
| наш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не |
| Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор к |
| Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један |
| ао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по п |
| е крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђ |
| <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз ч |
| црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа |
| ер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се |
| а је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела је да се |
| о се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тог |
| заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замоли |
| ула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жал |
| иђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна н |
| анијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова |
| 118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се оче |
| емо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} |
| ила лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је с |
| почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја |
| са, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> |
| то... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на при |
| иру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, |
| еност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљивост —</p> <p>— Простота, простота боље кажите, — |
| дног таквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и д |
| шне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone unit="subSection" / |
| ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад |
| аш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> |
| велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се ко |
| га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" |
| “</p> <p>Меланија му одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом |
| она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и пр |
| абри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p |
| . — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> |
| акију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <p |
| дир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве над |
| т’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва је |
| е нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{ |
| ам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па ве |
| допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћин |
| ше омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на л |
| је да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених ко |
| ућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и т |
| био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колач |
| ло у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића |
| Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се т |
| мо једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатк |
| се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо б |
| тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзул |
| ута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први |
| о!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану об |
| м!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако р |
| испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те |
| ири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, в |
| век он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвал |
| и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</ |
| е својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две пи |
| ше Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојник |
| захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} |
| онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, пот |
| дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта |
| реко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види |
| могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи не |
| з уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле |
| аном!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л? |
| био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша |
| од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све |
| нога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био |
| цом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задо |
| <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да |
| ј — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре трид |
| {S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, д |
| дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је б |
| — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако |
| и, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спи |
| ме боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га п |
| мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, |
| а, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме узди |
| одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, које је |
| рно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепш |
| соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и |
| виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чиз |
| е и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају г |
| л’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господи |
| који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће можда к |
| човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да с |
| и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко |
| и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта гус |
| о? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} |
| p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој све с |
| а је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наред |
| е ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења |
| ли се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглуп |
| > <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— |
| ’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да |
| плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики колики и |
| а, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како |
| з буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговар |
| друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруње |
| би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сид |
| танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, |
| па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има ле |
| а се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка |
| зела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој |
| ку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све д |
| тати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како к |
| е мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је та |
| , поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и ду |
| и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; |
| још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој |
| разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са м |
| тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробуди |
| ете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је. |
| дна која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S |
| чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с |
| ила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код |
| а срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро |
| имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску |
| играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет га |
| онај, што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прок |
| кој соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад |
| змештају већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабета, шифонере, штелаже и томе по |
| >— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што |
| , господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па ски |
| кр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Не |
| се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, |
| адог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлака, а по канабет |
| а-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теш |
| ланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> < |
| ка и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола |
| поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне |
| оп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све |
| гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне с |
| ве и запремило неких <pb n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у |
| оња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign xml:lang="cu">„<title>С |
| собама размештају већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабета, шифонере, штелаже |
| стале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо |
| шавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стара |
| узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се диг |
| дмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела |
| то зову и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Т |
| човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А го |
| бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њи |
| олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{S} И где год је после било прили |
| „Заставом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; не |
| док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из |
| разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „е |
| као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је ј |
| рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натер |
| S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те |
| је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као п |
| еног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијан |
| ка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај |
| {S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало |
| да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вел |
| већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, ни |
| од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Арк |
| е па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек |
| код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусре |
| фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’о |
| и пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те |
| поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за тај израз ј |
| је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи |
| пира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p |
| жила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Ст |
| у и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изоб |
| и пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p> <pb |
| твар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих стр |
| па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и |
| етеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бој |
| па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех гаси изне |
| внога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зн |
| му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не слу |
| е жалила труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спаст |
| му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Ук |
| ијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно |
| пак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Би |
| а разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако |
| г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, ба |
| а замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према |
| стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шу |
| /p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с |
| ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, ма |
| јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то раде завереници у |
| сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане прот |
| олим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика ка |
| , слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је т |
| само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју |
| еврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курм |
| дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пу |
| им поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нук |
| Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је |
| стила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За |
| .{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо |
| рда — једна страћара, нахерена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар седи за |
| ђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} |
| једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, из |
| ком.{S} Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и |
| — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за |
| ек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на фо |
| роклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S |
| ут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на лан |
| , Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је т |
| како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак |
| ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша |
| ни вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела |
| , па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера обратив се |
| ланхолије који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарс |
| ко рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јо |
| не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева глава не може да попамти, толико их је |
| говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав з |
| бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, нахерена на једну страну — беше празна, само |
| ти! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се о |
| је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, |
| тарога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда ј |
| силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула |
| b n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да |
| пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и |
| Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије св |
| p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и |
| ко врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљ |
| у <pb n="357" /> некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!! |
| као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се ре |
| pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, н |
| <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на |
| > <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је св |
| еки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме |
| а издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску б |
| ичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена.</p> <p>— Па сад... оно н |
| а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још |
| ам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешт |
| узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што |
| за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обе |
| и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или |
| ћа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера јед |
| а радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И |
| , јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења ајнпренсуп |
| запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како |
| само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир да |
| лаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то пома |
| рчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу |
| о? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то |
| вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —</p> <p>— Но, но! |
| лима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела |
| гљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да и |
| у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само бр |
| олико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и к |
| и.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није и |
| фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са |
| есме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа ст |
| — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у |
| озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па |
| вању и подгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред |
| етано било телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је |
| шака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га с |
| родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужу |
| и па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Б |
| њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од с |
| нако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини |
| Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> |
| где је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карло |
| то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер |
| сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, о |
| осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и |
| овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Тати |
| ће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па |
| !{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} |
| учем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија цр |
| А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, ка |
| тно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судби |
| било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала |
| или попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу |
| е једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког в |
| ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим леп |
| што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па за |
| абе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Бо |
| етошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови |
| ћом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и |
| добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насље |
| а само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо |
| S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који |
| да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо |
| ију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S |
| хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да |
| p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И |
| ив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, п |
| а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Беч |
| се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А д |
| а, обзирао на замерке критичара и држао строго правила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњ |
| а.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут чита |
| то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, н |
| осле тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући дог |
| кад певница певници одговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Ма |
| ала гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у мла |
| киде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа С |
| лагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера н |
| а и извињавања запева старосватица пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>З |
| и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаесте.{ |
| и, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долаз |
| Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је н |
| вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гла |
| х да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да |
| ах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г |
| е прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенски |
| шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро |
| и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се заплам |
| ио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до г |
| бо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак |
| завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих |
| м ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском |
| упољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гл |
| ру олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да |
| роредило, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци |
| — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с п |
| ро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар |
| у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, |
| о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква срећ |
| и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> |
| ало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и |
| м солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да |
| другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n=" |
| ест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па |
| ардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, к |
| ог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} |
| у се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паор |
| а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако к |
| нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не |
| е данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, б |
| Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мр |
| попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се |
| не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па т |
| шу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе приликом просјачења па га |
| има, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а друг |
| аци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, |
| За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, и |
| само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржа |
| сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, |
| као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још |
| ента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Мелани |
| вају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — ре |
| каку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Б |
| зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло л |
| оме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> |
| о, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издр |
| мртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; је |
| Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то |
| Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га сам |
| и је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад |
| о претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо |
| досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и п |
| траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владик |
| мет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фал |
| p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова |
| нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за |
| ланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, |
| смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до са |
| ети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод о |
| к, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није |
| унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А |
| доцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} К |
| некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никакви |
| фни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки п |
| и неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу кој |
| паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, н |
| да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насм |
| других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула |
| попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, ј |
| а је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога изба |
| ead> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну посло |
| мшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мал |
| три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво в |
| рса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиони |
| — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се г |
| умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а по |
| S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би о |
| S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S |
| вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та |
| </p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвећ |
| да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да с |
| ија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се ме |
| у, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за |
| /l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, |
| истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Би |
| е жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обил |
| уљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за к |
| то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах оног |
| , или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим ника |
| цију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, |
| > <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулка |
| да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије и |
| ти, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p |
| више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два |
| ије одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само љ |
| Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ п |
| S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и |
| <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад вол |
| ло код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести |
| дваред суделовала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист ј |
| гледајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мал |
| ош ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипид |
| ирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила п |
| алова као она на сокаку него родна која су сваке године доносила род и стократно наградила негд |
| ла Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки да |
| да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знал |
| же фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па |
| а научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... ни |
| Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је |
| ла ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, |
| тароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеос |
| , та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо в |
| зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми |
| ај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А том |
| скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било пос |
| код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајал |
| частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се р |
| S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, |
| етила свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних придика) |
| te> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пе |
| све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру, д |
| као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут |
| истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га св |
| говци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p |
| рбо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа |
| ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што |
| а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темпераменту. |
| ом и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није ра |
| жине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— |
| њивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта |
| <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су |
| твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама |
| но, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, |
| о су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>По |
| јем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} |
| ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не |
| Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, |
| S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, |
| више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез н |
| к наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежење |
| кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>дв |
| , вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су |
| ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи глед |
| д породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стреф |
| телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени |
| убоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него ј |
| и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођ |
| и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са сто |
| и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузам |
| компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} П |
| ико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас! |
| и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вр |
| као се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који |
| м“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, нег |
| ду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели к |
| е Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се |
| S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је ф |
| но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још давније |
| и где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела с |
| никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената |
| видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“ |
| дије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под ком |
| угих услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, ве |
| варало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањи |
| ли критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и неверов |
| да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, б |
| е мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, |
| ко.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села потер |
| пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што с |
| ај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с |
| што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали |
| свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ з |
| ешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало |
| шави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко ј |
| или су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису |
| о брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, |
| е мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p> |
| а ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео ап |
| ца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди |
| надовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} |
| и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сид |
| ала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим љ |
| дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у с |
| вај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечке |
| ј путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са |
| , и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше св |
| и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног чл |
| је ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и к |
| нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што |
| и чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дромбуље, фрул |
| ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју |
| на њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиг |
| ма слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, са |
| дна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога |
| а облигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} |
| и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако п |
| Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у ко |
| ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подн |
| силним предметима, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њем |
| дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали |
| ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> < |
| арицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом.</p> <p>После овога саста |
| побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихва |
| је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно |
| ре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже |
| ве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како |
| ке су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о |
| ким ратовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечари |
| да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мор |
| Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек |
| се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанс |
| .{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало |
| га истога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У в |
| друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп С |
| људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју так |
| биров или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта |
| сање и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред |
| их пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него |
| неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице |
| чега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале |
| бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купу |
| ору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп |
| реме хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, |
| лико дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало |
| срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што јо |
| ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели сво |
| <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, |
| опадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и |
| же да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између оста |
| {S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удај |
| ла, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фа |
| S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и по |
| одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, |
| старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није доврши |
| , кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад вис |
| Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње |
| и бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> < |
| , лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> |
| S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак. |
| р и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на по |
| — Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. |
| живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговор |
| , и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разговор није им текао о |
| , мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких с |
| се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а |
| вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала |
| сада на жалост господина супостата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве< |
| шује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо |
| ром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слуш |
| корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случај |
| јеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђуј |
| , какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222 |
| екима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да гово |
| и дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лоп |
| би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија не |
| , па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није ник |
| љом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде н |
| рски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он с |
| и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио пре |
| н кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — |
| господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, х |
| еби. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте он |
| из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред п |
| му томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и |
| еба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да |
| нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добош |
| ју и позивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсја |
| Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски |
| урга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, а |
| не.{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, зн |
| у лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над ус |
| штац и са самим касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле |
| лупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Арка |
| ознавала многе ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је |
| ога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословиј |
| ствовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и и |
| сирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна |
| > <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде |
| /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељан |
| ме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге пок |
| а песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал |
| оја је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда дикти |
| ичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да пом |
| } И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и |
| предовала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било ск |
| оп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и деб |
| е и интересантне ствари.{S} Заустављали су се код неких касапница од којих је црква примала леп |
| вару да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком п |
| р има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био |
| послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису |
| ило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Швабине суваче |
| и?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више т |
| са ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане маш |
| , отпоче живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, кр |
| бећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и п |
| адо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди го |
| се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети ку |
| ом, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и |
| се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи попов |
| лом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље с |
| е само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, |
| о младенцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за |
| после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте |
| дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а |
| чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клириц |
| а Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступ |
| бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и добре в |
| уже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали з |
| дно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плев |
| му „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по |
| пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира |
| лу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову с |
| тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег цркве |
| а шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не |
| ! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадил |
| и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и зан |
| искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здрави |
| е!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље пока |
| д силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је по |
| ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на |
| адуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли с |
| ленција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе са |
| или изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично после заблагодаривали и извињавали се Бог зна |
| а лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и |
| е малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" |
| и!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу |
| разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској ш |
| а: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира с |
| ми икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утрк |
| зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђав |
| ме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допада |
| гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев о |
| и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољу |
| њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им сек |
| , више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница |
| нда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одон |
| ес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум |
| тају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уч |
| а часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погле |
| било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица ма |
| S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александе |
| <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из |
| ВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина |
| десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите! |
| љубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак |
| наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p |
| аде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потп |
| ем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, |
| л’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла.. |
| <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све |
| авећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала |
| ш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да леп |
| очито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је |
| кса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у ко |
| као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кол |
| д вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је поб |
| !{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и |
| ред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Р |
| брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нар |
| ако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили п |
| воје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили |
| село од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортакл |
| ели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А зат |
| у се свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и саопштавале једна другој, све |
| а кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида |
| stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{ |
| дњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њег |
| да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на стар |
| ића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div |
| не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сва |
| у и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се поп |
| и то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел та |
| темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јор |
| дије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и |
| с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће бољ |
| су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави. |
| ти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њен |
| фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели сам |
| нао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н |
| красним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан |
| мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе от |
| ета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од вре |
| ими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам ј |
| еднако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо |
| чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Дец |
| дали о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свак |
| ли, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи |
| теже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и тр |
| <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био |
| х јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и јед |
| иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, се |
| родужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу с |
| Господина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да га назов |
| И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чи |
| век је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод |
| та, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, њ |
| ај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до р |
| љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— П |
| д, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на д |
| други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карлов |
| аше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта променил |
| те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нов |
| </p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече д |
| S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title> |
| о стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила п |
| л’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кол |
| осетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... |
| је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај |
| ста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовоља |
| а-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а п |
| децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилука ка |
| говом.</p> <p>После овога састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} Колико је само |
| у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољаш |
| .</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?< |
| зив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад мор |
| а поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни |
| но му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, |
| , Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и на |
| ју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвали |
| дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158 |
| им сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авл |
| ги човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су с |
| а постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и |
| боравио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — ре |
| le>Часловцем</title> послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их |
| а огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хт |
| као насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и св |
| ем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту п |
| м и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као насл |
| плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... баб |
| мпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако пр |
| курталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и гд |
| огодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зов |
| чка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни б |
| о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ |
| кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајиса |
| не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало н |
| о помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што каж |
| рема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и шва |
| а га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек |
| а се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где с |
| пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb |
| чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} По |
| ла два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио |
| не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због |
| ринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од |
| коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће пос |
| не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да и |
| црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила једном свом познанику који их је |
| ров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини |
| Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног |
| а нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријај |
| ће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни |
| не комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремај |
| тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест.. |
| у оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па о |
| а!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, д |
| ау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се помири |
| о унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи |
| ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је с |
| ко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови |
| нијег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљи |
| своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјект |
| оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дот |
| а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог |
| кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да је |
| код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даљ |
| /p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној к |
| звадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као |
| јој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, ра |
| ше не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа |
| па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи |
| о боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било з |
| поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или |
| ађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> |
| свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се |
| ешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне припове |
| рокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина |
| ле свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само |
| само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч |
| ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до ми |
| <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је |
| ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор |
| казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се ле |
| једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камар |
| а јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и после |
| а право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они |
| , ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори.. |
| ме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два санду |
| 47" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб за |
| а за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, |
| казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за |
| а-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Д |
| досадним стереотипним фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћурка |
| и са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По шт |
| казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био т |
| и других саобраћајних средстава.{S} Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се |
| ланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше |
| евали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о боја |
| lestone unit="subSection" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад пр |
| риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и |
| вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недељ |
| надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве |
| о дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затв |
| Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије |
| у, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако г |
| ржа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи |
| се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb |
| ај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани г |
| ине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, |
| — Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S |
| плетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нић |
| не донеси, — наређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука |
| еће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Зна |
| у бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два п |
| другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из |
| pb n="191" /> остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и н |
| и представљен домаћима, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе |
| ели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да |
| о, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обо |
| сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} П |
| т и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун р |
| е ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, |
| вим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му |
| жа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ л |
| фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам напол |
| мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јул |
| {S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења |
| ива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна |
| ну сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жерт |
| не; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу ти |
| , то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Ј |
| ужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш |
| ељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први |
| b n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при ру |
| опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на |
| гу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати — |
| ..{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо које |
| а је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не вид |
| — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето |
| — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет |
| седити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде доне |
| е као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана ради подупира |
| ве досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом |
| први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати |
| мдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да ни |
| а је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам јо |
| домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, |
| следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком сам |
| д морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један в |
| рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, кр |
| уди па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К |
| о би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епис |
| Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш ка |
| утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </di |
| девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док |
| е је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Н |
| Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она. |
| да <pb n="131" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и |
| несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтикл |
| , а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чек |
| што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове |
| те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетив |
| а се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствова |
| другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула |
| ја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар |
| — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — |
| Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.< |
| нђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јул |
| ка са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и |
| > је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац...</p> <p>— Кос |
| ла Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш |
| оле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> |
| реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> |
| <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quot |
| Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та н |
| } Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по со |
| ливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом нашега Љубинка; покаж |
| дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Пролив |
| раг у око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хаа |
| ла приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу с |
| ате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учин |
| њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и |
| ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — |
| ас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече г |
| уд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос |
| проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела |
| ату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе |
| та кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек д |
| ташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао н |
| ој деци.{S} Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе тр |
| слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад |
| кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, |
| гл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене |
| ји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа |
| што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> < |
| су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— |
| ица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{ |
| охијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претр |
| је, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду по |
| ерси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</ |
| аузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, између поп |
| о је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, це |
| о нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се |
| питала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове |
| ечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири са |
| а госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данаш |
| ги читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, |
| ад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, как |
| летку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау |
| у.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попади |
| ати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њем |
| е визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогун |
| S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар |
| један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би |
| ски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморн |
| ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли |
| андшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на пе |
| </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацим |
| Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, у |
| ко.{S} И <pb n="150" /> она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песм |
| ни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље. |
| зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама |
| е онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тич |
| српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући река |
| у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиде |
| ни у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лак |
| S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Б |
| од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки |
| солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда с |
| пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а кам |
| ледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> н |
| > <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l> |
| ote> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с |
| руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом да их |
| која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се ви |
| вине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им |
| широм жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умиве |
| .{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па с |
| које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за млад |
| разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио |
| фамилију мога, сада на жалост господина супостата, сви су они до дубоке старости, до душе, имал |
| >У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се ти |
| изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и оп |
| код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао |
| >— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> |
| аже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два |
| , па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако |
| Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он |
| у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> < |
| та, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам |
| ала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, ка |
| упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним св |
| p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећ |
| ’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несве |
| ла Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш |
| ма госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро |
| лони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — предс |
| ешператним пријатељима вашега господина супруга!...{S} Милостива. <foreign xml:lang="de-Cyrl">к |
| аширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гец |
| ћом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — в |
| > или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши госп |
| Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како < |
| поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се шт |
| еби слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцн |
| је толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши госпо |
| оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на |
| лагодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} Приповедање старога свата било је опширно, |
| : шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, ш |
| <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} |
| господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим савети |
| тошта променило, само је верност њихова супружанска остала она иста, она стара.{S} Као вино из |
| тарија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто |
| добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да приме св |
| срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та ком |
| ће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потуче |
| слуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер< |
| ; неке групе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљен |
| био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабиц |
| и.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S |
| је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шт |
| > <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџа |
| ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају г |
| {S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ве |
| у помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да б |
| из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из |
| морно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили |
| а је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу |
| а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да |
| ујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле. |
| оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати п |
| амо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; |
| а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих |
| ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазе |
| пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л |
| А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње |
| вај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215 |
| >— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже оста |
| ало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме |
| аш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас поча |
| пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само збо |
| с задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедат |
| амо један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказ |
| Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго |
| ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запа |
| одио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га пого |
| и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска в |
| ста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш ш |
| попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где? |
| не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— С |
| ерње и распитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро нама |
| оји ти изгледају као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћут |
| нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов |
| поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, кој |
| <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од |
| зна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па |
| оље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом да |
| и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{ |
| да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О молим! |
| ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају |
| — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову |
| опо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Пет |
| Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разго |
| правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као |
| знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чуд |
| р.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и ј |
| оп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао про |
| о чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио |
| од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепи |
| ам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нем |
| м гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ер |
| кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркас |
| /p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господи |
| хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стр |
| им рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела |
| ошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после служ |
| и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и оп |
| > <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ет |
| де, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, |
| ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани пр |
| е!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојт |
| /p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та м |
| иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, мол |
| ази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке д |
| а је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан |
| ило је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет |
| ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Е |
| у с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да |
| е девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — ве |
| Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{ |
| ном почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за крас |
| во непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о томе, как |
| обра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Т |
| <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге н |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и п |
| е, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (в |
| и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Њего |
| а нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и вршење њег |
| ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за |
| из призрења према уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог сва |
| а цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у са |
| е дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био мома |
| Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село зв |
| је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је позна |
| „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куд |
| бро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто |
| е се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола со |
| а реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван |
| вати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а |
| — А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но б |
| ресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него ба |
| а Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па ча |
| к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распиру |
| атио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из црк |
| у поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви |
| госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног |
| биви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и |
| јући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — |
| тала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђ |
| битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и |
| вини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисано |
| ml:id="SRP18941_N1"> <hi>Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај |
| дана, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разглед |
| дај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду по |
| Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је |
| писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и при |
| вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся |
| мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да |
| xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыд |
| ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар |
| мрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> |
| ашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрај |
| погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што с |
| треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да чов |
| к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и про |
| све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила |
| е клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, |
| <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — И |
| ела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{ |
| ку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све |
| оце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога< |
| хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништ |
| збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та в |
| возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кол |
| ме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига |
| ј час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво с |
| , тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се |
| адржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њ |
| едној час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђа |
| горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Чита |
| а им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „пох |
| штећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки к |
| !“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели г |
| нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад с |
| данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p |
| утра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазе |
| остивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај |
| само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу |
| се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— |
| Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та ота |
| ма у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви |
| о не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате т |
| о је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали |
| ни, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушиц |
| да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, |
| било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред |
| ли <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини |
| је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо |
| лас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S |
| стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p |
| прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије за |
| ам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га к |
| онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш о |
| д прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу |
| сним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — |
| Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве пала |
| вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промен |
| извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и усту |
| емојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кер |
| — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборави |
| како је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S |
| Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стар |
| {S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о |
| додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готе |
| а: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Знате о |
| требају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S |
| будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Си |
| А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— |
| >— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</ti |
| } Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака |
| ста Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ет |
| у Шацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да |
| у једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још |
| руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји |
| } Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ов |
| м гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, с |
| у, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} |
| те расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p> |
| бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такв |
| спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене |
| недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао |
| Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога |
| ишт не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једна |
| и, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не |
| , та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, ш |
| осподину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и п |
| на.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истин |
| бодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— |
| "de-Cyrl">Таз ис унмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, |
| тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персо |
| итам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како |
| ш, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — |
| е!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем |
| </p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, < |
| сли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та |
| сте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А |
| ’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ст |
| домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, вил |
| месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до г |
| — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе годин |
| ..{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — |
| нцеларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увл |
| ада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о |
| еш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се ву |
| нисте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> |
| Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикос |
| у, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какв |
| је Коста Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} |
| тила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није |
| сира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид |
| b n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Л |
| иш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Х |
| х, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па ч |
| још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ |
| , Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам с |
| Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку ки |
| ’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде би |
| ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како |
| ољубили!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти |
| —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се |
| па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што |
| и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти са |
| емеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар нем |
| ћи рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад как |
| ијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, сл |
| у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачк |
| гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора |
| г боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђура |
| век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни к |
| јте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај |
| S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} |
| поја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађа |
| дити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, је |
| е ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака |
| и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у нево |
| е ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! |
| а је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} |
| ваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говор |
| је уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — |
| прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Сп |
| каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да ниса |
| да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да гов |
| ерез Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја оп |
| о смо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира |
| његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар |
| дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол |
| > <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не |
| Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi> |
| /p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте в |
| ’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ћ |
| цета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <p |
| , нег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно |
| вели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велик |
| ислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би |
| ереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p |
| ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и |
| ајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве п |
| гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва |
| то, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка |
| е умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> |
| се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићен |
| чера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> |
| р сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <t |
| /p> <p>— Та немојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немој |
| ти к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кв |
| њим —</p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили — |
| а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се преба |
| <hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још ка |
| то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди |
| ! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преос |
| красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пос |
| ајближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ет |
| <pb n="36" /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео |
| м га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луци |
| човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верује |
| p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успу |
| шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па |
| дскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да |
| д Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А |
| Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} |
| , мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудић |
| вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће |
| д...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi |
| , видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад |
| игацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, гос |
| иге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S |
| смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: |
| против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Пер |
| и, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друг |
| њене од једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— |
| !{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па |
| , та, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који |
| да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини ни |
| свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, |
| ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} |
| моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оста |
| о мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Сам |
| p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> |
| -попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натрукован |
| а удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да |
| ="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> |
| а вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете |
| а.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајх |
| Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми |
| , слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p>После зв |
| коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па о |
| S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} |
| дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, п |
| зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’д |
| ли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb |
| ог тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и |
| се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам д |
| врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а дру |
| розора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на |
| /p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси н |
| дзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да |
| њева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би би |
| н, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толи |
| е, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда ш |
| опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, |
| ока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни на |
| оследњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> < |
| адледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам г |
| те, милостива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најм |
| и да запевају —</p> <pb n="414" /> <p>— Та... знате... како кад —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p |
| ена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих од |
| а им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{ |
| окри се, покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што каж |
| очеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о оби |
| ом животу свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми в |
| ко само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била |
| мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и п |
| а мог!“</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ов |
| </l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, |
| она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и |
| аких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући суз |
| оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!< |
| <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за |
| то <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много |
| правите некаква предисловија!</p> <p>— Та... знате, чесњејши господин’ <hi>Спиридоне,</hi> мис |
| ене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи с |
| о кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, |
| ила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а кр |
| е?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} П |
| онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први п |
| евали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте |
| ом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви |
| , да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа П |
| и су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>? |
| а берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> |
| ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали |
| часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а |
| Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети п |
| се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика |
| к никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се дом |
| о рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о |
| Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — ви |
| на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши< |
| лободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује |
| е к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти |
| с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми |
| /hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за наш |
| амо.</p> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! |
| јине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, |
| ући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак |
| , велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Н |
| ти је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{ |
| а да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће би |
| овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки чове |
| — Хе, хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p> |
| амо через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ ниј |
| да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — |
| о сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а |
| грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — |
| и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти ка |
| а како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јану |
| мајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о |
| ришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облач |
| через господина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора зб |
| искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све да |
| сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а мла |
| лер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ |
| лов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже б |
| се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онак |
| т, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то ј |
| ва калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво б |
| узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лак |
| ило, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је |
| дије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо ис |
| само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти |
| није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим др |
| запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад |
| ком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал |
| д пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни л |
| А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! |
| оре нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи да |
| о кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља ј |
| еница, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући |
| ти промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет дивани |
| о љута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S |
| пу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спи |
| га поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен с |
| ! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислит |
| ако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{ |
| до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћи |
| не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код св |
| тима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро |
| мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али |
| .{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје |
| ас једној час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам ј |
| те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још о |
| и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — ре |
| су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица. |
| ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц |
| цкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— |
| а Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, ча |
| ме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би |
| <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам |
| ој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћају |
| си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни м |
| ер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо мног |
| , — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није би |
| p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</ |
| и бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не к |
| ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Зна |
| чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та |
| ојима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми |
| се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та с |
| ју? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Персу!</p> <pb n="124" /> |
| несем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паме |
| пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој |
| /p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — |
| и сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукав |
| једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето |
| поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљ |
| та путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А |
| пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи |
| ђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваш |
| ном — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу |
| осле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да |
| ако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; |
| Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње |
| ечи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш са |
| ај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> < |
| војке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћи |
| како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та ниј |
| етим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направил |
| ели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од ка |
| охе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, |
| , да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а он |
| <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> <p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Пр |
| </p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те у |
| ве?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баб |
| ише и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прет |
| </p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам |
| /p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— |
| сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је |
| {S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — об |
| А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ с |
| примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видит |
| данпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Не |
| гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — ве |
| — Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и |
| </p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо мно |
| >— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер. |
| си л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, |
| p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пен |
| онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не о |
| >— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} |
| аш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам с |
| } Свака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Мили |
| попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и н |
| а!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, г |
| шта говорите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа н |
| т... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући |
| ође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — |
| ол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто |
| дљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!... |
| ли му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — |
| >, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темперамен |
| ву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— |
| епо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам |
| шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та м |
| родераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети |
| већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часн |
| За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да |
| шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се нав |
| он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...</p> <p>— Па.. |
| новија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старо |
| може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у живо |
| ростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљ |
| а момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жа |
| нате га сигурно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к |
| л’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} |
| кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к |
| брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све |
| брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Сп |
| и коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у овом ме |
| /hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да |
| ика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима |
| ла к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" |
| лену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни нама |
| а.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да ви |
| ући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса |
| ао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула |
| да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и по |
| дговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора |
| . — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле |
| А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> |
| вече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односн |
| чије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p |
| ата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отои |
| hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали |
| су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По не |
| Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с |
| лим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу |
| тано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли с |
| дава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, |
| Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он ве |
| не беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</ |
| нда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два бербе |
| ко рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља |
| аже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а отку |
| и. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ |
| ар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам сам |
| ре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и |
| бележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је и |
| у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а н |
| бави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом никога ср |
| жем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи |
| пске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишин |
| и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: |
| и а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће |
| се прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затв |
| ађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке за |
| видно форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те п |
| , мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског рата и од како |
| , и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко |
| у и подмиривала потребу сеоског „<title>Тагблата</title>“ или још боље „<title>Интересантеблата |
| к није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео ч |
| м.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пре |
| д се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, к |
| ешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а кос |
| ије признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="4 |
| то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаш |
| ас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га |
| змакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казан |
| И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је то показив |
| не куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела ом |
| ви с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супр |
| ола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то в |
| ване по некој швапској принцези удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закоп |
| није можно! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Таз ис унмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе |
| сто одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не са |
| ви, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, а |
| ад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплеће |
| ; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> |
| ели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p |
| д обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те п |
| ића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопу |
| та, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже |
| и продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А |
| ели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки с |
| тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219 |
| то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ |
| иршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поз |
| , тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав за |
| бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било |
| извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабре |
| девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!< |
| године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му с |
| док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па харти |
| нако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави љу |
| им бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машин |
| .</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер ј |
| и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </ |
| жњем седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна |
| отира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло |
| } Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображена света.{S} Прилично је изгустирала |
| то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не |
| ош похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— |
| ома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може |
| ама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се не д |
| p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља |
| мају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако те |
| ила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у |
| на што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p |
| и се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми |
| сто старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог у |
| дно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред крев |
| азда пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него |
| уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом ку |
| ран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> и |
| ити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се т |
| е!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај нова |
| егов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако |
| га ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја |
| као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жив |
| а за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к |
| о и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестад |
| /p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај |
| етом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— |
| га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда с |
| {S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин |
| што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква |
| е равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone unit="subS |
| разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, |
| на, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао |
| пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме! |
| елико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и |
| год, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомисли |
| а седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова.</p> <mile |
| Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! |
| како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пас |
| ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} |
| влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на |
| о у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа |
| ’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> < |
| , други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ т |
| ерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао с |
| е и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да |
| ај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је |
| к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала го |
| ом човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо за |
| на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га |
| на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши |
| забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као |
| махера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} По |
| Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, |
| фтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то |
| чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</hi>... ј |
| дин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, кол |
| ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} |
| шом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје вос |
| а, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одјеј |
| -Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка |
| ја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, |
| — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} С |
| а те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му |
| одом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудов |
| маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где |
| се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске зано |
| hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама н |
| ко недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, је |
| p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у |
| јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још п |
| вјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јере |
| х игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дуд |
| варале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па |
| —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас |
| ме крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слат |
| видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, |
| ило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо |
| тане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању пр |
| разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа |
| даред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.< |
| понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Б |
| мешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја |
| , наша Богословија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о |
| <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом |
| ј рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми каз |
| спуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А п |
| и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а мали |
| . — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за |
| акав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перс |
| губила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, |
| апоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, |
| ...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер |
| х псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Ш |
| ве своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један |
| , а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што тол |
| hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века ни |
| стају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, |
| ерујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, |
| ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ |
| енути клавир купљен је после три четири такве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те д |
| и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је |
| а, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу ле |
| рау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа г |
| ога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега |
| е грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске |
| попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим уме |
| кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у бл |
| S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео мир |
| тка мамица упропастила и унесрећила сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... |
| и речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба |
| 2" /> од тринаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p> |
| то кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече |
| и свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га |
| ила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек |
| е, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, |
| међу радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра каз |
| p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то |
| итав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к |
| <pb n="110" /> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за вре |
| те с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се п |
| е кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт па |
| дају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Та |
| и такве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, |
| и није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око |
| добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вил |
| ма и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p> |
| ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврн |
| кви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— |
| l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви |
| , — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече |
| <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То |
| >, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек |
| , одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће! |
| .{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, она |
| ој Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је призн |
| ја и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није |
| асницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, |
| пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни она |
| } Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да ј |
| је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала |
| ишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од |
| фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру! |
| ату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљу |
| а-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случ |
| се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Пер |
| } Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p |
| су обе попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</hi> </p> <p>Ник |
| се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, д |
| ј хвалиле невероватном количином млека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} |
| .{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак једа |
| > <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И м |
| д парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Б |
| ом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћ |
| “ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> |
| а врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу |
| аске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете т |
| е би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд |
| њу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерха |
| је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ д |
| удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— |
| ак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад н |
| Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај с |
| " /> силан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село |
| он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него с |
| -Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, тако помажући им, приповедала многе интересантне и гђа- |
| /hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које в |
| } Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> с |
| и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; је |
| удити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега |
| а окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, ка |
| у брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве |
| ако сам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а |
| у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, гос |
| жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>са |
| здрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочи |
| л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — реч |
| . ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја восп |
| сони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је п |
| .{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Мелани |
| као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љу |
| и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и т |
| исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и |
| ло пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господ |
| тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} И |
| намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али |
| > деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и |
| ко.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација |
| и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частити |
| ед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и |
| вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и сво |
| ме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовиц |
| е отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три |
| а то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је |
| аљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живи |
| осте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клав |
| јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за ду |
| вина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде |
| и...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... |
| {S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— С |
| на гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Ј |
| и шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам р |
| године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ |
| могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мир |
| огао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И |
| па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог |
| ћани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува св |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који ба |
| а њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије.</p> </div> <pb n="23" |
| комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пе |
| разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — |
| Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с то |
| , и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан |
| одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упоз |
| /p> <pb n="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, |
| д мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> |
| коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога |
| нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерск |
| е с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођ |
| ерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Т |
| еку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, |
| ба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш прав |
| о и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> < |
| хићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми |
| су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула у |
| д кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече по |
| мо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако д |
| азе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <t |
| како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А |
| па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А пример |
| мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, |
| он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватр |
| l:lang="de-Cyrl">Кис ти ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} |
| ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде |
| коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велик |
| n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа |
| аш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражи |
| а се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пушта |
| е, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак |
| атно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на |
| а не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и свој |
