• iеромонаха 1
  • Iероте 1
  • iи 2
  • quo 1
  • quote 48
  • а 1235
  • А 738
  • Аа 1
  • Ааа 3
  • аааа 1
  • абер 1
  • Абу 1
  • авана 1
  • авантурни 1
  • Аверкија 1
  • Аверкије 1
  • Аверкијем 1
  • Авлија 1
  • авлија 3
  • авлијама 2
  • авлије 13
  • авлији 27
  • авлијска 5
  • авлијским 4
  • авлијских 5
  • авлију 16
  • Аврааме 1
  • Ага 1
  • Адама 1
  • Аделајиду 2
  • Адије 1
  • ај 11
  • Ај 18
  • аја 1
  • Аја 5
  • Ајак 1
  • ајд 25
  • Ајд 27
  • ајде 12
  • Ајде 29
  • ајзлибан 1
  • ајзлибана 1
  • ајмол 1
  • ајн 1
  • Ајн 1
  • Ајнпренсупе 1
  • ајнпренсупе 3
  • ајнпренсупу 4
  • ајнц 1
  • ајскафе 1
  • Ајте 3
  • аката 1
  • ако 143
  • Ако 40
  • акова 1
  • Акса 1
  • акт 1
  • акта 1
  • актерка 1
  • акурат 1
  • ал 125
  • Ал 69
  • Ала 12
  • ала 4
  • алате 1
  • Албум 1
  • албум 4
  • албума 2
  • албумом 1
  • албуму 2
  • алдумаш 2
  • алдумаша 1
  • Александар 1
  • Александер 1
  • али 168
  • Али 70
  • алкохолом 1
  • Алписку 1
  • алте 1
  • аљинама 1
  • аљку 1
  • Ама 21
  • ама 7
  • амбар 2
  • амбара 1
  • амбарем 1
  • амбари 2
  • амбарима 1
  • амбарова 1
  • амбаром 1
  • амбрел 1
  • амбрелом 1
  • Америци 1
  • амице 1
  • амишага 1
  • амо 4
  • амова 1
  • амови 1
  • Амором 1
  • Аморчићи 1
  • амт 1
  • амту 1
  • анатема 1
  • андрак 1
  • анђарања 1
  • Анка 1
  • антика 1
  • ао 1
  • Ао 3
  • апостол 2
  • Апостол 3
  • апостолског 1
  • апотекар 1
  • апотекарица 1
  • апотекарици 1
  • апотекарицом 1
  • апотекаром 1
  • апотекарски 2
  • апотекарским 1
  • апотеке 2
  • апотеку 1
  • Априлу 1
  • апцерунга 1
  • арамије 1
  • арапске 1
  • аратос 1
  • арендаторска 1
  • арендашког 1
  • аренде 1
  • аренду 1
  • аријама 1
  • арије 2
  • аристократа 1
  • аришту 2
  • Аркадија 50
  • Аркадије 7
  • Аркадији 4
  • Аркадијин 1
  • Аркадијине 1
  • Аркадијом 1
  • Аркадију 2
  • арњева 4
  • арњеве 2
  • арњеви 2
  • арњевима 3
  • Арса 3
  • Арсеникума 1
  • Арси 1
  • Арсина 1
  • Арсином 1
  • артелирски 1
  • архиве 1
  • архиепископима 1
  • архилопов 1
  • архимандрита 1
  • архимандритом 1
  • ас 1
  • асентирунга 1
  • асентирунгу 1
  • Асесор 1
  • Асесора 1
  • асистенат 1
  • асистент 1
  • асистента 1
  • асна 3
  • асне 6
  • асну 3
  • аспида 2
  • аспиде 1
  • асталу 2
  • астраганске 1
  • астрономију 1
  • атара 1
  • атеизма 1
  • атресир 1
  • Атресира 1
  • Аћа 4
  • Аћим 1
  • Аћиме 8
  • Аћимови 1
  • аудитор 1
  • Аусгецајхнет 1
  • ауфирујем 1
  • ауфштафирунга 1
  • ауштафирунг 2
  • Ах 31
  • Аца 1
  • ашиковању 1
  • б 4
  • Б 6
  • Баба 4
  • баба 42
  • бабама 1
  • Бабе 1
  • бабе 10
  • баби 6
  • бабије 1
  • бабији 1
  • бабин 1
  • бабини 1
  • бабиних 1
  • бабица 2
  • бабицом 1
  • бабу 8
  • баве 1
  • бавећег 1
  • бави 3
  • бавила 1
  • бавили 1
  • бавио 1
  • бавите 1
  • бавиће 1
  • багателисао 1
  • багателисати 1
  • багателу 1
  • багдатски 1
  • багов 2
  • багрем 1
  • багрема 2
  • багремових 2
  • багремом 1
  • багрему 1
  • багрења 3
  • багрењем 1
  • бадава 7
  • Бадава 7
  • бадри 1
  • Бајаги 1
  • бајаги 11
  • бака 2
  • баке 2
  • бал 5
  • бала 1
  • балегом 1
  • балове 1
  • балови 1
  • балсам 1
  • балска 1
  • балске 1
  • Балсум 1
  • балсум 3
  • балсума 1
  • балу 3
  • банак 1
  • банака 1
  • Банат 1
  • банатској 1
  • Банатску 1
  • Банату 7
  • Банаћани 1
  • Банаћанин 2
  • Банаћанина 1
  • банацка 5
  • банацки 2
  • банбадава 2
  • банда 1
  • бандом 1
  • банка 2
  • банке 3
  • банки 1
  • банку 3
  • банула 1
  • бануо 1
  • Бануо 1
  • бар 64
  • Бар 7
  • барабанц 1
  • бардак 1
  • баре 1
  • барем 2
  • бари 1
  • барицу 1
  • барјак 1
  • барјака 1
  • барометар 1
  • барон 1
  • бару 2
  • барут 1
  • барута 1
  • басне 1
  • батаљку 1
  • батина 6
  • батиним 1
  • Баћушка 1
  • бахат 1
  • бац 1
  • баца 3
  • бацаду 1
  • бацају 1
  • бацакајући 1
  • бацакаше 1
  • бацала 1
  • бацао 2
  • бацате 1
  • бацаше 1
  • баци 5
  • бацио 4
  • Бачван 1
  • Бачване 1
  • Бачвани 1
  • Бачванин 2
  • Бачванке 3
  • бачен 1
  • Бачка 1
  • Бачке 7
  • бачки 1
  • Бачки 1
  • бачким 1
  • Бачким 1
  • бачког 1
  • Бачкој 2
  • Бачку 3
  • баш 294
  • Баш 36
  • башахидске 1
  • башкаре 1
  • Башта 2
  • башта 4
  • баштама 2
  • баште 13
  • баштенска 3
  • баштенске 1
  • баштенски 1
  • баштенским 1
  • баштенској 1
  • башти 21
  • баштица 1
  • баштом 2
  • башту 14
  • башћа 2
  • башће 1
  • башћи 3
  • беамтер 5
  • беамтера 1
  • беамтере 2
  • беамтери 4
  • беамтерка 1
  • беамтерска 2
  • беамтерске 1
  • беамтерски 1
  • беамтерског 1
  • беамтерској 1
  • беамтерску 1
  • бег 2
  • бега 5
  • бегају 1
  • бегало 1
  • бегао 4
  • бегенисала 1
  • бегунца 1
  • беде 4
  • бедећи 1
  • беди 1
  • бедили 1
  • бедити 1
  • бедо 1
  • беду 1
  • беж 1
  • бежати 2
  • бежи 1
  • бежиш 1
  • без 49
  • безазлена 1
  • безазленом 1
  • безбедно 2
  • безбожног 1
  • безбожну 1
  • бездушан 1
  • безлобивом 1
  • безобразан 4
  • безобразлука 2
  • безобразна 1
  • безобразни 2
  • безобразник 1
  • безобразно 1
  • Безумни 1
  • бекне 2
  • бекнем 1
  • бекнути 1
  • бела 5
  • белај 1
  • белаја 5
  • белају 1
  • беле 7
  • белензуке 1
  • Белеслијине 1
  • Белеслијн 1
  • бели 4
  • белим 4
  • белих 1
  • бело 3
  • белог 1
  • белом 1
  • белу 2
  • беља 1
  • бенкица 1
  • бео 1
  • Београд 1
  • берба 1
  • бербера 1
  • бербере 1
  • бербери 1
  • берберин 1
  • берберина 5
  • бербернице 1
  • берберницу 2
  • берберска 1
  • берберске 1
  • берберски 3
  • берберског 1
  • берберску 1
  • берберче 1
  • бере 1
  • бери 1
  • беса 2
  • бесан 1
  • беседи 1
  • беседити 1
  • бескрајан 1
  • бескрајни 1
  • бескрајно 2
  • бесловесна 1
  • бесмертнаго 1
  • бесна 2
  • бесне 1
  • бесни 3
  • бесно 3
  • беспослен 1
  • беспослена 2
  • беспосленост 1
  • беспрекорне 1
  • беспрекорно 1
  • беспристрасно 1
  • бестрага 8
  • Бетика 2
  • Бетику 1
  • бећари 1
  • бећаруша 2
  • бећаруше 1
  • беху 6
  • Беч 7
  • Бечеј 1
  • Бечеја 1
  • Бечејским 1
  • бечке 1
  • Бечкерек 2
  • Бечкерека 1
  • Бечкереку 4
  • Бечкеречка 1
  • Бечкеречки 2
  • Бечкеречких 1
  • Бечкеречком 2
  • Бечлија 4
  • Бечлије 1
  • Бечлијка 1
  • Бечу 2
  • беше 13
  • Беше 3
  • бешикама 1
  • бешику 1
  • бешње 1
  • Бештија 1
  • бештија 8
  • бештије 1
  • бештијо 2
  • бештију 5
  • Би 1
  • би 356
  • бибером 1
  • бивале 1
  • бивао 2
  • бивши 1
  • бидне 3
  • биднем 1
  • бидну 1
  • бијаше 2
  • бије 2
  • бијемо 1
  • бијен 1
  • бик 2
  • Бикач 1
  • бикова 1
  • бикове 1
  • бикови 1
  • била 149
  • Била 9
  • Биле 1
  • биле 17
  • били 38
  • Били 4
  • било 246
  • Било 8
  • Био 16
  • био 174
  • бира 2
  • бирају 1
  • бирајући 1
  • бирала 1
  • биргермајстерка 1
  • бирташа 2
  • Бирташица 1
  • бирташица 11
  • бирташици 1
  • бирташицом 1
  • бирташицу 1
  • бирташу 2
  • биртија 1
  • биртије 1
  • биртији 3
  • Биртијом 1
  • биртију 2
  • Бирцлијин 1
  • Бирцлијине 2
  • Бирцлијини 1
  • бискупа 1
  • бистош 2
  • бит 1
  • бита 1
  • бити 111
  • битке 1
  • битно 1
  • бић 1
  • биће 14
  • Биће 9
  • Бићу 1
  • бих 7
  • бич 3
  • бича 2
  • бичаља 1
  • бичаљем 2
  • Биче 1
  • бичеви 1
  • бичем 3
  • бједној 1
  • Бјеле 1
  • благ 1
  • Блага 1
  • блага 2
  • благи 1
  • благим 2
  • Благо 1
  • благо 9
  • благовања 2
  • благога 1
  • благодарећи 2
  • благодари 3
  • Благодарим 1
  • благодарим 2
  • благодарни 1
  • благодарност 1
  • благодарности 3
  • благодејања 1
  • благодејање 1
  • благонаклоности 1
  • Благообразан 1
  • благослов 1
  • благост 1
  • благочестија 2
  • благу 1
  • блажен 5
  • блажена 2
  • Блажени 1
  • блажено 3
  • блаженопочивше 2
  • блаженство 1
  • блажије 1
  • блазиран 1
  • бласфематичне 1
  • блата 5
  • блато 14
  • блату 4
  • блед 3
  • бледа 2
  • блеђа 3
  • блеђи 1
  • блене 1
  • блех 1
  • блештала 1
  • ближа 1
  • ближе 7
  • Ближи 1
  • Близу 1
  • близу 7
  • блуде 1
  • блуди 1
  • блудиле 1
  • Бо 3
  • бо 38
  • бобицама 1
  • бог 1
  • Бог 86
  • бога 2
  • Бога 76
  • богаљ 1
  • богат 1
  • богата 3
  • богате 3
  • богатији 2
  • богато 1
  • богатства 1
  • богатство 3
  • богату 1
  • богињо 1
  • богме 4
  • Богме 4
  • Бого 1
  • богобојажљива 1
  • богобојажљивим 1
  • боговетног 1
  • Богојављења 1
  • Богом 1
  • богослов 1
  • богословац 5
  • Богословија 1
  • богословији 2
  • богословију 3
  • богословима 1
  • богословски 1
  • богословско 1
  • богословце 1
  • богословци 2
  • Богу 47
  • бодрим 1
  • боду 1
  • божанствена 1
  • боже 1
  • Боже 79
  • Божија 1
  • Божије 3
  • Божијој 3
  • Божића 3
  • Божићу 1
  • божица 1
  • Божја 1
  • Божје 1
  • Божјем 3
  • Божјих 1
  • Божјом 1
  • Божју 1
  • бој 2
  • бојаги 1
  • бојала 2
  • бојао 8
  • боје 8
  • бојећи 1
  • боји 5
  • бојим 6
  • бојом 1
  • бојтар 21
  • бојтара 3
  • бојтаре 1
  • бојтари 1
  • бојтарова 1
  • бојтарским 1
  • бојтарско 1
  • бојте 1
  • боју 1
  • бокал 8
  • бокала 4
  • бокалом 1
  • боктер 15
  • боктера 13
  • боктерај 2
  • боктерски 2
  • боктерској 1
  • Бол 1
  • бола 1
  • Боле 1
  • боле 2
  • болесне 1
  • болесничкој 1
  • болестан 1
  • болести 1
  • болно 1
  • болом 1
  • болти 2
  • боља 3
  • боље 61
  • Боље 9
  • бољег 3
  • бољега 1
  • бољи 2
  • бољим 2
  • Бољу 1
  • бољу 2
  • бом 1
  • боме 14
  • Боме 2
  • Бона 1
  • Бонапарта 1
  • борави 1
  • боре 1
  • босе 2
  • боси 1
  • босиљак 2
  • босиљка 2
  • босоног 1
  • босонога 2
  • бостана 1
  • ботушама 1
  • ботуше 7
  • Боцкалов 1
  • Боцкалова 1
  • Бочара 1
  • браво 1
  • Браво 2
  • брада 6
  • брадати 1
  • браде 2
  • брадице 1
  • брадицом 1
  • браду 12
  • бразде 1
  • брака 1
  • брани 13
  • браним 3
  • бранио 1
  • БРАНКОВА 2
  • брат 1
  • Брат 1
  • брата 5
  • брате 4
  • брати 1
  • браћа 3
  • браун 1
  • браца 1
  • брачнога 1
  • брашна 1
  • брашно 1
  • брбљаве 1
  • брбљавих 1
  • брбљају 1
  • брда 1
  • брдо 1
  • брег 1
  • брега 4
  • брегови 1
  • брез 24
  • брезобразан 2
  • брезобразлука 1
  • бреновали 1
  • бреновање 1
  • бресквама 1
  • брескве 1
  • бреспослен 1
  • брж 3
  • брже 13
  • Брже 2
  • брзим 1
  • брзине 1
  • брзо 15
  • Брзо 2
  • брзоплетна 1
  • брига 1
  • бриге 9
  • бригу 4
  • брижно 2
  • бријају 1
  • бријања 1
  • бријању 1
  • бријао 1
  • бријати 1
  • бријач 1
  • бријача 1
  • бријаче 1
  • бријачем 1
  • брије 3
  • брију 1
  • брин 2
  • брине 2
  • брини 1
  • брину 1
  • брисала 2
  • брисати 2
  • брица 6
  • брице 2
  • брицо 1
  • брицом 1
  • брише 7
  • бришемо 1
  • бришете 1
  • бришу 2
  • бришући 4
  • брк 4
  • брка 1
  • бркати 1
  • брке 2
  • бркова 3
  • бркове 13
  • бркови 1
  • брковима 1
  • брљају 1
  • броди 1
  • Броје 1
  • броји 3
  • Бројтро 2
  • броју 2
  • брошем 1
  • брујале 2
  • брује 1
  • брчиће 2
  • бубуљицу 1
  • бува 1
  • будан 2
  • Буде 1
  • буде 44
  • будем 3
  • будемо 1
  • будете 1
  • будеш 2
  • будзашто 2
  • Буди 1
  • буди 6
  • будила 1
  • будите 2
  • будна 5
  • будне 2
  • буднем 1
  • буднога 1
  • буду 5
  • будуће 2
  • будућег 1
  • будућега 1
  • будући 5
  • будућим 1
  • будућу 1
  • бујна 1
  • бујније 1
  • бујно 1
  • бујну 2
  • Буковини 1
  • Букти 1
  • буљоока 1
  • бумбар 1
  • Бунапарта 1
  • бунар 6
  • бунара 3
  • бунаром 1
  • бунару 3
  • бунде 3
  • бунду 4
  • буне 1
  • буни 1
  • бунике 1
  • бунцала 1
  • бунцати 1
  • буњишту 1
  • бурад 1
  • буран 1
  • буре 3
  • бурета 2
  • бурмутом 2
  • бурнога 1
  • буру 1
  • Бућкалови 1
  • бухалтерај 1
  • буџа 2
  • буџак 1
  • буџака 2
  • буџе 1
  • буџу 1
  • В 3
  • вав 1
  • Вавика 1
  • ваде 1
  • вадећи 1
  • вади 4
  • важило 1
  • важности 1
  • вазда 6
  • ваздан 15
  • ваздашњој 1
  • ваздух 1
  • ваздуха 1
  • ваистину 1
  • вајка 3
  • вајкада 1
  • валов 2
  • валова 1
  • Валтазар 1
  • Валтазара 1
  • валцер 1
  • ваљ 25
  • Ваљ 4
  • ваља 27
  • ваљада 3
  • ваљало 1
  • ваљам 2
  • ваљати 2
  • ваљаш 1
  • ваљаше 1
  • Ваљда 17
  • ваљда 33
  • вам 145
  • Вама 1
  • вама 38
  • вами 1
  • вамилија 1
  • вамилији 2
  • вандровкаш 2
  • вандровкаша 1
  • вандровкаши 1
  • вандрокаш 2
  • вандрокаши 1
  • вандрују 1
  • Ванредно 1
  • ванредно 3
  • вара 2
  • варанција 1
  • варате 2
  • варер 1
  • варес 1
  • варјачом 2
  • варка 1
  • варку 1
  • вармеђа 3
  • вармеђаши 1
  • вармеђе 2
  • варош 9
  • варошани 1
  • вароши 12
  • варошима 2
  • варошица 1
  • варошка 1
  • Варошке 1
  • варошке 4
  • варошки 1
  • варошких 1
  • варошког 1
  • варошкога 1
  • Вас 1
  • вас 155
  • Васа 2
  • васеленска 1
  • Васи 1
  • Василија 1
  • василијска 1
  • василица 1
  • Васин 1
  • васпитаван 1
  • васпитан 1
  • васпитана 1
  • васпитано 1
  • васпитање 2
  • вата 2
  • ватате 1
  • ватио 1
  • ватра 1
  • ватре 9
  • ватри 3
  • ватру 2
  • ваш 11
  • ваша 13
  • вашака 1
  • вашар 5
  • вашара 6
  • вашарима 3
  • вашаришта 4
  • вашариште 1
  • вашаришту 3
  • вашарског 1
  • вашару 4
  • ваше 14
  • Ваше 5
  • вашег 3
  • вашега 4
  • ваши 2
  • вашим 3
  • вашима 2
  • ваших 3
  • вашој 4
  • вашом 3
  • вашу 4
  • ве 1
  • Ве 1
  • веди 4
  • ведра 2
  • ведрија 1
  • ведрије 1
  • ведро 1
  • ведрог 1
  • веее 1
  • вез 1
  • веза 2
  • везан 1
  • везе 5
  • везу 1
  • веју 1
  • век 6
  • века 6
  • веку 1
  • векује 1
  • веле 22
  • вели 384
  • велик 1
  • Велика 2
  • велика 21
  • ВЕЛИКЕ 1
  • велике 13
  • Велики 4
  • велики 7
  • Великим 3
  • великим 5
  • великих 1
  • велико 10
  • Велико 2
  • Великог 4
  • великог 6
  • великодушно 1
  • великој 4
  • великом 2
  • Великом 2
  • велику 6
  • Велим 1
  • велим 23
  • велимо 2
  • велите 4
  • велиш 9
  • венац 1
  • Венеро 1
  • венула 3
  • Венус 1
  • венца 1
  • венча 2
  • венчаваду 1
  • венчаду 3
  • венчају 2
  • венчало 1
  • венчани 1
  • венчану 1
  • венчања 6
  • венчање 1
  • венчању 1
  • венчати 1
  • вербене 1
  • верглашу 1
  • вергловима 1
  • вере 5
  • Верка 1
  • Веркине 1
  • Верку 1
  • верна 1
  • верно 2
  • верност 1
  • веров 1
  • веровала 3
  • веровао 2
  • веровати 8
  • вероватне 1
  • вероватно 2
  • вероваће 1
  • Вероваћу 1
  • вертеп 1
  • вертепаше 1
  • веру 2
  • верује 2
  • Верујем 5
  • верујем 9
  • Верујемо 1
  • верујемо 2
  • верујете 4
  • верујте 12
  • Верујте 2
  • верују 2
  • верујући 1
  • вес 1
  • весела 1
  • Веселе 1
  • весели 1
  • веселим 2
  • веселио 1
  • веселит 1
  • веселиће 1
  • Весело 1
  • весело 17
  • весеља 3
  • Весеље 1
  • весеље 3
  • весео 7
  • весно 1
  • вест 5
  • вести 1
  • ветар 11
  • ветра 2
  • ветрењача 1
  • ветрењачама 1
  • ветрећи 1
  • ветрићи 1
  • ветрови 1
  • ветру 1
  • Већ 12
  • већ 284
  • већа 4
  • веће 4
  • већег 1
  • већем 1
  • већи 5
  • већим 2
  • већином 1
  • већих 1
  • већма 7
  • већу 1
  • вече 20
  • вечер 2
  • вечера 12
  • вечерали 2
  • Вечерало 1
  • вечерам 2
  • вечерамо 3
  • вечерас 12
  • вечерати 1
  • вечерашње 1
  • вечерашњих 1
  • вечере 9
  • вечери 5
  • вечерња 2
  • вечерње 6
  • вечерњи 1
  • вечерњу 1
  • вечером 1
  • вечеру 9
  • вечити 1
  • вечито 1
  • вечитом 1
  • вечна 1
  • веш 2
  • вешају 1
  • вешкорпу 1
  • вешом 1
  • вешплау 1
  • вешт 1
  • вештак 1
  • вештачки 1
  • веште 1
  • вештине 1
  • вештином 1
  • вештица 2
  • вешто 2
  • Ви 19
  • ви 210
  • вид 22
  • Вид 5
  • вида 2
  • Виде 1
  • виде 11
  • Видела 1
  • видела 22
  • виделе 1
  • видели 5
  • видело 2
  • видео 13
  • видети 18
  • видеће 2
  • Видећете 1
  • видећи 4
  • видеше 2
  • види 52
  • Види 6
  • видиду 2
  • видила 4
  • видили 6
  • Видим 2
  • видим 43
  • видимо 4
  • видио 2
  • Видите 1
  • видите 16
  • видити 6
  • видићете 1
  • Видићеш 1
  • видићеш 2
  • видићу 2
  • видиш 23
  • Видиш 8
  • видљив 1
  • видљиви 1
  • видом 1
  • виду 3
  • виђају 2
  • виђамо 1
  • виђати 1
  • виђено 2
  • виз 1
  • визави 1
  • визита 1
  • визитацију 1
  • визите 2
  • визиту 1
  • вија 3
  • вијали 1
  • вијати 1
  • вије 1
  • викала 4
  • викао 3
  • викати 1
  • викаше 1
  • викне 4
  • викнем 1
  • викну 26
  • викнула 1
  • викнуо 1
  • викнуше 1
  • виком 1
  • вику 2
  • вила 1
  • вилама 2
  • Виле 2
  • виле 4
  • вилен 3
  • вилиних 1
  • вилица 1
  • вилицама 1
  • вилице 2
  • вилицу 3
  • виловали 1
  • виљушком 1
  • вименом 1
  • Вина 1
  • вина 17
  • Вино 2
  • вино 26
  • винове 1
  • виновник 2
  • виново 1
  • винограде 1
  • винограду 1
  • вином 3
  • вину 1
  • винцилирове 1
  • вире 1
  • вири 1
  • вирилац 1
  • виртшафт 1
  • виртшафта 3
  • виртшафтерку 1
  • виртшафту 1
  • виршафт 1
  • виршафту 1
  • виршофт 1
  • виршофтер 1
  • виршофтерки 1
  • вис 1
  • висе 3
  • виси 4
  • висила 1
  • висине 1
  • висини 1
  • висину 6
  • висок 3
  • висока 1
  • високе 1
  • високи 2
  • високо 4
  • високом 2
  • високу 2
  • вита 1
  • витка 1
  • вице 1
  • вицишпановицом 1
  • Виче 1
  • виче 13
  • вичем 1
  • Вичем 1
  • вичу 3
  • Више 1
  • више 144
  • вишњеве 1
  • вјеки 2
  • вјеков 1
  • Вјерују 1
  • вла 1
  • Вла 2
  • влада 2
  • владала 1
  • владао 1
  • владати 1
  • владика 5
  • Владика 9
  • владикама 1
  • владике 2
  • Владике 3
  • Владиком 1
  • владику 1
  • Владику 2
  • владици 1
  • Владици 2
  • владичанске 1
  • влажан 1
  • влажна 1
  • Влаиња 1
  • власи 1
  • власт 4
  • влаћа 1
  • влашка 1
  • влашкој 1
  • во 4
  • вода 4
  • водах 1
  • Воде 1
  • воде 23
  • води 5
  • водила 1
  • водили 1
  • водим 1
  • водите 1
  • водом 7
  • воду 11
  • вођење 1
  • Вожд 1
  • вожња 1
  • возбуђени 1
  • возврат 2
  • возе 2
  • воззвах 2
  • вози 12
  • возим 5
  • возио 5
  • возити 4
  • возиш 2
  • војник 1
  • војску 2
  • вол 1
  • Воле 1
  • воле 22
  • волела 7
  • волели 7
  • Волем 2
  • волем 9
  • волемо 2
  • Волео 1
  • волео 6
  • волете 3
  • волеш 4
  • воли 11
  • волије 1
  • волијем 3
  • волу 2
  • воља 4
  • вољан 1
  • воље 23
  • вољење 1
  • вољи 5
  • вољу 1
  • вон 1
  • вонми 1
  • ворму 2
  • восак 2
  • воском 1
  • воску 1
  • Воспитавајте 1
  • воспитавам 1
  • воспитала 3
  • воспитан 2
  • воспитанија 1
  • воспитаније 2
  • воспитану 1
  • воспитања 2
  • воспитање 2
  • впртшафт 1
  • враг 6
  • врага 6
  • врагови 1
  • врагу 6
  • врази 1
  • вранац 1
  • вране 1
  • врану 1
  • вранца 3
  • вранцима 1
  • врапце 1
  • врапци 1
  • Врат 1
  • врат 14
  • врата 45
  • врати 12
  • вратила 1
  • Вратила 1
  • вратили 2
  • Вратима 1
  • вратима 10
  • вратимо 1
  • вратио 8
  • вратите 1
  • вратити 6
  • вратих 1
  • вратише 2
  • врату 3
  • враћа 2
  • враћају 2
  • враћајући 1
  • враћала 1
  • враћале 1
  • враћам 2
  • враћамо 1
  • врачева 1
  • врашки 1
  • врбовим 1
  • вреба 4
  • вребали 1
  • вребања 1
  • вребао 2
  • вредан 2
  • вреди 6
  • вредити 2
  • вредна 5
  • вредни 2
  • вредно 4
  • вредног 1
  • вредној 1
  • вредном 1
  • вредну 3
  • вређао 1
  • вреже 1
  • врежом 1
  • вреле 2
  • време 54
  • времена 28
  • временима 3
  • временом 5
  • времену 2
  • времја 2
  • врећа 1
  • вриском 1
  • вриску 1
  • врлине 1
  • Врло 6
  • врло 62
  • врпољиш 1
  • врста 1
  • вртео 1
  • врти 3
  • вртили 1
  • вртограду 1
  • врућ 2
  • врућа 1
  • вруће 1
  • врућим 1
  • Врућина 1
  • врућина 4
  • врућине 4
  • врућином 1
  • врућину 2
  • врућу 2
  • врха 1
  • врховима 2
  • врхунац 1
  • вршење 1
  • вршећи 1
  • вршила 1
  • вршњаке 1
  • вси 1
  • вскор 1
  • всп 1
  • Вуји 1
  • вук 3
  • Вука 1
  • Вуку 1
  • вуку 3
  • вукући 1
  • вулкану 1
  • вунице 2
  • вуци 1
  • вуче 12
  • вучем 3
  • г 51
  • Г 7
  • га 513
  • Габриела 81
  • Габриеле 3
  • Габриели 2
  • Габриелин 1
  • Габриелина 3
  • Габриелине 1
  • Габриелиних 1
  • Габриелиног 1
  • Габриелину 1
  • Габриелу 4
  • Габријела 1
  • Гавра 1
  • гавран 6
  • гаврана 1
  • гаврани 1
  • гаврановим 1
  • Гавру 3
  • Гага 2
  • Гагу 2
  • гадан 2
  • гађ 1
  • гађа 2
  • гађали 1
  • Газда 1
  • газда 22
  • газдарица 1
  • Газдачка 1
  • газдачка 3
  • газдачки 1
  • газдачког 1
  • газдачку 1
  • газдашаг 4
  • газдашага 1
  • газде 3
  • газди 2
  • газдинску 1
  • газдинства 1
  • газдинство 1
  • газдинству 1
  • газдом 1
  • газду 3
  • газдује 1
  • газе 1
  • газила 1
  • Гајдаш 1
  • гајдаш 5
  • гајдаша 9
  • гајдашем 1
  • гајдаши 1
  • гајде 12
  • гајди 2
  • гајећи 1
  • гајтана 1
  • гајтанима 1
  • гајтаном 1
  • галантно 1
  • Галилејској 1
  • Галицији 1
  • Галицију 3
  • гањева 1
  • гарјанина 1
  • гарова 1
  • гаси 2
  • гастгеберај 1
  • гаћасти 1
  • гаће 1
  • гаћице 2
  • гацајући 2
  • гаџе 1
  • гвожђа 1
  • гвозденим 2
  • гвозденој 1
  • Где 4
  • где 68
  • гдегод 1
  • Гђа 17
  • гђа 327
  • гђе 7
  • Гђи 1
  • гђи 6
  • гђица 4
  • гђице 1
  • гђици 2
  • гђицом 1
  • гђом 11
  • гђу 6
  • гегаше 1
  • гемајн 1
  • генерални 1
  • Геновеву 3
  • Генофефу 1
  • Геснерових 1
  • гетлихес 1
  • гетренк 1
  • гефроренес 1
  • Геце 2
  • Гецина 1
  • Гециница 5
  • Гециници 1
  • Гецину 1
  • геџавог 1
  • Гига 1
  • Гимназије 1
  • Гимназију 1
  • гипса 1
  • гитар 2
  • глава 14
  • ГЛАВА 26
  • Глава 7
  • главама 1
  • глават 1
  • главатог 1
  • главачке 1
  • Главе 8
  • главе 9
  • глави 16
  • Глави 6
  • главица 1
  • главни 1
  • главним 1
  • главнога 1
  • главобоље 1
  • главобољу 2
  • главом 12
  • главу 34
  • Главу 4
  • главурда 1
  • главчина 1
  • глагол 1
  • гладан 3
  • глади 1
  • гладио 1
  • гладна 1
  • гладне 1
  • гладним 1
  • гладница 1
  • Глас 2
  • глас 38
  • гласа 4
  • гласе 1
  • гласи 1
  • гласила 1
  • гласима 1
  • гласину 1
  • гласно 12
  • гласом 14
  • гласу 2
  • гле 5
  • Гле 6
  • гледа 39
  • Гледа 5
  • Гледај 13
  • гледај 7
  • Гледајте 2
  • гледајте 4
  • гледају 7
  • гледајући 10
  • гледала 7
  • гледале 1
  • гледали 2
  • гледам 10
  • Гледам 4
  • гледао 2
  • гледате 2
  • гледати 2
  • гледаћу 1
  • гледаше 6
  • гледећи 1
  • гледи 1
  • гледите 1
  • глисте 1
  • глисту 1
  • Глиша 8
  • Глиши 1
  • Глишо 1
  • Глишу 1
  • гложиће 1
  • глубини 1
  • глува 1
  • глуво 1
  • глупака 1
  • глупе 1
  • глупи 1
  • глупље 1
  • гнева 3
  • гневна 1
  • гневне 1
  • гневу 1
  • гнедиге 14
  • гнезда 1
  • гнушава 1
  • гњев 1
  • гњездо 1
  • гњезду 1
  • го 1
  • говети 1
  • Говор 1
  • говор 4
  • говораху 1
  • Говоре 2
  • говоре 8
  • говори 26
  • говорила 28
  • говорили 1
  • говорило 6
  • Говорим 1
  • говорим 10
  • говорио 8
  • говорите 16
  • говорити 5
  • говориш 10
  • говорљивија 1
  • говору 1
  • гову 1
  • год 17
  • годиле 1
  • година 49
  • годинама 11
  • године 22
  • години 1
  • годину 2
  • годишњим 1
  • гођ 13
  • гојазна 1
  • гојазног 1
  • гола 1
  • голе 1
  • голи 1
  • Голијата 2
  • голим 1
  • Голим 1
  • голица 1
  • голо 1
  • гологлав 1
  • Голоса 1
  • голуб 2
  • голубињаци 1
  • голубића 2
  • голубиће 1
  • голубице 2
  • голубови 1
  • голубчиће 1
  • гољу 1
  • гомила 3
  • гомиле 2
  • гомили 1
  • гомилу 3
  • Гомору 1
  • гоне 1
  • горак 1
  • Горе 2
  • горе 22
  • горела 2
  • горело 1
  • горео 1
  • гори 2
  • горко 1
  • горког 1
  • горња 1
  • горњи 1
  • гору 1
  • госино 4
  • госп 1
  • господ 1
  • Господ 2
  • господа 7
  • Господар 1
  • господар 8
  • господара 1
  • господари 2
  • господе 3
  • господен 1
  • Господи 2
  • господи 3
  • господин 145
  • Господин 20
  • Господина 2
  • господина 23
  • Господине 1
  • господине 22
  • Господином 1
  • господином 2
  • Господину 1
  • господину 5
  • господна 1
  • господњем 1
  • господо 1
  • господске 3
  • господски 1
  • господства 3
  • господство 1
  • господу 5
  • Госпођа 2
  • госпођа 38
  • госпође 3
  • госпођи 3
  • госпођица 2
  • госпођицама 1
  • Госпођице 1
  • госпођице 16
  • госпођици 2
  • госпођицу 2
  • госпођом 1
  • госпођу 2
  • госпоја 103
  • Госпоја 7
  • госпоје 5
  • госпоји 1
  • госпојица 2
  • госпојице 1
  • госпојицу 1
  • госпоју 2
  • госпоствено 1
  • госпоштине 1
  • госпоштином 1
  • Гост 1
  • гост 18
  • госта 7
  • госте 8
  • гости 14
  • гостију 4
  • гостима 6
  • гостинској 4
  • гостинску 2
  • гостових 1
  • гостољубива 1
  • гостољубиви 1
  • гостољубног 1
  • гостом 2
  • гостопријемни 1
  • гостопримством 1
  • госту 6
  • Гот 2
  • готес 1
  • Готес 2
  • готов 4
  • готова 5
  • готови 4
  • готовим 1
  • готовљења 1
  • Готово 3
  • готово 4
  • гошћења 1
  • грабе 1
  • граби 1
  • грабље 1
  • град 1
  • града 1
  • гради 1
  • граду 1
  • гракнуше 1
  • гракћу 1
  • грана 3
  • гране 3
  • грани 1
  • граничила 1
  • граном 1
  • грану 1
  • гранчицама 1
  • грање 2
  • грању 1
  • гратулација 1
  • гратулирала 1
  • грб 1
  • грдан 2
  • грди 5
  • грдила 5
  • грдити 1
  • грдна 1
  • Грдна 1
  • грдно 3
  • грдног 1
  • грдну 2
  • гребе 4
  • гребеном 1
  • гредицу 1
  • греју 1
  • греха 2
  • грехова 1
  • грехота 1
  • грешили 1
  • грешите 1
  • грешити 1
  • грешни 3
  • грешних 1
  • грешној 1
  • грешну 1
  • гризе 1
  • грије 1
  • гријота 2
  • грјеха 1
  • Грк 1
  • грк 2
  • грка 2
  • гркиња 4
  • гркињи 2
  • гркињом 3
  • Грку 1
  • грла 2
  • грлат 1
  • грлатим 1
  • грлато 1
  • грле 1
  • грли 1
  • грлице 2
  • грло 4
  • грлом 1
  • грлу 2
  • грми 2
  • грмну 2
  • гроб 3
  • гроба 4
  • гробља 3
  • гробље 2
  • гробљу 1
  • гробове 1
  • гробу 2
  • грожђе 1
  • грозне 1
  • грозницу 1
  • грозничаво 1
  • грокће 1
  • грокћу 1
  • гром 11
  • Гром 5
  • громове 2
  • громом 1
  • гротло 1
  • грохотом 2
  • грошић 1
  • грошићаре 2
  • груба 1
  • грубијан 3
  • грубијанства 1
  • грубијану 1
  • грува 1
  • груда 1
  • грудву 1
  • груди 4
  • грудима 5
  • грумена 1
  • грундбирн 2
  • грундупу 1
  • грунемо 1
  • групе 1
  • грус 1
  • грцају 1
  • грчи 1
  • грчки 1
  • губе 1
  • губитак 2
  • гужвара 4
  • гужваром 1
  • гужвару 3
  • гуја 1
  • гукањем 1
  • гумаластика 1
  • гумаластику 1
  • гунђа 2
  • гунђање 1
  • гура 2
  • гурају 1
  • гурао 1
  • гуркала 2
  • гурман 1
  • гурну 5
  • гусак 2
  • гусака 2
  • гусеница 1
  • гускама 1
  • гуске 2
  • гуском 1
  • гуску 1
  • густ 1
  • густе 2
  • густира 1
  • густова 1
  • густог 2
  • густога 1
  • Густу 1
  • гутам 1
  • гуцнем 1
  • гуцни 1
  • гуче 2
  • гучу 2
  • гушећи 1
  • гуши 1
  • гушу 2
  • гушче 3
  • гушчића 1
  • гушчиће 2
  • гушчићи 1
  • д 4
  • да 2376
  • Да 85
  • Дабоме 1
  • дабоме 5
  • дав 1
  • давала 2
  • давали 1
  • давана 1
  • дави 2
  • Давид 2
  • Давидом 1
  • давио 2
  • дављеник 1
  • давнашњи 3
  • давније 1
  • давних 1
  • давно 22
  • Давно 3
  • дад 1
  • Дад 2
  • даде 7
  • дадоше 1
  • даду 7
  • даж 1
  • дај 27
  • Дај 4
  • даје 7
  • дајте 3
  • дају 5
  • дакле 37
  • Дакле 41
  • Даклем 5
  • даклем 6
  • дала 13
  • дале 1
  • далека 1
  • далеке 1
  • Далеко 1
  • далеко 20
  • далеком 1
  • дали 5
  • дало 2
  • Даље 1
  • даље 38
  • даљег 1
  • даљине 1
  • даљини 3
  • дам 8
  • дами 1
  • Дамјана 1
  • даму 1
  • дамшифу 1
  • Дан 3
  • дан 95
  • дана 135
  • Данас 2
  • данас 52
  • данаске 2
  • данашња 1
  • Данашње 1
  • данашње 2
  • данашњег 1
  • данашњи 5
  • данашњих 1
  • дане 2
  • дани 2
  • данима 1
  • Даницом 1
  • даном 3
  • дану 3
  • Дањом 1
  • дањом 3
  • Дању 1
  • дању 6
  • дао 17
  • дар 2
  • Даринку 1
  • дарова 2
  • даровит 1
  • даром 1
  • даска 1
  • даски 1
  • даску 1
  • дасци 1
  • дат 1
  • дате 4
  • дати 4
  • датих 1
  • дато 3
  • даћа 1
  • Даће 1
  • даћу 4
  • дахну 1
  • дација 1
  • два 71
  • двадесет 11
  • Двадесет 3
  • ДВАДЕСЕТ 6
  • ДВАДЕСЕТА 1
  • дванаест 5
  • ДВАНАЕСТА 1
  • дванајст 1
  • двапут 6
  • дваред 3
  • Две 1
  • две 34
  • двеју 2
  • двема 1
  • двогрошак 1
  • двогрошака 1
  • двоје 4
  • двојица 2
  • двојице 1
  • двокатницу 1
  • двор 3
  • дворе 1
  • де 4
  • деб 1
  • дебела 7
  • дебеле 2
  • дебели 4
  • дебелим 2
  • дебелих 1
  • дебело 5
  • дебелог 1
  • дебелу 1
  • дебља 2
  • дебљи 1
  • дебљине 2
  • Девер 1
  • девер 3
  • девера 3
  • девере 1
  • девет 6
  • ДЕВЕТА 1
  • девети 1
  • ДЕВЕТНАЕСТА 1
  • деветнаестог 1
  • деветој 1
  • девиза 1
  • девице 1
  • девојака 5
  • девојачка 3
  • девојачки 2
  • девојачким 1
  • девојачких 1
  • девојачкој 1
  • девојка 14
  • девојкама 2
  • Девојке 2
  • девојке 26
  • девојко 3
  • девојку 11
  • девојци 2
  • девојчица 2
  • девојчицу 1
  • девојчура 1
  • девојчуром 2
  • дед 2
  • Дед 2
  • дедака 1
  • деде 1
  • Деде 4
  • дедом 1
  • деду 1
  • дејство 2
  • дејствујуће 1
  • дека 2
  • декламација 1
  • декламовала 1
  • декламује 1
  • деком 1
  • деку 1
  • дела 3
  • деле 2
  • деликатеса 1
  • деликатне 1
  • деликти 1
  • делим 1
  • делити 2
  • дело 2
  • делова 1
  • демонски 1
  • ден 1
  • дентист 3
  • дентиста 1
  • део 4
  • депо 1
  • дер 2
  • дера 2
  • дерало 1
  • деран 2
  • деране 1
  • дерао 1
  • дераше 1
  • дере 11
  • дереш 1
  • дери 1
  • дерлад 1
  • дерна 1
  • дерне 1
  • дерњава 1
  • дерта 1
  • деру 5
  • дерући 1
  • десет 14
  • Десет 2
  • Десета 1
  • ДЕСЕТА 1
  • десети 3
  • десетица 2
  • десетице 1
  • десетицу 1
  • десетог 1
  • десетој 1
  • десету 1
  • деси 4
  • десило 3
  • десио 1
  • десити 2
  • десне 2
  • десни 1
  • десно 4
  • десног 2
  • десној 1
  • десном 2
  • десну 5
  • деснују 1
  • дет 2
  • детаља 1
  • детаље 1
  • детаљима 1
  • дете 45
  • детета 4
  • дететом 3
  • детету 4
  • детинства 1
  • детињаст 1
  • детињих 1
  • детињој 1
  • детињства 1
  • детињство 1
  • Деца 1
  • деца 21
  • деце 11
  • деци 3
  • Децо 1
  • децо 4
  • децом 2
  • децу 10
  • дечије 1
  • дечијег 1
  • дечији 1
  • дечица 1
  • дечицом 1
  • дечицу 2
  • Дечурлија 1
  • дечурлија 3
  • дечурлије 3
  • дешавају 2
  • дешперат 1
  • дешперата 3
  • дешператна 1
  • дешператним 1
  • Ди 14
  • ди 42
  • Диван 1
  • диван 6
  • дивани 1
  • диваним 12
  • диванио 1
  • Диваните 1
  • диваните 3
  • диванити 1
  • дивањења 1
  • дивит 1
  • дивљаке 1
  • дивљења 1
  • дивљење 1
  • дивна 5
  • дивне 1
  • дивно 1
  • дивног 2
  • дивном 2
  • дивну 1
  • дивота 1
  • диг 2
  • дигао 1
  • дигла 5
  • дигли 2
  • дигне 6
  • дигну 1
  • дигнувши 1
  • дигнутом 1
  • дигођ 2
  • дигоше 1
  • диж 1
  • диже 15
  • дижу 1
  • дижући 1
  • дизао 1
  • дизати 1
  • дизаху 1
  • дизе 1
  • дијалог 1
  • дијомант 1
  • Дика 1
  • дика 4
  • дикина 1
  • диктандо 1
  • диктирано 1
  • диктовао 1
  • диктује 1
  • дику 1
  • дим 2
  • дима 2
  • димњацима 1
  • димове 2
  • дин 1
  • диндушманине 1
  • диња 1
  • диње 5
  • дињу 5
  • дипломе 1
  • дир 1
  • дира 2
  • дирају 2
  • дирала 1
  • дирао 1
  • дирне 2
  • дирнут 1
  • Дисала 1
  • диснотор 1
  • диснотора 1
  • дише 1
  • дишкрећанин 1
  • дишпензацију 1
  • дишпут 1
  • диштрикта 1
  • дишу 1
  • Дјевица 1
  • дјела 1
  • длаке 1
  • длаку 2
  • длану 1
  • дна 3
  • дневне 1
  • дневно 2
  • дну 3
  • До 11
  • до 189
  • доба 34
  • добар 23
  • Добар 3
  • добаци 1
  • доби 2
  • добивеним 1
  • добивених 1
  • добивену 1
  • добија 2
  • добијају 1
  • добијала 1
  • добије 7
  • добијем 1
  • добију 2
  • добила 6
  • Добили 1
  • добили 2
  • добио 17
  • Добио 3
  • добити 13
  • добићеш 1
  • добошем 1
  • Добра 1
  • добра 24
  • добре 10
  • добри 5
  • добрих 2
  • добро 127
  • Добро 20
  • доброг 4
  • доброга 3
  • добродетељи 1
  • добродјетељ 1
  • добродјетељи 1
  • доброј 3
  • добројтро 3
  • добротом 1
  • доброту 2
  • доброћудан 1
  • добру 10
  • доведе 4
  • доведена 1
  • доведоше 1
  • довезе 1
  • довек 1
  • довека 1
  • довели 1
  • довело 1
  • довести 1
  • довече 2
  • довијала 1
  • довикати 1
  • довлачи 1
  • довлачити 1
  • доводе 1
  • доводили 1
  • довољна 1
  • довољне 1
  • довољним 1
  • довољно 4
  • доврши 2
  • довршили 1
  • довршило 1
  • довршио 1
  • догађа 3
  • догађај 3
  • догађаја 4
  • догађајем 2
  • догађаји 1
  • догађају 2
  • Догматике 1
  • договори 1
  • договорили 1
  • Догод 1
  • догоди 1
  • догодила 1
  • догодило 9
  • догодити 1
  • догођаја 1
  • дода 1
  • додавала 1
  • додаде 11
  • додаје 8
  • додајте 1
  • додала 1
  • додали 1
  • додао 2
  • додати 1
  • додиривала 1
  • додирн 1
  • додирнуше 1
  • додирује 1
  • додолама 1
  • дођ 1
  • дођавола 1
  • дође 41
  • Дође 7
  • дођем 5
  • дођемо 1
  • дођете 3
  • Дођите 1
  • дођите 2
  • дођо 2
  • дођоше 1
  • дођу 5
  • дожави 1
  • доживели 1
  • доживео 3
  • доживети 1
  • доживи 1
  • доживити 1
  • доживљаји 1
  • доживљају 1
  • дозволила 1
  • дозволили 1
  • дозволити 1
  • дозивала 2
  • дозн 1
  • дозна 3
  • дознавала 1
  • дознала 4
  • дознате 1
  • дознати 3
  • дознаће 2
  • дознаш 1
  • дозове 3
  • Доиста 1
  • доиста 15
  • дојакошњи 1
  • дојучерању 1
  • Дојчин 1
  • Док 20
  • док 83
  • докаже 2
  • докажем 1
  • Доказ 1
  • доказ 2
  • доказа 1
  • доказе 1
  • доказивати 1
  • докле 10
  • Докле 5
  • докопа 1
  • Доктор 1
  • доктор 6
  • доктора 1
  • докторат 1
  • докторе 1
  • докторима 1
  • долазак 1
  • Долазак 1
  • долазе 2
  • долази 9
  • долазила 1
  • Долазила 1
  • долазили 2
  • долазим 2
  • долазио 1
  • долазити 2
  • долазно 1
  • доласка 1
  • доласку 1
  • долготерпљенијем 1
  • доле 12
  • долива 2
  • доливала 1
  • Долијаће 2
  • долме 1
  • долмом 1
  • дом 1
  • домаћа 1
  • домаћег 1
  • домаћи 5
  • домаћима 4
  • домаћин 55
  • Домаћин 8
  • Домаћина 1
  • домаћина 4
  • домаћине 5
  • домаћиновим 1
  • домаћиново 1
  • домаћиновој 1
  • домаћинову 1
  • домаћином 3
  • домаћинским 1
  • домаћинство 1
  • домаћину 5
  • Домаћица 1
  • домаћица 18
  • домаћице 7
  • домаћици 1
  • домаћицу 2
  • домаћичину 1
  • домашај 1
  • домине 1
  • домислим 1
  • домишљајући 1
  • домостроитељку 1
  • дому 2
  • Дон 1
  • дон 5
  • Дона 1
  • донекле 1
  • Донела 1
  • донела 8
  • Донели 1
  • донео 6
  • донес 1
  • донесе 5
  • донесем 1
  • донесете 1
  • донеси 6
  • Донесу 1
  • донет 1
  • донета 1
  • донети 4
  • Донеше 1
  • доносе 2
  • доноси 8
  • доносила 2
  • доносиле 1
  • доносио 1
  • Доносио 1
  • доња 2
  • доњи 1
  • доњој 1
  • доњом 1
  • доњу 2
  • доп 1
  • допада 14
  • допадају 1
  • допадала 1
  • допадали 1
  • допадало 2
  • допадне 3
  • допадну 1
  • Допала 1
  • допала 3
  • допале 1
  • допало 3
  • допао 5
  • допасти 1
  • допустио 1
  • допустити 1
  • допустиш 1
  • допушта 1
  • дорац 1
  • дороц 5
  • дороца 1
  • дороцу 2
  • доручкујући 1
  • досад 3
  • досада 1
  • досадан 2
  • досади 1
  • досадило 2
  • досадна 1
  • досадни 1
  • досадним 1
  • досадно 1
  • досађивати 1
  • досађујеш 1
  • досађују 2
  • досетила 4
  • досетити 1
  • досеткама 1
  • досетци 1
  • Доситеј 1
  • Доситеја 1
  • Доситејев 1
  • Доситејевим 1
  • Доситејевог 1
  • Доситијевих 1
  • доскорашња 1
  • доскочила 1
  • доскочили 1
  • досп 1
  • доспео 2
  • доста 56
  • Доста 7
  • достојанствено 4
  • достојнима 1
  • достојно 1
  • Достојно 1
  • дотадањег 1
  • дотегло 1
  • дотер 1
  • дотерају 2
  • дотерали 1
  • дотерам 1
  • дотерао 2
  • дотеривали 1
  • дотеривао 2
  • дотериваше 1
  • дотерује 2
  • Дотле 1
  • дотле 19
  • дотрча 1
  • дотрчао 1
  • дотутњила 1
  • доћи 31
  • Доћи 6
  • дохвати 3
  • дохватили 1
  • дохом 1
  • доцкан 3
  • доцне 1
  • доцније 3
  • доцнији 1
  • дочека 4
  • дочекала 5
  • дочекали 1
  • дочекам 1
  • дочекао 2
  • дочекаће 1
  • дочеку 2
  • дочекује 3
  • дочекујем 1
  • дочекујемо 1
  • дочекују 1
  • дочеп 4
  • дочепа 1
  • дочепала 1
  • дочепали 1
  • дочепам 1
  • дочепао 3
  • дочепате 1
  • дочепати 2
  • дочула 1
  • дочуо 2
  • дош 14
  • Дош 5
  • Дошавши 1
  • Дошао 1
  • дошао 18
  • дошапнуо 1
  • дошла 14
  • Дошла 2
  • дошле 4
  • Дошли 1
  • дошли 10
  • дошло 19
  • Дошло 2
  • драга 2
  • драган 1
  • Драгановић 1
  • Драгановића 1
  • драге 10
  • драги 8
  • Драгињине 1
  • Драгињином 1
  • драго 6
  • драгом 1
  • дражајша 1
  • дражајши 1
  • дражија 1
  • дрва 1
  • дрвене 1
  • дрвеним 1
  • дрвета 4
  • дрвету 2
  • дрвеће 3
  • дрвећу 4
  • дрвље 2
  • Дрво 1
  • дрво 7
  • древна 3
  • дрека 1
  • дрекала 1
  • дрекање 1
  • дрекати 2
  • дрекну 5
  • дреку 1
  • дрема 2
  • дремам 1
  • дремљиво 2
  • дремљивом 1
  • дремуца 1
  • дренова 1
  • дренове 1
  • дренових 1
  • дрече 1
  • Држ 1
  • држ 4
  • државу 1
  • држала 2
  • држали 2
  • држало 2
  • држаље 1
  • држаљици 1
  • држао 8
  • држати 2
  • држаше 4
  • држе 2
  • држећи 4
  • Држи 1
  • држи 18
  • држим 7
  • држите 2
  • држиш 3
  • дрзак 3
  • дрзне 1
  • дрзновен 1
  • дрзнуо 3
  • дритл 1
  • дритла 1
  • дромбуље 1
  • дротара 3
  • дрски 1
  • дрским 1
  • дрскошћу 1
  • друг 1
  • Друга 1
  • ДРУГА 2
  • друга 33
  • другарица 3
  • другарицама 1
  • другарице 4
  • другарицу 1
  • Друге 1
  • друге 33
  • Други 2
  • други 68
  • другим 14
  • другима 5
  • других 12
  • Друго 1
  • друго 41
  • другови 1
  • друговима 2
  • другог 25
  • другога 10
  • другој 22
  • другојаче 1
  • другом 20
  • другоме 6
  • Другу 1
  • другу 28
  • друже 1
  • дружи 1
  • дружили 1
  • друкчије 13
  • Друкчије 2
  • друкчијега 1
  • друкчији 1
  • друштва 1
  • друштвена 1
  • друштво 4
  • друштву 9
  • дрхтао 2
  • дрхће 2
  • дрхћућим 1
  • дршћући 1
  • ду 1
  • дубоке 2
  • дубоко 5
  • дубоку 1
  • Дува 1
  • дува 2
  • дувај 1
  • дувају 1
  • дувам 2
  • дуван 3
  • дуванкесе 1
  • дуванкесу 2
  • дувао 1
  • дуварима 1
  • дуваровима 1
  • дуварски 3
  • дуварског 1
  • дуварском 1
  • дувару 2
  • дувати 3
  • дуг 2
  • дуга 6
  • дугачак 5
  • дугачка 4
  • дугачки 1
  • дугачким 6
  • дуге 2
  • дугим 2
  • дугих 1
  • дугмад 2
  • дугмади 2
  • дуго 19
  • Дуго 3
  • дугом 1
  • дугу 1
  • дуд 2
  • дуда 5
  • дудова 3
  • дудове 1
  • дудови 1
  • дудом 5
  • дуж 5
  • дужа 2
  • дуже 5
  • дужег 3
  • дужи 1
  • дужине 1
  • дужни 1
  • дужника 1
  • дужно 1
  • дужност 5
  • дужности 5
  • дужну 1
  • дужу 1
  • дузтабанлија 1
  • дујету 1
  • дука 1
  • дуката 1
  • дукате 1
  • дукати 1
  • дунда 1
  • дунди 1
  • дунду 1
  • дуну 1
  • дунуо 2
  • дуњу 1
  • дупли 1
  • дупликату 1
  • дупло 2
  • дуплована 1
  • дуранцлијама 1
  • дуранцлије 1
  • дурити 1
  • дућан 6
  • дућана 2
  • дућане 2
  • дућанима 1
  • дућанским 1
  • дућанско 1
  • дућану 3
  • духне 2
  • духнуо 1
  • духовно 1
  • душа 5
  • душанка 1
  • душанкама 1
  • душанку 1
  • Душе 1
  • душе 29
  • душевне 1
  • душевном 1
  • души 3
  • душице 1
  • душицу 1
  • душмани 2
  • Душо 1
  • душо 3
  • душом 3
  • душу 15
  • Ђаво 1
  • ђаво 30
  • Ђавола 1
  • ђавола 13
  • ђаволасто 3
  • ђаволи 3
  • ђаволски 3
  • ђаволства 2
  • ђаволу 3
  • ђак 2
  • ђака 1
  • ђаке 1
  • Ђакон 1
  • ђакон 3
  • ђакона 6
  • ђаконијама 1
  • ђаконије 1
  • ђаконовица 1
  • ђаконом 1
  • ђаци 5
  • ђацима 1
  • ђачког 1
  • ђеду 1
  • ђерам 1
  • ђерма 1
  • ђермова 1
  • ђермови 1
  • Ђи 1
  • ђипа 3
  • ђипала 1
  • Ђорђе 1
  • ЂОРЂЕВИЋУ 1
  • ђорнут 1
  • ђувегија 3
  • ђувегији 2
  • Ђука 2
  • Ђуко 1
  • ђуле 1
  • Ђурађ 1
  • Ђурђа 2
  • Ђурђев 3
  • Ђурђева 1
  • Ђурђевскога 1
  • ђурђевском 1
  • Ђуру 1
  • Е 189
  • е 31
  • евангелист 1
  • Евгена 1
  • еведре 2
  • ево 18
  • Ево 8
  • егзаменима 1
  • егземплара 1
  • Едмонде 1
  • Еее 1
  • еи 1
  • еј 1
  • Еј 21
  • екзекуције 1
  • економ 1
  • економији 1
  • економне 1
  • Екселенц 1
  • Екселенција 12
  • екселенција 2
  • екселенције 1
  • Екселенције 2
  • Екселенцији 1
  • Екселенцијом 4
  • Екселенцију 2
  • ексера 2
  • ексерима 1
  • екшплицирате 1
  • екшплицирати 1
  • еле 2
  • Еле 3
  • елегичан 1
  • Елеонске 1
  • еминенцијом 1
  • Енглези 1
  • енглески 1
  • енђебула 1
  • енђебуле 1
  • Енђебуле 1
  • Ено 15
  • ено 4
  • епархији 1
  • епизода 1
  • епизодом 1
  • Епископ 1
  • епископа 1
  • Епископа 2
  • епископе 1
  • епископи 1
  • Епископије 2
  • епископима 2
  • епископске 1
  • Епископски 1
  • епископу 1
  • Епископу 2
  • епитимију 1
  • ербов 1
  • ербшафти 1
  • ергеле 1
  • Ержа 27
  • Ерже 1
  • Ержи 5
  • Ержин 2
  • Ержу 5
  • ероберунг 3
  • ероберунге 2
  • ероберунгом 1
  • ерупција 1
  • ескадрама 1
  • ескадрон 1
  • еспап 1
  • еспапом 1
  • есцајг 2
  • ет 2
  • Ет 2
  • етикетни 1
  • Ето 62
  • ето 64
  • Еулалија 1
  • ефекат 1
  • Ефи 1
  • Ефика 1
  • Ефики 2
  • Ех 20
  • ех 3
  • Ехе 1
  • жаба 2
  • жабац 5
  • жабаца 1
  • жабе 2
  • жабица 1
  • жагор 4
  • жале 1
  • жали 6
  • жалила 1
  • жалио 3
  • жалити 4
  • жалиће 1
  • Жалиће 1
  • жалосна 5
  • жалосне 4
  • жалосни 1
  • жалосним 1
  • жалосно 4
  • жалосној 1
  • жалост 2
  • жалосте 1
  • жалости 8
  • жалостивни 1
  • жалостивно 1
  • жалостиво 2
  • жалостиву 1
  • жао 18
  • жапцем 1
  • жарачем 1
  • жаром 1
  • жгеба 1
  • ждралова 1
  • ждребе 1
  • ждрепца 1
  • ждронцала 1
  • же 1
  • жебраклук 1
  • жебрачког 1
  • жеге 1
  • жедан 1
  • железнице 1
  • желела 4
  • желело 1
  • желео 3
  • желећи 1
  • жели 2
  • желила 1
  • желио 4
  • желите 1
  • жеља 4
  • жељан 1
  • жеље 1
  • жељени 2
  • жељеном 1
  • жељно 3
  • жељу 1
  • жена 24
  • женама 3
  • жене 15
  • Жене 2
  • жени 7
  • женидбе 1
  • женидбу 1
  • женик 1
  • женика 1
  • женио 2
  • женирајте 1
  • женирала 1
  • женирало 1
  • женирати 1
  • женица 6
  • жено 10
  • женом 2
  • женска 7
  • женскадија 3
  • женске 3
  • женски 3
  • женскиња 1
  • женскиње 1
  • женских 2
  • женско 6
  • женскога 2
  • женском 2
  • женску 1
  • жену 9
  • Жењен 1
  • жеравица 1
  • жеравици 1
  • жертва 1
  • жестоко 1
  • жив 11
  • жива 7
  • живаца 1
  • живе 6
  • живела 1
  • живеле 2
  • живели 2
  • Живели 2
  • живео 3
  • живеће 1
  • живећих 1
  • живи 12
  • живиду 3
  • живила 1
  • живили 3
  • живим 3
  • живимо 3
  • живина 3
  • живине 4
  • живину 4
  • живите 2
  • живити 3
  • живићу 1
  • живиш 1
  • Живковићу 1
  • живље 2
  • живљи 3
  • живљим 1
  • Живо 1
  • живо 9
  • живог 2
  • Живот 1
  • живот 10
  • живота 10
  • животаре 1
  • животарити 1
  • животиња 1
  • животу 10
  • живу 2
  • Жида 2
  • Жиде 1
  • жижак 1
  • жизни 1
  • жилама 1
  • Жита 1
  • житарске 1
  • житарски 1
  • житком 1
  • житне 1
  • житнога 1
  • житну 1
  • жито 7
  • жице 2
  • жишка 1
  • жмиркају 2
  • жрналицу 1
  • жрнао 1
  • жртава 1
  • жртва 1
  • жртвама 1
  • жртвује 1
  • жуборе 1
  • жудео 1
  • Жужа 12
  • Жуже 1
  • Жужи 5
  • Жужине 1
  • Жужиног 1
  • Жужину 1
  • Жужом 2
  • Жужу 4
  • жуљи 1
  • журба 1
  • жури 1
  • журиле 1
  • журим 1
  • Журим 1
  • журно 4
  • жустра 1
  • жустро 1
  • жута 1
  • жуто 1
  • жутог 1
  • жутога 1
  • жућкасто 1
  • жућове 1
  • з 1
  • за 579
  • За 58
  • забава 1
  • забаве 3
  • забавили 1
  • забавља 2
  • забављајте 1
  • забављао 1
  • забада 1
  • забадава 10
  • забадајући 1
  • забацила 1
  • забашури 1
  • забашурује 1
  • забележио 2
  • заблагодаривали 1
  • заблагодарио 1
  • заблагодарише 1
  • заблебетало 1
  • забленут 1
  • забленутим 1
  • заблиста 1
  • заблуда 1
  • забо 1
  • забоде 1
  • забодемо 1
  • заболе 1
  • заболела 2
  • заболело 1
  • Заболеће 1
  • заборава 1
  • Забораве 1
  • заборави 4
  • заборавивши 2
  • заборавила 7
  • Заборавили 1
  • заборавили 4
  • заборавим 2
  • заборавимо 2
  • заборавио 7
  • заборавити 7
  • заборавиш 1
  • заборављаш 1
  • заборављена 1
  • заборавна 1
  • заборавне 2
  • забораву 1
  • забранио 1
  • забранити 1
  • забринули 1
  • забринуло 1
  • забринута 3
  • забринуте 1
  • забринути 1
  • забринуто 2
  • завади 2
  • завадила 1
  • завађеном 1
  • завали 1
  • заваран 1
  • завезала 1
  • завезан 2
  • завезана 1
  • завезане 1
  • завезани 1
  • завезао 1
  • завезати 1
  • заверака 1
  • завереници 1
  • завесу 1
  • Завет 1
  • Завета 2
  • зави 1
  • завиди 1
  • завидној 1
  • завија 1
  • завијена 1
  • завијеном 1
  • завила 1
  • завили 1
  • завио 1
  • завири 1
  • завиривати 1
  • завирила 1
  • завирује 1
  • завирујете 1
  • зависи 1
  • зависим 1
  • зависиш 1
  • зависти 1
  • завлачи 1
  • завој 1
  • заволела 2
  • заврне 1
  • завртети 1
  • завршен 1
  • завршетак 1
  • завршетка 1
  • завршетку 1
  • заврши 12
  • завршила 3
  • завршио 2
  • завршује 6
  • завукла 1
  • Завукла 1
  • завукле 1
  • завукли 1
  • Завуче 1
  • загази 1
  • загледа 2
  • загледо 1
  • заглушује 1
  • загрли 1
  • загустило 1
  • задали 1
  • задатке 1
  • задену 2
  • задиванили 1
  • задимани 1
  • задимио 1
  • Задовољан 1
  • задовољан 14
  • задовољила 1
  • задовољна 13
  • задовољни 11
  • задовољнија 1
  • задовољнији 1
  • задовољно 23
  • задовољнога 1
  • задовољства 6
  • задовољство 3
  • задовољству 1
  • задоцнили 1
  • задоцнио 3
  • задрема 1
  • задремали 1
  • задрж 4
  • задржавам 1
  • задржавао 1
  • задржавате 1
  • задржавати 2
  • Задржала 1
  • задржала 4
  • Задржана 1
  • задржани 1
  • задржао 4
  • задржати 1
  • задрже 1
  • задржи 3
  • задржим 1
  • задржите 1
  • задубила 2
  • задуван 1
  • задувано 1
  • задуго 4
  • задужио 1
  • зађаконити 1
  • зажели 1
  • зажелио 1
  • зажмири 2
  • зажмиривши 1
  • зажмури 1
  • зазвони 2
  • зазвонило 1
  • зазјавају 1
  • зазубице 1
  • заиграше 1
  • заиђ 1
  • Заиста 1
  • заиста 6
  • зајапурена 3
  • заједала 1
  • заједљивих 1
  • заједљиво 3
  • заједљивост 1
  • заједно 26
  • закаснили 1
  • закл 1
  • заклан 1
  • заклана 2
  • заклано 1
  • закланог 1
  • заклањајући 1
  • заклати 1
  • заклатог 1
  • заклео 1
  • заклињала 1
  • заклон 1
  • заклонило 1
  • заклонио 1
  • заклопи 1
  • заклопио 1
  • закључати 1
  • закључиле 1
  • закључке 1
  • закоље 2
  • закољем 1
  • закољемо 1
  • законити 1
  • закопа 2
  • закопаду 1
  • закопана 1
  • закопча 1
  • закопчавање 1
  • закопчавао 1
  • закрпу 1
  • Закрчила 1
  • зактевате 1
  • закуца 2
  • залази 1
  • залазила 1
  • залајале 1
  • залармају 1
  • залармао 1
  • залепи 2
  • залива 1
  • заливају 1
  • заливала 2
  • заливене 1
  • заливено 1
  • залити 1
  • залогајима 1
  • залудићу 1
  • залуђује 1
  • залупало 1
  • залупи 2
  • залупила 1
  • залупио 1
  • залупише 1
  • заљуби 1
  • заљубила 3
  • заљубљен 1
  • заљубљена 3
  • заљубљене 1
  • заљубљени 2
  • заљубљенима 1
  • заљубљених 1
  • заљубљено 2
  • заљубљеном 1
  • заљубљивало 1
  • замакнем 1
  • замењивао 1
  • замењује 1
  • замер 1
  • замерајући 1
  • замерање 1
  • замерао 1
  • замерате 1
  • замери 1
  • замерили 1
  • замерило 1
  • Замерио 1
  • замерити 2
  • замерићу 2
  • замерке 1
  • замириса 1
  • замирише 1
  • замисли 3
  • замислила 1
  • замислили 1
  • замишљено 3
  • замоли 2
  • замолила 2
  • замолио 3
  • замолити 1
  • замота 1
  • Замотај 1
  • замотано 1
  • замотуљак 6
  • замотуљка 1
  • замуцкиваше 1
  • замуцкује 2
  • занела 2
  • занетог 1
  • занимала 1
  • занимале 1
  • занимаху 1
  • занимљивом 1
  • занихају 1
  • заноси 1
  • заношљиве 1
  • зао 1
  • заобишавши 1
  • заова 1
  • заокупи 2
  • заокупили 1
  • заокупио 1
  • заокупити 1
  • заостале 1
  • западне 1
  • запала 1
  • запали 7
  • запалила 1
  • запалиле 1
  • запалио 1
  • запалити 2
  • запаљена 2
  • запаљене 2
  • запамти 1
  • запамтила 3
  • запамтило 1
  • запамтио 1
  • Запамтио 1
  • запао 3
  • Запева 1
  • запева 13
  • запевају 2
  • запевала 6
  • запевало 1
  • запевао 2
  • запевати 1
  • запеваше 3
  • запело 1
  • запео 1
  • запећак 2
  • запећка 4
  • запећку 1
  • записала 1
  • записане 1
  • записано 1
  • записао 1
  • записато 1
  • запит 2
  • запита 36
  • запитају 1
  • запитала 2
  • запитам 1
  • запитао 2
  • запитати 3
  • запитаће 7
  • Запитаћете 1
  • запиткивала 1
  • запише 1
  • Запишите 1
  • запишти 1
  • заплави 1
  • заплак 1
  • Заплака 3
  • заплака 4
  • заплакала 2
  • заплакао 1
  • Заплакао 1
  • заплакаше 1
  • запламтели 1
  • заплашила 1
  • заплело 1
  • запленио 1
  • заплео 1
  • заплет 1
  • заплета 1
  • заплетали 1
  • заплетао 2
  • заплећеш 1
  • запне 1
  • заповеда 1
  • заповедати 1
  • заповедио 1
  • заповеђено 1
  • заповест 2
  • запомагање 1
  • запопи 1
  • запопио 1
  • запопити 1
  • започе 1
  • започела 1
  • запрашку 1
  • запремило 1
  • запрепашћена 1
  • запрепашћено 1
  • запропашћено 1
  • запт 1
  • запурена 1
  • запурила 1
  • запустила 1
  • Запуцаше 1
  • запушач 2
  • запушаче 1
  • запуши 1
  • Запушићу 1
  • Зар 32
  • зар 67
  • зарадим 2
  • зарађених 2
  • зарађивање 1
  • зарађује 1
  • зареди 1
  • заредила 1
  • заређ 1
  • зарезују 1
  • зарек 1
  • зарекао 2
  • зарекла 1
  • заробите 1
  • заробити 1
  • заруменио 1
  • заручник 1
  • заручника 1
  • заручницина 1
  • засад 3
  • засадили 1
  • засвира 1
  • засвирала 1
  • засикта 1
  • засја 1
  • заслуга 5
  • заслугу 1
  • заслужене 1
  • заслужила 1
  • заслужио 9
  • заслужите 1
  • засмејала 1
  • заспа 2
  • заспала 2
  • заспало 1
  • заспао 1
  • заспе 1
  • заспи 1
  • заспиш 1
  • Заставом 1
  • застаде 2
  • застадоше 1
  • застаје 1
  • застајкивала 1
  • застајкује 1
  • застала 1
  • застао 1
  • застидио 1
  • застиђује 1
  • заступљен 1
  • засузише 1
  • заталасало 1
  • затвара 1
  • затварајте 1
  • затварају 1
  • затворене 1
  • затвореном 1
  • затвори 4
  • затворила 1
  • затворио 2
  • затворише 1
  • Затекао 1
  • затекао 3
  • затекла 1
  • затекли 1
  • затекне 1
  • затекну 1
  • затече 4
  • Затим 2
  • затим 6
  • затицали 1
  • затицао 1
  • зато 14
  • Зато 3
  • Затрацени 2
  • Затрацену 1
  • затрпа 1
  • затрпао 1
  • затрчава 1
  • Затурио 1
  • затутњи 1
  • Затутњила 1
  • заћи 1
  • заћута 1
  • заћутало 2
  • заћути 3
  • заузела 1
  • заузети 1
  • заурла 1
  • заустави 3
  • зауставила 2
  • зауставио 1
  • зауставити 2
  • зауставиш 1
  • зауставише 2
  • зауставља 4
  • Заустављали 1
  • заустављања 1
  • заустављао 2
  • зафалује 1
  • захвалношћу 1
  • захваљује 1
  • захваљујем 1
  • захваљују 2
  • захватила 1
  • захладни 1
  • захрка 1
  • захркао 1
  • захрче 1
  • захрчем 1
  • захтев 2
  • захтева 4
  • захтевала 1
  • захтевао 1
  • захтевати 1
  • зацене 1
  • зацени 1
  • заценио 1
  • зацениш 1
  • Зацрнили 1
  • зачу 7
  • зачуди 2
  • зачудили 1
  • зачудио 1
  • зачуђен 1
  • зачуђена 3
  • зачуђено 5
  • заџака 1
  • заџакао 1
  • зашиљеним 1
  • зашити 1
  • зашишти 1
  • зашт 2
  • зашто 14
  • Зашто 3
  • зби 1
  • збијеног 1
  • збиле 1
  • збиља 1
  • Збиља 2
  • збитију 1
  • Због 1
  • због 24
  • Збогом 6
  • збогом 9
  • Зборник 1
  • збуни 2
  • збунила 2
  • збунило 1
  • збунити 1
  • збуњена 3
  • збуњени 1
  • збуњеним 1
  • збуњеност 1
  • звала 4
  • звале 1
  • звали 9
  • звало 1
  • звани 1
  • званичан 1
  • Званични 1
  • званичније 1
  • званично 1
  • званичног 1
  • званичној 1
  • звано 1
  • званој 1
  • Звао 1
  • звао 3
  • звати 2
  • звезда 2
  • звездама 1
  • звезде 2
  • звездице 1
  • звекета 1
  • звер 1
  • звецкају 1
  • звече 1
  • звиждањем 1
  • звижди 1
  • звјездочтеније 1
  • звона 4
  • звонар 3
  • звонара 2
  • звонаре 2
  • звонари 5
  • звонару 4
  • звоне 2
  • звони 3
  • звонили 1
  • звонило 8
  • звоно 3
  • згледаше 1
  • згода 1
  • згодан 1
  • згодна 1
  • згодне 1
  • згоднији 1
  • згодно 4
  • згодног 1
  • згорег 2
  • зготови 2
  • зготовити 3
  • зготовљено 1
  • зграби 1
  • зграбио 1
  • згране 2
  • згранио 1
  • згрануше 1
  • згрешимо 1
  • здрава 9
  • Здраваго 1
  • здраве 4
  • Здрави 1
  • здрави 4
  • здравије 1
  • здравица 2
  • здравице 1
  • здравље 8
  • здрављу 1
  • здраво 16
  • Здраво 2
  • здравог 1
  • здраву 1
  • Здраге 1
  • здраге 3
  • зева 6
  • зевајући 5
  • зевање 3
  • зевати 1
  • зевне 1
  • зејтин 5
  • зејтина 1
  • зејтином 1
  • зејтину 1
  • зелен 1
  • зелена 9
  • зелене 1
  • Зелене 1
  • зелени 3
  • зеленила 2
  • зеленим 1
  • зелену 3
  • зеља 1
  • зељов 3
  • зељова 2
  • земичака 1
  • земичке 2
  • земли 1
  • земља 1
  • земље 9
  • земљи 7
  • земљо 2
  • земљу 14
  • зет 5
  • зета 4
  • зетови 2
  • зету 1
  • зец 1
  • зечеве 1
  • зида 2
  • зидати 1
  • зима 5
  • зиме 1
  • зими 9
  • зимница 1
  • зимње 1
  • зимњи 2
  • зимска 2
  • зимски 1
  • зимског 1
  • зимском 1
  • зимску 2
  • зиму 6
  • зимус 1
  • зине 1
  • зинули 2
  • зјапила 1
  • зла 5
  • златан 1
  • златна 1
  • златне 1
  • златним 1
  • златног 1
  • златном 2
  • златну 1
  • Злато 1
  • злато 5
  • златом 2
  • злих 1
  • зло 7
  • зловољан 1
  • злопати 2
  • злопатим 1
  • злопатио 1
  • злотворе 1
  • злу 1
  • змаја 1
  • змија 1
  • Зна 2
  • зна 74
  • знаде 1
  • знадем 1
  • Знаду 1
  • знаду 2
  • знају 4
  • знајући 4
  • знак 5
  • Знала 1
  • знала 21
  • знале 3
  • Знали 1
  • знали 9
  • Знало 1
  • знало 8
  • знам 111
  • Знам 14
  • Знамо 1
  • знамо 7
  • знанце 1
  • знање 1
  • Знао 1
  • знао 21
  • Знате 14
  • знате 70
  • знати 17
  • знаће 1
  • Знаћу 1
  • значајно 3
  • значи 2
  • значило 1
  • Знаш 3
  • знаш 53
  • знојити 1
  • зобницу 2
  • зове 13
  • зоведу 1
  • зовем 2
  • зовете 2
  • Зови 2
  • зовне 1
  • зовни 1
  • зовом 1
  • Зову 1
  • зову 7
  • зоље 2
  • зонентарифе 1
  • зора 1
  • зорама 1
  • зоре 1
  • зором 8
  • зору 6
  • зрачак 1
  • зрна 1
  • зрно 1
  • зрну 1
  • Зуб 1
  • зуб 38
  • зуба 11
  • зубачу 1
  • зубе 10
  • зубекања 1
  • зуби 2
  • зубима 2
  • зубни 1
  • зубних 1
  • зубну 1
  • зубом 1
  • зујало 1
  • зујање 2
  • зује 1
  • зуји 1
  • зулове 1
  • Зулове 2
  • зумбулом 1
  • зуцкало 1
  • зуцкати 1
  • И 279
  • и 4464
  • иа 1
  • иберашујем 1
  • иберашунг 1
  • ибрици 1
  • Ива 3
  • ивица 1
  • ивици 1
  • Иво 2
  • Иву 3
  • игара 1
  • иглама 1
  • иглу 2
  • Игнација 1
  • игра 10
  • Игра 4
  • играју 11
  • играла 2
  • играле 1
  • играли 3
  • играло 3
  • игранка 1
  • играња 1
  • играње 1
  • играти 2
  • играча 1
  • играчица 1
  • игре 2
  • игру 2
  • Ид 1
  • Иде 4
  • иде 61