| јине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас з |
| у буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је о |
| левећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, |
| неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онак |
| ш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за т |
| остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачк |
| о лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобраз |
| речју, господске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицо |
| о више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много с |
| ли да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далек |
| м</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ |
| ва пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n="236" /> се о свем |
| аце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.< |
| и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред |
| луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заб |
| преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме |
| уга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсет |
| баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата нар |
| е и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао ј |
| г, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту |
| је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутор |
| ују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпр |
| е већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дер |
| и, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, па |
| ко рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се мног |
| ума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија. |
| вечкенмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече труде |
| е ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом |
| от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, |
| ра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко кам |
| коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; |
| ромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формал |
| на мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{ |
| теј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим весел |
| и.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко др |
| в и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:la |
| нам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побоч |
| забрао себи сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди |
| И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је |
| пише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с еминенцијом |
| уж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се |
| ти <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу |
| {S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ |
| ахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате |
| зи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p> |
| и делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба јед |
| !{S} Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао у |
| е најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути је |
| ло чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи |
| {S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па |
| ла да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана |
| о видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од |
| ела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на вр |
| ће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајев |
| Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположе |
| у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њ |
| ан јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је |
| нати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p |
| онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p |
| нима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p |
| чека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{ |
| а свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљивији |
| па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, ра |
| никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мал |
| > <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} |
| </p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на ф |
| њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Све се з |
| оја сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и са |
| дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} |
| гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећн |
| онтролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} Ос |
| ју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, |
| да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој |
| а бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, |
| о је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена |
| ио баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то |
| ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола тр |
| p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није |
| ву левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде н |
| удно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала зб |
| уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: „Пресвјатаја мучен |
| не, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с гла |
| еланија и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за |
| Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна |
| ући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најра |
| врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: |
| ту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако |
| а у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти |
| ину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И |
| не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала< |
| мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отво |
| а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем |
| оспода пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађива |
| у: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава.. |
| hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, нар |
| то, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, |
| дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калф |
| не, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па с |
| по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’м |
| о за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три да |
| јлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Мелани |
| се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, |
| службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле |
| ла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> < |
| нда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпо |
| и магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуц |
| ло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из ш |
| овим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна ш |
| о био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S |
| ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето мож |
| се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и дож |
| S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан |
| че их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови мог |
| ланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слат |
| а није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверуј |
| н спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} |
| ијама које се обично добијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинч |
| лабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, |
| ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупи |
| одна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви |
| а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити ка |
| се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал |
| такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које |
| вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што с |
| ти: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пуст |
| ... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хо |
| есније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида |
| не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су ба |
| рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што н |
| о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским го |
| тер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и к |
| лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, |
| васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешт |
| моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p |
| о, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Пе |
| На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је |
| ијатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, испр |
| рсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додола |
| је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи ви |
| а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на |
| четог страшног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на в |
| ве то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро о |
| појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у пра |
| ком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобас |
| </p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и о |
| ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је бил |
| о доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њ |
| ли.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око |
| ом архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је |
| азећи уздахом пуним меланхолије који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Прошл |
| баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с |
| прдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— |
| јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла |
| је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да |
| алога у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу |
| астанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, |
| з тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље д |
| је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој |
| е моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајн |
| ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, |
| Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кућ |
| и тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је |
| драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очеку |
| енади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, д |
| на киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкар |
| ој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило т |
| воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку |
| као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така |
| и једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је |
| је све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разу |
| новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а з |
| жала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко |
| усти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће |
| а, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ та |
| оге кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.< |
| Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — не |
| ако мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у |
| Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо ре |
| Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела |
| и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да д |
| па ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас господен на в |
| (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а |
| дан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <f |
| е све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко б |
| {S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, до |
| мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то |
| о лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S |
| та их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — р |
| боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што г |
| Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањ |
| љу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. |
| да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} |
| о момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог |
| “ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да |
| ли „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су се < |
| p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и по |
| ем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Т |
| из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно |
| ру заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља |
| , онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — |
| воју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> |
| ла!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на |
| адне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} |
| душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта т |
| Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та с |
| а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели п |
| и две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то је |
| а она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера обрати |
| ало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — |
| замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српс |
| поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гус |
| , баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само су |
| играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљаво |
| држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим |
| дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред к |
| ако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадн |
| е тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупа |
| и, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари |
| азумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања |
| да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадиј |
| о чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађ |
| ди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не за |
| „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели |
| а се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сид |
| месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприј |
| ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо |
| ром — оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је с |
| /p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата з |
| оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, |
| бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да |
| ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и п |
| у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S |
| n> проучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви го |
| ед усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина чов |
| кована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и постала данас већ позната „о |
| ио везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање |
| ђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> |
| да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о н |
| неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлиј |
| улу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући |
| ме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме |
| лажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује зе |
| ити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ |
| и, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — настав |
| ац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког ками |
| креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а о |
| авили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас д |
| и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две т |
| ајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај |
| рту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија |
| на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен чов |
| „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фал |
| ете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили онима тамо.. |
| ела у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно |
| </p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> поч |
| ла му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села потера он своје |
| /p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу о |
| .</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи |
| еба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек пун |
| то је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута |
| b n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и |
| а“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} |
| срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у |
| еланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, кос |
| лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у пом |
| звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је |
| — Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети |
| то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> |
| мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави |
| hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна |
| са. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каш |
| брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за с |
| елео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’ |
| ала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћи |
| после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом |
| а избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не до |
| вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога |
| м! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — |
| рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком |
| ина, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви |
| могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за |
| ка својој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је |
| и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуг |
| сле четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек |
| свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, |
| е чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до |
| о се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположе |
| ала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сва |
| поче опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта |
| ним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у |
| i>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно др |
| Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Си |
| ет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је |
| питам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет годи |
| и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је н |
| апут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја |
| ависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразни какв |
| кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, |
| села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p> |
| воселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учит |
| , не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу |
| таде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p |
| нија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим |
| ири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа! |
| то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародав |
| оварати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана |
| па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одг |
| {S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То |
| она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: |
| пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера То |
| дницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После |
| ише!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да |
| није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на |
| e unit="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, |
| — А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира |
| обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује |
| даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну |
| нај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} |
| ко данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-М |
| атила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да ид |
| и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ију |
| бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће |
| ш је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке ти |
| — Молим, молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прав |
| и, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, забора |
| оје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пу |
| ло, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како |
| тац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што ви |
| ја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити в |
| .</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим пониз |
| фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом фла |
| та је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој та |
| иси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; там |
| памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још |
| ...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога пос |
| н Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} |
| ио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из при |
| а љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пу |
| аја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим |
| ше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господи |
| има па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те реч |
| стила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледал |
| асци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипа |
| оване талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврш |
| атови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — п |
| ином <pb n="253" /> питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми в |
| иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о чо |
| д баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — настав |
| ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да см |
| се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам |
| <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да |
| ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној к |
| заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} М |
| о се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још јед |
| гни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само |
| у једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко н |
| као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женс |
| у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, |
| р ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарал |
| ку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је ра |
| родужи курисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау- |
| ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрик |
| родјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан |
| , па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца т |
| пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удар |
| дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се п |
| амица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, |
| .{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о |
| и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пи |
| ма извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме |
| /hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај |
| е сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми |
| па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога не |
| на тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама! |
| у многим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош крет |
| се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А ка |
| ако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија |
| , никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и жив |
| ан има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћере |
| попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> |
| шћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће |
| ..{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залит |
| е то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он јед |
| израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе ј |
| тећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп С |
| друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: |
| ве себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали |
| и Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а ње |
| к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевин |
| зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту |
| и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред |
| ар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је |
| ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то |
| ла.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве |
| — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој п |
| м се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, ка |
| оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу се та |
| ти а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што |
| нде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ниш |
| какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „ |
| грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S |
| а и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу. |
| 43" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се ук |
| S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно зад |
| Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о ш |
| вих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — |
| , каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а |
| евојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим |
| па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа бирге |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана бр |
| ећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупам |
| -Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за ч |
| ека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и |
| тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали |
| чијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли |
| ири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будући |
| али су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер |
| радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... о |
| јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ј |
| тати!{S} Шта мислите; добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је |
| вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накн |
| а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с ру |
| а! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељи |
| отарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где св |
| цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; ви |
| ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — |
| цу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови |
| а на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи |
| р то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi> |
| вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, д |
| овати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако м |
| b n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само |
| безобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, моли |
| > <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно свога века н |
| к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам |
| ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо |
| ред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} |
| анити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па н |
| ци својим саветима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви прист |
| вом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом |
| у му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габ |
| {S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, |
| ца правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па уме |
| крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке |
| !{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — |
| ла пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, |
| у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани |
| на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, насло |
| и у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, нег |
| </p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели д |
| ’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам |
| му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти ј |
| } Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпита |
| ојима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искус |
| а почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ов |
| х „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако е |
| не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте |
| иш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о |
| н опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} |
| пира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем и |
| , — и да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или туж |
| били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... |
| прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} |
| и тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си ус |
| је ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му о |
| нили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зе |
| Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онд |
| кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвал |
| помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац |
| циговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали |
| а њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, |
| донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас. |
| дожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има л |
| пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару |
| а на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалер |
| амо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Ба |
| </p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени |
| о мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт |
| јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питал |
| отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се куртал |
| драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да см |
| > <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; |
| па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила |
| p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се |
| дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда |
| — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо |
| <pb n="166" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ |
| ло било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело пл |
| м и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино |
| вуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбур |
| вају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из крев |
| није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову |
| само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{ |
| у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сам |
| игурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамб |
| ави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138" /> иди преписује Песмарицу, или тр |
| Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараб |
| о запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у с |
| сту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се |
| у јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас |
| ак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жел |
| и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако |
| тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна з |
| xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира |
| код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем |
| мин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} |
| у, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки |
| сподин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ћ |
| де на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — реч |
| та испребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и |
| : „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} |
| стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару по |
| .{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и |
| Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И са |
| па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сид |
| кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтера |
| ’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дуга |
| један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко |
| тишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојн |
| како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p |
| Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да |
| ислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> |
| се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Т |
| једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио |
| овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на кој |
| шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блат |
| ходителни према мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} |
| а за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, метне их на |
| ола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер |
| ати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни |
| бојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуств |
| ожена курисањем једнога старога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора н |
| по, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље н |
| . — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>П |
| ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу сто |
| мо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа |
| рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се с |
| бро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, к |
| барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су в |
| у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и |
| ка Његовом Преосвештенству; Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископски д |
| т жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па н |
| ите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће мој |
| онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чуд |
| ића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пр |
| ше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад |
| не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека |
| на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унт |
| еру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари |
| /p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно распол |
| није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И |
| а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло |
| г благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него |
| ....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Ниј |
| у били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће н |
| жи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати |
| ита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као па |
| ош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића и |
| о доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо |
| огу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ |
| п удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му н |
| коро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа |
| јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Т |
| > <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" / |
| има својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попин |
| био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов |
| мах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Ни |
| ш овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала кам |
| еражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p |
| ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под |
| амтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да је |
| с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чека |
| ватица пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l> |
| укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи |
| она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућа |
| и још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су |
| о пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Сава |
| уди да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после ово |
| ’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим |
| .{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} Ови |
| овара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецн |
| срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречк |
| а је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <foreign xml:lang="la">Veni, |
| да запамти него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад ј |
| о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" |
| р.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала |
| мире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа ис |
| цу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p> |
| рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огр |
| задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим |
| о бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о бр |
| кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне т |
| а и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хт |
| душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} |
| спод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с п |
| се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу |
| и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили п |
| лази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може чове |
| н Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици |
| цима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама |
| у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" |
| је награду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> |
| све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си |
| им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb n="72" /> платна, пруслучићи свилени |
| а господства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Д |
| у сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уст |
| а Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би предупредил |
| ница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А |
| штрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да |
| } Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крва |
| аши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као ш |
| а шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хва |
| -Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он |
| о кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — клања се г. |
| а сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој ча |
| веђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Ил |
| вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и |
| b n="369" /> само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, |
| у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и п |
| , и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, |
| А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вин |
| зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — |
| ђа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући |
| и, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје |
| иди се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може |
| нце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код |
| е Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно лу |
| сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно л |
| ! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић б |
| ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам |
| етле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тара |
| на и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од |
| јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њим |
| да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи по |
| идим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину |
| а Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од т |
| ча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не |
| м чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, |
| и гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћ |
| i> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прек |
| ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваљ |
| торима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогр |
| ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? |
| говори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ |
| ило је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву |
| ану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ај |
| дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено поштована у старим данима |
| . — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. |
| фа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А |
| из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: |
| ну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад |
| а још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо |
| сли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} У |
| ће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог мл |
| ресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо |
| аки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет па |
| ајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се н |
| носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га с |
| ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси гов |
| едњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па доч |
| S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с ма |
| је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родит |
| оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуш |
| ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ј |
| а плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала |
| а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— Па онд |
| ин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошл |
| о некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме |
| .{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фал |
| а. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, |
| Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој р |
| прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и д |
| иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’ |
| па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је |
| јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и |
| етом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да |
| маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</ |
| но задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, д |
| испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персини |
| ну превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и вели |
| своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај |
| ти, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир |
| дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, |
| ти,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Гд |
| е л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> |
| оп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, и |
| рате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије |
| {S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи ча |
| а гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, сла |
| ’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те! |
| <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> |
| Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред че |
| Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира |
| hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ вен |
| окле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако |
| >„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</ |
| још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — |
| го оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале о |
| .{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћутка |
| ајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p> |
| ку другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш ска |
| њим? <hi>Његова</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто. |
| <l>Или ће рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи |
| паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а |
| >Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене |
| .</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све |
| голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених к |
| вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом |
| форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> |
| лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ак |
| <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та ко |
| о га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је н |
| тра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџе |
| ита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам да |
| Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је ста |
| ва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару вис |
| е, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао. |
| е знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се ма |
| евај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истераше у |
| .{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе |
| тављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, |
| ој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, |
| смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од от |
| чује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој |
| бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући суз |
| и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ај |
| ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> < |
| <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас |
| запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Персу!</p> <pb n="124" /> <p>— П |
| ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Н |
| ида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогута |
| } Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро! |
| ве доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господ |
| други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, |
| оведа!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а кам |
| е, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и н |
| дно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако |
| /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, о |
| ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да би |
| /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је пута само по |
| ла а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за |
| замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам |
| емена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} |
| врд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако га |
| је су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Св |
| први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се |
| синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне |
| ц... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га св |
| љаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није |
| {S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сока |
| јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ |
| зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас< |
| подине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и он |
| , па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се |
| носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да п |
| ст, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о |
| е су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него |
| за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите |
| адрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам чи |
| Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од |
| е то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о ма |
| и лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн |
| вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер |
| е било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што в |
| таш, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик поза |
| о гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте |
| ј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се м |
| — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу |
| само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за т |
| Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југ |
| Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! |
| ићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту шт |
| } Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Г |
| осподин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он |
| и.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамин |
| аше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} |
| ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их поглед |
| и ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта |
| укама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник р |
| да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p |
| до у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесе |
| — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зу |
| би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi> |
| омпотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке с |
| И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада. |
| Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, |
| зе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до |
| ек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што |
| нутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па |
| е, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слуша |
| i></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене бот |
| част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не над |
| лова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово: |
| ар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то |
| <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбр |
| е, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу |
| и. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта с |
| а!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— |
| вор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, није задуго н |
| своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не |
| О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручн |
| слио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђав |
| ; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ |
| ако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си в |
| оле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, |
| о ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам |
| ака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то ни |
| га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’ |
| лаву, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кор |
| Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мо |
| па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме |
| е!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом |
| </p> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио |
| а и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за прав |
| оварамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ет |
| арче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којег |
| игурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва во |
| ћете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се тре |
| за.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: |
| ечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, |
| певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је к |
| авола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују |
| ој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђа |
| ! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни |
| у:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаћ |
| јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако |
| етио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило та |
| ш, несрећо једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у |
| ред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељ |
| а је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски трубад |
| кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закљ |
| ла од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним |
| мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} П |
| ашу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — |
| вати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као к |
| пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гус |
| ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави. |
| и, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти |
| евет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако буд |
| ане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде д |
| и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баш |
| зива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> < |
| ина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауст |
| то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду |
| ашћујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет ва |
| мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекр |
| е“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} С |
| си и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишч |
| рталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него т |
| {S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди |
| е метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола т |
| из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилити |
| S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, ка |
| и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на ве |
| Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p |
| ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца |
| најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спеван |
| ја голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њени |
| к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само паси |
| пији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, см |
| мање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирин |
| до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај |
| да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам снева |
| а отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— П |
| јд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати |
| , исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} |
| е ти невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула |
| е кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте |
| /p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —< |
| >Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутр |
| остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> < |
| е срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш |
| ели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и з |
| , а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад зв |
| даша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Ша |
| и пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади и |
| b n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у |
| ш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја |
| питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва |
| а... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бир |
| аједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није ла |
| супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi> |
| ревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} |
| <pb n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега г |
| ли гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је л |
| заћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вел |
| е и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари |
| орила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{ |
| <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi |
| /p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, |
| к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва уло |
| !</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлук |
| шла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш ни |
| ти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирош |
| и.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме упла |
| даше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели |
| p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто |
| — <hi>Пољубили!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да |
| /quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је |
| но к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сид |
| је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља! |
| гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> |
| и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.< |
| Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на |
| им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити н |
| p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније куп |
| ма, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — ве |
| ком!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би |
| му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет |
| <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми |
| радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би |
| кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тр |
| ојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фа |
| ду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задрема |
| да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове м |
| ).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде |
| .{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — реч |
| али и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељст |
| ,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже п |
| S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чу |
| е сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о пес |
| а ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за пап |
| из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп |
| ја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у |
| ући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — зап |
| о и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— |
| >— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од јед |
| Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверкије |
| аш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мал |
| драв’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу вели |
| ају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <pb n="328" / |
| ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике де |
| еби а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздр |
| чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом в |
| осиће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису во |
| а вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси укра |
| </p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у панси |
| — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до |
| абриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— |
| да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године |
| р тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, |
| ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда по |
| ко! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> ср |
| ља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у с |
| м узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S |
| S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— |
| не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да зн |
| знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о ш |
| S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја |
| а сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има ви |
| ст, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека |
| док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли |
| а се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их г |
| је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им |
| , тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћ |
| а кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малак |
| >— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако. |
| вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно |
| а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а |
| а Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гр |
| м ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу |
| таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — |
| хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па п |
| i> накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа |
| hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p |
| лека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам |
| — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам |
| </p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово прим |
| поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати ш |
| да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} К |
| ставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то н |
| )?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцез |
| путницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спи |
| а купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“ |
| n> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на де |
| , само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> |
| ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сут |
| пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели же |
| ри са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испо |
| зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече |
| ни весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече пут |
| а, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их |
| у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима |
| м одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време |
| е да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та |
| тагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам |
| д нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам |
| један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, |
| p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћи |
| нани проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера |
| је га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе |
| е.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — р |
| то не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо!{S} Мој покојни н |
| против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите нека |
| ш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— |
| молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n="198" /> једна |
| n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — др |
| </p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо! |
| уста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, се |
| Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да ниј |
| о други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија д |
| нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перс |
| нако, натенани проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућ |
| ..{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет |
| /p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — |
| друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па |
| лески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чуд |
| ашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја |
| ! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле м |
| кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Н |
| ену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О |
| } О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> |
| момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> < |
| лветом или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, |
| гледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показ |
| ајсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли |
| ж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к |
| поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из пор |
| .{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој |
| олим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса |
| 93" /> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,. |
| , а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о с |
| ија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и |
| квом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија г |
| иком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> |
| те л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се |
| ’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањ |
| , верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књиг |
| м! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ак |
| ари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} |
| раве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, |
| баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су |
| у, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та св |
| ку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербша |
| нда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, |
| и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те! |
| оспођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{ |
| и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> |
| ворите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натароше |
| практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше |
| ени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —< |
| . — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу |
| прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну |
| . — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико д |
| а.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало |
| та.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крив |
| м сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па |
| зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад |
| пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам |
| олите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме |
| и: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем |
| њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone unit="subSect |
| оја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим |
| S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, |
| <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш го |
| е колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магар |
| и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрага |
| д двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела |
| ати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и обј |
| , к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Ко |
| служите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио? |
| eign xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</ |
| n xml:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreig |
| вори Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, |
| им се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добр |
| иршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о. |
| ра вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ бољ |
| ету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> От |
| та Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш шт |
| м остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва с |
| мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође |
| да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он |
| е па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тиши |
| о ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а т |
| а би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем в |
| hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и виш |
| оживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узим |
| >— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кол |
| увика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од |
| и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и |
| азеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се љу |
| те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст го |
| у поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="273" /> <div type=" |
| знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ј |
| Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса |
| а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{ |
| <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залу |
| } А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и јед |
| код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ |
| ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ |
| , мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш |
| l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! |
| врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што |
| е он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче |
| за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем |
| — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти |
| јатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам |
| и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, |
| — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је |
| лер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила |
| и’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама? |
| шири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — р |
| се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој |
| ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, |
| има.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ |
| .{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</ |
| ој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Га |
| а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога мас |
| ао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — |
| p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> |
| ра.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — |
| ева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу |
| ана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а н |
| брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о |
| и само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти |
| ле капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ |
| јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му стално од неколико дана |
| а не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехур |
| з оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролеп |
| тајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани |
| прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="267" /> <p>Настаде |
| кана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни д |
| <pb n="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест |
| тала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била |
| о је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поу |
| ли на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се |
| и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ |
| "28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио |
| аже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршо |
| та перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледа |
| А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим |
| а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, |
| и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> |
| много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало помато |
| је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари |
| ве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, |
| > <p>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у к |
| прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то врем |
| је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта |
| <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђ |
| ’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам |
| — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође |
| и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејано |
| ш ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам запов |
| или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали |
| на</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога в |
| ре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђ |
| тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљ |
| ци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер |
| и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириниц |
| на је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За и |
| е хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и п |
| аде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не |
| оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змај |
| а је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од врем |
| } Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попи |
| је разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на |
| ђу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим ка |
| обама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и с |
| то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, |
| S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А |
| та је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињено |
| има ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш |
| док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале пла |
| каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и м |
| учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — ч |
| ве побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сид |
| тарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај и забада |
| па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је |
| тала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу по |
| е старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекуј |
| није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S |
| олике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пор |
| рину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса доз |
| едовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спири |
| и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине на |
| оспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У |
| стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им |
| миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попе |
| е лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој чов |
| омшија! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих ре |
| стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро |
| асвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар |
| ена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљивост —</p> <p>— Простота, простота боље к |
| во неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле |
| раде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих |
| им њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш |
| лим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quot |
| а мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да |
| који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани му |
| а само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут |
| довац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb |
| испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најма |
| .</p> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — в |
| ред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу |
| наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке ар |
| , ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из |
| е знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, ј |
| ио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рек |
| име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је леп |
| ће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, |
| удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и иначе |
| ерсине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриел |
| рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену з |
| калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој |
| Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га из |
| им, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго |
| баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенан |
| .{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомил |
| је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од |
| па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо |
| и! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похит |
| Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна |
| i> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку из т |
| досна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала н |
| изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту? |
| ој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у ко |
| којни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да |
| навика међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром |
| су чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и буд |
| а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто |
| па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози ни |
| ле осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судо |
| им баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; вар |
| кад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone unit="subS |
| овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} |
| д што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној с |
| жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти |
| осподине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} |
| част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере ш |
| >здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — т |
| дине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све |
| а је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па с |
| нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек |
| Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један |
| .{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије са |
| амо.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира |
| викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с |
| храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" |
| ишт’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кија |
| писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово |
| > <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да ст |
| е подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао доб |
| е, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не сто |
| S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дођ |
| тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, |
| ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какв |
| свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира се о |
| све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред |
| , знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та ш |
| њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи к |
| ба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај |
| кад је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били |
| зговарали у колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно |
| омаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћи |
| гена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то |
| а је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, |
| мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} А |
| цама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа |
| само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па |
| тетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, |
| апослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја |
| е „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми он |
| салети да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исака |
| селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је так |
| се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет |
| Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха |
| него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А ба |
| крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћ |
| јне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа |
| китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душ |
| лио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу |
| и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у |
| и старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су |
| уцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и |
| у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Кр |
| ренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и |
| та је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо |
| о кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други по |
| ости оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; |
| е био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да |
| мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке и |
| сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{ |
| ху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркадија |
| мењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по ч |
| ни к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држ |
| то, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду |
| миле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим н |
| нац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Ки |
| вари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде ју |
| од овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да |
| /p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа |
| ог Преосвештенства Господина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога |
| ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како |
| вар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло ин |
| о се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и |
| ада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле |
| имена они добили према различитом свом темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу |
| а Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо |
| кво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ств |
| д се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па |
| ујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — о |
| малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора д |
| није вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела |
| дрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о |
| } То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о |
| , али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога |
| да за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до се |
| ам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем |
| о резултат удружене теорије и праксе, — теорије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-С |
| до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — теорије јеромонаха Крушедолског Јер |
| своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старежа, Меланија извађа свој монограм |
| госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем бо |
| ије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија |
| којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Ни |
| био из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцу |
| м трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скел |
| о овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао |
| уше.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни |
| кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега |
| ге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате |
| сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <h |
| >— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и за |
| оветног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи |
| п-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа |
| н један обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и н |
| е, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па |
| тогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као |
| вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено |
| ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па вол |
| њи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро |
| он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај нећ |
| , вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешк |
| > <pb n="328" /> <p>Кола пођоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете ко |
| p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дођ |
| ити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче |
| вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе |
| ремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба по |
| се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на нову стив |
| бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда про |
| далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дак |
| раш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљу |
| с у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра о |
| ба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> |
| илов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у се |
| да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба исте |
| е треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњ |
| ље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, |
| и платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <miles |
| ла калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја |
| жем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срб |
| и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабанича |
| и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и |
| да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у оча |
| "subSection" /> <pb n="122" /> <p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — б |
| ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула пос |
| ена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа са |
| лопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи |
| дати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око |
| п, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{ |
| видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а |
| усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!...{S |
| у вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће |
| тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да |
| Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, п |
| Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{ |
| , торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна г |
| м коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повез |
| тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет најугледније место.{S |
| ало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четврто |
| истоји; ако послушам њега, касти, један тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам св |
| ни и неоспорни генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Ма |
| утешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну проц |
| разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ |
| и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се н |
| кесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, |
| ледње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћи |
| и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није б |
| та врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, |
| описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица |
| и, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, изме |
| о није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше |
| нце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша ст |
| пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено п |
| ло звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург |
| се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле де |
| даде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано |
| Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим |
| илика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И |
| пет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још п |
| их знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп |
| ата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике д |
| дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S |
| раним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n=" |
| па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весе |
| кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После |
| нта не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику г |
| икне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле н |
| најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловиц |
| је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је |
| >— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и на |
| араби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види нико |
| то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би |
| се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучи |
| n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</ |
| неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} |
| Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Н |
| том тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу. |
| оп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је г |
| на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спир |
| .{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у з |
| кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако нем |
| и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душ |
| ако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија |
| а у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само |
| p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не завис |
| устити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А |
| у кристијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како |
| амилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="70" /> <div type=" |
| .</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја |
| а и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та |
| рбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом |
| ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га |
| била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули у |
| тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем св |
| ог његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес |
| ами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да н |
| је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на |
| је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису ско |
| {S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се |
| ако се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али |
| опадија провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се уч |
| па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винци |
| ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели св |
| а се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има |
| евног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и уп |
| д светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац |
| е, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не позн |
| } Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; |
| старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у сол |
| је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други |
| јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла пр |
| <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ |
| још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је |
| та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ ш |
| ш и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — ре |
| оцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за |
| и господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} |
| био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб. |
| то и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ т |
| тало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па д |
| т, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> <pb n="283" /> <div |
| ари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата |
| су душу милога покојника од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} Госпо |
| ким амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињ |
| су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљај |
| <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невре |
| би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> |
| им мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господ |
| а желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, до |
| ењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је |
| ико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку н |
| цио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да ка |
| узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, ра |
| ... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> |
| !...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напо |
| под</foreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се |
| га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта |
| пира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно |
| и</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не |
| предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брат |
| S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој л |
| о кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а гос |
| шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све |
| еце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Т |
| hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S |
| е, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назе |
| , мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и о |
| ! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} |
| и, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} |
| ече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S |
| Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да |
| ?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p |
| е бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p |
| за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам с |
| <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p |
| бадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи |
| p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само чере |
| и!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је |
| лем сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио |
| е поп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га за |
| вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја д |
| ра, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, |
| оје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у |
| да испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не уз |
| ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бе |
| де немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа |
| i>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран д |
| Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — |
| леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за шт |
| <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије |
| , а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од ка |
| ро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ |
| је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— |
| ведати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и м |
| > <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, |
| брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе |
| > <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да |
| тства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док јед |
| n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзо |
| вај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишв |
| ем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног |
| То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни за |
| м.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ј |
| бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја |
| и, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кад |
| — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви |
| еш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас |
| напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је |
| : „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се |
| l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју споми |
| те се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети |
| а јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће т |
| , и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке пес |
| ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики ум |
| /p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с |
| вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида кој |
| а идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство |
| гословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о |
| док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... |
| о родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— |
| ланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> |
| ависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паме |
| } Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живи |
| о је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо |
| господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} |
| је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби |
| од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикан |
| .</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p |
| рени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећав |
| уца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ |
| енцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} |
| ија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!< |
| ладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо |
| ачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... |
| ог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да |
| волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет |
| м ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече п |
| ’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, т |
| сти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма |
| .</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је |
| а, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му |
| их, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на |
| оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро д |
| то примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{ |
| ве код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу |
| са уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је |
| та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} О |
| {S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олу |
| на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он |
| екам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да |
| p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло м |
| е л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ |
| и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио ис |
| а и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако |
| да.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док |
| и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурниј |
| порерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а |
| у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А с |
| и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор |
| и весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је преко |
| , ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} |
| ујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па |
| обро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испал |
| познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, |
| зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p |
| ј?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар по |
| очасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па лепо о |
| мо једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ бр |
| поп-Ћира.</p> <pb n="308" /> <p>— Нема ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад |
| ог пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</h |
| добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерск |
| — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па ј |
| ољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А ка |
| ао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом |
| кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Х |
| рђаво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi> |
| мгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те г |
| а не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чи |
| лања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не |
| ајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа н |
| ту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густ |
| поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад т |
| </l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l> |
| к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="24 |
| ла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа С |
| бешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су |
| узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодница</title>“ господин- |
| анас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> кон |
| е тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет п |
| дим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето |
| иш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло |
| ешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, |
| и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друг |
| вала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли |
| Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму |
| на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну г |
| у и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо |
| ; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жиц |
| а-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— |
| ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.< |
| -данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пише, — говори бирташица |
| к што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ |
| од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја н |
| ео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти пра |
| а седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочи |
| мо, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркади |
| Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> |
| е да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је |
| ели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p> |
| !{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком |
| па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго |
| колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни н |
| строшили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — |
| Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не пи |
| род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{ |
| > <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је |
| — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је |
| о, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и бр |
| можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’ |
| ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери меш |
| рез јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через |
| ј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад м |
| кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у св |
| ио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од је |
| а <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад с |
| <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина ј |
| је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто |
| јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Дан |
| ње <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самов |
| , је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А п |
| рса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувар |
| тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали |
| епо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о |
| не —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га ј |
| </p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} |
| разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цр |
| е, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа |
| ује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{ |
| , а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета |
| то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати. |
| лаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у |
| м, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ће |
| ас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се о |
| јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ни |
| } Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћ |
| ацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира |
| ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то |
| Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да |
| господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја ба |
| а седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана там |
| ..{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, ран |
| Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад са |
| p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио |
| Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјева |
| аоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена |
| олити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну ј |
| изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога! |
| иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешик |
| } Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па |
| т’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, |
| твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо м |
| не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију из |
| твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири |
| рна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу!... |
| , па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, к |
| фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад |
| ксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели по |
| ицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авли |
| поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талир |
| е, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? |
| ем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче |
| стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а ос |
| Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’т |
| ке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра дан после бур |
| ута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула. |
| к, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта д |
| , па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он |
| ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти |
| !{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, к |
| рио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још ма |
| нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} |
| адом испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрб |
| , макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа |
| ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бу |
| ј Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка |
| /hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће со |
| о је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам |
| а ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће |
| крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш |
| и’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се |
| мислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из И |
| име, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свира |
| моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже о |
| /hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једе |
| спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мен |
| ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био и |
| шка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држ |
| о само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> < |
| мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изнен |
| . — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да |
| фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги чита |
| ашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајап |
| тија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{ |
| ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</h |
| Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’к |
| вај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш л |
| дити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен ус |
| диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од т |
| о ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ј |
| дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа |
| — <pb n="250" /> додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, |
| се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ |
| же: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да |
| озитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’в |
| иву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло |
| 06" /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела |
| после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако |
| ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="16 |
| } Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа П |
| на не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема род |
| ј ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не п |
| з главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замера |
| ... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иб |
| и опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онд |
| е! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!! |
| , снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек |
| то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш |
| , дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Ј |
| ошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни |
| перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које |
| све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да са |
| оп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здра |
| ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безоб |
| д.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенција нас је |
| оцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, да |
| ду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја |
| у омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} |
| ашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и |
| есет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста ш |
| да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи д |
| ати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перс |
| добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> < |
| и: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ј |
| <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, |
| > <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и |
| ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла |
| ш <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог |
| ...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пази |
| а видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је верова |
| село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је ча |
| е нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам |
| —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојач |
| ем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n=" |
| S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како |
| ветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, н |
| да тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, |
| к ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и теб |
| А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!< |
| а несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенци |
| b n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу |
| есело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... ова |
| а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући поп- |
| а, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па д |
| ком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи |
| запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перс |
| м се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Си |
| нара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, с |
| га, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти |
| ели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелис |
| /hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" /> |
| ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи |
| — говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира |
| лизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— |
| највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирације |
| дите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Пе |
| јаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!< |
| ика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели м |
| оцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити к |
| да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та т |
| сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та |
| а.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули нек |
| д год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ |
| Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је |
| познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора с |
| е устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Бана |
| ремена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка |
| хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати |
| резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, |
| то ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А |
| та... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ј |
| е прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и п |
| <l>Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол с |
| ећ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А |
| нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се |
| врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду |
| /p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја |
| иро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим |
| лико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграби |
| , да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ з |
| А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Ка |
| њам се! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Кис ти ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мр |
| остива. <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти ханд</foreign>!{S} Фрајлице,... господин-Перо... слу |