  • идеал 4
  • идеална 1
  • идеду 1
  • идем 10
  • Идем 6
  • идемо 4
  • идеш 3
  • Иди 11
  • иди 20
  • идила 3
  • идиличко 1
  • иду 7
  • идући 1
  • идућу 1
  • иђаху 1
  • Иђош 2
  • Иђоша 6
  • Иђошани 1
  • Иђошанима 1
  • Иђошанин 2
  • Иђошко 1
  • ижљуби 1
  • ИЗ 1
  • Из 19
  • из 304
  • иза 26
  • Изабелу 1
  • изабере 1
  • изаберете 1
  • изабрали 1
  • изабрани 1
  • изабрао 1
  • изабрати 1
  • изађе 17
  • Изађе 3
  • изађоше 1
  • Изађоше 2
  • изађу 1
  • изазван 1
  • изаткивате 1
  • изаћи 3
  • изаш 1
  • изашао 4
  • изашла 10
  • Изашли 1
  • изашли 2
  • изашло 1
  • избавитељ 1
  • избавитеља 1
  • избацили 1
  • избегава 1
  • Избегавају 1
  • избегавао 1
  • избегавате 1
  • избеле 1
  • избечити 1
  • изби 1
  • избива 1
  • избивен 1
  • избија 5
  • избијање 1
  • избијати 1
  • избије 4
  • избијен 2
  • избио 1
  • изближе 1
  • изброја 2
  • избушен 1
  • извабе 1
  • Извади 1
  • извади 7
  • извадила 1
  • извадили 2
  • извадим 1
  • извадио 3
  • извадите 1
  • извадити 2
  • извадиш 1
  • извађа 1
  • извађени 1
  • извали 3
  • изван 6
  • Изведоше 1
  • изведу 3
  • извезен 1
  • извезена 1
  • извезла 2
  • извели 1
  • извео 1
  • извесна 1
  • извесно 8
  • извести 2
  • Известила 1
  • известио 1
  • известити 1
  • изветрило 1
  • извештај 2
  • изви 1
  • извиди 1
  • извија 1
  • извикана 1
  • Извин 3
  • извин 6
  • извине 1
  • извини 1
  • извинила 1
  • извинимо 1
  • Извините 1
  • извините 3
  • извинити 1
  • извињава 8
  • извињавала 2
  • извињавали 2
  • извињавам 1
  • извињавања 1
  • извињавање 1
  • Извињавао 1
  • извињавао 2
  • извињење 1
  • извињује 1
  • извирује 1
  • извол 18
  • Извол 20
  • изволе 1
  • изволев 1
  • изволева 2
  • изволевај 2
  • изволели 1
  • изволесте 1
  • Изволите 1
  • извор 3
  • изврне 1
  • изврнут 1
  • изврсно 1
  • извртао 1
  • извршио 1
  • Извук 1
  • извук 4
  • извукао 1
  • извукло 1
  • извуку 3
  • извуче 3
  • извучем 1
  • изгладнела 1
  • изглед 2
  • изгледа 24
  • Изгледа 3
  • изгледају 3
  • Изгледала 1
  • изгледала 5
  • изгледали 1
  • изгледало 5
  • изгледам 1
  • Изгледам 1
  • изгледао 3
  • изгледате 1
  • изгледати 2
  • изгледаху 1
  • изгледаше 1
  • изгледи 1
  • изговара 1
  • изговор 2
  • изговорену 1
  • изговорили 1
  • изгор 1
  • изгоре 1
  • изгорем 3
  • изгорети 2
  • Изгорећеш 2
  • изгорећу 1
  • изгрдила 1
  • изгриз 2
  • изгубе 1
  • изгуби 2
  • изгубила 3
  • изгубили 1
  • изгубио 2
  • изгубићете 1
  • изгубљено 1
  • изгубљеној 1
  • изгустирала 1
  • изда 1
  • издаде 1
  • издаје 4
  • издајете 1
  • издају 1
  • издала 1
  • издалека 9
  • издаље 2
  • ИЗДАЊЕ 1
  • издао 2
  • издати 2
  • издваја 1
  • издекламовали 1
  • изденули 1
  • издиже 1
  • издиктирати 1
  • издржавати 2
  • издржати 2
  • издржи 4
  • издрпане 1
  • издува 1
  • издувам 1
  • издувао 1
  • издужили 1
  • изеде 3
  • Изешћете 1
  • изиђе 1
  • изиђеду 1
  • изиђо 1
  • изиђоше 1
  • изићи 1
  • изиш 3
  • изишла 1
  • изјавише 1
  • изјављивао 1
  • излагали 1
  • излаже 1
  • Излазе 1
  • излазе 3
  • излазећи 4
  • излази 6
  • излазила 1
  • излазили 2
  • излазим 1
  • излазиће 1
  • излазу 1
  • излемана 2
  • излењирала 1
  • излете 1
  • излети 2
  • излишна 1
  • излишно 1
  • излогом 1
  • изложила 1
  • излуфтирамо 1
  • измакао 2
  • измакла 1
  • измакли 1
  • измакне 3
  • измеђ 3
  • између 30
  • измени 1
  • изменили 1
  • Изменили 1
  • изменило 3
  • изменио 1
  • изменце 1
  • измењали 1
  • измери 1
  • Измерио 1
  • изметнуо 1
  • измирена 1
  • измирења 1
  • измирење 2
  • измири 1
  • измирили 1
  • измирим 1
  • измиримо 2
  • измирио 1
  • Измирите 1
  • измисле 1
  • измислио 1
  • измицала 1
  • измишљава 1
  • измишљено 1
  • измишљотина 1
  • изн 1
  • изнад 2
  • изнела 2
  • изненада 3
  • изненади 3
  • изненадила 1
  • изненадити 1
  • Изненадна 1
  • изненађен 1
  • изненађена 2
  • изненађено 1
  • изненађење 2
  • изненађењем 1
  • изнесе 1
  • изнесу 1
  • изнета 1
  • изнети 2
  • изнето 2
  • изнова 1
  • износе 1
  • Износе 1
  • износио 1
  • изнутра 3
  • изобиља 1
  • изображавати 1
  • изображен 2
  • изображена 1
  • изображења 1
  • изображење 1
  • изоставио 1
  • изостајало 1
  • изостане 1
  • израде 1
  • израдим 1
  • изражавају 1
  • изражавали 1
  • изражавао 2
  • изражаваше 2
  • израз 2
  • израза 2
  • изразила 2
  • изразим 1
  • изразима 1
  • изразио 1
  • изразити 1
  • изразом 3
  • израчуна 1
  • израчунали 1
  • изредан 1
  • Изредна 1
  • Изредно 1
  • изређала 1
  • изређам 1
  • изрезао 1
  • изрекла 1
  • изрече 2
  • изс 1
  • изумире 1
  • Изумире 2
  • изучи 1
  • изучио 1
  • изушћене 2
  • ију 1
  • Ију 5
  • ијују 1
  • Ијују 1
  • Ијујујују 1
  • икад 3
  • икада 1
  • икаква 3
  • икакве 1
  • икакво 1
  • ико 4
  • икоме 1
  • иконе 1
  • иконом 3
  • икону 1
  • ил 39
  • Ил 7
  • Или 12
  • или 173
  • иљадарка 1
  • Им 1
  • им 127
  • Има 15
  • има 99
  • имаду 1
  • имађаху 1
  • имају 6
  • имала 13
  • имали 10
  • Имали 2
  • имало 1
  • имам 11
  • Имам 4
  • Имамо 1
  • имамо 6
  • имања 1
  • имање 1
  • имању 2
  • имао 22
  • имате 13
  • имати 13
  • имаће 5
  • Имаћемо 1
  • имаћете 1
  • имаћеш 1
  • имаш 6
  • име 20
  • имело 2
  • имен 1
  • имена 2
  • именима 1
  • именовани 1
  • имену 1
  • имја 1
  • императивно 1
  • импоновала 1
  • имућни 1
  • Иначе 1
  • иначе 16
  • инвентар 1
  • инвентарисано 1
  • инвентару 2
  • инзултир 2
  • Инзултирунг 1
  • инквизиција 1
  • иноверних 1
  • иноверци 1
  • Инокентија 1
  • Иноценц 2
  • инструмената 1
  • интабулације 1
  • Интересантеблата 1
  • интересантне 3
  • интересантнији 1
  • интересантнијим 1
  • интересантних 1
  • интересантног 1
  • интересовало 1
  • интересовања 1
  • интимна 1
  • интимнији 3
  • инфантериски 2
  • инштрукцијама 1
  • инштрумената 2
  • ипак 37
  • Ирод 1
  • Иродијадина 1
  • иронији 1
  • ирош 1
  • Ирош 1
  • ироша 1
  • ирошке 1
  • ирошки 6
  • ирошу 1
  • Ирошу 1
  • ис 1
  • исакати 1
  • исказан 1
  • искали 1
  • искаљају 1
  • искапи 5
  • Искапише 1
  • искапљивали 1
  • искашља 1
  • искашље 1
  • исклизи 1
  • искобељ 1
  • искобеља 1
  • искобељати 1
  • искомадај 1
  • ископистила 1
  • искочи 1
  • искочила 1
  • искраде 1
  • искрен 2
  • искрене 1
  • искреним 1
  • искрено 5
  • искреност 1
  • искренула 1
  • Искривио 1
  • искрпљен 1
  • искру 1
  • искумстир 1
  • искумстирала 1
  • искумстирам 1
  • искупило 1
  • искуповали 1
  • искусне 1
  • искусни 1
  • искусну 1
  • искуства 2
  • искуство 1
  • искуством 1
  • искуцао 1
  • искушавати 1
  • исмевању 1
  • исп 1
  • испава 1
  • испадања 1
  • испадне 5
  • испаднеш 1
  • испадну 1
  • испала 1
  • испали 1
  • испалити 1
  • Испало 1
  • испало 3
  • испао 2
  • испашћу 1
  • Испева 1
  • испевана 1
  • испекла 1
  • исперемо 1
  • испечем 1
  • испи 6
  • испирајте 1
  • испирамо 1
  • исписала 1
  • исписану 1
  • испитан 1
  • испиту 1
  • испланира 1
  • Исплатише 1
  • исплаћујете 1
  • исплаче 1
  • исповедила 2
  • Исповедио 1
  • исповједила 1
  • Испод 2
  • испод 26
  • испочетка 1
  • Испочетка 1
  • исправи 2
  • испражњене 1
  • испражњену 1
  • испразни 2
  • испраска 1
  • испрати 1
  • испраћа 1
  • испраћајући 2
  • испрва 1
  • испребијати 1
  • испред 24
  • Испред 4
  • испреже 1
  • испрекидано 1
  • испреплетано 1
  • исприповеда 2
  • исприповедам 1
  • исприповедано 1
  • исприповедао 2
  • исприповедати 3
  • исприповеди 1
  • исприповедим 1
  • испричана 1
  • испричаних 1
  • испричаног 1
  • испричао 1
  • испричаћемо 1
  • испроповедаш 1
  • испросио 1
  • испружио 1
  • испунила 1
  • испуњавао 1
  • испусти 3
  • испустио 1
  • испуцане 1
  • испушавао 1
  • испушио 1
  • испуштај 1
  • испуштам 1
  • испушћај 1
  • иста 2
  • исте 3
  • истер 1
  • истера 1
  • истерам 1
  • истеран 2
  • истерани 1
  • истерао 1
  • истерати 1
  • истераше 1
  • Исти 1
  • исти 9
  • истим 1
  • Истина 2
  • истина 24
  • истине 1
  • истину 1
  • исто 27
  • Исто 3
  • истога 6
  • истој 1
  • истом 3
  • историја 1
  • историју 2
  • источника 1
  • истребио 1
  • истрезниш 1
  • истресоше 1
  • истрљају 1
  • истрошили 1
  • истрчаше 1
  • исту 2
  • истукла 1
  • Исус 1
  • исхекловани 1
  • исхекловати 1
  • исход 1
  • Ите 1
  • Итебеја 1
  • Ићи 1
  • ићи 4
  • Их 1
  • их 146
  • ичије 2
  • иш 1
  • ишао 5
  • ишараним 1
  • ишарано 1
  • Ишла 1
  • ишла 7
  • Ишли 1
  • ишли 3
  • ишло 11
  • ишта 1
  • иште 1
  • Ишти 1
  • иштудир 1
  • ишчезе 1
  • ишчезла 1
  • ишчезнут 1
  • Ишчекивао 1
  • ишчекивао 2
  • ишчекује 1
  • ишчеткан 1
  • ишчисти 1
  • ишчупају 1
  • ишчупао 1
  • ишчупати 1
  • ј 6
  • ја 443
  • Ја 69
  • јабука 3
  • јави 7
  • јавила 1
  • Јавили 1
  • јавим 2
  • јавио 3
  • јавит 1
  • јавити 1
  • јавићемо 1
  • јавићу 1
  • јавише 1
  • јавља 7
  • јављају 1
  • јављао 1
  • јавна 1
  • јагањаца 1
  • јагњеће 1
  • јагоде 1
  • јагодица 1
  • јада 3
  • јадај 2
  • јадан 1
  • Јадан 1
  • јадао 1
  • јаде 2
  • Јадна 2
  • јадни 1
  • јадник 1
  • јадника 1
  • јадница 2
  • јадног 1
  • јадну 1
  • јак 2
  • јака 1
  • јаке 2
  • Јако 1
  • јако 18
  • јакобинац 1
  • јаком 1
  • јалова 2
  • јаловим 1
  • јаму 1
  • Јана 1
  • Јануару 1
  • Јањи 1
  • Јао 17
  • јао 5
  • јарића 2
  • јаросна 2
  • јаросне 1
  • јарости 1
  • јарош 1
  • јасан 1
  • јасне 1
  • јасније 1
  • јасним 2
  • јасно 3
  • јастук 5
  • јастуком 1
  • јастучићи 1
  • јаузн 7
  • јаузна 3
  • јаузни 1
  • јаузновао 1
  • јаузновати 1
  • јаузнују 1
  • јаче 10
  • јачи 2
  • јачим 2
  • јачини 1
  • јаше 1
  • Је 23
  • је 2867
  • јево 2
  • јевтиније 1
  • јего 1
  • јегоже 1
  • јед 6
  • једа 6
  • један 156
  • Један 8
  • једанаест 2
  • ЈЕДАНАЕСТА 1
  • једанајст 1
  • једанпут 4
  • Једаред 2
  • једаред 35
  • једва 25
  • Једва 5
  • Једе 1
  • једе 23
  • једеду 2
  • једем 1
  • једемо 1
  • једеш 2
  • једи 4
  • једин 1
  • једина 4
  • једини 4
  • јединица 1
  • једино 1
  • једна 104
  • Једна 9
  • једнака 1
  • једнаки 1
  • Једнако 4
  • једнако 72
  • једне 29
  • једни 11
  • једним 8
  • једнима 2
  • Једно 6
  • једно 81
  • једног 40
  • једнога 19
  • Једнога 4
  • једногласно 1
  • једној 19
  • Једном 3
  • једном 44
  • Једноме 1
  • једноме 3
  • једну 49
  • једра 2
  • једрих 1
  • једру 1
  • једу 9
  • једући 1
  • језик 14
  • језика 7
  • језике 1
  • језиком 3
  • језици 1
  • језичним 1
  • јеку 1
  • јел 1
  • Јел 3
  • Јела 1
  • јела 11
  • Јеле 1
  • јели 3
  • Јелисиуму 1
  • јело 10
  • јелом 1
  • јелу 1
  • јендек 2
  • јендека 1
  • јендеку 1
  • јео 5
  • јер 158
  • Јер 22
  • јербо 25
  • Јербо 5
  • јеретичких 1
  • Јерихонском 1
  • јеромонаха 1
  • Јеротеј 1
  • Јеротеја 1
  • јес 2
  • јесам 4
  • Јесам 4
  • јесен 10
  • јесенас 1
  • јесени 2
  • јесења 1
  • Јесење 1
  • јесење 3
  • јесењем 2
  • јесењи 1
  • јесењих 1
  • јеси 11
  • Јеси 4
  • Јест 10
  • јест 61
  • Јесте 19
  • јесте 25
  • јести 1
  • јестиво 1
  • јесу 5
  • Јесус 2
  • јетким 1
  • јетко 2
  • Јефта 1
  • јефтина 1
  • јефтиније 4
  • јефтино 2
  • јецајући 2
  • јецање 1
  • јечи 1
  • јешплицирати 1
  • јо 1
  • Јов 1
  • Јова 2
  • Јованом 1
  • ЈОВАНУ 1
  • Јове 2
  • јогунаст 1
  • јогунасто 1
  • Јозефа 1
  • јој 227
  • јоргани 1
  • јорганом 2
  • јоргована 4
  • јоргованима 1
  • јоргованом 1
  • јорговану 1
  • Јосифа 2
  • Јосифом 1
  • Још 32
  • још 381
  • ју 25
  • Ју 31
  • Југовића 2
  • Јуда 1
  • Јул 1
  • Јула 195
  • Јуле 10
  • Јули 24
  • Јулиј 1
  • Јулијана 3
  • Јулијану 1
  • Јулина 6
  • Јулине 4
  • Јулини 1
  • Јулиним 4
  • Јулиних 3
  • Јулино 6
  • Јулином 1
  • Јулину 2
  • Јуло 26
  • Јулом 5
  • Јулу 24
  • јунака 1
  • јунаку 1
  • јуначки 2
  • јуначкој 1
  • јунаштва 1
  • јуницу 1
  • јурат 3
  • јурату 1
  • јургет 1
  • Јургет 1
  • јуре 1
  • јурењу 1
  • јурећи 1
  • јури 2
  • јурила 1
  • јутарње 1
  • јутарњег 1
  • јутарњи 2
  • јутра 7
  • јутрења 3
  • јутрење 3
  • Јутрење 4
  • јутрос 4
  • јутрошњем 1
  • јутру 7
  • јуф 2
  • Јуф 5
  • Јух 1
  • Јуца 17
  • Јуце 1
  • Јуци 3
  • Јуцина 1
  • Јуцо 16
  • Јуцом 1
  • Јуцу 3
  • јуче 14
  • К 14
  • к 440
  • ка 2
  • кабаница 4
  • кабанице 4
  • кабаницом 1
  • кабаницу 3
  • кабаничара 2
  • кабаничарка 1
  • кабаничарски 1
  • кабао 1
  • кавалирима 1
  • кавге 2
  • кавеза 1
  • кавонији 1
  • кавоним 1
  • кавџиће 1
  • кад 637
  • Кад 76
  • када 1
  • кадашњи 1
  • кадгод 2
  • кадгођ 1
  • каде 4
  • кадионицу 2
  • каж 4
  • каже 145
  • Каже 9
  • кажеду 4
  • Кажем 3
  • кажем 69
  • кажемо 3
  • кажете 10
  • кажеш 13
  • кажи 17
  • Кажи 3
  • кажите 4
  • Кажу 3
  • кажу 93
  • каз 14
  • казала 14
  • Казала 2
  • казале 1
  • Казали 1
  • казали 4
  • казало 1
  • казано 1
  • казао 4
  • казати 13
  • Казаће 1
  • казаћу 4
  • Казем 1
  • казивати 1
  • казује 1
  • казујеш 1
  • Каијафа 1
  • Каијафо 1
  • кајала 1
  • кајање 1
  • Кајафа 1
  • кајгана 1
  • кајганом 2
  • кајгану 2
  • кајиш 1
  • Кају 1
  • кака 1
  • какав 53
  • Какав 8
  • какавгођ 1
  • Какаш 3
  • Каква 11
  • каква 47
  • какве 13
  • Какве 2
  • какви 10
  • Какви 4
  • каквим 4
  • каквима 1
  • Каквих 2
  • каквих 3
  • Какво 4
  • какво 9
  • каквог 5
  • каквој 1
  • каквом 4
  • Какву 1
  • какву 13
  • како 394
  • Како 47
  • какогођ 1
  • кактус 1
  • кактусе 1
  • кактусом 1
  • калабалук 1
  • калабалука 3
  • калајисани 1
  • калдрмисан 1
  • календар 1
  • Календар 1
  • Календару 2
  • калопера 1
  • калуђере 1
  • калуп 1
  • калфа 7
  • калфе 1
  • калфи 1
  • калфице 1
  • калфом 2
  • каљаве 1
  • каљавим 2
  • каљавом 1
  • каљати 1
  • камара 1
  • камаре 1
  • камари 1
  • камен 3
  • камена 1
  • каменита 1
  • камења 1
  • камење 1
  • камилавка 1
  • камилавку 1
  • камилу 1
  • камиш 3
  • камиша 4
  • камише 1
  • камишем 2
  • камишом 2
  • камо 15
  • Камо 2
  • камоли 1
  • канабе 3
  • Канабета 1
  • канабета 3
  • канабету 4
  • канаринкама 1
  • канаринке 1
  • Канда 1
  • канда 7
  • кандидатима 1
  • кандила 5
  • кандило 4
  • кандилом 1
  • канем 1
  • Кани 1
  • каноненфутера 1
  • канони 1
  • каноничну 1
  • кантицу 1
  • канцеларија 1
  • канцеларији 1
  • канцелиста 1
  • као 318
  • Као 8
  • капа 1
  • капале 1
  • капам 1
  • капарише 1
  • капару 2
  • капелани 1
  • капеле 1
  • капетана 1
  • капи 1
  • капижону 1
  • капија 1
  • Капија 1
  • капији 6
  • капију 13
  • капица 1
  • каплар 3
  • капларима 1
  • капларом 1
  • каплару 1
  • каплицира 1
  • капљице 1
  • капом 2
  • каприцир 2
  • каприцира 1
  • каприцирала 1
  • каприцирали 1
  • каприцирам 1
  • капу 3
  • капут 5
  • капута 1
  • капуташа 1
  • капуташе 1
  • капуташи 1
  • капуташке 1
  • капутић 1
  • кара 2
  • Карабаш 1
  • Карабаша 3
  • Карабашева 1
  • карактер 1
  • карала 1
  • караше 1
  • Карлова 1
  • Карловаца 2
  • Карловачки 2
  • Карловачко 1
  • Карловачког 1
  • Карловачку 1
  • КАРЛОВЦИ 1
  • Карловци 3
  • Карловцима 2
  • карменадле 1
  • карневала 1
  • касапи 1
  • касапин 2
  • касапница 1
  • касапским 1
  • касине 1
  • касину 1
  • касира 2
  • касирка 1
  • касирки 1
  • касирком 1
  • касно 1
  • Касти 1
  • касти 8
  • Ката 1
  • катанама 1
  • катани 3
  • Катер 1
  • катихета 1
  • катихетом 1
  • Катице 1
  • каткад 2
  • католичког 1
  • Кафа 1
  • кафа 2
  • кафана 1
  • кафане 2
  • кафани 2
  • кафану 3
  • кафе 3
  • кафене 1
  • кафеџији 1
  • кафом 1
  • кафу 8
  • ках 1
  • кацабајке 1
  • кацу 1
  • кашаљ 1
  • каше 1
  • кашика 1
  • кашику 3
  • кашичице 1
  • кашичицу 1
  • кашља 1
  • кашљања 1
  • кашљање 2
  • кашљао 1
  • кашљати 1
  • кашље 4
  • кашом 1
  • Кашпар 1
  • каштига 1
  • каштиге 1
  • каштиговао 1
  • каштигује 1
  • каштигују 2
  • кашу 1
  • квалитетом 1
  • квари 1
  • кварили 1
  • кварило 1
  • кварио 2
  • кварт 1
  • квартир 1
  • квартире 1
  • квартирима 1
  • квасац 1
  • кваси 1
  • кваслицом 1
  • кваслом 1
  • квасца 2
  • кегле 1
  • кежње 1
  • кењечу 1
  • Кера 4
  • кера 6
  • кере 4
  • керефеке 1
  • керка 1
  • керн 2
  • керу 1
  • Керувика 2
  • Керувику 1
  • кеса 1
  • Кеса 3
  • кесе 1
  • кесу 1
  • кецељац 1
  • кецеље 2
  • кецељицом 3
  • кецељом 4
  • кецељу 2
  • кеша 2
  • ки 1
  • кида 1
  • кидала 1
  • кидију 1
  • кија 2
  • кијавице 1
  • кијања 1
  • Кикинде 2
  • кикот 2
  • кикота 1
  • кикотали 1
  • кикотање 1
  • кикоћу 2
  • ким 5
  • кимгођ 1
  • киме 1
  • кимом 2
  • кинд 1
  • кинстлер 1
  • кинула 1
  • кипи 1
  • Кипра 6
  • Кипри 2
  • Кипро 1
  • Кипру 1
  • Киријак 1
  • Киријака 1
  • кирију 1
  • Кирила 1
  • Кирило 8
  • Кис 1
  • кис 2
  • кисела 1
  • кисели 1
  • киселих 1
  • киселој 1
  • киселу 4
  • киснеду 1
  • киснемо 1
  • кита 1
  • кити 2
  • китио 1
  • китом 1
  • Кићени 1
  • кифли 1
  • кицоши 1
  • кицошки 1
  • кицошко 1
  • Кицошом 1
  • Киша 1
  • киша 8
  • кишбиров 2
  • кишбирова 2
  • кише 5
  • кишице 1
  • кишобран 1
  • кишовито 1
  • кишу 4
  • клавир 10
  • Клавир 2
  • клавиру 2
  • клајдерштока 2
  • клања 10
  • клањају 1
  • клањајући 1
  • клањам 2
  • Клањам 5
  • клањао 1
  • клатно 1
  • клевета 3
  • клевете 1
  • клеветник 1
  • клети 1
  • Клизи 1
  • клизи 2
  • клија 1
  • клијенту 1
  • кликну 1
  • кликнуће 1
  • кликтање 1
  • клипаном 1
  • клипка 4
  • клипова 1
  • клипови 1
  • клирик 3
  • клирика 1
  • клирику 1
  • клирици 2
  • клирицима 1
  • Клићана 1
  • кломпама 1
  • клони 1
  • клот 5
  • клоштер 1
  • клупа 2
  • клупама 1
  • клупи 5
  • клупу 4
  • клупче 1
  • кљештама 1
  • кљукати 1
  • кљун 1
  • кљуна 1
  • кљунова 1
  • кљуном 1
  • кључ 2
  • кључа 1
  • кључем 2
  • кнедле 2
  • књагињо 1
  • књига 9
  • књиге 12
  • књигу 16
  • књижевност 1
  • књижевности 1
  • књизи 4
  • ко 132
  • Ко 22
  • кобасица 2
  • кобасице 4
  • ковач 1
  • ковача 2
  • ковачници 1
  • ковиља 1
  • ковиље 2
  • ковчег 1
  • ког 4
  • Кога 4
  • кога 64
  • когод 1
  • когођ 4
  • код 161
  • Код 7
  • кода 1
  • кожа 2
  • коже 3
  • кожи 1
  • кожну 1
  • кожње 1
  • кожу 2
  • кожурица 2
  • кожурице 7
  • кожурици 1
  • кожурицу 2
  • кожух 1
  • козе 2
  • која 114
  • Која 3
  • Које 3
  • које 85
  • којега 6
  • којекакве 1
  • којекако 5
  • којекога 1
  • којекуда 1
  • Којешта 4
  • којешта 8
  • Који 1
  • који 187
  • којим 9
  • којима 14
  • којих 13
  • којој 27
  • којом 10
  • Коју 1
  • коју 47
  • којшта 1
  • кокета 1
  • кокетно 1
  • кокоши 1
  • кокошији 1
  • кокошкама 1
  • кокошке 4
  • кол 36
  • Кол 6
  • кола 127
  • КОЛА 2
  • Кола 6
  • колајне 1
  • колајну 1
  • колац 1
  • колача 1
  • колаче 2
  • колачима 2
  • колега 2
  • колегама 1
  • колегом 1
  • колена 1
  • колено 1
  • колену 1
  • колери 1
  • коли 7
  • колик 2
  • колика 2
  • колике 2
  • колики 6
  • Колико 13
  • колико 33
  • колима 23
  • количином 1
  • количину 1
  • колк 1
  • Коло 1
  • коло 14
  • Колосално 1
  • колу 7
  • колут 1
  • коља 1
  • коље 1
  • кољу 1
  • Кољу 1
  • ком 5
  • комад 3
  • комада 2
  • комадара 1
  • комадару 2
  • комаде 1
  • комадићи 1
  • комаду 2
  • команди 1
  • командира 1
  • комарац 1
  • комарника 1
  • комарником 3
  • комарце 1
  • комарци 2
  • комбинације 1
  • комбоста 1
  • Коме 3
  • коме 46
  • комедија 1
  • комедије 1
  • комендиjе 1
  • комендија 4
  • комендије 6
  • комесаром 1
  • комесија 1
  • комисна 1
  • комлов 1
  • комовицу 1
  • комотан 1
  • комотмицни 1
  • комотни 1
  • комотнија 1
  • комотно 7
  • комоције 1
  • компанија 1
  • компанију 1
  • комплиментирала 1
  • комплиментом 1
  • компотом 2
  • компромитовала 1
  • комшија 10
  • комшије 6
  • комшији 1
  • комшијска 2
  • комшијске 1
  • комшијским 1
  • комшијских 1
  • комшијског 1
  • комшијској 1
  • комшију 2
  • комшилук 9
  • комшилука 8
  • комшилуку 5
  • комшиница 3
  • комшинице 3
  • комшиници 1
  • комшиницу 1
  • комшинске 2
  • комшинског 1
  • комшинској 1
  • комшинску 1
  • комшиске 2
  • комшиском 1
  • комшиску 3
  • конабио 1
  • конак 1
  • кондуиту 1
  • конечно 2
  • конзервативизам 1
  • конзилијум 1
  • конкуренцију 1
  • конофоса 1
  • конофоских 1
  • контен 1
  • контрафама 1
  • контрафе 1
  • контрафу 1
  • контроле 1
  • контролисати 1
  • конту 2
  • конце 1
  • концентрисало 1
  • концептована 1
  • концерта 1
  • концертом 1
  • коншколару 1
  • конштрукција 1
  • Конштрукција 1
  • конштрукцији 1
  • конштрукцију 2
  • коњ 1
  • коња 7
  • коње 34
  • Коњи 1
  • коњи 19
  • коњима 5
  • коњица 1
  • Коњичком 1
  • коњокрадици 1
  • Коњски 2
  • коњски 5
  • коњску 1
  • коњу 4
  • Копа 1
  • копа 4
  • копање 2
  • копати 1
  • копрену 2
  • копуни 1
  • корак 4
  • кораке 3
  • кораком 1
  • кораци 2
  • корача 1
  • коре 1
  • корети 1
  • корисне 1
  • корисним 1
  • корисних 1
  • корисно 1
  • корист 1
  • користио 1
  • коритом 1
  • кориту 1
  • корицама 1
  • корице 1
  • корњача 2
  • коров 1
  • корпе 1
  • корпици 1
  • корпицу 2
  • корпу 2
  • корпус 1
  • коса 2
  • косе 1
  • коси 1
  • косица 1
  • косом 2
  • Коста 3
  • Косте 1
  • кости 3
  • Костић 1
  • косу 13
  • котарке 1
  • кофпуц 1
  • Кохбух 1
  • Кочијаш 1
  • кочијаш 2
  • кочијаша 3
  • кочијаше 1
  • кочијашења 2
  • кочијаши 6
  • кочијашим 4
  • кочијашио 2
  • кочијашиш 1
  • кочијашу 1
  • кочоперна 1
  • Кошта 1
  • кошта 3
  • коштајте 1
  • Коштајте 1
  • коштала 1
  • коштале 2
  • коштало 2
  • коштао 1
  • коштац 2
  • коштуњцу 1
  • кошуља 1
  • кошуље 1
  • кошуљица 1
  • кр 1
  • крава 1
  • краве 10
  • Краву 1
  • крагн 1
  • краде 2
  • крадене 1
  • крадом 8
  • крађе 2
  • крај 40
  • краја 10
  • крајеве 1
  • крајеви 1
  • крајем 1
  • крајни 1
  • крајнике 1
  • крајност 1
  • крајности 1
  • крајње 3
  • крајњем 1
  • крајњи 1
  • крају 7
  • крајцара 3
  • крајцаре 9
  • крајцару 2
  • Краљевић 1
  • Краљевића 1
  • краљицу 1
  • Крањци 1
  • Крао 1
  • крао 2
  • красан 7
  • краси 2
  • красна 3
  • красне 4
  • красни 1
  • красних 1
  • красно 5
  • красног 3
  • красној 1
  • красну 2
  • красота 1
  • красоте 1
  • краставце 2
  • кратак 1
  • Кратка 1
  • кратке 2
  • кратки 1
  • кратким 1
  • кратких 2
  • кратко 7
  • кратког 2
  • краткој 1
  • краће 1
  • краћи 4
  • краћим 1
  • крв 9
  • крвавица 1
  • крвавице 1
  • кревет 3
  • кревета 7
  • креветац 2
  • кревете 1
  • кревети 1
  • кревету 3
  • кревеца 1
  • кревецу 1
  • Кредла 1
  • Кредлу 1
  • кредом 1
  • крекетале 1
  • крекећу 1
  • кремен 1
  • кремења 1
  • крене 3
  • кренемо 2
  • кренете 2
  • кренкујете 1
  • крену 3
  • кренула 1
  • кренули 2
  • кренуло 1
  • кренуо 7
  • кренути 2
  • кренуше 5
  • крепи 1
  • кресао 1
  • кресачком 1
  • кресне 1
  • креста 1
  • крестом 1
  • кретао 1
  • кретати 1
  • крећати 1
  • крећем 1
  • крећу 4
  • креч 1
  • креше 2
  • крзати 1
  • крзна 2
  • крив 14
  • Крив 2
  • крива 4
  • криве 1
  • криви 5
  • кривица 1
  • кривице 1
  • криво 2
  • кривовратаст 1
  • кривоноги 1
  • кривоного 1
  • криву 2
  • кривца 1
  • кривци 1
  • крије 1
  • кријући 1
  • крила 3
  • криле 1
  • крилима 1
  • крило 3
  • крилу 2
  • крине 1
  • кринолин 1
  • кринолина 1
  • кринолинима 1
  • Криста 1
  • Кристи 1
  • кристијанску 1
  • критика 1
  • критикује 1
  • критичар 1
  • критичара 1
  • критичари 1
  • кришку 2
  • кришом 10
  • кришчицу 2
  • крља 1
  • крмача 1
  • крмка 1
  • кров 2
  • крова 1
  • кровопролитија 1
  • крову 1
  • Кроз 2
  • кроз 46
  • кројила 1
  • кром 1
  • кромпира 3
  • кромпире 1
  • кромпирима 1
  • кротка 1
  • крофнама 1
  • крофне 12
  • крофни 3
  • крочити 1
  • крошто 1
  • крпарим 2
  • крпила 1
  • крпити 2
  • крсно 1
  • крст 2
  • крста 2
  • Крста 3
  • крсте 1
  • крсти 8
  • крстила 2
  • крстио 1
  • крстите 2
  • крстовима 1
  • круг 1
  • кругове 1
  • кругу 1
  • кружила 1
  • круни 1
  • крунили 1
  • крупан 1
  • крупице 1
  • крупне 1
  • крупније 3
  • крупнијег 1
  • крупним 1
  • крупно 1
  • Крушедола 1
  • Крушедолским 1
  • Крушедолског 1
  • крушке 1
  • крушку 1
  • крштавајући 1
  • крштавању 1
  • крштавати 1
  • крштена 1
  • крштеног 1
  • крштења 1
  • ктом 1
  • кћер 5
  • кћери 2
  • кћерци 1
  • кћи 4
  • ку 1
  • кува 4
  • кувај 2
  • кувају 1
  • кувала 1
  • кувам 1
  • кувана 1
  • кувар 1
  • кувари 1
  • куварица 1
  • кугла 1
  • куглам 2
  • куглама 1
  • куглање 1
  • Куглате 1
  • куглоф 2
  • куд 22
  • Куд 4
  • Куда 2
  • кудгод 1
  • кудгођ 1
  • кудељно 1
  • кудељу 1
  • куди 1
  • кудикамо 1
  • кудим 1
  • Кузмана 1
  • Кујна 1
  • кујна 2
  • кујне 12
  • кујни 23
  • кујну 10
  • кукољ 1
  • кукурикне 1
  • кукуруз 7
  • кукуруза 2
  • кукурузовину 1
  • кукурузом 1
  • кукурузу 1
  • кула 1
  • Куља 1
  • кум 2
  • кума 1
  • Куме 1
  • кумова 1
  • кумст 1
  • куму 1
  • Кун 1
  • куне 2
  • кунем 1
  • куња 1
  • куп 1
  • купаду 1
  • купе 3
  • купећи 1
  • Купи 1
  • купи 6
  • купила 4
  • купили 2
  • купим 2
  • Купио 1
  • купио 15
  • купити 4
  • купићу 1
  • купице 1
  • купљен 1
  • купљене 1
  • купљени 1
  • купљеним 2
  • купљеног 1
  • купљење 1
  • куповао 4
  • куповати 1
  • купује 4
  • купујем 1
  • купујемо 1
  • купуса 1
  • купусу 1
  • куражан 1
  • курисање 1
  • курисањем 1
  • курисао 2
  • курише 1
  • курјак 1
  • курјаци 1
  • курјаче 1
  • курјуке 1
  • курјуком 1
  • курмахера 1
  • курмахераје 1
  • курмахере 1
  • курмахери 1
  • курталис 2
  • курталисали 1
  • курталише 2
  • курталишем 1
  • курталиши 1
  • Куруци 1
  • кусог 1
  • Кустоце 1
  • кутњак 1
  • Кућа 1
  • кућа 43
  • кућама 12
  • кућаница 1
  • Куће 1
  • куће 82
  • кућевне 1
  • кућевног 3
  • кући 106
  • кућица 2
  • кућне 1
  • кућом 26
  • кућу 55
  • Куфштајну 1
  • куца 3
  • Куцају 2
  • куцају 3
  • куцали 1
  • куцнемо 1
  • куцну 1
  • Куцнуше 2
  • л 149
  • ла 8
  • лавежом 1
  • лавина 1
  • лавиринат 1
  • лавици 1
  • лади 3
  • ладна 1
  • ладне 1
  • ладном 2
  • ладноћа 1
  • ладноћу 1
  • ладну 1
  • ладолежа 1
  • ладу 2
  • лађа 1
  • лађе 1
  • лаж 5
  • лаже 3
  • лажем 1
  • лажна 1
  • лажни 1
  • лажно 1
  • Лаза 1
  • лајало 1
  • лајао 2
  • лајати 1
  • лајб 1
  • лајбовима 1
  • лајбом 1
  • лаје 2
  • лајем 1
  • лајтнантима 1
  • лају 3
  • лак 1
  • лака 3
  • лакат 1
  • лаке 2
  • лако 29
  • Лако 4
  • лаковане 2
  • лакој 1
  • лаком 2
  • лакомислена 2
  • лакта 1
  • лаку 10
  • Лаку 11
  • лакше 11
  • лакши 1
  • лакшу 1
  • Лала 3
  • Лалика 2
  • Лало 6
  • лалом 1
  • Лалу 1
  • ланац 2
  • ланаца 1
  • ландпомеранце 1
  • ландшафт 1
  • лане 5
  • лану 1
  • ланути 1
  • ланца 5
  • ланцу 2
  • ларма 2
  • лармај 1
  • лармао 1
  • ларме 2
  • ларму 5
  • ласкавим 1
  • ласкаво 1
  • ласкатељ 1
  • ластар 1
  • ласте 1
  • Латинске 1
  • латинске 3
  • латински 2
  • латинских 2
  • латинског 1
  • латинску 1
  • Лацка 1
  • леб 4
  • леба 2
  • лебац 1
  • лебдијаше 1
  • леве 2
  • левента 1
  • леви 2
  • лево 7
  • левог 2
  • левој 1
  • левом 2
  • леву 2
  • левча 2
  • левчом 3
  • левчу 7
  • легање 1
  • легао 6
  • легнем 1
  • леду 1
  • леђа 10
  • леђи 2
  • леђима 2
  • леж 1
  • лежала 1
  • леже 3
  • Лежи 1
  • лежи 2
  • лејама 1
  • лек 1
  • Лека 1
  • лека 3
  • лекарију 1
  • Леке 1
  • Лекин 1
  • Лекса 2
  • лено 1
  • леном 1
  • лењом 1
  • лењствовања 1
  • лењштина 2
  • лењштино 1
  • леп 20
  • лепа 26
  • Лепа 4
  • Лепе 3
  • лепе 8
  • лепеза 1
  • лепезом 3
  • лепеће 1
  • лепи 7
  • лепим 5
  • лепињу 2
  • лепих 2
  • лепише 1
  • лепо 144
  • Лепо 2
  • лепог 4
  • лепом 3
  • Лепота 1
  • лепота 2
  • лепоте 1
  • лепоти 1
  • лепотицама 1
  • лепотице 1
  • лептири 1
  • лептирова 1
  • лепу 10
  • лепушкасто 1
  • лепушката 1
  • лепша 9
  • лепше 18
  • лепшег 1
  • лепшега 1
  • лепши 3
  • лепших 1
  • лер 3
  • лерера 1
  • леру 2
  • лета 1
  • Лете 1
  • лете 5
  • летела 1
  • Летео 1
  • лети 17
  • Лети 4
  • летини 2
  • летња 1
  • летње 2
  • летњег 1
  • летњи 5
  • летњим 1
  • лето 8
  • летошња 1
  • летошњи 1
  • летошњим 1
  • лећи 4
  • лецедер 2
  • лецедерским 1
  • лечник 1
  • ли 73
  • либсте 1
  • ливен 1
  • лиже 1
  • лију 1
  • лики 1
  • лила 1
  • лимун 1
  • липши 1
  • листове 1
  • листови 1
  • листом 1
  • листу 1
  • лити 1
  • литијама 1
  • литургија 1
  • литургију 1
  • лица 3
  • лице 23
  • лицемјера 1
  • лицима 1
  • лицу 14
  • личила 1
  • лишћа 1
  • Лишће 2
  • лишће 3
  • ло 2
  • лов 2
  • логика 1
  • лозе 2
  • лојалан 1
  • лојалној 1
  • лојаним 1
  • лојаном 1
  • лојем 2
  • локне 1
  • локни 1
  • лола 1
  • Лола 1
  • лолински 1
  • ломе 1
  • лонац 2
  • лонских 1
  • лонца 2
  • лончарску 1
  • Лопов 2
  • лопов 9
  • Лопова 1
  • лопова 9
  • лопове 2
  • Лопови 1
  • лоповлуцима 1
  • лоповом 1
  • лопта 2
  • лоптање 1
  • лопту 3
  • Лоренц 1
  • Лоринц 1
  • лорфа 1
  • лотре 2
  • лоћка 1
  • лубеница 1
  • лубенице 1
  • Лугош 1
  • Луд 1
  • луд 6
  • луда 2
  • лудаје 3
  • лудара 1
  • луде 1
  • Луди 1
  • лудим 1
  • Лудо 1
  • лудо 2
  • лудога 1
  • лудорија 1
  • лудорију 1
  • луду 2
  • луђи 2
  • лузи 1
  • лука 2
  • лукав 1
  • лукава 1
  • лукавства 1
  • луком 1
  • лукративним 1
  • луксузних 1
  • лукумиће 1
  • лула 1
  • луле 5
  • лулекањом 2
  • лулетином 1
  • лули 1
  • лулу 28
  • лупа 10
  • лупају 1
  • Лупајући 1
  • лупала 1
  • лупало 1
  • лупам 2
  • лупање 1
  • лупе 1
  • лупи 1
  • лупкара 1
  • лупу 1
  • лустрајзе 1
  • лутака 1
  • лутке 3
  • луфт 1
  • луфта 1
  • луциферов 1
  • луцкастих 1
  • луче 4
  • љоснули 1
  • љубав 9
  • љубави 4
  • љубавне 1
  • Љубавном 1
  • љубазни 1
  • љубазно 1
  • љубе 5
  • љубезна 1
  • љубезне 1
  • љуби 2
  • љубило 1
  • љубим 3
  • Љубим 3
  • љубимац 1
  • Љубимоје 1
  • љубимцу 1
  • Љубинка 1
  • Љубинкова 1
  • Љубинкове 1
  • Љубинку 1
  • љубите 1
  • љубитеља 1
  • љубити 3
  • љубичица 1
  • љубов 1
  • Љубомира 1
  • љубоморан 1
  • љубоморношћу 1
  • љубопитства 2
  • љубу 2
  • људ 3
  • људе 4
  • Људи 2
  • људи 44
  • људима 2
  • људске 1
  • Љуља 1
  • љуља 2
  • љуљајући 1
  • љупко 2
  • љуске 1
  • љут 5
  • Љута 1
  • љута 10
  • љути 6
  • љутила 3
  • љутили 1
  • љутине 1
  • љутини 2
  • љутио 2
  • љутита 1
  • љутито 15
  • љуту 1
  • љуцки 2
  • љуштила 1
  • м 2
  • ма 35
  • Ма 4
  • магазе 1
  • магарац 3
  • магараца 1
  • магаре 1
  • магарче 1
  • Магбету 1
  • магле 1
  • магновенија 1
  • магновенију 1
  • Мађарима 1
  • Мађарица 2
  • Мађарице 1
  • мажу 1
  • мазати 2
  • мај 2
  • мајестетично 1
  • Мајка 1
  • мајка 6
  • мајке 1
  • мајкин 1
  • мајкине 1
  • мајко 1
  • мајку 3
  • мајмуни 1
  • мајн 2
  • мајорент 1
  • мајске 1
  • мајстор 7
  • мајстора 1
  • мајсторе 1
  • мајстори 3
  • мајсторија 1
  • мајсторију 1
  • мајсторима 1
  • мајсторица 1
  • мајсторици 1
  • мајсторске 1
  • мајсторски 1
  • мајци 1
  • мак 1
  • мака 1
  • маказа 1
  • маказе 1
  • Макар 3
  • макар 4
  • макли 1
  • макне 2
  • макнем 1
  • макова 1
  • маком 1
  • Макра 16
  • Макре 6
  • Макри 2
  • Макрин 1
  • Макрине 3
  • Макрину 1
  • Макро 3
  • Макровиотика 1
  • Макром 1
  • Макру 5
  • Мал 1
  • мал 16
  • мала 10
  • малају 1
  • малаксава 1
  • малаксала 1
  • мале 9
  • малена 1
  • малер 9
  • малера 4
  • малерозан 2
  • малерозна 2
  • малеру 1
  • мали 12
  • малим 2
  • малих 1
  • малишан 1
  • малишани 1
  • малишану 1
  • малко 3
  • мало 241
  • Мало 7
  • малог 3
  • малога 2
  • малом 2
  • малочас 4
  • малу 7
  • Мама 1
  • мама 41
  • мамаљуга 1
  • мамаљуго 4
  • мамама 1
  • маме 6
  • мами 7
  • Мамина 2
  • мамина 3
  • мамине 1
  • мамини 1
  • мамино 1
  • мамину 1
  • мамица 2
  • мамице 2
  • мамо 13
  • Мамо 3
  • мамом 2
  • маму 13
  • мамузама 1
  • мамурлук 1
  • мамурних 1
  • ман 11
  • Ман 2
  • мана 1
  • манастир 1
  • мане 2
  • Мани 1
  • мани 2
  • манимо 2
  • манише 1
  • мантија 1
  • Мантија 1
  • мантију 5
  • ману 3
  • Мануше 1
  • мање 18
  • мањем 1
  • мањи 3
  • мањих 1
  • марама 1
  • мараме 5
  • марамом 4
  • мараму 12
  • марва 2
  • марећи 1
  • мари 4
  • Мариа 1
  • Марија 1
  • Маријана 1
  • Марије 2
  • марим 4
  • маринерски 3
  • марио 3
  • Марка 1
  • Марко 3
  • Марта 3
  • Мартоношанина 1
  • мартоношке 1
  • Мартону 1
  • масе 1
  • масла 2
  • масна 1
  • масном 2
  • масну 1
  • маст 3
  • мастан 1
  • масти 3
  • мастило 1
  • мастилом 1
  • матер 4
  • матере 2
  • Матере 2
  • матери 5
  • материјала 1
  • матерински 1
  • мати 15
  • матор 1
  • матора 3
  • матори 3
  • маторо 1
  • маторог 1
  • матору 1
  • матрикуле 1
  • маукале 1
  • мах 4
  • маха 1
  • махинално 1
  • махну 1
  • махрами 1
  • мачак 10
  • мачевима 1
  • мачијег 1
  • мачићи 1
  • Мачка 1
  • мачка 10
  • мачке 3
  • мачком 1
  • мачку 1
  • Маџарица 1
  • Маџарицама 1
  • Маџарова 2
  • маџарска 1
  • машамода 1
  • машамоде 1
  • машамодирам 1
  • машамодом 1
  • маше 4
  • машиниста 1
  • машлијом 1
  • маштом 1
  • машћом 1
  • машћу 5
  • ме 179
  • мед 1
  • медвед 1
  • меденим 1
  • медених 1
  • медецинар 2
  • медецину 1
  • медљане 1
  • медљаним 1
  • медљану 1
  • међ 9
  • међеду 1
  • Међу 2
  • међу 26
  • међународно 1
  • Међутим 4
  • мека 1
  • мекан 1
  • мекана 1
  • меким 1
  • мекиња 1
  • меко 4
  • мекша 2
  • Мелани 1
  • Меланија 94
  • Меланије 6
  • Меланији 8
  • Меланијин 1
  • Меланијина 3
  • Меланијине 1
  • Меланијиних 1
  • Меланијиног 1
  • Меланијом 6
  • Меланију 15
  • меланхолије 1
  • меланхоличан 1
  • меланхоличног 1
  • мелем 1
  • Мелхиор 1
  • мелшпајз 1
  • мелшпајза 2
  • мелшпајзе 1
  • Мене 2
  • мене 73
  • менека 1
  • мени 43
  • Мени 5
  • меникана 4
  • мења 1
  • мењају 1
  • мењала 2
  • мењао 1
  • мера 1
  • мердевине 2
  • мере 2
  • мерећи 1
  • мерила 1
  • мерити 1
  • месе 1
  • месесечине 1
  • месец 9
  • месеца 5
  • месецу 1
  • месечар 2
  • месечарима 1
  • месечине 4
  • месечину 2
  • месечно 1
  • меси 5
  • месиду 1
  • месити 1
  • Месић 1
  • месном 1
  • месо 3
  • места 10
  • местима 2
  • Место 3
  • место 34
  • месту 24
  • мет 1
  • метала 3
  • метано 1
  • мети 1
  • Метите 1
  • Метла 1
  • метла 3
  • метле 1
  • метли 1
  • метлом 1
  • метлу 3
  • метне 4
  • метнемо 1
  • метнеш 1
  • метни 2
  • метну 7
  • метнули 1
  • метнуо 10
  • метнути 3
  • мећава 1
  • меће 4
  • мећем 1
  • мећеш 1
  • мећући 2
  • меховима 2
  • мехуре 1
  • меша 3
  • мешаду 1
  • мешају 1
  • мешајући 1
  • мешати 1
  • мештани 2
  • мештанин 1
  • ми 395
  • Ми 7
  • миждрак 1
  • мизерније 1
  • мије 1
  • Мијо 1
  • мила 2
  • Мила 2
  • миле 4
  • мили 5
  • милија 2
  • милији 2
  • милило 1
  • милина 1
  • милине 1
  • милину 1
  • милихпрот 1
  • Милице 1
  • Милку 1
  • мило 31
  • Мило 5
  • миловати 1
  • милог 1
  • милога 1
  • милокрвно 1
  • милом 1
  • милосрђе 1
  • Милостива 1
  • милостива 18
  • милостиви 1
  • милостивих 1
  • милостивна 1
  • милостивог 2
  • милостивом 1
  • милостиву 1
  • Милоша 1
  • Милошем 1
  • милоште 1
  • милоштом 1
  • милу 2
  • милујете 1
  • милујући 1
  • мимо 2
  • мимопролазеће 1
  • мимопролазећима 1
  • миндрос 1
  • мио 1
  • миомирном 1
  • мира 3
  • мираз 6
  • мираза 1
  • миран 5
  • мире 1
  • Мири 1
  • миријадама 1
  • мирим 1
  • мирис 5
  • мириса 2
  • мирише 3
  • миришем 1
  • миришљава 2
  • миришљавих 1
  • мирјани 1
  • мирјанске 1
  • мирјанског 1
  • мирна 4
  • мирни 1
  • мирнијим 1
  • мирно 7
  • мирођије 1
  • мирођију 2
  • мирољубив 1
  • мирољубива 1
  • мирољубиви 1
  • мироносице 1
  • миропомазанога 1
  • мирско 1
  • мирте 2
  • миру 8
  • мисао 1
  • мисл 1
  • мисле 1
  • мислећи 3
  • Мисли 2
  • мисли 44
  • мислиду 1
  • Мислила 1
  • мислила 12
  • Мислили 1
  • мислило 1
  • Мислим 1
  • мислим 35
  • мислима 3
  • мислимо 1
  • мислио 18
  • мислите 24
  • мислити 6
  • мислићу 2
  • мислиш 12
  • мито 1
  • Митров 1
  • Митрова 1
  • Митрополиту 1
  • Мићом 1
  • Мићу 1
  • мицала 1
  • миче 2
  • миш 1
  • миша 1
  • Миша 1
  • мишева 2
  • мишеви 3
  • мишији 1
  • мишљаше 3
  • мишљење 2
  • мишљу 1
  • мишоловку 1
  • мјесец 1
  • Млад 1
  • млад 10
  • млада 20
  • Млада 3
  • младама 1
  • младе 5
  • младеж 6
  • младежи 2
  • младенаца 1
  • младенца 1
  • младенци 2
  • младенцима 4
  • млади 6
  • младим 3
  • младине 1
  • младино 1
  • младиној 1
  • младић 15
  • Младић 4
  • младића 4
  • младих 4
  • младо 3
  • младог 4
  • младога 2
  • младожења 5
  • младожење 3
  • младожењи 2
  • младожењине 1
  • младожењиним 1
  • младожењиној 1
  • младожењом 1
  • младој 1
  • младом 3
  • младост 1
  • младости 2
  • младу 6
  • млађа 3
  • млађе 2
  • млађег 1
  • млађи 6
  • млађим 1
  • млађима 1
  • млезимац 1
  • млека 4
  • млела 1
  • млели 1
  • млео 1
  • млитави 1
  • многа 1
  • Многа 1
  • многе 13
  • Многи 1
  • многи 8
  • многим 5
  • многих 1
  • Много 4
  • много 52
  • многобројне 1
  • многој 1
  • многом 1
  • мном 14
  • мо 6
  • мобилисаних 1
  • мог 12
  • мога 3
  • могав 1
  • могавши 1
  • могао 23
  • могаше 4
  • могла 18
  • могле 1
  • Могли 3
  • могли 9
  • Могло 1
  • могло 10
  • мого 1
  • Могу 2
  • могу 50
  • могуће 1
  • моде 1
  • модерн 1
  • моду 1
  • моего 1
  • мож 2
  • Мож 4
  • можда 11
  • Можда 5
  • Може 6
  • може 85
  • можеду 2
  • Можемо 3
  • можемо 9
  • можете 10
  • Можеш 1
  • можеш 20
  • можно 4
  • мои 1
  • Мој 7
  • мој 70
  • Моја 6
  • моја 68
  • Моје 2
  • моје 51
  • моји 6
  • мојим 5
  • мојих 2
  • мојој 14
  • мојом 1
  • моју 19
  • мокар 1
  • мокра 1
  • мокрим 1
  • мокрих 1
  • мокру 1
  • Мол 1
  • молбом 1
  • молбу 1
  • моле 3
  • молени 1
  • молер 1
  • моли 5
  • молила 2
  • молили 1
  • Молим 16
  • молим 77
  • молимо 3
  • молио 1
  • молитве 1
  • молити 8
  • молићу 1
  • Молићу 2
  • Молчанска 1
  • мом 5
  • Момак 1
  • момак 5
  • момака 5
  • момента 1
  • Момка 1
  • момка 5
  • момке 1
  • момком 1
  • момку 1
  • момци 5
  • момцима 2
  • момче 2
  • момчић 1
  • монарха 1
  • Монастерлијини 1
  • монограм 1
  • монолог 2
  • монологом 1
  • монотона 1
  • монотоно 2
  • мор 7
  • Мора 3
  • мора 42
  • мораде 1
  • мораду 1
  • Морају 1
  • морају 5
  • Морала 1
  • морала 5
  • морали 6
  • морало 4
  • морам 15
  • Морам 5
  • Морамо 1
  • морамо 5
  • морао 4
  • мораста 2
  • морате 7
  • морати 1
  • мораће 2
  • Мораш 1
  • мораш 5
  • Море 1
  • море 2
  • морила 1
  • мормонске 1
  • морској 1
  • мору 3
  • мотивисано 2
  • мотивише 1
  • мотиком 1
  • мотику 3
  • мотичицом 2
  • мотичицу 2
  • мотор 1
  • мотрила 1
  • мотрило 1
  • мотрити 1
  • моћи 10
  • Мохиканер 1
  • мочарна 1
  • мочарно 1
  • Мрак 1
  • мрак 3
  • мрака 3
  • мраку 2
  • мрачну 1
  • мрвице 1
  • мржња 6
  • мржње 2
  • мрзе 3
  • мрзели 1
  • мрзео 1
  • мрзећи 1
  • мрзи 5
  • мрзила 1
  • мрзили 2
  • мрзим 2
  • мрзимо 1
  • мрзио 2
  • мрзите 1
  • мрзиш 4
  • мрзост 2
  • мрзости 3
  • мркла 1
  • мртви 1
  • мршаве 1
  • мршави 1
  • му 422
  • муве 5
  • мудрујемо 1
  • муж 8
  • мужа 1
  • мужем 1
  • мужеског 1
  • мужескога 1
  • мужу 2
  • музика 1
  • музике 2
  • музиком 1
  • музику 2
  • музичких 1
  • музла 1
  • музле 1
  • музу 1
  • мука 1
  • муке 3
  • муки 1
  • мундир 1
  • мургаст 1
  • Муслија 1
  • мустра 2
  • мустре 4
  • мустро 1
  • мутна 1
  • муф 1
  • муфу 1
  • муцало 1
  • Муцкалова 1
  • мученика 1
  • мученице 1
  • мучи 1
  • мучим 2
  • мучити 2
  • Мушицки 1
  • мушкарац 1
  • мушкарце 1
  • Мушкарци 1
  • мушкарци 6
  • мушкарцима 1
  • мушки 4
  • мушко 2
  • мушког 1
  • н 1
  • Н 1
  • На 32
  • на 976
  • набавио 1
  • набављане 1
  • наби 1
  • набије 1
  • набио 1
  • набрала 1
  • набројати 1
  • навади 1
  • навалио 1
  • навалише 3
  • наваљује 2
  • навела 1
  • навећи 1
  • навика 3
  • навикао 1
  • Навикао 1
  • навикне 1
  • навикнете 1
  • навикну 1
  • навику 1
  • Навин 1
  • навлака 1
  • навлачи 4
  • навлаш 1
  • наводити 1
  • навора 1
  • наврта 1
  • навукао 1
  • навуче 4
  • наглаве 1
  • наглавио 1
  • наглавке 1
  • наглашавао 1
  • нагло 1
  • наглува 2
  • нагне 1
  • наговести 2
  • наградила 1
  • награду 2
  • награђен 1
  • награђено 1
  • Над 1
  • над 8
  • нада 3
  • надај 2
  • надала 2
  • надалеко 7
  • надали 3
  • надало 1
  • надаље 1
  • надам 1
  • надао 1
  • надате 1
  • надати 2
  • надвук 1
  • надгледала 1
  • надгледам 1
  • надежде 4
  • надежду 2
  • надимак 3
  • надимке 1
  • надледа 1
  • надлежни 1
  • надлежноме 1
  • наднела 2
  • нађ 1
  • Нађ 2
  • нађе 25
  • нађем 1
  • нађеш 2
  • нађи 1
  • нађикају 1
  • нађикао 1
  • нађоше 2
  • нађу 2
  • нажао 1
  • назв 1
  • назван 1
  • названа 1
  • назване 1
  • названог 1
  • Назвао 1
  • назвати 1
  • наздрави 1
  • наздрављало 1
  • назеб 2
  • назебеш 1
  • назебла 1
  • назепсти 1
  • називала 2
  • називали 1
  • назовем 1
  • наивно 1
  • наиграо 1
  • наизменце 5
  • наиме 1
  • наискап 2
  • наишле 1
  • најада 1
  • најбешњи 1
  • најближег 1
  • најближи 1
  • најбоља 1
  • Најбоље 1
  • најбоље 11
  • најбољи 1
  • најбољој 1
  • најбољу 2
  • најбрбљавији 1
  • најбрже 1
  • најважније 1
  • најверодостојнији 1
  • највеселији 1
  • највећа 2
  • највеће 3
  • највећег 1
  • највећем 2
  • највећи 1
  • највише 13
  • најгириг 2
  • најглавније 1
  • најглупљи 1
  • најгоре 1
  • Најгоре 1
  • најгорих 1
  • најдебље 1
  • најдуже 1
  • најдужи 1
  • наједаред 2
  • наједе 1
  • најело 1
  • најести 1
  • најживље 1
  • најжурније 1
  • најзадовољнији 1
  • најзгодније 1
  • најзнатнији 1
  • најкорисније 1
  • најкрупнији 1
  • најлепше 9
  • најлепши 1
  • најлепших 1
  • најлепшој 1
  • најмање 17
  • најмању 2
  • најмасније 1
  • најмилије 2
  • најмио 1
  • Најмио 1
  • најмлађе 1
  • најмлађег 1
  • најмлађи 1
  • најн 2
  • најневероватније 1
  • најнесрећнијем 1
  • најновија 1
  • најпагубнија 1
  • најпаметније 1
  • најпосле 1
  • најпохвалније 2
  • најпре 20
  • Најпре 4
  • најпријатније 1
  • најпространијој 1
  • најрадије 10
  • Најрадије 2
  • Најразговорнији 1
  • најревносније 2
  • најситнијих 1
  • најсјајнији 1
  • најскупоцјеније 1
  • најсрдачније 1
  • најстарије 1
  • најстаријега 1
  • најстидљивијем 1
  • најстрашније 1
  • најтврђег 1
  • најтеже 1
  • најтоплије 1
  • најугледније 2
  • најчешће 4
  • најчистији 1
  • најчудније 1
  • накани 1
  • наканисте 1
  • наканиш 1
  • накарада 1
  • накарадним 2
  • накашље 1
  • накити 1
  • накитимо 1
  • накићен 1
  • наклоности 2
  • наклоњен 1
  • накнадимо 1
  • накнадити 1
  • нако 1
  • накотила 1
  • накресанога 1
  • накруни 1
  • Накупила 1
  • накупило 1
  • накупиће 1
  • накуповали 1
  • накуповане 1
  • накупује 1
  • накупују 1
  • налазе 2
  • налази 1
  • налазила 2
  • налазиле 2
  • нали 1
  • налива 1
  • наливају 1
  • наливајући 2
  • наливала 1
  • налик 2
  • наљуте 1
  • Наљутила 1
  • наљутила 4
  • наљутило 4
  • наљућен 1
  • нам 34
  • нама 14
  • намагарче 1
  • намажи 1
  • намажу 1
  • намазана 1
  • намазане 3
  • намазано 1
  • намазати 1
  • намамио 1
  • намање 1
  • намењен 1
  • намера 1
  • намерно 2
  • намеру 1
  • наместе 1
  • намести 4
  • наместио 4
  • наметати 1
  • намешта 4
  • Намештај 1
  • намештај 3
  • намештаја 1
  • намештајући 1
  • намештали 1
  • намештати 1
  • намештен 1
  • намештене 1
  • намештено 2
  • намешћа 3
  • намигне 2
  • намигну 1
  • намигује 1
  • Намирис 1
  • намолити 1
  • намрштено 1
  • намршти 2
  • намучио 1
  • Нана 1
  • нана 3
  • нанесе 1
  • нанета 1
  • нанету 1
  • нанини 1
  • наново 1
  • нану 1
  • наоколо 1
  • наопако 14
  • Наопако 2
  • наочаре 2
  • наочари 5
  • нап 1
  • нападе 1
  • напакостио 1
  • напамет 1
  • напао 1
  • напаствовао 2
  • напио 1
  • написа 1
  • написала 1
  • написана 1
  • написане 1
  • написано 1
  • написану 1
  • написао 1
  • Написао 1
  • написати 2
  • Напитку 1
  • напише 2
  • напишем 1
  • наплакала 1
  • наплакало 1
  • наплакати 1
  • наплати 1
  • наплатим 1
  • наплатити 1
  • наплаћивао 1
  • напоји 1
  • наполичари 1
  • напоље 8
  • напољу 6
  • напомене 1
  • напоменувши 1
  • напоменула 1
  • напоменути 1
  • Напоменућу 1
  • напомињем 1
  • напослетку 11
  • направи 7
  • Направила 1
  • направила 3
  • Направиле 1
  • направио 6
  • направити 1
  • направиш 1
  • напред 7
  • напредан 1
  • напредовала 2
  • наприлику 1
  • напротив 1
  • Напротив 1
  • напрстак 4
  • напрћи 1
  • напун 1
  • напуне 1
  • напуни 4
  • напунила 1
  • напунили 1
  • напунити 1
  • напусти 1
  • нарав 2
  • нарави 1
  • наравно 39
  • Наравно 4
  • наразговарати 1
  • наране 1
  • нарасла 1
  • нарасле 1
  • нарастао 1
  • нарасте 1
  • нарасту 1
  • наредбе 1
  • нареди 4
  • наредивши 1
  • наредила 1
  • наредили 1
  • наредио 3
  • наредише 1
  • наређивала 2
  • наређује 2
  • наређују 1
  • наређујући 1
  • наричући 1
  • народ 1
  • народна 1
  • народни 1
  • народом 1
  • народу 1
  • Нарочито 1
  • нарочито 12
  • наружио 1
  • наруча 1
  • наручио 1
  • наручја 1
  • наручје 1
  • наручује 1
  • нас 45
  • насамо 3
  • насекира 1
  • насељен 1
  • насечемо 1
  • наскоро 3
  • наслагала 1
  • наслагани 1
  • наслађавам 1
  • наслања 1
  • наследи 1
  • наследник 1
  • наследницима 1
  • наслеђа 1
  • насликан 1
  • насликана 1
  • насловом 1
  • наслоне 1
  • наслони 4
  • наслонивши 1
  • наслонила 1
  • наслонио 1
  • наслоњена 1
  • наслутила 2
  • наслутити 1
  • насљедије 1
  • насљедник 1
  • насмеја 2
  • насмејано 1
  • насмејаног 1
  • насмејао 1
  • насмејаше 1
  • Насмејаше 1
  • насмеши 1
  • насмијете 1
  • Наспело 1
  • наспело 2
  • насред 2
  • насртао 2
  • насрћу 1
  • настави 5
  • наставим 1
  • наставља 23
  • настављању 1
  • настаде 7
  • Настаде 7
  • настаје 1
  • настају 1
  • настала 3
  • настало 1
  • настане 1
  • настао 1
  • насташе 2
  • натакао 1
  • натакнути 1
  • натарош 1
  • натарошевих 1
  • натарошевица 16
  • натарошевице 3
  • натарошевици 2
  • натарошевицом 2
  • натарошу 1
  • натегачу 1
  • натегне 1
  • натегните 1
  • натеже 2
  • натезало 1
  • натенани 4
  • натента 1
  • натер 1
  • натера 2
  • натерала 1
  • натераш 1
  • натовари 1
  • натоварили 1
  • натоварио 1
  • наточено 2
  • наточи 4
  • натпевао 2
  • натраг 5
  • натресу 1
  • натрефили 1
  • натруко 1
  • натруков 1
  • натруковану 1
  • натрукују 1
  • Натруниће 1
  • натруњене 1
  • Натук 1
  • натура 1
  • натурално 1
  • натуралном 1
  • натуралну 1
  • натуцала 1
  • натуци 1
  • натуче 2
  • натучем 1
  • наћвама 1
  • наћве 1
  • наћи 12
  • наука 1
  • науке 3
  • науком 1
  • науку 2
  • научи 1
  • научила 10
  • научили 3
  • научило 1
  • научим 1
  • Научио 1
  • научио 6
  • научите 3
  • научити 2
  • научиш 1
  • нафоре 1
  • нафору 1
  • нафризиране 1
  • нахерена 1
  • нахереном 1
  • нахрани 1
  • нахт 1
  • нахтмузике 1
  • нахтмузику 1
  • нација 1
  • нацрта 1
  • нацуњ 1
  • нацуњаш 1
  • начин 5
  • начини 1
  • начинили 1
  • начинио 2
  • начинити 1
  • начисто 1
  • начмавала 1
  • начупа 1
  • Наш 1
  • наш 15
  • наша 12
  • нашао 7
  • наше 16
  • нашег 5
  • нашега 5
  • нашем 6
  • наши 13
  • нашим 2
  • наших 1
  • нашки 1
  • нашкоди 1
  • Нашла 3
  • нашла 5
  • Нашли 1
  • нашли 11
  • нашло 1
  • нашој 1
  • нашом 1
  • наште 1
  • нашу 14
  • не 840
  • Не 87
  • неауфировани 1
  • неба 8
  • небеса 1
  • неблагодарне 1
  • небо 6
  • небу 2
  • невенчано 1
  • невера 1
  • неверни 1
  • невероватне 1
  • невероватно 2
  • невероватном 2
  • невероватну 1
  • невеста 1
  • невесту 1
  • невешт 2
  • невешта 2
  • невин 1
  • Невина 1
  • невина 2
  • невини 1
  • невину 1
  • невјенчано 1
  • нево 3
  • невоља 3
  • невоље 1
  • невољи 2
  • невреме 1
  • нег 17
  • Нег 5
  • негда 3
  • негдашњи 1
  • негдашњим 1
  • негдашњих 1
  • негде 3
  • него 241
  • Него 38
  • неговали 1
  • Негована 1
  • неговати 1
  • негује 1
  • негујем 1
  • негују 1
  • Неда 1
  • недеља 10
  • Недеља 9
  • недеље 14
  • Недеље 5
  • Недељи 1
  • недељни 2
  • недељног 1
  • недељом 1
  • Недељом 7
  • недељу 12
  • Недељу 8
  • недостижени 1
  • неетикетни 1
  • нежењен 2
  • нежне 3
  • нежнијег 1
  • нежно 4
  • нежну 1
  • незаборављенога 1
  • незалечена 1
  • незаслужену 1
  • незвана 2
  • незвани 1
  • незвано 1
  • незгодан 1
  • незгодно 1
  • незграпан 1
  • незграпна 1
  • незлобна 1
  • незнатна 1
  • неизвјесности 1
  • неискреност 1
  • нек 40
  • Нек 9
  • нека 55
  • Нека 9
  • некад 31
  • некада 1
  • некаква 1
  • некакви 1
  • некакву 2
  • Некако 1
  • некако 16
  • Неке 2
  • неке 55
  • Неки 2
  • неки 60
  • неким 9
  • некима 4
  • Неких 1
  • неких 17
  • некмо 1
  • Неко 2
  • неко 42
  • неког 19
  • некога 2
  • некој 8
  • неколика 1
  • неколико 46
  • неком 13
  • некоме 2
  • нектар 1
  • неку 17
  • некуд 5
  • нем 1
  • Нема 21
  • нема 70
  • немаду 1
  • Немај 2
  • Немајте 1
  • немајте 2
  • немам 8
  • немари 1
  • немате 5
  • немачка 1
  • немачке 1
  • немачки 6
  • немачким 1
  • немачких 2
  • немаш 1
  • немаши 1
  • немецке 2
  • немецки 10
  • немецким 1
  • немецко 2
  • немецког 1
  • немецком 1
  • немеш 3
  • немешаг 2
  • немешага 1
  • Немеши 1
  • немеши 4
  • немешка 1
  • немешке 1
  • немешки 2
  • немешко 1
  • немилице 1
  • немилог 2
  • немилосрдна 1
  • немилосрдне 1
  • немилосрдно 1
  • Немица 1
  • немој 12
  • Немој 7
  • немојте 24
  • Немојте 3
  • немоћан 1
  • немоћи 2
  • Ненадовићу 1
  • необичо 1
  • неокретне 1
  • неопажена 1
  • неописану 1
  • неопходна 1
  • неосетно 1
  • неоснована 1
  • неоспорни 1
  • неочекивано 1
  • непобитан 1
  • непозвана 1
  • непознат 1
  • непознате 1
  • непомичан 1
  • Непоправим 1
  • непопуларна 1
  • непоуздан 2
  • неправедан 1
  • неправо 2
  • непрестано 4
  • непријатељ 1
  • непријатеље 1
  • непријатељи 1
  • непријатељица 1
  • непријатељства 2
  • непријатељство 2
  • непријатељству 1
  • непријатних 1
  • непријатно 3
  • непријатност 1
  • неприкосновено 1
  • неприлици 2
  • непристојно 1
  • непроменљив 1
  • непуњене 1
  • нерава 1
  • нерадо 1
  • нервез 1
  • нервозан 1
  • нервозно 2
  • несавесне 1
  • несавесно 1
  • несвесно 1
  • несвест 2
  • несвестице 4
  • несносан 1
  • несносне 2
  • неспретне 1
  • несретан 1
  • несретна 3
  • несретни 1
  • несретно 2
  • несретног 1
  • несретну 1
  • несрећа 8
  • несреће 1
  • несрећи 1
  • несрећна 1
  • несрећне 1
  • несрећни 1
  • несрећним 1
  • несрећо 5
  • несрећом 1
  • несрећу 3
  • нестаде 2
  • нестало 1
  • Нестало 1
  • нестане 3
  • нестанком 1
  • нестати 1
  • Нестаће 1
  • несташна 1
  • несташни 2
  • несташних 1
  • несташном 1
  • нестрпељива 2
  • нестрпљењем 2
  • нестрпљива 2
  • Неће 7
  • неће 81
  • нећеду 1
  • Нећемо 2
  • нећемо 8
  • Нећете 1
  • нећете 14
  • Нећеш 2
  • нећеш 4
  • нећк 4
  • нећкаш 1
  • Нећу 10
  • нећу 32
  • неумитне 1
  • неумитних 1
  • неупотребљена 1
  • неусиљено 1
  • неуспехом 1
  • неустрашиво 1
  • неутешна 2
  • неутешни 1
  • неучтиво 1
  • Неца 1
  • Неце 3
  • Неци 2
  • Нецо 1
  • нечега 1
  • нечем 1
  • нечија 1
  • нечисте 2
  • неш 1
  • Нешто 1
  • нешто 87
  • Ни 14
  • ни 402
  • нивочтоже 1
  • нигда 1
  • нигде 9
  • нигди 2
  • Ниђе 1
  • нижа 2
  • низ 5
  • Није 43
  • није 431
  • ниједну 1
  • ника 2
  • Ника 2
  • никад 47
  • Никад 5
  • Никада 1
  • никада 3
  • Никакав 1
  • никакав 2
  • Никаква 1
  • никаква 4
  • никакве 7
  • никакви 1
  • никаквих 2
  • никакво 3
  • никако 42
  • нике 1
  • ники 1
  • нико 51
  • Нико 9
  • никог 7
  • никога 14
  • никоју 1
  • Никола 2
  • Николај 1
  • Николајевич 2
  • Николајевича 1
  • Николајевичу 2
  • Николе 1
  • Ником 1
  • ником 6
  • никоме 1
  • никтоже 1
  • нику 1
  • никуд 2
  • Нилске 1
  • нимо 1
  • Нимфидоре 1
  • нипошто 2
  • Нисам 20
  • нисам 62
  • Ниси 1
  • ниси 27
  • Нисмо 1
  • нисмо 11
  • Нисте 2
  • нисте 24
  • Нису 3
  • нису 62
  • нит 17
  • Нит 2
  • нити 11
  • Нића 78
  • Ниће 9
  • Нићи 3
  • Нићино 1
  • Нићиног 2
  • Нићо 28
  • Нићу 9
  • ниче 2
  • ничи 1
  • Ничи 1
  • ничија 3
  • ничијим 1
  • нишанила 1
  • ништ 10
  • ништа 110
  • Ништа 14
  • но 17
  • Но 53
  • нобл 3
  • ноблес 4
  • ноблеса 4
  • ноблесом 1
  • ноблија 1
  • нов 4
  • Нова 3
  • нова 4
  • Новак 1
  • новац 2
  • новаца 4
  • нове 5
  • новембарског 1
  • Новембру 1
  • Нови 1
  • нови 18
  • новији 1
  • новијих 1
  • новина 1
  • новине 5
  • нових 1
  • ново 1
  • новог 3
  • новога 3
  • новом 1
  • новопостављени 1
  • новорођену 1
  • новорожденог 1
  • новост 1
  • новости 4
  • нову 5
  • новца 1
  • новце 2
  • нога 2
  • ногама 11
  • ноге 9
  • ногом 1
  • ногу 8
  • нож 6
  • ноздрва 1
  • ноздрве 1
  • Нојев 1
  • нокенесе 1
  • ноклицама 1
  • нокту 1
  • нос 22
  • носа 8
  • носе 6
  • носећи 1
  • Носи 1
  • носи 11
  • носила 2
  • носили 4
  • носило 1
  • носим 1
  • Носим 1
  • носио 6
  • носића 1
  • носом 2
  • носу 1
  • нотарош 12
  • нотароша 4
  • нотарошев 1
  • нотарошевица 2
  • нотарошевог 1
  • нотарошевом 1
  • нотарошем 1
  • нотароши 1
  • нотарошу 2
  • нотер 1
  • нотира 1
  • нотирало 1
  • ноћ 51
  • ноћас 9
  • ноћаске 1
  • ноћашњи 2
  • ноћи 8
  • ноћити 1
  • ноћне 1
  • ноћни 1
  • ноћом 8
  • ноћоске 2
  • ноћу 12
  • Нуде 1
  • нуди 7
  • нудио 1
  • нудле 2
  • нужде 2
  • нужно 5
  • нуз 4
  • нукања 2
  • нумери 1
  • њ 11
  • ње 39
  • Њега 6
  • њега 98
  • његов 15
  • Његов 2
  • Његова 2
  • његова 26
  • његове 10
  • његови 5
  • Његовим 1
  • његовим 2
  • његових 3
  • Његово 8
  • његово 9
  • Његовог 3
  • његовог 5
  • његовој 6
  • Његовом 4
  • његовом 6
  • његовски 1
  • његову 10
  • њежна 1
  • њезине 1
  • њезином 1
  • Њему 3
  • њему 51
  • њемукана 1
  • Њен 1
  • њен 20
  • њена 15
  • њене 6
  • њени 1
  • њеним 3
  • њених 6
  • Њено 1
  • њено 6
  • њеног 2
  • њеној 4
  • њеном 6
  • њену 11
  • њи 13
  • њива 2
  • њивама 2
  • њиве 1
  • Њиве 1
  • њивице 1
  • њивом 1
  • њим 44
  • Њима 1
  • њима 34
  • њиме 4
  • њимекара 1
  • њина 1
  • њиним 1
  • њих 49
  • њихају 1
  • њихов 6
  • њихова 9
  • њихове 5
  • њихови 3
  • њиховим 2
  • њихових 3
  • њиховог 2
  • њиховој 1
  • њиховом 1
  • њихову 1
  • Њој 2
  • њој 53
  • њојзи 2
  • њом 26
  • Њоме 1
  • њоме 5
  • Њу 2
  • њу 48
  • њушити 1
  • њушку 1
  • о 917
  • О 97
  • оасним 1
  • Оба 1
  • оба 24
  • обавесте 1
  • обавести 1
  • обавестио 1
  • обавештена 1
  • обавештене 1
  • обавијао 1
  • обавијене 1
  • обавила 1
  • обадва 1
  • обадве 3
  • обадвоје 3
  • обадвојица 1
  • обазрив 2
  • обазриви 2
  • обазривији 1
  • обала 1
  • обали 1
  • обаљена 1
  • обамро 1
  • обарена 1
  • обарену 1
  • обасипао 1
  • обашка 1
  • обвезала 1
  • обвезана 1
  • обвије 1
  • обдарио 1
  • обе 17
  • Обе 5
  • обеде 1
  • обеђен 1
  • обезобразила 2
  • обема 1
  • обере 1
  • Оберестрајха 1
  • Оберестрајху 1
  • оберучка 1
  • обесим 1
  • обесиш 2
  • обећава 2
  • обећала 1
  • обећали 2
  • обећано 2
  • обећану 1
  • обећање 1
  • обећати 1
  • обешено 2
  • обешењак 15
  • Обешењак 5
  • обешењака 2
  • обешењаке 2
  • обешењаклука 1
  • обешењаклуке 1
  • обешењаку 1
  • обешењаци 5
  • обешењацима 1
  • обешењаче 1
  • обешењачка 1
  • обешењачки 2
  • обзирао 1
  • обзире 2
  • обида 1
  • обиде 2
  • обиду 1
  • обиђе 2
  • обиђем 2
  • обиђу 1
  • обилазиле 1
  • обилазим 1
  • обилазити 1
  • обилан 1
  • обилато 1
  • обилно 1
  • обистинило 1
  • обичај 5
  • обичаја 1
  • обичајем 1
  • обичајима 1
  • обичају 3
  • обичан 2
  • обична 1
  • обично 26
  • обичну 2
  • Обишао 1
  • обишли 1
  • објашњавању 1
  • објашњаваху 1
  • објективни 1
  • објективно 1
  • облажем 1
  • облапорне 1
  • облаци 2
  • облачећи 1
  • облачио 1
  • облачно 2
  • облигатним 1
  • облигатних 1
  • облигацију 1
  • оближњој 1
  • облила 1
  • обмане 1
  • обогатила 1
  • ободраваше 1
  • Обоје 2
  • обоје 4
  • обојица 17
  • Обојица 3
  • обојици 1
  • обојци 1
  • обома 1
  • оборе 1
  • обори 2
  • оборило 1
  • обрадовала 1
  • обрадован 1
  • обрадовао 1
  • обрадује 1
  • Образ 1
  • образ 8
  • образа 1
  • образе 1
  • образи 3
  • образима 1
  • образу 1
  • обрати 1
  • обратив 2
  • обратио 1
  • обратно 1
  • обраћа 1
  • обраћао 1
  • обрве 6
  • обредима 1
  • обредише 1
  • обређују 1
  • обрек 1
  • обрецну 5
  • обриј 1
  • обрија 1
  • обријај 2
  • обријају 2
  • обријали 2
  • обријан 2
  • обријани 1
  • обријано 1
  • обријаног 1
  • обријао 1
  • обријати 2
  • обрију 1
  • обрисао 1
  • обришу 1
  • обрнуше 1
  • обрст 1
  • обрста 1
  • обрстом 1
  • обувена 1
  • обувене 1
  • обузети 1
  • обукавши 1
  • обукао 2
  • обукла 1
  • обући 1
  • обуче 1
  • обучен 1
  • обучена 3
  • обучене 1
  • обучено 1
  • обштежитељнога 1
  • ова 37
  • Овај 4
  • овај 59
  • овакав 1
  • оваке 1
  • оваким 1
  • Овако 2
  • овако 36
  • оваког 1
  • овакога 1
  • оваком 2
  • оваку 1
  • овамо 11
  • овдашњи 2
  • Овде 3
  • овде 34
  • овдекана 1
  • ове 31
  • Ови 1
  • ови 12
  • Овим 1
  • овим 11
  • Ових 1
  • ових 9
  • овлада 1
  • овлажи 1
  • овнови 1
  • Ово 10
  • ово 71
  • овог 5
  • овога 23
  • овогодишњој 1
  • овој 10
  • Оволико 1
  • оволико 2
  • овом 26
  • овоме 3
  • овоселских 1
  • ову 22
  • овцама 1
  • овце 1
  • овчице 1
  • огањ 1
  • огладнила 1
  • огласе 1
  • огласила 1
  • огласио 1
  • оглашеном 1
  • оглашује 1
  • оглашују 1
  • огледа 1
  • огледало 1
  • оглушује 1
  • огњишта 4
  • оговарале 1
  • оговарање 2
  • оголели 1
  • оголићено 1
  • огорелом 1
  • ограда 1
  • огради 5
  • ограду 1
  • ограничени 1
  • огреје 1
  • огрнута 1
  • огроман 1
  • огромна 1
  • огромним 1
  • огрће 1
  • Огугл 1
  • ОД 1
  • Од 30
  • од 524
  • одавде 3
  • одавно 10
  • Одазвали 1
  • одазива 1
  • Одаје 1
  • одаје 2
  • одаји 2
  • одакле 7
  • одала 2
  • оданде 16
  • одао 1
  • одатле 2
  • одахну 2
  • одахнула 1
  • Одби 2
  • одбија 1
  • одбијајући 1
  • одбио 2
  • одбити 3
  • одважно 1
  • одваљена 1
  • одведе 2
  • одведу 1
  • одвез 2
  • одвезао 1
  • одвели 2
  • одвео 1
  • одвести 2
  • одвећ 1
  • одвикне 1
  • одвикнути 1
  • одвише 2
  • одвојени 1
  • одвраћа 1
  • одврнули 1
  • одвук 1
  • одвукли 3
  • одвуче 1
  • одговара 15
  • одговарај 2
  • одговарају 3
  • одговарала 2
  • одговор 5
  • одговора 4
  • одговорено 1
  • одговори 13
  • одговорила 3
  • одговорим 2
  • одговорио 1
  • одговорише 1
  • одгризе 1
  • одгурнуо 1
  • оде 28
  • Оде 4
  • одело 7
  • оделу 4
  • одем 2
  • одемо 2
  • одједаред 3
  • одјејаније 1
  • одјек 1
  • одкуд 1
  • одлагао 1
  • одлагати 1
  • одлаже 1
  • одлажења 1
  • одлазак 1
  • одлазе 3
  • одлазећи 1
  • одлази 6
  • одлазила 1
  • одлазио 1
  • одлазити 1
  • одлакну 1
  • одласку 1
  • одлетеше 1
  • одлети 1
  • одликован 3
  • одликује 1
  • одложена 1
  • одлучно 3
  • одљутио 1
  • одма 23
  • Одма 7
  • одмакла 1
  • одмара 1
  • одмарала 2
  • одмарате 1
  • одмах 69
  • Одмах 9
  • одмахну 2
  • одменим 1
  • одмет 1
  • одмицао 1
  • одмор 2
  • одмора 1
  • одморе 1
  • одмори 2
  • одморили 1
  • одморимо 2
  • одмориш 1
  • одн 1
  • однекуд 1
  • однела 1
  • однеле 1
  • однео 2
  • однесе 2
  • однет 1
  • однета 1
  • однети 2
  • однеше 1
  • односе 2
  • односи 4
  • односно 5
  • одношаји 1
  • одо 2
  • одобровољена 2
  • одобровољи 2
  • одобровољио 1
  • одовуд 1
  • одоли 1
  • одомаћио 1
  • одонда 2
  • одондак 2
  • одономад 3
  • одономадне 6
  • одонуд 1
  • Одоше 2
  • одоше 5
  • одранила 1
  • одранили 2
  • одредили 1
  • одредио 1
  • одређено 1
  • одрекао 2
  • одрешене 1
  • одрешио 1
  • одрешити 1
  • одродила 1
  • одрпан 1
  • одседнем 1
  • одседну 1
  • одсели 1
  • одсече 2
  • одсечен 1
  • одскакати 1
  • Одскитала 1
  • одскочила 1
  • одскочио 1
  • одскочише 1
  • одступио 1
  • одсудно 1
  • одсуствовали 1
  • оду 1
  • одуже 1
  • одужио 1
  • одузме 1
  • одупирали 1
  • одупре 1
  • одустајем 1
  • одустане 1
  • одфикари 1
  • одшета 1
  • ОДШТАМПАНО 1
  • ожалили 1
  • ожалостила 1
  • ожалошћене 1
  • ождреби 1
  • ожене 1
  • ожени 3
  • оженила 1
  • Оженили 1
  • оженили 3
  • оженио 1
  • оженити 2
  • ожениће 1
  • ожењен 2
  • ожењени 1
  • озбиљан 1
  • Озбиљан 1
  • озбиљна 1
  • озбиљне 1
  • озбиљно 4
  • оздравићу 1
  • озебем 1
  • озебла 1
  • озелени 1
  • озепшћете 1
  • ознојена 1
  • озноји 1
  • ознојила 1
  • ознојили 1
  • Ознтрогере 1
  • ој 2
  • Ој 3
  • ока 7
  • окамењена 2
  • окамењени 1
  • окан 1
  • оквирима 1
  • окићено 1
  • оклагију 1
  • оклеветао 1
  • око 68
  • оковати 1
  • околина 1
  • околине 1
  • околним 1
  • оком 3
  • окончаног 1
  • окопава 2
  • окопавала 1
  • окопам 1
  • окопано 1
  • окрајку 1
  • окрач 1
  • Окрене 1
  • окрене 4
  • окренеш 1
  • окрену 7
  • окренув 1
  • окренула 3
  • окренуо 4
  • окренути 3
  • окренуто 1
  • окренуше 1
  • окретати 1
  • окреташе 2
  • окрете 4
  • окретне 1
  • окреће 4
  • окрњеним 1
  • округао 1
  • округла 2
  • округло 1
  • округлој 1
  • округлу 1
  • окруњен 1
  • оку 4
  • окупи 1
  • окупио 1
  • окуражени 1
  • окуражио 1
  • окусили 1
  • олакшава 1
  • олакшала 1
  • олбрекц 1
  • олињалом 1
  • олтар 2
  • олтару 9
  • Олуја 10
  • Олује 3
  • Олуји 1
  • олупани 1
  • омана 1
  • омарина 1
  • омастио 1
  • омастити 3
  • омастићеш 1
  • оматорио 2
  • омекш 1
  • омекшају 1
  • омекшала 1
  • Омилитике 1
  • омиљена 1
  • омиљено 2
  • омиљенога 1
  • омиљену 2
  • омирски 1
  • омладина 2
  • Омладина 2
  • Омладини 1
  • омладински 1
  • омладинског 1
  • Омладинци 1
  • Омладинцима 1
  • омотавајући 1
  • омотао 1
  • омразе 1
  • омрзнеш 1
  • омрзну 1
  • омрзнула 2
  • омрзнуо 1
  • он 330
  • Он 34
  • Она 21
  • она 261
  • онај 101
  • Онај 3
  • онака 1
  • онакарађену 1
  • онаква 1
  • онаке 3
  • онаки 1
  • онако 137
  • Онако 3
  • онаког 1
  • онаку 1
  • онамо 1
  • онда 158
  • Онда 9
  • ондак 19
  • ондакана 1
  • онде 3
  • Оне 4
  • оне 55
  • Они 6
  • они 80
  • оним 21
  • онима 8
  • оних 18
  • оно 122
  • Оно 8
  • Оног 1
  • оног 38
  • онога 25
  • оној 8
  • онолике 1
  • онолики 1
  • оноликим 1
  • онолико 1
  • оном 7
  • ономад 1
  • ономадашњим 1
  • ономадне 1
  • ономе 4
  • ономлане 1
  • ону 44
  • Ооо 1
  • опада 1
  • опажа 1
  • опажало 1
  • опажени 1
  • опази 3
  • опазио 4
  • опаке 1
  • опаки 1
  • опаклијом 1
  • опаклију 1
  • опалите 1
  • опало 1
  • опанак 1
  • опанака 1
  • опанка 1
  • опанке 2
  • опао 1
  • опарала 1
  • опарена 2
  • опасног 1
  • опасност 3
  • опасности 2
  • опасностима 1
  • опере 3
  • опереш 3
  • опери 1
  • опет 171
  • Опет 4
  • опије 1
  • опију 1
  • опип 1
  • Опип 1
  • опипам 1
  • Опира 1
  • опирања 1
  • опирачу 1
  • описа 1
  • описан 4
  • описана 2
  • описане 1
  • описано 3
  • описати 3
  • описивати 2
  • описујући 1
  • оплакивати 1
  • оплевљено 1
  • опоје 1
  • опомену 1
  • опомињали 1
  • опомиње 3
  • опомињу 1
  • опоравила 1
  • оправ 1
  • Оправ 1
  • оправи 1
  • оправио 1
  • Оправљао 1
  • опрасила 1
  • опредјелила 1
  • опредјелио 1
  • опрема 1
  • опремале 1
  • опреме 2
  • опремљена 1
  • опрљено 1
  • опрљеном 1
  • опроба 1
  • опрости 3
  • опростила 1
  • опростио 1
  • опростите 2
  • опростити 1
  • опсовав 1
  • оптимиста 1
  • оптужени 1
  • опустио 1
  • опучило 1
  • опуштеним 2
  • опходи 1
  • опхрвале 1
  • опцигивали 1
  • опциговати 1
  • опширно 1
  • опшити 1
  • опште 1
  • општественим 1
  • општина 3
  • општини 2
  • орасима 1
  • орахова 2
  • орахом 2
  • ораху 1
  • организам 1
  • организма 1
  • ординарна 1
  • ординирања 1
  • оре 1
  • орезане 1
  • Орестија 2
  • Орестију 1
  • оригинал 1
  • оризонат 1
  • Орлеанска 1
  • ормана 1
  • орманом 1
  • орману 4
  • ортаклуку 1
  • Осам 2
  • осам 8
  • ОСАМНАЕСТА 1
  • осамнајст 1
  • осване 1
  • осванула 1
  • Осванула 1
  • Освануо 1
  • осванути 1
  • освестио 1
  • освете 2
  • освети 2
  • осветио 1
  • осветле 1
  • осветли 1
  • осветољубиви 1
  • осветом 1
  • осврне 1
  • осврће 1
  • осврћете 1
  • осети 4
  • осетила 2
  • осетим 1
  • Осетим 1
  • осетио 1
  • осетити 2
  • осетљива 2
  • осетно 1
  • Осећа 2
  • осећа 3
  • осећала 5
  • осећам 1
  • Осећао 1
  • осећао 2
  • осећаш 1
  • осим 2
  • оскудици 1
  • оскудјевати 1
  • ослабио 1
  • ослободила 1
  • ослободио 1
  • ослови 2
  • ословио 1
  • ословити 1
  • ословљава 1
  • ословљавала 1
  • ослони 1
  • ослонити 2
  • Ослушкује 1
  • Ослушкују 1
  • ослушкују 2
  • ОСМА 1
  • осмејак 1
  • осмели 1
  • осмелиће 1
  • осмех 1
  • осмехну 1
  • осмој 1
  • основне 1
  • особине 2
  • Особито 1
  • особито 8
  • ост 8
  • Остав 1
  • оставе 2
  • остави 20
  • Остави 6
  • оставила 3
  • оставили 3
  • оставим 3
  • оставимо 1
  • оставио 9
  • оставите 3
  • оставити 2
  • оставише 5
  • оставља 7
  • Остављају 1
  • остављају 2
  • остављала 3
  • Остављам 1
  • остављам 2
  • остављате 1
  • остављено 1
  • оставши 1
  • Остаде 2
  • остаде 6
  • Остаје 1
  • остаје 4
  • остају 2
  • остала 15
  • Остале 1
  • остале 4
  • остали 5
  • осталим 3
  • осталима 1
  • осталих 2
  • Остало 1
  • остало 14
  • осталога 4
  • осталој 1
  • осталом 7
  • осталу 1
  • остане 8
  • останеду 2
  • останем 3
  • останемо 1
  • останеш 1
  • останите 1
  • остант 1
  • остао 10
  • остарило 1
  • остарина 1
  • остатак 1
  • остати 9
  • остаће 1
  • осташе 3
  • осушеном 1
  • осушио 1
  • От 1
  • от 6
  • отаљаван 1
  • отац 16
  • Отац 2
  • отварајући 1
  • Отвор 1
  • отворе 2
  • отворена 4
  • отворене 1
  • отворених 1
  • отворено 4
  • отвореног 1
  • Отвори 3
  • отвори 6
  • отворила 4
  • отворило 1
  • отворим 2
  • отворио 4
  • отворити 1
  • оте 1
  • отегла 2
  • отегне 1
  • отежавао 1
  • отеже 2
  • отежем 1
  • Отек 1
  • отели 1
  • отер 1
  • отера 1
  • отерај 1
  • отерала 2
  • отерало 1
  • отидите 1
  • отима 10
  • отимају 1
  • Отимају 1
  • отимајући 1
  • отимала 2
  • отисне 1
  • отићи 4
  • Отиш 1
  • отиш 5
  • Отишао 1
  • отишао 6
  • отишла 4
  • Отишли 1
  • отишли 3
  • отишло 1
  • Откад 2
  • откад 5
  • откако 2
  • откида 1
  • откине 1
  • откинуло 1
  • откопчаног 1
  • откотрља 1
  • откривене 1
  • Открој 1
  • откуд 23
  • Откуд 6
  • Отменији 1
  • ото 3
  • отоич 6
  • отпало 1
  • отпева 4
  • отпевам 1
  • отпи 3
  • отпоздрави 1
  • Отпоче 3
  • отпоче 6
  • отпочела 1
  • отпочели 1
  • отпочело 1
  • отпочео 2
  • отпочет 1
  • отпочети 1
  • отпочетог 1
  • отпочињали 1
  • отпочињати 1
  • отпочиње 3
  • отпочне 1
  • отправиле 1
  • отпратио 1
  • Отпратише 1
  • отприлике 4
  • отресе 1
  • отрести 1
  • отровала 1
  • отромбољеном 1
  • отрпе 1
  • отрује 1
  • Отрц 1
  • отрча 1
  • отрчала 2
  • отрчи 1
  • отуда 2
  • Отшелник 1
  • Отшелника 1
  • отшкринута 1
  • оћеду 1
  • Оћемо 3
  • оћемо 5
  • Оћете 1
  • оћете 12
  • оћут 1
  • оуслиши 1
  • оуст 1
  • офанзивне 1
  • офанзиву 1
  • официне 1
  • официр 5
  • официрске 2
  • Ох 1
  • Охо 11
  • охо 2
  • охрабрен 1
  • охрабрена 1
  • охрабри 3
  • охрабрила 1
  • охрабрим 1
  • оца 3
  • оцедило 1
  • оцедио 1
  • оцедно 1
  • оцекла 1
  • оцем 1
  • Оцем 1
  • оцене 1
  • оцила 1
  • оцило 1
  • оцилом 3
  • оцу 2
  • оч 1
  • очајавати 1
  • очајанију 1
  • очајању 1
  • очајница 1
  • очајно 3
  • очарала 1
  • очаран 2
  • Оче 2
  • оче 8
  • очеве 1
  • очеви 1
  • очевидно 4
  • очекивала 1
  • очекивали 2
  • очекивана 1
  • очекивани 3
  • очекивања 3
  • очекују 2
  • очекујућ 1
  • очекујући 2
  • очељали 1
  • Оченаш 2
  • оченаше 1
  • очеткао 1
  • очешљан 1
  • очешљана 2
  • очешљано 1
  • очешљаном 1
  • очешљану 1
  • очешљао 1
  • очи 54
  • очију 8
  • очима 20
  • очисти 1
  • очитају 2
  • очитала 1
  • очитам 1
  • Очитаћу 1
  • очиташ 2
  • Очо 1
  • очуван 1
  • очупаном 1
  • очупати 1
  • оџак 1
  • оџака 3
  • оџаку 2
  • оџаци 1
  • оџачара 1
  • ошине 1
  • ошину 2
  • оштар 3
  • оштећен 1
  • оштри 1
  • оштрим 1
  • оштрити 1
  • оштро 3
  • оштром 1
  • п 2
  • П 3
  • па 1206
  • Па 328
  • Пааа 1
  • Пааак 1
  • павор 1
  • павори 1
  • паворски 4
  • пагубне 1
  • пада 6
  • падају 2
  • Падала 1
  • падала 3
  • падале 1
  • падало 2
  • падам 1
  • падати 1
  • Падаће 1
  • паде 8
  • Падне 1
  • падне 6
  • падну 3
  • пажљива 1
  • пажљиво 6
  • пажња 2
  • пажње 2
  • пажњом 1
  • пажњу 1
  • паз 1
  • Паз 1
  • пази 3
  • Пази 3
  • пазим 3
  • пазио 2
  • пазите 2
  • пазити 1
  • пазиш 1
  • пазува 4
  • пајван 2
  • пајванима 1
  • Пајом 1
  • пајташ 2
  • пајташи 1
  • пајташима 1
  • пајташом 1
  • пајташу 1
  • Пак 3
  • пак 7
  • пакију 1
  • паклена 2
  • паклену 1
  • пакосна 4
  • пакосно 4
  • пакост 3
  • пакостан 1
  • пакости 6
  • пакошћу 1
  • Пала 1
  • пала 7
  • палате 1
  • пале 2
  • пали 2
  • пало 6
  • палца 1
  • Палчика 4
  • памет 28
  • паметан 7
  • памети 5
  • паметна 1
  • паметни 5
  • паметнијег 1
  • Паметнији 1
  • паметнији 6
  • паметнију 1
  • паметно 1
  • памте 2
  • Памти 2
  • памти 3
  • Памтим 1
  • памтим 3
  • памтити 1
  • памтиш 2
  • памћење 2
  • памук 1
  • памука 1
  • пана 1
  • пансионату 1
  • панталоне 1
  • пантликом 1
  • пантљика 2
  • пантљике 1
  • пањ 1
  • пања 2
  • пао 5
  • паор 15
  • паора 8
  • паоре 6
  • паоренда 3
  • паорендерских 1
  • Паори 1
  • паори 18
  • паорима 2
  • паоркиња 1
  • паоркиње 1
  • паорска 4
  • паорске 9
  • паорски 5
  • паорским 5
  • паорских 2
  • паорско 4
  • паорског 2
  • паорској 1
  • паорском 1
  • паорску 1
  • паору 1
  • паоруша 2
  • паорушо 1
  • папа 4
  • папи 1
  • папина 1
  • папину 1
  • папира 3
  • паповања 1
  • папрено 1
  • паприка 1
  • паприкаш 1
  • паприкаша 1
  • паприке 1
  • папу 1
  • папуча 1
  • папучица 1
  • папучице 1
  • пар 7
  • пара 1
  • парада 2
  • парадајз 2
  • парадајза 2
  • параснички 1
  • парастос 1
  • Пардон 1
  • пардон 8
  • парним 1
  • парок 4
  • парока 1
  • пароке 1
  • парокија 1
  • парокијана 1
  • парокијане 1
  • парокији 2
  • парокију 1
  • пароси 3
  • Парох 1
  • парох 4
  • пароха 10
  • парохе 2
  • парохија 3
  • парохијама 2
  • парохијана 2
  • парохијани 7
  • парохијанима 4
  • парохијанин 1
  • парохијанску 1
  • парохије 2
  • парохији 1
  • парохију 6
  • парохову 2
  • парохом 2
  • пароху 2
  • парт 1
  • партија 2
  • партији 1
  • партију 1
  • парту 1
  • парче 7
  • парченце 1
  • пас 3
  • паса 2
  • пасент 1
  • пасија 2
  • пасијом 1
  • пасију 1
  • пасиониране 1
  • пасир 2
  • пасира 4
  • пасирало 5
  • пасирао 2
  • пасирати 3
  • пасја 1
  • пасје 1
  • пасовати 1
  • пасош 3
  • пасоша 1
  • пастве 3
  • пастви 1
  • паством 1
  • пасти 1
  • пастир 7
  • пастира 1
  • пастирку 1
  • пастору 1
  • патак 8
  • патака 2
  • патвариста 1
  • патер 2
  • патеру 1
  • патка 3
  • патке 2
  • патку 1
  • патосу 1
  • патријарка 1
  • Патријархом 1
  • патрљице 1
  • патрона 2
  • пауза 7
  • паузама 1
  • паузе 4
  • паузу 2
  • паучина 1
  • пахуљицама 1
  • пацов 4
  • Пацова 1
  • пацова 3
  • пацове 2
  • пацови 3
  • пацовима 2
  • пачића 2
  • пачићи 1
  • пев 1
  • Пева 1
  • пева 19
  • певаду 1
  • Певај 1
  • певај 5
  • певају 7
  • певајући 1
  • певала 8
  • Певали 1
  • певали 5
  • певам 2
  • певамо 1
  • певана 1
  • певаних 1
  • певања 2
  • певање 2
  • певањем 1
  • певао 11
  • певате 2
  • певати 3
  • певаче 1
  • певачица 1
  • певачицу 1
  • певачко 1
  • певаш 3
  • певница 1
  • певнице 1
  • певници 3
  • певницу 3
  • певуца 1
  • певуцао 1
  • певуцати 1
  • певуши 1
  • певушила 1
  • певушио 1
  • пегла 1
  • Пеглај 1
  • пеглајз 2
  • пеглајза 1
  • пеглајзи 1
  • пеглајући 1
  • пеглала 2
  • пеглале 1
  • пеглања 1
  • пеглање 1
  • пеглате 1
  • педагог 1
  • Педаљ 1
  • педесет 3
  • пединтера 1
  • педља 2
  • пекмезом 1
  • Пела 9
  • пелен 3
  • Пели 1
  • Пело 5
  • Пелом 1
  • Пелу 2
  • пелшубовати 1
  • Пемак 1
  • пензији 1
  • пензију 2
  • пензионер 1
  • Пентефријевицом 1
  • Пентефринице 1
  • Пентикостар 3
  • Пентикостаром 2
  • пентрају 1
  • пенџер 4
  • пенџеру 1
  • пењала 1
  • пењао 1
  • пепела 1
  • пепељаст 1
  • пепељасте 1
  • Пера 127
  • Пере 18
  • пере 3
  • переду 1
  • перзекутор 1
  • перзекутора 1
  • перзекуторе 1
  • перзекуторовица 2
  • Перзекутору 1
  • Пери 12
  • перивоја 1
  • Перин 2
  • Перина 2
  • Перине 2
  • Перини 1
  • Перино 1
  • Перину 2
  • перишани 1
  • перја 1
  • Перјамоша 1
  • перјан 1
  • перјана 1
  • перјану 1
  • перјао 1
  • перјаре 1
  • перје 13
  • перјем 1
  • перју 1
  • перлама 1
  • перлицама 1
  • Перо 20
  • перо 6
  • пером 1
  • Пером 1
  • Перса 154
  • Персе 6
  • Перси 8
  • Персида 8
  • Персина 2
  • Персине 1
  • Персиних 1
  • Персино 1
  • Персину 1
  • Персо 11
  • Персом 2
  • Персона 1
  • персона 2
  • персоне 4
  • персони 1
  • Персу 9
  • Перу 14
  • песама 2
  • песконицом 1
  • Песма 1
  • песма 24
  • песмама 1
  • песмарици 1
  • Песмарицу 3
  • песме 18
  • песми 6
  • песмицу 1
  • песмом 1
  • песму 32
  • песника 1
  • песнику 1
  • песници 2
  • песничке 1
  • песничко 1
  • Пет 1
  • пет 16
  • пета 1
  • ПЕТА 2
  • Петак 5
  • петама 1
  • петао 2
  • Петар 4
  • пете 2
  • пети 1
  • Петка 1
  • петла 1
  • петли 3
  • петлова 1
  • петлом 1
  • петнаест 3
  • ПЕТНАЕСТА 1
  • пето 1
  • петог 1
  • петога 1
  • петој 1
  • петом 2
  • Петра 4
  • Петре 14
  • Петровић 4
  • Петровића 1
  • Петровићу 1
  • Петру 1
  • пету 1
  • пећи 1
  • пећку 1
  • пеца 2
  • пецнуо 1
  • пече 2
  • печена 3
  • печене 1
  • печену 2
  • печење 2
  • пешака 1
  • пешаке 1
  • Пешаци 1
  • пешке 3
  • пешкир 3
  • пешкира 2
  • пешкире 1
  • пешкирића 1
  • пешкирићи 1
  • пештански 1
  • Пеште 1
  • Пешту 4
  • пијавице 1
  • пијан 5
  • пијани 2
  • пијаница 2
  • пијанку 1
  • пијано 2
  • пијаце 2
  • пијацу 1
  • пије 14
  • Пије 2
  • пиједу 2
  • пијем 9
  • пијемо 2
  • пијесе 1
  • пијете 1
  • пијеш 2
  • пију 10
  • Пију 4
  • пијући 1
  • пијуцка 1
  • Пијуцка 1
  • пијуцкају 1
  • пијуцкање 1
  • пијуцкао 1
  • пијуцне 2
  • пила 2
  • пиле 1
  • пилета 1
  • пилећа 2
  • пилеће 1
  • пили 5
  • пилиће 2
  • пило 1
  • пиљи 1
  • пиљити 1
  • пинтерски 1
  • пинтл 1
  • пинчика 2
  • пинчике 1
  • пинчики 1
  • пинчили 1
  • Пинчили 1
  • Пио 2
  • пио 9
  • пипа 1
  • Пипав 1
  • пипав 2
  • пипаше 1
  • Пира 1
  • пирамиде 1
  • пире 1
  • пири 2
  • пирим 1
  • Пирош 2
  • Пирошу 1
  • пис 1
  • писала 2
  • писало 1
  • писано 1
  • писање 1
  • писао 1
  • Писар 1
  • писар 2
  • писара 1
  • писати 1
  • писаћи 1
  • Писац 1
  • писац 13
  • писма 1
  • писмена 3
  • писмени 1
  • писмености 2
  • писмену 1
  • писмо 13
  • писму 2
  • писца 2
  • писцу 2
  • пит 1
  • пита 66
  • питаду 1
  • Питај 2
  • питај 3
  • Питајте 1
  • питајте 3
  • питају 2
  • питајућим 1
  • Питала 1
  • питала 6
  • питали 4
  • Питам 1
  • питам 13
  • питања 1
  • Питање 1
  • питање 4
  • питањима 1
  • питању 1
  • питао 3
  • питате 1
  • питати 2
  • Питаш 1
  • питаш 2
  • пите 1
  • пити 3
  • питомије 1
  • питомим 1
  • питомо 3
  • пића 5
  • пиће 1
  • Пише 1
  • пише 14
  • пишем 1
  • пишете 1
  • Пишите 1
  • пишите 2
  • Пишкелесовице 1
  • пишкоте 1
  • пиштоља 2
  • Пишу 1
  • пишу 4
  • пишчеве 1
  • пјеније 2
  • плав 1
  • плава 1
  • Плаве 1
  • плаве 2
  • плавим 2
  • плавог 2
  • плавога 1
  • плавом 1
  • плаву 2
  • плавушан 1
  • плајаша 1
  • плајваз 1
  • плајвазом 1
  • плакала 3
  • плакање 2
  • плакао 1
  • плакати 3
  • плакахом 1
  • пламен 3
  • план 2
  • плана 1
  • плану 2
  • планула 2
  • платама 1
  • плати 4
  • платиду 1
  • платили 1
  • платим 1
  • платио 3
  • платише 1
  • Платише 1
  • платна 3
  • платноме 1
  • плату 2
  • плаћа 5
  • плаћаду 1
  • плаћали 2
  • плаћам 1
  • плаће 1
  • плаћен 1
  • плаћу 1
  • плацеве 1
  • плач 10
  • плача 2
  • плаче 9
  • плачем 4
  • плачете 2
  • плачеш 1
  • плачи 1
  • плачу 2
  • плаши 1
  • плашите 1
  • плашити 1
  • плашиш 1
  • плашљиво 3
  • плебанош 1
  • плебаношевој 1
  • плебејка 1
  • плева 2
  • плеве 1
  • плевећи 1
  • плеви 1
  • плевила 3
  • плевити 2
  • плеву 2
  • пленили 1
  • плепс 1
  • плесни 1
  • плеснивих 1
  • плести 2
  • плетива 1
  • плетиво 2
  • плећи 1
  • плећима 2
  • плеха 1
  • пливала 1
  • плитка 1
  • плода 1
  • плот 4
  • плота 1
  • плоту 3
  • плуг 1
  • пљачку 1
  • пљесну 1
  • пљуну 1
  • пљуцка 2
  • пљуцкајући 1
  • пљуцкати 1
  • По 23
  • по 314
  • поарати 1
  • побе 1
  • побегао 4
  • побегне 3
  • Победићеш 1
  • побеже 2
  • побелеле 2
  • побесне 1
  • побесни 2
  • побећи 1
  • побожан 1
  • побожни 4
  • побожно 1
  • побољшали 1
  • побочне 1
  • побочну 1
  • повадио 1
  • поваздан 8
  • поведите 1
  • поведох 1
  • повеже 1
  • повезала 2
  • повезана 2
  • повезаним 1
  • повезе 3
  • повезла 1
  • повела 2
  • повео 3
  • поверене 2
  • поверено 2
  • поверује 2
  • повести 1
  • повећа 1
  • повећег 1
  • повешати 1
  • повијао 1
  • повика 2
  • повикаше 1
  • повиси 1
  • повисоко 1
  • повише 4
  • повјерити 1
  • повода 2
  • повољних 1
  • повољно 1
  • поврати 1
  • повратила 1
  • повратити 1
  • повратка 1
  • повраћен 1
  • повредио 1
  • површини 1
  • повук 4
  • повукао 1
  • повукли 2
  • повуку 1
  • повуци 1
  • повуче 3
  • повучена 1
  • Погађ 1
  • погађ 2
  • погађа 2
  • погађај 1
  • погађају 1
  • погађали 1
  • погађам 1
  • погађати 2
  • погађаш 2
  • поган 1
  • поганија 1
  • погано 1
  • погаси 1
  • погача 1
  • погачарима 1
  • поглед 11
  • Погледа 2
  • погледа 28
  • погледајте 1
  • погледају 3
  • погледала 2
  • погледале 1
  • погледали 1
  • Погледам 1
  • погледам 2
  • погледао 1
  • погледати 2
  • погледаш 1
  • погледе 1
  • погледи 1
  • Погледи 1
  • погледом 4
  • погодби 1
  • погоди 2
  • погодили 6
  • погодим 1
  • погодио 6
  • погодите 2
  • погодише 1
  • погођених 1
  • погреба 1
  • погребе 1
  • погрешила 1
  • погрешке 1
  • погријем 1
  • погружено 1
  • под 56
  • подавили 1
  • подадуо 1
  • Подај 1
  • подајте 2
  • података 1
  • податке 1
  • подацима 3
  • подбада 1
  • подвиге 1
  • подвикивало 1
  • подвикивање 1
  • подвикује 1
  • подврискивање 1
  • подврискује 1
  • подгревању 1
  • подгријан 1
  • подгријаног 1
  • подебело 1
  • подеран 1
  • подерана 1
  • подигао 1
  • подигне 1
  • подиђе 1
  • подиже 2
  • подићи 1
  • подједнако 1
  • подмажу 1
  • подметле 1
  • подметните 1
  • подметнуо 1
  • подмиривала 1
  • подмите 1
  • подне 32
  • поднебље 1
  • поднела 1
  • подножје 1
  • подносио 1
  • подобна 2
  • подобне 1
  • подобно 1
  • подоста 1
  • подранимо 1
  • подранити 1
  • подрж 1
  • подробности 1
  • подруг 1
  • подрум 4
  • подрума 4
  • подруму 5
  • подсети 2
  • подсетили 1
  • подскочицом 1
  • подсмевају 1
  • подсмевала 1
  • подсмеху 1
  • подужа 1
  • подуже 7
  • подужег 1
  • подужи 1
  • подужим 1
  • подужих 1
  • подупирања 1
  • Подухнули 1
  • подштрикава 1
  • подштрикавала 1
  • подштрикати 1
  • пође 7
  • пођите 1
  • Пођоше 1
  • пођоше 4
  • пођу 2
  • поезије 2
  • поетике 1
  • Поетике 2
  • поетски 1
  • поетско 2
  • пожар 1
  • пожелети 2
  • пожртвовање 1
  • пожури 1
  • пожутелој 1
  • позадуго 1
  • позајми 1
  • позајмим 2
  • позајмите 2
  • позаљубљивало 1
  • позашиваних 1
  • позвали 1
  • позван 1
  • позвана 1
  • позвао 2
  • позвати 1
  • Поздрав 1
  • поздрав 8
  • Поздрави 1
  • поздрави 2
  • поздравила 1
  • Поздравила 3
  • Поздравили 1
  • поздравља 2
  • поздрављају 2
  • поздрављамо 2
  • позеленела 1
  • позеленила 1
  • позив 2
  • позива 2
  • позивају 1
  • позивање 1
  • позивати 1
  • позитурама 1
  • позитури 1
  • позитуру 1
  • позлаћена 1
  • позн 1
  • Позн 1
  • позна 4
  • познавајући 1
  • Познавала 1
  • познавалац 1
  • познавали 1
  • познавао 1
  • познаде 1
  • познаду 3
  • познаје 4
  • Познајем 2
  • познајем 5
  • познају 1
  • познајући 2
  • познала 1
  • Познала 1
  • познали 1
  • познам 2
  • познаник 1
  • познанику 1
  • познаницу 1
  • познанство 1
  • познат 3
  • позната 2
  • познате 4
  • познати 6
  • познатијих 1
  • познато 14
  • познатог 1
  • познату 3
  • познаш 1
  • позове 3
  • позоведу 1
  • позову 1
  • позорници 1
  • поизбијао 1
  • поиздаље 1
  • поименце 2
  • пој 1
  • појави 1
  • појавила 1
  • појање 1
  • појању 2
  • појас 17
  • појаса 3
  • појасом 1
  • појасу 1
  • појаче 1
  • поједе 2
  • Поједине 1
  • појединостима 1
  • појеле 3
  • појео 4
  • појести 2
  • појетске 1
  • појим 1
  • појимо 1
  • појите 1
  • појмљивих 1
  • појмљиво 2
  • поју 1
  • покаже 9
  • покажеш 1
  • покажите 1
  • показа 6
  • показала 3
  • показало 1
  • показан 1
  • показао 2
  • показати 5
  • показаће 1
  • показивала 2
  • показивало 1
  • показивао 1
  • Показивао 1
  • показиваше 1
  • показује 3
  • показујући 3
  • покајаше 1
  • покаткад 2
  • покварени 1
  • Покварено 1
  • поквареног 1
  • поквареност 1
  • поквари 1
  • покенес 3
  • покенесе 1
  • покис 1
  • Покисао 1
  • покисла 1
  • покисле 4
  • покисло 1
  • поклано 1
  • поклањали 1
  • поклон 2
  • поклони 9
  • поклоним 1
  • поклонио 1
  • поклонити 1
  • поковано 1
  • покој 3
  • покојна 3
  • покојне 2
  • покојни 6
  • покојника 4
  • покојнику 1
  • покојним 1
  • покојнима 1
  • покојница 1
  • покојног 2
  • покојној 1
  • покор 3
  • покора 1
  • покоре 2
  • Покосиће 1
  • покрађени 1
  • покрај 4
  • покрало 1
  • покрасти 1
  • покрет 1
  • покри 6
  • покрива 1
  • покривало 1
  • покривам 1
  • покривати 1
  • покривеном 1
  • покрије 1
  • покрили 1
  • покрило 1
  • покрпимо 1
  • покрсти 1
  • покуњен 1
  • покуњена 1
  • покупи 1
  • покупише 1
  • покупује 2
  • покуса 1
  • покуша 1
  • покушај 1
  • покушану 1
  • пол 1
  • Пола 1
  • пола 45
  • полаже 1
  • полази 1
  • полак 2
  • полако 22
  • поласка 1
  • поласку 1
  • полеже 1
  • полезном 1
  • полепили 1
  • полете 7
  • полетела 5
  • полетеле 1
  • полетео 2
  • полетеше 5
  • полети 3
  • полива 1
  • поливање 1
  • поливати 1
  • поливено 1
  • полијелеј 1
  • полио 1
  • политике 1
  • политиран 1
  • политички 1
  • полицијских 1
  • полки 1
  • полку 1
  • половина 4
  • половине 1
  • половини 2
  • положе 1
  • Поломиће 1
  • полоче 1
  • полу 2
  • полугласно 2
  • полудио 1
  • полуотворених 1
  • полупао 1
  • полупаће 1
  • полутину 1
  • получи 2
  • получио 1
  • получује 1
  • поља 1
  • поље 1
  • пољским 1
  • пољу 3
  • пољубаца 1
  • пољубе 1
  • Пољуби 1
  • пољуби 21
  • пољубила 1
  • Пољубили 2
  • пољубили 4
  • пољубимо 3
  • пољубио 4
  • пољубите 1
  • пољубише 1
  • пољупцима 1
  • помагај 1
  • Помагај 1
  • помагала 3
  • помагачице 1
  • помаде 1
  • помаже 15
  • помажем 1
  • помажу 4
  • помажући 1
  • помакао 1
  • помало 8
  • помаман 1
  • помами 1
  • помамио 1
  • поматорији 1
  • помаче 1
  • помећу 1
  • помешано 1
  • помилова 1
  • помилуј 1
  • помилује 1
  • помирила 1
  • Помирили 1
  • помирили 2
  • помиримо 1
  • помириш 1
  • помирљивости 1
  • помисли 3
  • помислила 3
  • помислиле 1
  • помислим 3
  • помислио 7
  • помислите 1
  • помислити 2
  • помислиш 1
  • помишљајући 1
  • помог 3
  • помогао 1
  • помогли 1
  • помогло 3
  • помогне 2
  • помогнем 2
  • помогнете 1
  • помогну 1
  • помодрила 1
  • поможе 2
  • Помоз 1
  • помози 2
  • Помози 2
  • помоли 1
  • поморанџа 1
  • помоћ 4
  • помоћи 3
  • помоћник 2
  • помоћника 1
  • Помпеја 1
  • Помпеје 1
  • помрчини 4
  • помужене 1
  • пон 2
  • понавља 3
  • понадати 1
  • понајбољи 1
  • понајвише 2
  • понајдебљи 1
  • понајчешће 1
  • понаша 1
  • понашање 4
  • понашао 2
  • поневидио 1
  • Понедељника 1
  • понекад 6
  • понеко 1
  • понела 3
  • понели 1
  • понео 2
  • Понес 1
  • Понесе 1
  • понесе 6
  • понети 2
  • понизно 4
  • поникад 1
  • пониког 1
  • понова 1
  • понови 1
  • поновљено 1
  • понос 1
  • поносе 1
  • поносит 1
  • поносита 1
  • поносити 2
  • поносито 6
  • поносно 1
  • поноћ 1
  • поноћи 2
  • понуди 3
  • понудила 2
  • понудили 1
  • понудио 2
  • понудити 3
  • понуду 1
  • поњаву 1
  • поњамо 1
  • поодавно 3
  • ПОП 4
  • Поп 44
  • поп 524
  • Попа 2
  • попа 82
  • попадија 28
  • попадијама 3
  • Попадије 1
  • попадије 19
  • Попадији 1
  • попадији 4
  • попадијину 1
  • попадију 1
  • попалио 1
  • попамти 1
  • попаори 1
  • попашан 1
  • попе 7
  • попели 1
  • попео 1
  • попи 12
  • попивши 1
  • попије 3
  • попијем 1
  • попијено 1
  • попијо 1
  • попила 1
  • попин 3
  • попина 12
  • попине 3
  • Попини 1
  • попиним 2
  • попино 1
  • попиног 1
  • попиној 3
  • попином 3
  • попину 1
  • попио 2
  • попираема 1
  • попити 2
  • Попиће 1
  • попне 3
  • попну 1
  • попо 27
  • попов 1
  • попова 12
  • поповати 1
  • попове 1
  • Попови 2
  • попови 24
  • Поповима 1
  • поповима 5
  • Поповић 1
  • поповска 1
  • поповске 2
  • поповски 2
  • поповским 2
  • поповску 1
  • попом 4
  • поправи 1
  • поправим 1
  • поправити 3
  • поправља 2
  • поправљао 1
  • поправљеним 1
  • поправци 1
  • попреко 1
  • попрети 1
  • попу 10
  • попуј 1
  • попују 1
  • популарна 1
  • попусте 1
  • Попусти 1
  • попусти 2
  • попустила 2
  • попустили 1
  • попустим 1
  • попустио 1
  • попустити 1
  • попустљивија 1
  • попушта 3
  • попуштај 1
  • попуштајући 1
  • попушћај 1
  • попушћаш 1
  • поради 1
  • поражена 2
  • поразбијане 1
  • поразмислити 1
  • поразу 1
  • порасла 1
  • порастеш 1
  • поребарке 1
  • поред 38
  • Поред 4
  • поредити 1
  • поређала 1
  • поређали 1
  • поређан 1
  • поређанима 1
  • порекао 1
  • поркета 1
  • пород 1
  • породиље 1
  • породица 6
  • породице 3
  • породици 1
  • порок 2
  • порока 1
  • пороцима 1
  • порта 2
  • портвишем 1
  • порте 1
  • порти 14
  • порту 1
  • порукама 1
  • поручена 2
  • поручено 4
  • поручила 1
  • поручили 2
  • поручује 4
  • поруџбина 2
  • поруџбинама 1
  • поруџбину 1
  • порције 1
  • порцију 1
  • порцулан 4
  • порцуланске 1
  • порцулански 1
  • порцуланско 1
  • порцуланског 1
  • пос 1
  • посаветовала 1
  • посаветовао 1
  • посаветује 1
  • Посао 1
  • посао 14
  • посашиваће 1
  • посвађали 3
  • посвађао 1
  • посветити 1
  • Поседају 1
  • поседали 1
  • Поседало 1
  • поседаше 3
  • Поседаше 3
  • поседи 2
  • поседимо 1
  • поседише 1
  • посета 1
  • посетом 1
  • посјетити 1
  • посјетом 2
  • посјету 1
  • посјећује 1
  • поскочити 1
  • поскочице 2
  • поскочицу 1
  • поскурице 1
  • посл 2
  • посла 17
  • пославши 1
  • послала 3
  • послана 1
  • Послао 1
  • послао 7
  • послате 1
  • послати 3
  • послатих 1
  • после 189
  • После 25
  • последица 1
  • ПОСЛЕДЊА 1
  • последња 3
  • Последње 1
  • последње 5
  • последњега 1
  • последњем 3
  • последњи 10
  • последњим 1
  • последњих 2
  • последњом 1
  • последњу 1
  • последоватељ 1
  • послетку 13
  • послова 2
  • пословање 1
  • послове 3
  • послови 1
  • пословима 2
  • пословица 4
  • пословице 1
  • пословицу 3
  • послом 7
  • послу 11
  • послужавник 2
  • послужавником 1
  • послуже 1
  • послужен 1
  • послужи 3
  • послужила 1
  • послужили 2
  • послужим 2
  • послужио 3
  • послужити 3
  • Послужише 1
  • послужујем 1
  • послужују 2
  • послуша 2
  • послушајте 1
  • послушају 1
  • послушала 1
  • послушам 3
  • послушан 1
  • Послушао 1
  • послушна 1
  • послушни 1
  • послушнији 1
  • посљедице 1
  • посматра 4
  • посматрала 3
  • посматрати 1
  • посматраше 1
  • посмрам 1
  • посовјетов 1
  • посољену 1
  • поспава 1
  • поспе 1
  • поспешном 1
  • поспите 1
  • поспрема 1
  • поспремаш 1
  • посрамио 1
  • посред 2
  • посредник 1
  • Пост 1
  • пост 3
  • постави 1
  • поставиш 1
  • постављен 1
  • постављена 1
  • постављених 2
  • постављено 1
  • поставом 1
  • Постаде 2
  • постаде 5
  • постајала 1
  • постаје 1
  • постају 1
  • постала 5
  • Постале 1
  • постали 2
  • постану 2
  • Постао 1
  • постао 5
  • постар 2
  • постати 1
  • посте 2
  • постеље 1
  • постепено 1
  • Постепено 1
  • постигнуто 1
  • постиди 1
  • постидити 1
  • постидно 1
  • постиђен 1
  • поступак 1
  • поступка 1
  • посуђе 3
  • посута 1
  • потаји 1
  • потанко 1
  • потврд 1
  • потврдила 1
  • потврђена 1
  • потврђени 1
  • потврђује 3
  • потегни 1
  • потегу 1
  • потеже 1
  • потекла 1
  • потера 4
  • потерај 1
  • потерају 1
  • потерао 1
  • потиљак 2
  • потиснута 1
  • поткиваш 1
  • потковане 1
  • потковице 1
  • поткрепи 2
  • поткрепио 1
  • поткресавао 1
  • поткресани 1
  • пото 1
  • поток 1
  • потоком 1
  • потоњи 1
  • потпиривале 1
  • потпиривању 1
  • потпирује 1
  • потписа 1
  • потпишу 1
  • потплатите 1
  • потпрдо 1
  • потпуна 1
  • потпуно 3
  • Потпустио 1
  • потражи 2
  • потражити 1
  • потрајало 2
  • потрбушке 2
  • потребан 1
  • потребе 1
  • потребна 1
  • потребне 2
  • потребно 2
  • потребу 1
  • потреса 1
  • потресен 1
  • потресена 2
  • потресеним 1
  • потрефила 3
  • потрефим 1
  • потрефио 1
  • потрзали 1
  • потроши 1
  • потрпа 1
  • потрпала 2
  • потрпали 1
  • потрпаше 1
  • потруде 1
  • потруди 1
  • потрудити 1
  • потрча 2
  • потрчала 1
  • потрчао 1
  • потрчи 3
  • потужи 2
  • потукле 1
  • Потукли 2
  • потукли 4
  • потуку 1
  • потуца 1
  • потуци 1
  • потучеду 3
  • потштрикавају 1
  • поубијало 1
  • поузданији 1
  • поуздано 1
  • поука 1
  • поуку 1
  • поучава 1
  • поучити 1
  • пофали 1
  • пофалим 1
  • пофалити 2
  • пофторавам 1
  • похвали 3
  • похвалила 1
  • похвалили 1
  • похвалим 1
  • похвалио 3
  • похвалише 1
  • похваљен 1
  • похватале 1
  • похенес 1
  • похита 5
  • похитала 1
  • походе 2
  • похотљиве 1
  • похотљивог 1
  • поцрвене 1
  • поцрвенела 1
  • поцрвени 1
  • поцрнио 1
  • Поч 1
  • поч 3
  • почасни 1
  • почаствовати 1
  • почасти 3
  • почастио 4
  • поче 9
  • почела 10
  • почеле 2
  • почели 6
  • почело 4
  • почео 7
  • почест 2
  • почествовати 1
  • почести 1
  • почетих 1
  • почетка 3
  • почеша 1
  • почеше 4
  • почешеш 1
  • почешће 9
  • почиваш 1
  • почивка 1
  • почиње 1
  • почињем 1
  • почисти 1
  • почитајема 1
  • почитајеми 1
  • почитујем 1
  • почишћено 1
  • почне 2
  • почнем 1
  • почнете 1
  • почну 1
  • почупала 1
  • почупана 1
  • поша 1
  • пошали 1
  • Пошао 1
  • пошао 2
  • Пошла 2
  • пошла 4
  • пошли 1
  • пошло 2
  • пошље 5
  • пошљем 1
  • пошљете 1
  • Пошљи 1
  • поштапајући 1
  • поштедити 1
  • поштеђена 1
  • поштен 1
  • поштено 4
  • поштење 1
  • пошто 19
  • поштовалаца 1
  • поштовали 1
  • поштована 1
  • поштовани 1
  • поштованих 1
  • поштованога 1
  • поштованој 1
  • поштованом 1
  • поштовања 1
  • поштовао 1
  • поштом 1
  • пошту 1
  • поштују 2
  • пошу 7
  • пр 1
  • Права 2
  • права 8
  • правд 1
  • правда 1
  • правдају 1
  • правдање 2
  • правди 1
  • Праве 1
  • праве 7
  • праведна 1
  • праведне 1
  • праведника 1
  • прави 16
  • Прави 2
  • правиду 3
  • правила 5
  • правиле 1
  • правилима 2
  • правилно 1
  • правило 2
  • правилу 1
  • правим 3
  • правио 2
  • правите 5
  • правити 1
  • прављење 1
  • право 32
  • Право 7
  • правог 1
  • правој 1
  • правом 2
  • православија 1
  • православије 1
  • православља 1
  • православне 3
  • православној 1
  • православну 1
  • правослне 1
  • праву 5
  • правцу 1
  • празан 1
  • празна 7
  • празне 3
  • празни 5
  • празник 3
  • празника 2
  • празниле 1
  • празних 1
  • празницима 1
  • празничног 1
  • празну 1
  • праксе 2
  • практику 1
  • практицира 2
  • практичан 1
  • практичним 1
  • практиш 1
  • прангије 1
  • прангију 1
  • прао 1
  • праска 5
  • праскају 1
  • праскала 2
  • праске 1
  • праском 1
  • праску 1
  • прати 5
  • пратијаше 1
  • пратила 2
  • пратио 1
  • праћака 1
  • праћен 1
  • праћене 1
  • праунуцима 1
  • прашан 1
  • прашина 3
  • прашине 4
  • прашини 3
  • прашином 2
  • прашину 3
  • прашта 4
  • праштала 1
  • праштам 2
  • праштање 1
  • Прва 1
  • прва 10
  • ПРВА 2
  • Прве 1
  • прве 3
  • Први 2
  • први 36
  • првих 2
  • прво 12
  • Прво 2
  • првобрачног 1
  • првог 1
  • првога 1
  • првој 2
  • првом 1
  • прву 1
  • прдавца 1
  • прдаче 1
  • прдачи 2
  • прдачити 1
  • Пре 3
  • пре 83
  • пребаци 3
  • пребацивао 1
  • пребацивати 1
  • Пребациваће 1
  • пребацује 5
  • пребацујући 1
  • пребледе 1
  • пребогат 1
  • превара 1
  • превари 2
  • Преварио 1
  • преварио 6
  • преварити 4
  • превару 1
  • преведе 1
  • преведено 1
  • Превезли 1
  • превео 1
  • превлачио 1
  • преврну 1
  • преврнуо 1
  • превртања 1
  • преврћати 2
  • преврће 2
  • превуче 2
  • превучена 1
  • прегледа 1
  • прегледајући 1
  • прегледано 1
  • прегледања 1
  • прегледао 1
  • прегори 1
  • прегрнуо 1
  • Пред 10
  • пред 92
  • преда 9
  • предавати 1
  • предаде 3
  • предала 2
  • предам 2
  • предао 1
  • предвече 1
  • преде 2
  • предела 1
  • предива 1
  • предиво 2
  • предику 3
  • предикујем 1
  • предисловија 1
  • предлагала 1
  • предложи 1
  • предмет 2
  • предмета 1
  • предмете 1
  • предметима 1
  • предња 1
  • предње 1
  • предњи 2
  • предомисли 1
  • предомислио 2
  • предомислише 1
  • предосторожна 1
  • предскаже 1
  • представе 3
  • представи 1
  • представио 3
  • представите 1
  • представити 4
  • представља 1
  • представљају 1
  • представљен 1
  • предузећем 1
  • предузме 1
  • предупредила 1
  • предупредим 1
  • предшественик 2
  • предшественика 1
  • пређе 3
  • пређу 1
  • прежалити 1
  • преже 4
  • преживети 2
  • преживеће 1
  • прежу 1
  • презати 1
  • презент 4
  • презентирао 1
  • презесом 1
  • презимену 1
  • презрењу 1
  • преимућстава 1
  • преисподњи 1
  • прека 1
  • Прекајцу 1
  • прекида 4
  • прекиде 14
  • преким 1
  • прекинем 1
  • прекинута 1
  • прекинуто 2
  • прекинутог 1
  • прекјуче 2
  • прекјучерање 1
  • преклањско 1
  • Преко 1
  • преко 58
  • прекобројни 1
  • прекрасним 1
  • прекрасног 1
  • прекрати 1
  • прекраћивати 1
  • прекрпити 1
  • прекрсте 1
  • прекрсти 11
  • прекрстила 1
  • прекрстио 3
  • прекрстише 2
  • прексиноћног 1
  • Прексутра 2
  • прексутра 5
  • прелази 1
  • прелети 1
  • прелећу 2
  • прелиставајући 1
  • прелиставан 1
  • прелиставао 1
  • према 30
  • премазану 1
  • премда 1
  • премести 1
  • премештати 1
  • премишљању 1
  • пренемагати 1
  • пренеражени 1
  • преноћи 1
  • преноћили 1
  • Прену 1
  • пренувши 1
  • пренумерантима 1
  • преобразила 1
  • Преодница 1
  • Преодницу 1
  • преокренем 1
  • Преосвештенства 3
  • Преосвештенство 16
  • Преосвештенством 1
  • Преосвештенству 3
  • преотимали 1
  • препао 1
  • препеченице 1
  • препиру 1
  • преписао 1
  • преписивао 3
  • преписује 1
  • преплашена 1
  • преплашено 1
  • препоручио 1
  • препоручује 1
  • препоручујући 1
  • препуном 1
  • Пресвјатаја 1
  • пресвуће 1
  • преселе 1
  • преселио 1
  • пресело 1
  • Пресело 1
  • пресести 1
  • пресече 1
  • пресечеду 1
  • прескоче 1
  • прескочи 1
  • прескочити 1
  • преслатка 1
  • преслиша 1
  • преслишава 2
  • пресретан 2
  • пресрећан 1
  • престављам 1
  • престаде 3
  • престадоше 1
  • престаје 1
  • престала 2
  • престане 1
  • престану 1
  • престати 2
  • престижу 1
  • пресуши 1
  • претварајући 1
  • претворила 2
  • претворили 1
  • претворио 2
  • претекне 2
  • претерана 1
  • претерао 1
  • претерује 1
  • прети 2
  • претњи 1
  • претпоследњој 1
  • претпостављам 1
  • претпостављене 1
  • претресање 1
  • претрну 1
  • претрпео 1
  • претрпљени 1
  • претурају 1
  • претурала 1
  • претурао 1
  • претурати 1
  • претурују 1
  • претходи 1
  • претходну 1
  • преувеличавате 1
  • преухитрила 1
  • прехвална 1
  • Преходница 1
  • Преходницу 1
  • прецењујете 1
  • пречесњејши 1
  • пречула 1
  • прешла 1
  • прешли 2
  • пржене 1
  • прженице 1
  • при 13
  • прибацивати 1
  • прибацује 2
  • прибере 1
  • прибила 1
  • приближи 1
  • приближио 1
  • приближује 2
  • прибор 1
  • приватан 1
  • приватио 1
  • приватно 1
  • привезан 1
  • привезаност 1
  • привенчао 1
  • привео 1
  • привирио 1
  • приволео 1
  • приврће 1
  • привук 1
  • привуче 1
  • прид 6
  • придавали 1
  • придали 1
  • придика 2
  • придружи 1
  • приђе 7
  • приђем 1
  • призива 1
  • призн 2
  • призна 1
  • признаје 2
  • признајем 3
  • Признајте 1
  • признају 2
  • признали 1
  • признам 1
  • признања 1
  • признати 9
  • признаће 1
  • призор 2
  • призора 1
  • призрења 2
  • прија 4
  • пријавили 1
  • пријатан 1
  • пријатељ 6
  • пријатеља 2
  • пријатељи 5
  • пријатељима 3
  • пријатељица 3
  • пријатељицу 1
  • пријатељски 2
  • пријатељским 1
  • пријатељства 2
  • пријатељство 3
  • пријатељу 1
  • пријатна 3
  • пријатне 1
  • пријатнија 1
  • пријатним 1
  • Пријатно 1
  • пријатно 2
  • пријатног 1
  • прије 3
  • пријо 5
  • приказ 1
  • приказати 1
  • прикинули 1
  • приклане 1
  • прико 3
  • прикрајка 1
  • прикрије 1
  • приксутра 1
  • прилагоди 1
  • прилазећи 1
  • прилегне 2
  • прилепљеним 1
  • прилети 1
  • прилика 7
  • прилике 7
  • приликом 7
  • прилику 28
  • прилици 5
  • приличи 4
  • прилична 2
  • Прилично 1
  • прилично 8
  • приложенога 1
  • прима 1
  • примајући 1
  • примакли 1
  • примала 1
  • примао 2
  • примаче 2
  • приме 2
  • примедбом 1
  • примедбу 1
  • пример 16
  • примером 1
  • примеру 2
  • примети 3
  • приметила 4
  • приметили 2
  • приметио 5
  • приметити 2
  • приметише 2
  • примећено 1
  • прими 8
  • примиле 3
  • примите 1
  • примити 3
  • примиче 1
  • примјер 3
  • примјерне 1
  • примјерну 1
  • примјетила 1
  • примјетио 4
  • примјетити 1
  • примјечавам 1
  • принесе 1
  • принуђен 1
  • Принц 1
  • принцеза 1
  • принцезе 1
  • принцези 1
  • принцезу 2
  • принцип 1
  • принципа 3
  • принципал 1
  • принципала 4
  • принципаловицу 1
  • принципалову 1
  • припада 3
  • припадају 1
  • припале 1
  • припасала 1
  • приписати 2
  • припитам 1
  • Приповеда 1
  • приповеда 16
  • приповедајте 1
  • приповедају 3
  • приповедала 3
  • приповедале 2
  • приповедали 1
  • приповедало 6
  • приповедам 3
  • приповедања 2
  • Приповедање 1
  • приповедање 2
  • приповедању 1
  • Приповедао 1
  • приповедао 6
  • приповедати 4
  • приповедите 1
  • приповедиће 1
  • приповест 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • приповетка 4
  • приповетке 4
  • приповетку 1
  • приповетци 1
  • приповеци 2
  • припомоћ 1
  • припрети 1
  • природе 1
  • природна 1
  • природним 1
  • природно 4
  • природном 1
  • природом 1
  • присвајала 1
  • присело 1
  • присна 3
  • приснио 1
  • пристаде 1
  • пристадоше 1
  • пристајати 1
  • пристаје 2
  • пристала 1
  • пристане 2
  • пристаниште 1
  • пристоји 1
  • приступ 1
  • присуствовао 1
  • присуству 3
  • притајали 1
  • притајена 1
  • притворили 1
  • притисла 1
  • притисну 1
  • притиснуо 2
  • притјажатељ 1
  • притрч 1
  • притрча 2
  • притрчала 1
  • прихвата 1
  • прихвати 3
  • прихвативши 1
  • прихватите 1
  • прихваћа 1
  • приход 1
  • прихода 1
  • Прича 1
  • прича 7
  • причала 1
  • причали 1
  • причало 1
  • причање 1
  • причати 1
  • причаће 2
  • причека 2
  • причекати 1
  • причува 2
  • прљава 1
  • прљавој 1
  • прљи 2
  • проба 1
  • пробадала 1
  • Пробајте 3
  • пробају 1
  • пробајући 1
  • пробали 1
  • пробам 1
  • пробивени 1
  • пробија 1
  • пробије 1
  • пробир 1
  • пробира 2
  • пробирање 1
  • пробиће 1
  • пробише 1
  • пробо 1
  • пробуди 4
  • пробудила 3
  • пробудим 1
  • пробудио 5
  • пробудити 1
  • провађања 1
  • провађање 1
  • провала 1
  • провансалски 1
  • проведе 1
  • проведем 1
  • провела 1
  • провеле 1
  • провели 1
  • провеселим 1
  • провири 1
  • Провлаков 1
  • Провлакови 1
  • провлачи 2
  • проводи 1
  • проводила 2
  • проводили 1
  • провредниле 1
  • проговара 1
  • проговори 1
  • програма 1
  • прогунђа 2
  • прогута 1
  • прогутај 1
  • прогутала 1
  • прода 1
  • продав 1
  • продавани 1
  • продаје 3
  • продајем 1
  • продају 1
  • продало 1
  • Продангубићу 1
  • проданог 1
  • продате 1
  • продати 3
  • продераће 1
  • продере 1
  • продрема 1
  • продужавао 1
  • продужен 1
  • продужење 2
  • продужи 13
  • продужила 1
  • продужили 1
  • продужио 2
  • продужити 1
  • продужише 1
  • продужује 4
  • продуцир 1
  • прођаволим 1
  • Прође 1
  • прође 22
  • прођем 3
  • прођеш 2
  • прођи 1
  • Прођи 1
  • прођоше 3
  • Прођоше 5
  • прођу 2
  • прождрљиве 1
  • прождрљивост 1
  • проживи 1
  • проживио 1
  • проживите 1
  • прозвали 1
  • прозебе 1
  • прозлио 1
  • прозом 1
  • прозор 6
  • прозора 5
  • прозоре 5
  • прозори 1
  • прозорима 1
  • прозору 10
  • прозу 1
  • произвела 1
  • Прока 4
  • Проке 3
  • Проки 2
  • Прокине 1
  • прокислим 1
  • Проклете 1
  • проклете 2
  • Проклети 2
  • проклети 7
  • проклето 1
  • проклетог 3
  • проклету 3
  • проклињати 1
  • проклиње 1
  • проклињем 1
  • проклињући 1
  • прокљуви 1
  • прокљувиш 1
  • Проко 4
  • прокопсали 1
  • Проку 1
  • пролазе 2
  • Пролазе 3
  • пролазећи 1
  • Пролази 1
  • пролази 5
  • пролазила 2
  • пролазио 1
  • пролазише 1
  • пролепшање 1
  • пролепшати 2
  • пролепшаће 1
  • пролете 1
  • пролети 1
  • пролеће 1
  • Проливајте 1
  • пролио 1
  • промаје 1
  • промакне 1
  • промена 1
  • променада 1
  • промене 1
  • променила 2
  • променило 3
  • променим 1
  • променио 1
  • променити 1
  • промену 1
  • променуо 1
  • промисли 1
  • промислили 1
  • промислим 1
  • промјене 2
  • промјениће 1
  • промолио 1
  • промолити 1
  • промолиш 1
  • промонади 2
  • промукла 1
  • промућка 1
  • пронађе 1
  • пронесу 1
  • проп 2
  • пропадао 1
  • пропадне 2
  • пропаднем 2
  • пропала 3
  • пропали 1
  • пропао 2
  • пропасти 1
  • пропушта 1
  • проразговарамо 1
  • проразговори 1
  • проразговорити 1
  • проредила 1
  • проредило 1
  • прорекао 1
  • прорицао 1
  • пророковала 1
  • пророци 1
  • пророчество 1
  • просвећеног 1
  • проси 1
  • просипа 1
  • просјака 1
  • просјачења 1
  • прославио 1
  • прослови 2
  • прословити 1
  • Проста 1
  • проста 2
  • Простакуша 1
  • простацима 1
  • просте 1
  • прости 16
  • простим 1
  • простите 3
  • просто 3
  • простота 1
  • Простота 1
  • пространа 1
  • пространо 1
  • пространој 1
  • пространом 1
  • просуо 1
  • Прота 1
  • прота 2
  • протектору 1
  • протер 1
  • протестира 1
  • протестује 1
  • Проти 1
  • Против 1
  • против 17
  • противни 1
  • противника 1
  • противницу 1
  • противно 1
  • протиница 2
  • протојереј 1
  • протојерејски 1
  • протоколе 1
  • протолковала 1
  • протолковати 1
  • протолмачи 1
  • протом 1
  • проту 1
  • проћи 2
  • проучаван 1
  • професор 1
  • ПРОФЕСОРУ 1
  • процес 3
  • процеса 1
  • процесу 1
  • процуња 1
  • прочеље 1
  • прочит 1
  • прочита 3
  • прочитају 2
  • прочитала 5
  • прочитали 2
  • прочитао 3
  • прочитати 1
  • прочули 1
  • прочуо 1
  • прош 3
  • прошао 10
  • прошапта 3
  • прошапута 3
  • прошевина 1
  • прошевине 3
  • прошевином 1
  • прошла 4
  • прошле 5
  • прошли 2
  • прошлим 1
  • прошлих 1
  • Прошло 5
  • прошло 9
  • прошлог 1
  • прошлога 1
  • прошлој 2
  • Прошћавајте 1
  • прслук 2
  • прслука 1
  • прслуку 1
  • прсне 1
  • прснуо 1
  • прснути 1
  • прст 3
  • прста 3
  • прсте 1
  • Прстен 1
  • прстен 5
  • прстене 1
  • прстеном 1
  • прстење 1
  • прстима 3
  • прстом 3
  • пружајући 1
  • пружаху 1
  • пружаше 1
  • пружену 2
  • пружи 7
  • пружим 1
  • пружимо 1
  • пруслук 2
  • пруслучићи 1
  • псалам 2
  • псалма 1
  • псалме 1
  • Псалме 1
  • Псалмопевац 1
  • Псалмопјевца 1
  • псалму 1
  • псетанце 1
  • псовао 2
  • псовати 1
  • псовком 1
  • Псује 2
  • псује 3
  • псујем 1
  • псују 2
  • публикована 1
  • пудар 1
  • пудара 1
  • пударске 1
  • пударским 1
  • Пударуша 1
  • пузала 1
  • пукао 1
  • пукет 2
  • пукла 1
  • пукле 1
  • пукне 2
  • пулгере 1
  • пулгери 4
  • пулгерска 1
  • пулгерске 1
  • пулгерски 1
  • пулгерској 1
  • пулфера 1
  • пун 7
  • пуна 5
  • пуначка 1
  • пуне 9
  • пуни 3
  • пунији 1
  • пуниле 1
  • пуним 7
  • пунио 1
  • пунити 1
  • пуница 2
  • пунице 1
  • пуницом 1
  • пуницу 1
  • пунктум 1
  • Пунктум 1
  • пуно 2
  • пуном 3
  • пуну 5
  • пунцат 1
  • пунч 1
  • пунча 1
  • пунчем 2
  • пунш 1
  • пупољцима 1
  • пуста 1
  • пусте 3
  • Пусти 1
  • пусти 6
  • пустила 2
  • пустим 2
  • пустињи 1
  • пустио 2
  • пустите 2
  • пустити 1
  • пусто 4
  • пустолину 1
  • пустољину 1
  • пустом 1
  • пустосват 1
  • пустош 1
  • пут 61
  • пута 57
  • путеви 1
  • путем 7
  • путер 7
  • пути 5
  • Путник 3
  • путник 37
  • путника 3
  • путником 2
  • путнику 3
  • Путници 1
  • путници 3
  • путничко 1
  • путовала 1
  • путовања 1
  • путовање 3
  • путовању 2
  • путовао 1
  • путовати 1
  • путу 18
  • путује 2
  • путуједу 1
  • Путујете 1
  • путујете 2
  • Путују 1
  • путују 2
  • пући 2
  • пућкају 1
  • пућкао 1
  • пућкати 1
  • пућну 1
  • пуца 6
  • пуцад 1
  • пуцади 1
  • пуцају 1
  • пуцањ 1
  • пуцати 3
  • пуцета 1
  • пуче 1
  • Пуче 1
  • пуше 1
  • Пуши 1
  • пуши 8
  • пушила 1
  • пушим 1
  • пушио 3
  • пушта 4
  • пуштај 1
  • пуштајте 1
  • пуштају 2
  • пуштајући 1
  • пуштате 1
  • пуштим 1
  • пушћ 1
  • пцују 1
  • пчела 1
  • пчиоде 1
  • пчиодина 1
  • р 1
  • Работнике 2
  • равне 1
  • равним 1
  • равнима 1
  • равницу 1
  • равно 1
  • равнодушан 1
  • равнодушна 1
  • равнодушне 1
  • равном 1
  • рагастов 1
  • раге 1
  • рад 13
  • Рада 20
  • рада 9
  • раде 10
  • Раде 3
  • ради 47
  • радије 2
  • радила 3
  • радили 4
  • радим 6
  • радимо 1
  • Радина 1
  • Радину 1
  • радио 7
  • радите 3
  • радити 4
  • Радиш 1
  • радиш 2
  • раднику 1
  • радног 1
  • радње 1
  • радњим 2
  • радо 23
  • Радо 5
  • радовао 1
  • радовати 1
  • радовима 1
  • радознала 2
  • радознали 3
  • радознало 1
  • радозналост 1
  • Радозналост 1
  • радом 1
  • радосна 3
  • радосно 3
  • радосну 1
  • радост 1
  • радостан 1
  • Радостан 1
  • радости 7
  • радош 1
  • раду 1
  • Раду 5
  • Радуј 1
  • радују 1
  • рађа 2
  • ражђипа 1
  • ражјапљеним 1
  • разабравши 1
  • разазна 1
  • разазнавале 1
  • разапне 1
  • разастиремо 1
  • разастртом 1
  • разастрту 1
  • разбегло 1
  • разбијати 1
  • разбије 1
  • разбијених 1
  • Разбио 1
  • разбио 2
  • разбираш 1
  • разбити 1
  • разбојничког 1
  • разболем 1
  • разболети 1
  • развадили 2
  • развенчати 1
  • Развеселише 1
  • разви 2
  • развија 2
  • развијала 1
  • развијао 2
  • развијати 1
  • развијеш 1
  • развиле 2
  • развуци 1
  • разгали 3
  • разглави 1
  • разгласила 1
  • разгледа 5
  • разгледају 1
  • разгледајући 2
  • разгледали 2
  • разгледам 1
  • разгледао 1
  • разгледати 3
  • разговар 2
  • Разговара 1
  • разговара 12
  • разговарај 1
  • Разговарају 1
  • разговарају 12
  • разговарајући 2
  • разговарала 2
  • разговарали 19
  • Разговарали 4
  • разговарало 2
  • разговарам 1
  • разговарамо 4
  • разговарао 3
  • разговарате 2
  • разговарати 7
  • разговараше 1
  • разговор 29
  • Разговор 3
  • разговора 8
  • разговоран 1
  • разговоре 1
  • разговори 2
  • разговорим 1
  • разговором 1
  • разговору 3
  • разграбио 1
  • раздвоје 1
  • разделио 1
  • раздељена 1
  • раздера 2
  • раздерао 1
  • раздора 1
  • раздраган 2
  • раздрагана 3
  • раздрагани 2
  • раздраженој 1
  • раздувао 1
  • разиђоше 1
  • разишли 1
  • Разишли 1
  • разјареној 1
  • разлади 1
  • разлева 1
  • разли 1
  • разлика 1
  • разлике 1
  • разликовати 1
  • разликом 1
  • разликује 2
  • различитом 1
  • Различних 1
  • разлог 2
  • разлога 2
  • разложила 1
  • разлупати 1
  • размештај 1
  • размештају 1