| ар дан; <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти хант</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, п |
| ту има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету па |
| нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— |
| може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им к |
| им Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’ |
| ом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не |
| добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ај |
| ој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му |
| мни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понес |
| о се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> |
| свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, |
| ед да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књи |
| ао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу |
| ead>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и л |
| те само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта |
| <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би |
| > чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од си |
| истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећ |
| ли! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одгов |
| ошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, |
| ави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голија |
| ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни |
| алити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој ф |
| ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, |
| ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи |
| то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; |
| смејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу з |
| ели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди т |
| ај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се |
| о</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели г |
| толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p> |
| орају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, ни |
| уједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, |
| — А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући ми |
| i> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> |
| се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале! |
| азговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам |
| !{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- узд |
| а је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине |
| !{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — ве |
| д јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, извол |
| му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</ |
| доре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор так |
| чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чека |
| му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Ви |
| акоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb |
| </hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико |
| p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— |
| и фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког срећно окончаног дј |
| га дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажед |
| ко брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости |
| ауке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо ум |
| паствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже |
| на је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> |
| ају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу мо |
| рати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене |
| пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — к |
| ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то ј |
| азговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је веч |
| > <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што б |
| рјана кревета слушају задовољни укућани тиктакање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и |
| тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет |
| по или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајеви о |
| па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се г |
| пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропц |
| черња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ |
| (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање изла |
| тио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципал |
| ан и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и р |
| и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопит |
| аћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са за |
| н грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како ч |
| о све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног младог и финог ђакон |
| ло носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне б |
| унђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина је |
| e>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива |
| и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и |
| шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити |
| вит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> |
| -Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се |
| ла нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако |
| } Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тиши |
| е, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни је |
| о ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Ка |
| слушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само бер |
| а организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам |
| „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спи |
| челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Изво |
| неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} |
| дим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер |
| рети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у |
| аше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико |
| етати и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом ч |
| међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увред |
| вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснуто |
| оспође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и п |
| дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар |
| него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и п |
| како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанс |
| "13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршен |
| смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ у |
| још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неети |
| оћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, ст |
| ви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу |
| и знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти |
| — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре д |
| ошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељ |
| с је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>к |
| </p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која |
| p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би |
| младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Мел |
| ма, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда |
| се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Формално тукли.{ |
| и, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ретк |
| , већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за ориз |
| ао да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно њ |
| и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће |
| к после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког иск |
| ца истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Ти |
| ина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попи |
| „шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, |
| </l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери |
| S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзн |
| „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је с |
| офесор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латин |
| p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична |
| госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лиц |
| г до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ |
| срећним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска |
| ма, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо ш |
| их су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично к |
| аш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има у |
| спода и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не ра |
| име би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошк |
| у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n= |
| знати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори на |
| аво и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица учили ла |
| латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) је |
| а, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих дво |
| ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог с |
| о као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка |
| него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} |
| !</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња |
| а.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Т |
| Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешењак један.{S} Чекај само, д |
| лији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст год |
| што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врат |
| /p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — |
| и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ |
| ки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахн |
| рича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, |
| су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Сов |
| нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, гото |
| ог попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— |
| о доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" / |
| живљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве |
| notes"> <note xml:id="SRP18941_N1"> <hi>Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај варош |
| хери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми је изгл |
| 941_N1"> <hi>Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај |
| , управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према то |
| брог бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И п |
| па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нем |
| де у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи з |
| чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} З |
| бим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара |
| <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l |
| ду чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу |
| <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> |
| моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су |
| {S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} П |
| три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </quot |
| алости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали |
| ла је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе |
| о другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русим |
| ан код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у п |
| еки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели др |
| а (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета |
| и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса ј |
| и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, |
| <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Њен зар |
| ко дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе ј |
| а купљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цв |
| за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се до |
| кнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под к |
| е књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону |
| у-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она |
| романа из разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила прилично в |
| , тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, |
| м а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „же |
| ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој |
| ала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праско |
| исли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговар |
| него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога |
| га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комш |
| ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је с |
| ржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им |
| , па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је та |
| и.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи нарав |
| </p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јул |
| авукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он |
| ла, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на колима о |
| вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као гран |
| а је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим година |
| Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја |
| тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, |
| </l> <l>Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l> |
| есму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено |
| после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, та |
| , него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ћ |
| , па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, |
| нат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, |
| старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један у |
| — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="273" /> <div type="chapter" xml |
| , да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог не |
| когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље. |
| истократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењ |
| , — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја |
| <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се ј |
| једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди |
| а оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом после |
| гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било |
| имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што с |
| неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, |
| ли Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето |
| дву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче? |
| о к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже |
| за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понес |
| нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу |
| онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта |
| оје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и |
| вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под |
| л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано |
| а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је |
| црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се |
| расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, в |
| висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вили |
| никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред свак |
| И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није ч |
| .</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди |
| свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни |
| >Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је |
| да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној соби. |
| ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну |
| тао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а зати |
| ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!“ |
| раду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брз |
| елим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе |
| о ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да није познато!{S} Али то му |
| не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заист |
| се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n=" |
| било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не зн |
| завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом а |
| рени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би с |
| ом тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужб |
| ам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Н |
| нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а са |
| , да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћет |
| их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем |
| о кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока |
| цом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан |
| моћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, д |
| </hi> </p> <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Ст |
| силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у ле |
| олико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари с |
| хове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су док |
| > <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бо |
| вести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, |
| ајвише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} |
| ојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа |
| ру.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте |
| к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једно |
| p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад |
| љене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — з |
| </p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други |
| равала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очита |
| и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} |
| Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— |
| ш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га п |
| погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје |
| две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и |
| ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући |
| Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требал |
| ељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке |
| допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— |
| љу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га р |
| звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује |
| енско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, |
| им супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер |
| између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о не |
| у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи) |
| Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су најв |
| у само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како ве |
| ’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} |
| да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је |
| како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на |
| олим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку |
| х болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапт |
| .</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Ма |
| цу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Б |
| ! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, |
| ва чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су мом |
| би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, |
| азала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије |
| биљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>ва |
| сте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док ј |
| нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</ |
| су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сва |
| .</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{ |
| а Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} |
| </p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, |
| </hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу П |
| а и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шт |
| је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, н |
| киња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору |
| ијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било |
| — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и ка |
| каза на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чуј |
| пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ полива |
| подин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дик |
| то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати |
| то преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је ви |
| </p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје офи |
| а мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није |
| земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана |
| } И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb |
| најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и изд |
| их прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за |
| опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да њег |
| ру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— |
| Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја |
| д пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Аус |
| " /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. |
| у под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По |
| нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — р |
| Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, ми |
| чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња |
| цену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— |
| тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то |
| о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.< |
| ујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, |
| дар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, из |
| драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у т |
| .</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те м |
| како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже |
| ="de-Cyrl">Кис ти ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем |
| ке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, о |
| о куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задат |
| е то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... |
| о ми је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шт |
| ашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Ј |
| па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у пе |
| мена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет |
| та си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто |
| ама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира гл |
| мена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p |
| ом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, ка |
| а наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си м |
| } Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћири |
| треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину паро |
| , о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбуро |
| ту има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је |
| ошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi> |
| како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је иза |
| и; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би М |
| му.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb |
| рбо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорск |
| да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је |
| рци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном л |
| то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p |
| их читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочи |
| .. а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, до |
| да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се |
| це!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопостављени.{S} Господин ваш о |
| заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — |
| title>Часловцем</title> послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати |
| и, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> |
| стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скину |
| и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ћ |
| а га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису |
| га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <mi |
| окошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и и |
| угом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде д |
| ма као насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и |
| лпрезла“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!< |
| гу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, насло |
| кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p> |
| то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог н |
| ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену |
| како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: |
| !{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло! |
| баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му по |
| ко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S |
| ио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо |
| к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну рук |
| ка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бо |
| о знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстир |
| , вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели еванге |
| !“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више д |
| б!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" |
| ариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више вол |
| е и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и ми |
| ; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p> |
| вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом |
| а само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да |
| о: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, |
| о.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а д |
| време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова |
| , онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да |
| ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ниш |
| ’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш |
| да ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па пл |
| м, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p> |
| најем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио т |
| је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, |
| о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града ка |
| склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је |
| ажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као н |
| и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи |
| члан неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи |
| ке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гл |
| је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а т |
| му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а о |
| људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али |
| /p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Про |
| мењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се П |
| а ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ј |
| , али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаш |
| ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... |
| не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помаже |
| да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" |
| ужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све |
| пити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то |
| е пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око |
| њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан |
| ребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе ил |
| ин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег |
| мо око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је о |
| г кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Н |
| {S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али оп |
| вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај |
| е, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромп |
| ..{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али дос |
| он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато |
| „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не п |
| ву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар з |
| кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још |
| пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ |
| терао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Ро |
| извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам ис |
| пред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} М |
| а — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-га |
| ма (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упут |
| мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, |
| ио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, |
| егао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Сп |
| збуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </d |
| еђу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из |
| тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се ум |
| “?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беам |
| <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта в |
| p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливен |
| ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.< |
| p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па је |
| p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбиј |
| е по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запи |
| очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто с |
| Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се |
| оре, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш та |
| а задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим |
| ор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли |
| се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство! |
| та одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и |
| Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја сада |
| мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан |
| ајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онд |
| ладике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, би |
| да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно |
| ли фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом |
| една, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ј |
| ај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— |
| /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио |
| а своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да |
| е нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише |
| огу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каж |
| нофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрај |
| ише пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сад |
| у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још |
| ве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислил |
| на па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} При |
| којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња п |
| нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува |
| што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприпов |
| симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако |
| епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета бе |
| и незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћ |
| > а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, |
| екли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да |
| е гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло забо |
| сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што |
| лучајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из соп |
| то кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан ту |
| {S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песм |
| поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а ј |
| и штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада |
| Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, |
| Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши св |
| сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева пе |
| јом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека ид |
| ш нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно по |
| ан јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито |
| сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супр |
| туци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} |
| вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се во |
| рпског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштри |
| е што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је и |
| а време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господи |
| ро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остал |
| времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих де |
| лчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да с |
| му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Ј |
| то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет та |
| — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина п |
| слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па |
| могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купил |
| е била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама |
| ка епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, |
| шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад |
| ко је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то ср |
| а шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој |
| е ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали пр |
| латка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> < |
| смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, |
| аришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре се |
| јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад м |
| се курталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и |
| а погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не |
| била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који |
| е попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} |
| ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није н |
| звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао |
| ан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год п |
| к.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и |
| икако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напа |
| а и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо |
| то су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам |
| ти кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калај |
| аве басне са свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас сп |
| о сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јач |
| ком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко у |
| р, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, |
| га тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су |
| л’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мал |
| е само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћ |
| кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и дер |
| еваних песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више |
| е кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <p |
| i>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p |
| д то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, само је верност њих |
| тра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте сам |
| на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и по |
| што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди |
| олео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам св |
| , то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајв |
| тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што |
| — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је |
| аља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост |
| ног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани |
| и тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да с |
| ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парч |
| подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више |
| је почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, н |
| спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и |
| Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија |
| а кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врст |
| !{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p |
| домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја са |
| а, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпост |
| ла, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће м |
| рси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно |
| родавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, п |
| — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; |
| најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера |
| Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је |
| и руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би о |
| и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, |
| ти памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та |
| глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спир |
| о код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и до |
| 398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри с |
| од</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вел |
| рата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако з |
| друга забринута попадија провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи |
| <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан |
| та Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, |
| кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само н |
| шега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске |
| Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и брко |
| ула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од |
| ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела с |
| венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ј |
| > <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски |
| о је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију |
| к се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је |
| саветима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо |
| али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, |
| н види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о |
| биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — |
| ама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и окр |
| !{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{ |
| сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провл |
| е лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд- |
| попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после г |
| о да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја |
| } А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам |
| а, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна другој |
| <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече б |
| нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много |
| !{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — ки |
| ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да расп |
| е досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера |
| е до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запев |
| ане младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске |
| усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин |
| аке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ |
| облеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке |
| {S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, |
| Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано |
| апали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег в |
| бља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако |
| > труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.< |
| иво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога |
| ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то |
| ирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слобод |
| е могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да м |
| ју реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о |
| !{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{ |
| лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треб |
| и пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> б |
| и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> < |
| л’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света в |
| плиментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од р |
| ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ће |
| још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је |
| тера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално паде у |
| госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај о |
| о моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то машто |
| кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиг |
| ипа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу |
| один Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци. |
| е, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњ |
| м тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још |
| м, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један друг |
| за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, |
| ву.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одма |
| е воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланиј |
| и сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — пла |
| /hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде А |
| То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам |
| hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти о |
| и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па |
| а?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, |
| Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело |
| срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео |
| <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом |
| е од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцк |
| ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они |
| же он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> < |
| а се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не |
| неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћ |
| гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па |
| ле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред |
| } Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни |
| аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казал |
| еравам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само с |
| кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало |
| ена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте |
| } Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за |
| бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> |
| е ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пер |
| казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часлов |
| дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више т |
| ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирац |
| Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако |
| говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p> |
| баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и |
| а већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он |
| ије спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не |
| дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> < |
| ек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па |
| друма. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш |
| не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, |
| Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето ш |
| расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Х |
| <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p> |
| Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа |
| и да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе |
| га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет годи |
| и да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати |
| се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све м |
| мене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам |
| > <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је |
| ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габри |
| је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла |
| поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат по |
| тајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> |
| опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија |
| е и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, |
| ном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би к |
| еднога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је јед |
| ше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се |
| азговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете |
| .{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на |
| ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема! |
| вијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Бо |
| дба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало к |
| било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о |
| а.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама д |
| киде!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи приб |
| садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, не |
| ом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије раз |
| селим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према пошт |
| дарио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из |
| те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није! |
| ве није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хар |
| а Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</ |
| } А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ј |
| Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико |
| сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером описати.</p> <p>Толико |
| али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писм |
| раснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп |
| у да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш |
| шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава |
| о, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће |
| је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених рук |
| е једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћ |
| ка, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, |
| ?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала она |
| рише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој ро |
| ћ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и посед |
| не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> |
| !</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И |
| молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер б |
| ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је нек |
| зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лак |
| жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е |
| селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се п |
| кшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и сре |
| два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полете |
| тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је с |
| о бесловесна створења, помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што |
| иумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к |
| ; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{ |
| нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја |
| се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав феле |
| та целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да |
| која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бо |
| /p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај |
| ја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изн |
| то веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га ви |
| о без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само |
| даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш |
| поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ст |
| и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> |
| рикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ј |
| Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитст |
| </p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај п |
| а ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гро |
| Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће нек |
| ... ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту п |
| о мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi> |
| стаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> |
| запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габ |
| нуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се врат |
| сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опази |
| љавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, з |
| краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукован |
| /p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила? |
| ује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — |
| .{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе |
| коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђ |
| век само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна |
| рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" |
| извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема |
| n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— |
| г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска до |
| е боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану. |
| И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и |
| певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живо |
| — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео |
| атака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло похотљ |
| ши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и |
| нер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било |
| врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па тера |
| а су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни |
| и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} |
| није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— |
| никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако |
| итају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Т |
| и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} |
| та!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који ј |
| отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} |
| д сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наше свете |
| су ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габ |
| и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула |
| бриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А з |
| уо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет вр |
| у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обука |
| пита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, пе |
| нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодница</title>“ господин-Перина |
| {S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито до |
| ћу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, |
| е знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; ниј |
| </p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим |
| и боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им |
| то, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одма |
| S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „< |
| ра Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сока |
| је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кик |
| тару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи св |
| чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да бољ |
| one unit="subSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико д |
| мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје кућ |
| поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и е |
| рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паор |
| то, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола |
| жио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо |
| треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Ал |
| два изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јам |
| вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и от |
| д свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} |
| описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко ид |
| оста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо с |
| ођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфик |
| адо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о |
| чера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану |
| же, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније |
| су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може |
| Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} |
| шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с они |
| да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ |
| д њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекл |
| ау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па |
| во непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у груди |
| еду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворм |
| знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћ |
| о да се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то |
| немецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немиц |
| n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — |
| а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, п |
| , — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доб |
| а на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сват |
| — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — |
| ај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ ил |
| његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није би |
| но, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога |
| лу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захлад |
| </p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{ |
| не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не |
| велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах |
| и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је чес |
| Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајд |
| вадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја |
| о на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није ник |
| зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лак |
| ара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и |
| зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и ста |
| лава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Ни |
| је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољуб |
| уће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, не |
| ка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и у |
| смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. |
| хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А |
| ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убант |
| или руменија него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на |
| педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије |
| >— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле.. |
| ога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан дв |
| ј неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни т |
| из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани п |
| ек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под стол |
| ! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, |
| ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних пе |
| Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То |
| >— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже |
| ресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А ка |
| !{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Ос |
| то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одгов |
| — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ мо |
| а их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла |
| ела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју |
| аме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга |
| се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку г |
| оћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било ка |
| ан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (н |
| ’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешења |
| данде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Е |
| } Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам ра |
| нија прегледајући рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> |
| чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сок |
| ћ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} |
| hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!. |
| А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, |
| е соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што дов |
| е знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове сво |
| ан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све |
| да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> |
| ете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, |
| } А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се нат |
| опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} |
| "411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S |
| ог и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получује на |
| зе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title>Ринал |
| ="120" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пит |
| е заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани |
| полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањ |
| дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и са |
| не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде |
| ш какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно с |
| ку</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес |
| у још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана |
| се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни с |
| чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се госп |
| е нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о |
| а да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а гд |
| тар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије пос |
| само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габ |
| то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о вел |
| јетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о |
| ша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S |
| је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на сто |
| астаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање ј |
| а баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га |
| , ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через к |
| вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија |
| тошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвеч |
| S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба та |
| е завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, сла |
| жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне шту |
| ид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се |
| текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад к |
| рда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вај |
| Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивен |
| ?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <h |
| .{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред к |
| верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у |
| но буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никак |
| ! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Перс |
| Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, |
| вима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћи |
| м „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако глед |
| ћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пиј |
| са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ |
| мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је п |
| ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља |
| последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштава |
| аруша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> < |
| сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- прот |
| други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни с |
| е:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна |
| падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац |
| сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи |
| ертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она ле |
| по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Г |
| му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спир |
| па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi |
| "96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пер |
| ла очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} У |
| ла, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S |
| о.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као |
| у-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва д |
| е.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни с |
| у част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те |
| Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, к |
| ворите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, м |
| ?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — реч |
| p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар т |
| то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју |
| што на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако рашир |
| > ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бок |
| и ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити |
| е чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њ |
| S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> |
| исто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин суп |
| а срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћ |
| оцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо ра |
| поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо?</p |
| лујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и |
| вом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавн |
| не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се по |
| p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату! |
| цо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, п |
| збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита п |
| </hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И пос |
| n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} Т |
| ас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, |
| на, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> |
| би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, |
| у да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ет |
| ког ђака</title>, мамо.</p> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Т |
| да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; |
| отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те |
| гу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари ј |
| те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу |
| краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада ниј |
| ол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — |
| човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири |
| м сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало |
| Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад |
| пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгле |
| одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, |
| е да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно. |
| тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри |
| а коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још к |
| а, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голиц |
| га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, |
| ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носи |
| е не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и че |
| hi>Зборник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа ј |
| ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; |
| лице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи с |
| нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла |
| ођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да |
| ад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, |
| оп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да пра |
| визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим |
| — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <h |
| .</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> |
| а Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш |
| сне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особи |
| Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула.</p |
| а моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми |
| Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађ |
| лих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у н |
| е још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> заб |
| само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви |
| b n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би бил |
| ула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне |
| резниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи у |
| — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговори |
| та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те |
| hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа |
| још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} |
| све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет < |
| а.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташ |
| усте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке п |
| е коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S |
| -Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: |
| !</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим |
| о лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како |
| и!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција |
| еду а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним |
| рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу |
| </p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n="308" /> |
| И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, госпо |
| , — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што |
| жу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли |
| могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина супруга!... |
| Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — врт |
| ко опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас |
| и пред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп- |
| баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је |
| тали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о в |
| године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: |
| видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније |
| к тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је К |
| те ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само срећнога и задовољнога Нић |
| ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта ве |
| м пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" |
| прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја |
| ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопев |
| ак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар ј |
| је било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти к |
| !{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не му |
| овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</ |
| .{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан пору |
| о их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне |
| ло искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва |
| к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције |
| ек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p |
| еби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па |
| и се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погл |
| <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест |
| аш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ма |
| ије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне ко |
| Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам ка |
| то она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о д |
| ам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима ре |
| ј дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се |
| кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или п |
| карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само д |
| попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног чит |
| /hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код о |
| осу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, |
| Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врл |
| ти и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се |
| а каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, |
| в, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то пош |
| ишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћ |
| реба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш |
| ојих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би у |
| је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да |
| се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевај |
| S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да |
| ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој |
| приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље |
| тавили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi |
| hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о циг |
| твар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су |
| селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је насл |
| мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> |
| у мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете |
| и него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А сни |
| Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> послужио, каже: |
| е обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, |
| да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то м |
| к него га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне |
| тић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво |
| ар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица |
| тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само што |
| ће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора |
| вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати |
| раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обрија |
| ретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на |
| толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих др |
| јали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњеј |
| е на страну, онако тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем |
| много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи |
| <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите с |
| /title>...</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели |
| е било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживе |
| ђ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} П |
| радом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном с |
| је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — к |
| ији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — |
| аља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог |
| о си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на т |
| нати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапск |
| оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, |
| рите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али |
| велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући по |
| та; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{ |
| Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би |
| шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по |
| иклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} О |
| лашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и ка |
| ! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на при |
| ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гле |
| еће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су о |
| овићу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Как |
| је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ |
| одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенма |
| утник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са зво |
| е бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на |
| реб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <h |
| амо Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, ка |
| Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили. |
| ш много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онд |
| вица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори |
| о знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка исто |
| оље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера ка |
| ред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, п |
| да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се онда |
| ве.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све каза |
| ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чек |
| излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира в |
| оњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" |
| твари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним |
| е и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вел |
| мо дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећете |
| замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарја |
| муцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанин |
| јете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „доб |
| укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Мног |
| чуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки |
| ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадиј |
| <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија |
| ’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „бокте |
| и поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран |
| >— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</ |
| но одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде |
| , убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до в |
| у посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако |
| <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осе |
| >Нег’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнул |
| >Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га |
| Момка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и |
| ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, д |
| ф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог |
| латка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи |
| јно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од пре |
| ого скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право |
| кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају ка |
| Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спи |
| бешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — вози |
| него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти ниј |
| индарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Ек |
| , морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако |
| : „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не |
| } Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре п |
| Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то |
| ира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велик |
| А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв |
| да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — за |
| — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-п |
| оћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече пос |
| , рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате |
| Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} П |
| попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, приповедале су се чудне и |
| је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је с |
| жно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег |
| ни на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао д |
| Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</ |
| људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја.. |
| рво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> |
| hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како |
| сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} |
| </p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала ф |
| само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако< |
| е тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која |
| амет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{ |
| , да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе |
| суствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, мож |
| рема поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад тр |
| ам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А го |
| , да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слини |
| па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, |
| едећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро обавештене госпође.</p> </div> <pb |
| год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине с |
| она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</ |
| рећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} |
| .. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спи |
| i>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и |
| Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам с |
| л’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било |
| о.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па по |
| ти њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста. |
| заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира и гђа С |
| као какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је з |
| ијати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у |
| аостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку п |
| аква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>т |
| се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало она |
| па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу |
| време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, гос |
| им самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена |
| показује неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољст |
| вао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се п |
| овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док |
| у.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi |
| и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</hi> </p> |
| пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то ов |
| ко се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад |
| д самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљ |
| ; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а те |
| моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, |
| а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сре |
| д гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о св |
| талног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на |
| ој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у с |
| огао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима он |
| оги други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том мал |
| шта рећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако |
| азећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, |
| осподину Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење. |
| снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каж |
| S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту ме |
| је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „ |
| творитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и по |
| ово лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А |
| к“</hi>, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет |
| Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз сел |
| ја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, |
| у и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке ве |
| оватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Велик |
| а ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на |
| Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви бил |
| то није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташ |
| оја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— |
| то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до |
| чи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, |
| екад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и |
| гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Пе |
| же певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио |
| а то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева |
| {S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не |
| дставе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описа |
| при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, |
| } Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p> |
| .{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на |
| нски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида |
| ира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше онај црв |
| памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опи |
| а где се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући по |
| Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стра |
| , да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то |
| уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габриеле б |
| еких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи францу |
| пет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао |
| е ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шт |
| ештенству господину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега оно |
| ило, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана а |
| ојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја д |
| ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хе |
| ш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па з |
| га, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — |
| ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада п |
| слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота |
| бимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје |
| иповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{ |
| се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица |
| алиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јул |
| истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад |
| еби велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, |
| вица, између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — по |
| мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготов |
| охом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} З |
| с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ н |
| сле <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако ни |
| лубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га |
| а на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастит |
| каком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би т |
| о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим д |
| инио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за д |
| {S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка м |
| а другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти |
| је очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тог |
| н Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сока |
| иповетка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазн |
| покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан |
| чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело |
| кује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“ |
| молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усу |
| му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту неп |
| м, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, |
| е свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњ |
| главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{ |
| и, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p> |
| она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па |
| најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад |
| на штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашт |
| с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она< |
| ова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао |
| , својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јо |
| ас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њ |
| па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ |
| ко ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па изме |
| па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, д |
| oreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за |
| заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на |
| } Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па ч |
| е машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из р |
| ен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за |
| и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их |
| ему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада |
| ’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам то |
| Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста |
| војом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и п |
| , — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред у |
| сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим |
| га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрн |
| ива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике крофне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше р |
| , с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа, <for |
| садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ годи |
| сленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од толико |
| се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} |
| љавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле про |
| тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одм |
| ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјеснос |
| атимировићева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада сл |
| {S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца |
| три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун |
| етка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба па |
| како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви о |
| , видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба |
| сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенцима неће требати бар за првих д |
| те то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, синк |
| п-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодил |
| те наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p> |
| сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте |
| служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} |
| пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од ка |
| лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неки |
| емо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ва |
| ао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — |
| .{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад |
| се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави |
| делио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку и би |
| једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненад |
| у.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни жел |
| требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi>Зборник? |
| ре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после |
| „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га св |
| кле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је бил |
| фнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, о |
| ећ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита |
| } Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само |
| ама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму ко |
| авиру) дознате историју, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његов |
| , ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, каж |
| .{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећни |
| ку!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Им |
| лоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни збо |
| пира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам |
| има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> |
| да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство: <foreign |
| {S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица вас садаш |
| S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како |
| че.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до чет |
| вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир —</p> |
| } Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} |
| седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и |
| а у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке младине и |
| оја је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани |
| да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Тем |
| А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распрост |
| веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био наме |
| госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај шт |
| ка и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу |
| коју су били задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у |
| је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо |
| представити него пером описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини в |
| о ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му |
| е удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — |
| што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: |
| оњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола |
| ема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. |
| ао фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и |
| послужавник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа С |
| обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек к |
| и ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; |
| љна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која |
| устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</ |
| л’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад |
| рију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једног маторог кус |
| .{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он бе |
| уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест |
| лике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква |
| д секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278" /> заостале му неке ситне сачм |
| рише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и саопштавале једна |
| ...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да |
| ад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирил |
| Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели. |
| а није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине ре |
| анцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а |
| д год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сука |
| опима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћин |
| дале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, |
| <p>— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службениц |
| епе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцли |
| ош Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба М |
| Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало |
| S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истера |
| е баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>н |
| поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p |
| прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не |
| адим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако леп |
| разговарао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник између угодника Бо |
| ширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то шт |
| септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година удар |
| родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су |
| , и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, с |
| не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, може |
| p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали |
| и код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак с |
| олико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним пр |
| ом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе |
| век.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чи |
| а се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима |
| , а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — |
| сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом |
| . знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.< |
| ом је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> < |
| А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда он |
| не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја ба |
| и у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату |
| устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него с |
| на као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да |
| ично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много живље него дању |
| одина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> |
| е, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен |
| све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и д |
| , што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и |
| ица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> < |
| кревета, канабета, шифонере, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (т |
| у само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што |
| ијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талиј |
| ме и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад нем |
| ада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољ |
| мер, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви |
| аш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћ |
| својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Ша |
| дан посаветовао са својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били саг |
| (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао |
| онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не јед |
| .{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се |
| , слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај |
| еглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пи |
| ђа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја зас |
| уље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећете толико ч |
| баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуц |
| , шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама |
| смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умир |
| </p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Пер |
| сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако |
| леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — ча |
| ће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет |
| !{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> |
| лопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути једа |
| даје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али |
| али лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба |
| а баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из |
| бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава ув |
| е му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, |
| Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред к |
| мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: |
| алу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’т |
| рестаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани тиктака |
| сења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се |
| pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није |
| И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер с |
| оју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леж |
| тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, с |
| па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак |
| а струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир |
| дговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не ч |
| затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да |
| арали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле а |
| на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је од времена на време односи ветар и ме |
| каком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по ј |
| вољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на пут |
| пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се уз |
| везан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, |
| Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — |
| пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, |
| вачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеш |
| м ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас |
| држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S |
| енцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бе |
| >— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, |
| мо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ос |
| бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под |
| а Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, |
| то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p>— Ништа, с |
| ито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Сву |
| већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које |
| /> оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— А |
| — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара |
| е торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а |
| алан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је |
| ’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S |
| досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди д |
| вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} З |
| едан по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер ис |
| продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио с |
| 28" /> <p>Кола пођоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело |
| комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ па |
| > <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, господине |
| ол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша по |
| ана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кр |
| </p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донес |
| >— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-п |
| ма лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из |
| </p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису ма |
| ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гр |
| .</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас |
| мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји |
| ма на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу п |
| уги него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро п |
| Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће |
| S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове |
| а</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што |
| опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све да |
| еме пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или боље |
| мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и |
| и живе душе.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћ |
| осподин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па |
| ао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима ле |
| ве, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак један параснички |
| лато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>По |
| е у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару |
| ош оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није |
| види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави). |
| ом се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и |
| вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде |
| же напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури |
| ктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута одне |
| p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а |
| је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљај |
| све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> < |
| његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе кака |
| тина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа |
| ебе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо |
| ница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешља |
| чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</ |
| подруму прегледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће |
| ом свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаш |
| Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!< |
| а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и |
| рат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре в |
| . убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што |
| ика комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?.. |
| Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да к |
| ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми |
| . — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} |
| рташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} |
| попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само |
| се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а |
| што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Мел |
| га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком |
| л’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне |
| бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И поздра |
| и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра да |
| лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку |
| се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Пе |
| јанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је прија |
| ци ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а |
| та оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај прокл |
| љ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> |
| } Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone unit="subSection" |
| срећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће неста |
| е се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су |
| и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’ |
| есет форинти <pb n="329" /> после дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, не што нису н |
| а, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него |
| зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу |
| и кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је |
| сона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Н |
| ижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; |
| .{S} Младић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што б |
| то поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад г |
| цује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју нау |
| n="138" /> иди преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглиц |
| кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу про |
| теним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као с |
| и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одо |
| тавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мисли |
| тосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>мла |
| м ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, да га |
| викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој |
| шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске |
| итајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} |
| ад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо п |
| Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у ко |
| .</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам флаше од пар |
| ом уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме |
| ама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак |
| да ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па |
| е она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдершт |
| по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кук |
| ђено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, је |
| а душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо јед |
| имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, |
| тенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се о |
| и значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је на |
| нда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се |
| ану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро н |
| треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне фр |
| парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је же |
| , Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила |
| а у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, х |
| да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да о |
| аки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу п |
| те!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с г |
| Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прили |
| один-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p> |
| , ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вел |
| Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако |
| дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е |
| а кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Много |
| .</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцула |
| дљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима |
| звињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштв |
| вега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али |
| и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чује |
| тајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако как |
| ње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклони се |
| лико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи |
| о то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство. |
| итанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ х |
| би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368 |
| шкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручи |
| Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо |
| хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин поп |
| {S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у |
| госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред в |
| па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бац |
| је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, кој |
| рала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</ |
| у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташ |
| и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се нас |
| ом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па |
| т за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} Т |
| у и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова к |
| ормално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... |
| стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом мас |
| зна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност.. |
| , Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— |
| дијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Сп |
| интера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви в |
| у где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце н |
| {S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зат |
| а; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спи |
| пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По нек |
| то је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицо |
| е препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђа |
| о рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми |
| ује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> |
| Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; |
| погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта |
| којни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло |
| Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се курталише својих старих п |
| се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их |
| арошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по |
| ного и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једн |
| ијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијан |
| ло бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари |
| ике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са |
| долазе још неколико капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Јед |
| рећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била |
| е у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира |
| ...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам ло |
| не.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам |
| вам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ п |
| ; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејско |
| мо кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Види |
| мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бада |
| неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! |
| — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез |
| ве заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле! |
| .</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш а |
| уд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо |
| изме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерск |
| та знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из |
| шавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужнос |
| ?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} |
| {S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то ј |
| а предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или ком |
| <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, б |
| о појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — п |
| , кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам паст |
| з које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учев |
| едите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!.. |
| о тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па ба |
| па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге з |
| уцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> |
| зме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву. |
| да-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попу |
| у није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити сви |
| цкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то ник |
| зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја ње |
| летку, и приличи поповским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијаним |
| а Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је |
| попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па |
| >намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче уд |
| т, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожење |
| ероберунг!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој |
| е бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на |
| тријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него |
| више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Мела |
| аћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> |
| ; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћ |
| и се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ владат |
| место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напр |
| Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија |
| у на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А |
| госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзел |
| м се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се пос |
| је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одст |
| онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет |
| ајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахиј |
| <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му |
| ћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је |
| а писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља |
| треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из ранијег |
| све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да |
| Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељ |
| тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, |
| Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело с |
| сок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и |
| адио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стад |
| ђе, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ |
| 391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} |
| ло!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</ |
| ка очевидно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да из |
| Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на с |
| } Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чиву |
| је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњ |
| — Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и |
| ећ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког т |
| уном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо гос |
| та, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему |
| , Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; |
| гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћину који |
| г зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Нами |
| иш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и |
| овски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерске, де |
| жи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући |
| {S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p> |
| и ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, |
| .{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кр |
| едва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb |
| ши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну |
| ћу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перс |
| стир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојако...{S} Каже |
| ом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (п |
| у каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пард |
| од попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивов |
| је ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише. |
| е.{S} Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњ |
| кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, го |
| по, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражи |
| ојим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то па |
| о штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, |
| Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали |
| п-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и п |
| везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа |
| ама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S |
| сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не пома |
| аборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад |
| и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и р |
| а се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супр |
| кинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.</p> |
| м нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каж |
| ње не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осу |
| p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— |
| п Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, |
| шао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад б |
| је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од |
| е то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} |
| !</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ изви |
| (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога |
| већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и тр |
| -Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшп |
| е одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу кој |
| а као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа |
| свега толико много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кућ |
| само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега |
| он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и н |
| увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одгри |
| ле погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану |
| и ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> |
| кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трб |
| ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’ |
| а шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па не |
| n="287" /> рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не у |
| уги поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошл |
| <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као д |
| де својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чуј |
| е себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, т |
| ној округлој <pb n="206" /> дунди белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту... не |
| а ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... идеална Српки |
| ишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејам |
| д једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се з |
| вом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то? |
| 350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на све стр |
| а ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатк |
| синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога ве |
| оју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за трен |
| се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јо |
| адвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта |
| је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепе |
| о појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и < |
| све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-П |
| ад наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и ј |
| нако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А о |
| упа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска вра |
| у.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напо |
| термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да при |
| ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је дома |
| — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дув |
| ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их у |
| мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и грабе се који |
| се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија поб |
| нцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену прин |
| ашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе многе |
| од Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, до |
| шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (к |
| х, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, |
| pter" xml:id="SRP18941_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да с |
| id="SRP18941_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати |
| ћући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта |
| те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа |
| чица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, на |
| ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из д |
| омак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако праз |
| јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башт |
| завереници у трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно д |
| мо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели п |
| p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молит |
| дио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадиј |
| читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме мла |
| и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад |
| е чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш? |
| трого на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па с |
| ебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ |
| дну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципела |
| ним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој бо |
| <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџа |
| према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а прем |
| ђе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па |
| ику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гнев |
| адина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О |
| дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира |
| , — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на н |
| није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја |
| тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... |
| ће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, са |
| сним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi |
| ли г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да попр |
| и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта к |
| демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, |
| ја.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> |
| Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> |
| у на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вра |
| "385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ру |
| ај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пи |
| .. еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У гра |
| о.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она ни |
| ило и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, нови |
| ерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега |
| к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и грабе се |
| према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељ |
| љад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем |
| ажаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита |
| ије важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право неприј |
| ог догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са ов |
| ао ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се |
| ашно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку бер |
| па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још |
| , па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита дру |
| уше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="3 |
| е? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат реч |
| } Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара измеђ |
| елити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фр |
| била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?< |
| иђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нах |
| алочас споменути клавир купљен је после три четири такве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке с |
| ародна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци |
| газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што |
| са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут ч |
| мо Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је |
| не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си |
| д после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само |
| будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> |
| ске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Пер |
| уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су |
| де, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у сел |
| и Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> |
| ш тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг |
| ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер |
| га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жут |
| шетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бог |
| та се све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S |
| пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака |
| S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попиј |
| једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с ки |
| — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да |
| момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Б |
| покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то |
| не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} |
| " /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> |
| вде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на т |
| рекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Ј |
| ајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да |
| етли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи |
| старог учитеља, <pb n="32" /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао ј |
| гледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title>Риналда Риналдинија</title> |
| гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Н |
| дина беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у вртограду го |
| погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекид |
| диге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати. |
| — Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; би |
| дина живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па н |
| исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било б |
| Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да |
| тељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема |
| ! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, н |
| који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи |
| бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; трид |
| но плавим гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црве |
| онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је уз |
| ког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе |
| ије вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали би |
| лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тринаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је |
| ter" xml:id="SRP18941_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је приповедање, или бо |
| иповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке |
| {S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, пос |
| р’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се |
| чито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S |
| ст пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у |
| Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера |
| домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, о |
| не...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и јед |
| нче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од |
| а је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро |
| а, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако ни |
| ог сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне т |
| већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако м |
| е свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад ј |
| изнања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њег |
| сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут |
| онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још им |
| н’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа |
| школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво вр |
| а давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља ј |
| ом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:< |
| гледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима |
| вца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удови |
| ила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме |
| кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и |
| и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно |
| вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба |
| /p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте до |
| м толико могао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније карменадле —</p> < |
| пске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гега |
| сали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише |
| ај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: „Пресвјатаја мученице препеченице.“ П |
| да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{ |
| су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заис |
| отоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша |
| b n="76" /> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које |
| мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И по |
| није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380" / |
| чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу |
| ира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп |
| ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, а |
| .{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се |
| сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завеза |
| е код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне |
| дан урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећа |
| забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код к |
| ма да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада |
| н!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газ |
| ојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред |
| мбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки |
| а багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде је |
| арим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, — попушт |
| S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ћ |
| ја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива к |
| ар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који псују ритске комарце што се |
| ствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путника, и он будан сањ |
| ас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је. |
| заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако свој |
| још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда |
| који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — зап |
| ајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господи |
| не љубавне чежње као какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види |
| а не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме морали |
| аља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло кисел |
| в пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај в |
| сила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљав |
| сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну т |
| } А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје стране и последњи покуша |
| треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, п |
| је баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабани |
| да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он с |
| а на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и |
| а мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S |
| службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у вртограду господњем гајећи и |
| ng="cu">„<title>Србскiи куваръ</title>, трудомъ Iеротея Драгановића обштежитељнога м.{S} Крушед |
| на стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> |
| их из Русије послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сид |
| баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" |
| није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, |
| е којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Си |
| н Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А она, слатко де |
| дим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне |
| к од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!! |
| уче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да |
| окаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’ |
| Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела |
| та ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељ |
| оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти |
| говора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље к |
| знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђ |
| ваном домаћину који се целога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле |
| n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде т |
| да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у ко |
| ала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он |
| мбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па |
| нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S |
| <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између |
| ови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао |
| ни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма |
| идом: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и |
| утся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, х |
| де у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на њег |
| о корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво нат |
| и једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин поп |
| ве то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она у |
| тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенциј |
| својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па |
| ражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јул |
| м смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Ју |
| о сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по се |
| у старим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једна |
| е, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</title> је превео |
| вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пр |
| ао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда П |
| аву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу мн |
| алити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће в |
| А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео |
| ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Ју |
| маћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати |
| гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разго |
| </hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — ц |
| кле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> |
| м његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — д |
| то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А |
| <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушч |
| )- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле |
| јкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотароше |
| олске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује |
| рена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колосално је нап |
| ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се |
| вота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, |
| , па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконо |
| и, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз башт |
| а; једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, ка |
| а на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и по |
| ма је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у |
| {S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је |
| га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли |
| меновани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спи |
| обља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и |
| најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} |
| тка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије |
| и у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се пре |
| а ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није отку |
| речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чу |
| ш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којим |
| деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грл |
| на овом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не тре |
| фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се |
| а одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме раз |
| био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје млади |
| ест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паор |
| из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештен |
| вније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђ |
| амдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за |
| љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> |
| има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда. |
| мња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шац |
| е, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели |
| ј Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам |
| а као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</ |
| тични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отвор |
| — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, |
| стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је ш |
| ложење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певушила ону познату: „Прођи, л |
| падало попадији.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он |
| и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови мла |
| ола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је д |
| прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} У |
| нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па не |
| то!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнај |
| о је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, <pb n="15" /> него певао пр |
| е (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, |
| еби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’ |
| си купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано |
| А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видет |
| м!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ |
| } Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на |
| роватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, ка |
| гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповед |
| далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он ч |
| кољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више |
| — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Персу!</p> <pb n="124" /> <p> |
| зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и д |
| равим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне о |
| н!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална пр |
| извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p> <p>— Та... |
| улгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџа |
| p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа к |
| Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „ |
| е сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два са |
| hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам |
| а каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала |
| .“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера см |
| боту се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући. |
| ез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шог |
| еко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момци |
| није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је им |
| а деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако |
| а ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше ср |
| нима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дот |
| л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — |
| живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још |
| никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било к |
| е с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свира |
| Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешт |
| чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вел |
| жна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насме |
| о: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена де |
| од самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ј |
| и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И јед |
| амо оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на |
| би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, |
| ну Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из |
| вика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича с |
| ружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измирите!{S |
| а. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и госпо |
| љна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; с |
| баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим |
| о натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{ |
| ада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — нег |
| еле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад н |
| , по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко |
| м вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — |
| ... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојн |
| , господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, |
| — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А |
| л’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред |
| ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом |
| {S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb |
| вај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јест |
| ри из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у ве |
| је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и све |
| елу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако бога |
| ="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб |
| g="la">corpus delicti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> < |
| шао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а |
| која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућо |
| алијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрока |
| етра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су |
| д у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и та |
| hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наш |
| вља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових к |
| </l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто |
| ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све изм |
| во, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигд |
| ’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-па |
| ачмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у |
| еће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести п |
| аје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или |
| као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p |
| она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповед |
| ’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним |
| се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија црквењак, п |
| ла да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир |
| и хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце |
| е лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна |
| не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него сед |
| нам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} |
| Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Је |
| дила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, п |
| е комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо то |
| једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду |
| пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, |
| ено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су нек |
| ако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет проб |
| а да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S |
| е, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса |
| а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу и |
| ите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје х |
| риелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах |
| мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку својих сопствених |
| она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих св |
| ти сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она по |
| ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још и |
| сног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта говориш —</p> |
| зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао |
| ла бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је род |
| да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику |
| м гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, види |
| мање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе |
| ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су |
| после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој |
| ојега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године |
| ољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако |
| бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа ко |
| ео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} |
| е гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у в |
| је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљи |
| ори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа и |
| они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату |
| е тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, |
| а ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узаја |
| ивине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угој |
| ........</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и |
| Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путн |
| мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... ок |
| ј, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и |
| егртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се |
| кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста |
| ка онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ет |
| и проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то ј |
| оп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замо |
| .. — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, о |
| ци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, н |
| премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног по |
| Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па |
| тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на на |
| ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече п |
| } А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и |
| е да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да н |
| е.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад |
| је бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна м |
| најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејс |
| тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече |
| к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p> |
| неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решетају жито; па нека плева, |
| код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, тако помажући им, приповедала многе интересантне |
| <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу по |
| авим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама ув |
| а живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, |
| ој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем д |
| они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а к |
| ране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се |
| ли.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма д |
| ј гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, |
| го куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе |
| ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну |
| тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи |
| њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, |
| S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се о |
| <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плак |
| се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крза |
| ле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не |
| — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као о |
| а да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{ |
| или тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате как |
| али, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} |
| .{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватил |
| о и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је |
| — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку |
| ди, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то чест |
| де донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне! |
| е село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима. |
| ов режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — |
| /p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још паро |
| невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе ј |
| гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жа |
| себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, кој |
| кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске |
| а дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фра |
| слао.</p> <p>После овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала између једнога и друго |
| ркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскуди |
| мо понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње нек |
| ега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само |
| господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква пос |
| ству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко |
| ао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво нос |
| да код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они |
| и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да |
| S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он ос |
| рски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па чест |
| ква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју |
| {S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — |
| једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> |
| и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се одн |
| о и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па |
| е.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом |
| опима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то ј |
| } Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека |
| ед кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ |
| другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију |
| а висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро |
| се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чар |
| А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида н |
| А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</title |
| у машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.< |
| адимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ак |
| остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, с |
| о је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим |
| Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ |
| г и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да т |
| што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црвених јаг |
| је могао контролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и вршење његове дужно |
| она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била. |
| а гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све ве |
| жно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара |
| и једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн |
| н обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе г |
| Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте |
| у не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав деш |
| тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запе |
| донда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комшиница, |
| S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој |
| мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају као лажн |
| паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко |
| те и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p |
| . а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! |
| ="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај са |
| и!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене мора |
| pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прст |
| и... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно |
| ам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бог |
| ина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их ра |
| тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог но |
| нама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем |
| — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзулт |
| и.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb |
| и шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p> |
| ство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па по |
| ки’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> |
| емљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бе |
| , да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова хран |
| аја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкир |
| ођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је |
| е гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш |
| јбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фи |
| " /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чу |
| кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та м |
| по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, д |
| твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <p |
| ила тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваши |
| и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</ |
| али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим |
| пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта т |
| азе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почн |
| е нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надал |
| те кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску па |
| о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— П |
| заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинск |
| здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачи |
| и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учите |
| та му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све |
| ам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то |
| м се стрефили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p> |
| {S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није, онако |
| ујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се |
| </p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Види |
| -Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стеч |
| жати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочестија!{S} Та |
| reign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оуст |
| х шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегм |
| едом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај |
| Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућ |
| док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и п |
| да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуц |
| та га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та |
| ереотипним фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње |
| шилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола |
| ..{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{ |
| а!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела ма |
| подин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а |
| а дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} |
| поду парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго |
| ад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате призна |
| е мало по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А пос |
| да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} |
| и? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже |
| ге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу дево |
| ни није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, до |
| нам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја |
| Па пре сте опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако п |
| Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S |
| .{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које |
| рса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна |
| маје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што |
| ити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута пр |
| но, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се пр |
| и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадиј |
| свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— |
| /p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па с |
| ео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не в |
| довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб |
| . ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и по |
| једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брк |
| удно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Каза |
| две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, |
| Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— |
| анашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13" /> они, који се буду |
| покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад |
| ао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да о |
| овао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> |
| киње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S |
| та!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој ба |
| да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је до |
| } Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове |
| шилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шн |
| лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} |
| ле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их |
| дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су |
| е к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— |
| у ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисан |
| њи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сено |
| а, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унуч |
| ио, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпор |
| н сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то с |
| шати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква ж |
| о!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањ |
| и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} |
| се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ак |
| уде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, госпо |
| <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још |
| је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јул |
| на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована |
| о не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је |
| ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и шв |
| дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљу |
| им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније |
| атарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парох |
| можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече |
| ажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? |
| моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре |
| овала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi |
| пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом вер |
| чињати какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој шта |
| осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к |
| {S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући |
| о је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решил |
| накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који с |
| гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом |
| ко <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: |
| и: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте н |
| љиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> |
| оре берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та |
| епо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који |
| ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испре |
| треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, т |
| и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила |
| ецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро |
| отрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске |
| ити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте с |
| ће рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па бес |
| таоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да |
| ЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Шт |
| праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испр |
| ја. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ го |
| одне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где с |
| сте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девоја |
| праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса |
| ко захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авли |
| сио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, т |
| иња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је |
| д је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели |
| ркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лул |
| све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана |
| ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се пре |
| дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</ |
| поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са сви |
| ешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку |
| <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио! |
| и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, ла |
| емецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за |
| ји; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и п |
| , знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку! |
| , Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бој |
| } Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај |
| а дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, |
| и.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму во |
| тави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има |
| -душмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевти |
| {S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу |
| рајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Пре |
| с.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни |
| о после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p |
| сподин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кућ |
| е, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да довед |
| роша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима однос |
| говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на руч |
| >— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера |
| је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас |
| јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду |
| рексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гле |
| е гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи |
| обу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} |
| ави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је |
| ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу ва |
| ошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о |
| лободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није бил |
| а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама |
| з кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим с |
| да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је пом |
| само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме ј |
| једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си г |
| и учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нов |
| н због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског г |
| к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће |
| даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-п |
| спођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изл |
| за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје |
| озна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> к |
| јући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Мелан |
| лупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и след |
| кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета |
| Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Ју |
| о што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сва |
| ука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Сп |
| реб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак |
| аку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и заус |
| е најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ од |
| о ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био њ |
| а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмо |
| је мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани н |
| !{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујет |
| едне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, р |
| .{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је |
| , к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венч |
| а, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ |
| .{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Ј |
| а, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, сп |
| ође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах |
| неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, |
| оло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као |
| једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој к |
| меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и |
| е!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити мој |
| дноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, |
| данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јау |
| а „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је |
| у неке празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је |
| сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израд |
| в или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на к |
| љ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља |
| дознаће читалац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb |
| ву, узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у |
| аку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним |
| >ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она |
| head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Санов |
| и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје |
| head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рек |
| да сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му оп |
| ју, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста не |
| и да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, |
| је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим |
| ориш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био зн |
| итај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, нат |
| то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу |
| ?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се |
| ма наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ |
| <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку к |
| d>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек к |
| >ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су р |
| АВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са |
| Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа |
| ад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине |
| услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла |
| окопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја паз |
| авља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као <foreign xml:lang="la" |
| и на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово до |
| Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила |
| и и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је |
| нела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред дв |
| Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ |
| Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће р |
| рћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то |
| ју.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула |
| Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, к |
| и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је |
| - — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Д |
| но!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму. |
| и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи? |
| и сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше |
| му да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> |
| онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као |
| ти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— |
| рати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита |
| </p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутниц |
| >ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се н |
| еснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, |
| ла и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је с |
| жње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих да |
| могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се |
| АВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оној из |
| вносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђен |
| е то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила |
| — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И |
| медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n=" |
| о паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му |
| агала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао |
| ра богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десе |
| е ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча |
| међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није дов |
| што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну свато |
| та велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре ар |
| ад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, л |
| их сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од п |
| есеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет с |
| ад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и поре |
| смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И |
| p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Ј |
| мах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара |
| ло, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p> |
| не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако с |
| а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у |
| } Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница |
| ки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је |
| екламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и др |
| да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у |
| ра, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и р |
| у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{ |
| сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру |
| п Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит серд |
| Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l |
| , или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о том |
| сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и |
| доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадав |
| е прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она пр |
| да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебе |
| ко опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{ |
| м орманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Те |
| едрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова |
| је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; т |
| е ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запи |
| а на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! |
| што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Мела |
| {S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне |
| амо виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми |
| ромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема |
| ђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> |
| окак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану |
| араму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и |
| па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица ка |
| злаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и |
| лу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> |
| забрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта |
| </p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на п |
| шну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пу |
| ебе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се |
| мотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одв |
| ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> < |
| но није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо ш |
| ра закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од зак |
| ава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов |
| n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!.. |
| <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те |
| . Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто за |
| , и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађаконити |
| оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану раки |
| ораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање |
| какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући к |
| бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Со |
| ити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бит |
| алога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и оп |
| е само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којо |
| а њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у |
| — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — |
| и своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезин |
| ј Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А за |
| не душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог |
| а јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовиц |
| и би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд м |
| и, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула |
| ивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, |
| енула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да |
| ипале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скин |
| господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мисли |
| дећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; |
| ише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} |
| е за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест |
| каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се |
| Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду |
| вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> < |
| врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће |
| >— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислић |
| о! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим т |
| а се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Ек |
| пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет |
| ика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направила, први видљиви |
| о, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи дома |
| Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-п |
| ва путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачет |
| S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се |
| , нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала! |
| онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о |
| "163" /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и |
| је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри |
| веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отим |
| ет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се оп |
| ’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресе |
| димо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{ |
| >— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ће |
| сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква бога |
| ло него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто с |
| лакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> < |
| вој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик ј |
| <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што |
| ’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; об |
| — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-С |
| Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости |
| јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп |
| бриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу |
| ћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Извол’ |
| ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и |
| же. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како |
| и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за |
| са (као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком |
| га, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опрос |
| то кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у зд |
| -Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга п |
| завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ в |
| а мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а д |
| о, — викну императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте ус |
| тоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па п |
| е човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде раз |
| омену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцк |
| огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а каш |
| еника Петра Петровића и девице Меланије ћери поштованога пароха Кирила Николајевича био је и пр |
| срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спев |
| хијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама с |
| њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног |
| ада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер |
| n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Коли |
| и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано је јед |
| > ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију |
| матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави |
| али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметил |
| ло?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Восп |
| по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако д |
| код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, мол |
| ржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечар |
| Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milestone unit="subSection" / |
| .</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом св |
| ана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани би |
| у радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали ч |
| у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мара |
| слим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па ка |
| ! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње |
| вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је |
| уза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, м |
| крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а п |
| има и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, |
| pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен |
| оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па |
| имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не позна |
| о господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за па |
| — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одговор |
| да претходи примером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, |
| вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Госпо |
| аша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко |
| онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономи |
| ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројт |
| м, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што с |
| во, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. |
| е надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p>— |
| и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расплак |
| тра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p |
| жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи гу |
| о задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати |
| а сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислит |
| а, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.< |
| кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали |
| -Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p> |
| сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну оч |
| е ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја |
| , поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S |
| азговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда |
| мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син |
| гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; |
| > <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} |
| ебало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; |
| аман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајт |
| смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi |
| ..{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{ |
| е ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у |
| е већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </ |
| рала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Со |
| ти, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас |
| шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели ба |
| ш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свет |
| , да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} П |
| вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога |
| јно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А д |
| ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој нег |
| /l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> |
| љства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> |
| и ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном узд |
| , тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало |
| ао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао |
| о насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја |
| ч.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је пресли |
| и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда.. |
| ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више |
| ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> < |
| — А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ |
| е очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— |
| milestone unit="subSection" /> <p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у |
| hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— |
| >— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n |
| упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је г |
| ата млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, ш |
| А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лако |
| пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све |
| — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, он |
| >— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — |
| <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат |
| и свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је м |
| жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине |
| ћи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чуд |
| p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим |
| и је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} |
| код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чу |
| ог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне туж |
| /p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки |
| Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра в |
| ло за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда д |
| мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја |
| у ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је по |
| реже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — јед |
| о је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет |
| .{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгуб |
| само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо б |
| ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, |
| а зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за |
| о пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни јед |
| д отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељи |
| ју и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам нал |
| да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује |
| ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, |
| о — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, го |
| већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p |
| возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и с |
| си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном зајед |
| то је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак в |
| апију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђакон |
| ш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се мно |
| е то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{ |
| Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја С |
| већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — вед |
| тите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па |
| етак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ства |
| ан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладн |
| новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело |
| ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље |
| и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Б |
| ак. — „Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то ј |
| ки двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) приличн |
| — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задово |
| ече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то ис |
| <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> < |
| > <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Пре |
| </p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за је |
| свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да ку |
| е и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав при |
| 4" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, |
| то из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет г |
| от твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помиш |
| паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, с |
| о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје ку |
| а тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, др |
| > <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око нозд |
| ли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж |
| е.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала п |
| таде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу д |
| редику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између |
| е?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништ |
| се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и |
| се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и нап |
| Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се чове |
| ла му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случај |
| њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га њег |
| ги „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> < |
| згубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш ст |
| тољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да м |
| {S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и |
| </p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, веле наши с |
| у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штого |
| ом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги дома |
| >— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: |
| само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и оста |
| <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати |
| p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајд |
| Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262" /> Није |
| p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p |
| и једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341 |
| а већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> |
| ди, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бави |
| <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква |
| ај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира з |
| рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а он |
| елио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад |
| и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити бат |
| кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су |
| ?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ |
| шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, је |
| {S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње |
| паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио |
| ко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар |
| „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира з |
| у!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћел |
| ји вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек п |
| А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна в |
| то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина |
| ="0_1" /> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> </div> <pb n="0_2" /> <pb n="0_3" |
| ="0_3" /> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕ |
| ојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-К |
| !</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</ |
| S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па д |
| а заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi |
| тога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; |
| о куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитат |
| ђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална |
| звахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи воззва |
| <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p |
| мъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио |
| бог крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оп |
| из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се ка |
| причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако |
| се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника |
| е опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по к |
| ли су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако ј |
| а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад |
| и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n="308" /> <p>— Нема ти старога времена. |
| како није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава л |
| рглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих след |
| .</p> <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше |
| се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати он |
| Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добр |
| ="323" /> <p>— Десет сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ |
| та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке н |
| , <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у |
| шта.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера |
| ер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{ |
| p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре |
| је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари |
| морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па |
| /p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особ |
| <pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, д |
| то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{ |
| ре!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и уми |
| вако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели по |
| с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се |
| о инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Перса. |
| пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, |
| видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, |
| ати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга им |
| адовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} |
| авом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, |
| у песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да |
| .</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио |
| сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором |
| ловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје над |
| у или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у |
| А КОЛА</p> </div> </front> <body> <head>ЋИРА И СПИРА</head> <pb n="1" /> <div type="chapter" xm |
| с није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече радознало гђа натарошевице и постаде одма |
| је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога |
| знали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Њего |
| </p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И |
| ст, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збил |
| задовољно Габриела. — Код господина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> |
| Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{ |
| ећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице |
| Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са ос |
| оше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, |
| омаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкуј |
| да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгл |
| Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно |
| ије вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у т |
| нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нист |
| скоп заврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>пре |
| и стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све с |
| ијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Т |
| ре толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога ис |
| лу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија |
| И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, |
| ; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљ |
| обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p |
| т.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву стран |
| и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду |
| стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с |
| но очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на врати |
| на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се к |
| попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по |
| поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав су |
| и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мањ |
| на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је из |
| аиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увук |
| } Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној к |
| ње!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n=" |
| нда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни посло |
| ов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим |
| само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се |
| Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта говоре!{S} Говоре |
| } Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био ко |
| елена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана про |
| е Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено |
| доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум |
| > </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спир |
| гледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi> |
| дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и |
| рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље г |
| због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друг |
| а дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до које ће госп |
| ровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), |
| с.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, <pb n="15" |
| ме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени п |
| црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! — г |
| подин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Но и а |
| ођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала |
| ен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, |
| мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су ара |
| ивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана масно |
| а дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану запове |
| и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с |
| шина.{S} Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче дома |
| та, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћир |
| } А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а о |
| ирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је би |
| ад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово |
| ако се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и бр |
| аш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао о |
| иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме |
| ла, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је |
| у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, |
| дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после веч |
| стан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спир |
| ир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се то |
| — А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</ |
| ше ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Пе |
| се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — гово |
| намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна |
| да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари п |
| ову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајми |
| лиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у сел |
| ш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зеле |
| о знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само н |
| алиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је |
| видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трг |
| ом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на |
| јан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш |
| ави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, у |
| би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила |
| аборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио она |
| — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Са Пером ј |
| није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; |
| о к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да зна |
| а сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{ |
| дачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Са П |
| о Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на т |
| Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „доб |
| м-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш с |
| а да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај гр |
| , а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска |
| и си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако |
| о ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, |
| оп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем |
| гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док г |
| било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Мелан |
| једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да |
| /p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p>— Јесте; ми <h |
| ам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да |
| још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето |
| шина.{S} Никаква одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p |
| окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{ |
| еда клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога! |
| ства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а |
| гецајхнет</foreign>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml:lang="de-Cyrl"> |
| би на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому |
| а, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали |
| > <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допа |
| ој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Дак |
| брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас пита |
| а се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући |
| , с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се |
| му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и |
| цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и н |
| е три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> <pb n="364" /> <div type="chapter" xml |
| слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш |
| ољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама с |
| двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пуну ј |
| је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} |
| поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зу |
| да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам от |
| {S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, шт |
| е хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је |
| таје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на у |
| н навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром |
| ему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; |
| } Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели |
| ог великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет паор |
| <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </q |
| он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фали |
| ини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па |
| а ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромн |
| а и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове |
| сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може так |
| олице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— |
| е код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором и вру |
| епа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њ |
| а, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом |
| n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу сам |
| у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— |
| не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна |
| ко још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’ |
| , Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</ |
| сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоци |
| у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо |
| S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви |
| Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати |
| комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прек |
| ад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све |
| оћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да в |
| Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем |
| кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милост |
| та, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгл |
| гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S |
| накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на |
| аде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, |
| најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихов |
| бриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђ |
| како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво |
| посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штог |
| је издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита |
| ости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а по |
| — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ |
| ад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише п |
| е тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, |
| х послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предад |
| шавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>П |
| , а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} |
| опати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: |
| мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно |
| p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и удар |
| у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја с |
| ро, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Ж |
| ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипи |
| Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. |
| у први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А т |
| , може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — |
| пира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, |
| могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p |
| ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти |
| </p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити |
| неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери... |
| л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је вр |
| жавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} |
| , драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме |
| , уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћ |
| овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="70" /> <div |
| {S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате |
| Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопствен |
| еде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте |
| евајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула проду |
| и ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фа |
| Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми не |
| у одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, |
| пином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа |
| ирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели? |
| Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у о |
| а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.< |
| вља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е п |
| посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то би |
| се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о о |
| ој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшиј |
| им, молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави она |
| о торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалов |
| Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да |
| био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка и |
| а!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, |
| е даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њу |
| није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од пр |
| женој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да |
| уја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фал |
| каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и в |
| фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као |
| ћи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Мо |
| ка најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, нес |
| вела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љу |
| ам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ |
| си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, |
| равила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си са |
| да је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут |
| их ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на |
| а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство |
| био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио.. |
| с и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им |
| о туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег |
| окисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра д |
| шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином к |
| и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам п |
| и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, |
| ад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љут |
| вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног До |
| био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговор |
| запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан пог |
| едаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате дам |
| ник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, |
| и? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано |
| је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети мли |
| аздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па |
| оње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спа |
| сле бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S |
| о?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела б |
| и и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалост |
| родате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате! |
| и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме |
| атељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књ |
| рса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мис |
| једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јули |
| ажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p |
| седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоће |
| ула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шац |
| се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, и |
| то.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита |
| а и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нис |
| ек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку |
| голубића, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па з |
| а“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до то |
| о си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађ |
| ко сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> |
| ..{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... раз |
| ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да зап |
| —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... |
| а.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси шалио да каж |
| Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ б |
| рнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, |
| авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку |
| отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разли |
| ло (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улог |
| една тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинам |
| ривео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; сп |
| сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} С |
| о пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Вели |
| он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га саха |
| а поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало |
| ојима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бо |
| Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, |
| штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић |
| и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>.................</p> < |
| дина.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, |
| вала једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинств |
| Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави... |
| них старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митроп |
| о као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато м |
| друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S |
| г Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајл |
| Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти |
| оквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде |
| туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одма |
| , која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у коли |
| ће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да с |
| ши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за |
| купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету |
| ви и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па |
| мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по |
| к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа П |
| им; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве |
| од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке |
| тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као ка |
| носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>.................</p> <p>— Е, ф |
| м за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и |
| .. овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша |
| е сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарош |
| једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не |
| ајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седм |
| рај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> мног |
| онац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али |
| и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се |
| ци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски дру |
| .{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткос |
| ели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гај |
| код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} |
| „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра |
| род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће |
| вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у |
| Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Ма |
| </p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се с |
| ним позитурама, изразима, разном оделу, у разном душевном расположењу и на послетку у разним се |
| а фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна же |
| у.</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу и |
| је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће ви |
| попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава мл |
| да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није удар |
| и да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест |
| <p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли |
| ч?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па |
| Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</ |
| лију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида н |
| е, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о том |
| се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi |
| tle>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title>Карловачки ђа |
| ва, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду |
| д су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} |
| ве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу не |
| поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или г |
| И све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак |
| ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно |
| а и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је ј |
| то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, пош |
| рке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са зав |
| љива.{S} Падала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона с |
| ека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{ |
| целога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна с |
| сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је |
| Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шес |
| х девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празн |
| едељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињава |
| ан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопст |
| остојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши г |
| а је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на |
| {S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним наш |
| клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар |
| је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задово |
| он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је |
| вати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви д |
| {S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом г |
| p> <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали ма |
| ао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и гд |
| лава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се |
| љива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина |
| оћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико |
| ш мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући п |
| из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.< |
| пароха ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Те |
| куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две |
| туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је много других ус |
| же га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види |
| утовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. |
| виље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним колима седе две прије, |
| а донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којег |
| ’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотим |
| ма оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ј |
| и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово нек |
| {S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Субот |
| ило се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међ |
| о Његово Преосвештенство руководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S |
| оба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; |
| само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње н |
| и и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следе |
| и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно о |
| ера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше |
| није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближу |
| а његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, |
| није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности к |
| ивца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи ј |
| реко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ер |
| се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљен |
| знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врт |
| но прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале |
| — рече жалосним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не уме |
| Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} По |
| ша и говорљивија половина човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас ма |
| ри баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Ј |
| им ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка к |
| о младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и М |
| е само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> |
| и бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши де |
| о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно |
| ећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док н |
| како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем попо |
| самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, к |
| ..{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} |
| ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још |
| <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> |
| ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је в |
| <pb n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти. |
| м месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако а |
| {S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алк |
| подин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, к |
| ке, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шала |
| ти креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне |
| оље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си |
| ило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и чи |
| ! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира заб |
| има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија. |
| о чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично |
| о нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролаз |
| ошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</ |
| покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад ве |
| везане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немец |
| То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— Т |
| кчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да |
| је смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и ум |
| икати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} |
| залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаж |
| међу њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некак |
| до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{ |
| а за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојк |
| же да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Т |
| и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који ј |
| му, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за к |
| нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попо |
| ма речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, ве |
| са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних |
| ело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено |
| , лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирн |
| ишта ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријат |
| S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицом, неки дузтаб |
| сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дозн |
| ирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био |
| у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пре |
| тни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каж |
| терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!.... |
| напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би |
| ко баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; с |
| е вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког стра |
| сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред д |
| реба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278" /> |
| Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама мн |
| ече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ |
| еда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, гр |
| тник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није ба |
| туљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ г |
| на једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} |
| да и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил |
| ире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко |
| пиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој |
| риповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим врем |
| можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Т |
| ирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што ј |
| у врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, |
| Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, |
| радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако л |
| гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној |
| о страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док |
| прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет |
| и и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после |
| } Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} |
| ло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Та |
| ли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупи |
| сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је он |
| — Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравн |
| једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и |
| ридесет година трудног апостолског рада у вртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверен |
| застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима |
| у; нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарл |
| А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, а |
| аква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Меланија, |
| д нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта пер |
| огословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код |
| ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод нос |
| Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="26 |
| лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, |
| гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, го |
| Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде |
| ула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових д |
| нате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попа |
| стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици ракију |
| Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком капижону какав писац давно није |
| али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда |
| pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — |
| /p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо на |
| им, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тог |
| е знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним ш |
| ела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља |
| ; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у С |
| писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p |
| ваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуц |
| терка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада |
| поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мисли |
| едног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... је |
| им кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само ц |
| — осам година после испричаних догађаја у претпоследњој Глави — путовао је на коли један млад п |
| {S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетн |
| бешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; сам |
| албум било је највише њених фотографија у разним позитурама, изразима, разном оделу, у разном д |
| е Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не б |
| есно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „не |
| Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му ј |
| формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка |
| ица Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и до |
| Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Ју |
| утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скруш |
| љева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу |
| а од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радно |
| шња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била |
| провађања.{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и |
| к пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког |
| ед та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам н |
| ра</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> < |
| рунга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли ј |
| која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале п |
| и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату |
| ра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се пата |
| је.{S} Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мал |
| је, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; |
| јска деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, |
| р неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хо |
| она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{ |
| поја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „кугла |
| е!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце бри |
| ела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек пос |
| у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхал |
| имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi |
| Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође куд |
| и долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и |
| ца спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задр |
| из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овак |
| која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за з |
| рио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво. |
| ну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је чи |
| дије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су |
| ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Т |
| само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнаци |
| ри му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвеч |
| о; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, |
| не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад |
| , ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{ |
| лутила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп- |
| на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сиг |
| „јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката |
| ди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала дом |
| а се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову паро |
| осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаро |
| гер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми ба |
| и рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После |
| <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледал |
| иче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како с |
| ла у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> |
| буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова |
| о, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онак |
| је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда с |
| о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад |
| а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није см |
| ога <pb n="285" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на при |
| Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И мл |
| коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има ко |
| фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се уми |
| на света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе |
| p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио |
| еђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, |
| ш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ |
| да је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз |
| огу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатк |
| „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спа |
| х ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног |
| стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чу |
| онако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком ш |
| о задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да |
| Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јес |
| чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво н |
| тигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и п |
| ује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је ве |
| емо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је |
| чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као |
| ој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у |
| ; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како св |
| ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сре |
| баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како |
| блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом |
| е удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и о |
| , само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна |
| сиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обес |
| меје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле о |
| ући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три кр |
| чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, |
| е чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S |
| РТА</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и |
| а неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није д |
| рте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него г |
| i>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само при |
| Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> |
| гођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; |
| ан нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S |
| еколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана из |
| ји која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет |
| пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божј |
| ио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била |
| де онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а млад |
| ину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају |
| Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} |
| дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— |
| } Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо |
| јпре излемана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но |
| дносно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од забора |
| таста.{S} Негована и искрено поштована у старим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра |
| азни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод стре |
| ао до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад |
| , — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве б |
| /hi> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћи |
| </p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су од ку |
| настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било |
| „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је |
| ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку</title>.</p> <milestone unit= |
| ледало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба ст |
| ого <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; |
| удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћиц |
| била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и пев |
| шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се ф |
| ала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и |
| њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене ј |
| олико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у < |
| нако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па |
| товање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећ |
| а догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника |
| и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он ил |
| бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема уве |
| у у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капут |
| та, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> < |
| куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па св |
| Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је |
| а нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет |
| каже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S |
| , а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" /> <p> |
| био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и кој |
| е готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и |
| у.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа П |
| ад се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Знате како с |
| десет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Не |
| поправљеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се н |
| није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!. |
| аљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно |
| емишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’м |
| а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онд |
| а која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му оста |
| тогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена! |
| је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и |
| овог Преосвештенства Господина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке то |
| , тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било н |
| такање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тре |
| сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана та |
| бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138" /> иди преписује Песмарицу, или |
| из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо два |
| <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је |
| "subSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Гла |
| p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! |
| {S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга ва |
| ру. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Мела |
| — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} |
| врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку пастирку< |
| , Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира н |
| ако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Д |
| S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако са |
| ид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде |
| , метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и |
| их новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело смат |
| ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно |
| номлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па |
| та је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</ |
| им даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се ра |
| газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ход |
| пиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се с |
| па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само |
| иш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јо |
| ..{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда |
| и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! |
| осле тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, |
| и и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад |
| /> повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коњ |
| .{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако |
| чи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.< |
| Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — п |
| рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши |
| ућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла |
| дина.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме |
| торе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „ |
| па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не д |
| бета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини |
| е куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p |
| 0" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољу |
| , него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је |
| Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, к |
| им српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући ре |
| <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату. |
| S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тар |
| то!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле с |
| е разговарао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник између угодника |
| ди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћи |
| S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда! |
| вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да |
| а је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гај |
| баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — |
| приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и |
| инцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа |
| арче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ет |
| днако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p> |
| уграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је |
| ик и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблис |
| мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше. |
| > </p> <p>Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста ш |
| њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова |
| кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} |
| <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, |
| а представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак |
| л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та |
| не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно |
| сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на на |
| После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одго |
| Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — |
| рашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покуш |
| додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <h |
| асом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не мо |
| и своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и |
| Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђак |
| ке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи |
| гне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је пол |
| има ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити |
| у, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често |
| суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; |
| дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих па |
| Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али иг |
| <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од с |
| немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слов |
| био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, д |
| ајпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један |
| а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели |
| е две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком ка |
| у, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> < |
| струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држ |
| > </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним мле |
| грају очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, би |
| ш ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, как |
| а ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђа |
| ша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно |
| на то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све к |
| и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, шт |
| Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се са |
| екако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се п |
| лим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјесности и страху; како сам |
| само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џ |
| забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и п |
| о знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљ |
| а у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <h |
| е срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху |
| га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да с |
| " /> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо поја |
| >Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснам |
| , дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели до |
| одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној д |
| с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, |
| да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! |
| очепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже |
| {S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљешт |
| а је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђ |
| га и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио |
| х од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} О |
| пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све п |
| више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту брес |
| ујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису да |
| огат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најп |
| е, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао |
| ојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од |
| ла.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на |
| иже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, |
| марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да |
| би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</ |
| че у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова |
| а, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина |
| звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад с |
| ђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да зн |
| ати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, гд |
| тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има |
| {S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а |
| не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујутру |
| ици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп |
| ј је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У том |
| ти и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — заларм |
| " /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која |
| нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</ |
| сти!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се да |
| то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прожд |
| </p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</ |
| ти марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти |
| мо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> < |
| ој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{ |
| све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који дру |
| о, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} |
| какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> |
| , Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох |
| лови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, |
| ани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се |
| те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиш |
| ахтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно |
| ефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ |
| ета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вила |
| однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио шт |
| да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зел |
| S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, |
| ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и т |
| татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чу |
| , пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у п |
| а ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад с |
| сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна |
| н.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} А |
| путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак в |
| је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се |
| а је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила |
| ла будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} Посл |
| о, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више б |
| обивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам с |
| има, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељиц |
| S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па он |
| тала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима |
| , а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је |
| и!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знат |
| > <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{ |
| опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечу |
| познаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он о |
| у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба не |
| посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од |
| код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфп |
| {S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S |
| написати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био н |
| ти и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу |
| {S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежн |
| } А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распро |
| који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старог |
| је, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се н |
| их ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је м |
| ући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чу |
| старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја о |
| снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и зам |
| парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој |
| а јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек |
| рао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више |
| p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да није п |
| кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</ |
| ере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се |
| к не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она |
| стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још јед |
| ојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се |
| ума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога |
| pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу с |
| јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да с |
| што је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гура |
| постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој он |
| онотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико |
| тало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </div> <pb n="257 |
| це у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће |
| и су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и пер |
| у Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагод |
| па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, |
| у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још ра |
| ко су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса |
| и, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и |
| ругим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „какв |
| стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом |
| вим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоу |
| је се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доноси |
| а, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног па |
| ле неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо |
| е; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло |
| Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске к |
| а чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с |
| беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, |
| атарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све п |
| пира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни по |
| ће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп- |
| ако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опас |
| таљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p |
| , па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка иза |
| па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал |
| е једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није |
| арала са једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и п |
| -Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мор |
| немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, то |
| ио момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом |
| уст дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољн |
| head> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се дес |
| е боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала с |
| <p> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препору |
| има ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна |
| ндровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А го |
| ње за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за по |
| оји се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обед |
| о кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што нару |
| и се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама |
| рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него |
| Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — |
| оклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не куртали |
| жића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и д |
| да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пу |
| це у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да |
| еће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — |
| ор“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, |
| >Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S |
| о сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пу |
| “ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижев |
| х нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног века, кад не |
| нако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида |
| ор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био та |
| ек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да по |
| а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лак |
| ако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мис |
| вчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазиш |
| — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још нек |
| ао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио |
| p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Про |
| х силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. |
| ар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели |
| м која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о |
| е и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су |
| лима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и изм |
| а смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се кре |
| вали друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови уч |
| рло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само б |
| томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па ка |
| даног млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је м |
| енио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари |
| између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="38 |
| аталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане т |
| ће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по ј |
| нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како |
| раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то |
| е слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није |
| била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чул |
| рајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак |
| ва друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она |
| е понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, |
| > <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих |
| мах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је до |
| једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад пос |
| друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришт |
| } Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је |
| какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и ше |
| е ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, он |
| оба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се н |
| и <title>Геновеву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је ма |
| оми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши |
| вапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p |
| ош бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обр |
| де те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плет |
| дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледа |
| то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} |
| </p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшественик |
| акојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О м |
| све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући ченејс |
| је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се д |
| ла оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ позн |
| јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то |
| те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту |
| илијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прос |
| ења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвал |
| десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припад |
| и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који |
| -Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљу |
| {S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива!?< |
| а, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је |
| и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а |
| да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба |
| в је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ |
| јна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и |
| даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута |
| А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад с |
| b n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газд |
| ад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више |
| и проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чи |
| погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и ам |
| гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера |
| а, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и меси |
| шњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тат |
| да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та веру |
| S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извук |
| са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с |
| Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За |
| кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему |
| ако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и п |
| вартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допуст |
| и, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни с |
| ирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурков |
| . оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сенза |
| јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <h |
| д узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то |
| и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукош |
| собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коњ |
| како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је пор |
| „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да < |
| које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до коле |
| S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, |
| тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удр |
| Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, |
| е, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био на |
| њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се |
| ји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, г |
| м писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад |
| омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти ј |
| ебе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то |
| д шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина л |
| р за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица |
| свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан |
| ли,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже |
| великом зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о де |
| ма, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спири |
| Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обичн |
| кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се |
| баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p |
| како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како |
| у, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шеш |
| аду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, која су |
| кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст |
| Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети пло |
| p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S |
| а и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати |
| тијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијо |
| ти три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </qu |
| нутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— По |
| ло, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се |
| бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ак |
| пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћем |
| умен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p> |
| ом.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| а их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била |
| мтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена чест |
| ле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и пор |
| ише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапајући крену |
| тадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зим |
| која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да сед |
| зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вел |
| ела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка |
| ду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добр |
| преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући ку |
| ече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’ |
| — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-О |
| ано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други |
| аље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{ |
| ке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање |
| ар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парох |
| ли више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис ми |
| тише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— |
| по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака |
| а се достојанствено поштапајући кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарен |
| ује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу |
| евица држећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите |
| бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти |
| к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> |
| >Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно тре |
| ила прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} |
| је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у п |
| гове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па о |
| е поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљу |
| нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроб |
| година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра |
| тра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног д |
| умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као |
| ад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пр |
| вана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем т |
| е је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче пес |
| ло на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечер |
| е.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређ |
| чена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини сва |
| погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: |
| едеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља не |
| своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и |
| <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: |
| д њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом! |
| већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се |
| , да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други по |
| доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је |
| излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачи |
| је речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о нек |
| и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престад |
| о су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} |
| е он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, бле |
| ло пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирк |
| Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ниш |
| сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{ |
| “ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, д |
| у ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног |
| тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако ч |
| рности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу |
| би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <milestone unit="subSecti |
| не и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла |
| е препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као свак |
| на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој циц |
| по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу ш |
| синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, |
| ле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све ук |
| ви учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по |
| пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено св |
| еда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> |
| је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па |
| је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и |
| вати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у кор |
| керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко |
| на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — |
| вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремо |
| „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно |
| жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопал |
| лила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из глав |
| е онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде А |
| зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и х |
| а, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно д |
| а је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бит |
| испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и |
| и је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин |
| ми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива |
| оспођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! |
| а. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На |
| Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа оп |
| та!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишља |
| но, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса |
| а запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа |
| } Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер |
| прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа |
| жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, не |
| ...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па к |
| зи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позад |
| је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тин |
| аурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта г |
| hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчиј |
| ену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и |
| S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што |
| 9. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година уд |
| свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви сам |
| е“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с |
| зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио |
| да-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре |
| па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S |
| сове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од |
| ршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле |
| извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо п |
| нији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{ |
| ећа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, |
| ош да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као не |
| после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убиј |
| је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају з |
| АВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског |
| и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, |
| i> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>он |
| ице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би б |
| ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти мес |
| урт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом припове |
| у, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира |
| женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и |
| око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, т |
| ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времен |
| су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као |
| вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у к |
| агани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Дома |
| путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде м |
| вара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искр |
| о подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају |
| /p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казал |
| на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом |
| , то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па |
| ти у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катан |
| (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, нас |
| селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина |
| еко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Рус |
| овању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, |
| ругим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетск |
| тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за ко |
| и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред по |
| ео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес |
| ула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог д |
| Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекл |
| ховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се су |
| итељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживал |
| женили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет |
| с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и зво |
| пак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад н |
| држати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочестија!{S} Т |
| p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан. |
| ремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забод |
| се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Са |
| му говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне |
| , као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> |
| ак или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о |
| и’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад |
| о године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учи |
| Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мрш |
| је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда три |
| и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведри |
| . „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то |
| ожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било |
| она два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му дал |
| ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није |
| то смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога кого |
| еланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њ |
| ти ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао |
| то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под |
| обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толи |
| S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде х |
| читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Неде |
| који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији ц |
| арова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам зн |
| есто.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члан |
| о оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавони |
| ик, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, |
| Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а оно |
| еслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њег |
| и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају п |
| , кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и |
| нталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} |
| ла, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови |
| </p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар |
| p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а гос |
| вели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанп |
| с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одгово |
| алу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, мо |
| буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео |
| рима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом јед |
| шио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек |
| свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће ист |
| од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSe |
| рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— |
| и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пе |
| којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Си |
| ају, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем пла |
| р’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То б |
| ? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толи |
| трефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишад |
| пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка |
| едај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих с |
| оси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пе |
| а кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мал |
| ашљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на |
| у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а посла |
| м родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи с |
| <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорс |
| нофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак |
| Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му |
| ра. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к |
| реба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, |
| А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се |
| павај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и |
| нас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пише, — говори бирташица а н |
| S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; |
| дмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде |
| ци лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, ам |
| л’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели по |
| ју или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до посл |
| било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> < |
| Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S |
| устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у |
| /p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— П |
| буру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато |
| i>, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим |
| и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме д |
| и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати |
| ано, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и в |
| највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајл |
| линог приповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати |
| о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира нагов |
| огате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{ |
| надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у |
| ој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, д |
| е Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежн |
| ћава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, |
| о родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су |
| где нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго него ств |
| једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим ле |
| и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето |
| купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим |
| ке архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа припо |
| пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори з |
| онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намешт |
| о и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у |
| > <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући |
| нога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку |
| ут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, |
| опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је |
| не боље репрезентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} А |
| сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, |
| о је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији |
| д пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха |
| Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајда |
| кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј с |
| оћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Н |
| за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан пр |
| екиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... ника |
| вртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње |
| патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример се |
| пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, |
| ова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Пе |
| тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је при |
| е завереници у трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно |
| ром од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="113" /> и разастртом |
| види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на |
| м са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у |
| а он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом |
| i>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплаш |
| онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> |
| ледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је |
| к се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај уз |
| сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новемб |
| ња данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистин |
| ош трајати.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их |
| она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаство |
| се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ |
| па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мех |
| ки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{ |
| јан, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извади |
| а у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменул |
| окљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послу |
| ло сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају него што по |
| ој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа |
| <pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрас |
| к и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће |
| их!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ |
| их, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, |
| жем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госп |
| и једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокак |
| вамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели |
| ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло |
| адику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гн |
| пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана |
| е, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> |
| а јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгуби |
| >— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини |
| о вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у |
| а трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" / |
| !“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили ку |
| ула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младо |
| багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била |
| ов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи |
| м мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке |
| неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује |
| , само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од мом |
| к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Неде |
| ’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што |
| ’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к |
| мејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом |
| ог дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, |
| оспођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна |
| — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— П |
| у стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено |
| ка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанк |
| “, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — не |
| , Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђав |
| кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу к |
| ће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та к |
| Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутр |
| исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — мо |
| ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио |
| ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не |
| , узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што |
| мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер |
| иониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећ |
| сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је кој |
| м ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, |
| о свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од ј |
| дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснај |
| камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише |
| о кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и п |
| ига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге |
| у <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми |
| ама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још м |
| апали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, |
| да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете |
| славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> < |
| дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квар |
| ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господи |
| ба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из |
| би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Ра |
| а.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобров |
| живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} |
| побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти |
| адали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба з |
| му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су |
| два маха славно користио гостопримством у кући ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи |
| од света, занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p |
| влији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар ј |
| з сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну |
| е се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа |
| је.</p> <pb n="371" /> <p>— Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} |
| и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а |
| ама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са сн |
| а месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто |
| т форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши баго |
| у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спава |
| а Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама |
| ког језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi> |
| шти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладн |
| а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> |
| а свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Пет |
| а, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фали |
| тра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n="236" |
| тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с |
| или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њ |
| фтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} |
| рштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на |
| ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца |
| } Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, |
| и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мр |
| је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S |
| ко гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шац |
| <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епиз |
| бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб |
| било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског рингл |
| ала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви ст |
| звестио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за |
| тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико |
| ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb |
| улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p |
| ="subSection" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој, гостинској |
| ре који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да |
| , а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад з |
| и’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од с |
| о парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Бож |
| па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем с |
| те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове |
| зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не и |
| — Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign xml:lang=" |
| мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ен |
| ледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone u |
| има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рук |
| S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни стари |
| е да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, |
| авам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем |
| } Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кре |
| к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ |
| и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па |
| кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили г |
| жњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта |
| > <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да |
| к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, д |
| нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје в |
| сер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рек |
| ента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја |
| гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... |
| S} Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да п |
| дем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па за |
| едили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено |
| поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зл |
| ајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} |
| о моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба |
| а је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олиња |
| <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, |
| њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан |
| ашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући |
| ог и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је |
| трефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати |
| песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад |
| ао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да на |
| i> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, мо |
| ецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичк |
| ница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан с |
| мео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у |
| ати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на кап |
| па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, лег |
| трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А он |
| онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много |
| други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он |
| ин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курј |
| боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно д |
| ла!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све цр |
| то је <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} |
| ноге песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и по прилиц |
| ш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никог |
| , видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то |
| пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размота |
| атког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров сти |
| ана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би об |
| р се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Формално тукли |
| /p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам |
| село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило ве |
| ога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на к |
| S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да |
| је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па д |
| окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А ш |
| на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и |
| мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да |
| мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село |
| >— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако шт |
| е куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спи |
| ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А |
| к и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа П |
| , да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па |
| испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен к |
| укама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а |
| ним људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало в |
| и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису |
| " /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не з |
| <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу оста |
| је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, |
| он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фам |
| попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала му ј |
| лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је прикл |
| ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, г |
| а?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p> |
| ешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мал |
| ао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод баг |
| је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, |
| о у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим про |
| је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског < |
| мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га |
| жише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађ |
| За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он н |
| жно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онако |
| исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му |
| га „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике |
| ем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, |
| ко одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта в |
| док се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или д |
| пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи п |
| па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је в |
| Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, |
| то, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски гла |
| ивили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате к |
| жда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о |
| да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да |
| на без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — р |
| ели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, |
| алаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о улар |
| Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од сил |
| р Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекр |
| ти башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све ок |
| чко и певачко расположење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певушила ону |
| е слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је п |
| S} И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно ма |
| </p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> < |
| о лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговар |
| х тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћур |
| ашту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провл |
| оћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за |
| шта.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас господен на водах< |
| аболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је о |
| ква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет доб |
| ер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како |
| а, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{ |
| ало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, |
| ре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње |
| тан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и певуши |
| може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да ид |
| уле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па како је |
| hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> < |
| орско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и леп |
| овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомен |
| има, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одј |
| брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра |
| поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити св |
| упу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на сто |
| огу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти |
| и!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и п |
| одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учит |
| и од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врат |
| имаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} |
| з зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нес |
| сти код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак |
| ници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне по |
| секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на уда |
| отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће д |
| с тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти |
| је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад пос |
| о сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан киш |
| p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, |
| д добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" |
| су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбо |
| о почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушам |
| родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупил |
| еле</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообр |
| те се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду поп |
| > <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колим |
| са, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— |
| тук, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивам |
| рса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равн |
| </p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} |
| е; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудл |
| атуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што |
| ње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако при |
| н или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у но |
| па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и к |
| бан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намест |
| дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, так |
| плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и |
| Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко пре |
| уче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — |
| анас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, д |
| ст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’ |
| , господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирт |
| та једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где не |
| да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песма |
| гра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и |
| ну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, п |
| ах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се п |
| одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што |
| кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Ни |
| одобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици |
| га пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и ј |
| јући на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што |
| утра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и бл |
| , бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спи |
| нфантериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Мелан |
| е „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, т |
| су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два |
| ету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван гл |
| шине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у кол |
| т, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу. |
| ру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је чове |
| еца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она с |
| оље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебу |
| е!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, |
| коро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали |
| > <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим да |
| исујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, |
| ра!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</ |
| нуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник би |
| од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта |
| јде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n= |
| ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душ |
| су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p |
| је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научил |
| ко ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на пр |
| она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва пре |
| војим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува |
| , један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама |
| био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске н |
| .{S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је |
| еда да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети |
| сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавај |
| p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га |
| трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </ |
| оклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека г |
| још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{ |
| у надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради црк |
| сти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ре |
| оста, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једн |
| о су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дро |
| да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи жив |
| толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним |
| ине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца м |
| метају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти прокле |
| {S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који нећ |
| ма и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак |
| ау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручк |
| и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним колима се |
| иповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монаст |
| >— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојт |
| ге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у м |
| асоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и ре |
| и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се ина |
| био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истера |
| Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсториј |
| а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе дома |
| и и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су |
| биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне |
| ано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом |
| свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њ |
| о, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да ва |
| као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и |
| да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постиг |
| ако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — |
| дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то |
| Епископије, него заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се п |
| тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у црк |
| п-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенств |
| S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено с |
| Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шум |
| да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако |
| , да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} |
| одом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и ина |
| ених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је с |
| ва! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хи |
| ку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! |
| би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И так |
| тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види ни |
| S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он с |
| “!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нис |
| и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом |
| Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па има |
| о Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да |
| ступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако |
| капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати |
| еца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" /> силан с |
| ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, |
| зар</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред за |
| амо на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфу |
| зите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, к |
| ога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на |
| он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи д |
| ана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, |
| ају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим |
| само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на |
| — Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њ |
| доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком с |
| ти и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако |
| <pb n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> < |
| ера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако |
| одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, |
| и његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у име |
| зном душевном расположењу и на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици в |
| и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и |
| го друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не |
| о је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако дос |
| је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу. |
| кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико |
| био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S |
| стојанствено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају с |
| мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде з |
| оп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је |
| што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — клања се |
| идоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћ |
| а каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него д |
| товала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме н |
| га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија у |
| дмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама |
| да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ |
| одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жен |
| згледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цица |
| аде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— С |
| ложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова |
| ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је |
| <p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. — До |
| љуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод |
| мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о пр |
| к су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприл |
| је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се |
| мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у |
| ица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа же |
| ама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у в |
| а-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочи |
| рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољ |
| , да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, з |
| а два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам |
| износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столиц |
| и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога ста |
| ратовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима |
| Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а л |
| ући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњос |
| човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, |
| је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, |
| ајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{ |
| чели званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да ка |
| едаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом с |
| оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на ко |
| уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести прол |
| не!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојени |
| ани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, н |
| <pb n="153" /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо |
| како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па из |
| наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговар |
| Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви за |
| и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свако |
| p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам |
| екад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од н |
| н страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Д |
| амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Ч |
| промитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за изви |
| добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</ |
| о кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> <pb n="27 |
| , па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећ |
| ве један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет припов |
| а кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајц |
| алонских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са |
| стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна |
| е шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи |
| ћег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођа |
| S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица ка |
| т упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне |
| н је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што |
| нило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се |
| е сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе у |
| иво спремање опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p |
| т петнаест егземплара имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за |
| на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер при |
| дама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини |
| сети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и |
| етар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му стално |
| ова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, |
| оцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви вес |
| оп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лац |
| ето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S |
| пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо дру |
| рна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у |
| по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да м |
| е то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим |
| куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга |
| оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глав |
| .{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај. |
| ’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А |
| на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватр |
| ам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од вод |
| и литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чиз |
| епо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш н |
| е.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!... |
| ша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчиј |
| — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га им |
| амо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, |
| ј се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес |
| е тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данаш |
| пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису |
| је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми |
| , или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка |
| тати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ |
| метати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, а |
| 41_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине |
| 1_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може у |
| ead>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика о |
| _C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још да |
| 41_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и |
| head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а посл |
| "> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизод |
| d>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка- |
| "> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно ч |
| > <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је исприповедано све што је била природна после |
| "> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице и |
| > <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који |
| "> <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сп |
| 1_C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се ц |
| е;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не |
| рати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l> |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоци |
| за поуку многим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нота |
| но, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? |
| ла и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један д |
| ег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његово |
| а Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; |
| и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ |
| па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поште |
| ку се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, упр |
| ... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу |
| лепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и |
| , да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју |
| ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> |
| — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госп |
| g="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся м |
| уду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга бана |
| ’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... |
| Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> |
| кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да |
| Пеглај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истр |
| о и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраг |
| слови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав |
| о чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не с |
| пила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не н |
| 39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује с |
| ају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је л |
| шилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасно |
| била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Га |
| гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, |
| је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је |
| уту.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна мн |
| је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињи |
| S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и он |
| ; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога с |
| итак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тис |
| да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А |
| ајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да |
| .{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти пад |
| док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора б |
| оја је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде |
| ати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарц |
| нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S |
| и се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до д |
| ају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обичн |
| <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S |
| и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу |
| боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак позна |
| p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тад |
| је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана гла |
| ш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по |
| ру па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <tit |
| но изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, као |
| шега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му |
| пасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку см |
| — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— |
| е, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући |
| у.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све |
| hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ |
| родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ва |
| слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о |
| ели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна д |
| бро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у к |
| главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{ |
| башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, као каква променада!{S} И нико их жив ни |
| жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се в |
| Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи н |
| /hi> пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како |
| не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p |
| } Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу |
| ам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљ |
| се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S |
| чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А |
| !{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је |
| е да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек дес |
| учај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, мор |
| гог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кува |
| ла негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге ж |
| слушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад |
| Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умел |
| 63" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од |
| им бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина и |
| сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове |
| } Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через |
| е као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад н |
| поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцен |
| ијатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била |
| у! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они |
| ори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l |
| n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је ч |
| д једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као |
| шљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекај |
| се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо пев |
| апут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> < |
| утру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под |
| творене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо пров |
| ачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет |
| вештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и зн |
| м у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} |
| ољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стре |
| ште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пр |
| 2" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то |
| ред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само пр |
| ли Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујт |
| ине до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер |
| ер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели |
| звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S |
| погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! |
| ; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа |
| олетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе ј |
| имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом неку |
| се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли |
| ст, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је тама |
| е могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Ша |
| мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кући |
| атка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа. |
| менула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити. |
| половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојен |
| о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира |
| вук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он |
| ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад |
| о држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они |
| је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде ум |
| је гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је иск |
| Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута |
| мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин- |
| емим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, |
| коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, |
| оји ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало пл |
| п-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно |
| ће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из ма |
| човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што више књ |
| буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су рад |
| „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S |
| та Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вил |
| ње, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке |
| а, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем? |
| еби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до ан |
| ак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и дав |
| бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила |
| вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обр |
| оје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или ј |
| и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и сас |
| је све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца |
| ца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо п |
| годишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немо |
| те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи. |
| ста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако н |
| тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док |
| ше <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида сл |
| ака, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све за |
| знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, |
| е, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио. |
| и секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему т |
| заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ови |
| јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка приј |
| челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио чел |
| вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђе |
| ’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у грун |
| ини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, д |
| ЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати |
| ако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложенога <foreign xml:lang="la">corpus de |
| сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислил |
| ан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак |
| ом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан |
| је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{ |
| дили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код |
| гаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу |
| поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако |
| подин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све пола |
| а па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве са |
| је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у православне цркве!!{S |
| бро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам |
| е у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, |
| ојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О мол |
| ељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали |
| ка стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и за |
| исти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> < |
| ла.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хит |
| су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> |
| и на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а |
| аца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру —</p> <p |
| есничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну |
| же, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само с |
| ро!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајниц |
| ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мен |
| S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој |
| hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>в |
| си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чард |
| а помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ерж |
| још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима |
| , незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала |
| ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако ба |
| поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћ |
| њак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мара |
| се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</hi |
| рао.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’ |
| и с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не |
| кану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> <milestone unit= |
| Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p |
| кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије.</ |
| и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне |
| !</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер са |
| ико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ет |
| авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „ |
| ог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може ко |
| вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додав |
| !</p> <p>После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} |
| и околним местима, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први |
| лажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, |
| !{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју |
| се обично добијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из |
| .{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је |
| n="86" /> једног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Н |
| вом у кући ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно наб |
| оста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му |
| д свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" |
| ова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, не |
| {S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’л |
| та знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb |
| се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младоже |
| н, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ |
| /p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше н |
| с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла |
| су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса |
| касу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После ј |
| цу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у |
| дле (назване по некој швапској принцези удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву |
| од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замиш |
| и и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб врем |
| е не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седо |
| лико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који |
| дној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио |
| и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> < |
| Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда попо |
| ам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни треба |
| ни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} |
| p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, |
| ве лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка |
| премамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може |
| <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, |
| еститати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели |
| ко је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу |
| ненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} |
| х момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника |
| е о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> <p>— Та з |
| свака забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу ка |
| аљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе |
| а!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џ |
| а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шт |
| чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Мелани |
| „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у |
| а.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и чит |
| оалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се описујући овога лоп |
| ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каж |
| што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико д |
| калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138" /> иди преписује Песмарицу |
| ишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса |
| ан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом р |
| мела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлиј |
| лна, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико годи |
| није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а он |
| узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спава |
| бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit= |
| и у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепш |
| ; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, |
| ати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> |
| ише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима зат |
| араме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се |
| да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим пут |
| ке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ |
| но полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху |
| } Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу |
| е пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S |
| а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као шт |
| ст.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и |
| а сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, |
| па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солфери |
| с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него |
| мшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l> |
| тир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?< |
| ако!{S} А чиме?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбија |
| , господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?</p> <pb n="210" /> < |
| ији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзили |
| ло и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} О |
| како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светог |
| Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар пе |
| никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњи |
| м дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може |
| баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, |
| сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да |
| једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али |
| p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изглед |
| до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати св |
| је отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сват |
| а помажу капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то |
| } А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкињ |
| доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој к |
| ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала |
| пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде |
| није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ |
| опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће |
| тре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважав |
| та <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тика |
| оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан. |
| јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је пом |
| , не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога фазона, м |
| ла.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четр |
| а несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Ос |
| му!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру иноверн |
| — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, |
| ? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та т |
| м“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; неке групе |
| лику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето. |
| л’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију |
| ле... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три |
| — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? |
| тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, |
| ије стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар с |
| нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једно |
| беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — теорије јеромонаха Крушедо |
| > <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећ |
| Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибри |
| оп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обој |
| ече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, |
| ди госта напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитеље |
| кри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли баја |
| у још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где |
| том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накупов |
| иновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом и по |
| рисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намр |
| у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — зап |
| курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! |
| ело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једн |
| ки бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред |
| ства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ ми |
| својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако др |
| вима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутр |
| њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, как |
| бава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног организма, за |
| ок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно |
| својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и |
| а <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не з |
| кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућ |
| ; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш онома |
| обио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Ексе |
| по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће б |
| “ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој ч |
| /p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме |
| евојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу |
| опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска д |
| рага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било жи |
| е за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно м |
| ћи дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих к |
| Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је |
| о на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по |
| Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p |
| ој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гур |
| Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о |
| е!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се |
| Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, |
| донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога насл |
| Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај |
| е онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у к |
| огословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро позна |
| ...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да с |
| то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и |
| А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А |
| па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра |
| лач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаш |
| м?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га |
| један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљ |
| и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљу |
| мо бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толи |
| о се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намешт |
| ваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе |
| ни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких ст |
| близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме н |
| } Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после с |
| ешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужно |
| а што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{ |
| је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ др |
| твом и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „В |
| ји ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгл |
| ље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и |
| ила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — зап |
| време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неко |
| а оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — |
| други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога |
| ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да в |
| мало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и ин |
| а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом спо |
| и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p> |
| зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине |
| м пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!... |
| еној махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и б |
| ако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракил |
| Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није ист |
| ретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће |
| ра.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали |
| и пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме |
| S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ чита |
| крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет упец |
| воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге вољ |
| а соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрч |
| </p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар |
| док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, јед |
| 331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама по соби у свој |
| наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ ил |
| ућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. |
| уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљив |
| вице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око но |
| ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци де |
| ења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер |
| јина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре нег |
| ећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — дов |
| ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} |
| јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жесто |
| алеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па сам |
| она и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изг |
| о, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године |
| и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Бе |
| гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита |
| то кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — ни |
| а, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш леп |
| — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолије који |
| то је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума |
| Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone uni |
| а.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо |
| ала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само бербери |
| /p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако обичан код свију |
| дно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим м |
| је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада |
| > <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле рук |
| м годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову па |
| а:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>М |
| да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’т |
| а видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p |
| ко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му |
| адом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога М |
| што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} |
| — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати о |
| Паметнији попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га св |
| адао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него |
| Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какв |
| уче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оће |
| асмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледа |
| е успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слат |
| сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално ви |
| на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше |
| а тако завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим |
| рујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати н |
| <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шес |
| одрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два |
| ко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну |
| о ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задово |
| пођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачк |
| ла делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, з |
| сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за |
| ре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на о |
| мотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.< |
| ским <pb n="166" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону |
| утито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слу |
| јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредил |
| ој другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што |
| p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију |
| ј газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „ |
| } Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз с |
| ировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство ниј |
| остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину дома |
| на кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко |
| би нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволева |
| и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месец |
| <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ос |
| же, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вици |
| е пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престан |
| нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разг |
| непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар на |
| господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, |
| места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни је |
| , као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан |
| повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави. |
| зао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и |
| уб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шв |
| се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дак |
| а,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца |
| и ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља? |
| почиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А к |
| ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се |
| Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> |
| , па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, |
| то си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би |
| е!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља |
| да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; |
| <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол |
| оју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, |
| S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а |
| „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не |
| њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једн |
| латка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у |
| теља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо ј |
| зденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш ст |
| служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако |
| е <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш |
| име, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то |
| а видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, |
| гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више к |
| го је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је |
| што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само |
| бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу м |
| пи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут д |
| иту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путника, и о |
| а време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који псују рит |
| а писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прокине бољ |
| а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви |
| у, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} |
| а преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</ |
| ви и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Г |
| молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би |
| /hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „ |
| ручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла |
| нцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру вирт |
| и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супру |
| ала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је |
| ко.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бо |
| а ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, с |
| а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запоп |
| шна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојан |
| /p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, д |
| те ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ |
| елим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ј |
| е овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не |
| ега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!< |
| нај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бит |
| а.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — реч |
| се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... пр |
| чепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> < |
| у с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бел |
| да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од |
| них књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И |
| ој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те п |
| преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!< |
| дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш |
| аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — |
| Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, |
| ног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенству господину Епис |
| p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми так |
| по живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, н |
| стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе |
| !“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена |
| ли и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, |
| била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, м |
| а. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бо |
| , баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О не |
| ва, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, н |
| ремена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра ва |
| е сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпо |
| врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зо |
| да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била |