  • Размисли 1
  • размислим 1
  • размишља 2
  • размишљава 1
  • размишљања 1
  • размишљао 1
  • размота 1
  • размотао 1
  • разне 2
  • разнела 1
  • разнеле 1
  • разним 6
  • разних 1
  • разном 2
  • разносиле 1
  • разносио 1
  • разоноди 1
  • разонодим 1
  • разреда 1
  • разређене 1
  • разрешавају 1
  • разудити 1
  • Разума 1
  • разуме 2
  • разумела 4
  • разумем 4
  • разумемо 1
  • разумео 1
  • разумете 1
  • разумети 2
  • Разумеш 1
  • разумљиво 2
  • Рајић 1
  • Рајића 1
  • рајс 1
  • рајспулфер 2
  • рајспулфера 1
  • рајтпајчем 1
  • Ракија 1
  • ракија 3
  • Ракије 1
  • ракије 16
  • ракијице 1
  • ракијом 2
  • ракију 7
  • Ракила 10
  • Ракиле 1
  • Ракили 1
  • Ракилини 1
  • Ракилином 1
  • Ракилину 1
  • ракоље 1
  • Ракоцијевих 1
  • рамена 2
  • раменима 1
  • рамену 1
  • рана 5
  • рангу 1
  • ране 3
  • рани 1
  • раније 9
  • ранијег 1
  • ранијих 1
  • ранију 1
  • ранила 1
  • раним 1
  • ранио 1
  • ранити 2
  • Рано 2
  • рано 27
  • ранога 1
  • раном 1
  • рану 1
  • рапорт 3
  • рапортирала 2
  • рапортирале 1
  • расејана 1
  • расејано 4
  • расели 1
  • раскида 1
  • раскиселе 1
  • раскомоте 1
  • раскомотите 3
  • раскошно 1
  • раскршћу 1
  • расле 1
  • расолу 1
  • распале 1
  • распалила 1
  • распаљивале 1
  • распараном 1
  • распирили 1
  • распирује 1
  • Распит 1
  • Распитала 1
  • распитам 1
  • распитивали 1
  • распитују 1
  • расплакали 1
  • расплакану 2
  • располажите 1
  • расположен 2
  • расположена 4
  • расположеним 1
  • расположења 2
  • расположење 4
  • расположењу 3
  • Расположили 1
  • распомами 1
  • распоређује 1
  • распростирање 1
  • распростирао 1
  • распростре 1
  • распру 1
  • раставише 1
  • растављали 1
  • растадоше 1
  • Растадоше 1
  • растајао 1
  • растајемо 1
  • растати 3
  • расте 3
  • растера 1
  • растерује 1
  • растерујем 1
  • растужила 1
  • растумачити 1
  • расцветало 2
  • расцветана 1
  • рата 4
  • ратоборне 1
  • ратовима 1
  • ратосиљајући 1
  • рату 1
  • ратују 1
  • рацке 1
  • рацки 1
  • рацким 1
  • рачун 2
  • рачуна 4
  • рачунамо 1
  • рачуну 1
  • раширеним 1
  • раширену 1
  • рашири 1
  • раширио 1
  • рашћерета 1
  • рашчешљавао 1
  • рв 1
  • рђав 1
  • Рђав 1
  • Рђава 1
  • рђава 2
  • рђави 2
  • рђавим 1
  • рђаво 2
  • рђавог 1
  • рђаву 1
  • реалности 1
  • ребара 1
  • ребусе 1
  • ревносније 1
  • ревносно 3
  • ревност 1
  • ревности 1
  • региментс 1
  • регименцка 1
  • ред 10
  • реда 3
  • редовно 2
  • редом 4
  • реду 6
  • редуша 2
  • редушама 2
  • редуше 1
  • ређа 2
  • ређајући 1
  • ређам 1
  • ређао 1
  • ређати 1
  • ређе 4
  • ређи 1
  • режим 1
  • резиденције 1
  • резиденцију 1
  • резон 1
  • резону 2
  • резонује 1
  • резултат 1
  • рек 18
  • Рек 2
  • рекао 6
  • рекла 30
  • рекле 3
  • рекли 14
  • рекне 5
  • рекнем 1
  • реко 15
  • рекосте 3
  • рекох 1
  • рекоше 3
  • рендише 1
  • рене 1
  • реп 5
  • репа 1
  • репом 2
  • репрезентације 1
  • рерне 1
  • рерну 1
  • рест 1
  • ретка 2
  • ретке 1
  • ретки 1
  • ретко 4
  • ретком 1
  • реткост 1
  • рећи 39
  • реферат 1
  • реферисала 1
  • реформе 1
  • Рец 1
  • рец 2
  • реци 2
  • Реч 1
  • реч 20
  • рече 181
  • речено 4
  • речи 41
  • речима 5
  • речицом 1
  • речју 2
  • речма 1
  • речник 1
  • решен 1
  • решета 3
  • решетају 1
  • решето 9
  • реши 1
  • решила 2
  • решили 1
  • решио 1
  • риба 2
  • рибе 1
  • риби 1
  • рибљом 1
  • рибљу 1
  • рибу 4
  • риђи 1
  • рикне 1
  • рим 1
  • Риналда 2
  • Риналдинија 2
  • ринглшпила 1
  • рипида 1
  • рипиде 2
  • рисари 1
  • рит 4
  • рита 1
  • ритмајстором 1
  • ритске 2
  • ритски 1
  • риту 3
  • риф 5
  • рифи 2
  • рихтиг 1
  • рихтих 1
  • рог 12
  • рогаљ 3
  • рогља 3
  • рогљева 1
  • рогљу 5
  • род 14
  • рода 3
  • родбина 2
  • родбине 1
  • родбину 1
  • Роде 1
  • роде 8
  • родила 4
  • родили 1
  • родин 1
  • родина 1
  • родио 3
  • родитељ 1
  • родитеља 3
  • родитеље 1
  • родитељи 1
  • Родитељи 2
  • родитељима 3
  • родитељско 1
  • родитељском 1
  • родити 1
  • родна 2
  • роду 1
  • рођака 2
  • рођаке 2
  • рођаку 1
  • рођаци 1
  • рођена 5
  • рођене 1
  • рођени 4
  • рођеним 2
  • рођених 1
  • рођено 1
  • рођеног 1
  • рођеној 3
  • рођену 1
  • рођења 1
  • рођење 1
  • Рожа 1
  • рожданику 1
  • Рожданику 2
  • рознфорб 1
  • ројтанску 1
  • Рокса 3
  • Роксо 1
  • Роксом 1
  • рољу 1
  • роман 3
  • романа 4
  • романе 3
  • романима 2
  • романсу 1
  • романтиш 1
  • рони 1
  • ропће 1
  • ропце 1
  • росе 1
  • росица 1
  • ростет 1
  • Ротшилдово 1
  • рубље 1
  • рубу 1
  • Руварац 1
  • Руварца 1
  • руда 1
  • ружа 4
  • ружама 1
  • ружити 1
  • ружицом 1
  • ружна 2
  • ружно 2
  • ружу 1
  • руз 1
  • рузмарине 1
  • рузмарином 1
  • руина 1
  • руинисаног 1
  • рујину 1
  • Рука 1
  • рука 2
  • рукав 4
  • рукаве 3
  • рукавица 3
  • рукавице 5
  • рукама 15
  • руке 30
  • рукова 4
  • руковали 1
  • руковање 1
  • руководило 1
  • руком 18
  • рукопис 1
  • руку 45
  • рукује 2
  • рукујемо 1
  • рукују 1
  • рукујући 1
  • румен 2
  • румена 7
  • румени 4
  • руменија 1
  • руменије 1
  • руменим 1
  • рундове 1
  • рупе 2
  • рупцем 1
  • Руси 1
  • Русије 1
  • Русима 1
  • Русу 1
  • руци 10
  • руча 3
  • ручавање 1
  • ручајте 1
  • ручак 14
  • ручала 1
  • ручали 1
  • ручице 1
  • ручка 16
  • ручку 5
  • ручног 1
  • руши 1
  • Рушњака 1
  • С 11
  • с 312
  • са 265
  • Са 9
  • саблазан 1
  • сабље 1
  • сабран 1
  • сав 28
  • Сав 5
  • Саваот 1
  • савесно 3
  • савести 1
  • савет 1
  • савете 2
  • саветима 1
  • саветовала 1
  • саветовање 1
  • саветовао 1
  • саветују 1
  • сави 1
  • Сави 1
  • савијајући 1
  • савијачу 2
  • савије 2
  • савијене 1
  • савила 2
  • савио 1
  • Савица 3
  • Савице 1
  • Савицу 3
  • Савичиног 1
  • Савка 10
  • Савком 1
  • Савку 1
  • савлада 3
  • савладао 1
  • сагласни 1
  • сагнуо 1
  • сад 276
  • Сад 30
  • Сада 1
  • сада 44
  • садакана 4
  • садашња 6
  • садашњи 3
  • садашњим 1
  • садашњој 1
  • садашњом 1
  • садиплатна 1
  • садржајем 1
  • Садржи 1
  • сажаљење 1
  • саже 1
  • сазна 2
  • сазнавале 1
  • сазнала 1
  • сазнали 1
  • сазнало 1
  • сазнати 1
  • Сајана 1
  • сајџија 1
  • сакраменцка 1
  • сакрије 2
  • сакрили 1
  • сакрио 1
  • сакрити 1
  • саксију 2
  • сала 1
  • саламура 1
  • салаш 1
  • салаша 1
  • салашар 3
  • салашарском 2
  • салашару 1
  • салашима 1
  • салветама 1
  • салветом 1
  • салета 1
  • салетеше 1
  • салети 1
  • салетиле 1
  • салетили 3
  • сали 2
  • сало 1
  • саломљена 1
  • салонских 1
  • Сам 3
  • сам 400
  • сама 47
  • самац 2
  • саме 8
  • сами 21
  • самим 6
  • самима 1
  • Самих 1
  • самлевену 1
  • Само 31
  • само 441
  • самовати 1
  • самовољини 1
  • самовољна 1
  • Самовољо 1
  • самог 4
  • самога 3
  • самој 2
  • самом 6
  • самоћи 3
  • самоћу 2
  • самоубиству 1
  • саму 4
  • самцит 2
  • сан 11
  • Сан 2
  • сана 1
  • санак 1
  • сандук 1
  • сандука 2
  • Сановник 3
  • Сановнике 2
  • сања 2
  • сањала 1
  • сањалица 1
  • сањања 1
  • сањаријама 1
  • сањарије 1
  • саобраћајних 1
  • саопштавале 1
  • саопштен 1
  • саопштили 1
  • саплете 2
  • саплетете 1
  • саплеће 1
  • саплешћете 1
  • сапун 1
  • сапуна 4
  • сапуњавицом 1
  • сапуњавицу 1
  • сапутницу 1
  • сара 1
  • саре 1
  • сару 1
  • сас 16
  • Саса 1
  • Сасвим 1
  • сасвим 7
  • саслуша 1
  • саслушала 2
  • састава 1
  • саставе 1
  • састави 1
  • саставио 1
  • састајале 1
  • састајали 1
  • Састајали 1
  • састајао 1
  • састајати 1
  • састају 1
  • састанак 1
  • састанака 1
  • састанка 1
  • састанци 2
  • сат 6
  • сата 9
  • сатанска 1
  • сатанским 1
  • сатара 1
  • сате 2
  • сати 5
  • сатире 1
  • сатисфакцију 1
  • сатљик 2
  • сатљика 1
  • сатови 1
  • сатру 1
  • сату 1
  • Саће 2
  • Сахат 1
  • сахат 5
  • сахата 13
  • сахати 2
  • сахатима 1
  • сахранити 1
  • сахрањивању 1
  • сачме 1
  • Сачувај 1
  • сачувај 2
  • сачувати 1
  • сачуваће 1
  • сачуваш 1
  • сачуствовање 1
  • саш 4
  • сашије 1
  • сашила 1
  • св 2
  • Св 4
  • сва 49
  • Сва 5
  • свагда 1
  • свагог 1
  • свадба 5
  • свадбе 6
  • свадбу 1
  • свађ 1
  • свађа 3
  • свађали 1
  • свађалица 1
  • свађалицу 1
  • свађам 2
  • свађамо 2
  • свађате 1
  • свађе 3
  • свађу 3
  • свак 3
  • Свака 2
  • свака 24
  • сваке 11
  • Сваки 2
  • сваки 48
  • сваким 3
  • Свако 1
  • свако 8
  • сваког 10
  • Свакога 1
  • свакога 9
  • свакој 7
  • свакојак 1
  • свакојаких 4
  • Свакојако 1
  • свакојако 4
  • сваком 17
  • свакоме 6
  • сваку 6
  • сван 1
  • свануло 1
  • сват 9
  • свата 2
  • свати 1
  • Свати 1
  • сватима 1
  • сватова 6
  • сватове 7
  • сватови 15
  • сватовима 8
  • сватовска 1
  • сватовски 1
  • свачега 8
  • свачему 3
  • свашта 4
  • све 438
  • Све 65
  • свег 2
  • свега 28
  • сведока 1
  • сведоке 1
  • сведочи 1
  • свежа 2
  • свежњићима 1
  • свекра 1
  • свекрва 2
  • свекрви 1
  • свем 1
  • свему 7
  • свеопшта 1
  • свеске 1
  • свесрдно 3
  • свестан 1
  • свет 34
  • света 18
  • светац 3
  • свете 2
  • свети 2
  • Свети 3
  • светила 1
  • светиља 1
  • Светим 1
  • светио 1
  • Светих 1
  • светле 1
  • светли 1
  • светлио 1
  • свето 2
  • Светог 2
  • Светога 1
  • светом 1
  • светска 1
  • свету 29
  • свећа 1
  • свећама 1
  • свеће 4
  • свећи 1
  • свећом 1
  • свећу 7
  • свеца 1
  • свечан 1
  • свечана 1
  • свечани 1
  • свечаније 1
  • свечано 2
  • свечаном 1
  • свечаре 1
  • Свештеничка 1
  • свештеничкој 1
  • свештено 2
  • свештенство 1
  • Сви 12
  • сви 62
  • свију 18
  • свила 1
  • свиле 1
  • свилен 3
  • свилена 1
  • свилене 1
  • свилени 3
  • свиленим 1
  • свиленој 1
  • свилену 2
  • свим 25
  • свима 20
  • свинче 2
  • свинчета 4
  • свинчету 3
  • свиња 1
  • свињама 1
  • свињар 1
  • свињарско 1
  • свиње 5
  • свињећа 1
  • свињећи 1
  • свињски 1
  • свињских 1
  • свињском 1
  • свињску 1
  • свира 13
  • свирајку 1
  • Свирају 1
  • свирају 2
  • свирала 2
  • Свирало 1
  • свирање 1
  • свирао 1
  • свирати 1
  • свирац 1
  • Свирац 1
  • свирјеп 1
  • свирјепа 1
  • свирјепи 1
  • свирка 1
  • свирке 2
  • свирку 1
  • свирца 1
  • свирци 1
  • свисла 1
  • свих 4
  • свјашченическог 1
  • свлачи 2
  • Сво 1
  • сво 7
  • свог 4
  • свога 29
  • свој 32
  • своја 3
  • своје 77
  • своји 4
  • својим 40
  • својима 3
  • својих 9
  • својој 22
  • својом 16
  • својски 3
  • своју 42
  • свом 20
  • СВОМЕ 1
  • своме 12
  • сврати 3
  • свратила 2
  • свратим 2
  • свратио 1
  • свратите 1
  • свратише 2
  • свраћају 1
  • свраћала 1
  • свраћао 1
  • сврн 2
  • сврнем 1
  • сврнути 1
  • свршава 1
  • свршавало 1
  • сврше 1
  • Сврше 1
  • свршена 2
  • Свршени 1
  • свршени 2
  • свршеним 1
  • свршено 3
  • свршеном 1
  • Сврши 1
  • сврши 9
  • свршивши 1
  • свршила 4
  • свршили 2
  • свршило 5
  • свршимо 1
  • Свршио 1
  • свршио 5
  • сву 13
  • Свугде 1
  • Свуд 1
  • свуд 10
  • свуда 1
  • свуку 1
  • Се 1
  • се 2394
  • себе 44
  • себи 95
  • себикана 1
  • Севај 2
  • Севајте 2
  • Север 1
  • Севера 1
  • северац 1
  • Севере 1
  • Северним 1
  • сед 1
  • седа 2
  • седај 1
  • седајте 1
  • Седам 2
  • седам 8
  • седамдесет 2
  • Седамнаест 2
  • седамнаест 3
  • СЕДАМНАЕСТА 1
  • Седе 1
  • седе 15
  • седела 8
  • седеле 1
  • седели 1
  • седело 1
  • седења 1
  • седео 5
  • седећег 1
  • седеше 1
  • Седи 1
  • седи 25
  • седили 1
  • седим 1
  • Седим 1
  • седимо 1
  • седио 1
  • седите 6
  • седиш 1
  • седишта 1
  • седишту 2
  • СЕДМА 1
  • Седме 1
  • седми 1
  • седмој 1
  • седмом 1
  • седморо 1
  • Седне 1
  • седне 11
  • седнеш 1
  • седоше 1
  • седу 1
  • сеђаше 2
  • сезонама 1
  • Сеј 1
  • сеје 3
  • Сека 1
  • секао 1
  • секираду 1
  • секирала 2
  • секирам 1
  • секирао 1
  • секирате 2
  • секирације 2
  • секираш 1
  • секире 1
  • секиром 1
  • секла 1
  • секли 2
  • секретара 1
  • сексер 3
  • сексера 3
  • сексере 1
  • сексеруше 1
  • секунда 1
  • секунде 1
  • села 27
  • селе 2
  • селеном 1
  • сели 2
  • селима 1
  • Село 2
  • село 42
  • селом 1
  • селу 88
  • сељана 1
  • сељацима 1
  • Сем 1
  • сем 9
  • семе 1
  • семлпрезла 1
  • сенастих 1
  • сензационе 1
  • сенке 1
  • сеном 3
  • Сент 1
  • Сенте 2
  • сентиментална 1
  • сентименталне 1
  • сенћанском 1
  • сео 4
  • Сеобу 1
  • сеоска 2
  • сеоске 2
  • сеоски 1
  • сеоским 2
  • сеоског 4
  • Сепл 3
  • Сепла 2
  • Сепловицу 1
  • септембра 1
  • Сервију 1
  • сердца 1
  • сердце 1
  • серенада 1
  • серенаду 1
  • Сермијаш 4
  • сести 1
  • сестра 2
  • сестре 2
  • сестро 1
  • сетан 1
  • Сете 1
  • сети 6
  • сетила 3
  • сетили 3
  • сетим 2
  • сетио 8
  • сетисте 1
  • сетите 1
  • сетити 3
  • сетиће 1
  • сетна 1
  • сетно 2
  • сетом 1
  • Сећа 1
  • сећа 4
  • сећају 1
  • сећајући 1
  • сећам 3
  • сећао 1
  • сећате 1
  • сећати 1
  • Сећаће 1
  • сећаш 3
  • сече 2
  • си 121
  • сиве 1
  • сиви 1
  • сигуран 1
  • сигурна 1
  • сигурније 2
  • Сигурно 1
  • сигурно 6
  • сигурну 1
  • Сида 189
  • Сиде 6
  • Сиди 10
  • Сидин 2
  • Сидина 2
  • Сидине 3
  • Сидиним 2
  • Сидиног 3
  • Сидином 1
  • Сидо 24
  • Сидом 3
  • Сиду 14
  • сиђе 2
  • Сиђи 1
  • сиђоше 1
  • сија 1
  • сијасет 5
  • сијем 1
  • сикира 2
  • сиктањем 1
  • сикће 1
  • сила 1
  • силазећи 1
  • силази 1
  • силазила 1
  • силазили 1
  • силан 2
  • силе 3
  • силна 9
  • силне 14
  • силни 2
  • силним 4
  • силних 7
  • Силно 1
  • силно 3
  • силног 1
  • силној 1
  • силом 1
  • силуета 1
  • сим 1
  • Симиклуша 1
  • симпатијама 1
  • симпатије 2
  • симпатична 1
  • син 8
  • сина 4
  • Сине 1
  • сине 2
  • синко 10
  • Синко 2
  • синови 2
  • синовима 1
  • синовче 1
  • Синовче 1
  • сином 1
  • синоћ 2
  • синоћни 1
  • сину 2
  • синчић 1
  • синчића 1
  • сипа 2
  • Сипај 1
  • сипати 1
  • Сипи 1
  • сипи 2
  • Сира 1
  • сира 2
  • сиренским 1
  • сиром 1
  • Сирома 3
  • сирома 7
  • сиромака 1
  • сиромашак 2
  • сиромашка 2
  • сиромашнија 1
  • сиромашнији 1
  • Сирота 3
  • сирота 7
  • сироте 2
  • сироти 1
  • сиротиња 2
  • сиротињски 1
  • сиротињско 1
  • сирото 1
  • сироту 2
  • сирће 1
  • сирћета 2
  • сирћетом 1
  • сит 1
  • сита 4
  • сити 1
  • Ситна 1
  • ситна 2
  • ситне 2
  • ситни 1
  • ситније 3
  • ситних 1
  • ситница 3
  • ситнице 1
  • ситницу 1
  • ситно 1
  • ситну 2
  • сиц 1
  • сица 2
  • сицу 1
  • сиш 1
  • сјајан 1
  • Сјајни 2
  • сјеверни 1
  • Сјећаш 1
  • скакавцима 1
  • скакати 2
  • скамени 1
  • скаменила 1
  • Скаменила 1
  • скамењен 1
  • скамији 1
  • скамију 1
  • скањује 1
  • скаче 1
  • скачу 2
  • скели 2
  • скелом 1
  • скида 6
  • скидају 1
  • скидајући 2
  • скидане 1
  • скидати 1
  • скиде 6
  • скин 3
  • скине 5
  • скини 3
  • скинувши 2
  • скинули 2
  • скинуо 3
  • скинути 2
  • скинуто 1
  • скиташ 1
  • склањајући 2
  • склањало 1
  • склањао 1
  • склона 1
  • склони 1
  • склонио 1
  • склоните 1
  • склопи 5
  • склопити 1
  • скопчано 1
  • скора 1
  • скорим 2
  • скоро 18
  • скородошавши 1
  • скором 1
  • скочи 4
  • скочила 2
  • скочим 1
  • скочио 1
  • скочити 1
  • скочиш 1
  • скраси 1
  • скрасио 2
  • скрасити 1
  • скришке 1
  • скрјала 1
  • скромна 3
  • скромне 1
  • скромном 1
  • скрушености 1
  • скрхала 1
  • скрштене 1
  • скрштених 1
  • скува 1
  • Скуп 1
  • скуп 2
  • скупа 4
  • скупи 1
  • Скупила 1
  • скупиле 1
  • скупили 1
  • скупило 1
  • скупио 1
  • скупљали 1
  • скупљене 1
  • Скупо 1
  • скупоцене 1
  • скупоцену 1
  • слаб 2
  • слаба 3
  • слаби 1
  • слабија 1
  • слабије 1
  • слабих 3
  • Слабо 1
  • слабо 11
  • слава 1
  • славан 1
  • славина 1
  • славину 1
  • славна 3
  • славне 1
  • славно 3
  • слагала 1
  • слагале 1
  • слагао 1
  • слагаху 1
  • сладост 5
  • слађе 2
  • слађу 1
  • слажете 1
  • слажу 1
  • слали 1
  • слало 1
  • слама 2
  • сламе 4
  • сламку 1
  • сламњи 2
  • сламом 1
  • сламу 1
  • сланине 7
  • сланину 3
  • слао 1
  • сласт 1
  • слат 1
  • слати 1
  • Слатка 1
  • слатка 75
  • слатке 4
  • слатки 1
  • слатким 1
  • слатких 1
  • слатко 6
  • слаткогласнога 1
  • слатку 4
  • слегао 1
  • следеће 2
  • следећег 1
  • следећих 2
  • следећој 1
  • следова 1
  • следовале 1
  • следовао 1
  • следователно 1
  • следу 1
  • слеже 1
  • слепа 1
  • слепачка 1
  • слика 15
  • слике 9
  • сликом 2
  • слинговиц 1
  • слиндарили 1
  • слиниш 1
  • слици 1
  • слободан 4
  • слободна 1
  • слободно 10
  • слободу 1
  • слова 1
  • Слова 1
  • словенски 1
  • словесног 1
  • слово 2
  • словом 1
  • словца 1
  • сложи 1
  • сложиле 1
  • сложили 1
  • сложно 1
  • слугама 1
  • слуге 1
  • слугу 1
  • служба 1
  • Служба 1
  • службе 5
  • службеница 1
  • Службеница 7
  • служби 2
  • службу 2
  • служе 3
  • служећи 1
  • служи 6
  • служила 1
  • служили 1
  • служим 2
  • служите 2
  • служити 1
  • служиш 1
  • слутећи 1
  • слути 1
  • слутила 1
  • слутим 1
  • слутио 3
  • случај 5
  • случаја 3
  • случајеви 1
  • случајем 1
  • случајно 5
  • слуша 15
  • Слуша 2
  • Слушај 1
  • слушај 5
  • слушајте 1
  • Слушајте 2
  • слушају 6
  • слушајући 4
  • слушала 3
  • слушали 3
  • Слушам 2
  • слушам 5
  • слушамо 1
  • слушао 1
  • слушаоци 1
  • слушати 2
  • слушаће 1
  • слушкиња 4
  • слушкињама 1
  • слушкиње 4
  • слушкињом 1
  • слушкињу 1
  • см 1
  • сматрају 1
  • сматрао 3
  • сматрати 1
  • сме 18
  • смеђа 1
  • смеђе 1
  • смеј 1
  • смеја 4
  • смејала 1
  • смејали 1
  • Смејали 1
  • смејање 2
  • смејањем 1
  • смејати 2
  • Смеје 1
  • смеје 34
  • смејем 2
  • смеју 14
  • смејући 4
  • смела 3
  • смели 1
  • смем 9
  • смео 7
  • смеран 1
  • смерна 2
  • смерне 2
  • смерност 1
  • смертнима 1
  • смета 4
  • сметају 3
  • сметало 1
  • смете 2
  • смети 1
  • смех 5
  • смеха 4
  • смехом 1
  • смеху 1
  • смеш 1
  • смешан 1
  • смеше 1
  • смешећи 5
  • смеши 8
  • смешила 1
  • смешити 1
  • смешка 1
  • смешна 1
  • смешни 1
  • смешно 4
  • смилује 1
  • смирено 1
  • смиреност 1
  • смирио 2
  • смирити 1
  • смисла 2
  • смислила 1
  • смислио 4
  • смислу 1
  • смо 74
  • смркло 2
  • смркне 2
  • смрт 5
  • смрти 4
  • смртно 1
  • смртном 1
  • смук 1
  • сна 8
  • снага 1
  • снаге 3
  • снаго 5
  • снагу 1
  • снажно 1
  • снаице 1
  • снаја 5
  • снаје 1
  • снаћи 1
  • снаху 1
  • снаш 6
  • снашло 2
  • снашо 1
  • снебива 2
  • снебивати 1
  • снебивљиво 1
  • снев 1
  • сневала 4
  • сневали 1
  • сневам 2
  • сневање 1
  • Сневање 1
  • сневати 1
  • сневаш 1
  • снег 1
  • снега 2
  • Снива 2
  • снива 3
  • Снивала 1
  • снивала 5
  • снивам 1
  • снивању 1
  • снивао 1
  • сниваше 1
  • снизак 1
  • Сниска 1
  • снисходителни 1
  • снове 1
  • снови 2
  • сновима 1
  • сном 1
  • снопом 1
  • сну 8
  • Со 1
  • со 4
  • соба 6
  • собама 6
  • собе 8
  • соби 26
  • собом 23
  • Собрание 1
  • собу 20
  • Сов 1
  • совершени 1
  • советовала 1
  • советујеш 1
  • совјетов 1
  • совјетовала 1
  • совјетовали 1
  • совјетовати 1
  • совјетује 1
  • совјетујем 1
  • Совра 5
  • Совре 2
  • Совро 1
  • Совру 3
  • согласију 1
  • Содому 1
  • Сока 16
  • Сокак 2
  • сокак 32
  • Сокака 1
  • сокака 25
  • сокаке 5
  • сокаком 14
  • Сокаком 3
  • сокаку 19
  • сокацима 6
  • Соке 1
  • Соки 1
  • Соко 1
  • соколово 1
  • Соком 3
  • сол 2
  • солгабиров 1
  • солгабирове 1
  • солгабирови 1
  • солгину 1
  • солдат 1
  • солдате 1
  • солдати 2
  • солдатима 2
  • солдату 1
  • соли 1
  • солиднија 1
  • солидности 1
  • солити 1
  • солитс 1
  • солуфима 1
  • солферин 1
  • сома 1
  • Сомборску 1
  • сомотски 1
  • сомоцкој 1
  • сопственим 1
  • сопствених 1
  • сопственог 1
  • сопственом 1
  • сопственост 1
  • сопутницу 1
  • сопутниче 1
  • Соса 1
  • Соси 1
  • Сосин 1
  • сосове 1
  • сотвори 1
  • Софра 1
  • спав 3
  • Спава 1
  • спава 13
  • спавај 4
  • спавају 3
  • спавајући 1
  • спавало 1
  • Спавам 1
  • спавам 2
  • спавање 6
  • спавањем 1
  • спавао 1
  • Спавате 1
  • спавати 4
  • спаваћива 1
  • спаваћој 1
  • Спаваш 1
  • спаваш 4
  • спада 1
  • спадала 1
  • спадало 1
  • спадне 2
  • спази 1
  • спазила 1
  • спазио 1
  • спазише 1
  • спаије 1
  • спала 1
  • спале 1
  • спалио 9
  • спало 1
  • спао 6
  • спас 3
  • спасао 2
  • спасе 1
  • спасена 1
  • спасеније 1
  • Спасеније 1
  • спасење 1
  • спаси 3
  • Спаси 3
  • спасли 1
  • спасти 1
  • спасу 1
  • спахијској 1
  • спахилук 2
  • спахилуцима 1
  • спеваду 2
  • спевају 1
  • спевале 1
  • спевали 4
  • спевана 2
  • спевани 1
  • спевао 5
  • Спира 224
  • СПИРА 3
  • Спире 10
  • Спири 7
  • Спиридон 1
  • Спиридоне 2
  • Спирин 5
  • Спирина 8
  • Спирине 8
  • Спирини 3
  • Спириних 9
  • Спириница 2
  • Спиринице 1
  • Спирино 1
  • Спириног 5
  • Спириној 12
  • Спирином 3
  • Спирину 4
  • Спирипици 1
  • Спиро 33
  • Спиром 10
  • Спиру 24
  • спис 1
  • списак 1
  • списатеље 1
  • списку 1
  • спласне 1
  • спласнуо 1
  • сплео 1
  • сплет 1
  • сплетака 1
  • сплетеног 1
  • сплетке 2
  • спљоштана 1
  • спокој 2
  • спокојно 2
  • Спокојној 1
  • споља 1
  • спољашњост 1
  • спољашњости 1
  • спомен 4
  • спомена 1
  • спомене 3
  • спомену 4
  • споменувши 1
  • споменула 2
  • споменули 2
  • споменусмо 1
  • споменусте 1
  • споменуте 1
  • споменути 1
  • споменутих 1
  • споменуто 1
  • споменуше 1
  • спомињала 1
  • спомињат 1
  • спомињати 1
  • спомиње 2
  • Спомиње 2
  • спомињу 2
  • спомињући 1
  • споможено 1
  • спопада 1
  • спопала 1
  • спопало 1
  • споречкали 2
  • споречкао 1
  • способност 1
  • спочетка 1
  • справу 1
  • Спрам 1
  • спрам 8
  • спрама 4
  • Спрема 2
  • спрема 9
  • спремају 3
  • спремајући 1
  • спремала 3
  • спремали 2
  • спремало 1
  • спремамо 1
  • Спремамо 1
  • спреман 1
  • спремање 1
  • спремао 1
  • спремате 1
  • спремати 1
  • спреме 3
  • спреми 1
  • спремила 4
  • спремим 1
  • спремимо 1
  • спремио 2
  • спремити 1
  • спремљене 1
  • спремљеним 1
  • спремљено 2
  • спремљеног 1
  • спремно 1
  • спрему 1
  • спусти 3
  • спустила 1
  • спустило 2
  • спуштала 2
  • спуштати 2
  • СР 1
  • сравњавате 1
  • сравњавати 2
  • сравњаваш 1
  • сравњује 1
  • сравњујући 1
  • срадати 1
  • срам 2
  • Срам 7
  • срамота 2
  • срамоте 6
  • срамотиш 1
  • срамоту 1
  • Срба 1
  • Србе 1
  • Србенда 1
  • Срби 1
  • Србију 1
  • Србин 1
  • Србина 1
  • Србине 1
  • Србљин 1
  • Србскiи 1
  • срдачно 1
  • срдили 1
  • Срдили 1
  • срдимо 1
  • срдит 1
  • срдитој 2
  • Сребра 1
  • сребра 23
  • сребрна 1
  • сребрне 2
  • сребрних 1
  • сребрном 1
  • сребро 2
  • Сред 1
  • сред 3
  • среди 1
  • средини 2
  • средњега 1
  • средстава 1
  • среду 1
  • Среду 1
  • Срела 1
  • срела 3
  • Срем 1
  • СРЕМАЦ 1
  • сремачке 2
  • срео 3
  • сретају 1
  • сретан 2
  • сретање 1
  • сретати 1
  • Сретенија 1
  • сретна 7
  • сретне 2
  • сретнем 3
  • сретни 2
  • сретније 1
  • сретним 1
  • сретно 3
  • сретну 2
  • срећа 15
  • Срећа 6
  • срећан 11
  • Срећан 4
  • среће 7
  • срећи 2
  • срећна 9
  • срећне 1
  • срећни 1
  • срећнија 1
  • срећно 4
  • срећнога 1
  • срећо 2
  • Срећом 1
  • срећом 8
  • срећу 5
  • сркала 1
  • сркање 1
  • сродни 1
  • Српкиња 1
  • Српкиње 1
  • Српкињо 1
  • Српска 1
  • српска 2
  • српске 3
  • српски 9
  • српским 2
  • српских 3
  • српско 1
  • српског 4
  • српском 4
  • срца 17
  • Срце 1
  • срце 29
  • срцима 1
  • срцу 8
  • срчу 1
  • стабло 1
  • ставила 1
  • стада 1
  • Стаде 1
  • стаде 31
  • стадо 3
  • стадоше 6
  • стаду 1
  • стазама 1
  • стазе 1
  • Стајала 1
  • стајала 3
  • стајало 2
  • стајао 4
  • стајаће 1
  • стајаше 1
  • стакла 2
  • стаклено 1
  • стакленој 1
  • стаклену 1
  • стаклета 1
  • стакло 1
  • стаклу 1
  • Стала 1
  • стала 8
  • сталежу 1
  • стална 2
  • стално 2
  • стан 2
  • стана 1
  • станац 1
  • стане 11
  • станем 1
  • станемо 1
  • стану 3
  • стање 1
  • стању 7
  • стао 9
  • стара 14
  • старам 1
  • старамо 1
  • старатељу 1
  • стараца 1
  • старе 11
  • старежа 1
  • стари 39
  • Стари 7
  • старија 2
  • старије 2
  • старијег 1
  • Старији 1
  • старији 10
  • старијих 2
  • старију 1
  • старим 7
  • старина 1
  • старином 1
  • старинска 1
  • старих 10
  • старици 1
  • Старо 2
  • старо 9
  • старог 4
  • старога 11
  • Старога 6
  • стародавном 1
  • стародревне 1
  • стародревним 1
  • старозаветних 1
  • старом 5
  • староримско 1
  • старосватица 1
  • старост 2
  • старости 7
  • стару 8
  • старци 2
  • старцу 1
  • старчев 1
  • стас 1
  • стаситији 1
  • стати 4
  • ствар 27
  • ствара 1
  • ствари 44
  • стварима 6
  • стварчице 1
  • створа 2
  • створен 1
  • створена 3
  • створења 4
  • створење 4
  • створењу 1
  • Створи 1
  • створио 3
  • Створитеља 1
  • створити 1
  • створови 1
  • створу 1
  • сте 122
  • Стеван 1
  • СТЕВАНА 1
  • стег 1
  • стегло 2
  • стек 2
  • стекао 1
  • стена 2
  • степена 1
  • стере 1
  • стереотипним 1
  • стечају 1
  • стиве 1
  • стиву 9
  • стигла 1
  • Стигла 1
  • стигле 1
  • Стигли 1
  • стигне 4
  • стигнем 1
  • стигну 1
  • Стигоше 1
  • стигоше 5
  • стид 1
  • стида 2
  • Стидела 1
  • стидела 2
  • стиди 2
  • стидљива 2
  • стидљиве 1
  • стидљивији 2
  • стидљиво 3
  • стидљивост 1
  • стиже 4
  • стижу 2
  • стиском 1
  • стисне 1
  • стисну 1
  • стићете 1
  • Стићете 1
  • стићи 3
  • стиха 1
  • стихова 1
  • стихове 3
  • стихови 1
  • стиховима 1
  • стиша 1
  • стишавам 2
  • стишаду 1
  • Сто 2
  • сто 25
  • Стогодишњак 1
  • стој 1
  • Стој 1
  • стојаше 1
  • стоје 4
  • стојећи 2
  • стоји 25
  • стојим 1
  • стојиш 2
  • стократно 1
  • стола 6
  • столица 1
  • столице 6
  • столици 2
  • столицу 4
  • столова 2
  • столове 1
  • столовима 2
  • столом 5
  • столпом 1
  • столу 4
  • стољетија 1
  • стомаком 1
  • стотина 2
  • стотинарке 1
  • стотину 2
  • стра 3
  • страда 1
  • страданија 1
  • стражњег 1
  • стражњем 1
  • стражњи 1
  • стран 1
  • страна 2
  • стране 13
  • страни 1
  • страном 1
  • странопријемни 1
  • страну 19
  • странца 1
  • странцем 1
  • странцу 1
  • страсна 2
  • страсне 1
  • страсних 1
  • страст 1
  • Стратимировићева 1
  • Стратимировићу 1
  • страћара 1
  • страх 3
  • страха 4
  • страховала 1
  • страховања 1
  • страху 3
  • страшан 2
  • страшила 1
  • страшљиво 1
  • страшна 3
  • Страшне 1
  • страшне 2
  • страшније 2
  • страшних 1
  • Страшно 1
  • страшно 14
  • страшног 1
  • страшном 1
  • страшну 1
  • стреја 2
  • стрела 1
  • стрепила 1
  • стрес 1
  • стресе 1
  • стрефи 5
  • стрефиду 1
  • стрефили 1
  • стрефило 3
  • стрефио 3
  • стрефити 2
  • стрехе 1
  • стрехом 1
  • стрина 2
  • стрине 1
  • стрини 3
  • стриц 1
  • строг 1
  • строга 1
  • строгим 1
  • строго 2
  • строгост 1
  • строжије 1
  • строфа 2
  • строфу 3
  • стрпељивим 1
  • стрпи 1
  • стрпите 1
  • стрпити 2
  • стрпљењу 1
  • струже 2
  • струјила 1
  • струк 3
  • струком 2
  • стрчала 1
  • стрче 1
  • стрчи 1
  • стубац 1
  • ступ 1
  • ступише 1
  • су 479
  • субјектом 1
  • Субота 1
  • Суботом 2
  • Суботу 3
  • Сув 1
  • сув 3
  • сува 5
  • сувачама 1
  • сувачара 1
  • суваче 1
  • суве 2
  • суви 2
  • сувим 1
  • сувише 7
  • сувишна 1
  • суво 2
  • сувремена 1
  • суграђанима 1
  • суд 1
  • судба 1
  • судбина 4
  • судбине 1
  • суде 1
  • суделовала 1
  • судећи 1
  • суди 1
  • судити 1
  • судове 2
  • суду 2
  • суђено 2
  • суђење 1
  • суза 8
  • сузама 3
  • сузе 13
  • сузу 3
  • сујеверна 1
  • сујета 1
  • сукали 1
  • сукања 1
  • сукња 2
  • сукње 6
  • сукњица 1
  • сукњице 1
  • сукњици 1
  • сукњо 1
  • сукњу 2
  • сукоб 4
  • сукоба 1
  • сукобу 1
  • сума 2
  • сумарум 1
  • сумљиво 1
  • сумња 2
  • сумњајући 1
  • сумње 1
  • сумњиво 2
  • сумом 1
  • суморан 2
  • суморна 3
  • суморнија 1
  • суморних 1
  • суморно 3
  • суморног 1
  • сумпором 1
  • сунђеру 1
  • суну 1
  • сунца 2
  • Сунце 1
  • сунце 2
  • сунцобране 1
  • сунцокрета 1
  • сунцу 4
  • супа 1
  • супостата 1
  • супротна 1
  • супротно 1
  • супротност 1
  • супруг 12
  • супруга 7
  • супруге 2
  • супруго 1
  • супругом 2
  • супругу 2
  • супружанска 2
  • супружески 1
  • супружеском 1
  • супрузи 2
  • супшисле 1
  • сурова 1
  • суседе 1
  • суседна 1
  • Сусрела 1
  • сусрет 1
  • сусретоше 1
  • сустајати 1
  • сутона 1
  • сутону 1
  • Сутра 13
  • сутра 57
  • сутрадан 1
  • сутрашњи 1
  • сутрашњој 1
  • сухе 1
  • суче 1
  • сучељавала 2
  • суша 2
  • суше 1
  • суши 1
  • сушила 1
  • сушта 1
  • Сушта 2
  • сушти 1
  • Сушти 1
  • схватио 1
  • сходна 1
  • сцене 4
  • Т 1
  • т 10
  • та 107
  • Та 306
  • Тааа 1
  • табака 3
  • табанима 2
  • табли 1
  • таблу 1
  • таван 1
  • таванска 1
  • тавану 1
  • Тавни 1
  • Тавори 1
  • таворити 1
  • Тагблата 1
  • Тад 1
  • Тада 4
  • тада 7
  • тадашњој 1
  • Таз 1
  • тазбина 1
  • тазбину 1
  • Тај 2
  • тај 84
  • тајанствен 1
  • тајанствено 1
  • тајна 2
  • тајно 1
  • тајну 1
  • тајч 1
  • Така 1
  • така 11
  • такав 9
  • Таква 1
  • таква 4
  • такве 1
  • Такве 1
  • такви 1
  • Такви 1
  • таквим 1
  • таквог 4
  • таквом 2
  • Такву 1
  • такву 4
  • Таке 1
  • таке 9
  • Таки 4
  • таки 9
  • таких 4
  • тако 464
  • Тако 55
  • такове 1
  • таковог 1
  • такође 5
  • такођер 1
  • такој 2
  • таком 1
  • таксирано 1
  • таку 3
  • тал 3
  • тала 2
  • таласи 1
  • талент 1
  • Талијан 1
  • Талијанима 1
  • талијанског 1
  • Талијанској 2
  • Талијанску 3
  • талира 1
  • талирима 2
  • талу 2
  • таљигама 1
  • таман 13
  • Таман 8
  • тамбура 1
  • тамбураши 1
  • тамбуре 1
  • Тамбури 1
  • тамбурово 1
  • тамбуром 2
  • тамбуру 19
  • тамно 1
  • Тамо 5
  • тамо 76
  • тамокана 1
  • тамошње 1
  • тандрк 1
  • Тане 1
  • тане 5
  • танка 3
  • танке 3
  • танки 1
  • танких 1
  • танко 2
  • танког 2
  • танком 2
  • тањир 7
  • тањира 6
  • тањири 1
  • тањиром 1
  • тањиру 1
  • тапка 1
  • тараба 4
  • тарабе 5
  • тараби 2
  • тарабу 3
  • тарану 1
  • таре 1
  • тарифи 1
  • тас 3
  • таса 1
  • таста 2
  • тата 13
  • Тата 2
  • татама 1
  • татина 3
  • татине 1
  • Татићевом 1
  • татом 3
  • тату 6
  • тачан 1
  • тачно 4
  • твог 1
  • Твог 1
  • твога 4
  • твој 8
  • Твоја 1
  • твоја 6
  • твоје 10
  • твојим 3
  • твојој 2
  • твојом 1
  • твоју 10
  • твом 5
  • твоме 1
  • Творац 1
  • тврд 1
  • тврда 2
  • тврдила 1
  • тврдо 2
  • тврдоглави 1
  • тврдој 1
  • те 308
  • Те 9
  • теб 2
  • Тебе 1
  • тебе 28
  • тебекана 1
  • теби 17
  • Теби 2
  • тебикана 3
  • тегле 1
  • тегли 3
  • теглу 2
  • тедо 2
  • тежак 1
  • теже 1
  • тежи 1
  • тежњи 1
  • теј 1
  • тејшасоњку 1
  • тек 109
  • Тек 15
  • текао 2
  • Текелијом 1
  • текем 2
  • теку 1
  • тела 5
  • телеграфом 1
  • телесно 1
  • телећи 1
  • телефоном 1
  • тели 1
  • Тели 1
  • теме 2
  • темељна 1
  • темељно 1
  • темена 1
  • Темишвар 7
  • Темишвара 4
  • Темишварац 1
  • Темишварског 1
  • Темишвару 8
  • Темишварци 1
  • темпераменту 1
  • тему 1
  • тенани 1
  • тендере 1
  • тенцер 3
  • тенцери 1
  • тео 4
  • теорије 2
  • тепих 1
  • тер 1
  • тера 19
  • Тера 3
  • терај 1
  • Терај 2
  • терајући 1
  • терали 1
  • терам 2
  • тераним 1
  • терање 1
  • терао 1
  • терати 2
  • тераће 1
  • тераш 2
  • Терезије 2
  • терен 1
  • терета 1
  • терету 4
  • термин 1
  • термина 2
  • терно 2
  • тесно 2
  • теста 3
  • тестаменат 1
  • тестамент 2
  • тестамента 1
  • тестаментом 1
  • тестаменту 2
  • тестераш 1
  • тесто 2
  • Тетка 1
  • тетка 24
  • тетке 3
  • теткин 1
  • тетком 2
  • тетку 1
  • тече 1
  • течено 1
  • теше 3
  • теши 8
  • тешила 1
  • тешим 1
  • тешио 2
  • тешка 1
  • тешке 2
  • тешки 1
  • тешких 1
  • тешко 18
  • Тешко 3
  • тешког 1
  • тешком 1
  • тешкоћама 1
  • тешкоће 1
  • Ти 22
  • ти 392
  • тикати 1
  • тиква 1
  • тиктакање 2
  • тили 3
  • тим 52
  • Тима 9
  • тимарим 1
  • Тиме 2
  • тиме 6
  • Тими 2
  • Тиму 3
  • Тини 3
  • Тинин 2
  • Тинка 1
  • Тинкуца 4
  • Тинкуцу 1
  • Тино 2
  • Тину 1
  • типару 1
  • типова 1
  • Тиса 2
  • Тисе 4
  • Тиси 2
  • Тиској 1
  • Тисом 1
  • Тису 8
  • титли 2
  • титула 1
  • титулирају 1
  • тих 15
  • Тих 2
  • тиха 2
  • тихо 14
  • тице 1
  • Тиче 1
  • тиче 14
  • тичице 1
  • тишије 1
  • тишим 1
  • Тишина 6
  • тишина 7
  • тишлер 1
  • Тјело 1
  • ткиво 1
  • То 62
  • то 881
  • тоалетирам 1
  • тоалету 1
  • тобом 7
  • тог 6
  • тога 125
  • Тога 6
  • тој 12
  • токама 1
  • токмо 1
  • тол 3
  • толеко 1
  • толика 1
  • толике 8
  • толики 2
  • толиким 1
  • толиких 3
  • Толико 3
  • толико 51
  • толиког 1
  • толиком 3
  • толику 1
  • толицно 1
  • толицну 1
  • толко 1
  • толкујем 1
  • Том 2
  • том 41
  • Томе 1
  • томе 35
  • тоне 1
  • топ 4
  • топа 2
  • топи 1
  • топла 2
  • топле 1
  • топлине 1
  • Топло 1
  • топлој 2
  • топлом 1
  • топлу 2
  • топовским 1
  • топот 2
  • торањ 2
  • торба 1
  • торби 2
  • торбица 1
  • торбу 2
  • торжаствено 1
  • торњај 1
  • Торњај 1
  • торокање 1
  • торокуша 1
  • торокуше 2
  • тороњ 1
  • торта 1
  • торте 1
  • тортом 1
  • торту 1
  • Тотицу 1
  • Тоцилов 25
  • Тоцилова 10
  • Тоцилови 1
  • Тоцилову 4
  • тоциља 2
  • тоцким 1
  • точ 1
  • точи 2
  • точим 4
  • Точио 1
  • точио 5
  • точкове 1
  • точно 1
  • трава 1
  • травику 1
  • траву 1
  • травуљином 1
  • траг 1
  • трагати 1
  • трагедијама 1
  • трагом 1
  • траже 5
  • тражену 1
  • тражења 1
  • тражи 12
  • Тражи 2
  • тражила 2
  • тражиле 1
  • тражили 2
  • Тражим 2
  • тражим 4
  • тражио 6
  • Тражите 1
  • тражите 2
  • тражити 4
  • тражиће 1
  • Тражиш 1
  • тражиш 6
  • трајала 2
  • трајало 2
  • трајао 1
  • трајати 2
  • траје 8
  • трајни 1
  • транжира 1
  • транжирање 1
  • трауриг 1
  • трафикану 1
  • трафике 1
  • трафику 3
  • трбу 3
  • трбух 4
  • трбуху 3
  • трбушко 1
  • тргне 1
  • тргнем 1
  • тргну 1
  • Тргов 1
  • трговац 3
  • трговачке 2
  • трговачки 1
  • трговачку 1
  • трговци 3
  • трговче 1
  • Треб 1
  • треб 4
  • Треба 4
  • треба 81
  • требају 3
  • требала 7
  • Требали 1
  • требали 3
  • Требало 1
  • требало 10
  • требати 4
  • требаће 1
  • требник 1
  • Трезан 1
  • трезан 2
  • трезне 1
  • Трезора 1
  • трема 1
  • тренут 1
  • тренутака 1
  • тренутка 1
  • трепавица 1
  • трепавице 1
  • треперење 1
  • трепће 2
  • тресак 3
  • тресе 9
  • тресла 1
  • тресне 2
  • треснем 1
  • тресну 2
  • треснутог 1
  • трести 1
  • тресу 1
  • ТРЕЋА 2
  • трећа 3
  • треће 4
  • трећег 2
  • трећем 2
  • Трећи 1
  • трећи 9
  • трећој 1
  • трећом 1
  • трећу 2
  • трефио 1
  • трефити 1
  • трешти 1
  • трже 7
  • Три 1
  • три 52
  • Тривуна 1
  • тридесет 12
  • Тридесет 2
  • трију 1
  • тријумфујући 1
  • тринаест 2
  • ТРИНАЕСТА 1
  • Тринаесту 1
  • тринајсту 1
  • Трипут 1
  • трипут 2
  • триред 1
  • Триста 2
  • триста 4
  • триумфовати 1
  • Трифун 1
  • Трифуна 3
  • трља 4
  • тродневни 1
  • троје 5
  • тројица 2
  • троми 1
  • тронљивим 1
  • тропар 1
  • тротоар 2
  • тротоара 1
  • троугао 1
  • троши 1
  • трошкове 1
  • трошку 3
  • Трп 1
  • трпа 1
  • Трпе 1
  • трпеза 1
  • трпела 2
  • трпећи 1
  • трпи 2
  • трпим 2
  • трпити 1
  • трске 4
  • трском 1
  • тртица 1
  • тртице 1
  • тртицу 1
  • трубадур 1
  • трубом 1
  • труд 4
  • труда 1
  • трудећи 1
  • трудили 1
  • трудите 2
  • трудити 1
  • трудног 1
  • трудом 1
  • трује 1
  • трукован 1
  • трукованим 1
  • трукованих 1
  • труковано 2
  • трукуједу 1
  • трумбета 1
  • трумбетама 1
  • трумбеташи 1
  • труц 2
  • труцира 1
  • труцкали 1
  • труцкања 1
  • труцкао 1
  • трчање 1
  • трчао 1
  • трче 2
  • трчи 2
  • трчкарати 1
  • тршчано 1
  • тс 2
  • ту 184
  • Ту 36
  • тубаком 1
  • туве 1
  • тугаљивих 1
  • туговала 1
  • туд 2
  • тудом 1
  • туђа 5
  • туђе 2
  • туђег 1
  • туђем 2
  • туђи 1
  • туђим 1
  • туђини 1
  • туђином 1
  • туђој 1
  • туђу 2
  • тужака 1
  • тужан 2
  • Тужба 1
  • тужбама 1
  • тужбе 2
  • тужби 3
  • тужбом 1
  • тужбу 5
  • туже 2
  • тужени 1
  • тужећи 1
  • Тужи 1
  • тужи 5
  • тужила 4
  • тужио 4
  • тужите 1
  • тужитељ 3
  • тужити 1
  • тужни 2
  • тужније 1
  • тужно 8
  • тужну 1
  • тузи 1
  • тук 4
  • тукли 8
  • туку 2
  • тулају 2
  • тулцима 1
  • тумарајући 1
  • тумарати 1
  • тунакан 1
  • тунакара 2
  • туњаво 1
  • тура 2
  • тури 1
  • турило 1
  • турише 1
  • турове 1
  • турског 1
  • Турцима 1
  • турчина 1
  • Турчину 1
  • тут 1
  • тутњило 1
  • тутор 1
  • туторе 1
  • тутори 2
  • туторима 1
  • туторише 1
  • туторову 1
  • туторској 1
  • тутс 1
  • тући 1
  • туцају 1
  • туцао 1
  • туце 1
  • туцета 3
  • тучак 1
  • туче 1
  • тучеду 1
  • тушта 1
  • тхе 1
  • Тхе 9
  • Ћарлија 1
  • ћарлијао 1
  • ће 295
  • ћебетом 1
  • ћеду 2
  • ћелави 1
  • ћелепуш 4
  • ћемо 26
  • ћер 8
  • ћеретале 1
  • ћеретања 1
  • ћеретање 2
  • ћери 3
  • ћерка 10
  • ћеркама 1
  • ћерке 6
  • ћерко 1
  • ћерком 1
  • ћерку 7
  • ћерци 3
  • ћерчица 2
  • ћете 28
  • ћеш 32
  • ћилимцу 1
  • Ћира 139
  • ЋИРА 3
  • Ћире 6
  • Ћири 16
  • Ћирин 3
  • Ћирина 8
  • Ћирине 2
  • Ћирини 3
  • Ћиринима 2
  • Ћириних 5
  • Ћириница 10
  • Ћириници 1
  • Ћирино 1
  • Ћириног 2
  • Ћириној 7
  • Ћирином 2
  • Ћирину 6
  • Ћиро 43
  • Ћиром 5
  • Ћиру 13
  • ћифтанског 1
  • ћифте 1
  • ћорав 1
  • ћорава 1
  • ћорави 1
  • ћосави 2
  • ћошак 1
  • ћошкасто 1
  • ћошку 3
  • ћу 80
  • ћуприји 1
  • ћурак 1
  • ћурака 1
  • ћурдија 1
  • ћурдији 1
  • ћуркасто 1
  • ћурке 1
  • ћурковима 1
  • ћут 1
  • ћутали 2
  • ћуталица 1
  • ћуталице 1
  • ћутања 1
  • ћутање 1
  • ћутао 1
  • ћуташе 1
  • ћуте 6
  • Ћути 1
  • ћути 12
  • ћутим 1
  • Ћутим 2
  • ћутимо 1
  • ћутиш 2
  • ћуткац 2
  • ћућоре 2
  • у 1509
  • У 76
  • убантурало 1
  • убацио 1
  • убија 2
  • убијају 1
  • убијале 1
  • убије 1
  • убијена 4
  • убијца 2
  • убила 3
  • убило 1
  • Убио 2
  • убио 4
  • убити 1
  • ублажава 1
  • убогим 1
  • убрза 1
  • убрзала 1
  • убриса 1
  • убрљаних 1
  • ува 1
  • уважавају 1
  • уважавате 1
  • Увек 10
  • увек 75
  • увела 1
  • увелико 3
  • увенула 1
  • увенуло 1
  • уверава 2
  • уверавала 3
  • уверавам 3
  • уверавао 1
  • уверила 1
  • уверите 1
  • уверити 6
  • увета 3
  • увидела 1
  • увидели 1
  • увидео 1
  • увиђа 1
  • увија 1
  • увлачи 2
  • уво 4
  • уводе 1
  • уводи 1
  • увреда 1
  • увреди 1
  • увреду 2
  • увређен 2
  • увређена 2
  • увређени 1
  • увређено 1
  • увук 1
  • увукоше 3
  • Увуци 1
  • увучен 1
  • угаси 2
  • угасила 1
  • угасити 1
  • угасише 1
  • угашену 1
  • угледа 1
  • угледати 2
  • угледаш 1
  • угледна 1
  • углиби 1
  • углове 1
  • уговорено 1
  • угодника 1
  • угојени 1
  • угојених 1
  • угојеног 1
  • угојио 1
  • угости 1
  • угостио 1
  • уграбила 2
  • Уграбио 1
  • угријем 1
  • уда 1
  • удавала 1
  • удавали 1
  • удавача 1
  • удаваче 4
  • удавачи 2
  • удавачом 1
  • удавачу 1
  • удави 1
  • удавио 2
  • удадбе 1
  • Удај 1
  • Удаје 1
  • удаје 4
  • удајете 2
  • удајеш 1
  • удају 6
  • удала 2
  • удале 1
  • удалили 1
  • удам 1
  • удара 2
  • ударајући 1
  • ударало 2
  • ударао 2
  • ударати 1
  • удари 12
  • ударила 2
  • удариле 1
  • Ударило 1
  • Ударио 3
  • ударио 8
  • ударити 1
  • удариш 1
  • ударише 1
  • ударцу 1
  • удати 1
  • удевају 1
  • удену 1
  • удеси 1
  • удесили 1
  • Удесили 1
  • удесим 1
  • удесније 1
  • удесом 1
  • удешавало 1
  • удобан 1
  • удобна 1
  • удобним 1
  • удовац 3
  • удовица 2
  • удовице 1
  • удовицу 1
  • удовлетворенија 1
  • удовлетворење 1
  • удовца 1
  • удри 3
  • удружене 1
  • удубљена 1
  • уђе 10
  • уђоше 4
  • уђу 1
  • ужасан 1
  • ужасна 3
  • ужасним 1
  • ужасно 2
  • уже 1
  • ужем 1
  • ужива 2
  • уживају 1
  • уживали 1
  • уживања 3
  • уживање 1
  • уживао 1
  • УЗ 1
  • Уз 2
  • уз 36
  • узајамне 1
  • узајамно 1
  • узајмити 1
  • узалуд 3
  • узанђарали 1
  • узбуђен 1
  • узбуђења 1
  • узбуђење 1
  • Узбунише 1
  • узбуњује 1
  • узбурканом 1
  • узвикивала 1
  • узвикивао 1
  • узвикну 1
  • узвикнути 1
  • узвишено 1
  • узврпољио 1
  • узгред 2
  • узданути 1
  • уздање 1
  • уздахне 1
  • уздахну 12
  • уздахом 1
  • уздисали 1
  • уздисало 1
  • Уздисало 1
  • уздисати 2
  • уздице 1
  • уздише 3
  • уздржа 1
  • уздржав 1
  • Уздржао 1
  • уздржљивошћу 1
  • уздуж 1
  • узе 18
  • узела 6
  • узели 8
  • узело 1
  • узео 8
  • узети 8
  • узеће 2
  • Узећеш 1
  • узећу 1
  • узеше 2
  • узима 2
  • узимаду 1
  • узимај 3
  • узимају 1
  • узимали 1
  • узимало 1
  • узимам 1
  • узицом 1
  • узлелујане 2
  • Узме 1
  • узме 14
  • узмем 2
  • узмемо 3
  • узмеш 4
  • Узми 2
  • узми 3
  • узмите 1
  • Узмите 2
  • узмогне 1
  • узмогнемо 1
  • Узму 1
  • узму 3
  • узнемирена 1
  • узнемирила 1
  • узнемирили 1
  • узнемирио 1
  • узнемирујем 1
  • узрок 2
  • узрока 3
  • узудајемо 1
  • уј 1
  • УЈАКУ 1
  • ујарости 1
  • уједа 1
  • уједају 1
  • уједаред 3
  • уједе 1
  • уједно 1
  • Ујутру 1
  • ујутру 10
  • ујца 1
  • указа 1
  • указали 1
  • укебају 2
  • укебао 1
  • укебати 1
  • укебаће 1
  • укинути 1
  • укипила 1
  • уклања 1
  • уклони 1
  • Уклонила 1
  • уклонио 1
  • укопали 1
  • укоре 1
  • укр 1
  • Укр 1
  • укравши 1
  • украде 2
  • украду 6
  • украђенима 1
  • украј 1
  • украли 3
  • украо 2
  • украс 1
  • украсима 1
  • украсио 1
  • Украшће 1
  • укрепителна 1
  • укреше 1
  • укус 1
  • укуса 3
  • укусна 1
  • укусно 2
  • укућана 4
  • укућане 5
  • укућани 10
  • Укућани 2
  • укућанима 2
  • Улазе 1
  • улазе 3
  • улазећи 2
  • улазећу 1
  • улази 1
  • улазила 1
  • улазити 1
  • уланер 1
  • уланерски 1
  • уланерским 2
  • уларе 1
  • уларом 1
  • улете 1
  • улице 1
  • улицом 2
  • улицу 2
  • улове 1
  • улогу 1
  • улопала 1
  • улопана 1
  • уља 1
  • ум 8
  • умакао 1
  • умал 1
  • Умал 1
  • умацурала 2
  • умацурану 1
  • уме 13
  • умеју 6
  • умела 5
  • умем 8
  • умео 3
  • умеравати 1
  • умерен 1
  • умесило 1
  • умесна 1
  • умесно 1
  • уместо 2
  • умете 4
  • умети 2
  • умеш 5
  • умеша 8
  • умешао 1
  • умешати 1
  • умешен 1
  • умешнија 1
  • уми 1
  • умива 1
  • умивајући 1
  • Умивен 1
  • умивена 1
  • умивено 1
  • умилостиви 1
  • умиљато 1
  • умио 1
  • умире 2
  • умирена 1
  • умиривала 1
  • умирила 1
  • умирим 1
  • умирио 2
  • умирите 1
  • умиру 1
  • умирује 4
  • умирујем 1
  • умирујући 2
  • уморан 2
  • уморили 1
  • уморило 1
  • уморио 1
  • уморићете 1
  • уморна 1
  • уморним 1
  • уморно 2
  • умором 1
  • умотавати 1
  • умотало 1
  • умотан 1
  • умотати 1
  • умоташ 1
  • умре 6
  • умрем 1
  • умрети 3
  • Умреће 1
  • Умрла 1
  • умрла 3
  • умро 7
  • умукне 1
  • умуче 1
  • уназад 1
  • унангенем 1
  • унаоколо 2
  • унапред 1
  • унд 1
  • унев 1
  • Унели 1
  • унео 2
  • унесе 2
  • унесрећава 1
  • унесрећавао 1
  • унесрећила 1
  • унето 1
  • унеше 1
  • унијатске 1
  • уничтожим 1
  • уништим 1
  • унмеглих 1
  • уносе 1
  • уноси 1
  • унпасент 1
  • унтауглих 1
  • унтерхалтовала 4
  • унтерхалтовати 1
  • унтерхалтује 1
  • унтерхалтунг 3
  • унтерхалтунга 3
  • унука 1
  • унуке 1
  • унутра 6
  • унутри 2
  • унуче 3
  • унучиће 1
  • унцут 1
  • Унцут 2
  • унцута 1
  • унцутарија 1
  • унцутарије 1
  • унцутарији 1
  • унцуте 1
  • уображени 1
  • уопште 1
  • Упадају 1
  • упаде 4
  • упакован 1
  • упалити 1
  • упец 1
  • упецан 1
  • упецаш 1
  • упила 1
  • уписаће 1
  • упитани 1
  • упитоми 1
  • уплакана 4
  • уплакано 1
  • уплакану 1
  • уплашена 1
  • уплашеним 1
  • уплашено 2
  • уплаши 1
  • уплашити 1
  • уплео 1
  • уподобљавам 1
  • упознам 1
  • упознати 1
  • упоређујући 1
  • употребио 1
  • употребљавати 1
  • управљеног 1
  • Управо 1
  • управо 18
  • упражњавати 1
  • упразни 1
  • упрегне 1
  • упрегнути 2
  • упреподоби 1
  • Упреподобио 1
  • упрљају 1
  • упро 1
  • упропасти 1
  • упропастила 2
  • упропашћујете 1
  • упропнице 1
  • упртила 2
  • упустила 1
  • упустио 1
  • упути 1
  • упутила 3
  • упутио 2
  • упутише 2
  • упутства 1
  • упутствима 1
  • упуштао 1
  • ураде 1
  • уради 4
  • урадила 3
  • урадили 1
  • урадио 3
  • урадити 1
  • урадише 1
  • урамљен 1
  • Урбана 1
  • уредаба 1
  • уредан 1
  • уредиду 1
  • уређена 2
  • усађен 1
  • усађујући 1
  • уселим 1
  • усиљено 1
  • усипљите 1
  • усићи 2
  • ускочи 2
  • услишите 1
  • услов 1
  • услова 1
  • услуге 3
  • услугу 1
  • услужнија 1
  • услужно 1
  • услужности 2
  • услузи 2
  • усмене 1
  • усмено 1
  • усмену 1
  • уснама 2
  • усне 1
  • уснене 1
  • усном 1
  • усољен 1
  • усопшчега 2
  • успавалом 1
  • успавао 1
  • успех 1
  • успеха 1
  • успехом 1
  • успешно 1
  • усплахирени 1
  • усплахирено 1
  • успомена 1
  • успропадала 1
  • Успут 3
  • успут 6
  • Усред 1
  • уста 23
  • устаде 7
  • устадоше 1
  • устајати 1
  • устаје 3
  • устајући 2
  • устала 2
  • устао 3
  • устати 2
  • устеже 1
  • устезала 2
  • усти 1
  • устима 4
  • устраје 1
  • устреба 2
  • устручава 1
  • устручавајте 1
  • устручавања 1
  • устручавао 1
  • устумара 1
  • устумарају 1
  • устумарале 1
  • уступи 1
  • уступише 1
  • усуди 2
  • усудила 1
  • усудио 1
  • усхићена 1
  • усхићено 1
  • утапкано 1
  • утвари 1
  • утерујем 1
  • утерују 1
  • утеха 1
  • утехе 2
  • утече 2
  • утешено 1
  • утешеног 1
  • утешила 1
  • Утешите 1
  • утешити 1
  • утешне 1
  • утиче 1
  • утиша 1
  • утишавала 1
  • утишкавала 1
  • Утјеха 1
  • утјеха 2
  • утјеши 1
  • утркивања 1
  • утркивање 1
  • утркивању 1
  • утрча 1
  • утуби 1
  • Утуби 2
  • утубио 1
  • утубиш 1
  • утувила 1
  • утук 2
  • ућут 1
  • ућутало 1
  • ућутао 3
  • ућути 1
  • ућуткало 1
  • уф 12
  • Уф 16
  • уфате 1
  • уфатила 1
  • ух 7
  • Ух 8
  • уха 1
  • ухвате 1
  • Ухвати 1
  • ухвати 4
  • ухватила 2
  • ухватили 1
  • ухватило 2
  • ухватио 4
  • ухватише 1
  • ухо 3
  • участвовати 1
  • уче 2
  • учеван 1
  • учевни 2
  • учен 4
  • учена 1
  • учене 1
  • учени 1
  • ученим 1
  • ученог 1
  • учење 1
  • учестане 1
  • учешћа 1
  • Учи 1
  • учи 5
  • учила 1
  • учили 1
  • учим 1
  • Учини 1
  • учини 9
  • Учинила 1
  • учинила 4
  • учинили 3
  • учинило 4
  • учиним 2
  • учинио 3
  • учинити 4
  • учиниш 1
  • учинише 1
  • учињене 1
  • учињеној 1
  • Учио 2
  • учио 7
  • учитељ 33
  • учитеља 15
  • учитељев 1
  • учитељева 1
  • учитељевао 1
  • учитељеву 1
  • учитељем 2
  • учитељи 1
  • учитељима 1
  • учитељу 1
  • учтив 1
  • учтивији 1
  • учтиво 7
  • учтивој 1
  • уш 2
  • Ушавши 1
  • Ушао 1
  • ушао 8
  • уши 12
  • ушију 8
  • ушима 6
  • ушла 2
  • ушле 1
  • ушли 2
  • ушло 1
  • уштине 1
  • уштинила 1
  • уштипци 1
  • ушуња 1
  • Ушуња 1
  • ушуњају 1
  • фабрици 1
  • фазона 2
  • Фајн 1
  • фајн 7
  • факат 1
  • факација 1
  • Фала 22
  • фала 52
  • фале 2
  • фали 8
  • фалили 1
  • фалило 7
  • фалим 2
  • фалио 2
  • фалите 3
  • фалити 2
  • фаличне 1
  • фалично 2
  • фалишан 1
  • фалишна 1
  • фалишну 1
  • Фама 1
  • фама 4
  • фамилија 2
  • фамилијаран 1
  • фамилијарним 2
  • фамилије 5
  • фамилији 5
  • фамилију 5
  • фантазије 1
  • фантазији 1
  • фарбе 1
  • фаталног 1
  • фаталну 1
  • фатирало 1
  • фатираш 1
  • фачли 2
  • фаше 2
  • федера 1
  • федери 1
  • федермесер 1
  • федермесером 1
  • феле 1
  • Фелер 1
  • фелер 5
  • фелером 2
  • фењера 1
  • фењером 1
  • фердинку 1
  • Феудвара 1
  • фигура 1
  • фидибус 1
  • физиогномију 1
  • физитира 1
  • филером 1
  • филозофи 1
  • филозофијама 1
  • философе 1
  • философи 1
  • фина 1
  • финанца 1
  • фине 4
  • Фини 1
  • фини 3
  • финим 1
  • Фино 1
  • фино 3
  • финог 1
  • фину 2
  • фирер 1
  • фирму 1
  • Фирциг 1
  • фићок 6
  • фићоку 1
  • фишкал 1
  • фишкала 3
  • фишкалима 1
  • фишкалских 1
  • фкусите 1
  • фланел 2
  • фланела 2
  • фланерски 1
  • фластер 1
  • флаше 3
  • флашу 1
  • флегматични 1
  • флегматиш 1
  • флор 1
  • фондови 1
  • форината 1
  • форинта 1
  • форинти 6
  • форинту 2
  • форма 2
  • формалан 2
  • формална 2
  • формални 1
  • формално 14
  • Формално 2
  • формало 1
  • форме 6
  • форми 1
  • форму 3
  • фотеља 1
  • фотељама 1
  • фотеље 1
  • фотељи 2
  • фотељу 3
  • фотографија 3
  • фотографије 2
  • фотографира 1
  • фразама 1
  • фрај 1
  • фрајла 22
  • Фрајла 6
  • фрајле 5
  • фрајли 1
  • фрајлин 1
  • фрајлином 1
  • фрајлица 3
  • Фрајлице 1
  • фрајлице 4
  • фрајндшафт 1
  • француски 3
  • француског 1
  • Фрау 10
  • фрау 61
  • фризуру 1
  • фришак 1
  • фришка 1
  • фришко 1
  • фронцлама 2
  • фронцле 2
  • фртаљ 2
  • фртаља 2
  • фрула 1
  • Фрушке 1
  • фруштука 2
  • фруштуковати 1
  • фруштуку 1
  • фунти 1
  • фурија 2
  • Фурт 1
  • фурт 14
  • фусбад 1
  • футроле 1
  • фушер 1
  • Ха 11
  • ха 27
  • Хааа 1
  • хаглих 7
  • хај 3
  • хала 1
  • Хала 2
  • халав 1
  • халинама 1
  • хаљина 3
  • хаљинама 1
  • хаљине 4
  • хаљини 2
  • хаљину 1
  • ханд 2
  • хант 1
  • хартије 1
  • хартији 1
  • хартију 2
  • харфу 1
  • хаснити 1
  • хаузмајстор 1
  • хауптрефер 2
  • Хахаха 3
  • Хахахаха 1
  • Хвала 1
  • хвала 4
  • хвалама 1
  • хвале 3
  • хвалећи 1
  • Хвали 2
  • хвали 4
  • хвалиле 1
  • хвалили 2
  • хвалио 3
  • хвалише 1
  • хваљење 1
  • хвата 3
  • хватали 1
  • хватао 2
  • хе 20
  • Хе 42
  • хебаме 1
  • Хеее 2
  • хеј 1
  • Хеј 2
  • хеклерај 1
  • хеклераја 1
  • хеклује 2
  • хер 1
  • Хер 1
  • Херувику 2
  • херувимски 1
  • Херуфику 1
  • херцеговачкој 1
  • хефт 1
  • хехе 1
  • Хехе 2
  • Хехехе 1
  • хец 1
  • хиљаду 2
  • хируга 1
  • хирург 8
  • хирурга 1
  • хирургију 7
  • хирургилук 1
  • хирургу 2
  • хитајући 1
  • хитала 1
  • хитало 1
  • хитате 1
  • хити 1
  • хитно 2
  • хитном 1
  • хитњи 1
  • хлад 1
  • хлада 1
  • хладила 1
  • хладио 1
  • хладити 1
  • хладна 1
  • хладније 2
  • хладно 6
  • хладном 2
  • хладноћа 1
  • хладовине 1
  • хладу 1
  • хлеб 7
  • хлеба 1
  • хм 2
  • Хм 2
  • хо 1
  • Хо 1
  • ходати 1
  • ходник 1
  • ходнику 2
  • хозле 1
  • хозлицама 1
  • хозлице 1
  • хој 1
  • Хој 1
  • холбе 1
  • холбу 2
  • Хооо 1
  • хорнодле 3
  • хотимична 1
  • хоће 48
  • Хоћемо 1
  • Хоћете 3
  • хоћеш 17
  • хоћу 23
  • хофирате 1
  • хохцајтсрајзе 1
  • храбри 5
  • храброст 1
  • храм 1
  • храна 1
  • храните 1
  • хранити 1
  • хрву 1
  • Христијанска 1
  • Христово 2
  • Христовом 1
  • Хришћанин 1
  • хришћанске 1
  • Хришћански 1
  • хркање 2
  • хркањем 1
  • хркаше 1
  • хрче 1
  • хрчу 1
  • хтевши 2
  • хтеде 9
  • Хтела 1
  • хтела 12
  • хтеле 2
  • хтели 7
  • хтео 12
  • Ху 7
  • худе 1
  • хукну 5
  • хуланер 2
  • хуланера 1
  • хуланерски 4
  • хуланерским 1
  • хуманитарних 1
  • хумором 1
  • Хунцут 1
  • хунцутарија 1
  • хусарски 1
  • Хуфеландова 1
  • хуцоше 1
  • хуче 4
  • цајгниса 1
  • цанарцт 1
  • цар 6
  • цара 3
  • цареве 2
  • цареви 2
  • царевим 1
  • царем 1
  • царском 1
  • царство 2
  • цвати 1
  • цвекла 3
  • цвеклу 1
  • цвелите 1
  • цвелити 2
  • цвелиш 1
  • цвет 1
  • цветића 1
  • цветовима 1
  • цветом 1
  • цвећа 5
  • цвеће 9
  • цвећем 2
  • цвећу 1
  • цвечкен 2
  • Цвечкенмајер 2
  • Цвечкенмајерка 12
  • Цвечкенмајерке 2
  • Цвечкенмајерком 4
  • Цвечкенмајерку 3
  • цвилећи 1
  • Цвркутаће 1
  • цвркућући 1
  • цврчи 1
  • це 1
  • цегер 2
  • цедилу 1
  • Цела 1
  • цела 4
  • целе 5
  • цели 2
  • целим 1
  • Целим 1
  • цело 8
  • целог 2
  • Целог 2
  • Целога 1
  • целога 6
  • целој 2
  • целом 1
  • Целу 1
  • целу 5
  • целцати 1
  • целцату 1
  • цељи 2
  • цени 1
  • ценио 1
  • цените 1
  • ценкај 1
  • ценкао 1
  • ценовник 1
  • цењкам 1
  • цењкања 1
  • цео 9
  • цепало 1
  • Церера 1
  • циврам 1
  • Циганин 1
  • Циганина 1
  • цигаре 2
  • цигло 1
  • цигљу 2
  • цигуран 1
  • цигурација 1
  • цигурна 1
  • цигурније 1
  • цигурно 2
  • Циканов 1
  • Циканова 1
  • цикну 2
  • цику 1
  • циљ 1
  • циља 1
  • цимер 2
  • цимеру 1
  • ципелама 1
  • ципеле 1
  • цитира 1
  • цифара 1
  • цифра 3
  • цифрају 1
  • цифрате 1
  • цифраш 1
  • циц 3
  • цица 1
  • цицане 1
  • цицаних 1
  • цицаној 1
  • цицаном 1
  • цицану 3
  • цичи 3
  • цмачу 1
  • Црвен 1
  • црвен 8
  • црвена 2
  • црвене 2
  • црвени 2
  • црвеним 1
  • црвених 1
  • црвеном 2
  • црвену 2
  • црепови 1
  • Црква 1
  • црква 2
  • цркве 13
  • црквена 1
  • црквене 3
  • црквени 1
  • црквених 1
  • црквено 1
  • црквеној 3
  • црквеном 1
  • Црквењак 1
  • црквењак 13
  • црквењака 3
  • црквењаковој 1
  • црквењаком 3
  • црквењаку 2
  • цркви 14
  • црквом 2
  • цркву 16
  • црн 5
  • црна 2
  • црне 2
  • црни 2
  • црним 2
  • црно 1
  • црну 1
  • црте 2
  • цукербекерају 1
  • цукрас 1
  • цуња 1
  • цуњајући 1
  • цуњала 1
  • Цуњалов 1
  • Цуњалови 1
  • цуњам 1
  • цупка 1
  • цури 1
  • цушпајз 1
  • цушпајзе 1
  • ча 19
  • чавке 1
  • чак 59
  • чакшире 1
  • чамовим 1
  • чанка 1
  • чанку 1
  • чапље 1
  • чапљино 1
  • чарапе 3
  • чарапу 1
  • Чарда 1
  • чарда 2
  • чардаш 1
  • чарде 4
  • чарди 4
  • чардом 1
  • чарду 3
  • чарне 3
  • Чарнојевићем 1
  • чаробним 1
  • чаршафа 1
  • Час 2
  • час 41
  • часа 5
  • часак 4
  • часком 6
  • Часловац 6
  • Часловце 1
  • Часловцем 1
  • часна 1
  • часни 6
  • часним 1
  • часници 1
  • часницима 1
  • часну 1
  • часова 2
  • часове 1
  • част 5
  • частан 1
  • части 1
  • частила 1
  • частитити 1
  • часу 1
  • чатао 1
  • чачкалице 1
  • чаша 3
  • чашама 1
  • чаше 13
  • чаши 3
  • чашица 1
  • чашице 1
  • Чашицу 1
  • чашицу 5
  • чашом 1
  • чашу 10
  • чварака 1
  • чвор 2
  • чвора 1
  • чворке 1
  • чворуге 1
  • чега 11
  • чегртаљке 1
  • чедо 1
  • чежње 1
  • чезне 1
  • чека 9
  • чекај 4
  • Чекај 5
  • чекају 4
  • чекала 7
  • чекали 2
  • Чекам 1
  • чекам 12
  • чекамо 4
  • чекао 2
  • чекате 3
  • чекати 2
  • чекаш 4
  • чела 2
  • челик 1
  • челику 1
  • челиче 1
  • чело 1
  • челов 1
  • человјека 1
  • челу 3
  • чељад 3
  • чељади 1
  • чељадска 1
  • чељадску 2
  • чем 2
  • чему 6
  • Ченеј 3
  • Ченеја 4
  • ченејски 1
  • ченејским 2
  • ченејског 2
  • ченејскога 1
  • Ченеју 2
  • Через 1
  • через 20
  • черес 1
  • Черне 1
  • чесница 1
  • чеснога 1
  • Чесњејши 1
  • чесњејши 9
  • чест 1
  • честа 1
  • честим 1
  • честита 3
  • честитам 1
  • честитате 1
  • честитати 5
  • честитих 1
  • честих 1
  • честности 1
  • Често 1
  • често 23
  • четворе 1
  • четворо 1
  • четврт 5
  • четврта 1
  • ЧЕТВРТА 2
  • четврте 2
  • четврти 1
  • четврто 1
  • четвртог 1
  • четвртој 1
  • четвртом 2
  • четир 8
  • четири 6
  • четрдесет 3
  • ЧЕТРНАЕСТА 1
  • Четрнајст 1
  • четрнајст 2
  • чеш 1
  • чеше 1
  • чеши 1
  • чешкати 1
  • чешља 5
  • чешљају 4
  • чешљајући 1
  • чешљала 1
  • чешљао 1
  • чешљате 1
  • Чешће 1
  • чешће 9
  • Чивуте 1
  • Чивути 1
  • чивутин 1
  • Чивутин 1
  • Чивутина 3
  • чивуцка 1
  • чивуцки 1
  • Чивучету 1
  • чизама 2
  • чизма 1
  • чизмама 2
  • чизмар 2
  • чизме 26
  • чизмицама 1
  • чизмице 3
  • чизму 1
  • Чија 2
  • чија 3
  • чије 4
  • чијег 1
  • чији 3
  • чијим 1
  • чијих 1
  • чијој 2
  • чију 1
  • чиков 1
  • чикови 1
  • чикошима 2
  • чила 1
  • чилаше 1
  • Чилашев 1
  • Чим 14
  • чим 34
  • чимгођ 2
  • чиме 5
  • чин 1
  • чина 1
  • чине 1
  • Чини 1
  • чини 8
  • чиним 2
  • чинити 1
  • чинодејствовала 1
  • чинодејствују 2
  • чину 2
  • чињаше 1
  • чирак 1
  • чираке 1
  • чирацима 1
  • чисмени 1
  • чисменка 3
  • чиста 3
  • чисте 5
  • чистећи 1
  • чисти 3
  • чистила 1
  • чисто 25
  • Чисто 5
  • чистој 1
  • чистом 2
  • чита 24
  • Читав 1
  • читав 7
  • Читава 1
  • читава 4
  • Читаве 1
  • читаве 3
  • читавих 1
  • читаво 3
  • читавом 2
  • читаву 9
  • читају 1
  • Читала 1
  • читала 3
  • читалац 9
  • читалаца 3
  • читали 2
  • Читам 1
  • читанком 1
  • читања 1
  • читање 1
  • читањем 1
  • читању 1
  • читао 5
  • читаоца 1
  • читаоце 3
  • Читаоци 1
  • читаоци 14
  • читаоцима 9
  • читатељ 2
  • читатељи 1
  • читатељка 1
  • читатељке 1
  • читати 3
  • читаш 1
  • читуљу 1
  • Чифутин 1
  • Чифутка 1
  • Чифуткиња 1
  • чифуцка 4
  • чифуцке 1
  • Чифуцке 1
  • чифуцки 2
  • чифуцку 1
  • Чифуче 1
  • Чифучићима 1
  • чичака 1
  • чишћење 1
  • члан 2
  • члана 2
  • чланака 3
  • чланови 1
  • чловити 1
  • чмавај 1
  • чмавалица 1
  • чмаваш 1
  • чобана 1
  • човек 83
  • човека 7
  • човеком 1
  • човеку 6
  • човечанства 1
  • човече 1
  • чоколада 1
  • чопорима 1
  • Чорба 1
  • чорба 2
  • чорби 1
  • чорбу 3
  • чреда 3
  • чрезвичајна 1
  • чрезвичајне 1
  • Чрезвичајно 1
  • чу 15
  • чува 11
  • чувај 1
  • Чувај 1
  • Чувајте 1
  • чувају 1
  • чувам 4
  • чувао 2
  • чувара 1
  • чувати 2
  • чуваш 4
  • чувен 1
  • чувена 1
  • чувене 1
  • чувеног 1
  • чувствителан 1
  • чувствујеш 1
  • чуда 15
  • чудан 2
  • чуде 1
  • чудеса 1
  • чудесно 1
  • чудећи 1
  • чуди 26
  • чудила 1
  • чудили 1
  • чудим 1
  • Чудим 2
  • чудио 1
  • чудити 2
  • Чудна 1
  • чудне 1
  • чудније 2
  • чудно 10
  • чудноватих 1
  • чудновато 1
  • Чудновато 1
  • Чудо 2
  • чудо 37
  • чуду 2
  • чуђаше 1
  • Чује 3
  • чује 39
  • чуједу 1
  • чујем 11
  • чујете 2
  • Чујеш 4
  • чујеш 9
  • чујте 1
  • чују 5
  • чујући 1
  • чукундека 1
  • Чула 2
  • чула 33
  • чуле 4
  • Чули 1
  • чули 10
  • Чуло 1
  • чуло 3
  • чуо 21
  • Чуо 3
  • чупа 1
  • чупав 3
  • чупава 1
  • чупаве 1
  • чупави 2
  • чупавим 1
  • чупавом 2
  • чупали 1
  • чути 6
  • чутуре 1
  • чутуру 1
  • чућете 1
  • чућеш 3
  • чуфуцка 1
  • чуше 2
  • џавељају 1
  • Џак 1
  • џакају 1
  • џакала 2
  • џеп 1
  • џепа 2
  • џепић 1
  • џепне 1
  • џепним 1
  • џепова 1
  • џепове 1
  • џепови 1
  • џеповима 1
  • џепу 4
  • џигерњача 1
  • Џиде 3
  • Џиду 1
  • џимрија 1
  • џомби 2
  • џоњао 1
  • ш 31
  • Шабецу 1
  • шајна 1
  • Шајна 1
  • шајтвосера 1
  • шака 6
  • шакама 2
  • шаке 4
  • шаком 4
  • шаку 2
  • шал 3
  • шала 5
  • шалај 1
  • шалама 1
  • шале 5
  • шали 4
  • шалио 1
  • шалите 3
  • шалити 1
  • шалиш 1
  • Шалиш 1
  • шалом 1
  • шалукатрама 1
  • шалукатре 3
  • шаље 1
  • шаљемо 1
  • шаљу 1
  • Шандор 9
  • Шандора 2
  • Шандоре 2
  • Шаника 1
  • шану 4
  • шапат 1
  • шапатом 1
  • шапом 1
  • шапће 2
  • шапћу 1
  • шапурика 2
  • шапурике 1
  • шапурикина 1
  • шапутала 2
  • шапутале 1
  • шапутање 1
  • шапуће 1
  • шапућу 1
  • шапућући 2
  • шараге 1
  • шаран 1
  • Шарга 1
  • Шарги 1
  • шарена 2
  • шарене 1
  • Шарени 1
  • шарени 4
  • шаренила 1
  • шарених 1
  • шареног 1
  • шареном 1
  • шарену 1
  • Шармант 1
  • шаров 4
  • шарова 1
  • шарови 1
  • шаровом 1
  • шатором 1
  • шатрама 1
  • шатром 2
  • шаха 1
  • Шац 1
  • Шаца 82
  • Шаце 7
  • Шаци 11
  • Шацику 1
  • Шацин 4
  • Шацина 3
  • Шацине 4
  • Шацини 1
  • Шациних 1
  • Шациног 1
  • Шацином 1
  • Шацо 1
  • Шацом 2
  • Шацу 9
  • шацуј 1
  • шацује 1
  • шацујем 1
  • шацујете 1
  • Шваба 10
  • швабе 1
  • Швабе 8
  • Шваби 1
  • Швабине 1
  • Швабица 4
  • Швабице 1
  • Швабу 1
  • швалера 1
  • швалери 1
  • швалерски 1
  • швапске 4
  • швапски 1
  • Швапски 1
  • швапских 1
  • швапско 2
  • швапској 1
  • Швапску 2
  • шваргле 1
  • шварглу 1
  • швигар 1
  • швигарица 1
  • швигаром 1
  • шега 1
  • шегра 1
  • шегрте 1
  • шегрти 1
  • шегртима 1
  • шегрту 1
  • шездесет 1
  • Шекспировом 1
  • шенес 1
  • шеници 2
  • шену 1
  • шерпењи 1
  • Шеснаеста 1
  • ШЕСНАЕСТА 1
  • Шеснаесте 1
  • шеснајст 4
  • шест 10
  • ШЕСТА 2
  • шесте 1
  • шести 2
  • шестој 1
  • шестом 1
  • шесторо 1
  • шета 7
  • Шетају 1
  • шетају 2
  • шетајући 2
  • шетала 1
  • шеталица 1
  • шетања 1
  • шетао 2
  • шетати 3
  • шетња 1
  • Шетња 1
  • шетњу 2
  • шећера 6
  • Шецко 3
  • шешир 23
  • шешира 1
  • шешире 2
  • шешири 2
  • шеширима 1
  • шеширић 2
  • шеширићи 1
  • шеширом 4
  • шеширу 3
  • шиба 2
  • Шибај 1
  • шибајте 1
  • шија 1
  • шијачке 1
  • шије 1
  • шију 2
  • шикује 2
  • Шиљала 1
  • шиљали 1
  • шиље 1
  • шиљем 1
  • шиљио 1
  • шиндивиле 1
  • шиндивилу 1
  • шиндром 1
  • шио 1
  • шира 2
  • шире 2
  • шири 2
  • ширило 1
  • ширине 1
  • широка 1
  • широки 2
  • широким 1
  • широко 1
  • широком 1
  • широм 2
  • шифонера 1
  • шифонере 1
  • шифонерима 2
  • шифонира 1
  • шкадруном 1
  • шкандала 2
  • шклоцале 1
  • шкоди 2
  • шкодило 4
  • Шкодиће 1
  • школа 2
  • ШКОЛЕ 1
  • школе 7
  • школи 2
  • школовање 1
  • школске 1
  • школски 1
  • школу 5
  • школује 1
  • шкољке 1
  • шкрипац 1
  • шкрипи 1
  • шкрипца 2
  • шла 1
  • шлајбер 1
  • Шлајбер 1
  • шлајбера 1
  • шлајберу 1
  • шлајм 1
  • шлајпик 1
  • шлајпицима 1
  • шлингерајем 2
  • шлингована 1
  • шлинговане 2
  • шлинговану 1
  • шло 1
  • шлог 4
  • шлога 2
  • шлофкапе 1
  • шлофкапу 3
  • шљива 1
  • шљивама 1
  • шљиве 1
  • шљивовица 3
  • шљивовице 2
  • шљивовици 1
  • шљивовицом 1
  • шљивовицу 1
  • шљука 1
  • шљуке 1
  • шмајхлер 2
  • шмајхлери 1
  • шмајхлов 1
  • шмајхлује 2
  • шмајхлујете 2
  • шмокљан 3
  • шнекле 1
  • Шнекле 1
  • шнуфтиклама 1
  • шнуфтикле 3
  • шнуфтиклом 1
  • шнуфтиклу 1
  • шнуфтихлом 2
  • шнуфује 1
  • шњим 1
  • шо 2
  • Шогор 2
  • шокачки 2
  • шокачкој 1
  • Шолема 1
  • шоље 3
  • шољицу 1
  • шор 1
  • шора 3
  • шорају 2
  • шори 1
  • шоркапе 1
  • шором 4
  • шору 9
  • шотиш 1
  • шпага 1
  • шпајз 2
  • шпајзу 5
  • шпанским 1
  • шпанску 1
  • шпаркасу 1
  • шпархерта 1
  • Шпацира 1
  • шпацирали 1
  • шпацирати 1
  • шпеција 1
  • шпитаљ 2
  • шпитаља 1
  • шпицем 2
  • шпицпуб 1
  • шпорерти 1
  • шпорерту 2
  • Шпоркасу 1
  • шпорујем 1
  • шприц 2
  • шрајбер 1
  • шрајбера 1
  • шрајберу 1
  • шрајптишом 1
  • шрех 1
  • шта 321
  • Шта 75
  • штагод 1
  • штагођ 1
  • штајерваген 1
  • штајеромт 1
  • штајерска 1
  • штајерским 1
  • штајерског 1
  • шталога 1
  • шталогу 1
  • шталу 1
  • Штампарске 1
  • штанглу 1
  • штап 4
  • штапови 1
  • штаповима 1
  • штапци 1
  • штедимо 1
  • штелажама 1
  • штелаже 1
  • Штелујте 1
  • штелунг 2
  • Штета 2
  • штета 4
  • штете 2
  • штети 1
  • штетно 1
  • штету 2
  • штиглице 2
  • штикле 2
  • штиклове 1
  • штимавао 1
  • штир 1
  • штит 1
  • штићенику 1
  • штифта 2
  • Што 27
  • што 641
  • штогл 1
  • Штогла 1
  • штогла 11
  • штоглама 1
  • штоглом 1
  • штоглу 1
  • штогод 3
  • штогођ 33
  • штофа 1
  • штошта 2
  • штражмештер 1
  • штрањгов 1
  • штрапацирала 1
  • штрикају 1
  • штрикерај 6
  • штрикераја 1
  • штрикераје 1
  • штрикерајем 1
  • штрикла 1
  • штрикнодлу 1
  • штримфла 1
  • штроф 2
  • штрудла 3
  • штрудлом 1
  • штрудлу 3
  • штрумфпандле 1
  • штруфле 1
  • штруфли 2
  • штудије 1
  • штудира 4
  • штудирала 1
  • штудирам 1
  • штукатор 1
  • штур 1
  • штуцер 1
  • штуцера 1
  • штуцери 1
  • шћућурио 1
  • шубаре 1
  • шуми 1
  • шумом 1
  • шумор 1
  • шуму 1
  • шунка 1
  • шунке 5
  • шунком 1
  • шунку 1
  • шупе 1
  • шупи 1
  • шупљи 1
  • шупу 4
  • шуши 2
  • шушкале 1
  • шуштање 1
  • шуште 1
  • шушти 1
  • шча 1
  • шчепам 1
96027 matches
мо кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлу 
одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клије 
 прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењшти 
 таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију  
ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није б 
а би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који 
доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и сас 
ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да ур 
а су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попусти 
ш, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је  
ју шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседа 
о мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који 
 присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забе 
а у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једн 
ред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је п 
 да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, поми 
ви диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожури 
том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако  
оста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p>  
; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог п 
и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запу 
2" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умири 
ла први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и 
ме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они до 
да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео < 
се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш 
— викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе  
.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за  
<title>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и за 
} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и ко 
и: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје 
неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њ 
 телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста 
 били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговар 
 звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио ј 
а од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушк 
Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа,  
п-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало посе 
 ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, 
о шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлиц 
или госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад п 
ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— За 
то је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p 
амуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то коме 
и.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног а 
ује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S 
ира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема д 
о, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и 
а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њих 
дин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а 
 код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде 
ад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и жени 
а била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, од 
и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само ска 
ниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оно 
отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви  
а парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су  
ормална „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као ш 
скопи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S 
 Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као три 
 Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и,  
овек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>—  
тија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под 
ући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S}  
<p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него с 
е.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на 
аж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> б 
јању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која  
и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Глед 
је дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми  
вге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути  
 пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад 
 право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт са 
види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је  
 а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапаци 
 се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Н 
} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — з 
ије нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса бриш 
ано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је  
осподин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, 
ела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више н 
 моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на ст 
 Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да к 
о.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кир 
 — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо доса 
tle>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао 
 сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Ма 
ом, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних ч 
ка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о 
поведати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и 
збегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и та 
ворим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садаш 
 из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете кварт 
’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо 
p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обо 
ка и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се  
кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама 
лице откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комади 
зике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван ша 
види господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— П 
јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче н 
ру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад сам 
 по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да нате 
ле фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће 
згледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане нам 
ерса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</ 
ко њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом вел 
па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум,  
Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утје 
помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити  
м!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{ 
коше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку К 
ога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло д 
окака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им  
Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи пре 
а време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} М 
 не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана  
а-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном од 
— онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати. 
есвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више че 
ћа мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће. 
п Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку н 
 /> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по с 
 берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајл 
’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој 
> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и 
ту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе  
певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S}  
ам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам  
лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућ 
а, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погл 
одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па 
ам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако ст 
игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећ 
нија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђа 
вно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теш 
се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја с 
а крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а ни 
ву поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба к 
 нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још д 
инчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава 
 гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, п 
 су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Сп 
се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све  
> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду,  
обом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши  
штине, са својим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу соб 
ека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа 
и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тоб 
ирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранч 
а пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како 
S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.< 
 напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективн 
 румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила 
може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и 
ко ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Не 
ра.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спири 
причаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парох 
овори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доист 
јачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили г 
им неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и чита 
помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре изм 
обру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ј 
ра!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господина Пере. 
 му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то. 
е, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како  
, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу 
p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају  
естано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе 
но...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле 
њи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених 
не пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево 
м мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, к 
ио би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео свој 
атељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спреми 
јбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто  
 још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n= 
ред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p 
гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’ 
> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па нас 
адиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до г 
, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије  
как, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази 
 канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са 
њеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако 
 мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А  
вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њ 
конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фр 
алило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и  
плака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, 
шће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је 
Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој  
ари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници 
у, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им 
о.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, 
ако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја са 
 а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На ње 
 кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и  
 је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затва 
p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми мој 
мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Ле 
S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И п 
 више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И с 
p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини н 
лично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, 
рнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које  
> <p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледај 
алендар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ —  
И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако с 
ој стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је св 
ог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је  
код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих  
ишта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко б 
у дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да  
ју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула от 
мотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вел 
паше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — 
ед комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови ук 
 била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</ 
сам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ 
па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пол 
 могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем прек 
вно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав  
ишта ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово 
рилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек о 
 цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, 
ију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мал 
{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа  
„Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме! 
овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> < 
ом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> < 
 била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа т 
— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Зб 
 ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрај 
орено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђ 
нило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад ј 
окошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна 
: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} С 
будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није з 
, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде се 
оди комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да пев 
ио код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће  
каку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у ист 
 знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то 
а Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радит 
била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала д 
здашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо 
 гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља 
а; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше 
у место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</ 
мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никак 
лони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао 
оре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" />  
во је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више го 
ји и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет 
/l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провла 
мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, г 
езент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А о 
— чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћ 
зговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља  
слоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у м 
у собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некак 
чију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако с 
четка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикн 
авно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Зап 
сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?< 
илна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да  
из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патр 
> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S 
> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Тр 
е у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, ј 
штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго 
 Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не б 
но, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили,  
у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и н 
 изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— 
д паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још виш 
/p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи м 
р; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо им 
и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари 
баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мисл 
читала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу  
" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</ 
ова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S 
foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} г 
 гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А  
ре.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <p 
Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади  
и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их м 
на брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн же 
и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па  
и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сок 
фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуск 
 песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад  
ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се см 
ја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица 
црвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су прос 
 доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши доб 
.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; д 
о сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а  
!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије  
} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о  
коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} О 
 све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p>  
вет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун 
ма, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</ 
н и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му 
герске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му 
и и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш 
рски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у 
аде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у раз 
ложења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена  
задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црв 
 ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја најв 
ари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к 
ркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па по 
S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, 
су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у се 
е чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у г 
господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у  
 n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним под 
жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува  
едном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи п 
ја устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те тв 
а реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану марам 
ш’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти д 
 понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нече 
аво кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што 
ило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> 
си живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се к 
 на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа  
ктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фа 
је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом пораже 
а! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — коман 
 сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни п 
/p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно  
вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које  
и, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из  
а, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, к 
ас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја м 
оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несре 
 — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, 
о.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они в 
љ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим ов 
застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из к 
мбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спава 
S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад  
жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљ 
вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „ 
авио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} 
ад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и 
’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пу 
 казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног  
сона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} П 
бијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што 
је био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главо 
парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно 
амо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{ 
дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло 
еке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очек 
ицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да 
Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: 
уку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у 
ата кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака је 
 био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле,  
д рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дван 
о!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи бра 
вога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? —  
епо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали  
ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана запис 
љуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у пот 
их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијен 
Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему 
 пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хула 
сте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће  
мокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али све 
о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да 
у, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га  
о држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то 
воје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч д 
, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто г 
е ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само  
чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда 
шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже 
.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нис 
ркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p 
 какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лек 
, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, форма 
 вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живи 
То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се 
својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свак 
> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је чо 
се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он  
одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за к 
г Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп  
гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој 
е било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ра 
 учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све 
 гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цуп 
и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се  
 га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја н 
 лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у виси 
а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — сврш 
смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори шт 
.{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бока 
омка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је  
 и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару 
ија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и  
ару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар 
високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад  
сле неколико дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест 
добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не зн 
ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, б 
лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после 
и ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како 
та ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...< 
у у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословиј 
 учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала 
али је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172 
омаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју с 
ин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим,  
месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без вет 
ењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S 
, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико ј 
вд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутариј 
роц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из г 
ица па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу. 
 Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</ 
и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчиц 
е тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај ло 
како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлих 
и им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то по 
а, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S 
о му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим  
! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћ 
 окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к 
{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гн 
димо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S 
 баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас по 
јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би мн 
узе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спава 
љ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— 
е поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она 
вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу жив 
 чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка 
менце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша  
и брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и инач 
ју бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се  
о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред ку 
е на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно уте 
, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаш 
ци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђу 
е које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), је 
<p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на 
 пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим пору 
 је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку нарав 
 високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и  
 машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка аренда 
акала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи  
 дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, 
 <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку  
дала исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је св 
ло, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p 
зменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на посл 
 у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и  
 ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба ко 
.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто прек 
пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава 
 велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све ни 
љу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; 
и ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{ 
а је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све 
но и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из  
руги сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гл 
за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија 
{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци п 
љавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто 
а дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и ве 
т.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало  
ира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</ 
 јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не мо 
лите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те предст 
а црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свиле 
е! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с ем 
ан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало ниж 
суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је  
а је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у та 
 Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јауз 
рашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она< 
" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>в 
омаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар о 
ћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти  
аде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само так 
 Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— П 
 лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и стра 
полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p>  
е да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то б 
еле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места 
поведати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— П 
 јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па с 
а</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја в 
браћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам 
95" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, у 
илику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е 
ера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у  
му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов  
еће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаш 
 ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, ц 
о.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено. 
ао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску слам 
 г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „коле 
е могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са 
ера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћ 
да што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве 
аљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>—  
током лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора  
у.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли прод 
 ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, дого 
черу.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и наст 
 вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, 
ц са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек пата 
-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па 
сац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу 
А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно пл 
роки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темиш 
њавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се нас 
сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ниш 
 награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била фор 
што је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из сл 
ању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l 
ио Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских  
за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно,  
е!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} П 
S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из во 
ам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.< 
/p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек д 
н је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели  
 шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостив 
 се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам сам 
иној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука 
ра је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа д 
о за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жа 
 /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, как 
 се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да нећ 
пет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S 
ретурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографи 
лико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме р 
бу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и 
дужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те  
ате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p 
и те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од др 
обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељс 
 сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И < 
о што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пу 
S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{ 
ју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексер 
а се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан  
к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Чене 
Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера н 
 ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ерге 
 кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да 
широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (н 
, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паор 
 силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, п 
p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гл 
 мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путни 
их својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли н 
ато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове  
де.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давн 
се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за 
бати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве п 
даред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, к 
ад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он он 
ским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о г 
је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је  
ли друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је о 
’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а  
ормално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, д 
ор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је б 
ласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите! 
и поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А к 
крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта  
а и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти 
е потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с 
по! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира з 
ло дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита: 
па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро,  
шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду! 
оварај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејств 
е има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадиј 
 <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n= 
?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ 
ше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на ба 
ек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’  
кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је 
газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек т 
та!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</ 
 у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, 
и извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклу 
њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb  
 Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свог 
 она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни 
о, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p 
 <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Т 
неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког вр 
зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија 
ену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па 
... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Б 
ш, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у ко 
 како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој ма 
ело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пу 
n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално зароб 
других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и п 
 тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131"  
ра, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само 
да.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој  
за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е 
 кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — р 
а се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајд 
у, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече 
сто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилич 
 и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухва 
 подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли п 
куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се поту 
не по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не по 
и портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и  
д; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге  
али</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: с 
охенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, п 
супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је  
} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто. 
ка ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’рани 
путства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док ј 
а ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на  
клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно ч 
лу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било ј 
кав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па  
жеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па  
азговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита 
 и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред п 
а на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у годи 
забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим би 
ећ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вел 
омшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А  
 сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — 
 али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је  
 и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако в 
алека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ов 
ослао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.< 
ну кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију 
за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n=" 
и у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и п 
еје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћел 
им су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили 
 иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду 
добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви 
тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену нагр 
 што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да га 
дгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на 
а осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер та 
 у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња 
b n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп  
, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те ј 
ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју там 
ака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l 
 крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне  
</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један  
 зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо 
 а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> 
ало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као как 
е отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно дос 
јој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у ов 
а кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата 
 Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако.. 
еланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господс 
pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епи 
па.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи  
би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био ј 
жмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ си 
ског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов  
 испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> 
пују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У ог 
 <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} 
{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изнена 
тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима,  
 песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више 
рсу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па к 
 кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било,  
Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, руку 
хвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благона 
 претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и с 
{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p> 
 иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бар 
и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узи 
ђ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили с 
н тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек са 
а сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли  
ика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш  
огнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а ко 
ло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} 
 је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапорти 
 још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А са 
лцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на  
лицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењ 
ди лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче  
 лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — т 
е и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толи 
ч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан дево 
добар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће изв 
нио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица М 
 торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је крас 
ајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: ниј 
} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који д 
во питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа  
 поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике годин 
ава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то св 
н краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђ 
 је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцу 
b n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мр 
павај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Теми 
ад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њи 
па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалте 
друм по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино! 