| ма сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> |
| гневне попадије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S |
| еч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потро |
| су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна про |
| 0_5" /> <div type="titlepage"> <p>СВОМЕ УЈАКУ</p> <p>ЈОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕЛИКЕ Ш |
| да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — они |
| Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њ |
| а, па запали...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Јед |
| ља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Вид |
| т на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћир |
| нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, п |
| а, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и |
| а, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла |
| поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Ш |
| ова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај за |
| банице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а |
| , и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијан |
| оваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из крев |
| , и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш |
| месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о |
| еси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и |
| асира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, сла |
| и чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кре |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темиш |
| :</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад |
| гобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; дивна идила |
| господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако р |
| дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— |
| ле дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча |
| ате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њено |
| би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против па |
| љупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца |
| видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има тол |
| </p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни сл |
| још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се јо |
| у руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуф |
| га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година |
| ао да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадро |
| очио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њ |
| одобровољена и задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од |
| али и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:l |
| delicti</foreign>, онај зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљес |
| ог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки умора |
| <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа |
| ифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} |
| Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, шт |
| ег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Нец |
| оме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тис |
| нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, |
| наћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу |
| а. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да нама |
| сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ра |
| <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> |
| ема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, в |
| ћу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па |
| S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му |
| ежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и пог |
| "65" /> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућев |
| иснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајд |
| /hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебљ |
| , чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} |
| пови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло п |
| колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да при |
| т продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а о |
| ло јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и |
| показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у з |
| њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по кој |
| да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млад |
| а.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама |
| Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских шк |
| то латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бе |
| им који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S |
| ..</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њ |
| Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — |
| а, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога стар |
| га брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од |
| гу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се |
| орила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио |
| пира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу, |
| и свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и ос |
| што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само |
| ред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испред куће после вечере и разговарали с |
| и је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је вета |
| дна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S |
| на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чиз |
| топла перјана кревета слушају задовољни укућани тиктакање дуварског сахата, кишу како лупа у пр |
| е прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету ко |
| а за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Дома |
| — Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала д |
| окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> |
| његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А ј |
| види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S |
| длазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, прест |
| ука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, |
| нако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом |
| ем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и че |
| , где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола |
| извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут |
| ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p |
| ам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом |
| пруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} И |
| стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па |
| па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дози |
| епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе поду |
| S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пиј |
| в млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантериски па чак и један (невер |
| у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промо |
| — за неким шкадруном, — за неким тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перј |
| то су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о ни |
| .{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га т |
| кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грл |
| Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, иш |
| момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девоја |
| pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за т |
| е или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер |
| ва интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла |
| поред свију онако повољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван < |
| оја је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског „<title>Тагблата</t |
| а Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, час |
| се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пун |
| вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Б |
| наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако |
| се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Г |
| вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ р |
| дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb |
| квама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, ње |
| а име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ к |
| а име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду од |
| — Уф, папа, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум готес вилен</foreign>, — рече Меланија прегледајући |
| ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица у |
| изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спал |
| о ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.< |
| се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p> |
| ла. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и оти |
| Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> |
| ка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорав |
| а — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорит |
| ћица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример |
| , ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о |
| дао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} |
| онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катана |
| } Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте |
| н по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни проти |
| е му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадиј |
| а била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско ошт |
| за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу |
| ипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега |
| наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе |
| кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и < |
| ајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их |
| тички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су |
| ош више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, ма |
| али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо бил |
| така и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досад |
| нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде |
| ила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула |
| луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада |
| је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, ф |
| госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... знате.. |
| >музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га ма |
| и то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — |
| едва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, |
| је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да |
| у. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнел |
| а била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па |
| екла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам ка |
| трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако с |
| он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако крив |
| порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су |
| на древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и напла |
| ћ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме н |
| сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди |
| едовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с |
| ино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна пословица која вели: „Испод |
| г чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор н |
| век кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену награду!{S |
| на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} |
| су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — уме |
| људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не |
| рофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђав |
| већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим |
| — Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет |
| уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> < |
| ве расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; како м |
| а би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вра |
| } Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p |
| ио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, дои |
| како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу |
| ри, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што нис |
| p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку ст |
| <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас |
| томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не з |
| није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која пос |
| азећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких |
| а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко је |
| Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви |
| заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, |
| да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, г |
| вно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни |
| , да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећ |
| и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.< |
| еста него се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се м |
| /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p> |
| да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на пу |
| окрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Св |
| на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле |
| рисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шт |
| њала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола да |
| путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-С |
| Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примје |
| >— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о нека |
| осподин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан |
| ата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере и |
| окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек |
| ...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ |
| дном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти |
| пазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време в |
| ене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само з |
| младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја |
| искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па |
| јте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких љу |
| — Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта к |
| моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па |
| да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са |
| па, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — |
| <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, |
| ко читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор |
| м су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то |
| и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та о |
| } Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало је, |
| живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле |
| Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,. |
| ала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљен |
| и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпрат |
| > <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Персу!</p |
| ! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете |
| касто.{S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} |
| е то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и б |
| ље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а кос |
| и.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и је |
| ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви јо |
| рај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па |
| пет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а |
| оп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у ста |
| одати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а б |
| и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји |
| рећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} |
| ити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће |
| можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете |
| </p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да |
| pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће |
| х морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И |
| ртоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ укра |
| на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ерб |
| вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и |
| ољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па вол |
| {S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио! |
| > <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од на |
| ј прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та |
| ко је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, сл |
| и.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и |
| смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна |
| ако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по таба |
| вали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се |
| аку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.{S |
| и и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се рази |
| <hi>Њоме се враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пућ |
| а умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, р |
| {S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко |
| и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухв |
| а је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, з |
| e-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Е |
| сте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздух |
| , донео младенцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са торто |
| ео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља |
| д грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупиц |
| ребала.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман коли |
| мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесње |
| милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берб |
| Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је наву |
| оју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’т |
| то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита пут |
| омало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето |
| служио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часлова |
| латим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам |
| запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане |
| жно! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Таз ис унмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори |
| разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А |
| ича својим накарадним српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин |
| у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:lang |
| е свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два |
| ла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и |
| аба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута, за чи |
| се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба- |
| абриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена курисањ |
| „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села |
| а Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу сви |
| н човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори ме |
| сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати |
| друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она т |
| ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или за |
| ђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне позивати гос |
| е.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај |
| баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му |
| ија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — с |
| га с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</p> <p> |
| Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам |
| ш сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где сед |
| ријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је |
| "214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекн |
| му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb |
| ви се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> < |
| курисањем једнога старога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на јед |
| и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ |
| види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости ве |
| шној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} |
| Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, поштовани читаоци, кој |
| е да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мот |
| ла онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема |
| ђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радоз |
| ула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, п |
| е то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да |
| д гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспид |
| тудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је |
| ру, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S |
| па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је |
| о разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S |
| и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па ч |
| измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, к |
| огли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p |
| ани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвор |
| оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно |
| то мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се види да је био некад политиран |
| пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално пр |
| че љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисл |
| задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе. |
| нашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — |
| ком или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} |
| авате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му |
| а.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га бриж |
| па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S |
| тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти |
| рењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком |
| сирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се п |
| Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није |
| мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним |
| би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и п |
| бе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај з |
| но, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— |
| е дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа мате |
| се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви. |
| крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким |
| S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’ |
| томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чу |
| оже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девој |
| ије, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их т |
| дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја |
| том, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са |
| S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Ниј |
| су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, |
| а као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника |
| баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују |
| није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је |
| "> <hi>Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично |
| охвалније изражавао о садашњој младежи, управо <hi>Омладини</hi> која је предлагала да се свако |
| (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а |
| моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од нек |
| јана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само |
| p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је исти |
| нати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати |
| олили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га у |
| је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</ |
| но дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се |
| то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — вели п |
| </p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вече |
| ам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњ |
| вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са села као... као оно б |
| видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је |
| аучио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам |
| о јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали), који је |
| га кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим |
| о срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад б |
| мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају ј |
| ла у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо |
| захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ј |
| и.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, |
| сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о |
| х по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, |
| а сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, |
| Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два |
| те ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас таквом једном фушер-машамо |
| већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца |
| и, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не може |
| подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна |
| а жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Та |
| ђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — зап |
| љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори |
| у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па |
| ивео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну |
| > <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{ |
| ити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему из |
| гла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још там |
| о после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија цр |
| ло и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из д |
| л’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n="46" /> <div type |
| од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и |
| —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оно |
| ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и по |
| рце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му о |
| мерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попади |
| , то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам |
| ала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није би |
| радила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је |
| „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја с |
| воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, |
| азумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је с |
| м сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> |
| а прегледајући рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> <p> |
| } Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и |
| тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S |
| други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или ч |
| ’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немој |
| о, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, |
| са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са |
| купа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине |
| елу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их |
| е, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу |
| удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спир |
| к ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме д |
| у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, као как |
| барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му да |
| ког рада у вртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{ |
| е, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Н |
| , врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби по |
| ог безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Сев |
| лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија п |
| орио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна све |
| дно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да |
| ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} |
| — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’ |
| S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшествени |
| течају за парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} |
| а зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> < |
| дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је |
| иела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се ниј |
| у ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, |
| гђа натарошевице и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шт |
| ва, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме |
| о па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у |
| и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" /> |
| ква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накарадним ср |
| е — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд |
| месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негуј |
| о брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црк |
| ју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету |
| ити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткр |
| по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног |
| слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек б |
| је!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се |
| ешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити |
| јте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера б |
| памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фиш |
| долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшиј |
| pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђ |
| дан од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, п |
| је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Ју |
| а још једнако праскала због Меланијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, да није добар познавалац |
| ако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гро |
| а која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш ка |
| за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре |
| е, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник |
| исли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у |
| може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја каж |
| а продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Зау |
| е осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Бр |
| } Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље |
| рај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десе |
| један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и |
| И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па |
| име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа |
| ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, |
| пира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, |
| и приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догод |
| а га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега чо |
| иклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, о |
| уге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </quote> <milestone unit="subSection" / |
| лопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда |
| онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени |
| па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек онда |
| те ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек ост |
| и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те папри |
| е то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се |
| рих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар |
| цају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, |
| а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и мет |
| и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у р |
| } Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите |
| а као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као |
| чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћа |
| а од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне |
| ..{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <h |
| ли госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, |
| а-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на до |
| о уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И |
| /p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о. |
| е Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да |
| отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану који држаше о |
| еши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово ј |
| после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. |
| итав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узр |
| зумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и о |
| о благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде з |
| аљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе |
| астаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свира |
| ца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{S} П |
| , ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Ве |
| обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд |
| та, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па ј |
| а се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми |
| морно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — |
| устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> |
| би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Бож |
| е? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p |
| није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима |
| судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна чо |
| фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако |
| јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш |
| вај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рек |
| ама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и |
| се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари св |
| у кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, моли |
| уши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује не |
| лед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је |
| још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и |
| ојанствено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се |
| а, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жен |
| задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која |
| ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и |
| љу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу |
| и најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не устручавајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и |
| /p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, — попушта гост |
| асртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву |
| е завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и |
| нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту |
| брљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном |
| .{S} И она одмах поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у ми |
| телирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу чије се |
| врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му те |
| дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се |
| езобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува |
| ће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја св |
| бито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хауптреф |
| наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро |
| каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>коља</h |
| м</title> послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за т |
| .{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би |
| гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њи |
| е пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} |
| n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима к |
| ла самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је |
| очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој в |
| млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </quote> <p |
| мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило |
| ече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— |
| ероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Меланиј |
| неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слат |
| до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карло |
| Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табани |
| могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се д |
| свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред над |
| а кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку није мало смирио и оставио |
| , слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и том |
| упли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже г |
| раштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, |
| да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{ |
| ш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са |
| ="374" /> њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и пасијо |
| и, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упр |
| утра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметил |
| аш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како |
| 252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за по |
| а и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло о |
| ерса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не |
| баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо! |
| адгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ ме |
| {S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, у |
| е лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином |
| ам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да пред |
| , господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме г |
| е успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и |
| четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад р |
| аде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, |
| ме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а ни |
| и им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мо |
| етало и лупало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, т |
| у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ |
| обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како с |
| , земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" |
| ојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасира |
| змиримо!</hi></p> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би м |
| свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите ка |
| у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад |
| а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> б |
| да доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габр |
| ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не |
| мне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, ка |
| и се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="3 |
| i>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вел |
| немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер па |
| hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад |
| п-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спом |
| ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{ |
| сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видит |
| рча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја |
| ње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" |
| огледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау |
| ошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар |
| зајамне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим |
| , мама! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном мес |
| твори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb |
| е је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а ј |
| олики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум готес вилен</f |
| а</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ |
| тикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за |
| чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, ка |
| и, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је |
| е фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... |
| л’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта ви |
| е би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p> <pb n="346" /> |
| ороци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шт |
| та не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме |
| Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шт |
| ар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p> <pb n="346 |
| и пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — |
| ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остав |
| руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако вру |
| ојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не |
| и и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођ |
| p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> |
| . — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ има |
| м срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ј |
| егову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а пос |
| атише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а стар |
| уку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попусти |
| оброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јел |
| ји и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, |
| Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ј |
| је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газда |
| паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикив |
| о</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили |
| е и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке тргова |
| г кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њега уву |
| јзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слат |
| селенција формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје |
| рса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у |
| отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па с |
| ли час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге |
| е њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери |
| а ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једно |
| у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p |
| у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка |
| че.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељ |
| помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и с |
| p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца |
| су они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код |
| ати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер |
| и и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг |
| ме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од п |
| затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку |
| рао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским с |
| змишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако с |
| о читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је |
| то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уве |
| је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} А |
| ечима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> равно |
| и.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела |
| клавир купљен је после три четири такве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две поп |
| и зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид узело. |
| сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображ |
| нако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</h |
| а, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, д |
| ар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни |
| стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући с |
| живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме |
| тка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка. |
| бојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе; Шаца и |
| ко је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца так |
| од Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слу |
| срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошл |
| Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом |
| ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, п |
| а њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осет |
| мпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен пог |
| } А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара не |
| } Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на |
| Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на ча |
| , ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра |
| -Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... знате... не тр |
| !{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак |
| .{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити мо |
| девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била с |
| о тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се н |
| е Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ п |
| мање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се |
| еланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш |
| оту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало т |
| и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?! |
| >— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> |
| ну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама јо |
| се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi> |
| ите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, |
| S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих да |
| а поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле с |
| да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је |
| ; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} |
| е, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете мој |
| ла све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гости |
| а је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме ко |
| нај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти |
| вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула ка |
| ала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо с |
| ије ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запа |
| о сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, госпо |
| сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S |
| повски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те |
| помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на пам |
| ... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>м |
| никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пиј |
| е заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је свак |
| у, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па тр |
| е сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту |
| звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и предста |
| ного смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај ка |
| n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћи |
| супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! |
| дића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и д |
| била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевен |
| о није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његов |
| цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он да |
| аним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девој |
| к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} |
| да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима |
| ица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Сп |
| le> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на |
| а послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била је |
| била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај |
| о глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала |
| г.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, < |
| е и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало |
| ад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је |
| е —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора — |
| p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жен |
| а је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по се |
| ћ свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Сп |
| >— Та ништа, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова с |
| да најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да |
| певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, |
| S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туто |
| рквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је ув |
| равно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета |
| писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је треба |
| о изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, а |
| толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељевао у овом |
| Клањам се, госпођице!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопостављени. |
| а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је |
| >Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бије |
| а кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепеља |
| аш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — М |
| днако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S |
| ображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога уч |
| сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.< |
| преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви с |
| и; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула |
| ула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове и |
| љ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32" /> господина Тривуна који је одавно |
| то!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Б |
| су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хиру |
| ући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мисли |
| пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почи |
| барке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и известио их један |
| гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано је једно идили |
| ар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да |
| О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема |
| очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној бе |
| готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <pb n="80" /> <d |
| ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају |
| крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> |
| у и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А б |
| “ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о |
| и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајде |
| на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотв |
| драге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели |
| . Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одговори Јула и |
| ути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} До |
| шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чис |
| цију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините |
| а Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Је |
| ика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„шалај! |
| дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, п |
| грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабри |
| орало још трајати.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а н |
| ра изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп |
| ом Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а |
| ирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах |
| једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и ра |
| ог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиро |
| у и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцко |
| п-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа |
| ад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Пе |
| је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли |
| стидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из ком |
| помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241 |
| , љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прв |
| А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А од |
| Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што |
| после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n="163" |
| >— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— |
| слим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабо |
| е отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари |
| добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза |
| рау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, |
| у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита ф |
| ло на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту |
| ру и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сто је би |
| ла и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, в |
| } А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак н |
| све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу |
| p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200 |
| Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни |
| осно псетанце са плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозо |
| ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шак |
| а Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плака |
| е и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на руча |
| али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина св |
| речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој |
| ујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра им |
| су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су ве |
| е кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је |
| наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невес |
| Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да слу |
| , да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуд |
| да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можед |
| је то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није ни |
| ало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и наз |
| ојски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две пирами |
| рила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури |
| кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{ |
| а, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп |
| ао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, до |
| м и практичним орманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочи |
| о висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — |
| ослу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо гово |
| велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у |
| лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам |
| додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То н |
| есец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта |
| уге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И та |
| руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, |
| плиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем |
| ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наше свете православне |
| и и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авли |
| стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако на |
| о... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="23 |
| родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Ју |
| лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље |
| p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљада |
| м најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> по |
| на.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до |
| умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакив |
| а некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо које |
| н им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С ови |
| друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива |
| нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и б |
| ирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други |
| оје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi |
| ..</p> <p>.................</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече |
| рипитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</ |
| кинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечин |
| фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је |
| , а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју |
| је, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p |
| мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— |
| душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, з |
| па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало уми |
| царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо с |
| отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу н |
| то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она. |
| па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, в |
| о... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, |
| то су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у ово |
| /p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и |
| Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— |
| никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркад |
| ајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у |
| к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса се |
| вим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и |
| како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, |
| ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетил |
| унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, го |
| ад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо с |
| о стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се ста |
| ко тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему |
| би, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика ниј |
| олим, извол’те!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек с |
| њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њо |
| јне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, |
| дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а |
| сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! |
| ћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затво |
| је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ |
| се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} |
| ујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ј |
| ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред |
| бером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим |
| ише да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји к |
| домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из ус |
| ра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиро |
| ђа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако у |
| андор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока г |
| из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне |
| — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није |
| јно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} |
| есело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је преко сва |
| ни на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — к |
| ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, |
| е ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а |
| пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми |
| а; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису! |
| — Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп |
| Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени |
| и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје а |
| родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога д |
| вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, т |
| едва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно. |
| “</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела д |
| , па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само госп |
| само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> |
| ла све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља |
| ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотаро |
| и боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је ј |
| сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Пе |
| арокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће чита |
| комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час |
| а дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати.{S |
| арала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни |
| ме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јест |
| смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па |
| и, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</ |
| олим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него у |
| тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, у |
| удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику |
| о да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми верова |
| рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни |
| е слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој |
| е цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> |
| у је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p> |
| за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у |
| о овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{ |
| ан разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати. |
| p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} |
| а се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим |
| каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи |
| у и не <pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро п |
| г вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! |
| <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти ме |
| убе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гл |
| смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад |
| ека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабр |
| чи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, деб |
| има својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је д |
| а свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> |
| уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима с |
| ај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе |
| осито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, ве |
| погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за |
| као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши |
| разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тог |
| ели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама |
| један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све |
| а Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горе |
| јим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, к |
| о нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори |
| к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старежа, Мел |
| им пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само редуше оста |
| матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Пе |
| у и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу св |
| и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да |
| p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад |
| не суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </div> <pb n="157" /> <div type="chapter" |
| је!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за т |
| г, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господина супостата, сви |
| е на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изг |
| т, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка при |
| шта друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки к |
| укавства, разумео.</p> <p>Остављам сада фантазији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то |
| у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа — |
| ог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело |
| а као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — |
| то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће |
| .</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.< |
| тварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни |
| рману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била опти |
| на!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о уби |
| {S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xml:lang="de-Cyrl">алте -фрајнд |
| е за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тим |
| .{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чист |
| прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек ме |
| ако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; са |
| драво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — приповед |
| се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобро |
| едан фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, нем |
| о, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> |
| ти; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још какав, |
| p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је јед |
| реба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— |
| hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здра |
| кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— < |
| Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да |
| осле дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим с |
| зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана н |
| ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l> <l>„ |
| изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин |
| се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л |
| е је село заједно са сељацима променило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни крат |
| мацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару је |
| шкадруном, — за неким тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита |
| на оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па д |
| и узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш т |
| ка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спир |
| ст, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} |
| нији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само пожел |
| је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво |
| рпски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само неме |
| да и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла |
| да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецким арија |
| ека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац |
| да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвек |
| така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа |
| више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као |
| рзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из |
| ли фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстор |
| тан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасви |
| астов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико |
| чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грож |
| ређали,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу о |
| дозове свога секретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви |
| што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да |
| а к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само р |
| ара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, |
| о би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А ко |
| ју по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или по |
| тари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија вели |
| е-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, |
| пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирта |
| ар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласн |
| тар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и |
| да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш |
| аче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Јо |
| ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ |
| ’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на ш |
| нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и о |
| најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала |
| тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај кру |
| Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући з |
| Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ |
| ира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било к |
| м на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао. |
| а Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцк |
| ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира ј |
| а су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и њ |
| што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљиц |
| ца, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за з |
| коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} |
| жим и купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог |
| , да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, з |
| њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантиј |
| јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор |
| јвише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла- |
| ње, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} |
| м вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не |
| Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и тво |
| та поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Арк |
| !...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> |
| испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезе |
| још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} |
| И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="329" /> после дужег тражења по огромним |
| лу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особи |
| ску крајцару, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта са |
| .{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и ни |
| ="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стис |
| ина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш |
| его сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, |
| и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да |
| амо плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а још више изм |
| ош имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек |
| увши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамен |
| ти људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} |
| тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем |
| Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира |
| ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом |
| .{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{ |
| ити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека ка |
| ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било |
| то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај |
| Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И са |
| тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о |
| реко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије сар |
| 19" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акт |
| тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У |
| р је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спир |
| >— Свакојако, свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пе |
| но заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p> |
| а ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ер |
| понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му |
| собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</ |
| и к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390" /> < |
| , ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице |
| <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и |
| -Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, |
| га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И |
| мена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и про |
| мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о |
| атно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад п |
| скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости |
| без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја а н |
| у је опарала са једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје ко |
| и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не тр |
| о <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а |
| /> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас. |
| ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да бри |
| поче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали н |
| и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а |
| нија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу и по годи |
| S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позитурама, изразима, разном оделу |
| вци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сид |
| м клирику Петру Петровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Свак |
| ио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, |
| м друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и т |
| сту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасо |
| ећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — |
| о је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се |
| донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше је |
| — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна |
| вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назе |
| .{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам |
| смена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити |
| ти ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Х |
| га ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— |
| је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</ |
| — Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— |
| и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећа |
| и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, |
| све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у про |
| а гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна |
| о, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, ни |
| него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерски |
| кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протол |
| чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на по |
| ез икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и стави |
| ра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила оре |
| тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{ |
| аре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна |
| p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљуби |
| изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спи |
| Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих |
| Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— |
| само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла М |
| и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и са |
| похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они |
| аспитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојк |
| се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори коч |
| ла и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о ко |
| ар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у |
| аже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену п |
| вену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жу |
| леда к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намеш |
| Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу која с |
| ликих красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, н |
| есрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица уп |
| <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је |
| очељали!...</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад по |
| ang="de-Cyrl">кис ти ханд</foreign>!{S} Фрајлице,... господин-Перо... службеница! — вели фрау Г |
| то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само |
| клем „<foreign xml:lang="de-Cyrl">алте -фрајндшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вреди штаг |
| ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не гово |
| како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не |
| се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображена |
| и и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, |
| ост мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући |
| ала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (тр |
| ала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом г |
| у:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћујете!...{ |
| прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато је јед |
| га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из аренд |
| а прекинуто приповедање. <pb n="370" /> Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп |
| ...{S} Потукли се!</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим |
| викну запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Цвечкенмајер!!</p> <pb n="391" /> <p>— На, Кристи- |
| ови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је в |
| ослао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је и |
| се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да |
| свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом |
| Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног |
| мо гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје накре |
| ц бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По вазда |
| истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече |
| и ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p> |
| створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан доша |
| испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је т |
| кад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостива, |
| от, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало |
| о к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да |
| као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој |
| , и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и |
| дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јо |
| што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом по |
| Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— М |
| /p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадил |
| , па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобровољена и задовољна што примајући ук |
| овима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији нала |
| а изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других к |
| речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јауз |
| тога, после ових података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је |
| чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, али је сује |
| јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ |
| S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, |
| јући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огл |
| једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвеч |
| о пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била |
| ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помисли |
| еса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, до |
| !</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.< |
| се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> врати |
| воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи раз |
| p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау-Цвечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да в |
| g="de-Cyrl">мајн грус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на |
| де и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у |
| о знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као ба |
| х у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за |
| су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, |
| сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раздрага |
| постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавај |
| хвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак пе |
| оже то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да |
| " /> <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђ |
| ... господин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; в |
| > <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве с |
| закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} В |
| т! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{ |
| тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— |
| није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућов |
| адуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела т |
| <p>— Јесус-Марија! — викну запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Цвечкенмајер!!</p> <pb n="391" |
| нцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала |
| Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њен |
| не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, |
| едока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — викну з |
| о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и |
| услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге |
| унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалт |
| ој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен |
| сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати |
| човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; дигли с |
| /p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо |
| у зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путн |
| а накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запит |
| кселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао ц |
| с! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, |
| холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а ма |
| <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми ле |
| еша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцн |
| аше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, по |
| ких инструмената познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознат |
| >“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем |
| немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујн |
| и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, на |
| зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерско |
| Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с т |
| о дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се |
| алупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је |
| била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко јед |
| једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је м |
| жу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у уш |
| то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; сн |
| и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и |
| и, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} |
| пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура |
| е из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... |
| подину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, |
| л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то во |
| дам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, д |
| опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... д |
| бриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О |
| ад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сет |
| ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фу |
| .{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са брија |
| ла, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду к |
| о онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то |
| опастила и унесрећила сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед |
| те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, |
| ся зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е |
| носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођа |
| ао цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ |
| ыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p |
| Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог |
| е не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди |
| о то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Н |
| си као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само наш |
| врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупир |
| Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: |
| нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро |
| , жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у |
| оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p |
| к и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у |
| ина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, |
| више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — |
| поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Е |
| ѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку |
| е; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела гла |
| !</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај д |
| било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збо |
| ећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали |
| аз је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: ост |
| ђе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро див |
| ено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у дру |
| не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себ |
| hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ |
| о!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом |
| закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и |
| је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави |
| као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро дивани |
| , жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој |
| може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. |
| .“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S |
| јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџак |
| . виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само |
| чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра |
| заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њи |
| увај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, ж |
| и у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је к |
| Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} |
| викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, |
| штар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита ј |
| имети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече |
| је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — |
| А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то з |
| де онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за р |
| тим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задим |
| му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брж |
| i>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</ |
| оје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су о |
| г фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га |
| али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl |
| следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало р |
| мплара имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу |
| ра десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Си |
| , гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком капижону кака |
| анија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек но |
| са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време |
| — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о н |
| на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у ње |
| нцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из |
| ик.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде бр |
| и?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, |
| се! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Кис ти ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзит |
| ива. <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти ханд</foreign>!{S} Фрајлице,... господин-Перо... службе |
| дан; <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти хант</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пард |
| још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага |
| м једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. — П |
| о потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило но |
| ло у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшп |
| ма глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тр |
| и све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у |
| одар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп Спира.</ |
| а говорила: „О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад б |
| „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спир |
| т!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико ј |
| р ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриел |
| шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Мор |
| то рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер т |
| p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Прода |
| Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу |
| арохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S |
| е Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху |
| једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да |
| е и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и пе |
| дној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, |
| то.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове, од који |
| то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба трот |
| понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Све |
| поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и |
| куцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вел |
| како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} |
| љ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио гу |
| види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечке |
| воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих |
| омужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количином млека, тако невероватном |
| разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, док се није поп-С |
| и гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — теор |
| ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење |
| Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— |
| о треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливал |
| И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват |
| је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да |
| човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела кабанич |
| ажи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{ |
| е дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад ј |
| азговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра го |
| е, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само а |
| би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који с |
| .. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно ш |
| персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{ |
| рагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир |
| есте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — |
| ко матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића св |
| лике крофне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А |
| пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само |
| осподин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе |
| о с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас би |
| Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi |
| ка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како с |
| сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана |
| — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче |
| ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врт |
| укују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи |
| и и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки |
| исам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам |
| ржи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова |
| идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем так |
| овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нић |
| ла Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него да |
| ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи д |
| сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о шт |
| ћоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми по |
| на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — |
| р толике крофне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> |
| да суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не |
| д ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке |
| , ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобе |
| силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина |
| кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал |
| па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што к |
| ! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се с |
| разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за |
| дела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да с |
| Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није |
| ва господин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе |
| риличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојник |
| у за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћ |
| ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам ва |
| свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног б |
| .{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда |
| — одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, |
| тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, ка |
| пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} |
| ине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића |
| p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бај |
| ти, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Н |
| зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут поглед |
| воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, |
| >моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све |
| ног беамтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</h |
| о није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти г |
| ју на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи пре |
| м знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја |
| своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па |
| одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да |
| окаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Так |
| е и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне |
| а познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду. |
| тиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад с |
| ла!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти пом |
| <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, |
| нуару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S |
| S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— |
| обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је |
| кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми мо |
| нкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолиј |
| кад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу |
| тељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима с |
| у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и |
| у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старежа, Меланија извађа свој |
| астала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да п |
| ас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилаг |
| стол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио п |
| е надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће би |
| њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} |
| у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Сп |
| бинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш д |
| е то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title>Риналда Риналдинија</title> интересантног р |
| } А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и не |
| драге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S |
| е још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га не |
| видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi>Зборник?</hi></p> <p>— Ниј |
| шењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овд |
| , тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — з |
| гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по |
| аре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} П |
| и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> |
| етко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних да |
| он а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулира |
| лази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељава |
| едном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно |
| ове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пи |
| о Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, је |
| же гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо |
| мисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружил |
| p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије |
| а гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</ |
| н је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула |
| лу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нот |
| а заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини да |
| ека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест н |
| егову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је чове |
| да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу т |
| ор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак |
| али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још |
| ти...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си п |
| , и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом |
| све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој |
| задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се |
| е сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, |
| тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и |
| <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чуј |
| се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Ни |
| а гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама |
| неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi |
| а је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и оговарање свега и св |
| у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженст |
| дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов |
| — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу |
| ев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> |
| ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да м |
| ало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска марам |
| Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда к |
| Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно |
| срдачно као некад, него онако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и з |
| Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо |
| т се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до ме |
| ост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мал |
| Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није |
| Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице. |
| з икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале |
| врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпр |
| ма пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна |
| садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене |
| павање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често |
| тири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и |
| ега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, п |
| ар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар |
| не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа |
| удима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула |
| Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, дец |
| виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.</p> <milestone unit="s |
| време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио с |
| је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.</p> <milestone uni |
| л’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то |
| а кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на см |
| n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изг |
| ој кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да при |
| и места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа кру |
| -Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре си |
| одбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило |
| је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем |
| мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти г |
| ћи ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па заред |
| Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен? |
| <p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у ј |
| ило кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Доне |
| ика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина |
| чита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, пла |
| уби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’т |
| комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези удавачи та |
| ле око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше |
| о сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би ј |
| >мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенција намр |
| је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све виш |
| овор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту |
| > једног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти н |
| д понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се |
| дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега |
| аљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди |
| че Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула |
| добровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп |
| азим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет |
| нке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до |
| се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по ку |
| арапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову |
| нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срд |
| чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека |
| е маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у по |
| „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто прип |
| и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треб |
| Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају з |
| путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb n="414" /> <p>— Т |
| е, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ |
| у, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, а |
| аже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му н |
| те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровоље |
| или.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвра |
| потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде |
| к запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорн |
| валера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћ |
| >— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би бил |
| ’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта |
| авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока по |
| ...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни њ |
| Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још н |
| а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко ј |
| да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S |
| — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189 |
| а вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем |
| ге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, |
| ати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже |
| ам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{ |
| сам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па |
| Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слу |
| наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од |
| , а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, |
| да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одоброво |
| уче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; |
| руге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они |
| анија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а |
| } Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме |
| > <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијан |
| у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви ме |
| зи за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник. |
| еланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, с |
| е као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као |
| кад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} |
| неприкосновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варја |
| .</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и |
| , мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S |
| во — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} |
| па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p> |
| дњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— |
| не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не |
| .{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако.. |
| г’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онд |
| есму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за в |
| опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба |
| јну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да |
| b n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој |
| гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ он само ћути, заж |
| о у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час |
| би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзи |
| останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам |
| — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га раст |
| си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело маз |
| ћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} |
| свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</ |
| ет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлиб |
| а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> |
| вако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више |
| мем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да |
| ла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — |
| ити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, д |
| а каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у о |
| оп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридо |
| накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити в |
| антликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажет |
| </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, |
| ... накупиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти |
| ад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штог |
| орио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све |
| и би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки ма |
| м?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам |
| ији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} |
| о каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред оне око себе |
| ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да ш |
| <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку д |
| пет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула |
| игују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} |
| му већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} |
| п Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те |
| ненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа |
| ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, |
| је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, |
| >— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећем |
| је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} |
| о; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се |
| то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о вел |
| у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим домаћима, и док их онај пети и |
| како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!“</p> < |
| акој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако |
| рича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли |
| у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености <pb n="332" /> и помирљивости по |
| и се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о н |
| не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па |
| Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да |
| ником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијс |
| своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу |
| и се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај |
| е, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако ј |
| да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од |
| жа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и са |
| га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости |
| а, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо |
| >— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, ј |
| — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, |
| а Риналдинија</title>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Си |
| один-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{ |
| </p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем |
| > <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто го |
| то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, али ј |
| ење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се |
| већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их з |
| ушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако |
| S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мис |
| кну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кроз д |
| иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су |
| колико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше ми |
| га старога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање |
| та и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима< |
| пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како |
| Стидела се свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од |
| и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила |
| , огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек за |
| ушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ |
| у у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим |
| и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута зб |
| руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш мн |
| брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је |
| господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле к |
| ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак |
| сне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће б |
| ти само <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и |
| је написао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Вер |
| га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} Т |
| н Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољубили |
| покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио |
| и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину |
| аставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју |
| га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне |
| тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) |
| ред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, |
| .{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није бил |
| Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту |
| исам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! |
| небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а ку |
| ева, <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, |
| ај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— |
| Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар |
| а, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се |
| наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико |
| добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?< |
| јрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.< |
| како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ |
| за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p |
| вака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?< |
| Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: |
| и и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чисто |
| зредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а к |
| у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар десет |
| > </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а |
| ма све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „мар |
| какав апотекарски помоћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се н |
| другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке н |
| ачупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је |
| и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једно |
| ког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на |
| Кера</hi>, забавља својим стародревним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни |
| ма га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора пао |
| и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’ |
| т, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантериски па чак и један (невероватно у Ба |
| ске Рајића, <title>Макровиотика</title> Хуфеландова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја |
| њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрит |
| кви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb |
| ! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, не |
| .</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој |
| } И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она |
| удира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије.</p> <pb n="371" /> <p>— Голим гр |
| хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су |
| ђе права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу о |
| о.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер |
| да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S |
| је пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад |
| ="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!< |
| но веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вин |
| к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па с |
| васца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драгановић, <pb n= |
| вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кер |
| , па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће |
| е би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, ш |
| зекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женск |
| д како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће |
| а пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а пе |
| аног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и |