ете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира.  
ца, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све чере 
једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, н 
 Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају па 
старом</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</titl 
наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам 
ну сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Е 
у, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} 
Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија 
 да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb  
ате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p 
 свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се ра 
добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој 
да имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-к 
стиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— О 
а, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карак 
о је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш нико 
. села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погри 
ловац</title>...</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим  
јатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и  
ула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фал 
а пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само з 
 опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника 
Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све л 
м одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што ка 
е, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone unit="subSe 
, нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причув 
мо, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и р 
е већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим,  
траха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се он 
eign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ кт 
осле смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољн 
играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају п 
олем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало он 
ак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S 
рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је 
и стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>цр 
че рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, о 
ло коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем т 
 један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уз 
Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хук 
енчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ треће 
 мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локн 
его нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она прол 
озору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелиси 
 Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ 
што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који т 
на кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отво 
икује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А  
о што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприп 
 је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обичн 
 га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Ид 
место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он,  
ша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко 
ре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ она 
њима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали о 
 туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија 
да...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p 
де могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, и 
 да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалту 
у из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели 
 поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се! 
пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— 
мер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја 
арошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали. 
.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о,  
али су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116"  
} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а 
ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и 
бро испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и ст 
па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад  
а њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на 
срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-по 
овати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем. 
које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира 
овима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али 
ловенски</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> н 
 сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> < 
емље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А 
оњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, 
јих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратк 
 Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које свет 
раш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не п 
вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било ј 
 су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков 
остао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна варме 
и.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко  
анија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у г 
о да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или 
—</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после 
му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад и 
шина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки 
 Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе 
 кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спирини 
упусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантлико 
са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами 
ни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема 
ко пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S}  
ти!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ н 
е епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета  
вима комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала б 
подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини  
еје</title> Лаза Костић. <pb n="111" /> А <title>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има  
клирик... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Пе 
с</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушка 
ав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карнев 
 пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка 
и, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви  
шала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: 
то је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n=" 
</p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, пр 
 сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi> 
="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну 
} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрај 
ни воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи  
ске књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је куп 
ерсом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још м 
него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто 
} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад 
а <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од 
оша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни мага 
 А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не 
’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако;  
где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим иск 
серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} 
S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога б 
а!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано 
 кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, 
оја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па  
вори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас 
би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је ду 
<p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p> 
е него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле де 
атка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та 
кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; б 
екима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</ 
Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година? 
да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце бр 
дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видил 
упругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми  
послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар са 
, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него,  
кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке  
знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад 
„Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да ши 
ам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треб 
Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>—  
нас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</h 
мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушл 
 и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си т 
S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се 
не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га пи 
S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што 
 срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице свој 
Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, са 
S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћи 
о и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> 
 се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога 
. к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада? 
один попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и вл 
а треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, зн 
ано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет  
</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, шт 
р кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шу 
их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а 
а га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села  
бала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога да 
кво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о с 
 и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Коли 
пида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта  
 сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај 
козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу 
 то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама 
— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало з 
{S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треб 
што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо,  
нде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан 
смо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице о 
 и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нић 
им вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} А 
 све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— 
и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити 
а сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даљ 
е им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар ко 
или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, 
 корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауста 
ли ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S}  
ћ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} П 
Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту ј 
 том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт пр 
о —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико да 
Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу довод 
та ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћеле 
штенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p>  
га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у л 
завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са нем 
урталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње! 
 ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том  
S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— 
наш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оста 
е.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о 
 и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољ 
 ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; 
х мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу м 
евет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свиј 
је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш 
паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај,  
пиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па каже 
{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi> 
>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да види 
.. како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{ 
аоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни  
у све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је 
ци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид 
ј што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мањ 
видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на  
а за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је 
 вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски му 
 силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Е 
на да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће о 
ових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне 
ад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Д 
озн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било  
ад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберун 
трило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало  
ије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па ве 
 коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо 
д нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов з 
{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; 
мјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад т 
 К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ г 
е медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув  
је, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да 
/p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер ниј 
о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</h 
>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да  
ета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А  
а име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> < 
и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p> 
 не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поноси 
из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се сек 
език</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p 
у треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке ра 
штву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по  
ити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну 
>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздраг 
>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је ве 
 господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код  
</p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти ј 
елист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене  
на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га ј 
а</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором 
{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили ко 
евојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека 
ратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, гос 
и ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо  
ети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... ко 
а увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одг 
 било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му  
ке школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без де 
а жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та  
ам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не в 
— Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој 
— вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да т 
се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та 
еја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — в 
{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да 
Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли 
из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба 
аз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прили 
 ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како 
<hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама< 
hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле 
hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темперам 
ang="la">Veni, vidi, vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела 
 не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мат 
 бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час 
спитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, 
царе).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб п 
на и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гла 
оварају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то з 
о, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа т 
шењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке,  
а, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак 
анијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвам 
едне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се 
 рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно,  
гране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; 
а, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту 
и и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; ниј 
која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло по 
као ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> 
адржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели  
киња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци науч 
никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од 
земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чи 
 кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа 
оји је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер  
г њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушман 
а је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо  
Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и окова 
презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један  
ефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњим 
рукчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не д 
Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и  
поветку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се зва 
ану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо 
пелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само ш 
н-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја бу 
бине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био 
, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="22 
о у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са то 
а да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није бил 
 је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло за 
е незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство 
е из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвешт 
швар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега 
рујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му нек 
да сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, ш 
ар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S}  
а...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољ 
{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, з 
није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и  
 сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габр 
докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остај 
тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да 
обна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као  
то му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са ма 
ахну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познал 
ста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p 
гу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он и 
овикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S 
 клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учи 
где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао н 
и и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати нос 
ји.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав,  
 овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пушт 
ад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да 
 случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из с 
, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Посед 
>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни  
снуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто вели 
к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неки 
ског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да 
цима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на коли 
оро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звал 
па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се пом 
 а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и усте 
је к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S}  
, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти  
између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све нек 
 то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се 
 Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали ха 
вран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> 
 труковано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосо 
сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више проб 
!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и тр 
 учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт,  
је је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газ 
из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је 
а пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је пр 
па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи 
ред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о  
.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког д 
ега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је туж 
 подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угас 
 још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи  
у авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндив 
 годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А он 
pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприп 
риела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на  
 цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шор 
 би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „ 
то ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Ка 
, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљд 
што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{ 
тапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе  
 ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се п 
хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николај 
Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би 
ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих,  
 да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађење 
бвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубић 
 склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сањ 
, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и о 
и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузм 
чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све б 
лаву, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спав 
цакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Вели 
и пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао  
хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да 
а толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб 
А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја  
>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— 
 би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Ра 
па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’ 
и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога в 
 пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту ф 
рало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо с 
ува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку дево 
 оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; пр 
 како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да  
односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, 
 /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’ 
 што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан  
 — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље ро 
а <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Си 
 као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шт 
шеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} 
о је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, 
 из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотми 
ра.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити 
може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у 
вори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино весел 
 не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о< 
коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учи 
е?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн пе 
бљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и мла 
он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да 
ши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’  
ла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка  
ом.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје 
S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је располо 
сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хт 
рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће 
и једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="36 
рши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаш 
 десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на ова 
 сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске кас 
томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже м 
 а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а 
и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизн 
е и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</ 
рст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ве 
ад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Ц 
 глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <h 
у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђ 
ало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била  
убљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце  
 ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S 
е опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та д 
 — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160 
вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповед 
но путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да  
Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нот 
лавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђу 
само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје нак 
а!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје 
о ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него  
више је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе  
ући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Та 
 Преосвештенству господину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, св 
 крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима 
је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу п 
ог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети! 
ма Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што ј 
ните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <ti 
а није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали  
и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за рук 
овала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам  
 и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмач 
— Ех „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па так 
</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да н 
ма да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о  
ваш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И пе 
и, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намр 
 а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет  
и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, р 
 кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, п 
р попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или  
ам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А 
pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је мн 
{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити 
, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узм 
а пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји нико 
<p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> < 
ју грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са соб 
S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А 
дговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и с 
з’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју во 
брадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену 
а.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рек 
 толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био п 
 добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p 
ја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он сам 
тнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било 
наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он  
 си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када 
 — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> 
баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она  
 више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји 
— <pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем,  
те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући...  
сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно 
донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пе 
-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет  
> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски 
до, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнет 
ја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништ 
зак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно  
ли задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није  
у прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна  
јући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извел 
у, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> < 
<p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p 
ћа, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по л 
тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клуп 
 кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је 
 се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем? 
а поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим 
нусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак 
 у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнут 
сим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“  
ће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се  
вице и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте  
Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди с 
сте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у 
иче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се кл 
авњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p> 
би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише 
лија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахи 
у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку пос 
А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би би 
бираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>—  
дин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се  
Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код 
ла одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одго 
 кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све р 
ђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши  
 само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје мак 
за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к 
па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p> 
— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку 
а, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало во 
 на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн 
{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у  
о! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром 
p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>—  
дили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb  
р бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ј 
ју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— 
 школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а  
о’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као бе 
да, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и х 
инили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или д 
 А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испр 
тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог  
 ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим к 
. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, с 
ди!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули  
 питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. 
стеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први т 
вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и га 
огођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо вос 
— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито дра 
етне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку п 
уком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добр 
рсона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367 
 у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева  
 која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад 
вицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме 
ам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па  
кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Н 
војом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека  
: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више  
а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога  
било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући суз 
 он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с  
ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла  
м мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауст 
а неке надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док 
ову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако 
е невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — 
да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци  
а ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на 
и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш 
ада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им  
с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми 
ата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Ј 
S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p 
аља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида 
да и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има  
читали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па ш 
ерсона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} 
ог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто! 
јху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да в 
аги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по ваш 
добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће доб 
hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви 
оље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко п 
још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно  
вонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма...  
те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вел 
 газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-В 
... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забрину 
{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја  
ка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год 
 <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да див 
 да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се  
сплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он ба 
ар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни до 
едан јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутит 
вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида,  
јвише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи 
ти сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњ 
S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пије 
с, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече П 
раћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, 
о од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, о 
е спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што ј 
е кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се 
 црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим у 
п-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта 
hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још 
е домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из  
у здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми с 
p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S}  
ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да 
елиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а  
ражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш пао 
 него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира кој 
 под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћо 
и за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се  
ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа  
ма па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p 
удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог 
 Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S 
>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и 
 <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, шт 
шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’ 
! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толик 
сну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к 
 поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру д 
било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, к 
рала лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред  
а! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... 
ћи и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што  
ену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и ок 
њаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p 
пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече рад 
— Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето  
но обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спир 
а, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло ј 
ите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве 
</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— 
о да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он  
 ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадиј 
 — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не  
ало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— П 
 престати и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и с 
ра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> < 
мо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир ме 
ваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се насл 
 га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно 
ад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да  
пише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њ 
— ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а за 
ћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погод 
м ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p 
овора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одма 
жно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потр 
у која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} 
и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, к 
чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p 
 узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш 
 исприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро пре 
ћи.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p 
то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће 
да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! 
 више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ла 
ак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгле 
 и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— 
 нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с ј 
p>— Па попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога к 
анабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка 
’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф д 
добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p 
</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гле 
рн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене 
ким тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окрен 
ољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>—  
у на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је ко 
атио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к 
а и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румен 
се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p 
сле. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без 
 Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је  
е жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} М 
ло, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и уза 
едник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људ 
 — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</h 
рају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није 
ца“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно по 
 ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца,  
го га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, 
 му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло д 
>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, г 
ђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад  
, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније  
 треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу 
о се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам с 
у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо  
 њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам 
и, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</ 
рушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Н 
д „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест,  
 — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охра 
мршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Б 
ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>—  
 А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера 
е није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси 
нију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узет 
 фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p 
и л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш с 
ају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико.. 
и... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p 
ите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био 
} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда 
 Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме  
пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога би 
— је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p 
и да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запит 
ар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак,  
/p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не п 
те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто са 
Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, не 
а још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је што 
еће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Нег 
и у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а 
приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма,  
по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не  
а и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора  
арохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати  
унгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по наш 
ад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што ре 
о нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће 
ва, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па та 
го молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и 
о’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију,  
 би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требал 
него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћ 
ако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и  
бог слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> < 
ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Вр 
говац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно н 
и сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој су 
ра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле  
е —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и 
.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Пр 
 времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и  
учила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те? 
ју јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас  
лушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а уста 
чка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да к 
едан јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то  
 сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још 
 година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се крену 
да мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ј 
је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они с 
 арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кок 
аори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} 
еби: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Паро 
га монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног 
не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја 
давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти 
— а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш  
а дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56"  
 „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило г 
ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туто 
 бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет се 
ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај  
у: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из  
 а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кр 
знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и п 
 разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ер 
можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о сам 
а штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти 
дмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла, 
од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ 
би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како  
 ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће  
чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — 
ј, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина 
па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и  
ка, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он ум 
пева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он  
’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после ос 
, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи пор 
е, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одм 
се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран,  
пућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и д 
а тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожа 
 ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда 
та ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, ка 
потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{ 
ла најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од н 
ажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и 
каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза 
не вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се  
ета, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А 
 к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Сам 
ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад  
 да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, под 
 само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>—  
е браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрост 
ло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брин 
м колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ З 
ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она 
е гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — реч 
ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако п 
? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај м 
ића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него  
јде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволс 
’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ј 
 „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је 
а.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, сп 
ни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спи 
n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам  
менији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако н 
уће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и сам 
шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица! 
 је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневал 
ин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и влад 
оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, как 
ила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</ 
е лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, 
 попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао 
е многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како? 
а што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> 
њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мор 
путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на 
д њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти м 
ш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу 
Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у к 
онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гуж 
да, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечли 
 зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као п 
са врховима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред ба 
е добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отв 
се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо куп 
питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је  
по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје пр 
је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа  
је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти  
 српског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из дишт 
само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право к 
сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фам 
питавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад< 
 је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се озноји 
ом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хл 
 па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао с 
а малочас споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојн 
о, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-д 
екловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а к 
који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегн 
творено непријатељство, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа по 
ћом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насре 
> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све рас 
крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канари 
ин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S}  
еког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и проце 
а и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, 
е непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и по 
, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће 
ансу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа д 
ничног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра сво 
> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Пут 
Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса д 
видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако  
и свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме  
 И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што бољ 
 у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Д 
га и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који 
сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рука 
ве године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му 
!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови доб 
.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; 
 је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учини 
Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла р 
 бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— 
за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и  
е међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Т 
ном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по ку 
олела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јул 
 редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спи 
 метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио 
е и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили 
вена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да 
а брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је с 
в шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а ч 
ових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и трећ 
 ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која  
веће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту пес 
 и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још 
онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине,  
{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију 
а се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани вал 
у описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера ф 
p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи 
ује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој ж 
и шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошл 
 Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у на 
ика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за прет 
си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више. 
лим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благов 
p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то 
 он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мал 
раму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва 
од неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси 
ица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била н 
А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па 
 млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку н 
Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S}  
ело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети о 
, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек 
је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила,  
а путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му  
е латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима)  
да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог 
исли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где вис 
 порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као посл 
 Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а госпо 
ла прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и 
и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> 
 прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улаз 
х у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а п 
штер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, до 
раму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за 
идим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га ба 
 Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је 
 n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо чита 
спод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек по 
данику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то 
’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у 
е.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — м 
ђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицн 
х пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његов 
ај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци 
каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, позн 
 добијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се 
, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једн 
 је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповим 
еле породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој  
аслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те ви 
нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад памет 
штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике  
о и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плај 
т и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас дове 
ира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreign x 
вака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кре 
 исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о ск 
ошевица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине био је и  
 чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{ 
д јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’  
 па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О 
 дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> 
укао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се ше 
лама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокат 
ама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ  
и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један ниј 
рајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па 
омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог  
 поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве  
ебне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио 
ра нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек по 
брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији  
вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље нови 
егенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па 
а не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад  
пириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се о 
; једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га уј 
а дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у  
штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у ру 
едну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ о 
 једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћ 
/p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану  
јица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а  
у разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се  
чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија 
ријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па 
 отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао,  
 тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући н 
но срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен 
је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров ил 
д је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка 
ицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, господске персоне, 
ђоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испр 
ивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су 
 — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарај 
<p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p> 
, пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда сви 
анке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — 
а је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и  
рво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} 
; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је о 
 не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, н 
ка стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јес 
’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!< 
по, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте пог 
за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он  
 Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, 
е би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Ор 
тих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите с 
е икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку 
ери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су —  
ко запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се леп 
 влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи в 
тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађика 
ге за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је так 
ко је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мор 
 тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу  
го пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да ј 
к од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила  
 господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка  
погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не  
 знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.< 
нима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато,  
, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пиј 
ао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба  
ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочест 
ра на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало 
а.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа  
 кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њ 
па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" / 
а и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине  
ећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па 
перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шац 
ала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо  
е никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов  
рошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ д 
ели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— 
себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па  
предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себ 
ој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти 
у и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пит 
млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека ст 
— одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разгова 
 на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат,  
 кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако с 
дједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе и 
м са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисан 
>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га М 
м Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромб 
/> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало  
е можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса поч 
шао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу з 
с Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</ 
и, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га о 
а те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, ј 
ј, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и 
; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар са 
и с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи С 
 и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и  
или.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{ 
удгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму исп 
S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовиц 
у, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по све 
је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши ко 
е само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога  
окаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила: 
 господара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су 
м зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“. 
фтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, 
апевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у по 
="subSection" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му 
ио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је це 
 су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде  
да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упуст 
е мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, 
 поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се об 
 попови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb n="400" /> 
игивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му 
 баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонен 
у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до  
полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко ј 
и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи  
рен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голи 
нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далек 
репрезентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, 
 Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као ум 
е? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</ 
} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка  
о погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како ј 
пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије 
намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни  
еди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт,  
о разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега р 
313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, о 
из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту 
на била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; 
једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштв 
турио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољ 
о се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктер 
, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено 
пира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ 
мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: 
 се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем  
ир; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли 
ботнике</title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Костић. <pb n="111" /> А  
вање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој с 
бији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) —  
у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, ка 
госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак и 
не видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, пи 
има, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих  
 Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, сл 
афије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окре 
 их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чард 
 — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него как 
х буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре по 
 у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних годин 
м тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господ 
ше другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Ју 
и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ мла 
— рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо сти 
сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња С 
би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смеј 
и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их  
е, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одгов 
е блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комши 
г млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у ку 
сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо 
ко чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе ко 
Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи 
а клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се м 
 испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столови 
д би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад нек 
 јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за  
одметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} 
 а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је ум 
} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са  
мотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака д 
маже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Арка 
Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{ 
 и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла,  
} Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељ 
дије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, как 
упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да преле 
ражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго 
 тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само дево 
ита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о  
е, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па 
p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, јо 
постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик 
 јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; е 
е неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског п 
творење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писа 
две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељ 
су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту ми 
благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S 
новенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?! 
 ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица 
оме што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је 
 обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира  
 xml:lang="la">corpus delicti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутр 
, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то 
Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта ј 
за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не 
 јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђ 
— замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то к 
ри да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је  
 каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не с 
ој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе  
ер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и с 
мјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и 
p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да с 
јеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дан 
вади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у то 
 смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не сл 
 тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> < 
тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quot 
</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спо 
,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уст 
м,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“< 
<quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l> 
шта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> < 
<l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног велик 
боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да  
 ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Г 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да и 
 отуда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; 
 <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се  
е она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови 
ш, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен 
ало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе 
да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> 
што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља п 
ке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, т 
у девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доист 
ише ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто  
ашћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је о 
рефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву 
да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и  
ба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева 
еки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, 
 поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} 
вала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога 
к замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им 
естамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како  
р још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко  
сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен  
о се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А  
проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици 
има још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S 
ру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради;  
hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb  
е,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико 
 на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Госпо 
својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за  
и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и П 
ој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што  
 које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, она 
 отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу јо 
сте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање к 
 ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>М 
ћу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад  
а песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад рад 
па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке 
 него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} 
едну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку ре 
 је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доск 
обро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само ост 
е сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма 
ко... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да пр 
ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чуднова 
а реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<ti 
копима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља до 
?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Та 
м једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="9 
е подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би 
а и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је од 
 како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна ка 
ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узет 
анија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре  
о да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки 
е, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила б 
иког. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, д 
 и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод на 
од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих  
меју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосв 
мојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да б 
ађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе  
ули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђо 
> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати,  
код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти 
себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда ку 
’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама 
ула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће 
ђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знат 
а бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фа 
је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се ус 
 ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што ј 
="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лар 
дин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и 
фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава  
дан пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау 
к не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да 
велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му 
тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажми 
слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n= 
аваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненад 
, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Перси 
је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено се 
пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети г 
ма који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у ов 
лике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва  
во село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима с 
 испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке  
два можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно 
ето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку. 
еру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авли 
 сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за 
е закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе 
 али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глава 
И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и брк 
он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори м 
све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар 
којног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба п 
дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у г 
> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <p 
S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, 
>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по гл 
а, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час прав 
цилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <p 
{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: 
гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, а 
ријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљ 
 се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му  
а како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесе 
оди коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно 
ајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n= 
врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док 
ати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту 
 света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе и 
бриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л 
је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У том до 
 поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Сп 
n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда- 
он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа 
 пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка  
а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да  
уче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремови 
једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака  
ско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо  
а наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и киш 
-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку  
!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених  
Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; д 
грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и  
 сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — 
ош неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у 
ш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет  
.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији 
ри, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта 
риела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, неш 
дом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се он 
, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу  
с из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте 
зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржа 
и Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати  
} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељ 
 није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... нес 
8" /> имаће прилике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж  
амо пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</ 
агу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокс 
но послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем  
нако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шну 
задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да за 
је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде 
 курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујутру р 
 који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} 
Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох,  
и се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у  
.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ше попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— От 
 поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене  
ду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Пе 
 па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и мест 
 вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби шт 
то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-па 
офи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој 
le>Љубомира у Јелисиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку пастирку</title> и <title>Геновеву</t 
 Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина 
{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габ 
’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро дивани 
а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отои 
?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p 
<p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>—  
на?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Как 
ни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p>  
свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, 
а; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за  
м цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па 
 дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овам 
ти читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — 
ва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухвати 
 и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокак 
се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добр 
га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га до 
ој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задо 
ако би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га 
е смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти мен 
да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сват 
биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало  
 с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели 
змири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше и 
рам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — р 
„Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S}  
учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече  
асла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди 
 <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се  
ш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана  
на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин о 
и маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате  
ц:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од 
А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку,  
 ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га 
фа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били  
мо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!. 
{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по 
 да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к 
ао да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „л 
лерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадн 
е то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S}  
ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио с 
о моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело ли 
ме, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спава 
ту.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дан 
чити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — в 
је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче га 
жемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш  
аде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у 
к фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</ 
{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере 
p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно п 
њи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заб 
.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом 
 није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> 
 ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi 
 ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! 
, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и за 
, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају 
имам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о  
учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у к 
 си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се 
, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — за 
ида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпој 
 је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако ус 
 моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушка 
мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну каши 
 је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p 
Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <pb n="328" /> <p>Кола пођоше. 
 којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пу 
рани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све  
— ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да  
— чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а 
м, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок  
, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира д 
аш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ ба 
маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме 
мију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта че 
 је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! 
 а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове! 
с овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на те 
ж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читав 
p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да ниј 
д ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамил 
д ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран! 
 га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те,  
 се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и т 
нао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да 
тимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе сла 
а пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пев 
 већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође 
ај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте  
уги крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два с 
де где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разгов 
и опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира 
— ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.< 
мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о ш 
рник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој куп 
 вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p> 
 себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</ 
ам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бо 
Section" /> <p>„Ђи!{S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блат 
у цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Бож 
а, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не  
 добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка 
м се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио са 
 испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинско 
 кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бо 
о од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ћ 
м... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукл 
 се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone uni 
 женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао 
 ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му 
 оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за 
{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен 
>“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о 
д и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас о 
>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од 
 вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се  
лов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и 
е к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и дад 
нада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а 
, онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта го 
д свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, —  
ођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се 
ад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски н 
 <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одгово 
у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</ 
зме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нес 
l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде до 
о да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После  
ета; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му ш 
евала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пу 
g="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао м 
 а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слин 
во није остало неприкосновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса  
них израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као  
. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi>  
косновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом за 
јде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па  
{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и ра 
ђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих стр 
маже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код  
 не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум! 
— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко 
 гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија 
помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о 
ног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље 
{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она 
Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> п 
и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшаф 
ну Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја  
Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></ 
т један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’ 
ева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа 
а Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била сла 
есретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!< 
а онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — р 
е, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{ 
е кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп- 
да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашар 
и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира. 
па. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p 
ј избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreig 
тан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад ј 
пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S}  
 у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та кол 
 петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулге 
евети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбре 
ем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се 
оде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми 
тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разгов 
анија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлиј 
и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се н 
д да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стиго 
атер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне 
 ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољ 
ругима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то  
лања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас ст 
ворим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да 
, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му  
господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим ва 
е, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо у 
п Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за реш 
!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попу 
а се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби! 
ра — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само гос 
у конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од т 
{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћи 
“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет поглед 
ако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О,  
неси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окр 
енувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клу 
 бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако н 
, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се уп 
S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сид 
ама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Мол 
Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате о 
ју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb 
великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један тестамент његов, — заме 
ас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Т 
да да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господин 
ко и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су 
hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад н 
 Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја 
ш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера,  
ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци је 
рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је т 
{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спев 
о рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не 
а једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру  
ественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се в 
то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице 
 Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући п 
 Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишва 
лим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сом 
да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у с 
 К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла  
то, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд  
вембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни 
ба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба 
ба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у ц 
сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p 
ништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га 
њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смир 
више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му з 
ло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на  
им?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио,  
оп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћирини 
 коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и 
једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити он 
шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину 
} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде б 
ве“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и друг 
/p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, 
оке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мо 
, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отво 
да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико  
како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пер 
ефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после д 
 О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће 
Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике на мору</title> или <title> 
а стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки п 
 већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и ни 
га; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу 
бар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извес 
 рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онд 
чају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег  
а сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде  
 — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту п 
ву, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш 
 још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато 
и, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног др 
да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће  
а и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{ 
чка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио  
а ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва ј 
Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако  
ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после јед 
аличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и  
робу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаи 
жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> 
оме. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спир 
да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p 
ринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела нас 
Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> 
о, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђ 
 Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>—  
!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потег 
ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи 
је могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо  
азумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат 
је хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија 
 смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли 
а од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам  
а и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели 
с још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и д 
д облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њ 
је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није свети 
{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p> 
 ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак  
 па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу з 
них јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што  
латама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула 
јрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за он 
 одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има ј 
ије лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да ла 
на“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по  
 је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S}  
ада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно 
реко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај со 
аопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња  
 нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар  
ј (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно  
и.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се свак 
еровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике,  
тан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитав 
лакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на 
 прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али гр 
до је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена нос 
 њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам 
<milestone unit="subSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба 
од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је исп 
ви, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још ниј 
рока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му и 
 лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитани 
добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згор 
 Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са  
ти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пе 
ијачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb 
праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ так 
вета, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво  
мо седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око  
и свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрл 
штац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али  
жом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{ 
 О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида,  
ица на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се 
 му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац...  
</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S 
опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец 
p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или киш 
и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од друг 
о тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али с 
b n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад 
 рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими 
рети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била б 
ве мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S 
ам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикуј 
зији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тараб 
едите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Ч 
Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а 
г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слаби 
 <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин,  
каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, и 
ење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити 
а у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> 
па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен 
сим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезат 
ате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас чо 
, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне 
ћу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој  
ријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена.. 
ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњск 
ас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберет 
а на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин ш 
’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколик 
не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа  
ћете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с  
се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би 
е и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласи 
 имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Јо 
да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ  
ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ов 
м утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</h 
гу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ мол 
да ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну по 
и оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{ 
се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има 
— та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код 
/p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па не 
{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> ч 
 Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него с 
озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је 
 Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем 
е знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они 
один-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпа 
врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише. 
 стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S 
сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брат 
 јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге 
 свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n= 
нмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p>  
 риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите 
екин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се 
77" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе 
ал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако ср 
 се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што ви 
ао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фр 
дна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш  
 <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— 
слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, прот 
 многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин м 
о, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио 
Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! —  
ој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „ 
је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не  
еже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за 
ажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад 
ње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Ј 
је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> 
ом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лек 
на владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака 
 вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о н 
 се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим 
<p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S}  
аучила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и госп 
<p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{ 
— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више 
 ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако  
поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица  
 и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам 
в!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— 
...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им 
ра хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добр 
асположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом до 
а да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>—  
чере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из к 
, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да  
ире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{ 
нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, по 
ко да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> 
</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ра 
, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала 
што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачит 
 да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb 
већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако  
ам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-поп 
лу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка ш 
 страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да 
казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што  
а.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она 
p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p>  
, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па,  
Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! 
о <pb n="163" /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога про 
... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ћ 
ма, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а  
</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девој 
т’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш  
ang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у  
идно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа,  
, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и 
и бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да  
Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој о 
д Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па јо 
 повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, 
ете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен,  
а то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, ј 
мамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега то 
та.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде  
ра на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил 
 Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце ника 
уђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему до 
олијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Ј 
Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тар 
јој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега! 
е поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тиши 
по, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста,  
уђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно  
лији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и т 
г.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак 
и мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све  
Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га б 
ег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Не 
S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са со 
, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— 
едаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврш 
ужбеница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код ва 
ка кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог 
до да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлуч 
оја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, нем 
а за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад  
p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, ра 
 сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно  
p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп 
hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели зад 
шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што 
ка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра 
 видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и  
љда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће,  
. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а ув 
> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже  
ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна 
ладић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све зв 
ити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије ње 
 је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да 
А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог 
p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај дру 
латка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардо 
о је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и 
ин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} 
ој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја 
 — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </div> <pb n 
и корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себ 
а Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та  
> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кри 
 брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је д 
 Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде 
ол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га 
Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његов 
 ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, сл 
и ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. 
>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ м 
тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сам 
</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, 
, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прил 
ник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Ј 
 пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— О 
а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! 
 Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући 
hi> познанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави 
поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S}  
> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то 
а, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли 
кла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — 
S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворениј 
анија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до уш 
им те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти док 
њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало су 
срдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} П 
а погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћута 
има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та г 
Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлиј 
споја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габ 
образлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом мет 
баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</ 
је пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком пи 
и, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— П 
hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина 
 Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска н 
S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — 
а. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори 
одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још  
а од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се т 
 ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и  
hi>пулгери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ 
>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће 
Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек зак 
ећ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; ка 
ида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, 
само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у  
у гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, 
ом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам  
ина</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песм 
ле подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ г 
удите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам в 
Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш ви 
Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш ш 
здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S 
ша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје рад 
х пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од де 
оја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то 
зговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узви 
 вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га  
 дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Пе 
скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман 
ote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Ду 
елике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла з 
ке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</title>) 
и нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по  
ајвише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позиту 
близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="112" /> додиривала образ Пер 
о су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. 
браз Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Ка 
јим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, 
ира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким х 
прављеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на  
 се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио  
 се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад  
 шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који ј 
време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им  
мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p> 
штала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних бол 
ило до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изнен 
дној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на о 
ала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>ло 
ml:lang="la">status quo ante</foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака и 
мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави 
on" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних с 
еђени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Ма 
е, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а  
атуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Број 
.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони до 
че зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... ј 
ади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ак 
пира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, о 
е ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадош 
S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршил 
роз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чул 
, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима 
ку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, 
м у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло 
 велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; 
ло као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у  
, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољн 
 разлике између радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још  
вађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</ 
; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од  
бро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала т 
екакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара. 
и чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону 
ицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или ав 
ер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, 
ирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ства 
, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари шв 
м ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако зва 
а познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онд 
 и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пун 
о.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мо 
ранцуског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки јези 
далека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љу 
ио против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још 
о маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге 
сле подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало  
на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубил 
имер, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" 
богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се. 
у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме  
, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone unit=" 
Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади  
мају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па 
у косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та,  
х који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговором постају 
пе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да и 
аже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем св 
Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p 
амо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, 
 ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone un 
а су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, прита 
да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сид 
а иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, 
ше, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи јед 
мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута п 
отворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој  
спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управ 
и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеж 
ц лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то вер 
е само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући пова 
, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава.. 
 на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели  
-Габриела приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на  
м широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога  
е боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута  
попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њ 
управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је 
ећ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек ни 
а-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он с 
уњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако  
! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није  
l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је  
S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је прв 
кује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> < 
онашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, на 
е ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре д 
за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и как 
его Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског ка 
о лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’ 
ош једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Беч 
 ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу б 
а примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је са 
!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра п 
?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p 
а Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба од 
, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не одн 
фра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у живот 
ошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада 
екар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у  
Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ћ 
!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад  
 — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати 
а другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све  
д на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу 
} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније та 
едном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је  
о а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија ви 
 — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслу 
та, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле гл 
ш није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довија 
, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још ни 
 врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено з 
— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па...  
под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Сам 
и и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод 
свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S}  
 да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Т 
} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше нег 
ужна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не би 
, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира,  
вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гл 
 види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела  
нали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану д 
ворим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Са 
<p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради цркв 
S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наш 
ца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао  
некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једн 
мац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим! 
д увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала 
а данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше 
о који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако 
е онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утје 
е прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном с 
-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, з 
тном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-С 
т падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшн 
лате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— 
 несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко 
днако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и 
аборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар гл 
hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са свак 
до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије м 
 г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп- 
в супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно 
</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер и 
има, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је ф 
ду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, 
осића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О 
рагом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих з 
 се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледа 
јнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења 
осио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S}  
уца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се не 
то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а ко 
тну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и 
 нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим ка 
 а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао н 
тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило с 
е свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују  
и и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још  
а очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи 
што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалите 
.. па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта  
 су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спи 
, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад 
 од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то  
икаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она ост 
те и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој леп 
е насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха ал 
колада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би  
p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам. 
а му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилос 
обро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на изла 
атрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу 
да на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су 
у да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замо 
p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео с 
 јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, 
инили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже н 
мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозор 
газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши 
е, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село 
па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из 
 сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, 
ећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шо 
ад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо се 
епо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ 
>— Могу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p>  
вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашиц 
змеђу угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибе 
, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а изм 
оме част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније мате 
енција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Т 
 <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, 
ла знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је о 
бро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш. 
ијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ 
олим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Мо 
е; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа д 
ити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да каж 
ле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, господин владика — Екселенц 
е па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста! 
— смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти  
ћи на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче г 
са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину 
во; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење  
.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље  
шнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску со 
ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су свак 
е тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће  
у сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао  
дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у стр 
штица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклиц 
још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге 
е то био пород, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако комп 
ља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика 
 главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — к 
ни, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за  
ето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, 
италац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n="221" / 
ко се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш 
} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке 
ктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа,  
и.{S} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну бра 
 гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све 
вен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући. 
ија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни и 
ајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме по 
 стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учи 
лико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек м 
маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у у 
илостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе ро 
у крадом испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и на 
 за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеиз 
 из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к 
ote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикова 
’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обе 
еци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и д 
е Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изне 
там великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује плам 
 стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву 
о ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо  
ка, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног организма, за поуку многим читаоци 
а у Јелисиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку пастирку</title> и <title>Геновеву</title>.{S}  
е“, даклем „<foreign xml:lang="de-Cyrl">алте -фрајндшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вред 
су самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни  
 удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сер 
а; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!... 
још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенц 
 порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — 
ођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чек 
 поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! —  
дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — 
 вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> 
е мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>—  
и и зауставити.</p> <pb n="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговара 
Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви ка 
.{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај тво 
о и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће  
анцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>—  
утра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу 
и очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што  
 се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никак 
омаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би 
е, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} За 
едан као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после 
.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</ 
пиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на сво 
аше једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о  
>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — дода 
 после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, 
</p> <p>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’. 
зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам к 
тили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели з 
 ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спа 
.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе  
она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а 
Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по ш 
, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријат 
атство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева  
што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па 
у копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише 
умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на да 
 <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Н 
гани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куп 
ом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и  
млане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па ве 
 ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово,  
’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о к 
које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се 
дмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њ 
ц имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица ш 
 да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благо 
о, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће ч 
’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пр 
ије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама  
адићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били  
и, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капиј 
га мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> 
ећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католи 
а била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како  
 од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знај 
оја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикл 
 тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св.  
паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, 
а писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу б 
сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар 
, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве 
очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} 
пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, 
говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она пола 
а се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па  
ко га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожа 
цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у вртограду господњем гајећи и усађују 
ло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај са 
јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крене, ј 
врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега ов 
ицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, раз 
опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и 
ске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паорушо јед 
е ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} 
 што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} И 
це на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не ку 
е; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и зд 
 берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не 
 То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и 
S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толик 
другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правда 
блигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И  
пустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха 
ватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба  
енмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута ( 
ије, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и ц 
ида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте 
телунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више 
је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао 
уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала кла 
заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа П 
р би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде 
силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па п 
јеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, —  
ође господин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p 
ече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Рас 
 каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта 
јегоже сотвори Господ</foreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други  
ло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао 
е једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} З 
лијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се р 
њу чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која ни 
у у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па кол 
и пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а 
ећ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је  
.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падн 
</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на  
?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете ко 
> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за 
 Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од ње 
нгије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже ч 
поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да н 
 <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај,  
ђ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не зн 
tion" /> <p>После једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p>  
па извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.< 
> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком 
ара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро  
ло, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За к 
ије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник доша 
дине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</h 
 нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари  
 се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пит 
 је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер 
еме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Ар 
фили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жал 
купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак 
p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог 
Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, ко 
не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— П 
ине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — 
чио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи с 
не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете 
 Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га 
 подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га 
у да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима. 
ио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учите 
ар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудик 
е. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — 
остојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је пи 
но касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; 
 младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реф 
па.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задува 
</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуш 
леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике в 
вењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13 
им гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћири 
еца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са стар 
ало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли с 
у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, 
их избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у ц 
 деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек  
м виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им д 
н певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јест 
у зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је по 
тнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milestone unit="su 
 ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који 
си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи д 
два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га  
, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте с 
, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нис 
 онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског дана,  
их; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S 
ају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красн 
 још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки ш 
ију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се 
тражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш,  
ола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио ш 
ом путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi>  
 тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, 
а у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ  
Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, 
свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор! 
Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си 
{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А  
око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо 
ива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена. 
година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише мест 
кад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у припове 
падали разговори о строгим епископима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и 
и!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научит 
 сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговара 
 бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последо 
и мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Х 
ки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — ве 
тврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто вел 
алим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је 
ајући курмахераје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов р 
 Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо удар 
а. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш  
ог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек зал 
 собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о зво 
ају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Н 
 не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А п 
роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног 
ти никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, ова 
 што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А  
у Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприп 
го тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од теб 
 ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо 
и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се  
мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не да 
жим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмах 
ф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо 
 од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „П 
 и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> с 
ије било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што прогово 
лаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а г 
о добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена  
а на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира 
има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни 
 из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" / 
о ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорит 
о пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или 
о је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал 
о коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више  
оси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и 
ло с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешт 
..{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Тем 
то кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на  
а њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам  
ладу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи с 
више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи б 
зимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S}  
 паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад 
ће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чува 
 А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам стар 
оба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’ 
 га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње о 
S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Аусгецајхнет</foreign>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво! 
це са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле 
{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом  
 је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз п 
и пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где 
ила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно  
ерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас  
раво каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} 
{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њ 
а да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други! 
ју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазив 
а да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p> 
е прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — О 
рекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати. 
ј један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана  
ем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клањ 
ела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих дв 
се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то  
и моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p>  
у! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум  
, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, 
 ђак</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да 
 на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим,  
а се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста 
блеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Зна 
p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју 
>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом 
— ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жа 
огињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп ви 
, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек пос 
еда једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве див 
љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра 
ачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књаги 
усту очељали!...</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Ка 
бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> 
="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p 
да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству 
вочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право ј 
 солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираем 
 Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало поп 
Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав на 
 брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред т 
ељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање 
о у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којек 
 шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са 
јица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> < 
="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да 
милија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио он 
, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми  
Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да с 
една кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала нек 
ка канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чуј 
.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само  
 отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све сл 
тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопо 
у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по  
п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је 
разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега раз 
мо изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} М 
ли: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гав 
 апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S}  
ет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога 
 или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за 
и.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комши 
еколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута о 
древне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест го 
>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу 
кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној ба 
е ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па чер 
 <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила  
е дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди ј 
звестила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са д 
за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кр 
 Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макр 
рим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по  
бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво  
 се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика п 
а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвон 
пет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било,  
ица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у 
 баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно  
фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад ве 
вала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала 
 знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све 
је се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја  
оје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — 
не!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да 
 ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Пе 
. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама).. 
аку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава са 
} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и м 
што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и ве 
молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет  
ста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни 
/> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију с 
и ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само с 
ви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети л 
 рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71 
 кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд 
м и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљ 
пушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују та 
едан кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек  
д је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључи 
шао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како реко 
{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви 
hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један со 
 им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да с 
оведала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. 
м.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обе 
паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Ни 
чки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро,  
на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима,  
ан издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само  
арађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њ 
и пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа в 
е лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћ 
к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво  
ајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у  
атељица са гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикераје 
е и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>—  
Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа 
мешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-по 
а!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>П 
 бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива  
 и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! 
 смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S 
сте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево  
а Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мисл 
лбуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разглед 
S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n 
 ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година 
, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало  
ту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, 
но за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање 
у кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин 
А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</ 
ио у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, св 
ва се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно л 
мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија,  
раво, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том м 
’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се курталише своји 
рипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом с 
да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов 
 гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угаше 
сле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, з 
своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред јед 
 као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као о 
 сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње  
д кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо 
зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу 
аљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча- 
ог Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клуп 
к.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад м 
S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испред куће п 
 зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <h 
сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> 
Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле праш 
з тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Ар 
Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васп 
 се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре  
гледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се 
о’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је  
ало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>стар 
 као једног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љуби 
<p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb  
и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је по 
 су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p 
о!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођ 
брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вра 
а беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од вирт 
 Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да 
е својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијоман 
ку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а 
 онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселен 
пиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, нахере 
 па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а он 
деж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни 
 што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашк 
десили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту 
 обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поизда 
аместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се  
и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носил 
устрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну 
у перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, 
ста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре то 
 дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу  
н; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије с 
њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла нем 
осле неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па пору 
азда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шот 
ва стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или  
дна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах оста 
ви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у 
акоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и П 
воју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе 
е земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на  
окривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже 
м него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о  
ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је 
балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" />  
ику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!.. 
тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву гран 
а од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапу 
наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак 
ша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено. 
ћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је ре 
цима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и други 
 полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу 
е <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро ј 
есне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све 
еру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љуба 
*</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест  
је и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су б 
 вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, 
антериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланиј 
тају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети 
 друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би 
с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом  
већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту с 
 иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђош 
ју ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду 
мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом  
киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није 
шом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми 
{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја с 
терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!... 
нама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица ил 
улу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао 
ти душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — к 
ол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’м 
анерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, а 
о сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и  
ање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза  
 своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрис 
pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и 
ог рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у 
да-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се за 
 ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каж 
пуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па из 
анка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и дру 
ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни  
 великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Ж 
е касапин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с па 
ости.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш ј 
ирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази 
беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат  
задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке. 
hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорити — .</p> <p 
4" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и 
— виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А ш 
да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и  
ене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени;  
о се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капиј 
и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово да 
> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други,  
ало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали 
. а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти  
абадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Ње 
домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Из 
ре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта  
п-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, 
ен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање 
S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа 
 — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А 
за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и 
које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио  
оштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ће 
 спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да м 
родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... 
о близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је н 
може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— 
па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир  
р треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо о 
.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се  
зио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола а 
 каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд 
ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се  
ј душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свет 
сте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па 
аде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре 
пиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покаж 
една за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n= 
ече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде 
i>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а 
воту.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и как 
!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298 
ирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мора 
. кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбољ 
 га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један реги 
 а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S 
изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и  
весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник 
ију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради  
њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Ра 
рстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преух 
 кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у о 
p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепов 
 је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да с 
в и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Н 
какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{ 
о главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у друг 
 код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Нис 
 Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</ 
па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад т 
олико много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да куп 
мем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још јед 
отрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицира 
ине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вел 
(која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу 
 ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада 
’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и  
говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А м 
слонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Ч 
ским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело 
 сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола  
ед кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпо 
и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјуч 
у па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’ 
ога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећ 
 мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</h 
осле кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је д 
 себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као стру 
 крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Бир 
као слободно међународно пристаниште од барјака на <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зн 
 после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној ста 
и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука пр 
298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та зајед 
 један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповед 
 свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, ни 
и треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да  
дале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је писац и прину 
уда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{ 
кивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање ка 
ком просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а  
 <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на про 
огађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и бати 
.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доб 
мо фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба з 
се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад 
’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Бом 
е иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{ 
 и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га по 
 је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња,  
, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо,  
ена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља 
осле вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, сам 
и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се  
 а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још не 
ца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она  
о; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и  
оследњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући,  
 се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито  
 престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудор 
 најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокако 
само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере 
езвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће  
лаве пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му ско 
</quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражен 
 свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а 
енијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одуста 
својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и  
ријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога м 
е споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним 
о тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која ч 
аву или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Ин 
коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да укра 
и човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} А 
ити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла дав 
е с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се 
 а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? 
а су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ посл 
ак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо 
ине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби  
ице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Т 
жењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола р 
алеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен т 
ерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о 
то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p 
Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с 
банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас  
. из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да 
могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„ 
 дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом 
о њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога зад 
. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми 
ад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је т 
тем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак вел 
 путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп л 
још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, 
уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која 
 ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — см 
и Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај да 
ве школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!.. 
ом вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађа 
хијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати дом 
них јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За с 
ула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати,  
— „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова 
л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај 
 и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из  
л’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени с 
е и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја  
 остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Го 
и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путуј 
<p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вел 
ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду,  
 — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е 
о је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем 
43" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да 
ујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p> 
ледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш н 
 за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— 
пиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете,  
ила Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Си 
ак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и тре 
акав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже,  
ће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмеј 
бично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгри 
.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни  
 </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се ш 
јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор 
упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — в 
л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор? 
могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога уве 
а припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па  
а ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што ва 
че шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!.. 
, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А  
 оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним  
то је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, ј 
 из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена 
шено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој с 
>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онак 
ер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што каж 
што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi> 
 оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једна 
 трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу.  
 је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, ниј 
баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, сре 
ула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — 
штајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јо 
S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, 
а гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг,  
је! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} 
. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допад 
>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љу 
<pb n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се ст 
нговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима 
више посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p 
а</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мар 
ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, 
 те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш  
а баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, п 
гов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на т 
акосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>—  
n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљ 
е! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете р 
те!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонс 
а једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> < 
случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја 
питати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чуј 
мајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате  
сле тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен 
вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књиг 
аклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуг 
куд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, ч 
’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</ 
преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван се 
p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јул 
о паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па ка 
n" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком ј 
’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, ш 
мо никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред  
<p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?< 
 брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, ско 
ашно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ? 
вори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он  
ритика најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, 
шуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“,  
кереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јес 
роизвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма с 
 се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у 
ичија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана,  
је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како са 
.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’ 
питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ 
нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S}  
ештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и 
 ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону ш 
што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — ре 
шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу! 
 све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракиј 
ако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту! 
и.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’ 
 попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као  
а и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, 
д лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да 
Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге ч 
у...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа 
Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па,  
на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева 
су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила 
 једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за т 
ред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад 
бити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви м 
дите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на ов 
и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није  
, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у  
 само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се 
лас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi> 
ли поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, —  
није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси б 
 каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па 
него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам  
ве екселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај њего 
 кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се  
ебало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости 
к... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прош 
је у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и  
аш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шешир 
е срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и ш 
 шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш 
Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети 
 — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, 
и нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти. 
стра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се  
<p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не вер 
алом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ 
ећ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбур 
а, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима 
је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па 
 хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио! 
ла, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има  
 тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је он 
се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде б 
а и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?< 
не тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се једа 
не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се с 
себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позов 
па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа  
је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S}  
вка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с ма 
 удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недељ 
поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само ка 
!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после овак 
на се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра 
певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој  
 у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S}  
вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутр 
ховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> 
знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и мо 
епо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар 
 знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отп 
и: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Сп 
 па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру 
ече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и  
 их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разго 
 решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред кућ 
затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да 
 овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине 
.{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зг 
 по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се р 
 повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, п 
м и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо 
баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и  
одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је  
ти.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</t 
 да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар 
истом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме каза 
едног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те 
ко брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса глед 
а удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) 
смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSecti 
 си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“  
, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њ 
 ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!< 
 белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва с 
ли? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{ 
бије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема 
а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн м 
 не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нис 
опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли 
икад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, 
цом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је два 
>— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви пок 
ога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искре 
 овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо  
заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — 
кила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Ни 
и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јенд 
авили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису  
 зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кош 
амо су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним 
</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћ 
 добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо 
г!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што к 
е!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиро 
 подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, к 
рају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два п 
</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi 
ице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone unit="sub 
 неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а с 
су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти 
пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати ш 
мо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S}  
и, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне 
p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> 
ршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> 
дљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако  
hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не у 
научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу  
— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ј 
/p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са со 
а где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па  
акије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели 
о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика! 
 <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка  
аје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да забо 
оп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуру 
падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп 
храбрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бада 
сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и н 
абриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни 
лике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да к 
— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’х 
с се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а јед 
пуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу ил 
да па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете  
— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће гос 
ам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта 
 кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете с 
 господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји  
 да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена 
е. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се  
и био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду 
родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, ка 
</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> < 
, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би  
женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме расп 
ј се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задово 
ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, ле 
обелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</ 
еланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и г 
 к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е,  
оди офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон. 
ла, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а  
 све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе 
, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора д 
 сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чек 
о? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пре 
је ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло 
 час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, с 
штвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — в 
о требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је т 
ка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — д 
ула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то пред 
оносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитељ 
одина ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су то 
 сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад  
зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — 
о да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага! 
 у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ с 
ни прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио 
икоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет ф 
е!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са ро 
учу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на 
 ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — 
 додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — 
ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни са 
 ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље п 
радати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пије 
а једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свр 
лио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по св 
p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него н 
натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то 
 тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво 
кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још,  
о сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу 
свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадај 
Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу с 
кој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко  
и па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би,  
није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде гл 
е само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и 
о ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако гр 
же, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа на 
фовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о  
 оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш 
, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост 
/title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес то 
 само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам  
рује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у јед 
 на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену 
и:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већи 
д није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из С 
} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно д 
<p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109 
ко је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, 
 је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и др 
ћа, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> < 
помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну  
трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада 
в блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледа 
ост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде 
да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не да 
 црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и  
ју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после 
јуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој 
 копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бог 
ећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно забл 
са повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране би 
 се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су сна 
 Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка  
и’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?< 
е знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — бра 
надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије 
ђа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора 
 је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, 
из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — 
а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га н 
 подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</ 
пасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила,  
днако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, к 
акле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} 
од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром по 
ла као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Бан 
и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с 
оју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као д 
ад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико осло 
ску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бу 
ђ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quot 
чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбур 
 како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу  
Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинс 
едне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — и друга стро 
 је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је вес 
ше еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, не 
а Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта 
ила тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног  
како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да поб 
омирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. —  
 ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвек 
издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треп 
сли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мот 
S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p 
кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљ 
га лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и д 
 кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да 
е тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="1 
" /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> 
у, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љу 
! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслон 
шти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јо 
рабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу 
</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Ма 
ђу њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако  
 једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он 
а Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и дове 
неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дош 
сле тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одгово 
о у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасно 
боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала сам 
ејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је 
гим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско  
ре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка пр 
а дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n="236" /> 
i>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па 
ту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлач 
лазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што ж 
антицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико мо 
То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна је 
 граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију,  
а, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али  
подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у ком 
ако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако 
а је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} А 
да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрт 
нски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра 
 нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлиј 
у се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво неп 
 до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад ч 
рексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S}  
а ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дан 
лавину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p> 
али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни т 
себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а в 
 завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвећ 
 башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>—  
ла.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви < 
S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим 
н-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му 
ојом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је 
а!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте б 
его дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се 
туру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помам 
ерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — ша 
емој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клић 
жим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији 
мо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Серми 
о у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} 
ика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег кома 
Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би би 
чак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије 
баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па  
 пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег 
 да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске тороку 
Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, п 
ла гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, 
рво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске кућ 
S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га сву 
оцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се дома 
уковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића см 
икана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> < 
?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и  
р.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у ска 
 никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познат 
 па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га мож 
ћ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на  
им зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно мест 
а похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукам 
тављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и бл 
 баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при 
ести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где  
у страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио  
ред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уж 
, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни н 
а Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек  
 своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше н 
 Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а 
ара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића 
н-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом 
ад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста 
 узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима ко 
ест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} В 
од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S 
 за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — 
его попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха 
S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана 
е (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па  
 и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи 
!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та,  
дно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собо 
у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе,  
о ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле  
ва је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у пр 
цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакал 
).{S} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекл 
укован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни 
 дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да по 
пе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на п 
 њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом велик 
оби, застајкивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу,  
l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се шир 
 или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског да 
ша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на пам 
лите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179 
ђу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као ко 
ога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... свак 
Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим 
ра — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну р 
кад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па 
ужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мр 
вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе нап 
ст; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да  
Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> <pb n="283" /> <div type="chapte 
екли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се по 
 ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући. 
S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Т 
а и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствари с једног места на  
а је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре,  
ер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену  
д, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи  
јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошеви 
уше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:< 
до се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па с 
ру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi 
itle>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Ча 
ли увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била 
а јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <miles 
 игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и н 
девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек о 
е су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и  
ака ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпој 
ги неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смел 
ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још 
ила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, п 
 не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види 
гих за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула св 
з онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина 
и воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, 
нем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што 
довољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а о 
аба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се 
оже никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били  
ова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири 
га на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S}  
чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину 
S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни  
 Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка м 
 јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао  
> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али  
чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам  
пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа.  
утања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те,  
 их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тара 
ом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти д 
ли која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа 
дак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било! 
блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, 
 Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине ску 
се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спал 
!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“... 
мо „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који с 
е на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге  
ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми 
о немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — науч 
 Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макр 
о пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а 
попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала сваког 
{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбит 
{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном 
а и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми  
ђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећ 
ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опе 
га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да  
аш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> < 
себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој,  
што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што ка 
Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их з 
е привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писа 
или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу с 
сом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>Т 
жу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара  
 „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спре 
е чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће  
ти мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Т 
е нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него не 
а, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији,  
је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, 
каку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S 
 било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> 
м!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{ 
ј цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малиша 
p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко  
летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{ 
а живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па о 
и, једној округлој <pb n="206" /> дунди белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту 
икао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом из 
/hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јул 
 знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапс 
рска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да це 
Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај  
Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други п 
не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</ 
 Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и пом 
да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар 
е попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за  
к пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Београд</hi>, 1894.</p> </div> </body> <back> <div type 
е попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S}  
i> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote 
Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да н 
иле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, 
 па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све шт 
n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један п 
 се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера 
а добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, 
читеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви г 
.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} 
што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином  
адбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берб 
</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додад 
мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамб 
свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце  
ако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара 
, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само 
р у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, вел 
здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног ш 
на како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>—  
, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не мог 
нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна п 
и тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и м 
 а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из ко 
ш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још 
 а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газ 
 га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим ста 
д двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l> 
устила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{ 
>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи,  
телисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по 
 већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шум 
узовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то за њих постављ 
ушу. „Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула ре 
 Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно  
лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар 
па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску стран 
 знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, 
о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада би 
ки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, р 
 другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака  
!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p> 
и и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се 
 је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А 
улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида,  
о није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског  
зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким по 
собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година труд 
б.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још п 
о што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се допада ми 
пе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му ко 
о да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно на 
онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што  
би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p 
у смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њ 
p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутал 
, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из 
лософи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно ј 
јвише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услуз 
најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоног 
 а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према по 
умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни  
 на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Т 
а је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А 
баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „ 
ше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беш 
 наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци преста 
јала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и пос 
, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем,  
лонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је ја 
 Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и  
го остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика 
да, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти но 
ат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре 
Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi 
жем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стр 
месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто ј 
’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, доб 
 Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</ 
 а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменим 
ред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Т 
амо му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не к 
ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила  
 шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из 
ко једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре  
</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу има 
 ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је мно 
 била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло ко 
 Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте  
е после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с ла 
ра и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентир 
у је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мисл 
му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па ка 
е празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба,  
акошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и пост 
а писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</ 
е биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах ш 
<p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио го 
ше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и ви 
еће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванк 
а ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.< 
аро, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{ 
то онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може 
нимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола к 
бијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получу 
а и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title> 
на страћара, нахерена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним д 
и и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а п 
ти лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини  
* а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гра 
их података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан  
 бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за ми 
га његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћирин 
и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељ 
итаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница би 
лони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да с 
о кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је  
ази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим 
 и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела н 
према се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици 
{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, оп 
бишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и н 
умаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи  
одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница  
 ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она 
 зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах 
 те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те 
 слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одо 
поја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штуд 
 одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p 
олико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</ 
ида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприц 
—</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово  
</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да ује 
бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твој 
ле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала 
о и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оста 
 ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запи 
а Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ ве 
<pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а- 
шао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко 
анком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштри 
овим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> </div> <pb n="352" /> < 
оси на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда 
етнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казал 
е и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску 
и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у 
е и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога 
их имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог 
емеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш 
било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није о 
чка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А  
је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удов 
> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем та 
 је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов 
па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето  
на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За нај 
и се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од 
 канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте 
е пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па  
чи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Дома 
.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је бил 
у, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога  
к, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јут 
 о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржи 
можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што  
 пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се 
сподином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад мо 
што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту 
вом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јун 
кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу оче 
 ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Пер 
ра месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у кош 
била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу  
ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb 
а сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, да 
{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да 
и’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и  
 таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на 
> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и  
S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ће 
обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко 
ће можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтел 
тај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би би 
а-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — д 
макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости 
 што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тра 
по па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мам 
ри, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад в 
, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</ 
гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ниш 
у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, 
 пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве! 
а је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било 
о полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он н 
 рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива дома 
балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S}  
њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ра 
 нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комш 
товала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и пра 
е „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по 
ој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај  
 мене жалосне! — <pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако 
 песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — 
ријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о  
јас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p> <milestone unit="subSecti 
S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га 
-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној друго 
а поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; к 
оме подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући ки 
 Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мам 
; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу 
после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш с 
кану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да и 
 имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је доб 
i>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... к 
ав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би 
ми а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је ј 
да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у  
очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји 
ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, —  
бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно  
 мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко  
чела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} 
-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша  
ктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</ 
ро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде 
 суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он 
 Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска 
та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву т 
омка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао м 
е само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овак 
а а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не с 
веже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и  
 суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не 
атике, ех —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви 
!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока грки 
аш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог друг 
сњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око в 
 прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} 
 нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ћ 
те рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп  
ти твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали см 
, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у 
а рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми д 
it="subSection" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше с 
од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето 
тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у ав 
 смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она 
а — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својо 
и, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о ш 
да му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-С 
 ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, к 
о, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко< 
 би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина  
еш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља прокле 
добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као н 
помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима.  
тију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па д 
е може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па 
 што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили оним 
ти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жал 
так. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече п 
направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изобра 
 својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у дру 
ну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав г 
о му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јак 
 n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели  
о и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јул 
а те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршуј 
— говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} 
ће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S 
нам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци 
n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам  
едног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му јо 
се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратос 
рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако буде 
а никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да 
 хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће пао 
а одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало п 
ције, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре то 
{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофи 
ло сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожур 
 му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка д 
ву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе  
итли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у т 
 n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто 
е бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то св 
рпском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!... 
че: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и прија 
па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно раз 
и белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а б 
 нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко т 
и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ов 
би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мо 
и охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за б 
жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешења 
баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна ве 
е бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку пес 
ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије 
је је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подс 
купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем нобли 
у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „ 
но полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је  
у и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од  
 дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас 
аче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна бр 
 и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одуз 
тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од з 
о било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; 
што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ каб 
i> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!. 
, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — ре 
ије <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“! 
уком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а  
тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се 
’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>љ 
најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да 
већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију 
два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. —  
{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним ка 
да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе  
њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} 
p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене к 
ољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је дру 
ања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и пес 
очела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S 
 се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Н 
 своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш 
пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му  
 остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још 
 о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би 
е, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; 
 натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — 
 нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге  
меје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богосло 
{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно 
 Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш он 
</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и поји 
иснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> < 
али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако  
i>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако 
е така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постаја 
гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi> 
би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други 
и уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни непра 
ће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’х 
 кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаш 
онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— 
годио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да 
 кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа  
через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руко 
да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доно 
 је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи 
 прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, 
олике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па 
> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да  
х спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена 
жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, с 
ај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p 
ма, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру мес 
 кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола 
е већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — р 
су тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} 
</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote>  
сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике  
ла фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... о 
, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у р 
 па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а 
, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути,  
шке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога уко 
мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из г 
у у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Сп 
во било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, 
ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног тв 
у за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено 
>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком к 
лучај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само 
лазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти п 
и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатк 
 говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. 
а. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — 
на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва чети 
 се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет 
а ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу,  
пиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп- 
да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p 
’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> < 
евом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а 
тина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му 
— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S}  
дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма 
у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се кој 
аша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно ч 
до’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’о 
 се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> 
ајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако  
лио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Л 
сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта  
х.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био дру 
 фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само н 
ајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није,  
е жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>М 
ленција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с  
дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каж 
па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирн 
</p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамили 
ији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, п 
, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>—  
а ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула 
инарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу! 
 наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу проли 
ије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л 
фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја св 
де за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од с 
га свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштигов 
— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући н 
моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор 
ау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако 
 говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не 
ите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, —  
> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} За 
фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Б 
ће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, 
ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. П 
од орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери б 
вез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обв 
 тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно дос 
се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије к 
 пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако 
S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — в 
или комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица  
о.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал 
тогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги  
а једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели г 
ете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе  
..{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> < 
 убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем и 
ад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости 
је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или хо 
ају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од оно 
 донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових  
или!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детин 
 никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена да 
милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би м 
S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале 
, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет беж 
ди рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ  
} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш и 
зненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре они 
 сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто прек 
ам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте! 
да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ц 
>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, 
а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце  
Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао  
а!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, 
а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ 
ер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, план 
да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... к 
p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S}  
ога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни 
</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n=" 
око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он д 
ишта.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.< 
допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да  
чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора др 
скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? 
 <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој 
ми ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима ко 
су и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак 
, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису н 
под’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, 
рање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, 
 и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, п 
ти се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</ 
бе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми 
 нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако ра 
не на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштв 
а, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; 
 прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров р 
ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је с 
 то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готов 
p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бо 
 овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p> 
ж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’м 
емо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Гл 
 — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— А како 
елике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн би 
ом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице 
на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па б 
то, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваш 
ог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ет 
мим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се  
го га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а о 
шта! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретн 
а.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге 
 певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше  
у га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како с 
хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији кор 
на кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душ 
а то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија 
, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре све 
р опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег д 
брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через 
знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп 
га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома 
</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукц 
м не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он 
по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно н 
јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о м 
и је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да 
 фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{ 
 колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико  
возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код К 
реперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од нек 
дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишин 
о се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Пер 
 каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да  
стирање новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, мес 
цао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже,  
покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о как 
јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.< 
 Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо 
Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле 
није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било 
чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му 
ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена курисањем једнога старога  
на се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдил 
ала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је  
 ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совр 
 оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало по 
н само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и 
на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта 
223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова п 
ја се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло пово 
по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред в 
тиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је 
ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона И 
е; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне уну 
а се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} 
у, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, д 
угачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и ра 
чкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотаро 
свете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искр 
n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па при 
еч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{ 
а да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је муз 
и си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници 
ија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно 
</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Ње 
ед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се 
" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити 
оља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак измени 
аорска грубијанства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код кућ 
 после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостив 
едној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек 
ста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је 
и, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући  
 али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберс 
имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове кућ 
 њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се 
 говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја с 
руштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је 
 сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S 
и већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> <pb n="100"  
ако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} 
еле, која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља с 
сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад как 
да ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и за 
ђу попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богат 
год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не  
ула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни 
 још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је 
ио предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељ 
 осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је по 
 девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних мог 
а је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у св 
 крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, ка 
ла!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Г 
рашна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Бож 
камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала са 
 чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> г 
аном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер т 
ш мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S 
агодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау 
stone unit="subSection" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Сави 
да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао 
звади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За час 
ами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни реч 
на са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово по 
 очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се за 
ћи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима прави 
 авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији нег 
="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и 
е чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла  
чари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Про 
 vidi, vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јул 
S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребац 
ко дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не зн 
е! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi> 
 зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је 
/foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, о 
 је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе,  
ау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћи 
дуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габрие 
 фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлеп 
влији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је 
 капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Ј 
за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је  
а и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У ср 
унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и 
е он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала с 
какве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваље 
у и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106 
што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку 
 млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротар 
мти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се виш 
кинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечер 
ира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а још виш 
ца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зе 
<hi>У којој је исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења и саста 
наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често < 
енада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али јо 
е потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање  
било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она  
ије био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав б 
Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то ко 
та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напрот 
у штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан М 
иној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, в 
д одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се м 
блажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један 
аком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш пре 
а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетк 
иди!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам  
чним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних н 
нција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!. 
 крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја  
најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од њег 
анц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не на 
е, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте д 
аком, и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слаг 
твар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Пе 
 овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење 
де једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливе 
е о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, 
тика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накар 
ано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после н 
ала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{ 
окентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — 
и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не  
, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...</p> <p>— 
е било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у с 
их рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се п 
је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, 
о године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по с 
 нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ фор 
 дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, 
 је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку 
уше поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Бр 
е најновија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место  
одина унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћир 
ментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке 
ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габрие 
" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера,  
/p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој  
p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати.. 
е каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и к 
т; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то  
разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је с 
Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из сл 
о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан с 
ећ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двој 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерњ 
поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном ост 
’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке  
е самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очи 
!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад  
S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попад 
м куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу д 
м ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би 
а о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава 
ом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном ко 
ар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света 
и кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао дом 
и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе о 
 Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда гос 
визиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за паповања ка 
} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам 
оље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија ј 
{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него с 
ош многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако позн 
учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то  
дина дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодеја 
 од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни при 
ај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати к 
удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па д 
Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је з 
лава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија 
p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали  
високо на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор. 
{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично посл 
о кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили онима т 
м једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му ј 
ађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим 
ш су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у кол 
S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та з 
ога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима б 
о клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му 
не чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах л 
<p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је ба 
ану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја са 
 ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честно 
а измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога из 
е нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по 
а.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно прес 
 и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво до 
 она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, 
 пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и до 
Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi 
руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе приликом просјачења па га по 
 у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, обо 
акве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" / 
ебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснам 
ховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли  
љени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и с 
 срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’ 
е!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети  
 је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод паз 
острано и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n=" 
би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тог 
 и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини са 
ема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају,  
свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само ост 
а тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штела 
{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи,  
 што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко р 
о нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и сра 
 <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем п 
ио и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ 
а и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило 
и би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање. 
 онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за 
ле и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав тргова 
 <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па  
 ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А  
да мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p>  
док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати 
г места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— 
о, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе  
слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не 
е, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — памтим како м 
нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема  
а мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прек 
 ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види он 
и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је п 
ада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпој 
ви им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака н 
крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тог 
њена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста  
p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’- 
лато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије  
а да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра до 
од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица д 
а, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш 
 како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Је 
 између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спи 
..</p> <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне с 
но његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада р 
акати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвели 
 једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о с 
рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља под 
 супругом.{S} Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постав 
="subSection" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и од 
ило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а  
да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, једна  
е „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на 
и’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, 
 сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од  
 судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу 
д нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, ш 
па, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње н 
авно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је п 
шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету  
 речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато  
 да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габри 
јано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о 
на гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање 
праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде оп 
а, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме с 
робите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекид 
 што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получ 
 приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi 
м! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господин 
 још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида д 
амилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног 
који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме  
 заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попа 
окривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска  
ко! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока 
леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су к 
жу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам  
ама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њен 
име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, у 
свештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још ш 
би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ет 
тила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је зд 
S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обе 
одина била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти 
ре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити ба 
S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи  
та оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужите 
ма остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> 
— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи 
р код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се 
 љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је так 
ре са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Епископа у Т 
била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и  
.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се 
<p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програ 
 дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говор 
оћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћ 
еди, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре ос 
зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да д 
а ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се п 
 са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јул 
е поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Влад 
о да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отв 
е неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре 
трагом старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су ко 
мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p>  
 једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p 
то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље леп 
даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S 
но, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радил 
о што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, ј 
у се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је  
ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ ни 
азила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар 
и да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, са 
ојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала з 
ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што ст 
 онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће  
и на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте г 
ношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би 
 који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су с 
а.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и п 
{S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако од 
избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чув 
 из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, как 
још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од  
т сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дан 
 газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш гд 
красти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S}  
д прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да м 
 добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала 
п Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему са 
уку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да 
 „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га 
</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у 
врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празнич 
ада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и по 
..</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спи 
зде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умота 
лајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и  
е само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце 
 камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајн 
 фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из  
здисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисал 
 ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</ 
ом православија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, 
ако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чопори 
 генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о  
анути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n 
</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пад 
мер живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака 
 она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне 
а и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацин 
} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече п 
о од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би 
пирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не  
ујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад 
ма, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкес 
 фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... ј 
их тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле 
ако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није 
 да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако 
аке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Дол 
а с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова д 
акле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје мест 
рљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених гл 
је нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало г 
амо какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако б 
"264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на 
сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{ 
емо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— 
онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други љу 
тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не 
јн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на д 
 комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица кој 
S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те 
ођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја  
...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коњ 
S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— 
а је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати 
 трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем  
цина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од  
ост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисме 
 сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p> 
ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вече 
ле остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, сред 
н“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи 
ом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле  
 му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’ 
 ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже 
с ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске ба 
букао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, ал 
 њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила  
 једини и неоспорни генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тет 
ко близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго,  
Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста,  
 поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему  
 више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што  
ку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да 
 је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позитурама,  
и: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То никад  
ечи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа П 
} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је 
и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а  
ubSection" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S 
ца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност 
охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог 
} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти 
аравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема  
јих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима 
е тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживет 
миљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му 
о за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још з 
м је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измир 
е чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да  
шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули ј 
ла, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и 
аш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p 
ине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљино 
 му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио н 
е кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пе 
!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај 
— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек  
8" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} 
 дудом.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно д 
мало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура,  
година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терал 
ашном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> 
ише одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми ник 
Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хе 
вима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од  
е за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогн 
о и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, нар 
 и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку 
 гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло до 
м вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку ди 
смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p 
 је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела  
ја се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојал 
е, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, 
хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром и 
ене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, о 
де одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p 
ита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габрие 
, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио  
ала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Б 
раво је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у  
 клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ј 
че не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпоч 
а кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то 
а фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова 
се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> ј 
ше, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету ов 
га, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца с 
Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу зв 
! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва  
, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу  
 Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни ср 
вом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а посл 
ави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад 
од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>По 
 у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије п 
ој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! —  
е било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса 
219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док  
колико вештица у том и околним местима, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, —  
 пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — теорије јером 
ож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај,  
 мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а  
 Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — ве 
еља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може  
да што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, п 
 их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има љ 
 више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио 
ку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сока 
ја, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се сл 
ему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између с 
ало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како с 
задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао 
значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира ни 
ти.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприци 
а дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и а 
="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћири 
ао зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, 
 да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S 
назију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с  
поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако стр 
енкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле 
да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или < 
ју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учите 
и поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше  
 видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен,  
>Овај састанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после 
згледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је гд 
онајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам  
олики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити 
нара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика д 
 него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у  
.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако 
ш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“ 
ао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, шт 
добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог д 
 лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за ок 
 ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто ма 
.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет м 
 на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, какв 
 поштованога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес 
рај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у  
 пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огр 
а а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је ост 
ио један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан 
а одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натена 
 продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке 
ира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајц 
фирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солид 
, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} 
ој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела 
јевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га 
азна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Ј 
едан упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; з 
и се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане 
а или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прос 
у од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и по 
чером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све 
о разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се он 
вао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није мога 
ду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежније 
гу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је  
це и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуч 
stone unit="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах к 
ш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паори 
па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела 
е је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са др 
риповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да 
ула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у сам 
7" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, 
отуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однет 
м приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини  
услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови,  
 мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавес 
, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али ј 
ин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, 
весно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дне 
гоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело 
 <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп С 
ру, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али к 
 с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг м 
та озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта го 
боравне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одг 
а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, д 
 са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигл 
у нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, 
олеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцим 
урисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела 
 могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У сел 
пови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и 
ilestone unit="subSection" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој 
 се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не ч 
свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још 
о!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још ка 
 који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је зна 
авге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да  
еђу две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што се о 
"133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још  
светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — п 
одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели 
вога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противн 
а.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, не 
</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу  
дне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је 
и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако  
е арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске ариј 
аничније.</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све пои 
олико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би 
 је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Ра 
.{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама 
p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благ 
н често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> 
као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што виш 
а, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газ 
 први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси јо 
 кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна бог 
о кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освет 
52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам дру 
оби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi 
 у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, 
 се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не  
ака попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала  
ира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хла 
и његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадово 
овица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква  
један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им в 
о за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је п 
а ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шм 
обро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новост 
 За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, к 
еамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити!  
 све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели зај 
лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али  
ара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хо 
амен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је  
ре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и т 
 то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна варм 
видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За  
ри пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, д 
{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам  
отер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, 
довољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе  
ајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сид 
 Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах 
нем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што н 
који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па к 
, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S 
отпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећен 
ести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди м 
 од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и 
ци да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <m 
рини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране  
елу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} 
езе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Нов 
ужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикота 
е вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је прип 
 Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А  
подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се  
неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу 
ар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Ју 
џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да у 
ка и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло похотљиво 
на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот  
непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, 
ова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било  
очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек 
о у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; так 
ла, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимск 
ред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна послови 
мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни 
па књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа 
p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек  
 та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца 
о смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај с 
нако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви а 
 да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госин 
на да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са  
хове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једар 
 и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућ 
/> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслуж 
 А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ 
створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа. 
о изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још не 
ј проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нароч 
ујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А п 
било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био 
ј авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био,  
 и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење св 
има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p 
у врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S}  
ка била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати  
ан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и по 
а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко ви 
нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чиј 
пак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свира 
 <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обав 
и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!... 
 <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S 
..а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтиви 
ар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што к 
ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још < 
>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Б 
 добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљ 
<title>Рожданику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, —  
мо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — ум 
ло калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера. 
лити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти 
 док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> 
 у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљуј 
је.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у бирт 
подин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја? 
цирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знат 
 и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин 
} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а ма 
ји био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита ја 
Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравно“ 
која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о п 
форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов  
мшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb 
та, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја о 
творио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз г 
 си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису  
ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад с 
’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по к 
 Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводил 
те речи биле изушћене против католичког бискупа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — го 
 је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се 
писа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике же 
а Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи 
з авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из соб 
а су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћи 
ешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас в 
 то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} И 
ме ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да уп 
от к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та 
А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p> 
у. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се с 
аједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p> 
то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће 
а која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико 
ушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде оста 
ој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити госп 
ерсида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али 
ат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! 
ли, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е,  
у крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири 
 Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га д 
ке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с ва 
о!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — 
 Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l 
ц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n 
ред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под 
Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> 
о.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n="95" /> < 
 Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> < 
их нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго нег 
о од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи  
ј шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни 
ам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{ 
ишта, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> 
месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у  
а к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> < 
’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то  
исане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори н 
 које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n="221" /> <div type="chapter" xml 
ржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посј 
 <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочи 
е три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то  
и.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба 
 Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући шт 
е леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила д 
<hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Уз 
 нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако 
а а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно  
ласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, д 
нин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о ст 
 очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, ш 
} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{ 
/l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“ 
 узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља св 
сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет  
 и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у  
ш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, 
ј, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци 
 при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу ста 
рманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терез 
октор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео 
кву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући коле 
ле топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине ш 
сподин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите! 
 стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква 
и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно  
иктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако ре 
{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе кон 
ћу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима 
пет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што < 
ош једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у ба 
ати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу с 
да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјек 
?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размисл 
, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора 
>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да в 
 код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За 
 последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал  
p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро 
— Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А  
 ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја П 
е ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранц 
 жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам јед 
јао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звон 
то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То ј 
и љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l 
не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада др 
 кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Пе 
 то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је  
же сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, ст 
 јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна  
д је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је 
>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично 
, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а  
то и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо  
 с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону дан 
а, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали сви 
ују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с  
дићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото  
не, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле н 
и!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти  
l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то  
 одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још 
, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, мол 
оме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како 
ице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми  
лик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћ 
било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац с 
о, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n= 
сјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ. 
о, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом  
х година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к 
 мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и шт 
 зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још  
ко није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно  
ђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота 
оласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера о 
 се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! —  
, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је 
кли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се 
ју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском 
ши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непре 
пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не из 
днога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима  
е ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто 
> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, 
-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с је 
катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, бић 
 га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу 
за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам д 
ете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш  
да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула би 
 Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито 
p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — 
ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имат 
и, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо 
има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — в 
ка! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио  
ти батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и 
кашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А ш 
 га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! 
о би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела ко 
сада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа 
нате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу 
 не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мен 
 на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео 
сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а  
ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин К 
!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да нап 
 да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да п 
уљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите 
еби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је н 
и и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каж 
b n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се намест 
упице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњ 
 мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и н 
му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви  
ену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па  
ри сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред др 
 и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на свој 
а слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквар 
ааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачки 
есма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се и 
та,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>М 
гостинску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире 
 ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к 
га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му. 
веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају,  
егао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао  
а биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељски 
.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига 
..</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да 
па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље. 
ече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплак 
 „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила 
заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драг 
неси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дан 
ало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје 
нија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или 
, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо сун 
>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви  
е стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Зн 
су ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Би 
дно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога д 
дна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад 
вољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био,  
ија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватов 
 даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} П 
е, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар 
сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна  
рвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим уст 
е да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве;  
ре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овак 
ели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом с 
, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задо 
-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишв 
огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао на једном дрвету у 
дства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар па 
у обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондов 
 доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико  
.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи глас 
 по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и 
 формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Ж 
а се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из др 
ли у туторској канцеларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде 
Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штет 
>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, с 
S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко  
 се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да  
аринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанк 
ишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је 
ља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, к 
ојим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не б 
го а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова кој 
ај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S 
ну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта  
 треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: 
на, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је 
е из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћирин 
 танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пир 
х суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врап 
 вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче 
о чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је из ист 
 један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са  
ек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само  
дајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено 
 чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нар 
 летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, 
ного, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та з 
есење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> 
ји.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су б 
м машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопро 
е у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живи 
 ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, коли 
ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке н 
, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији 
 суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колим 
терати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је  
чурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Је 
дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болт 
{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуц 
 кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јуна 
бљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и миз 
амо пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село 
пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је  
 деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да  
(кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увет 
е од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{ 
е то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па 
 да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о  
да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет по 
го онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} 
ега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{ 
} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело 
ако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у ли 
 забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не мо 
а мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и дигне с 
Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н 
којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допад 
де из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као чов 
стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слатко 
аси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па  
ра отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки с 
и ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседа 
мили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни 
 ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како м 
 је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И с 
а како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l 
полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце 
љивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, д 
ја и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом св 
то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <p 
 која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да ра 
ан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Ша 
едан за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{ 
еку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљи 
а сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где 
 и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и д 
шкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> сл 
приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако у 
ти, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриел 
дине и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам 
могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И в 
 <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у  
аметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером  
во највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот  
и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим 
та би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашл 
 кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! в 
шкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> 
ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габ 
— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све  
и бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, 
ен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најс 
ну...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке  
и мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како  
ом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и  
ајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Сев 
 представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се над 
, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се пот 
видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’  
ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Р 
уго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти  
 Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, з 
а? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели  
ад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ 
 знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ д 
> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ на 
> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и  
ош измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а 
 да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју ј 
ајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к 
 к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је 
-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе 
ра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обеш 
</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p 
, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{ 
 да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга са 
те, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S 
ној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану кој 
ече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — р 
сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпа 
лесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> 
наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се 
ти и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Ви 
ли парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са к 
 је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а  
му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести св 
путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове  
 сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа,  
онару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако  
 сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне 
губићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се 
 чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат 
д он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизм 
жеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога,  
в пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да жив 
с, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>—  
 Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар  
 <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи с 
тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p>  
н луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад г 
днику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин- 
аш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’ 
сти, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми  
ал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим у 
 сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами д 
 госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реф 
адајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам  
епше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да  
:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, н 
ш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш  
Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са со 
ила већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и поглед 
а <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S}  
ра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а сла 
ава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже м 
А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда 
т једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па  
 оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни 
емо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикам 
ило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових род 
та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се о 
о после заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта д 
аха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на па 
напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки 
ме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, ук 
о кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и с 
ше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p 
ко изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на н 
ели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а 
ошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се  
на опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде ка 
и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> 
 сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — о 
е, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи ј 
ка је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира и 
но и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршен 
 сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира ус 
каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и гос 
едити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— 
ајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> 
а као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се оп 
а наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га по 
 се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једн 
ару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер 
 — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да н 
же, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, 
ћа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нан 
ј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, как 
ава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непр 
 то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва ср 
ир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Пост 
ара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од 
нкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога  
.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ 
рекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} 
 Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није  
Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Ју 
ди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате  
рке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi> 
славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има дост 
ек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и 
дуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом  
ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!)  
е потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, го 
еде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви посед 
 умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два 
се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шт 
ла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не 
ају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је  
цује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та  
 и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије бе 
осподин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе. 
квеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што в 
добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те 
јцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме 
амо за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако  
га дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њем 
 ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на  
 у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се 
дин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, 
 са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако ост 
мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџа 
его, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мал 
наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p>  
 а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Т 
тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све  
 добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мис 
ставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога < 
</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} 
е па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву  
> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак,  
ли Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу 
 своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мисли 
Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о  
 не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад 
жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо,  
="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожури 
да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S}  
уди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у ирон 
{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним с 
ња по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <p 
н — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде ј 
, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели п 
...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте 
но већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Запла 
 запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понуди 
е?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— 
хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{ 
 срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је д 
 к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела 
ше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад п 
ј срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p 
, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то н 
 му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи 
 да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао ша 
чник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. —  
ш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{ 
амо кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене! 
!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код н 
верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се го 
 опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владик 
и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а 
 поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ниш 
иви ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкч 
стол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим 
>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај тво 
о ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац ј 
S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта  
вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао 
о гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</forei 
прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта 
, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето,  
ку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</forei 
— запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио 
бра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да с 
м!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p> 
ли то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића бокт 
едељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак  
зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што ј 
Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у 
 га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отво 
 кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице 
 радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у 
 фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити в 
азала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо  
укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова 
его чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош,  
 видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало 
а мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>—  
ега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују 
жећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи 
више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе св 
е, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чин 
вршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире  
што сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у го 
 није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питањ 
све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и по 
ја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голу 
 а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим ст 
убљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би т 
зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их ди 
а дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сам 
с.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, је 
hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поно 
шафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не ве 
 — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим  
и и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рек 
 би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таково 
— Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама п 
S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље и кој 
, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, само постепено.{S} 
е.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву с 
е</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред  
</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l 
сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32" /> господ 
. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећа 
лео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јо 
 рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво и полако:  
вима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> <pb n="62" /> <div type="chapter 
господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је  
о говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васпитана младеж  
а јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: 
а богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, гов 
нили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више годин 
ен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао 
 видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да но 
лико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: „Пресв 
 омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сут 
рици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као на 
мо, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; ниса 
 Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гу 
Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношев 
ругим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни  
у и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Мела 
зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они,  
нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> 
и и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула дв 
ти!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! 
ад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта р 
 кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — в 
не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата  
> <p>.................</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада 
ло.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама 
и до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз 
ано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тх 
м к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Веру 
 нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’! 
 дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена  
ком катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Бог 
ена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу намета 
е така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <h 
тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, виногр 
ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — ве 
 ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сок 
p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... п 
то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{ 
икови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила  
авоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наста 
 је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треб 
халтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господа 
ји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо  
шко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њем 
 рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост 
... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после 
 здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код  
/p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здрав 
 шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а  
а дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и 
псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио 
, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња 
 то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мо 
е и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> 
, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме  
једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} А 
милавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргован 
 које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми ње 
у полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да ра 
 баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте 
 довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n=" 
а по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или  
се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена  
p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју буј 
 запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике 
а ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о  
а Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— А 
ишћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мис 
и, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин 
о спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд тол 
то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згреши 
и у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће 
 <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести 
— заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо  
омпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши  
а опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, 
 да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки по 
у-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па н 
шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена с 
 а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора  
 сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па 
гов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како  
, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у пос 
, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му 
?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p 
 чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд 
но.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад с 
тарога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Ј 
у године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n=" 
све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штогл 
и тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живи 
дарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до 
 стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио не 
и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подера 
риц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се трес 
ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и к 
е, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња  
15" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је 
у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p> 
 — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки  
им попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па д 
о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Е 
Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а 
— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни 
>— Каква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> шт 
<hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пег 
 федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, ка 
и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и  
на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опер 
авно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем д 
ило па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће м 
атарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране 
/p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi 
 се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња  
.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани  
 скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам —  
па — нека их...</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ј 
 и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Мелани 
ућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма!  
упио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта но 
 знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као с 
> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А  
ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њи 
> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и го 
е грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комш 
о кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено 
ти, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па  
а?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас и 
 табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, 
з ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у к 
а нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на п 
ћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова. 
то као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би б 
е било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама 
е можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се 
м.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и н 
слом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па 
ила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курт 
Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А ка 
оја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле 
вице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?! 
тпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је  
абих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> о 
за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ 
лату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за  
олугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Т 
ика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљен 
пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземп 
ели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Бо 
ти!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да  
</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате  
м да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило 
, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’м 
све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у 
аће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније ота 
 са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Н 
 бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша ба 
 јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу. 
ену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није  
ло!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то по 
пино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, пом 
 местима, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад д 
и, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у  
иног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p>  
ече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе! 
себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што 
да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко  
а.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је  
в <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и 
с пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је п 
ди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању 
ји се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и  
, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем 
ти сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност  
а се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да каже 
и невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима прода 
ини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер нали 
 у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташно 
га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остал 
; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" / 
ске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође  
еланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала 
је јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затв 
летку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола 
е</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi> 
јни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о г 
аха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда 
му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи з 
ула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речим 
а и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје 
иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пре 
до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и 
, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само  
таш ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{ 
ати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи 
 било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам с 
едеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, 
г кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изр 
а изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} 
д добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим  
 да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракиј 
p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него 
м сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало  
ања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми  
, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад 
 тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја  
Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — П 
бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе 
д ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица и 
к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S 
и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — реч 
д је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у  
а ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S}  
 сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја  
 пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног мелан 
, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права ру 
ан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојт 
трану — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа  
и то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако  
теже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет;  
љда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда и једнако се јада па бил 
м се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Нег 
м:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежд 
 терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p> 
какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и т 
дашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, 
 љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара н 
оштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она  
упио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S}  
о, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-П 
то па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од  
и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је уве 
р прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="35" /> кој 
д немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А 
н!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на 
се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове  
ало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, п 
лушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у  
ро, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на с 
 друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљи 
ругог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитн 
еме уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару Затрацену 
овицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све  
Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином  
а ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и 
 мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли 
unit="subSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанае 
и нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је ст 
евера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју 
тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је  
обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи 
после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жм 
, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у  
је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари 
 кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из ов 
њера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег  
а је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у о 
у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="chapter"  
и бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас сел 
, а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</ 
ј то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и је 
ко лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућ 
вол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна т 
и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у се 
рила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:< 
стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око ње 
колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <h 
спут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њег 
епс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега  
 багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и 
hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за 
ет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S 
ко сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> < 
 ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укра 
 оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна. 
,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди 
пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад 
 је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} 
о ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> < 
угао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола 
 нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и 
ијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости 
ажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам  
* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi 
аже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’ 
у и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> < 
де.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео св 
вом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто  
 из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све со 
ачинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани врем 
е гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-С 
а сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за к 
Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... зн 
ицу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њем 
— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вел 
ла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изаша 
хова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е,  
 од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог 
емој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да 
у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; ни 
снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се он 
p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— А 
рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла 
вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж 
дговара <pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но 
м купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. —  
ин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, 
да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а закл 
ило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни 
р остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам 
че полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се гла 
 учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па пр 
те се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама  
. оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, 
 каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како 
тидљивост —</p> <p>— Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да  
оручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то< 
писати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио. 
ом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше в 
 под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру 
, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа поче 
ро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жал 
гу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девој 
S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што  
ити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо врем 
ке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и врем 
а није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се ни 
идесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писменос 
 онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година 
ио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја 
знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p>  
инти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у писмо а писмо по 
и написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро гов 
и ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} О 
рсиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и 
<p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани. 
b n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који неве 
ad> <p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је уве 
ам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће из 
животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и 
редио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се к 
>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, п 
ајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на глав 
ну сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки 
е ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекл 
 а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>—  
 млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он  
и пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфир 
естала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ  
 оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде 
 баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-ј 
да заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан сван 
 и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да н 
 коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише се кола  
— Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завир 
ика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Пе 
упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не 
а тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</ 
оског „<title>Тагблата</title>“ или још боље „<title>Интересантеблата</title>“</hi> </p> <p>Ова 
бица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> < 
гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi>  
је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран  
га мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме пр 
ен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћ 
ича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кук 
ељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао др 
кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S 
и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље 
имиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и праз 
пира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадиј 
прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ 
} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква 
p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, д 
извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — реч 
и; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, п 
анијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо 
емо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А нато 
нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та  
лом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида 
/> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се  
упити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци  
о било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам з 
’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи  
ја али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, нег 
 — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а в 
помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обор 
ла и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и измеђ 
ам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за соб 
а!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочет 
 пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" / 
иди вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и матри 
 половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповеди 
лен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз 
нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена чов 
ло физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних су 
те; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека дево 
ле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су 
исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, д 
д поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без коно 
троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове  
 кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Ос 
ва сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из 
ина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима  
 од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вел 
вољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога да 
ш је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чу 
показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто с 
сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код  
 поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра,  
.. — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да  
ије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе  
овали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајс 
 Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадиј 
 све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а  
Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера 
нет</foreign>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Кис ти 
ng="de-Cyrl">Аусгецајхнет</foreign>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml 
?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта с 
а, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред о 
се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онак 
p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпо 
 да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро би 
несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада 
оцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црве 
у обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен и 
а му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисл 
овара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет н 
’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладин 
дан млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако л 
а се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се у 
ли поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетист 
за кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то! 
{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенст 
и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све с 
о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ 
ије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном сал 
се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта  
осави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Васи 
грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о 
евари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S}  
ад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ 
Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атреси 
но живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких 
а деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никак 
 —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус,  
p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господ 
госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек до 
08" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’ 
ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја 
 — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад  
ојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</ 
цују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па ба 
и сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, ме 
ма гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гл 
баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с мед 
емачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мат 
 ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— 
им на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је ле 
" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио  
из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврт 
АЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАНКОВА КОЛА</p> <p>1898</p> </div> <pb n="0_4" /> <pb 
<div type="titlepage"> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ БРАНКОВА КОЛА</p> </div> </front> <body> <head>ЋИРА И С 
ед попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако з 
а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте 
рез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, уз 
фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени прус 
и Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S}  
о унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баб 
та и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девој 
ина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l 
i> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињ 
ра свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама 
едлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</ 
сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А  
но лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе ча 
земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског т 
 да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао стро 
ма.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима  
!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били  
о шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" />  
а и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацов 
жни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не  
у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, в 
Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечур 
 гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш  
 у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све 
 узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p 
па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Сре 
 кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која з 
а мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу  
 рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о в 
 себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Ш 
ади) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне  
ље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез чо 
о, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и  
а да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та  
 „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ м 
— Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, так 
 венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето г 
аје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју ј 
е?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: ка 
?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту 
 милостива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање 
им, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p> 
оје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлач 
суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, 
егнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им 
ве, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајт 
д је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —< 
.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S}  
е трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако п 
о!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер,  
 весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек 
ато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријат 
 Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{ 
 Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига  
 /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња 
толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва  
/> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зе 
 <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да ка 
,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали 
ш и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и не 
кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини р 
коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили к 
 прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S 
рће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се не 
> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има 
— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!? 
p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и б 
 разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано б 
аздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> 
 био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас 
 реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И 
Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, 
 баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> < 
повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња 
 жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p 
о на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из  
рска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шт 
>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и 
зиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’ 
пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео 
 хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку  
е натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарош 
фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер 
з ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви 
ећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га ош 
, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на в 
но плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке 
а у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљи 
 О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи јед 
ко будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима с 
ће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а  
едно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о 
</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> 
 — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуб 
штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> 
 у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увиде 
n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да ско 
> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брж 
 <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— А 
е тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме  
чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни к 
ира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кар 
 ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге в 
 ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <milestone unit="subSection" / 
анску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових 
?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овд 
ем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш 
о само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец  
е му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко с 
 га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли с 
, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мен 
 та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам нек 
 погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелен 
о к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} К 
{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а ос 
> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’ 
, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> 
олдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандо 
е памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао глав 
емој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово  
Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шац 
ју.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“-  
код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</ 
 дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз  
туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и там 
!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш! 
вче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ. 
о призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си 
 би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо  
S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него в 
д не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та за 
} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само ни 
подина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокија 
, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, 
hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је  
ају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> 
је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, зас 
а се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> < 
 тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је 
 су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину с 
 вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је сл 
 Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с фед 
у вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да пр 
лао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајб 
 нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бр 
аже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно 
али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако 
тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад 
Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља  
 бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, 
! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се  
о соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и настављ 
местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би преду 
та.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша 
га, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој п 
еленције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љути 
 у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке 
још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и о 
<p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа С 
е.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p> 
се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурди 
е, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват дад 
i>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац...</p>  
нате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па ј 
у маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опе 
орбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан 
та се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} 
заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану  
аца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном 
здан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад 
ар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке 
о стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста 
но место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се уст 
ни осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгл 
буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону 
 бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" /> први пут и  
зала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, па 
му и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва н 
задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш  
 тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, госпо 
опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском! 
у парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, 
 и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p 
/hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не сам 
ирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два  
тер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па 
ној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обриј 
!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику з 
 нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак 
икад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — те 
ови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабе 
стумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе по 
 мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле ру 
бијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо 
S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћа 
се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам  
ића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, 
о око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се 
прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" /> <div type= 
} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг м 
једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га 
hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; неке групе са лицима  
ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јул 
ла и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спо 
 и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно д 
оји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђип 
ундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали 
на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само 
. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и пон 
заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесн 
мишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци! 
ашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пе 
ign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако кра 
имером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже мате 
 да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба 
 у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој  
а!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у пра 
ко је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у 
нке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га п 
} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и му 
г дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друш 
?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> с 
н, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер  
д једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујн 
ски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лак 
>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући  
ет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Је 
своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер 
 <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад н 
че: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате ш 
ео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак п 
 другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају 
 док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела слу 
рохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — 
 се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од  
на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грк 
— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу  
како да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа  
у срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> 
ашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S 
 буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу  
х, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и пост 
али један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај  
ога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њ 
ј, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта ур 
ило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад  
ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође 
велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и  
уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та  
 се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младе 
а <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „ 
еће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо 
 ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S 
— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи  
а се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар врати 
 да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, о 
нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет р 
 задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> < 
’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразн 
нама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, 
аслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} 
, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S 
ти не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А зат 
да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли,  
 све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вел 
 сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi 
ревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас 
анице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад ид 
ан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Д 
ом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S}  
амо сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај! 
S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови у 
о малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад ст 
{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобр 
после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем  
авога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму 
преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из п 
ин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли  
стаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом ср 
А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће 
ада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и госпо 
ни се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="su 
 и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити 
ркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред 
а сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао п 
 самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их ј 
 лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола годи 
 добити само <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дак 
!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жу 
 одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старе 
о, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, пошто 
 троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака  
една другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, шт 
ад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала пот 
о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и г 
чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп- 
 г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога  
ишом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у н 
ови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу 
 погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и из 
ста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као бре 
 здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи с 
о се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после мајск 
! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повез 
песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S 
анаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако  
и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима пр 
го ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени! 
а, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прођ 
ску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности исп 
е је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у 
поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркал 
а њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што  
 Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сок 
омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио  
и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у н 
аредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да 
ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред 
ли...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> 
 бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао к 
а гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко вал 
биству.{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија ц 
p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је јо 
 међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је 
шћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и пре 
нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се  
 који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да ви 
 Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш 
{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам 
S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S 
Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако п 
паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то пос 
ђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми з 
 је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештал 
> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> < 
="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, 
арином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно 
вање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n="126" /> <div type="chapter 
Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађе 
вири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко с 
те, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој  
— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се 
у, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n=" 
е са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујућ 
воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако 
 као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по кат 
S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с  
ј завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујут 
е имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу прак 
глашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о,  
е бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава 
ућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Ви 
ним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок 
ку — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога с 
чу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак си 
па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му  
о тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више н 
ца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за 
реосвештенство: <foreign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; 
 <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — з 
 знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и би 
раге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ов 
="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да  
овек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi 
 мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви з 
зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчуп 
 је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се до 
ајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S}  
 горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, 
м благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше  
.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — 
ђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и ни 
 наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone un 
унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је 
 повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то  
 књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или о 
 им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се ба 
 дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако 
елу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида 
 у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шл 
ђивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у ку 
угарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ај 
 <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— П 
неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њи 
им шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у пр 
еде па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавил 
азивала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће,  
им путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи  
вол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p> <p>— Та... зна 
дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, по 
, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа С 
а на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждрало 
обом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узб 
сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна и 
л’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркади 
идне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што каж 
ају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишч 
 је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г 
о и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а  
атке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше ву 
кадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он осве 
 <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с г 
п</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi 
а нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју па 
 тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, ш 
подин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терај 
ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни з 
драв’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p>  
не су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, д 
е од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди ј 
 нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти  
>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!< 
</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S}  
ја и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га уз 
Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спи 
езати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један чо 
 И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, 
 Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него 
сио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари д 
и управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’та 
ад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате прав 
ита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да в 
рговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена к 
5" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Про 
ога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и  
јте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!< 
{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо н 
/p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех  
 <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стад 
ш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад воле 
 је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта  
ак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци  
Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом н 
 видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо 
ћи није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изне 
 разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко.  
добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признај 
својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да  
Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — с 
ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из кућ 
га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај с 
{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још н 
!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то од 
рачуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кр 
јд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те с 
ну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, ниј 
овао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Бож 
 ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ н 
есни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна годи 
лашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако поне 
све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да 
{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље! 
скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ... 
ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуш 
 спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S}  
/hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — доб 
еми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> уч 
какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободн 
ј дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с 
“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо  
талим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје,  
и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дрем 
> <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља. 
у би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSection"  
p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема 
наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па онда 
мислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к 
е и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, госпо 
 —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, 
ла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери 
а ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизм 
 у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви н 
ђ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.< 
е на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми 
уче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <p 
: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S 
"139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ласта 
p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, не 
је до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, да пије сад  
. — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам 
ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p 
 заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше 
а авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном ди 
рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете  
 то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу  
вак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p 
а разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разговарали!... „ 
фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху 
... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде ко 
 Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећ 
ти! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор 
ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка 
да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>—  
та сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шт 
и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпо 
<p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S}  
 их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта са 
буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>пра 
лају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то за  
ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљ 
 нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не н 
сто дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p>  
вољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити 
ворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Не 
 Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад вер 
њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>—  
сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му  
> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На мој 
говоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако 
рада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако  
 је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак  
није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како 
а-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и  
 како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао 
 којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који  
ве, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Ни 
моје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола о 
 кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква ј 
ем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пол 
те него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p 
 рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира  
 и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели 
но и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, ка 
 поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о в 
ин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p>  
а прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема  
а још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>до 
госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте. 
ами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком вре 
а зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а д 
положена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" 
јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта ст 
но води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пар 
не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите бе 
бодно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је пу 
те! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ ро 
 исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја са 
чим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> < 
њи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Ка 
 и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А 
а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Сп 
и ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите  
међа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктан 
аш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били  
дну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</ 
дна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а з 
 лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се 
па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S}  
иро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући гус 
м чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све о 
на, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Не 
p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад м 
— смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми с 
 Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi 
 Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу с 
 се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ће 
век вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p 
, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јес 
латка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред д 
лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе 
а Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па.. 
<p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну ч 
меша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила  
било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с м 
 тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака  
к кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса  
</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите  
а!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама 
 — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром 
тва, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој  
 кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину  
т?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — 
— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са ст 
 С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје те 
еш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јецајућ 
— У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла 
{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на 
вате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса 
госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због то 
о се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; кри 
а буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцира 
штено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А к 
ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S 
ла, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је 
одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак 
еланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та 
 је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако  
Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје св 
вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такв 
рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћир 
Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, не 
. никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио п 
, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо 
е к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{ 
i> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија,  
а, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну  
м, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немој 
и тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће б 
нити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <forei 
ио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Ар 
 ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да 
сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себ 
, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира 
 допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што ј 
ав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ниш 
> <p>— Свакојако, свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г 
сто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови 
арате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Си 
и би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и 
о ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Веру 
не.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју мо 
, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретн 
а?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му  
е!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб,  
За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се  
ас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф,  
ко је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд 
о Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S}  
> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића јо 
цељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спир 
спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај 
ш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето 
е забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста 
пела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94 
ера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, 
<p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све пр 
е теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по 
pb n="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, моли 
 је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите па 
нмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се 
и помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, 
, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта ва 
лу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали  
у.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје 
 непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија  
ажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</ 
ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је са 
прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за се 
ко нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја ва 
 се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци 
ли очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, д 
S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста  
исам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп С 
ко сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла 
—</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> 
hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла 
 —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; нем 
и се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! —  
и називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> к 
, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?< 
ш пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{ 
а то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!. 
, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог. 
анцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој једа 
ку ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, гос 
 куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута 
, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас  
Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам  
ам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Бож 
 молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај м 
је нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од проше 
 ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је 
ајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Пер 
икоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашо 
 па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде 
е му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да  
штини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, доб 
: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та ме 
— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... в 
то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено каз 
сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те с 
ош какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, 
поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано в 
е једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило 
но ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, 
па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите  
се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми  
То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и 
м од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а по 
 пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каж 
... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како 
машак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш 
дин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{ 
а је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад б 
 је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђ 
ином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте у 
граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп С 
зали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели 
еш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме  
, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави см 
ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певат 
е, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десе 
?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два с 
ма мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е,  
е, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио д 
м, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="1 
м стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то ј 
p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште  
деље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се  
ити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} 
подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам  
о атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вам 
де никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели 
ворити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оће 
ите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> 
 а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и  
н к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} П 
“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како са 
овек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље  
да ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: цр 
 и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ о 
могну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рац 
обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин  
торију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе пр 
Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаре 
највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњс 
 ово наше место?</p> <pb n="94" /> <p>— Ванредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете!  
тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена курисањем једнога старога штуцера  
 он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и н 
извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис  
оп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашт 
чи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S 
рок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да видите и увер 
о преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чи 
рене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само  
e-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је 
Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слингови 
ренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а н 
еј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављ 
то око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би сли 
 ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути 
и да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’ 
берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, са 
каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} 
је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шт 
сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Луг 
ак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божје 
 по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, 
> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} 
о пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту  
 свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Га 
оп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се 
 — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето сам 
 да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и ис 
трина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „ 
е л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, 
у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам 
ри једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један п 
 мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ 
<p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели 
/hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен 
ко је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за п 
ло.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао 
ран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу  
велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он 
зане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецки 
а па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дан 
итаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељо 
 нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек 
коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га  
даје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi> 
ле, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја 
еста био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није  
ра коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мирис 
ко... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама  
лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини закон 
} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — ве 
, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је са 
лу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за 
лу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање,  
онцерта, која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарн 
се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само пожелети м 
тујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него 
у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па на 
— вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша ди 
p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да ш 
з тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа м 
о ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајт 
м господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотаро 
то се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп С 
ра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра! 
. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p> < 
А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна ма 
каза и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S}  
ономији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса 
S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула 
укуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... з 
ко га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако трид 
ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, моли 
е! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана! 
умачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља  
јерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам  
вога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb 
молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</ 
а од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје у 
лаву; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћа 
 руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, др 
и, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Мел 
дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов на 
ини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управ 
де поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неко 
есете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас ш 
>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не м 
сподин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесе 
{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад  
оје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха х 
и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш г 
ве недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љуб 
 могао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, 
одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече  
 куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и 
ајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; мор 
спођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у 
е, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је не 
нцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрав 
попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред п 
у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ друг 
/p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тр 
прицирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођи 
га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја н 
е ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја о 
ткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку... 
ваш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме под 
/hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, госпо 
</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не  
 <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално  
, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после п 
по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и  
{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај ср 
 ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — реч 
сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, позна 
ји, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, как 
говарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки  
отоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав г 
 те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да уз 
 два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мал 
илике овако:</p> <p>— Господине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крс 
ио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја са 
 Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а ка 
а, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чи 
х, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво< 
— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати је 
ољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у 
цки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љуб 
десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све 
дите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако повазд 
 Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем 
 душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам  
дравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, и 
је алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он 
Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, н 
ери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штог 
 јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити. 
ушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и 
ке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе,  
е Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Ша 
аде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћ 
азни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула  
 сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну к 
поја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате н 
кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи  
 сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па 
гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у посл 
 његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— 
е клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно 
 зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> 
расна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам онд 
и се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} К 
ите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е,  
ер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</ 
Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га  
да?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ 
5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то 
ћ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам с 
имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{ 
>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није 
p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа  
Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ј 
 сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетира 
ваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте кри 
ам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла о 
е, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чин 
че гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} М 
} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула 
 немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан п 
разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — в 
продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S}  
S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те  
S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Ниса 
p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л 
већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми 
епа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја јо 
јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то з 
ли?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И < 
едном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра д 
дним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со ш 
ивота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па  
трпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!.. 
е коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко  
гом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала! 
p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</h 
 <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете  
ат — ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p 
таде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="d 
 сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-паро 
 је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми  
ослова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, сме 
а; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето  
почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не в 
 тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А пом 
оручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка 
. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле 
p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Н 
азриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима о којима се сувреме 
сподине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младен 
још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те  
 издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђ 
а, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и о 
у,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> < 
глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим 
најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећ 
а својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутил 
>— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л 
ала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} 
, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... ва 
о сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о 
ели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић’, — преки 
hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад 
} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна  
е им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му  
{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не тр 
поведао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што 
ове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га  
л’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, к 
"159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијаним 
.</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ј 
био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један 
ира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да јед 
а Богословија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из шт 
ала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један с 
лу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она 
о чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечке 
 ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је  
е, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина м 
!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходни 
не коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’ 
 да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, 
она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђа 
псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путн 
, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну,  
уству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењ 
енсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету 
 напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (нег 
но свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи п 
у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе м 
у лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи  
S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и  
е потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржа 
 тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„ 
оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p> 
Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ј 
, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S 
 погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не кисн 
 — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас 
ам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди  
знети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју р 
е на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајт 
ородошавши, новопостављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и с 
S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у к 
 то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, 
госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан 
 а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — пок 
аве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигур 
и</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши 
е!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет к 
 ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко 
187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну з 
ла још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не к 
— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?. 
и, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пре 
а ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што ст 
 варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи  
ђеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" />  
ерсе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви 
пира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> 
>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере ту 
 Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатр 
газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о м 
одало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа н 
макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страш 
е седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима  
ко и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили с 
ених колача <pb n="36" /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао пи 
и, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет год 
њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290"  
 недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је ви 
ни ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ 
’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто  
а, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако 
 знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не зна 
крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у т 
втиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог 
 кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сад 
изме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца ост 
ње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пут 
ед није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у се 
у је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бу 
 се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стаја 
у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се ви 
мо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живит 
јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега свак 
к што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра д 
да ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, гос 
 л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му.  
је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било,  
ду... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; п 
i>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са 
а то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, п 
е сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тр 
 —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало у 
ћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гле 
 Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <h 
арошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њ 
ко смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n=" 
не лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо л 
па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши  
офне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћи 
— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николај 
тојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши гос 
иде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, 
 знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне м 
клем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пиј 
оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову 
е, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин 
ћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за 
 нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског  
о се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпита 
мах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина супруга!...{S} Милостива. <foreign xml 
ас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су зв 
— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно 
и умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити кол 
о се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и приче 
> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у м 
, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} 
а мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам р 
 господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{ 
е забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госп 
чну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хук 
ој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако < 
домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: 
ама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> 
с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да 
 Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!< 
} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха  
рати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она 
а!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од  
а боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и 
ао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмертна 
а с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће  
 против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како 
а</title> Хуфеландова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Раз 
решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сока 
после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили,  
десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздравља 
"192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у 
и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А 
о чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га А 
 — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула 
сте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња дру 
и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и  
путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су  
у, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци 
тво, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапури 
мију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, п 
у.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одел 
или танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по д 
’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио  
ше к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb 
у, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке м 
 ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да до 
 столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење  
о ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај 
од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онд 
који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере 
оба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога 
а се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло сум 
ад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо дру 
оповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је доб 
/> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... 
ест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, 
лика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још једа 
то дете наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p 
же фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. трина 
очицу какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну с 
слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквири 
ругој половини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те 
 када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та им 
{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, 
. <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњ 
о усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и  
лфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, шт 
да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђ 
220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп 
ра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на раз 
 најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико 
сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред  
уо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још 
и млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети 
 селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „ 
за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чув 
’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе с 
, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлингова 
’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалац 
</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те и 
3" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај 
 већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин пр 
а — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од ње 
аде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ 
 какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је  
ципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које 
Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у н 
већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— 
p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“< 
и и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А п 
онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако што 
јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у  
пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов 
“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p> 
а купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густ 
, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може по 
 је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубил 
моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе  
 <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се зами 
адог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи,  
им њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и 
р часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапц 
и је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А чов 
дај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу 
ема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} 
за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш  
 своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је  
hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што  
о уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{ 
дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на ше 
 да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</ 
!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p> 
о, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi 
/p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најср 
Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верк 
но, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi 
тигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разгово 
рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на вра 
њак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p 
з венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчад 
о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“. 
звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже 
 Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време 
ам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, 
p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен г 
Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — 
</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем,  
чкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и остав 
/p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ов 
</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то с 
и кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p>  
p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и  
ити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој 
Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, н 
ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу 
емо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука?  
лизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да кли 
p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p>  
а то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p>  
, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад гр 
/p> <pb n="323" /> <p>— Десет сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико.. 
а!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам  
вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те 
— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад с 
 горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, 
ква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела 
лице,... господин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђаво 
јеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више д 
 — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — 
во наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— А 
ило!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да  
м ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да б 
Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S 
n="371" /> <p>— Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га 
p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разб 
је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње  
ви их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га  
ли, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера сво 
пођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле ис 
равио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пр 
апа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— 
 бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; 
ик.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на  
</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш.. 
бро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више 
а’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — настав 
те чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окр 
јице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — в 
.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и шта 
/p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p> 
е.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p> 
тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „пре 
ле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин 
 Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге које 
ли, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>,  
а ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, п 
забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, ве 
ма се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, 
о, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и ч 
еш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја уда 
 спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, 
/p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S 
ај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, п 
S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и дом 
ла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p>  
ти да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p>  
 није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>—  
 л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> 
, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S}  
зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако  
и поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним с 
е).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узал 
и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— О 
ђ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Т 
 је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, 
сподине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело јед 
стуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га 
и певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и 
а.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисл 
еваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и 
ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, д 
 с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, д 
> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n= 
>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо 
/p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.< 
т.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно п 
е се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi> 
овано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p 
фтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн но 
 фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спи 
ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да рад 
а мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку  
очастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио 
<pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Ј 
форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта ј 
hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Ив 
>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја н 
о све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, ос 
д те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди јед 
итали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече 
 можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ни 
>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа 
ку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасир 
ладеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту  
ерси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мо 
ери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спре 
а ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће мед 
апско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни да 
споја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да 
 вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким 
ам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за неме 
 газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газ 
а сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је 
и —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта 
 тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну 
ској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све не 
лбум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту  
а нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку пр 
арности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је кошт 
Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комши 
ема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{ 
 по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али ј 
евица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно 
са.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> 
 Јула је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Ју 
</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господ 
 г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо 
е године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и  
аслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и сал 
оје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба 
, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Перс 
Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> < 
мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли 
— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пун 
, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Ал 
 Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{ 
ут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ 
 сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш н 
ном.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића р 
дала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата 
 кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам 
а гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели  
у.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с л 
ући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати;  
та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумара 
осподине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на пам 
е господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та  
</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Мела 
ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зеле 
е задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих п 
а доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад споме 
.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је 
</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262 
а вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам ј 
 га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни ч 
p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још  
сети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> 
но што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су д 
е, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>И 
 да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>—  
 О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте мо 
 љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ м 
 <p>— Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, о 
а!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш 
"315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, 
ла на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катан 
е хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како ј 
х, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, Догматике, ех —</p> <pb n="120" 
.. једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" 
иси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увл 
е ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, 
/p> <pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две н 
 <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни д 
кости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до 
добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овам 
ребало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је 
 баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас 
 <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ м 
 брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>На 
о, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у к 
к.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, раки 
 истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, гос 
анаест... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p 
 ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да к 
е удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шт 
изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — ша 
лно сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењуј 
дано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе само 
м баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако ни 
ио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!< 
и говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си гов 
ојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- 
!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после руч 
арче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабан 
ного нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p 
ли поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више 
те, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... н 
рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>П 
 <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шт 
е.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити  
диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, < 
од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног  
 њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне ром 
ли искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој пошт 
— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас д 
p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— 
 је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — кла 
S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да 
/p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше 
и у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, сме 
гију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> 
 кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо с 
о је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi 
 пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што 
ните!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу 
у себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручницина!</p> <p> 
бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу  
и такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар,  
атери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p> 
} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пу 
> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те,  
 <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Е 
ватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кол 
> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ,  
ј Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хо 
п-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb  
ића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — 
ош претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Т 
</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то 
, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер 
деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавн 
те тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за 
 има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> г 
 лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’ 
ш три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје д 
 зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта им 
 четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће ва 
есњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми 
ти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S}  
 добру савијачу сваком цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпоч 
нда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако  
ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке  
лент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим. 
 не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели го 
ди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> < 
ицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па д 
 хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, —  
едио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету!  
пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу  
ио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије,  
<p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к 
 тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој  
кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удов 
о...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе 
</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки т 
 штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi> 
 није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, 
д још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, —  
м па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p> <p>— О,  
Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио 
 оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни ко 
308" /> <p>— Нема ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пун 
p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p> 
м вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стар 
 Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио раки 
де љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио го 
нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је  
, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад с 
крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био сво 
/p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то  
{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи?  
кле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо 
> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би 
’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја 
ве село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а 
</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, 
одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему онда 
, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваш 
свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга 
екире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп С 
а своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па д 
p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројт 
е л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, ни 
из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала  
е или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенција намрштено — или незграпна <hi>шала</hi 
та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природо 
о...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па 
— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да 
главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па нас 
кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ 
јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јо 
 Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделаји 
} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, м 
а вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се с 
а ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако т 
а Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо  
 вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по ви 
 „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} 
и, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрст 
</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађаје 
е цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели ј 
 ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо ско 
нцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, ш 
н на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало о 
вао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се насло 
 сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb 
есна она позната народна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам д 
лици потврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ип 
Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p 
е“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањи 
и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпу 
 о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крсти 
 очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} До 
ју господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?! 
ође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је про 
ећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та ниј 
свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нац 
и на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терет 
ме и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај  
ти.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — р 
 <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и 
ерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче:  
а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то  
се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример 
шен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна францу 
! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</ 
ају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола,  
 зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај са 
е од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могл 
 домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ к 
виђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него др 
 виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и 
миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамя 
уги скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Ј 
 јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — 
, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело н 
кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо  
него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па куриш 
 душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти са 
-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш  
и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о нек 
ло на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе  
из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалт 
римјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у з 
 само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, вид 
зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спири 
а не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не з 
ало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“  
гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим 
.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени ле 
дно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, 
 цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора с 
<p>— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} Каква несрећа? —  
, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је 
доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав наме 
и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега 
ушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи и 
испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна  
уповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле 
а свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам ви 
 гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S} 
пи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Пе 
</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело 
 неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје мла 
 гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневн 
зучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архи 
метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамт 
то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.< 
ило хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крст 
 да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче  
да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парч 
ала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да  
та и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</ 
дите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика.. 
о фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде пр 
оповским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз в 
и, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С  
ведао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у сел 
ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом ни 
етикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали 
 срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, 
ље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девој 
, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не д 
 он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резон 
 свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко друго 
поје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па  
p> <p>ЈОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ</p> </div> <pb n="0_6" /> <pb n="0_7" /> < 
е и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарн 
лиже јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, 
ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред њег 
оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега  
шту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у вел 
вентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још мног 
ија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је н 
 у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позн 
него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокак 
вио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгри 
иклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и те 
 на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохов 
 је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S}  
ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са  
 Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај 
} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S 
рошлим златним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Припове 
стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо  
— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме  
неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па 
мо оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину  
ја је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај  
 караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одм 
м старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно 
и дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле он 
је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n 
је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне  
осно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава 
а им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „ 
ењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало  
 Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено сао 
S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Извед 
о, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спева 
наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог,  
ио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки  
е ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се 
ају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шеши 
 знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збит 
отрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: 
ке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа о 
ила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} 
 n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођ 
о шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабам 
естрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да 
.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам ње 
знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним што 
то.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана  
се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узим 
ак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају  
р таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се  
лима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а (из поч 
лације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића  
 Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе кап 
з у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Ге 
о! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p 
ја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину с 
 поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у по 
 распараном поставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама. 
с на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу ов 
к одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, 
е овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу 
ти у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све 
/p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија 
можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Так 
а <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Зна 
ућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} 
ербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш 
ста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господ 
адосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па  
ска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, шт 
моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и т 
ели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била с 
/hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та ни 
ило баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е 
>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компа 
 добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесе 
ш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени 
 Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред пас 
овека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што ј 
 ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да 
та смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а в 
вља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друк 
њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; ка 
говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој  
ина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева др 
епће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа  
те... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обаш 
и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћ 
— вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; о 
>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>—  
а вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но ка 
у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ 
н да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јеч 
у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро дивани 
S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још  
’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А 
!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, 
l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени с 
 и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ 
ај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> < 
 јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признат 
помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, ос 
а по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам п 
 у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна 
да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— Т 
из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш  
, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно послов 
е живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За сваго 
ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадниц 
 Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања жив 
 само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p 
ле једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак 
а прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужност 
ли, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет ч 
тов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола  
 ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Б 
аду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господ 
аву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов 
="subSection" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спи 
ји дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово 
очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и 
се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаокол 
е о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељ 
а читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако до 
ростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и бо 
секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим и 
ја; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>—  
д себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S 
 цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми и 
о спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролаз 
ани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једн 
аравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone  
ћо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па с 
 — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда  
задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало  
орисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немил 
або перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нек 
 има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којим 
реме много се штошта променило, само је верност њихова супружанска остала она иста, она стара.{ 
руковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Пад 
вано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{ 
имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог до 
ко невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ 
p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми гов 
ла све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сиро 
 ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људ 
 на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то 
гне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио 
ће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио. 
да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари,  
ок су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убије 
а сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, 
гу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у о 
у су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима поједино 
е, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму мора 
 блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом 
е при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, 
д.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> < 
заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара< 
стављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојав 
ш онда договорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који  
га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него са 
рофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, 
вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Вер 
тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали. 
да да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p> 
} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p>  
hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учи 
им... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да с 
ио је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели го 
 нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква 
шло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповед 
ално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељ 
знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та зн 
исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна 
<hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да  
исам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам го 
 пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира 
ите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад  
све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, 
ам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ 
дари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, гос 
а. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече гђ 
е потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите 
то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео 
то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баш 
 једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — 
.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек 
> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p> 
отив! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновал 
} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — поправља с 
тавајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, 
ом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ и 
вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио,  
а се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p>  
о пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче 
 се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге тре 
ева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верн 
 већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и  
све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p 
 куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило 
 са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо 
<l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивн 
 извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенул 
ући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: 
S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} С 
 и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињ 
принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’  
 ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А  
врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="8 
кле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају  
ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дођ 
одила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби 
се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ик 
алосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био 
у!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву 
с где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова дв 
А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о  
олимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва  
шапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се пр 
су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По сво 
).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако  
ром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="32 
ворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</ 
по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па ра 
не баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омари 
латан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p 
 жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title> 
и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мно 
..{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква ка 
 и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву  
варт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу че 
о а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и прили 
орено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S}  
ао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј 
а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу т 
ло као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадес 
ира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Гл 
 човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, ш 
вило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „ 
ра на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је он 
— и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован ц 
„А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат ви 
е чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у кол 
, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми при 
то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су 
..{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршуј 
м заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Ша 
Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом  
лога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну 
 подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа 
 <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља с 
е само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.< 
ког сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времен 
немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, п 
; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S 
 коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псов 
свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај  
огим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и м 
{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама до 
S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и 
атуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви нем 
о се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле пант 
је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S}  
Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то 
кивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сах 
етно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одго 
лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у рит 
тела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетај 
г о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</ 
натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— Ја, на 
ипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика 
!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт 
 кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Б 
им баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту п 
, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојч 
рими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш 
ли.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усме 
 настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. 
и ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо 
 и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би  
p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живи 
аписано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула с 
hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Бо 
сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да ци 
а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда ве 
има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастил 
ве да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода,  
ће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара 
р сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шест 
ебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати н 
који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја. 
и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двој 
ако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана 
ли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и  
те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само ст 
 то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb  
 твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам  
ина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S}  
гођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетк 
 шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он с 
и, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За 
говори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па т 
вени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте 
е... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све леп 
о:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и н 
 нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико 
} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да н 
, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике 
у све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам 
его је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Ч 
риповедати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедај 
 и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш 
ономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Б 
> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и за 
— рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у  
 после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавал 
лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако о 
кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} 
о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо 
 госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та 
Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се уд 
!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву 
ост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да к 
викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стра 
{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то дивани 
.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и  
еш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја  
чити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко 
а Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добр 
</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира.  
дан, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а к 
те, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, 
/p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n=" 
викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</h 
евали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се 
но плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још ту 
послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово ч 
не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ прест 
.{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је зан 
а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто л 
е направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног т 
м на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није дола 
ра у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца ни 
.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана н 
у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ци 
мали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је то 
А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p>  
сти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, 
 кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто ве 
ај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан 
ларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи 
 клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар 
тив поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“  
а шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме 
говарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па ла 
и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знат 
 морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и уме 
са зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> 
нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и 
ше од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио  
то ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај. 
и једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p> 
клук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једно 
раз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека 
ве, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пит 
.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руко 
е да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако 
 Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа  
 хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једн 
тово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био 
 брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом 
ечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељства.{S} Па је тако и  
ругима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је јед 
, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p 
"111" /> А <title>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title 
а га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ ре 
.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја< 
сприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш,  
чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, ка 
 а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало  
м сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и  
ажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто 
рила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви  
ња Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор мож 
поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прили 
а ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, 
кам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето  
ко је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо 
Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га са 
р, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме  
ецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у не 
ја... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем  
и код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и кр 
али), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што 
ка ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{ 
осна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања. 
ечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бој 
 Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај  
ра се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг чове 
„мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напосле 
и, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очеки 
Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго о 
 Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Нема 
м само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све с 
{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S 
адија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „ 
а официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, п 
о да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па 
а јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре  
n>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „доб 
е и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: 
 се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила. 
 вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, в 
очео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало. 
 сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали  
шта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Мелан 
 сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и 
ека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага ле 
ече приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је пи 
ешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и др 
ворим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!... 
ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е,  
 Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се т 
и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" 
но служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и к 
тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта 
ио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће п 
а радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да  
авно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне  
estone unit="subSection" /> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом т 
ледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупли 
добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не  
а била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида за 
живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатк 
и то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Ш 
де Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао 
о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет  
док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Ад 
ећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и 
ој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој н 
како му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{ 
ана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и раз 
човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та је 
, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне 
и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свак 
, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <p 
лим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а т 
кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример,  
 наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S}  
па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи 
ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас о 
ије никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био  
исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S 
етну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Ш 
те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила  
и Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габри 
 нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој х 
на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву,  
— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од  
у!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она 
p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео суста 
богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин 
поменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гне 
илен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили о 
е далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчан 
нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и изв 
д ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ј 
а.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бог 
говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} 
даје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од 
а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да 
аљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш,  
ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси тре 
се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> те 
п Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти г 
адба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, уве 
је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> се 
и у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене мо 
ађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе 
уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се хран 
Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја,  
 који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео га 
а ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће д 
окаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десн 
и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p 
 Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— 
uote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се 
head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и д 
 кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прв 
 — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, 
 А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите с 
и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо се 
прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми ни 
, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда там 
(„Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђав 
је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и са 
, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћ 
 а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш  
о посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увели 
ој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона  
е се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика та 
 поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача)  
и имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не 
 пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да  
вињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се праши 
вали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала. 
ван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, 
неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пак 
 да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут< 
кадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкр 
а још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила н 
рио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара  
ад водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и 
реће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски 
 из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијућ 
 <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пр 
љубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да  
е мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјесности и ст 
стољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задо 
трење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да слу 
ле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни  
 морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се р 
радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна  
32" /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и за 
} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} 
, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо  
да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— 
вам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се з 
 ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, нег 
hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао м 
од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни  
стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, го 
ети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније би 
а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштен 
ико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n="135"  
, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да 
е магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> 
а трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако 
ако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима 
о баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад  
е принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, м 
 А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и  
ти у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабе 
 и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мел 
 дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша,  
</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако м 
 фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да  
рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа  
че још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, т 
 чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек  
ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада 
 тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш  
ц и са самим касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отр 
 и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта 
авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле  
 и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас п 
 ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледа 
ослова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде и 
 већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} 
асу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гла 
шета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само 
338" /> <p>— После, мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа П 
<quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l>  
 <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l> 
; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанс 
ужи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено н 
 да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бит 
лати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, не 
l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се  
ote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго м 
е“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада.. 
ајмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су,  
тарога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пр 
и им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера 
боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p> 
с, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Ол 
 гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија 
>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S 
ола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се 
рио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим п 
ског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пу 
ице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Чита 
а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили во 
 не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> < 
ако му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач  
е мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам п 
, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио 
споја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штог 
пусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја,  
де га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и г 
не шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не з 
очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе санд 
 речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп- 
 причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је 
адића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шет 
ивели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или ов 
све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и с 
во ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадији 
Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменул 
рила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{ 
 била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао 
 поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где  
невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од  
ја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање 
— у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве бас 
а да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то 
ко се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За т 
 али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> л 
куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спири 
а да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и 
а терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено 
да пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нић 
иваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми  
} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за бе 
т „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам 
је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су он 
 из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, д 
а вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb 
е мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ  
</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толик 
p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p> 
талис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседа 
{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је зад 
ло је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова сада 
подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити  
наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимс 
амо, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми ј 
олико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде п 
p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S 
на.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам 
 знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, шт 
, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Пе 
д, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе  
—</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас  
и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надале 
 бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читао 
ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не над 
све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно;  
 Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двап 
, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и о 
“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је посл 
трашног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уг 
 то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Ка 
!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и п 
<p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како у 
те моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>—  
<p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и 
 сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако  
 су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек  
ерса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила к 
на.{S} Укућани седели испред куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Ра 
озивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромп 
{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала мно 
шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> < 
> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно.. 
уком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су П 
но Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та др 
А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи 
на тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њ 
сти а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо нобл 
јбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући 
дај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Т 
у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде ш 
селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти ц 
, а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</ 
наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти  
 пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да слу 
убота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима 
 Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Су 
не дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи 
p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први кор 
у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас. 
 бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, г 
н си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек  
 излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, кла 
а Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацад 
, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећа 
ужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</ 
уги рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима 
ДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олу 
ве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је 
у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима. 
 гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињи 
дрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и 
авале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог  
ко; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им ж 
кост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газ 
ориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</ 
у звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето  
 је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ру 
ајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покрив 
 је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} 
их кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне л 
увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два конц 
Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слут 
превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна  
ва каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, р 
решене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, 
ћом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је  
ојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник између у 
ао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да ј 
 више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и 
се!</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>—  
гу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вич 
ом у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим,  
 да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфиро 
такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> 
здалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће  
појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео 
, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим в 
но, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који до 
карац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — 
S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда 
ставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за в 
ако не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к 
ам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио 
а; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нис 
тица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S 
сњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи 
твар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више 
а, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом кој 
 <p>— Ванредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре д 
ислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, так 
иво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџ 
<p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила  
ели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш 
сподин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Мо 
уке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна 
д вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста 
ао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, шт 
ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули чере 
ја, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да луп 
у!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</ 
гурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми  
ртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она 
робајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Т 
> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да  
, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све  
ест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је  
 мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па как 
да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он,  
} Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, 
а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и 
!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џе 
м</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу  
а лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана 
>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на он 
> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок,  
мање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она 
ли.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово п 
<p>— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говори 
<p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Ју 
а се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар из 
ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и  
право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих н 
еварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете к 
 је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то 
 детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелун 
i>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин  
аква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели по 
слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —< 
ерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— 
 смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: на 
</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте 
 требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и дец 
то ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може  
рим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња 
вамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, 
тано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели  
 силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола  
акву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S 
оћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри 
 бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из ку 
на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утеши 
, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђуве 
— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда глед 
сно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S 
"29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробит 
а добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако...  
ле смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна< 
и већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и 
осподин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код ку 
вде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштај 
, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете  
поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{ 
тали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што 
о и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча 
 је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — 
м тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо 
споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу,  
едаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћет 
 место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе 
шај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо? 
ан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљат 
ш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S 
еров, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а 
лу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шешир 
м</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Ша 
>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је на 
це и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отп 
 па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жа 
јући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о  
и радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} П 
 да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S 
иротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме 
ка ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сам 
дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувен 
ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову марам 
ајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера 
оже сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво на 
</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то бил 
ег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p> 
на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушај 
биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господ 
Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О ча 
 Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено 
{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S}  
зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако т 
солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за с 
О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да 
ице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве прин 
а, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p 
капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на се 
 красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја с 
 <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће  
p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Тали 
шћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је  
пако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— 
 да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав 
а попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!< 
дма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин 
сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да ско 
Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалит 
>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те н 
ски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изн 
 сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп  
ара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпој 
 бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та ка 
ите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели 
Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— 
у свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то од 
 и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се 
 <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног прокл 
у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш  
зеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа  
да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула  
 ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p 
е, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад  
воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} 
> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансиона 
ако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, нег 
 — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћ 
 — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребр 
Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} 
 тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише са 
ношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гле 
флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —< 
то-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се  
 децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи 
, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово  
ардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошев 
 опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате 
редставите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта  
„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми ст 
 А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запит 
о лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможе 
 овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају 
авим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла м 
вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас. 
ама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И  
е! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то 
а.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и 
дан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да 
а толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је 
hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа 
е.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћиц 
 Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска 
ко себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унес 
</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у к 
 које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} 
 понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> могу п 
 мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуру 
ебе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема пок 
ватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдаш 
pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S 
а Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, 
 Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, 
сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам 
Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} 
и смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорб 
доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба доми 
тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— 
где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.< 
ау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај.. 
 и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он 
абоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све с 
ите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — 
 свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога во 
и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а 
Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шт 
оји дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром 
ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — в 
 глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта  
ј ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— 
атворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стој 
 задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к 
е руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Бож 
нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним уд 
мислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. 
о пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја 
ду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знат 
о да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перс 
е сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српск 
/p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зов 
 дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20"  
 изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви 
 <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерч 
Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тун 
eign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на 
где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.< 
Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише 
Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штог 
 а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели по 
прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Вид 
а.{S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, за 
зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> < 
ди себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој  
ји у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?< 
ланију!...{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће госпо 
 мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерк 
и, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> не 
обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано 
ла ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи св 
 вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела 
е попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешк 
 Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру ј 
 свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад 
шу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јав 
ам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у стар 
" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова не 
гне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерк 
ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге го 
 једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се  
нмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти 
 мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габри 
е сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи  
е сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, —  
p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборав 
зму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи жив 
Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и 
гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} К 
едва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју  
hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не мож 
ала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у  
ња, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и т 
а у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ства 
и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па у 
њак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о баја 
пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици р 
га и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{ 
 рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — Т 
а, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад вид 
пева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело 
 једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се н 
/> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, ка 
вењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него 
p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— 
оће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне де 
је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</ 
 ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако  
ојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јо 
А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају! 
тарости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њи 
а је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p> 
подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и п 
ући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Ј 
уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p 
и видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шн 
S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и ду 
о пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био сп 
И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што с 
је чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетк 
естице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возит 
је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је св 
а к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула си 
Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо  
ање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, 
 па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад ста 
аво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратула 
рав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како 
 све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S}  
ла им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, ка 
а само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка мо 
 сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах ј 
је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} 
 вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер 
га, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још посл 
ајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и  
итеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да  
на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и  
{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за о 
 други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацира 
ест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека  
ату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколико веш 
ло на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’ 
 темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псо 
е било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послуша 
 његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих с 
> неком капижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој 
ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије  
ер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да п 
и, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чул 
 се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене 
, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у  
рсино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела 
 је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповеда 
 издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију они 
 где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у  
јке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој 
!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мал 
од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио 
 по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога 
ио је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини  
АЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара посл 
ТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону зл 
н стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситни 
 тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S 
а!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто зна 
рану и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ј 
ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници  
А СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са с 
МНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хи 
расла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само гре 
сац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме 
се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после он 
које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p> 
унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан ч 
анија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па с 
 — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови м 
ати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених ра 
рекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену по 
а и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и  
оложена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сид 
Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — р 
и пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити 
орт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> 
е она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена бил 
i> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.< 
?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S 
е примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то,  
е замишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џеп 
 лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче ал 
е красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио 
о!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повук 
ра га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној њ 
 Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су ч 
ну конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па 
шта друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се г 
ући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о 
ратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио н 
!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то 
едан у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај  
 Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, тр 
и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају 
, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у о 
у је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи  
било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао 
е није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, ко 
д помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- раз 
та где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад а 
сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} 
иста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте  
га.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом изве 
 и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi> 
ака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па лу 
 их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p 
ов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се помами  
 њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну ви 
е ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је ос 
нутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понес 
видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљошт 
акне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукњ 
лако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тет 
ежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чв 
Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу 
} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја 
окак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти  
а.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: 
 нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила 
крета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овд 
етних и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фра 
ју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здр 
глшпила и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинс 
 се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Пут 
ели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за  
ише... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попа 
ренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак д 
} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте  
 ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо 
им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљив 
супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако с 
ош лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због будућег 
ш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема ни 
и наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— 
мишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро  
еда овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши 
рицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо с 
терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не  
ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлиб 
них дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Мож 
 на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волел 
те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л 
} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, м 
надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус 
а све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто!  
 страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ 
и... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је 
!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу јо 
 село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта  
ње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код на 
дим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти  
n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вел 
н појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добит 
би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну нај 
пу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде 
то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ра 
штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се о 
p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушку 
сам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p>  
реко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја  
че сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стад 
 да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана 
 све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега 
о је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! 
, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да  
 <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам 
Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена 
тима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од с 
обро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{ 
што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, —  
љак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабет 
 <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, 
ођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мисл 
е у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p 
и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај з 
 ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли:  
 хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S 
 ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила 
се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала 
ло.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S 
 јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Т 
и.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући  
уг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин  
 наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте ча 
м свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и н 
спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За т 
Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и мо 
 шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја к 
рамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> </di 
а као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за ми 
Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све,  
 морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те 
ер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену 
јајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жало 
це, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа,  
 он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — од 
Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили о 
о, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам п 
е се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред гос 
нако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћује 
?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху с 
ест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече  
 мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> < 
 А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотер 
ранција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, сл 
 право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — 
више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако 
у. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћ 
или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S}  
сне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, 
вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој  
/p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi>  
и се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и н 
А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још ко 
па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жал 
 кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим и 
{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p 
и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ 
летог решета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек проб 
тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по 
за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се,  
, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p 
ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="7 
>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! —  
ије он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</ 
дице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут 
да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах,  
ије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силн 
пи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније не 
еби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се узд 
арио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се пога 
ш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио  
 брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније  
кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов х 
p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној к 
 он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију 
 зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не 
 да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хо 
 се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска беш 
о селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јест 
јама разговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати коли 
ти се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, иск 
та ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</ 
 <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l>  
о онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, д 
мотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чека 
што возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је 
а Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’о 
има променило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни 
ет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и 
 и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљ 
 се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бо 
аш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То ј 
 гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се  
алио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонакл 
</hi> сама својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се ни 
и у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изго 
инске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као С 
аздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која ј 
 домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак  
 умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играј 
, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али с 
гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</ 
 челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира 
 њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S 
 к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је  
о навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само  
ама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр у 
адржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да 
реосвештенство Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време 
сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дак 
} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту стр 
павица, која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Д 
и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска дец 
не, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које б 
је гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица 
а улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — К 
ежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака  
 калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети 
<p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>А 
азила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже ш 
 да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гум 
лију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је п 
нате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му  
с на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако у 
ак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb  
! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не 
 беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега  
.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49"  
 И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S}  
паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" / 
дице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ош 
 викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из ба 
Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости 
а у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњ 
/p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — о 
чкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — викну запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Цвечкенмаје 
p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врат 
збити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично од 
 у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p> 
 <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти  
ли!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изглед 
свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пу 
 срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око 
рата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете,  
 најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ 
ак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у с 
д саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нист 
.. не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — З 
азгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи  
омаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо! 
в’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми о 
 Никаква одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет ни 
 поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оч 
— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене 
е ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на л 
о, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ч 
е гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, 
је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај 
 пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула  
 кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Ко 
ина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођ 
их дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те  
помагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га 
 и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунап 
 уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачува 
 те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-х 
решила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кро 
 <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а ме 
њу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју 
писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комши 
, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува в 
l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је пес 
> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери 
а, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум готес вилен</foreign>, — рече Меланија прегледајући рајспулфе 
а, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде 
а, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после 
 подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно  
 се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив ост 
 једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и д 
торат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла  
“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристок 
к’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је нек 
мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, н 
јом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на 
се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофте 
а и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> </div> <pb  
е у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и дом 
је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беам 
b n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш 
друм по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ в 
 зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви и 
S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S 
е, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћин 
он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани  
, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита нов 
некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> < 
о.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о ца 
ог сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаш 
Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се диг 
 га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он с 
ографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп 
 вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једн 
ића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он м 
ледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојт 
еје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, зна 
се чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад 
поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило  
 једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао  
век... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згод 
 сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мал 
авио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода д 
још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? 
S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти г 
 дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговор 
а спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај б 
о говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе 
 кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар м 
видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била 
="296" /> <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру  
ћка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па з 
нска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп- 
 хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око ко 
т стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет ср 
ни домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева:  
се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} 
свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докл 
тови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг  
Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко! 
 ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да с 
се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p> 
јдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, 
е „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свет 
о ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb 
х родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно н 
} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохиј 
: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и гос 
 голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана пр 
Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p 
 Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је ј 
ино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин. 
пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и  
Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио  
 Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што  
ере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— 
овица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и  
а.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} 
{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа П 
е, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впр 
ила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и д 
се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро 
о их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпој 
а, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, вер 
 рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — 
/> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога 
и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и 
, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета ж 
едан на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели компл 
и; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и на 
гим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква  
рце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на т 
види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се п 
а грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер 
акав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје 
теривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и д 
 трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутог 
ним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p 
емичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилаз 
 ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас о 
врт сланине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоц 
оже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудго 
т дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни  
, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се ба 
 бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подн 
олеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је ост 
госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне 
. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његов 
 Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало бра 
то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је м 
драва као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој неш 
адије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три с 
је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегл 
ма и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрен 
 n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно д 
244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазуб 
путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво п 
па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе рав 
ћи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из сво 
устило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једн 
колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом спомен 
 Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издуж 
> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с 
ао од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није 
ђ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваљ 
исли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по ма 
дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирен 
l:lang="de-Cyrl">мајн грус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видел 
њу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал 
p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да ос 
а слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби 
.</p> <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е,  
љу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад зн 
оубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} До 
Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам? 
 не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У 
о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— А 
јде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе о 
 „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мо 
 он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу 
наске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па не 
с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ 
 сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге 
и и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је го 
Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јорго 
кога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Господин- 
овек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајб 
оћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не  
асет српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакри 
га белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој пом 
о једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити. 
ву да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волије 
 Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађи 
ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ од 
ира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — см 
е цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и  
 им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња 
ридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — п 
а јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубље 
н, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема  
а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у 
ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту  
ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парох 
Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко с 
ад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велик 
па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који 
а ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготови 
ашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гро 
ати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Мо 
кад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што д 
> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, —  
ву главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и 
и више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се 
 и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служ 
нема ништа против француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателис 
 глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Сам 
дмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држа 
ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво 
аше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по 
кад, него онако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се 
између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ак 
о три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S 
запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена 
кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они  
 ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов 
а залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато  
а.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узе 
 нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан дол 
у све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још  
сти и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба по 
х расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро,  
осао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем ч 
е у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све 
адноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на прим 
едан по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а  
и им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот ко 
о, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки 
 сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Ком 
, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пош 
 војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта д 
слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености <pb n="332" /> и помирљивос 
добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>По 
 тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после г 
’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала  
га ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш са 
неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ва 
ра сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира 
ала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је  
 мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да 
м рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран пе 
родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде о 
... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А,  
. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра про 
 донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као д 
ађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xml:lang="de-Cyrl">алте - 
амо још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана 
хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни  
ка, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све з 
ким погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, ск 
ну песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна 
 гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гај 
рси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} А 
 где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај 
“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек и 
 задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да 
и мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио по 
 сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S 
 је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о  
ловију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме д 
 обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су  
ло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је јед 
ан роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина дол 
-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо 
ивала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb 
а, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу п 
и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p 
јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— К 
ерујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у ко 
аки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства,  
које јој у силној ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје с 
о ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас! 
а!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом муж 
а буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к 
охваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Доли 
 вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p 
пим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа 
, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p>  
да.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држ 
 ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитал 
 исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе 
 сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ств 
 ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима 
нка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља 
еланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и т 
 да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али 
 само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} 
за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши 
е између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра  
вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија 
боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису 
, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ва 
!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепе 
 уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде б 
} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остал 
е, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, 
ек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и  
у пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио 
ао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан св 
рати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала  
ла предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замоли 
тује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и  
ш даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо 
д ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} 
есми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми им 
тар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прођ 
каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа 
а.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да  
ај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а ме 
ца, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у  
оменило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицан 
до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до ду 
ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њег 
а „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је  
овима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења  
 <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и 
вега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ ке 
станака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у  
} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за слам 
гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула 
е у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као  
 за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе 
 из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти  
а, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — ре 
у ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп 
прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче м 
вују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и ста 
а је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на ле 
, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде з 
ечи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало 
о какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-С 
 у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунц 
м баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; ш 
азивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је са 
 а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и 
мо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S}  
/p> <p>— Каква екселенција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то 
<hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та 
>— Али Његово Преосвештенство, господин владика — Екселенц...</p> <p>— Каква екселенција!...{S} 
нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Арк 
</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у црк 
S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чин 
где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух,  
 Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно прев 
ј случај, кад је Његово Преосвештенство Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, 
рих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се пр 
 служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забле 
ала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га ш 
орио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обр 
 поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толи 
ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што 
тражила од његове екселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — н 
питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то ве 
!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био 
освештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је  
 У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу  
 Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало  
ко да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас. 
ро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погле 
угом него самом Његовом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо 
о је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распро 
ог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме па 
а дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Ма 
ло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што  
ајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и с 
 се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте  
гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у др 
Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглез 
} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукује 
ом и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцил 
рло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе си 
је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па и 
варали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги су 
рад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да не 
ашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг 
ипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — 
прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се пр 
 госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам 
с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што  
ира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и у 
Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе не 
, отпева једно „<title>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Је 
идиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>По 
 је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јула?. 
друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> ма 
о с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет  
една.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, 
ле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну о 
о баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> 
заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је в 
о, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и 
орали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по сви 
о се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само  
вилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркап 
ој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи  
 је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да  
ив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а о 
о и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{ 
ивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели 
} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три  
овине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и п 
воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> < 
{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу стра 
се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потре 
/l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле  
фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се љу 
 којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример, својо 
ко заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је сре 
е једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — п 
 уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је је 
свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих 
о на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто 
ге ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном 
од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви води 
афт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зн 
о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <p 
— Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Как 
ла је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала н 
ље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз б 
лог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Н 
 послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та  
 вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуц 
 већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>П 
е на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:< 
 позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</ 
Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девој 
о ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога 
а, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, пре 
па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пиш 
бећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти д 
, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде  
а дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје на 
латку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n 
акав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и д 
рунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ће 
ош, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је 
њамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам м 
я и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreig 
ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</f 
 су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> < 
д великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра,  
 трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“< 
лам: <foreign xml:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет тр 
а.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ ј 
ва, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скид 
укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се жи 
аш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити  
е оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S 
Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се  
њак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мисли 
се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете  
н поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је 
слио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако је 
есет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и  
 попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњ 
кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} 
ије? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p 
ре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и  
, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди н 
S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi 
S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и по 
одужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља 
но, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тог 
итајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после траж 
у, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га јо 
-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и 
 Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јеф 
 Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од је 
p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>—  
иш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти ј 
човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на пр 
ећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи 
кне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> н 
о на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфуте 
аблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању 
адовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују  
лару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само,  
Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путе 
, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— 
итала га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она  
шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мор 
еш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала 
љи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу  
а свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> 
ош мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ и 
Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула 
а, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, 
у боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила 
 варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад  
твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали 
у воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) 
е његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p>  
запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да с 
аше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако упла 
плашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S 
ет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руц 
е воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету  
рено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни једа 
очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што  
 Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... 
а а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је  
у ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој ј 
радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па д 
кога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас 
диге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање 
се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месец 
 прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у ко 
.. и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задов 
ца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не с 
њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на ов 
а учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака 
како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p> 
 стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то 
умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, сла 
чицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све у 
(бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знат 
Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му 
их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповеда 
Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, зн 
.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи 
не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се 
 тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cy 
<l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три мл 
p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од дец 
 <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путни 
 животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је  
 Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{ 
зивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, ш 
ина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је би 
 нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се 
икну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се  
о и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио  
вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што  
ете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и сед 
"103" /> <p>— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланиј 
 малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} 
ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад 
.. него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја.. 
пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим 
тор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— 
а је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера. 
а:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и 
S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи 
х дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило б 
ти.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> 
ком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће 
и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; ал 
њира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у  
ога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: 
 да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фра 
аха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од с 
евољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку фо 
 каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени 
ујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се о 
 и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже 
аду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, п 
твари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан  
располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’  
 пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да оби 
p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца би 
маћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксуз 
 ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се капр 
узн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — в 
и позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера 
 — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, 
е —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n 
отреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> 
оље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста б 
адимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и о 
 да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недељ 
не, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га  
нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се дома 
гођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела ко 
ита путник.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође 
<p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакл 
ојажљива девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тат 
улу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда 
ли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Па 
уботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле 
јч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је 
а неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске 
 једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</h 
="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ниш 
} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S 
ла доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени р 
3" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и ств 
не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не  
као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити са 
га налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Раји 
—</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А 
па</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онак 
 бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и каз 
u">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</p> <p>Расположил 
ана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, чет 
 кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба 
лим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу сам 
 Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим,  
о сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па  
Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренк 
е ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без 
учила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једн 
ог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да 
тељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о  
спођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-сумарум 
о ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, не 
њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспита 
она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што  
ма ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан 
ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је  
 — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па 
, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам  
а-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи... 
} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске ба 
и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... а 
о ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ва 
па главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S 
бешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архи 
вча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам 
ом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од 
/p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.< 
теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ов 
о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе 
’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадес 
т сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што ст 
пира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце  
падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би ј 
тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та збо 
 своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Арк 
бива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакв 
ће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се п 
лати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{ 
треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп Спир 
о да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’  
} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У  
="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вс 
аришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пуст 
а све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{ 
не покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те п 
; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испусти 
и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам? 
кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{ 
а им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима 
ле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, ки 
небље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим,  
е да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти не 
и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса 
оста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <h 
ти, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи св 
 као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опу 
ти, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, 
одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његов 
атарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да 
, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, маков 
имај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кад 
</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l> 
лише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l 
ирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио 
ле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су зад 
велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам 
ч. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, п 
енутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi 
као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла  
? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и  
уће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких ше 
о у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне  
им још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане п 
е и тресне од времена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} П 
ини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и пр 
 ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле 
руги сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом  
веза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексе 
а и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели  
е, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица  
о, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа 
белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>А 
 лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из 
у моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па се ч 
 олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже 
о!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, п 
и су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе 
их тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српск 
 дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и ка 
а, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела 
ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје  
мо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} 
истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов  
 бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник д 
ма, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко л 
нку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{ 
ала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау-Цв 
мендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p 
— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачи 
<p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; муст 
 ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само да  
 и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче 
 био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он  
ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фа 
 <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџе 
l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуч 
ас из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа  
је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви ме 
неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу со 
 ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им  
ко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... несрећа, вели 
 и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</h 
попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојуче 
 од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није  
пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу 
p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дер 
нако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{ 
цу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар толицн 
ешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шар 
н узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто о 
е Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо  
 врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни ф 
S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Пра 
ле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да 
 сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у  
ојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једно 
диље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тад 
њој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољу 
ажи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну ф 
 се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ј 
инално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капиј 
шкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, 
Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а  
 Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви 
и у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту гд 
маћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговар 
већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, д 
 нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то 
о, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, н 
а глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S 
 скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте,  
опале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о ш 
јбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида ј 
га ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој 
 у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а дв 
тавио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувим 
ржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све 
то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња 
ела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{ 
Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. —  
’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе њего 
у одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној 
ла.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Ч 
н а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитри 
рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други  
се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у к 
и.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још беш 
о не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим с 
кају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се  
 трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, 
који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле из 
тара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наст 
их детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им пут 
злази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају се  
ао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи д 
тива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се  
по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шп 
S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о О 
сти и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког времена дође 
ead>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају  
Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, 
ако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шар 
сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се 
ви и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му,  
 је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласо 
к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и 
равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} 
орским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не м 
ио тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прил 
 тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих 
је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав ст 
како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на глав 
код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, 
вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а вос 
 то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’ 
жљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестра 
</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и д 
<pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S 
дшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} П 
е, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како ст 
под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажет 
 кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко з 
ресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" />  
роста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи при 
 како фалим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не в 
сетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове,  
опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се т 
ти.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и зап 
идесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговц 
лада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{ 
один’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко  
удећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi> 
њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује  
 и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или  
који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу 
к буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде  
поцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога  
казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, с 
Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне  
о сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрет 
а до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако п 
упније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хв 
} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у ку 
.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се 
а и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ма 
ког Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После р 
творене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гле 
"314" /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада! 
, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n 
ерса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с 
глушује топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске 
ко тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила д 
леда сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а  
ућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посре 
те како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говор 
 по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако. 
ало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на  
 од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лак 
у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!.. 
ије ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе  
дин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за супругу, 
е обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штруд 
head> <p> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, п 
Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на тво 
<p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе 
к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгод 
прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и по 
ца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се м 
а зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јес 
рније знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак. 
о; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће  
е певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ пе 
 после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најп 
а се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвалили ј 
дитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пр 
ели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне,  
ошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад с 
летку и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам 
едну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица 
дшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето,  
а!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртш 
а промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњ 
 нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па  
е како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор 
но што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А  
ол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n 
о доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, само је верност њихова 
уже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и  
уга забринута попадија провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи да 
то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да распита 
Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак н 
у и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она! 
вао му стално од неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија. 
е трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади 
а језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћир 
ктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, изд 
ло провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјесности и страху 
 Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мисли 
/p> <pb n="308" /> <p>— Нема ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти сва 
женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заро 
 ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је мла 
у тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све и ста 
звол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро 
 отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето  
, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у ку 
а није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А о 
b n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старч 
ир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — в 
ивоту не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њ 
и поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад с 
ако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је би 
ћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да  
љење <pb n="314" /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми 
о и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бо 
раска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа 
сму коју заглушује топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелу 
о звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је домаћа чељад з 
не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о си 
д лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, а 
е и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи 
е да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа рас 
S} Или приповеда још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трук 
ероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ов 
л’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала 
а и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче 
ј је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим плата 
 не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама з 
је приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, кад је он 
<p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n="95" /> <p>— Но, 
 и челиче своје темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуш 
д своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшт 
м, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у  
} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То 
жем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да ј 
ању; о епископима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохиј 
 некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће  
рском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од 
а њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеј 
мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p 
S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице 
авом и хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове, од којих <pb n="11" /> за многе нико жив 
моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа  
он’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљен 
да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! —  
е Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао  
што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често <pb n="107" /> у несв 
а.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би бил 
сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> < 
што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S 
, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— 
м и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она  
 <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то так 
скрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, —  
мбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна 
и.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, ка 
осподин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, г 
плави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штик 
ира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи 
анима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи дисн 
с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам ди 
слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Зна 
ском децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилу 
, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадиш 
са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што казали, два п 
на од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођи 
p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за 
 доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патриј 
а сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба мног 
ек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док  
лупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега  
њу његовом.</p> <p>После овога састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} Колико је  
или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиуму</ti 
> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи с 
а док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати кано 
и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Пер 
и да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је  
у чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; између осталих, завршује се  
бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих  
тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био 
од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Срби 
n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у стр 
 то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлај 
 није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да ј 
старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то  
 пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га ј 
е што је која дознала и после разносиле врло савесно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је 
ју плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе  
а да да одговора на једно његово питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана <pb n="3 
p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е 
ису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу  
, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и 
ко се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Ш 
ио пород, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромито 
гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више  
реном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Мела 
само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хир 
роким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога фазо 
а, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, 
рином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Б 
, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским ку 
ј, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала д 
апским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> < 
а и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је препис 
пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило 
е задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што  
ј, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано. 
г језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„ш 
у и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у првом реду нема 
!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, т 
 даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је  
гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским 
, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.</p> <milestone unit="subSect 
 е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! 
и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. —  
 пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote 
ци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им  
десет година трудног апостолског рада у вртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверене  
 тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — осл 
 која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пу 
све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону к 
м и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чи 
риђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не о 
и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Т 
лукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш та 
 кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао б 
госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обр 
ислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим,  
маћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар сврше 
а крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником сп 
летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Да 
потом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па з 
 И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа 
ати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S 
Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче ру 
 ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’о 
ан њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и пече 
снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, к 
капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова а још више због Ма 
ама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звезд 
нејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</ 
дан тужити за тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и гајд 
 после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако У 
лу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског „<title>Тагб 
кува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још м 
xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася 
i> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха!  
т ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па 
ђете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синч 
ина... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Ја 
ерса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују о 
 неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад 
 (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разли 
ва, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се сл 
54" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па ј 
Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дреч 
шке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и изда 
о да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} 
о само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида  
е; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— 
опчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није мога 
 он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> 
уги.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуч 
к, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не з 
 упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекид 
рају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> оби 
{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Ја 
 ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на с 
привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и с 
па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „М 
Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, 
Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S 
на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, не 
те и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — до 
одно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него 
ашту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надл 
р било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, к 
нтнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је  
ици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем са 
и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Сп 
не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Пок 
ипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутств 
осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако 
кудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем 
стадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свеч 
ика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и по 
и укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p 
 ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који  
само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ни 
 неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикив 
ч.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно је 
е наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели 
ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чис 
јући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од  
ди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи с 
к.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест,  
пет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</title>.{S 
 <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.< 
п Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин  
{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивовицу. 
десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и дв 
„Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино,  
којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb  
а Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на посл 
b n="85" /> <p>— Благодарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то ј 
кле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се д 
донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— Изв 
{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, д 
у, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни је 
остива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони 
молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства  
ne unit="subSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ран 
 у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш 
ад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако  
нак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако 
Могли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, в 
 мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебе 
 <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је воља 
ам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете,  
 много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!< 
p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> < 
нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А  
 велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца по 
е господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега),  
сле господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лак 
тари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један  
че и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула 
 тако је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као час 
у се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звал 
етка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напомен 
дмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, ј 
мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Март 
евић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио н 
S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село наша 
у кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била п 
а не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно з 
ицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напосл 
ни онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне. 
саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову 
ву, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа по 
окаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ м 
> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом с 
ином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплаши 
лим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо оба 
иси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да  
Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе госпо 
могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не ч 
у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S}  
а.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и збо 
.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми,  
му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ј 
, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} З 
у преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је  
, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите  
о-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенст 
погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га п 
атији умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, 
м да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепо 
силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је 
егове екселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај њ 
није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Н 
 ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом  
а мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једно 
мтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће д 
пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча  
, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он во 
 вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила  
ња и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек п 
п-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води ра 
ића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!< 
, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.< 
p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на 
> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Угра 
ост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже 
p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио 
ше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је одан 
е онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћ 
 часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбина 
човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви 
комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опа 
 дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би с 
дајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице п 
дур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с г 
pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет  
само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако 
а. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај  
 шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А  
и нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не 
ели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јест 
ота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана  
денци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> < 
зива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник 
ма са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетај 
зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал 
се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенств 
у у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помр 
је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили.  
отину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако  
есрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину. 
ги што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од  
, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није  
 је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>—  
ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари  
 и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге 
о и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па с 
 бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, п 
лави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па с 
 Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи д 
у и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасно 
> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер ч 
’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је 
еленција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то нам 
да га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{ 
урно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж о 
попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’ 
с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло ле 
ук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на 
Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај  
ба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} В 
ана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... он 
но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам 
едаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и раз 
пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, н 
l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе! 
гра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сеп 
осле госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— А 
> <p>— Штета! — рече Меланија и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина сл 
дине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавн 
 девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то сл 
зобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} М 
ама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Т 
у.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’  
, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви д 
</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написал 
, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мо 
каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он м 
викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку није мало см 
 постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се да 
у и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметн 
дика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више  
се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за ње 
си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и с 
а <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, 
о мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а 
ек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, д 
и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш  
м, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, 
ла га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново ли 
и је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и 
аоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</ 
цка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био  
а, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифо 
трумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау 
 њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод  
тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћ 
е онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n= 
 одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неки 
 Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао  
 Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S 
 га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у  
p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па с 
<pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту  
е мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што 
 му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, 
ко радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку 
се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још  
о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па т 
у му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је 
 врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шт 
је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли,  
о, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокак 
јванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији. 
 зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећ 
 кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита 
ди претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његов 
 је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужит 
е од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Ме 
, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше п 
арцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу в 
ог Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опа 
а, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или ба 
бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза  
аш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, от 
преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу 
’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече зна 
шати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није л 
орили због крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарн 
 други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га  
 муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да р 
мири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори! 
у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попу 
учак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се н 
.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се  
 је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па пре 
ио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем? 
авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конз 
мена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида с 
ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p 
неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, с 
бите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с т 
о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син ш 
о ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове је 
сног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у послов 
сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милост 
пару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим л 
ираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у ри 
ца из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од 
ме.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше  
о?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, 
</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио,  
 <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p>  
една <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не воле 
>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва г 
ну?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица из комшилука.  
ечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опа 
и држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S 
 <p>— Које „лудаје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.< 
<p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђ 
p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да  
бива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, 
 тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} 
м... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и 
паљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о 
аца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свил 
е!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га 
жио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и  
лов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете 
.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена 
 дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луд 
 их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и ш 
ство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се по 
рвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће до 
но, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и 
пов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално 
.</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки 
д волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Б 
гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљив 
или своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајућ 
та а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао к 
а суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окоп 
 му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p 
</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у  
ите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би б 
Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оно 
а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Ко 
ли сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... он 
 n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај сапл 
/> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је 
 уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — ве 
не смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако шт 
а тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо  
Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p>  
, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда 
оји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбух 
а им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше д 
ти!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — одговори му дома 
ote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо  
— Збиља, господин’ Петровић’, — прекиде га Меланија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор ц 
/l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш 
еја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше 
} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега,  
 буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда т 
ом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир 
 се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чуп 
жи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја 
ући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, него  
т.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бе 
n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла ј 
 се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и д 
’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око в 
фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... н 
е спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су,  
ха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођем 
, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки д 
 уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ј 
ти, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема 
> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метн 
избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, ка 
336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, 
зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмач 
ад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> н 
ио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прођ 
 а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздрави 
би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањају 
’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако с 
 лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му 
послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти 
 никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, сл 
ете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb  
 оног младог, здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да га не зна 
ије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди с 
Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега 
ите к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спи 
зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се  
ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, 
 сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајућ 
А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спир 
есет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Д 
а <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом вергла 
ити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се п 
о гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p> 
аведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сам 
захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији  
то воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком 
, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и заустав 
 та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам 
> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господи 
обити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи 
одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор 
о к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе сам 
 /> <p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно и 
љубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, с 
видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губи 
икако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пу 
ма. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис 
ција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим 
нел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш  
е Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, 
у.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ће 
 путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није 
му!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и тв 
амотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л 
ви је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви,  
 било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако 
ање и вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он  
ци.{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер 
 њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, к 
рг и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перс 
осле чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ 
ез интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S 
се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> < 
жите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — 
оп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <pb n="80" /> <div type="chapte 
не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А ње 
 и дивљење <pb n="314" /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} 
и разговарао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи г 
прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лопово 
ang="la">status quo ante</foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из вр 
е шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, 
 да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим 
ри фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је 
 дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{ 
оска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се с 
один Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по ода 
 ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово 
ао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те 
едрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу 
з благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на жит 
шло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богосл 
само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ип 
 а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’ 
х, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к 
—</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да  
</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира 
 изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p 
{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није < 
да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S 
е идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуц 
од хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каж 
ће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још 
как, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да ч 
, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукур 
нати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; 
та га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови ми одма’ 
ојим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па  
бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем 
е, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу зд 
 к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизм 
ћи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ 
пириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јери 
 твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће о 
, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>,  
аће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од 
 поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како 
? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида  
чинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’ 
ило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се  
од поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S 
му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад вид 
 у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију. 
какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипу 
ро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јург 
’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико 
, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би  
 Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце 
ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим к 
е, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, 
еднем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ 
кле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро 
один Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољуб 
 гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} 
л’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису 
рпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да оду 
 требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу про 
зи.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па в 
каткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га в 
 ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’ 
ет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не  
н! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па  
едно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумен 
у —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године,  
еосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а св 
једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му н 
="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна  
а.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, 
 га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми ј 
па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по сре 
 напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место  
у га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за дру 
 Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков 
е се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштен 
овац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православиј 
како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко време н 
ј лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади  
/p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па 
рати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањ 
 се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не 
у, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <p 
бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова 
е сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи 
прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену  
ву у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{S} И где год је после 
е, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у м 
Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ра 
то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путни 
вљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанс 
и дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер он 
а па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, т 
} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на 
хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче з 
ину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем,  
и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере 
лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учи 
 — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’ 
аписао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, 
 одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што ка 
 је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад  
пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} 
ја, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — н 
м се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више в 
" /> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и 
онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?</p> <pb 
 А чиме?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и про 
уј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет га 
ља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га 
, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп  
газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па  
 брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> <miles 
ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p>  
лигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим,  
ма бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па  
 Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изден 
ећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од 
ита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{ 
тује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p 
 И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало прове 
о има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, о 
Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мер 
неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога  
ако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} 
</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па  
 исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — реч 
жија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из а 
е жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола 
 без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!< 
 са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb 
је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамде 
за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем 
дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која  
Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено п 
живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> 
 да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недељ 
 дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмај 
> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други не 
и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год пону 
пре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоц 
етима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и  
н нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно  
им која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за 
није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi 
ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лу 
ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{ 
 знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’  
д пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, 
р!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми  
им, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа з 
еју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатељ 
по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад  
е човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он< 
то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочи 
 не може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите:  
} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и тво 
није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хо 
оји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се  
и ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И п 
ла попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јул 
стан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га бр 
језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као је 
прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се по 
гију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у ав 
а! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да 
олико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога 
ма он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па сила 
 час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку н 
281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и  
адне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој  
 Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу 
ола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се 
 не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још  
ко богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашниј 
бично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер  
 а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп 
вади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му г 
p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изј 
ом стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар 
е он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад де 
трљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био ј 
i>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, 
аше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен,  
ко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је с 
дело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се врати 
рескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, ње 
седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида д 
ним предметима, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему,  
егне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати  
ад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси н 
 учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију,  
/p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај  
та су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не иск 
ише од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, а 
иће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочи 
ло од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку 
 „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је в 
 и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње м 
ом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилука кад и 
гласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела 
а сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их 
бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у  
-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Си 
ала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рук 
>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа  
ла пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостиво 
, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад 
пира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</ 
ало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима 
 и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетк 
ога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере 
о-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! д 
S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{ 
ма и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да 
у, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Н 
ала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати 
i>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим шегрти 
p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} 
ада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем  
шла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто  
">кис ти хант</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемири 
 <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нист 
 <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф 
никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој п 
 <pb n="211" /> приповедати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ моли 
Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгле 
hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми  
тка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ј 
>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио 
 пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, 
а ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> н 
је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвр 
з шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела на 
е и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вр 
н код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од 
умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да п 
редаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје  
а</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, ка 
ка, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после 
ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и изва 
сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не вер 
S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио б 
 ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шт 
p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{ 
S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је  
ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је после трећ 
где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам д 
нало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је видела 
 века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изр 
сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног проз 
p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћут 
ост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раздрагана из 
осподин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат с 
— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране 
а овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да 
 умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, га 
Јесус-Марија! — викну запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Цвечкенмајер!!</p> <pb n="391" /> < 
 извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где  
ге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а ш 
S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Со 
 Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћујете!...{S} Ње 
овити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва че 
кинуто приповедање. <pb n="370" /> Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћири 
} Потукли се!</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас. 
 сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала  
рну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје накресаног 
 Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та  
ена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је. 
дања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је то бил 
аква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упито 
еби!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде 
убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се ч 
 те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу 
фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобровољена и задовољна што примајући укоре и 
 иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, али је сујеверна 
и ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер к 
на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа о 
а врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенма 
ан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што 
формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S 
S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала 
ве догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити он 
!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела 
-Cyrl">мајн грус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на вели 
окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан с 
ему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке 
 левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан  
<p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Пер 
виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, 
 гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није 
 вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од  
немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страш 
ра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала 
, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о све 
 после ових података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре  
 нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жен 
итију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу 
енмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да ј 
по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под а 
е из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде  
спричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами 
зражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као  
м, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како  
ан села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола а 
ead> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који није могао стати у Главу Т 
ачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где 
ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ з 
ин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан сед 
 <p>Ово оволико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> < 
ао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући к 
е у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уз 
 Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ јо 
хов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, 
ао овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће см 
ote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и г 
ј грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опуст 
 „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бри 
 оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавра 
а пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чиј 
сто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену 
о јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована.{S} Кад 
 своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: 
епо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни 
то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бог 
еки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца по 
д њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте, па и он  
 кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: шт 
ри, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, грдну свађалицу и о 
ко баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе 
ој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p>  
а, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, изби 
исподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а 
х, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли 
 он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од  
 ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га до 
а ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — сам 
— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; —  
другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе по 
ју</hi> да путују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да рад 
; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда  
 ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, 
ћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити деј 
, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „ 
а реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала.. 
титих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</ 
м! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p 
 и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлај 
ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћ 
 власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у о 
, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе ун 
о прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњал 
инко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага  
зда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пе 
ери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој ав 
ера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па 
лави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на  
пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и о 
опусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, 
ело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та ст 
е баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не  
е давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!. 
 па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак доб 
{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио не 
="137" /> него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта  
у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пр 
иваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Как 
уђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А  
а су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не дад 
ког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву 
, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви 
т, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо 
ба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{ 
редно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и  
, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, госпо 
 што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут 
, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато  
ор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један с 
ј скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример, својој ћер 
 сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јула кој 
 сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и ве 
е дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он  
аво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад  
кака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удес 
’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све  
 мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и но 
n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прили 
 поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за  
се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет 
вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они  
ошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима  
: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре га 
ве дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се  
а још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Су 
у,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запита 
изу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме нику 
ме и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколик 
буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign  
 дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у 
ина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један  
уштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа  
 сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу ве 
тпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз со 
је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и  
едњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј 
бица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и 
кле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једн 
 свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Ј 
 пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’  
.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђа 
коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У о 
румената познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате истори 
о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: 
даш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} М 
и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапу 
и, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам  
а, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срел 
су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувај 
 апостолског рада у вртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добр 
но што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту к 
 А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> < 
нка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет ситних сребрних  
 и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ 
— у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у 
лијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега  
емешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе 
кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручу 
ресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе 
голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица з 
 Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се 
; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на вла 
е соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S}  
, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде д 
 тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он 
ама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео 
 бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су не 
ниће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива 
е не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77 
} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грч 
и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта ј 
 су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја ш 
шао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па  
 три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и 
 хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака  
ица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из 
} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, п 
а права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу  
 и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга 
.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за припов 
али и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира т 
ао му неке празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што 
дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаш 
ају коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе од 
ечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хте 
ућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредно 
рсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује  
јне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А г 
рину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да 
то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели д 
пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-С 
од једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде м 
упније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је 
која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Т 
на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код  
марника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у  
весно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим г 
од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Вел 
ти“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта 
а би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели М 
ри датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи  
о: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га вид 
>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Изво 
Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвеш 
тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није п 
а затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео 
уше, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме,  
оравне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на п 
испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало 
пов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веро 
 наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што  
дина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица 
га дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишћ 
вља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих  
нде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им 
е, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда нај 
, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности и 
 га је чак „столпом православија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга паст 
њем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или ча 
уже младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи 
дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће с 
лико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зор 
 кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бо 
тавила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — 
рише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће 
Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом 
 кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изво 
но и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код 
пребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најче 
ак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од ж 
сјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушк 
мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо 
Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ови 
 кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и  
том вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада с 
 авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у  
о и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне ј 
а или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, т 
, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фа 
 људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дромбуље,  
а стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на т 
е Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</h 
читељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p> 
н спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и г 
па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у к 
евера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l 
вера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> 
тврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има  
те ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да 
је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Ка 
 и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком капижону какав писац да 
аметније тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сид 
ну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празн 
Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о 
>— Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила  
 Та... знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас 
али и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако дог 
</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Са 
о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није 
да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или  
"131" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша 
е увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте 
о поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му  
ириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, з 
 вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превуч 
о препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика шта више, 
а иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водо 
 дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никак 
да кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи предс 
 неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали 
S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије је 
а кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једн 
еда расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој в 
ак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.< 
ком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и  
g="la">Veni, vidi, vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и 
кога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од ч 
ије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, 
>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Об 
сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад  
ије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окрета 
туда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и 
за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> <pb n="100" /> <div type="chapte 
, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p 
циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p 
е се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твој 
> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душ 
о кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак  
вакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а к 
 Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу ма 
ће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнул 
p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако 
 касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габри 
шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клип 
 да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време заст 
 би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милост 
 <pb n="332" /> и помирљивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је,  
н стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутит 
д грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалац 
>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; 
ма.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадиј 
о, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> < 
S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса 
ј сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није < 
 собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања  
те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је п 
тор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша ви 
по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачк 
 на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свес 
к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извиња 
 <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се о 
?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах пос 
екиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p>  
огу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крен 
едне домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар  
кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n= 
 и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа- 
Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан!</p> <p 
е, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о 
стреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати 
Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбин 
 не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, 
тних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно к 
дати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и ф 
ко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“,  
и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и 
<p>— Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће 
 кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфт 
p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обога 
<p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели 
ас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја  
/> <p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани. 
 ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p 
 музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и 
p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све и 
о до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде 
 Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p 
љено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је 
мо тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово  
у једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакл 
рстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предњ 
S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили. 
 гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi> 
yrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да пу 
у и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе  
ро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера с 
 него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је или  
исати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито и 
описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице у 
омка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући сво 
 чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опе 
енсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума< 
о.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више 
 до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа  
 казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је з 
слена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена н 
Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, —  
но.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну,  
 треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш ка 
<p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што 
каниш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако 
е сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>—  
p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> < 
та слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара < 
и <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим ше 
азала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно  
ући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести 
ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да до 
ле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ла 
к после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су с 
p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p 
о анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p 
Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г 
pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају из 
није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш, 
емачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</ 
b n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је пу 
рн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> <p 
онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да у 
више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дан 
 га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ п 
, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кућ 
деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, је 
је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све не 
му. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није 
а ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тр 
знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера 
вути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онд 
шицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећа 
оравна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у ду 
 Спиро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити 
ало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрај 
не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту ни 
сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је 
и.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после 
е брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се сме 
покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p 
 изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако и 
 Па оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош  
екад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост 
Cyrl">кис ти хант</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узне 
 ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро о 
> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је 
</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида,  
’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S 
а вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благ 
 намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га  
ла!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално ту 
. не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже,  
</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа  
> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— П 
ћа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на у 
ијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако бре 
"89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира 
у!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да на 
..{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="70" /> <div type="chapter" 
ледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је изда 
 бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то т 
јешта</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја н 
а Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су с 
ромонаха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здрави 
под пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мам 
</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кин 
и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салаша 
рећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к 
е, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чек 
p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати  
им... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n="198" /> једнако нож у ру 
</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S 
пет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свак 
та!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било ш 
не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p 
ло.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет з 
амо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Мелани 
нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’  
 n="122" /> <p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ роди 
рта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно и 
јнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и т 
 своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти ру 
hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без ика 
ло брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја ог 
ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Рувара 
шам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добр 
 пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала з 
ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ј 
мирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се 
 <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни 
ишта ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} 
ј се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматр 
не и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада г 
хова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића 
се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиро 
апунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n="1 
ло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима  
hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у 
а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира,  
м јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! — 
 фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Ј 
до, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио з 
ћи им, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} 
некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа  
 л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{ 
изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и поче 
позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај сам 
но му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, о 
у препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има  
ишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — А 
 знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули к 
га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче  
м подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа по 
е пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели 
Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А бил 
ри. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S 
</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно  
онај зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Дост 
 доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин 
 /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у друг 
х овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb n="206" /> дунди бе 
лично је изгустирала немачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често преп 
 доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима 
великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен м 
ш <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју 
лио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо 
љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... з 
 поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је ви 
е, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није 
ошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута 
иди и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — наставља Ер 
ше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе 
p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бад 
 ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>—  
аш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озеп 
 — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p>— Ма 
="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули,  
.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и ме 
не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед н 
 та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке к 
л’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мисл 
имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутр 
<p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; 
то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</ 
ржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плесни 
о има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге  
в ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени з 
 Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је 
 Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> 
на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да,  
сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да д 
образан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде 
д би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући,  
 Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће  
 у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног детет 
знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, 
е, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш л 
 је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — реч 
 и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем 
<p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини 
 или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој к 
шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше кућ 
мље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од бл 
 само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</t 
шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, к 
еки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила мало 
(а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између осталога, да није само око тог 
 не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели  
баром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Г 
ошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ п 
узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју ј 
рикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Из 
 — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мен 
Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и  
 купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него је т 
х дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру 
и то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста,  
 та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та 
а, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне 
 слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад в 
hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне м 
 Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о св 
и давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп 
 Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако же 
 то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — б 
} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет п 
— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не веру 
 ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита  
>— Код господна Ћире?! — рече радознало гђа натарошевице и постаде одмах много услужнија. — А ш 
е тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} Т 
а варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Ко 
 Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не зна 
 одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чув 
— Та шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господ 
у!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из 
пада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је 
> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју,  
маљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус 
о? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xm 
 <p>— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави  
крјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не 
>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — 
ога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, свакојак. 
 све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега т 
, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — 
Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Перса.</p> <pb n="338" /> <p>— После, мало после... 
ејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узу 
p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> 
ко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ насп 
 збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно  
лирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове;  
, паорушо једна! — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистен 
 Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту 
ла и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, М 
’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да 
b n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави  
а и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпој 
итеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А ш 
е смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла 
 тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фу 
ј на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се све 
 и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ 
 њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone unit="subSe 
аки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— А 
м селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама увери 
 <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је  
 то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господи 
, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204"  
и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Д 
ишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фу 
 да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у ч 
авала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p 
ла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срел 
 рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијски 
у, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из гла 
 и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо  
 одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и с 
е и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком 
дање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о 
раги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа С 
скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ гов 
 ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па  
 вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — 
охитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли  
анија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је 
е Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и за 
ерса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачув 
 на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свег 
, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала 
з чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао  
смертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогут 
љи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да ре 
с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да ј 
{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало 
је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавешт 
том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде  
не мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те к 
звињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела,  
мућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки да 
а најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики 
без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — која ј 
рошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена 
ет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђ 
етом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом а 
кињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих 
ком руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <milestone unit="subSection 
трења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите д 
’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још 
аоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили 
риђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за  
ли фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и с 
мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слут 
 љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и ру 
 се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћирин 
нам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађ 
и сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доис 
.{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, 
вши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А 
вуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она  
 који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Ни 
ајиду Алписку пастирку</title> и <title>Геновеву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће  
 нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p>  
колико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Мариј 
 „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</fo 
n xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — 
p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— Н 
карци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Г 
ног отвореног прозора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгуб 
де је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећ 
.. знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас што 
ити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође д 
/p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално тукли. 
 куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете 
/p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд м 
ала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су о 
 <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’ 
е пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљи 
 си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера! 
ију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије.</p> <pb n="371" /> <p>— Голим грлом у јагоде 
ио намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран  
иким кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом к 
да слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, кој 
уцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и 
дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти 
им поруџбинама које ни Стратимировићева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у то 
а какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и  
овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n= 
ева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилег 
пицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>З 
је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили 
е беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је освето 
 страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш и 
 него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклет 
била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога,  
 у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; између осталих, з 
диш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, —  
мој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у 
 лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дош 
Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читал 
исли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код 
 се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дан 
 селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Г 
S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у с 
ога истина, дознаће читалац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> 
="chapter" xml:id="SRP18941_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико 
="chapter" xml:id="SRP18941_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој је описано једно ј 
="chapter" xml:id="SRP18941_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је исприповедан 
="chapter" xml:id="SRP18941_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру 
e="chapter" xml:id="SRP18941_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој су описана два попа,  
="chapter" xml:id="SRP18941_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, пр 
="chapter" xml:id="SRP18941_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоци 
e="chapter" xml:id="SRP18941_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало 
="chapter" xml:id="SRP18941_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је приповедање,  
="chapter" xml:id="SRP18941_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали  
e="chapter" xml:id="SRP18941_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверит 
="chapter" xml:id="SRP18941_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „ре 
="chapter" xml:id="SRP18941_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана  
e="chapter" xml:id="SRP18941_C4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој 
="chapter" xml:id="SRP18941_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видет 
="chapter" xml:id="SRP18941_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане д 
e="chapter" xml:id="SRP18941_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који 
="chapter" xml:id="SRP18941_C16"> <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описано јесењ 
="chapter" xml:id="SRP18941_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће  
e="chapter" xml:id="SRP18941_C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описан један неде 
="chapter" xml:id="SRP18941_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Која је само зато пост 
e="chapter" xml:id="SRP18941_C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како 
="chapter" xml:id="SRP18941_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети 
e="chapter" xml:id="SRP18941_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њ 
="chapter" xml:id="SRP18941_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видет 
e="chapter" xml:id="SRP18941_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да 
оји такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин,  
је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који 
ело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова куће 
ик полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, 
мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати нео 
ољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <pb n="320" /> <div type="cha 
{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенст 
таоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да н 
и са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћир 
 да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако 
ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на 
ћа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањариј 
тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друг 
довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Ј 
 дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса 
ега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад ј 
е стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је 
 га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту  
 епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужас 
, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Ј 
једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па о 
адо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут  
случићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени  
змице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на то 
н ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страш 
 (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, је 
био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето так 
Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изм 
<p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа  
сле испричаних догађаја у претпоследњој Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку вр 
 било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро об 
А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Беч 
кака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаћ 
стаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај 
о меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли 
т ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповеда 
он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом ме 
зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашен 
нај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <p 
дала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је по 
слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је пос 
ира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих 
о намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш нај 
а, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви с 
урда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у  
ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да  
ариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} П 
 ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нић 
лупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{ 
д обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа  
длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и 
иј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} А 
па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
н, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он 
 ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудн 
 читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није има 
е ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А как 
иво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l> 
му је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће 
вењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о 
лаву на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове 
 бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им мат 
да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру 
д плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да ј 
тија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцута 
 она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла 
машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као 
пу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске жен 
тлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спок 
обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће 
и и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива 
уфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на де 
ита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n="274" /> 
то, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна  
p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овам 
ас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа 
а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да  
 Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су 
 никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им до 
ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чује 
ксера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прок 
и! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале 
ти да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не м 
{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад с 
ића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни  
зала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад с 
искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сл 
рдинирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се с 
је запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека р 
Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата из 
фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е,  
аци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је 
ног приповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати јо 
е</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообраз 
ушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ г 
их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвал 
чује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем,  
епшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога  
е подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Глав 
ртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Ју 
то би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни вино 
блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли. 
ких <pb n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији. 
.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је 
<pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И как 
ичекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, ро 
о се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало пови 
п Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пођ 
ву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро 
патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају 
д никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n=" 
иге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амт 
ш мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду. 
цело село испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и зг 
Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, 
искапљивали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица 
> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и по 
тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио, 
... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, 
би чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и рад 
ерса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша  
се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је  
да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад мира 
комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више с 
срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко цел 
 ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, 
о зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте 
p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре 
у ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је буд 
 Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања 
/p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце 
нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да пок 
ио је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам п 
че, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Споко 
новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде  
— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — р 
p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лук 
која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп 
има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. —  
ка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у д 
ј већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n="288" /> 
е само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А  
 <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из к 
 за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. —  
о, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, 
а оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n= 
S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на за 
о у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћири 
, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, не 
) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз 
не тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева  
 прими:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S}  
свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каж 
а, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у  
н каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и 
ја песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан дома 
ћ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шац 
S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле  
 певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l> < 
за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да  
 година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грл 
ахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — 
ече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дван 
тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав 
са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда зав 
амисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она више го 
 — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам ср 
сп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мис 
мамо!</p> <pb n="233" /> <p>И Јула поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове кости леже с 
 боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран  
акала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала  
н младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридон овдашњ 
 комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на с 
hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила 
"233" /> <p>И Јула поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој зе 
риела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница 
 је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да 
ели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза  
им лепим, јасним као сребро, девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> <quote> <l 
тник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је. 
офа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од  
ј свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно 
штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави,  
е, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p> <pb n="185" /> <p>— А 
ила, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте  
...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробу 
не, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе 
споди воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</p> <p>Расположили се и 
дине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико  
а њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела д 
 ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа с 
 на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуб 
— „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па 
 смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’ 
те!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p>  
ља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гл 
 и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак во 
Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S 
ошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, 
клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</ 
оби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже ра 
еда га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како  
 време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, уз 
’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се с 
о у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И в 
!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла 
ај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>—  
птишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а с 
тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S 
и кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, 
тавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</h 
 <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то х 
 Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Мел 
на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S 
а.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скид 
сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако п 
 вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па г 
а, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Ал 
ди за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји је 
од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себ 
ена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз и 
ој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи с 
ечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, 
апита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава,  
же род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднел 
 а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма 
па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, за 
Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу 
 то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језик 
ено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму во 
, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад са 
ред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане ше 
уги кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намеш 
њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај 
етан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и н 
нако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бит 
ако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове л 
аги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако н 
/> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће прек 
на зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји исп 
ако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као о 
ве се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га < 
ренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи ле 
етне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ј 
те Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у се 
и: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташиц 
ље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} У 
 таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Б 
жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију ка 
 — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по по 
ом и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, дра 
е спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за  
 запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена  
ида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак једа 
ла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S 
ска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изе 
p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а зн 
азим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о 
чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi> 
Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!. 
не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како се прави светац!{S}  
ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чи 
ђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не 
ен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га 
арате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само срећнога и задовољнога Нићу, како је зава 
она, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367"  
се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S}  
. доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође 
а, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било  
а на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Пер 
 госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им донос 
д шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била  
 њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-т 
го морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне 
тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и падају на  
 по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и ње 
 Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Службеница!</p> </div> <pb n="203" /> <di 
 ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде н 
 стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је;  
аштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S}  
едај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о д 
 никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у кола па  
 Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца 
p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуц 
> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала к 
а Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и уве 
ли се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога б 
је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, између строфа се тихо изви 
и, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је про 
 и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и ко 
ала по соби, застајкивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на 
 има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигар 
 то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао 
 — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Х 
исини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшинске мачк 
 у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и  
ваничан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а о 
 унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па  
кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, 
па да онако из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија 
 мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја бог 
 људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру са 
а док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фи 
алске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Бо 
 постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... 
ико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није о 
, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорер 
дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жен 
b n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. а 
ечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се пр 
о шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војск 
ин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти  
 марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорс 
под руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па  
ислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу 
ледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p 
 појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ ни 
А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано,  
 пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, ва 
м преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи 
немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаш 
ом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свеж 
 па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="267" /> <p>Настаде почивка. 
а ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико 
што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо м 
аш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} 
у песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љ 
" /> иди преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или 
или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико пе 
Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији. 
 рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је сре 
 Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти г 
 твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви  
 како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се нато 
ију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, б 
кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (ј 
тера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, 
о патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко т 
 е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин 
око, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и с 
 квартирима.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани  
едан псалам: <foreign xml:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира 
сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, ра 
ћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца из 
е био од оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадн 
кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (к 
а уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце.{S}  
ту; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква с 
ко је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> <pb n="100" /> <div type=" 
ворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би с 
п Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује  
него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су о 
од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је из истога узрока и сам пи 
Његово Преосвештенство руководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S}  
 ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући ха 
 увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати 
ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс- 
задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Не 
грабио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и д 
а „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Знате он има п 
то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то,  
 Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, 
е знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S}  
 фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — прод 
и вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да ни 
тва...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, 
поја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, 
едили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта 
ред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваз 
ла па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклев 
ри.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљени 
>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две с 
</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не сл 
 ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане мој 
корим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталог 
ија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — р 
с!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, в 
и већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћир 
о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме  
ић’, — прекиде га Меланија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, госпођи 
огу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан до 
</p> <pb n="128" /> <p>— Шта говоре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а кам 
еше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради сво 
ја!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S 
.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и неве 
п-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта говоре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за зв 
само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је б 
{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно 
 и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу 
ојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод очију, 
Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S}  
 у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут  
д ти у <title>Рожданику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану су 
ово.</p> <p>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће вра 
и вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклиња 
натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „ 
о зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера 
ељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ер 
се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки рас 
</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђ 
S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је 
 много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плаче 
о.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој  
едан и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз,  
— подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом,  
све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том тво 
ија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамти 
ило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ј 
ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и 
овек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може  
а је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српск 
, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју 
 уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја 
ни сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам  
помене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса,  
} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредј 
ила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли сла 
аму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо 
седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је  
само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са ви 
 не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме  
ј ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S 
ако: „Јао мене жалосне! — <pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка. 
<p>— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч  
on" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола посл 
довољна са добивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина! 
новљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, 
о било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се са 
ек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, ка 
 моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве 
Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест го 
" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се  
 било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хауптрефер је нап 
> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ . 
говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си г 
>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо н 
варено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прос 
је и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по 
 <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велик 
...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић  
p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме  
е вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p 
 чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и 
из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир ку 
тка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније 
она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p>— П’о 
е што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође  
овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новос 
е; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с то 
у не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле 
, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу! 
вљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп  
 <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, г 
, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права 
ки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,...  
рам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине с 
/hi> говорите, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци 
оспоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју 
ута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога д 
 којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Ид 
питање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!. 
а ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, 
еје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту 
 покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша  
у ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опак 
ад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће  
у похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се от 
ку па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпо 
икако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој. 
ако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим об 
ђао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у гла 
— Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетк 
 јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а же 
— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда  
плео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио 
пруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слуш 
<p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} Потукли  
едва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’ 
сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица.</p> <p 
ба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђав 
е мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и по 
што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та брез ш 
викивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полак 
ја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> <pb n="2 
шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, веру 
е путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, б 
.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!< 
ам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко з 
о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> не 
 свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ј 
лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба н 
— Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Иг 
 нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш  
дле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све 
p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, к 
!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш! 
ње и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ниш 
ати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да о 
у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брад 
 којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да  
ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га у 
А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није 
 дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у овом месту неговал 
ах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних 
кре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе п 
ко и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне 
{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, 
ог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја 
е правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подн 
, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек 
ерсу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће 
дин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени.  
и као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлиј 
(на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане др 
о држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао поп 
је чак „столпом православија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира  
S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека канди 
личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крај 
 је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како 
 немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачег 
не, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби дв 
и лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунас 
цу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом.</p> <p>После овога састанка 
м ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико ј 
у од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити колико тр 
те, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парох 
, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз,  
коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш  
памтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S}  
лађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о брија 
у, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас  
попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обоји 
а ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од 
онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село 
е они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није мо 
tion" /> <p>И једног летњег дана — осам година после испричаних догађаја у претпоследњој Глави  
уђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим пла 
селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан 
 на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, 
а.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је М 
кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрд 
 у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели по 
о средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку и био у њу  
маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n 
 данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице  
а да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi>Зборник?</hi></ 
 <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћир 
Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си 
ина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безоб 
ет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијем 
цима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачл 
ор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, н 
је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па  
чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута 
ма старога фазона, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђ 
рекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у вртограду господњем г 
а па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојта 
 самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет годи 
брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на прим 
био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом се 
оменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је  
к’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порт 
утра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нис 
 старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже 
Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вар 
 држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" />  
и неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни 
, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита ј 
 А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} О 
се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{ 
ана из разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила прилично васпи 
е место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лак 
брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је сед 
 са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особ 
нима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „та 
њавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и 
 и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" />  
А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гас 
о женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланиј 
па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пит 
аш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Формално тукли.{S} П 
кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-С 
 није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Мелан 
p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прсте 
ла.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била ма 
— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.< 
 многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет дана 
 надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак  
 нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — С 
си голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити  
. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај 
орите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађик 
ђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што прож 
S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се 
 она на сокаку него родна која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи труд 
ак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допусти 
ред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад 
 играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је њего 
је своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месец 
е Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слат 
А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо про 
<pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S 
 празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. 
 што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; ба 
{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је шт 
ва</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу и 
ош милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi> д 
ђењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији к 
оложењу и на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав мла 
ек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’  
 прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера!  
шта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефит 
} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-поп 
же и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиг 
 Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</hi>!</p> 
вим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање 
— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,. 
 n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту! 
> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слат 
 она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој 
—</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све 
, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је  
, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије ујед 
страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине 
 не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не  
ки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он с 
и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су  
S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу 
 К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук 
а из Гимназије.</p> <pb n="371" /> <p>— Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А с 
и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим  
ирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, 
ће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад 
а ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вел 
се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. 
лингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном  
е Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па 
остојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапури 
 један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми од 
рса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири о 
 живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пен 
олим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не 
 па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голубице,</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо т 
ко пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао  
лиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав к 
 кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>—  
вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и спрем 
а-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима 
ијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи с 
ице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се 
ост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазво 
ек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{ 
љано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Ч 
 од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заблагодариш 
ј немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Ку 
о да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допад 
окрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n 
>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале  
о...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Пе 
миљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности овом су 
љену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љути 
 дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице сл 
попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја 
еглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан 
е гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, вид 
од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ј 
 кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, 
шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спири 
..{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо с 
 <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p> 
ко празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.< 
62" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само зна 
анас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио 
<p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне 
ли, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме в 
ишта; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> <p>— Х 
/p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говор 
А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино  
p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог П 
 са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану 
ако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошани 
 Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика.. 
азати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паво 
ши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очи 
 још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом  
шиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива 
мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро  
ици, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пос 
 свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајућ 
знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, д 
дна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је вл 
роз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као <fore 
 кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Хр 
оц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће,  
џак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало 
и домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о гос 
кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењер 
 Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и  
gn xml:lang="cu">Сеј ден јегоже сотвори Господ</foreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој из 
се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! —  
ang="cu">никтоже без грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме ка 
S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“. 
сте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има 
> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по  
је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, 
оше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села 
ивиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венч 
дио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што там 
ај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор 
рима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, н 
ти.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разгова 
{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа тек д 
и!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о 
{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Дар 
оже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здра 
зама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Гос 
е“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и по 
 је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а и сад још једн 
ера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господа 
не руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к 
и његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хита 
ре руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа 
 опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су с 
ко у прочеље, отпева једно „<title>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изв 
ку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми пао 
:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreign xml 
 њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је т 
парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га 
ира опет трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления 
омјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто 
ре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитује 
стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас си 
ће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић’, — прекиде га Меланија, — знате ли  
, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме треб 
через