| ли, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрав |
| } Један приповеда: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; |
| етнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћ |
| иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног |
| — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво |
| и му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S |
| е, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му ус |
| ладић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским румени |
| на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилуј |
| ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица уп |
| .{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је д |
| <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господ |
| авог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је пева |
| >— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гле |
| Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене бо |
| и! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да н |
| нове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне м |
| ним шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремови |
| S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешац |
| прекиде га Меланија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, госпођице.</p |
| да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше о |
| /l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле |
| <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садипл |
| вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања |
| де и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{ |
| ска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! |
| башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како |
| Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто |
| села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из б |
| знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — рече Ме |
| едно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девој |
| а са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на вр |
| према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Мел |
| па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} |
| и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта ј |
| у запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Цвечкенмајер!!</p> <pb n="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, |
| о пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се т |
| ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у |
| ла, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) |
| Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам и тре |
| ком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну |
| падне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S |
| д Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три сто |
| д’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког |
| овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена |
| као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила. |
| а, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла та |
| b n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау-Цвечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас за |
| ле и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, |
| бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог |
| .{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па |
| е, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шесто |
| ава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишл |
| е фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цве |
| догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже |
| борави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За |
| е управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вел |
| свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — викну запроп |
| е ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једна |
| дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисни |
| ељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за ш |
| Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле о |
| p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисл |
| е, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Си |
| А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке |
| !</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног млад |
| и се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; између ос |
| чања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а св |
| велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати |
| о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико је ј |
| сан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој припове |
| плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих ст |
| у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овак |
| е.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем |
| дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је |
| до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извиј |
| етац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај м |
| к, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама |
| у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела род |
| мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покат |
| зе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело |
| -Cyrl">Таз ис унмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кип |
| „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотер |
| осице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о јутрошње |
| догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедал |
| учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крст |
| како да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он с |
| ељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка са |
| полако... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро |
| и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера п |
| ше чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба |
| онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ |
| лажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње препис |
| их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само она |
| речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу. |
| ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта |
| из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек |
| зрења према поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му |
| у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по |
| нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она |
| и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Ј |
| д њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од тога. |
| ено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са |
| пи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване |
| се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p> <p>— <fo |
| зели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју м |
| написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У ту |
| а Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Д |
| (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало п |
| часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким |
| {S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} |
| у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика |
| нског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држ |
| ан сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера |
| удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уп |
| p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта ве |
| шлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из |
| Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћ |
| ађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— |
| ра и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погод |
| , како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да |
| „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха н |
| неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се |
| гла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и |
| а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним по |
| {S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несре |
| сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од |
| днима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па та |
| између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — |
| у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А как |
| пом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки сол |
| е знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, |
| сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешпера |
| у, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред |
| чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Мелан |
| ши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је не |
| младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће |
| ењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} |
| је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скамени |
| икана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је |
| е, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића |
| да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га с |
| иш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада |
| рај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Зна |
| ели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Ш |
| , него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} |
| е Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни к |
| лујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у г |
| смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Ш |
| , ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, |
| и и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа имађаху доста |
| — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас! |
| иси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је |
| на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Ексел |
| ам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се издале |
| седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегл |
| а би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па б |
| По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се |
| поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожуте |
| <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам ка |
| же на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер |
| дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад ниса |
| а ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта |
| ... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда |
| перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; како му се доп |
| ите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевиц |
| еби не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ |
| е баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте |
| } Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.</p> <p>— К |
| и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и |
| ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и |
| аше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, у |
| и пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава |
| јући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа |
| а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али |
| ко врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а брко |
| уше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и |
| и, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пи |
| њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухват |
| фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb |
| латка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапу |
| и појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти |
| га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p |
| а је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — |
| ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и |
| , а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да д |
| аиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је б |
| уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И т |
| јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и |
| — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> |
| тних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла |
| чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербер |
| баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома |
| задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> < |
| а рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад |
| што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одгов |
| тељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужен |
| а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{ |
| изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве морм |
| } Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца |
| младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђув |
| за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} М |
| скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и |
| и су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацов |
| ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотера |
| <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на |
| аком правом сину наше свете православне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наш |
| <hi>унијатске књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопственост</hi>, о |
| поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужв |
| за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркв |
| мски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (је |
| ј кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас |
| јла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> Пролазе једни |
| еља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својо |
| мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озби |
| порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то засл |
| пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па св |
| } Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ства |
| а себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> Пролазе једни мимо других, |
| дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Арка |
| } Показивао му неке празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне ма |
| Часловцем</title> послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S |
| ече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње ку |
| ’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава г |
| изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако |
| а, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Петровић св |
| им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама |
| литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизми |
| ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; |
| дика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је |
| ало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и за |
| дин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p>— Господ |
| ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно р |
| pb n="216" /> господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а о |
| n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, |
| дави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А јед |
| ницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким с |
| извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло |
| ра, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се са |
| тен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, зн |
| ак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети |
| један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак |
| рви тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: |
| о рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеш |
| чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само |
| па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек |
| !</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га |
| ијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогодишњој летини и |
| а.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгл |
| посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — ова |
| купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда вид |
| } Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> |
| ри га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цр |
| еких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рад |
| гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни један |
| жем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звона |
| и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} А |
| укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме |
| Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спир |
| о у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још т |
| даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разг |
| о к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пје |
| опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звони |
| пио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим ка |
| ’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељо |
| на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стр |
| ају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на ди |
| ас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца мужеског пола |
| сило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и с |
| S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им |
| шењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само |
| тара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује |
| ијатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све пог |
| рамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се |
| и од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где |
| тараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — |
| се достојанствено поштапајући кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени |
| трајати.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их ба |
| ло, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ. |
| „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике г |
| <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а |
| и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су иш |
| ога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву |
| то довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спа |
| оји се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје сил |
| Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало п |
| па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — |
| бацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас п |
| г баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога |
| веће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она пра |
| Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније |
| ивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или пар |
| о разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и |
| </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуг |
| ме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч |
| а.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилеп |
| та! — рече Меланија и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе |
| аред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом сап |
| не!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три |
| сти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је |
| он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајућ |
| ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је заврш |
| а није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, он |
| ација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; не |
| у је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређ |
| н напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други је |
| м се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића |
| !{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забад |
| о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да п |
| е шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{ |
| ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не мари |
| то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од |
| моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала |
| е даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез |
| ј спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" /> <div type="chapter" |
| душманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак |
| ко у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбур |
| То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село о |
| subSection" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му л |
| као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шаре |
| му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је ова |
| ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и |
| ројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— |
| кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор |
| стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћ |
| добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив ва |
| љу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза п |
| и па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — вик |
| вецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало ч |
| Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на |
| и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к |
| комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у |
| видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{ |
| у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и пит |
| ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из т |
| ажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску со |
| чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са с |
| лагодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну |
| pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису је |
| је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешт |
| ила је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у |
| ло овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај |
| , мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> |
| је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштил |
| него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је сам |
| ерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише места свршеном клир |
| иво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте пл |
| а крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе п |
| ико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после ки |
| кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi |
| о главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чи |
| свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, |
| млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета к |
| ир уланерски, хусарски, инфантериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр |
| и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ер |
| би дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родит |
| "78" /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} К |
| рхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхал |
| у је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је би |
| он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то |
| его се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру пре |
| е од једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <h |
| какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <milestone unit="su |
| <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, |
| лужби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{S} И где год је после било |
| тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш |
| напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} |
| о згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, |
| х изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, к |
| ело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна в |
| а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намаза |
| о преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да представе |
| је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој |
| сматрају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села |
| да и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту рук |
| дина у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, је |
| Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх г |
| ју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се |
| о приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „еробер |
| ђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није мо |
| а Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне реч |
| само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} |
| худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није |
| колико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако с |
| је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола д |
| а сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што к |
| е гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајд |
| саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Аркади |
| а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све |
| певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’ |
| о несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо |
| ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј |
| и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано |
| подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} |
| рају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп С |
| нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да |
| рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме |
| њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и м |
| ива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло зг |
| седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у ко |
| {S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак |
| ј и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену |
| а, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, д |
| воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> |
| остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, нахерена на једну страну — беше |
| н-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> |
| Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! <hi>Изгорећеш |
| пита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био |
| главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу |
| бе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне попов |
| о јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој |
| поведа и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим времен |
| је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ а |
| бом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње |
| се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запит |
| Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који |
| шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и |
| после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> < |
| је беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quote> |
| воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога <hi>мило |
| te> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>З |
| запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизме |
| завршује се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Дав |
| им гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну г |
| {S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно пр |
| нство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, |
| ас има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па |
| “...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда |
| ју па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских вра |
| јој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад |
| енце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на послет |
| а фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на |
| азе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па позд |
| а да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Сов |
| даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочиј |
| оњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће |
| веће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним колим |
| ’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ вид |
| се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа трес |
| е шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; пр |
| оспоја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се с |
| Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је би |
| али сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па п |
| е приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Мо |
| ет погледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, го |
| ора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габр |
| то су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно |
| даји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с к |
| n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па ба |
| е него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чи |
| се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и извол |
| -Anne</foreign>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта |
| ша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па н |
| е живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једна |
| а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{ |
| ; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</ |
| час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полет |
| и ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Шва |
| ину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главно |
| цкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а з |
| читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час гре |
| воју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и ша |
| у Перу који се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо, |
| за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узе |
| чивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог |
| ада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, |
| вила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће |
| о, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао в |
| } Фрау Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, |
| се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад |
| н попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или к |
| оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се сам |
| баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да в |
| „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то |
| оклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, |
| покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимај |
| дају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> |
| с, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јави |
| — Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздрави |
| а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама |
| штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан |
| ача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и ки |
| е књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио |
| ијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> |
| Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него други неки, т |
| } Није Пентикостар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од они |
| већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави |
| оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...</p> <p>— Па... овај... а зар то ниј |
| ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} А |
| америо ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> послужио, каже: то су црквене утвари, |
| ем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са |
| лата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то сам |
| на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да тр |
| ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп- |
| днети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те |
| знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам |
| али, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> |
| .{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то |
| .{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити к |
| ан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да |
| — Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до са |
| вор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, приповедале су |
| м и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро |
| ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје |
| поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас д |
| у већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за си |
| таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси |
| жем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар уве |
| !{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p> |
| вога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсу |
| адом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим реч |
| руге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији није никад потребно било да |
| есно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путе |
| оспођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као |
| јничког живота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; била ј |
| и да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће врем |
| једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" |
| м чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уве |
| м цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, |
| ила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет година доно |
| {S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навал |
| ће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а п |
| га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом др |
| атрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине |
| „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и |
| шли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете |
| } И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје св |
| малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као зми |
| — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад ство |
| време разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, док се није |
| у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена по |
| воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чит |
| како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да |
| е пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали су се о сво |
| , па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Ј |
| оме, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад |
| на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — д |
| е ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад |
| — Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — б |
| е да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на по |
| ар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама |
| или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десе |
| мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само |
| ник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> |
| но лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, |
| ива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљ |
| стук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу |
| како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно |
| ани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћи |
| S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам |
| пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p> <p>— <foreign |
| и да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и |
| са брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о |
| ише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — |
| атрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према |
| која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и с |
| чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к |
| пију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, |
| мо крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, |
| не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико |
| ом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе |
| е готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодил |
| дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно бога |
| срећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од па |
| ила и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, п |
| -Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би |
| ику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду |
| чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим |
| пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и да |
| p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њега; и |
| но?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" /> <div type="chapter" xml |
| ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног |
| > <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> < |
| ћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у |
| он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба |
| дајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца докт |
| узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја |
| !{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S |
| <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и |
| ’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испре |
| па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, б |
| ица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господ |
| , шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за |
| S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене |
| и овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па к |
| на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам? |
| ару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чек |
| , а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа, <foreign xml:lang="de-Cyrl"> |
| нин, него луциферов, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали |
| и по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} |
| те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти — |
| м’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} |
| ебогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп |
| сида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi> |
| <p>— Господине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог |
| рквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мал |
| есавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који |
| што и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира с |
| } За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као св |
| ије много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па |
| крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та не |
| то га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти од |
| p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи |
| а је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се л |
| е сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер |
| ла, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кр |
| ам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>в |
| плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („ |
| ам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира по |
| још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — пр |
| аш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и по |
| јем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и |
| кај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш.. |
| ватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божиј |
| а зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још т |
| кор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошл |
| клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — |
| јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> |
| жену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш |
| а <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, ч |
| оје ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућ |
| .“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса ка |
| о, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз д |
| едеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љубим р |
| ра и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <pb n="80" /> <div type="chapter" xml |
| кве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим |
| баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у остал |
| бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба чита |
| да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће |
| и једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док |
| ом.</p> <p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало р |
| } Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Пи |
| Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— |
| > чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно јо |
| /p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Ш |
| — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запит |
| чно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, позд |
| и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па г |
| а га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира ок |
| ћак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану т |
| пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер |
| їю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, |
| сео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном |
| , ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у |
| је се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— |
| ак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове ст |
| н вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни |
| на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин заборавне |
| ата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рек |
| рим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету |
| та ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у куј |
| злазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити |
| и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Пер |
| коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Зна |
| анија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њен |
| не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Пе |
| о кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим пр |
| !{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски друго |
| ва, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и |
| етрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе |
| о спремање опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> |
| гим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше |
| ићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици ракију и |
| А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олу |
| >Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разговор н |
| лаву у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, не |
| у која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја |
| иди ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Т |
| чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују а |
| ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогодишњо |
| е се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темиш |
| и вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац запле |
| а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Ти |
| а славно користио гостопримством у кући ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а |
| ђите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зов |
| ј је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан п |
| о му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други |
| </p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њ |
| и!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би |
| један и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... |
| тета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим |
| је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p |
| ећ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Т |
| ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у кол |
| тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида |
| ерина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— |
| а дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао |
| кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћ |
| орме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} |
| до лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не |
| тер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг |
| д пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни долазити! |
| ла, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим г |
| газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-попо.. |
| шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад нећ |
| едељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами ви |
| у и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, |
| од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, |
| тала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и |
| а и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о |
| и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част ва |
| упруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје в |
| драви и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, показујући му нову |
| ече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ |
| ану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Нуде |
| ква предисловија!</p> <p>— Та... знате, чесњејши господин’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вр |
| вор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули |
| е здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и |
| ећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира |
| о, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. |
| } Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примј |
| Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ |
| ш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет |
| а, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова |
| та на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — |
| зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} |
| кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се |
| , боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислит |
| показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те с |
| ном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> |
| да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку из такове кућ |
| е, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођ |
| у чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> |
| — А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, |
| ш код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет н |
| што је била природна последица Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је |
| исуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да |
| је уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању по |
| мазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни из |
| као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилука кад изађ |
| ерса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса н |
| се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је |
| враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи мил |
| памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Т |
| она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уш |
| бих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Пер |
| е није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућам |
| је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је п |
| м стародревним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни пре |
| ла многе ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако |
| </p> <p>После овога састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} Колико је само пута п |
| варање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} |
| пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по по |
| сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно с |
| рману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за пок |
| јатаја мученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхо |
| жасним немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p |
| сто и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> <pb |
| аве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које |
| е, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и треба |
| ајсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њ |
| и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попуст |
| <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да |
| аест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један са |
| После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад |
| ка.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села потера он своје коње поред фра |
| паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око |
| око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све д |
| pter" xml:id="SRP18941_C4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Т |
| а ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као сва |
| id="SRP18941_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана свеопшта радост |
| олу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао кат |
| а то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком вид |
| неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег |
| е седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше |
| зрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, |
| рема њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на нек |
| т зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вешт |
| е полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у пет |
| вршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S |
| ли сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— |
| осподин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, |
| ко сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овак |
| етар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се поче |
| сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку берберс |
| ије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао |
| ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од друг |
| } Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ |
| учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title>Макровиотика</title |
| ас споменути клавир купљен је после три четири такве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су би |
| а велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом |
| ко и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио |
| араме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин |
| Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу иком |
| шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" / |
| чио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} Све што |
| ter" xml:id="SRP18941_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Га |
| ва Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће |
| Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребр |
| дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бо |
| — Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и |
| ји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — |
| њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд |
| е тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к |
| 62" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, |
| Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљ |
| трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп зав |
| а изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на друг |
| то не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>П |
| и ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза |
| ђу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи п |
| ле на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о |
| сма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>т |
| {S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао све и додао |
| а је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било. |
| о напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо им |
| нерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на |
| {S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с п |
| а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради к |
| е уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан |
| дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је и |
| попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопш |
| у</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истр |
| себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у |
| адне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а |
| ле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењ |
| удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега |
| из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао мн |
| истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сва |
| сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана |
| бра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{ |
| ош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још некол |
| креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди нек |
| илом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љу |
| ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{ |
| пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од по |
| ка диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превл |
| ате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога |
| ак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше |
| што да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кол |
| а се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоћ |
| бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши дево |
| главе и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме |
| иша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ |
| е њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе до |
| кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е |
| фли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди п |
| чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињс |
| тучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак |
| жи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала ва |
| љан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p> </div> <pb |
| ајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само |
| ш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам |
| сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недељ |
| је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-С |
| е!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартон |
| и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме н |
| евна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па |
| нио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штр |
| тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести и |
| о!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, ш |
| егују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња |
| ћане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника ч |
| сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или |
| мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана |
| ло, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се д |
| у шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејти |
| а.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, ш |
| х раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По |
| родом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, ис |
| орти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у |
| а.{S} На ногама лаковане <pb n="381" /> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир с |
| обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби с |
| рају се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb |
| сли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за |
| епше мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на о |
| ар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином ба |
| ом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} |
| > <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што |
| тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чи |
| ну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири до |
| раба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> |
| о углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не мо |
| места свршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у албуму прем |
| ј је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у с |
| > <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито |
| пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма к |
| у да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади |
| а два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио ову припо |
| кају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добр |
| рка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а |
| дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, ча |
| у осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још |
| и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајстор |
| и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он иск |
| на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, п |
| остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао п |
| </p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са |
| ио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да н |
| {S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира |
| ы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпан |
| ?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја д |
| и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и п |
| !{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни |
| ран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, ост |
| откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су сврши |
| ницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближ |
| изнати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност |
| ни казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливањ |
| играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, |
| и сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, п |
| смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помисл |
| Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило б |
| , — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — |
| су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и тури |
| ен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту |
| позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затво |
| е познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{ |
| ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он са |
| ј лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи ваш |
| ивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад о |
| се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и в |
| ..</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="21 |
| била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одах |
| носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их мећ |
| присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, |
| ог газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да ј |
| и око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, |
| два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се з |
| оде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! |
| кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав |
| ного више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, |
| е Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> |
| н је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>ст |
| ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у цр |
| тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога |
| ислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нем |
| јку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по |
| ..</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми |
| није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло |
| <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и раст |
| од своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохва |
| а било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо свак |
| <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о нек |
| уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не ве |
| ска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габри |
| а што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с по |
| суству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где ј |
| о, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек |
| ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — наставља Ни |
| ете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има ш |
| ом, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали |
| вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако |
| .</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у лев |
| е и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Н |
| попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова |
| — Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу чове |
| па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој |
| ава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и вел |
| ло од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле |
| ро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> |
| ин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S |
| из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="140" /> |
| да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних д |
| актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а ко |
| Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, |
| до, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, д |
| оре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није л |
| бити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола |
| о Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће |
| робљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њи |
| } Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вл |
| n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравн |
| ици у трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно да нико |
| ио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и зам |
| је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p |
| зме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он т |
| у такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупуј |
| а трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад |
| ад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек пр |
| ареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перс |
| ида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више за се |
| удо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред |
| — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Си |
| нуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је |
| о у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој |
| сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се о |
| види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рог |
| дне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако тр |
| осподин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу |
| ’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута к |
| те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољ |
| мотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у ш |
| кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се играт |
| лени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) и |
| гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе. |
| набету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице |
| ра. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић |
| ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бо |
| довољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако |
| Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате |
| у срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Изв |
| рунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад |
| </p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Да |
| ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђа |
| м!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовањ |
| ма срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут |
| тио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би |
| че и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало |
| ца им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, не |
| г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазри |
| аучила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле |
| а заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и исп |
| е чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео |
| ух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце |
| девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Нић |
| ед кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S |
| S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће верова |
| ве мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају |
| но се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој т |
| приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице |
| ад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажа |
| .{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забо |
| у и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек зај |
| ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема |
| бите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> < |
| има сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим боби |
| је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! |
| два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била |
| к чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша М |
| ом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров |
| и ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер |
| кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко |
| ин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једн |
| атка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа П |
| {S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; |
| она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и ма |
| S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а |
| ј монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; пр |
| ! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109" /> лађа про |
| још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим ба |
| д и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод о |
| касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити |
| ама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једно |
| кињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суз |
| аш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате |
| ифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мисли |
| прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане |
| идећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне |
| три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} |
| р!{S} Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на д |
| мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако с |
| први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба пресли |
| мо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ства |
| Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му н |
| тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула вр |
| кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како |
| ћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све пр |
| — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле с |
| лонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљају |
| етврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме |
| ана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једн |
| как од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким в |
| кне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то пр |
| јд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S |
| од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n="135" /> < |
| отом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пос |
| стигне као огромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нар |
| а нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, |
| приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је писац |
| ију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с друго |
| ији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, |
| к у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом |
| поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једв |
| онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрум |
| обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S |
| а.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и к |
| у и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако п |
| ао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом о |
| иселих паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висин |
| и пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо |
| држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке |
| ада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако |
| , па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> |
| г! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи |
| чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} У |
| а довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако |
| најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; |
| иела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с т |
| оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Је |
| у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се односе на |
| ед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенч |
| разговарају <pb n="48" /> имаће прилике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, от |
| d>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли |
| ead>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који |
| ЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који |
| аеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не |
| p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глава, које ће краће али не мање ин |
| , али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ |
| а и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђен |
| треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигну |
| о.</p> <p>Остављам сада фантазији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у жи |
| све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћу |
| њиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на |
| господин-Перина, остала још од онда.{S} Читам <title>Карловачког ђака</title>, мамо.</p> <p>— О |
| едају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонар |
| таве, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају с |
| рке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша |
| , госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</p> <p>— |
| а се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, |
| у и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетск |
| Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и он |
| {S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херуви |
| а неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био |
| штовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај |
| у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих две |
| у кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“ |
| и прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе |
| ле ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђи |
| се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених ми |
| ЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике к |
| АВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она ст |
| АВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекл |
| је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљи |
| /p> <p>Дакле су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђе |
| не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је |
| ла вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили гла |
| г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по дол |
| ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Перс |
| чиће поп-Спирине.{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и |
| поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <pb n= |
| ких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, та |
| лико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикн |
| .{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момц |
| као с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет |
| ђе и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула |
| АДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оној из прошл |
| о јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читала |
| се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин |
| м руинисаног организма, за поуку многим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око десет сахати, б |
| -Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде |
| ако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти г |
| ац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: д |
| ом деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књи |
| портирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака пр |
| !</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је |
| огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накан |
| на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији |
| <p>И Јула поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херц |
| гледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</title>), као да му о |
| а треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Са |
| у гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова. |
| за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за пото |
| } Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме п |
| д оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо ру |
| еди оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако г |
| те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бог |
| па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шт |
| Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима у |
| >— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње |
| г Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику! |
| а направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у |
| нпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То |
| S} Ју, жалосна!{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не ум |
| :</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп С |
| отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам |
| аш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, |
| н глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се |
| ези удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силн |
| ње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <miles |
| нтс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланиј |
| оби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало |
| задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хле |
| дају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, |
| тарога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два |
| ада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до |
| не породице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било |
| Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија |
| жиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p> |
| орок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само пацо |
| на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту |
| шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ват |
| аравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’ва |
| је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S |
| ист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене бе |
| ин штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто |
| њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћ |
| ка, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, |
| мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па |
| ац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> |
| а, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и |
| /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта |
| мро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb |
| е госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви |
| ла осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетк |
| Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштри |
| ао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из |
| их дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. |
| да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи |
| ... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Т |
| ризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за |
| Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о |
| ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="1 |
| а чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо |
| Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш |
| да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прили |
| то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; |
| е то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S |
| о већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:< |
| жеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази |
| p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па так |
| ери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Теми |
| домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад ј |
| во погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе |
| S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, п |
| упају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па јед |
| е!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадиј |
| е издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја |
| зме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За |
| на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин по |
| дан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим м |
| Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" / |
| ик руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови к |
| ла ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка мој |
| д смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Т |
| </p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та |
| сени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако пок |
| тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад |
| ије ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још |
| ло собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’ |
| ро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па готово да и није било св |
| а виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и н |
| дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, т |
| мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газд |
| , није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{ |
| овеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслуж |
| д га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, т |
| во да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи и |
| и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: |
| “ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашив |
| о већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут крену |
| в један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спава |
| шао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето |
| е, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на о |
| он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и друг |
| сретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и с |
| , а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем т |
| оликих варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и о |
| угоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића н |
| ао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па ша |
| то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, |
| плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуч |
| лих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу прену |
| ану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није |
| залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> пред |
| веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га видел |
| вест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то б |
| сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — |
| а Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у зем |
| би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славн |
| с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима |
| ?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вел |
| слящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окура |
| о, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а |
| ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те |
| слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само срећнога и з |
| пин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију |
| ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p |
| у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето |
| ако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> < |
| шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставит |
| ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш |
| } Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S |
| удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све |
| кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи ник |
| аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што |
| та му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не с |
| сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ |
| у бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пудар |
| негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевнос |
| вори Господ</foreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, |
| се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија |
| Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће б |
| Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{ |
| лања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас бил |
| а, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — п |
| уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајд |
| ајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави преглед |
| , кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сут |
| да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Г |
| да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па п |
| а <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас |
| <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни њ |
| годарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она |
| лицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Ино |
| д се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти |
| м гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече |
| каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на |
| иди.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђ |
| а из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад о |
| него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продуж |
| — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама |
| ’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас |
| о пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће |
| /p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриел |
| им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пи |
| p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу |
| јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима |
| оље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита дома |
| ланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која |
| р!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог ло |
| вему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба ј |
| ако?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л |
| да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, кака |
| ага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ћ |
| А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме ч |
| <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — |
| октера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{ |
| грају по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми п |
| каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува |
| Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не у |
| лој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче |
| п Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S |
| паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа |
| д на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи |
| а и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, |
| у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овосе |
| куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да |
| а онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето ти |
| општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек |
| тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељ |
| Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га беди |
| богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца |
| вео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, |
| о плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сун |
| — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећ |
| Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на ов |
| hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та от |
| Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живи |
| и уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Т |
| а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песм |
| по научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо у |
| на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Ку |
| ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Ст |
| ко тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quote> <pb n=" |
| нчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу |
| нити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чиз |
| промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако ис |
| } Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну глав |
| дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је нек |
| т сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде сп |
| урена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око |
| , још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој |
| ет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па поне |
| нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађе |
| ана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се б |
| може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог |
| ’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана |
| толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета ка |
| ку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколик |
| а треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика |
| , еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколи |
| ква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био |
| иђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А п |
| i> представљају у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим домаћима, и док |
| , молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за види |
| ам</hi>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећ |
| м, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењ |
| ити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} |
| одајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, п |
| све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Фор |
| ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.< |
| >— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да с |
| лим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју |
| пира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаес |
| о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од |
| мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је |
| а већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не |
| досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</ |
| та!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.< |
| љива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, госпо |
| ашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо |
| то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви ба |
| > <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се |
| та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. |
| угом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре п |
| екако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, сме |
| ола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И |
| оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида ни |
| уша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и сас |
| } Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „ |
| утовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Н |
| ама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратулирала, како сам ја то |
| онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких ин |
| аклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— |
| лим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — |
| ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p> |
| и! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Сп |
| не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А посл |
| дознате историју, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до з |
| варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни з |
| ога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече то |
| но одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила једном свом познанику |
| а своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је |
| а и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим свак |
| , — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ и |
| су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утеш |
| ћи још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, |
| а погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је |
| ви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно |
| а како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-оп |
| ежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац |
| нала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није в |
| јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако ми |
| — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечке |
| > <p>— А ајскафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — |
| веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио |
| да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S |
| .. кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву |
| руг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <h |
| хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“ |
| а чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче |
| писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога м |
| где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто |
| а мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпој |
| ив њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив би |
| ad> <p> <hi>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, кој |
| била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела пр |
| р је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живе |
| не путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} |
| е се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да с |
| е, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса кој |
| ва је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам с |
| бера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, н |
| ао и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно |
| Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ не |
| ића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Е |
| но стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: |
| вађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о. |
| кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у к |
| да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пи |
| јтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, |
| укле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па |
| спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу |
| одника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и зам |
| г амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог го |
| од њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели прав |
| после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било |
| чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се п |
| винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, |
| краду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; н |
| ирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Наш |
| , кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протоје |
| дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сид |
| баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам< |
| меније а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети |
| рташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти та |
| уги трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ни |
| к је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле оч |
| је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће бокте |
| је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> |
| аже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно |
| у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да |
| већа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди |
| скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насе |
| кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, |
| ! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато |
| аправио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди |
| ило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа |
| Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче |
| Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног проклетог |
| чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две |
| па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаш |
| банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после |
| Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти |
| му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А |
| како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се не |
| ави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече |
| , а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, как |
| је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голос |
| с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира ко |
| дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха |
| ијатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <h |
| мшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако ст |
| е добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад л |
| грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дир |
| е ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубов |
| а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ос |
| аква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> |
| што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад невест |
| као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем га |
| ва баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних |
| и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко |
| евета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, |
| ли кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина |
| ваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се |
| вештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијанима; |
| О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пако |
| ано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било исти |
| ов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући |
| икота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју |
| се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте са |
| кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене |
| ла скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбољ |
| /p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој |
| ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> < |
| <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и |
| По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, — рече |
| ђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Наљу |
| p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чује |
| жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим с |
| да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите |
| ве знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско< |
| ора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах |
| љина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда |
| рује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече |
| ’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, П |
| >А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, |
| је за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећ |
| Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или как |
| ада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подвр |
| а, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и |
| ши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па |
| атама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као не |
| з свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ај |
| она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна |
| љају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужн |
| издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зе |
| д мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, к |
| деље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара грк |
| S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, мака |
| а долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а она ј |
| лиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још |
| они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма |
| ак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од ж |
| неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни т |
| ко сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су |
| еку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој пе |
| p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну |
| p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке м |
| чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке он |
| мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слу |
| су и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} |
| никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за бербери |
| није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз ра |
| аћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета |
| је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на |
| ечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, |
| и се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог уд |
| } Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направ |
| ројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Ж |
| ла.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и наш |
| мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула је |
| ло јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушим |
| Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче |
| јно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам до |
| амо молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан до |
| рау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „ |
| е гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, |
| <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам |
| ећ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, |
| д ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем н |
| о кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да |
| куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и прода |
| вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, |
| оведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није мо |
| па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера рефе |
| и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад |
| а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајал |
| пственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошл |
| е л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?< |
| гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још ви |
| залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све.. |
| ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p |
| па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде |
| Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p> |
| вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</ |
| о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворм |
| воје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — |
| — Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— |
| о тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомот |
| } Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је нате |
| знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p |
| дина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још д |
| алог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> |
| ло је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало |
| други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се |
| пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини сал |
| у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једн |
| ло до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантни |
| ме говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... б |
| био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што |
| е журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испо |
| о је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим со |
| мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад изби |
| ринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је до |
| по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како з |
| у лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинт |
| мбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах |
| бегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је из |
| дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; |
| ћи им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје |
| бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као |
| твовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не б |
| нда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби п |
| не речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог п |
| S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо |
| дао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а |
| само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од све |
| рко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњо |
| евао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао |
| i> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, |
| зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> < |
| а тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силаз |
| <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" /> г |
| рбо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p |
| пазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издал |
| , и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познав |
| Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да |
| паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, |
| шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели ду |
| како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n |
| аров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине |
| ставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? |
| после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.< |
| урала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се ра |
| тева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији исп |
| е спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из |
| ма, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела |
| аучити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочија |
| е.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по п |
| оје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана |
| /p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} |
| је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ак |
| чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Сп |
| p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> к |
| pb n="338" /> <p>— После, мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита |
| како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша и |
| а тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин |
| е швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини |
| нуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друг |
| лишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се с |
| хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и |
| а грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски до |
| валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари в |
| , читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у |
| онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Арк |
| з замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и за |
| о се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је ув |
| у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљи |
| је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.< |
| ује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а посл |
| } Морам зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукам |
| заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају ј |
| слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Бо |
| аде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема. |
| </p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ |
| лети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталише |
| шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штр |
| у штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су по |
| тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој |
| немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим |
| је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А ње |
| себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које ј |
| ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара |
| под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина |
| ем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја |
| има — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам |
| али „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом |
| Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је |
| ости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Има |
| А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ва |
| паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од |
| његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам |
| ајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та ш |
| не <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како б |
| еее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, ба |
| сне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и со |
| hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од |
| е истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излаз |
| жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одг |
| у Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} У |
| в, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а ни |
| пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и |
| hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, |
| Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о |
| и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче |
| је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалос |
| и себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој |
| адио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па н |
| се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Н |
| тиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на |
| ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, |
| каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму п |
| сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво налив |
| а к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар ј |
| говорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина споп |
| па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p |
| уд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и |
| ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је |
| халтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла са |
| су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> <p>— Сребра!{S} Ју |
| по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> <p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Преварио те |
| комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу!...{S} Та |
| е било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, |
| аво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете |
| шу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та |
| заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопр |
| а се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!. |
| тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава време |
| који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа |
| Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју |
| огама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје та |
| рети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им |
| триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n=" |
| коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, гос |
| а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, ун |
| >— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош |
| p>— Не! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што |
| ки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се св |
| ако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— |
| е кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} |
| оке ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем < |
| мо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се раста |
| а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад |
| рипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га сас |
| ромолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Ч |
| спело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизв |
| а се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то нау |
| селенција намрштено — или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче К |
| орми запитао како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себ |
| де на руку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Стар |
| укли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из |
| А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — |
| а се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала зб |
| стива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> |
| ојим накарадним српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа б |
| је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, |
| не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па п |
| ра.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми |
| па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећ |
| кац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господ |
| , даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! |
| кли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, сла |
| илостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива |
| наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону |
| итаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Рак |
| е бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си п |
| , забавља својим стародревним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који оби |
| ош новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на кл |
| из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шац |
| >— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је |
| о завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо |
| и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале с |
| ском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у бирт |
| .{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају к |
| о живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде. |
| ти све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) пот |
| отово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је гос |
| се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S |
| о изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко |
| је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него с |
| сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело пок |
| ђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке |
| а правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао |
| едња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови |
| Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници |
| p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По тв |
| је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi> |
| господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паор |
| .</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> < |
| p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гл |
| Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Мелан |
| љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ |
| А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета с |
| вљеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— |
| е чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.< |
| ,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш |
| n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре |
| рају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, |
| ; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина бр |
| и.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ |
| зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног нај |
| пурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавц |
| њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога бе |
| што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни пом |
| и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешљ |
| >Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <p |
| >— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник у |
| илу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда |
| , то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p> <milestone unit="subSection" |
| х остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путни |
| уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио |
| је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те кол |
| lestone unit="subSection" /> <p>„Ђи!{S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ај |
| с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет ср |
| не са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад б |
| ске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш ви |
| ашни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима ч |
| е да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно међународно п |
| или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина |
| p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће и |
| подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ћ |
| све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све |
| бе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од |
| донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му |
| дуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старежа, Меланија извађа свој монограм на салве |
| и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак |
| ре, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера |
| /p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Аусгецајхнет</fore |
| с стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S |
| иса нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и |
| > видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе |
| и.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуни |
| робајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој ба |
| вотиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда |
| им татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је |
| 240" /> као војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до |
| е чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како п |
| у сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се |
| ма из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждр |
| ург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар |
| је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му так |
| и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „ |
| инску школу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је ист |
| ина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сур |
| е већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тараб |
| ћану књигу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све |
| </p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Ба |
| ште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} |
| о штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Од |
| у рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко |
| огло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, |
| шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} |
| м с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак |
| што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако |
| ом да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па за |
| <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се |
| та, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко бла |
| о послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне |
| тао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа |
| пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао на |
| браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде |
| ла, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога з |
| оје је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако |
| е би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за о |
| > <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склања |
| о остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела |
| ба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „ |
| како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други |
| о да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео |
| е тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једно |
| дговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога лукавс |
| плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била пред |
| {S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, |
| тила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у с |
| и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра па |
| асе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било |
| ње, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако св |
| у.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке ц |
| умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њо |
| бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и |
| ште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли ј |
| речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није |
| код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то |
| љег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi |
| вара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Ма |
| је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било |
| ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обој |
| но излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, суч |
| , па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или |
| ечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман |
| ас улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачван |
| сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као |
| ! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапа |
| ан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и рад |
| ази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и |
| ро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.< |
| кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на к |
| ло зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, ј |
| и, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је |
| шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера с |
| </p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Пе |
| по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} И |
| и му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру се |
| ице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп- |
| а, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свеш |
| > <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па |
| анијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Ју |
| А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја са |
| амишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него |
| ело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је свога принц |
| еничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рук |
| Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној г |
| >ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом ба |
| ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> |
| /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред плат |
| </p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?.. |
| /p> <p>— Фрајла-Јулијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, та |
| у-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу |
| добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из |
| нама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је об |
| кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао бл |
| , и друго, што је <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамт |
| селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и |
| нда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико да |
| а буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости б |
| но, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>че |
| м ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а д |
| нади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју бо |
| е поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је ки |
| сину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике как |
| } Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком |
| и, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека |
| алочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијс |
| упко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго |
| оли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одо |
| вљам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и н |
| ју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала и за то |
| азговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а |
| живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тог |
| тком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је |
| тила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Сп |
| је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хиру |
| кида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинс |
| кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за се |
| е бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Ст |
| мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} |
| та.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, |
| запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандор |
| сле неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{S} |
| синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и о |
| изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и |
| ра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они |
| , а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им. |
| сли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, |
| еби за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу |
| кама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из |
| рла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива пр |
| тва.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то |
| како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, |
| из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског јези |
| неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао. |
| дела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате |
| а нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> |
| ађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први |
| рже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гада |
| у вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, ка |
| е све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану |
| а цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сигур |
| знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учт |
| } Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље |
| сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на ас |
| илостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, |
| рташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе |
| играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из о |
| играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље |
| у к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вел |
| учила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, изв |
| путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што |
| поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} |
| </l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајд |
| ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицом, неки |
| аору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у |
| их, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, н |
| лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreign xml:lang="de">Maria-A |
| а се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} |
| умем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код |
| ан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку, милостива... |
| кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quot |
| тати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду |
| опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачар |
| и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-д |
| e> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него |
| су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је д |
| риповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним дом |
| лео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео |
| па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра ка |
| Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а деч |
| еда и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„И |
| се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и з |
| чванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је |
| quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од |
| ољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и бу |
| у, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци |
| ерса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она |
| , он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остав |
| } И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Ђи! |
| а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад ве |
| и читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да |
| остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, ко |
| мо то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито |
| ин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</ |
| и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези удавачи тадашњој), и гумаластику за ч |
| док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду |
| сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе уда |
| домаћима, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на ру |
| кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље |
| тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај о |
| тидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау |
| гачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи |
| је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољ |
| но Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто |
| ке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким |
| и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учи |
| </p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— |
| , отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} О |
| еним чашама старога фазона, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред ико |
| мо крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на с |
| xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само једа |
| 7" /> разговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваљ |
| летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — |
| ла на нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“ |
| а око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p |
| е само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац вид |
| ter" xml:id="SRP18941_C16"> <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описано јесење врем |
| ељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Б |
| S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много.. |
| ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А |
| Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папре |
| pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да ва |
| рабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикоши |
| ...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хи |
| ли он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењ |
| ше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, |
| мери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти |
| ањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах н |
| арала старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те |
| > <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној прво |
| нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је |
| возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после |
| pter" xml:id="SRP18941_C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описан један недељни да |
| id="SRP18941_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржајем своји |
| о полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитал |
| а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га |
| ним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни представљен до |
| с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, вр |
| ерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом |
| } Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној |
| шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p> |
| чује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид |
| двикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у п |
| прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида п |
| на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гле |
| жан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и |
| аслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и |
| а разговору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ер |
| поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је |
| чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљ |
| у, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће |
| арох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише |
| е и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и гледала без |
| ст пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се |
| е поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пер |
| о онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и п |
| ’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — |
| само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова |
| д? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на гор |
| > <p>Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Ба |
| ш пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и |
| Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У |
| баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се т |
| — Заиста не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</ |
| ете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обр |
| цану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како д |
| више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Господин-Перо, какву ка |
| ујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искупо |
| ошевица. — ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој |
| лу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не у |
| звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према раз |
| ју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Он |
| Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авл |
| нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} |
| рдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, с |
| ђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} |
| ло се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намаз |
| тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се |
| м обузети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p> |
| епа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и поздрави |
| зо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} |
| из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — госпо |
| чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само |
| срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Н |
| и.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спрема |
| са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђ |
| зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p |
| жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклу |
| ути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао |
| с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} |
| едан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n |
| у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав и |
| до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па ст |
| Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично п |
| је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, од |
| та.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} |
| Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него |
| ли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима.{S} За то |
| ачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <p |
| “ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па п |
| м убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Род |
| неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо з |
| — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло р |
| ада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко с |
| а сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из који |
| а, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покр |
| по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурат |
| а глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши |
| маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и |
| ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудг |
| њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли! |
| веселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте једа |
| се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена.</p> <p>— Па сад... |
| по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не |
| ма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хте |
| кнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плаш |
| и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг |
| ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче |
| дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па |
| ребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угл |
| Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S |
| Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, к |
| ам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још го |
| ислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, из |
| а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћи |
| руга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штуд |
| м је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није он |
| арошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о ма |
| скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке пр |
| споја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим а |
| .{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама и прозорима |
| ом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав с |
| и трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој сто |
| же. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фа |
| ар свршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховањ |
| кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, зв |
| је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање н |
| ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њег |
| S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног к |
| ећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три |
| И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом |
| но и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" / |
| а колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада |
| ш у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним |
| га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога |
| бљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем он |
| подин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и |
| ула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи |
| ида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане фут |
| ј; столове, столице, кревета, канабета, шифонере, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо |
| позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде |
| } До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, н |
| оне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан п |
| ла, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцким уланерским филером.</p> <p |
| и једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас |
| е и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, да |
| ко које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшинске мачке све дот |
| ете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и н |
| један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; ниј |
| таје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га |
| ко мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па |
| нине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... |
| сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изд |
| "60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S |
| ства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један друг |
| показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и |
| адне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смир |
| у.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, Догмат |
| ОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ</p> </div> <pb n="0_6" /> <pb n="0_7" /> <div typ |
| м рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има |
| или латинску школу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу |
| е салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће ника |
| о је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калаб |
| било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу сам |
| </hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p> |
| и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће б |
| И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо им |
| к је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кру |
| му је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, обојица |
| се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели |
| ан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, кварти |
| ег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта г |
| школски другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тим |
| сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су |
| тац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из |
| ланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обр |
| нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пуши |
| оље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пе |
| пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вје |
| .</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика |
| ка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <p |
| негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, на |
| ћа него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за |
| а је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{ |
| умња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали), који је са Шацом |
| д кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде ј |
| Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодар |
| сле дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, б |
| краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика |
| е пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење |
| жу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Та |
| ра се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је п |
| арији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају |
| вори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја ни |
| n="253" /> питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђе |
| с гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу б |
| није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је |
| исам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп |
| е пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Кириј |
| и ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа С |
| бија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту с |
| пира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктер |
| гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, је |
| Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са с |
| си озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, |
| л’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу |
| предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели |
| чке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не |
| л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ни |
| очио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Ј |
| точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да |
| це донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, С |
| да?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бо |
| а богословима тако добро познати тропар шљивовици: „Пресвјатаја мученице препеченице.“ Пио је о |
| ано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пи |
| ра, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима |
| неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду |
| мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту к |
| —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, з |
| јте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> |
| ујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом. |
| <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ |
| оме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не в |
| ицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер- |
| нредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се |
| ош коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! |
| тљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој |
| он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишче |
| говара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилиц |
| то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> |
| p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, |
| нуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако |
| некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гле |
| .. чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ с |
| а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше с |
| умена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пол |
| а и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време д |
| би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би предупредила поток |
| име, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша |
| инчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био так |
| {S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и |
| и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није |
| кој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратко |
| !{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фур |
| пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Ла |
| е скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје зе |
| се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни св |
| а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" /> <p>— |
| н нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе јо |
| вником на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „ја |
| {S} Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојк |
| ’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу с |
| три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, |
| им трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се зав |
| један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Х |
| ће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из сви |
| е, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус |
| дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке ми |
| рача и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> око |
| , па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девој |
| иси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се |
| па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као шт |
| на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је |
| орски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пел |
| треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи |
| оп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматр |
| макнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенис |
| о!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад |
| /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида гла |
| ад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од |
| ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира г |
| енскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и ки |
| фефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак п |
| и нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно |
| је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била |
| } Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, се |
| ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво |
| мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, г |
| елики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео |
| едан нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме |
| са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гв |
| неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} |
| једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешт |
| Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала г |
| е са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и уд |
| а крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу |
| а јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана та |
| си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што |
| а!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у ме |
| би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знам |
| ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти |
| а!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пи |
| !{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi |
| која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{ |
| гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола |
| песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удар |
| ем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас |
| ло никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече |
| та је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, н |
| а ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све |
| нети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p |
| на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, |
| тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се с |
| за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p |
| </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, |
| ајбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је |
| али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали |
| ету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гл |
| енуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да ма |
| ога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а |
| разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Госпо |
| гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — |
| ’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Жур |
| ао мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p> |
| {S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> |
| љен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то ј |
| каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове бо |
| S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и < |
| Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да |
| аборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју |
| ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва п |
| олико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћу |
| у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставиш |
| заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето |
| ранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n=" |
| е диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облачећи |
| дају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположен |
| же раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, |
| а сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— |
| ога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла |
| и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу го |
| ала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсеч |
| тави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> < |
| а никад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром ш |
| ку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> < |
| ад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љу |
| то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђ |
| а нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л |
| ке данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И о |
| ти, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и са |
| се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта ку |
| како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о |
| з онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив с |
| . — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћ |
| о много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађ |
| реплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!. |
| Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића |
| н, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се до |
| дите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја |
| снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, см |
| а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха а |
| рестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То н |
| да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пу |
| иш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметниј |
| ланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне са |
| рк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Н |
| ећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — ј |
| гуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све |
| ађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро ди |
| омаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпев |
| 0" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира |
| ихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p |
| зви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако |
| , па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n |
| вештенство руководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је |
| и Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне |
| , реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— |
| >Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — з |
| ти с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај |
| сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло |
| те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није |
| изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је г |
| ежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни |
| не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час |
| чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p |
| ас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи |
| падала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах са |
| ко због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к |
| и кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Ка |
| } Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду |
| сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја |
| га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Бо |
| путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица |
| после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} |
| ана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> |
| {S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала д |
| аздује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо н |
| <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спири |
| ла, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас |
| уци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чека |
| } Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госп |
| обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава госп |
| ма нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запит |
| а живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да |
| аорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно |
| </p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћ |
| Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</ |
| е трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гл |
| p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нис |
| а се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} |
| речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразгова |
| S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа |
| нем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p |
| к оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Ној |
| к повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој баро |
| там, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, |
| ду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта ч |
| си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p |
| рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га |
| рстен!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формалн |
| кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест |
| т.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ј |
| Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па |
| хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатим |
| тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, ка |
| коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне |
| то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима |
| то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А |
| маже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им |
| година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све |
| е.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и дода |
| рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето ш |
| нити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу |
| нао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама! |
| амо се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, ш |
| латко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: |
| пушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је пр |
| ем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, |
| говим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, к |
| не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодница</title>“ госпо |
| позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да р |
| ерса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте |
| </hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се он |
| „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену |
| ече Меланија прегледајући рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулф |
| се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Ч |
| и господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја |
| вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p> <p>— Та |
| p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гл |
| Догматике, ех —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— |
| е поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта говоре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни з |
| мо тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — ве |
| Отвор’те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије д |
| , уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, ис |
| ао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да |
| </p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао |
| амо! — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је ко |
| се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти у |
| још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?< |
| Десет сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то шт |
| овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће |
| ирује пламен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди с |
| а ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговор |
| о чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је ве |
| ра, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озб |
| а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не м |
| а, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је |
| окту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> < |
| А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та моли |
| згледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој усл |
| . јест, <hi>прота-Спира</hi> —</p> <p>— Шта!{S} Сида <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и те |
| <p>— Па... ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош |
| <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, |
| реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да |
| ини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па |
| мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, |
| адати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госп |
| до, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’он |
| b n="163" /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробиве |
| што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па |
| кај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> |
| разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запуши |
| уцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то коменд |
| жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока |
| рохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!. |
| о чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} |
| е доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно |
| рофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па с |
| ад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — с |
| је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог |
| речесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка о |
| жу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ |
| има!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> |
| <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце бриц |
| шле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила |
| с, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> |
| кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши |
| она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а к |
| знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Доб |
| а дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> |
| је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, ј |
| } Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{ |
| <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски з |
| Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа. |
| задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ни |
| це и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чу |
| иру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се |
| раш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А |
| ем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код г |
| а путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн о |
| није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла ве |
| и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то |
| е... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко поп |
| нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели |
| его одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који |
| увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Пе |
| па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> |
| — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико? |
| Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и |
| ју ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није н |
| у нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло доб |
| па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније оп |
| .. хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> |
| > <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не пит |
| ра ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него |
| шам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао |
| да видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужва |
| н не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало |
| што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и м |
| замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, |
| бе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд |
| е нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама д |
| луша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у |
| срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце |
| , хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене |
| к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио н |
| г умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевај |
| бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насме |
| </p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да |
| о!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о |
| репашћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно |
| о видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно прокл |
| наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> |
| овориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... |
| да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, к |
| Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бо |
| неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ < |
| ведати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певал |
| теран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српск |
| шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</ |
| а запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила |
| —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира ј |
| па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку |
| и, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство |
| S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза |
| ујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се и |
| рса нема ништа против француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багат |
| p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" |
| {S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и нећ |
| м ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та н |
| а и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица и |
| </p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са |
| b n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебај |
| а другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно р |
| га има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види |
| <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Д |
| едле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да |
| заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, л |
| ете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га ту |
| само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та за |
| , — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пи |
| шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледај |
| не, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опе |
| удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико |
| i>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има веру |
| омаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е |
| наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он е |
| — Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала |
| на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, т |
| г времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дат |
| века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не |
| ела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевиц |
| ’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} |
| — Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, |
| ебе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, |
| о нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради Меланија, — рече наслонивши се |
| им ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа до |
| а ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази |
| споја-Персу!</p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ |
| ти штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио |
| ели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога |
| ођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито п |
| а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} С |
| ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали |
| то не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у с |
| нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није |
| , или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлиц |
| гом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та врат |
| е чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те р |
| вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, |
| S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — ја |
| били!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мис |
| уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi |
| <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви о |
| цију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господ |
| еја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А |
| ло уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и поми |
| а супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не |
| /p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} Поту |
| а плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити |
| } То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, н |
| се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда |
| му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица.</p |
| треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до |
| своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то |
| ем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та бр |
| ако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде |
| Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Зн |
| S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, госп |
| ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и |
| Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, |
| о узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су п |
| онске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног |
| госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита |
| не, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прили |
| бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати |
| >Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<fo |
| ала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда |
| ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и |
| А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, |
| едам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за он |
| до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о ј |
| овљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p> |
| је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и те |
| а да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багат |
| ушо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>По |
| човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’т |
| окле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у мој |
| песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — |
| } госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет |
| има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно |
| је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и св |
| да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" |
| место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман по |
| дужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца |
| сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта м |
| још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле |
| к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <h |
| ређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с М |
| а њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док |
| Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте так |
| ајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта с |
| руго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођ |
| о блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о њего |
| ашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад м |
| са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и игр |
| чи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да |
| вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знал |
| „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, |
| S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бо |
| рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужн |
| је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и |
| у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапајући кренуше у цр |
| <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила |
| уд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> < |
| а к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомињ |
| ро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још |
| >— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је |
| , — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после |
| p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то јо |
| e unit="subSection" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и ча |
| ије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није |
| е и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша |
| м, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су |
| ви бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручи |
| под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p |
| за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџари |
| Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу |
| Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, |
| узданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— П |
| к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се сп |
| ина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, |
| ителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања |
| а.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, |
| ранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па |
| ду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лул |
| се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и |
| , трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи |
| ица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озб |
| риповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је сам |
| ша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— |
| м татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали |
| н Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три го |
| ..{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мањ |
| !{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише |
| еде и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру |
| њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="70" /> < |
| ио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па ниј |
| — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће из |
| анем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп |
| се, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад разв |
| е и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и при |
| газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не |
| аслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта ч |
| има час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се |
| више година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, |
| > <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, н |
| звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одм |
| поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за з |
| л’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећ |
| и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и |
| рео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се |
| о завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа |
| рамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у с |
| п Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка |
| Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S |
| ростет ни</foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујет |
| ио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола |
| акне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин П |
| гли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа |
| дла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком л |
| оњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по на |
| шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред ме |
| амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од сра |
| и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се |
| својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и у на |
| , је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хагл |
| ши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основн |
| а и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојере |
| !{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се |
| растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био |
| аке форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара ма |
| ед, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке |
| , или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет с |
| одина, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, т |
| пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима |
| , столице, кревета, канабета, шифонере, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено |
| Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите с |
| ју — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а |
| ..{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав ј |
| А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмуз |
| цвеће?{S} Не знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и погледа га својим црним очима |
| Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш |
| оварају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сув |
| и се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да в |
| а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си ка |
| би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме на |
| а сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Д |
| p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па |
| ујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А за т |
| тар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од П |
| ли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизм |
| исте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту |
| кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав б |
| обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела |
| о штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њ |
| S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се |
| !?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, дан |
| што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ П |
| о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! |
| е спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је оп |
| е.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> |
| деж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се |
| рос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је |
| gn xml:lang="fr">Poesie</foreign></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор ј |
| S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас |
| а, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</ |
| а; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А |
| сетно краћи, „за један кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође ле |
| ’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} |
| ме, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки |
| „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјет |
| од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне |
| м код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ зна |
| Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настад |
| вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни к |
| нога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, |
| г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нист |
| још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Прео |
| ц, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборави |
| киња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} |
| ти, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то |
| Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мо |
| времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцар |
| оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женск |
| на се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не пам |
| ега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— |
| иком другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, |
| аш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо за |
| ead> <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У |
| Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриел |
| м! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа П |
| мало... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p |
| 2" /> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се пес |
| је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га ј |
| баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „пар |
| рина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанск |
| лом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду ш |
| д Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још в |
| p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих т |
| ас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од време |
| ја ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S |
| а против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — |
| месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; от |
| ревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него |
| ле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чуд |
| е!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан |
| — Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <p |
| ажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— |
| јем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А |
| о доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног |
| Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта |
| нака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне< |
| уће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и |
| х су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подг |
| кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар |
| жеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</ |
| је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ |
| шта не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, з |
| дине зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрест |
| изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио |
| е као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> предузећем.{S} И |
| >Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј |
| дно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n |
| !..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака п |
| <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспи |
| и нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био б |
| а чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} |
| е, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и не |
| ?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да |
| пно казујеш!</p> <p>— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, |
| е те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Обер |
| ко вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што |
| мерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данаш |
| је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам нај |
| авити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, до |
| и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна д |
| о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурд |
| ности, једном речју, господске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се ле |
| а Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у |
| ог оног младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; |
| беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер. |
| ка му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га ис |
| прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо зд |
| —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волел |
| пак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> |
| Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да тр |
| один-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у к |
| о све даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати |
| то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ |
| ВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико |
| ске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан |
| ма.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, бић |
| а, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и у |
| а то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не у |
| људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецин |
| , али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни |
| ај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, |
| све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било крај |
| ла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па |
| S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш гос |
| копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! |
| едела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера То |
| је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она |
| ловији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> |
| и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тим |
| и се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а |
| плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би о |
| рбо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</ |
| .{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек |
| мана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар |
| само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} Приповедање |
| — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан |
| га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мо |
| мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p |
| пу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ д |
| д и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукур |
| ију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, п |
| г; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео |
| поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мисли |
| ш ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке |
| ам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики |
| читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него |
| ми кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар |
| м чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — ч |
| {S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко |
| осетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, |
| е ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, |
| аже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милос |
| роцесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба цркв |
| ем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро! |
| јетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, ка |
| о; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и |
| .</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљ |
| амо је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у православне цркве |
| крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па проклињем |
| ав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="41 |
| ај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још ј |
| — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, |
| ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на пут |
| милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мис |
| ?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да д |
| е за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>пе |
| уда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, |
| он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе |
| ну кринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су |
| е да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојт |
| кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи г |
| ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ б |
| и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „С |
| ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</ |
| пао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и |
| јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако |
| а да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! |
| .{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођен |
| иру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду |
| да у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш |
| ећ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни |
| тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пре |
| и.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — гов |
| >баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> |
| вани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће |
| е, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за |
| о</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од не |
| у и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{ |
| ли Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> уш |
| освештенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> послужио, каже: то |
| дике каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају стр |
| е само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У ост |
| ја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру |
| и стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосв |
| о ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене |
| но колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Ни |
| оље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, |
| поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Да |
| .{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— |
| ла фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно |
| же кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ |
| </p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — теши ј |
| на слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на ово |
| арем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији в |
| око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — в |
| је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И |
| а домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прд |
| во кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу |
| и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — |
| поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ћ |
| !{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} |
| принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, |
| !?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало п |
| ка па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па |
| ; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знам |
| обро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још |
| јст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад |
| реба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И брко |
| в Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се курталише својих старих папуча.) З |
| је и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту н |
| Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ |
| а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — |
| се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скром |
| “ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни див |
| — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; не |
| а друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ |
| шку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити |
| бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је |
| каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Ни |
| а</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право |
| p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, |
| рђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S |
| ’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на глав |
| о развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Ме |
| све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после под |
| игнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми |
| о му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом |
| нем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, |
| ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми |
| са. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога с |
| да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мо |
| траг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и |
| к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажет |
| доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једн |
| опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то |
| диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко св |
| немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по |
| не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепуш |
| а’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од |
| , дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођ |
| лу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> |
| p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели |
| ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарк |
| — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспита |
| рекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, н |
| ити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фал |
| слони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из |
| итање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога лукавства, разумео.</p> |
| знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је про |
| ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиг |
| — Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингован |
| твари с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о |
| м селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" |
| ао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег |
| је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам |
| > <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш. |
| а.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S |
| но лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није о |
| p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек поч |
| n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е |
| љ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад |
| рисна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забеле |
| к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако стра |
| ла створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуг |
| лажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за кој |
| не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица |
| пет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника к |
| едан то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — узда |
| а ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије |
| } К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола |
| н-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се ко |
| а кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јул |
| а му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о |
| ла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред он |
| ше посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом |
| “, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попи |
| се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А ка |
| гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; зн |
| да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ |
| рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би |
| ог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да |
| после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мис |
| масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{ |
| е испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ра |
| и...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како |
| а фина варошкога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош |
| ђе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, б |
| рифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек д |
| а Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан |
| и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су м |
| е ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти са |
| дим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавил |
| Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предме |
| !{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете |
| је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ |
| ишта, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је ув |
| ! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојн |
| мах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја- |
| ћу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даљ |
| ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али о |
| гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш д |
| го времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газда |
| е и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Ју |
| нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру! |
| господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и разми |
| ткуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, дра |
| слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до д |
| вете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да |
| — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћем |
| Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ћ |
| Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћу |
| данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одву |
| м је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то ж |
| кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да |
| , да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приме |
| аље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штро |
| > <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш |
| варски сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа ( |
| . већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једно |
| утим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себ |
| “ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо м |
| се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понек |
| ест, научила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то |
| уго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, |
| — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> учитељи |
| да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би зна |
| ста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше |
| оварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код |
| S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто |
| ма и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе и |
| ељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали |
| аво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се меш |
| рема свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим згра |
| точника бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах |
| моран, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако ле |
| к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је да |
| "10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа |
| па и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само пр |
| фрау-Габриела одобровољена и задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа |
| да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које |
| {S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве |
| ња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n= |
| енџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да |
| мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и оног |
| p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!< |
| <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{ |
| нате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем |
| овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита г |
| шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па |
| !{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош |
| ерсоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соб |
| о срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не |
| заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да |
| на сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида |
| фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће м |
| ирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курт |
| — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу баб |
| жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мис |
| ограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; припове |
| о да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви о |
| > <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{ |
| и повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попад |
| е гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред |
| аш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој п |
| S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{ |
| наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.< |
| је где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у наш |
| мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ доко |
| раду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S |
| ријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара г |
| Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог приј |
| стента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу |
| текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се ра |
| ла вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Има |
| ам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега из |
| ржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпо |
| p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и нај |
| ога још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или дого |
| дина је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то на |
| унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осме |
| Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о |
| ућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња пр |
| чему, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у |
| анел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и д |
| и дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову |
| вршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и |
| d> <p> <hi>У којој је исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења |
| си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрз |
| погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све |
| ени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали. |
| поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду |
| ован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила једном свом познанику који их |
| ав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} А |
| славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико б |
| пици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и после разносиле врло савесно и ре |
| апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а |
| је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна приј |
| ња по огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста |
| ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је |
| гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта ј |
| .{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дот |
| х ствари после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жуж |
| ек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање |
| и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек б |
| е видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се |
| ; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желел |
| међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и уч |
| уго удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа с |
| а их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако |
| ле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па |
| х следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућ |
| ишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у опш |
| . овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га своји |
| амилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — в |
| децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а |
| а трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, зад |
| ле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хит |
| љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о |
| >— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пи |
| совком чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n |
| у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге |
| мо шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тиши |
| не научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте в |
| вол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше |
| робирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја з |
| !{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвеће |
| д Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девој |
| лате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео да |
| , па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у свој тој припо |
| и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и |
| опи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</ |
| тнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будућ |
| повским шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и |
| други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро б |
| годити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ура |
| пириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске кућ |
| орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би д |
| ивот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да се мож |
| ели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћи |
| господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он ва |
| м се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, м |
| ан па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бр |
| у задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај |
| .{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла |
| во никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је гос |
| ио; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код на |
| истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је б |
| !“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу и |
| </p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, |
| ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, п |
| а се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{ |
| и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису с |
| ошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спр |
| олу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостив |
| о среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапо |
| па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да |
| ст, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то |
| дава, наша Богословија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић |
| смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће |
| ош неколико капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи |
| ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у ком |
| ш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду |
| ем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-и |
| стаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi |
| двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, кој |
| још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{ |
| рпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрук |
| ор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} |
| ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} На |
| у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у по |
| >, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па ус |
| аље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас |
| је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан |
| ватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p> |
| чарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног пл |
| аре тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују ве |
| раћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!< |
| > <p>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну |
| о да не може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пиши |
| аиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуц |
| узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315" /> < |
| „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар |
| ад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат |
| е Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о |
| иеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико |
| аба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видел |
| ина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} |
| о грдила и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадо |
| {S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и |
| а него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам к |
| ро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру |
| е и изненади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у |
| сподин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, |
| е!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и |
| ама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} |
| да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеос |
| што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам |
| ледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш |
| у знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} |
| е мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах |
| а</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мен |
| ати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{ |
| бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставај |
| је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име |
| супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће госпо |
| био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> |
| — Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако сни |
| жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; |
| , не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, мој |
| стити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо |
| > спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабук |
| ли у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам |
| е, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па он |
| у, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чист |
| м себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништ |
| енцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликова |
| асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“ |
| ашћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина |
| ула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — |
| олим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварско |
| ато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!.. |
| — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад ј |
| ада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир бого |
| ваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго |
| је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била |
| сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На ко |
| спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је |
| више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разгово |
| ише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их ј |
| отроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вр |
| то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каж |
| и тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — ве |
| !</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибацива |
| остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на с |
| > кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа |
| м пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојако...{S} |
| овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба |
| ав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи сло |
| ено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па |
| их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној окру |
| зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја |
| Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете в |
| p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је |
| .</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима |
| трага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тер |
| шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код |
| и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не исте |
| а га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једар |
| -Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — |
| задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ни |
| о преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако |
| Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек н |
| стављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад |
| {S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} К |
| већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њо |
| споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, |
| римедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb |
| Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, че |
| двуче на страну, онако тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у тре |
| мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, које треб |
| за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је |
| у через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро |
| еђу попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умерав |
| пу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то |
| ивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији ба |
| у и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и н |
| ељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у |
| паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" |
| азвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да проду |
| којника од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет нај |
| да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ |
| поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном реч |
| дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шесн |
| да је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да |
| ов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} |
| и — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом. |
| ичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговара |
| чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то тр |
| <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— |
| <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само |
| п Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се |
| о по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму ферд |
| то оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ће |
| тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дош |
| >„Ах, фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити < |
| благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и ка |
| бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако |
| названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се г |
| ог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако завр |
| што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај |
| е било банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и |
| она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељ |
| а фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се по |
| огу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров |
| ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватовска п |
| а је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да моти |
| а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није х |
| у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очеки |
| и!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> |
| .</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер |
| е а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати |
| , као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Уве |
| ас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам ве |
| први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бад |
| увила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква г |
| никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он један об |
| о је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то |
| ојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: |
| пасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела б |
| тке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>После м |
| и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а |
| не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она |
| рикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако ле |
| и како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скра |
| то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него |
| кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, д |
| д поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није н |
| в, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш н |
| алеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; м |
| тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани |
| е направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опро |
| и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и ис |
| а јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмаје |
| Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — |
| е; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вр |
| је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим ка |
| које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да |
| ан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ру |
| одили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па |
| ва три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте |
| том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Н |
| о, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак |
| а да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој с |
| далеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сва |
| аш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја с |
| > баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> < |
| </p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од |
| воју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да изб |
| али, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао брк |
| } Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— |
| Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — |
| } И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на мук |
| За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај с |
| здраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног |
| ели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његови |
| итница неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, о |
| дила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине много |
| овори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш н |
| аметнијег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, зан |
| а је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јак |
| лити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— |
| та је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми т |
| Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што д |
| маћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гл |
| вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> |
| ста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком сел |
| ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође |
| усти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским суб |
| поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпо |
| е равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела ср |
| еће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> < |
| а кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст |
| пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" /> са |
| ођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p> |
| тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, је |
| ајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и |
| } Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им |
| њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађ |
| мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јог |
| .. ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себ |
| S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се |
| ио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се |
| оче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањи |
| — И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти |
| лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, |
| у, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа |
| и, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативиз |
| -Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од |
| е, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми |
| l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </ |
| рата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико |
| рата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки |
| бало што написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је |
| ти!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Ју |
| од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са ш |
| вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — У остало |
| о ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте |
| Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, што |
| ква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габр |
| екла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ |
| кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> |
| екрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар з |
| ш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то |
| ’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Т |
| Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта |
| ијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то пита |
| алог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} |
| ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чуд |
| име?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо |
| hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајући, |
| ли намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а |
| ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрд |
| ање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —</p> <p>— |
| о? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за теб |
| а сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако |
| Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Си |
| у да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се з |
| него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: |
| те.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паор |
| нари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звона |
| Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, зна |
| фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их |
| ски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „< |
| е господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p |
| сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смис |
| и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је бил |
| Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић |
| кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да про |
| Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <h |
| о слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда с |
| аслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и |
| и!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпо |
| дровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му ве |
| а. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржен |
| аде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према |
| ?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти воле |
| Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— |
| д кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, |
| светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја ид |
| е волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три не |
| ући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, |
| .</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од |
| тац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њ |
| , Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера |
| мо о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, — рече и похита д |
| да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та о |
| ка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прс |
| су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, само је верност њихова супружанска ос |
| те ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је у |
| паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека н |
| вољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p |
| о се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им мест |
| Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се са |
| у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и |
| не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, б |
| !“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу. |
| неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње о |
| ових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошев |
| та ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А |
| а... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} Ови проклети комарци уједај |
| } Обе носе наочари.{S} Остављају раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, ос |
| ом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирал |
| та као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој |
| друга савијајући штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније пр |
| !) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, |
| еким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</ |
| говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ј |
| не, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — ре |
| лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка |
| и, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај сам |
| и ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка го |
| почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута ма |
| унде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само |
| рећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, |
| д фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки |
| ажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфат |
| ивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако к |
| а и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и деб |
| а сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n=" |
| недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватов |
| !?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Г |
| пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћ |
| кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — изми |
| !{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Е |
| ло ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди ј |
| стајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, |
| ст Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он ( |
| ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад тр |
| о расположена курисањем једнога старога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да од |
| досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} |
| та.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне м |
| атирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух |
| је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278" /> заостале му неке си |
| мена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који псу |
| шчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама зането |
| аза бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељаст |
| Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, какв |
| ремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, |
| велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, које су биле т |
| ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ов |
| да) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је би |
| јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи |
| по и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и |
| кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, |
| но богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара г |
| упио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с |
| служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запрепашћено г |
| {S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе |
| подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, |
| ом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену |
| ле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне ст |
| фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни |
| тану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, |
| и дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке |
| ђе поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање |
| од старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек посл |
| е нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а обр |
| ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на |
| госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте ч |
| гановића обштежитељнога м.{S} Крушедола iеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно исп |
| „<title>Србскiи куваръ</title>, трудомъ Iеротея Драгановића обштежитељнога м.{S} Крушедола iеро |
| возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни |
| "cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мис |
| и жалосни <foreign xml:lang="la">status quo ante</foreign>, али га попадије нису примиле, а нис |
| че,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, ба |
| —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене |
| </l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљ |
| и твоје лице</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љ |
| лингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Т |
| <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну ј |
| анини’ <hi>сто година</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, |
| ца,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око |
| увствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђ |
| <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунце се већ |
| > <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом |
| l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а |
| <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је доброт |
| <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол |
| i></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а |
| е коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему |
| /l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо п |
| будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а зап |
| не руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и |
| стала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред |
| не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па с |
| Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та п |
| но луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да с |
| м таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову |
| дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени о |
| ву, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голубице,</l> <l>Невина моја грл |
| о за себе, ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш |
| ерата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> н |
| е не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла мла |
| ад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> |
| чу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да |
| ојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да |
| м.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздр |
| аче је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чуд |
| бице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабан |
| је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле поређали,</l |
| и шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quot |
| а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме |
| о је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,< |
| рофа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l |
| ви се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Не |
| а и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кец |
| свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви см |
| и, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој б |
| .{S} Запева ону стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје |
| апеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај |
| већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> постали швалери,</l> <l |
| а запева старосватица пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепш |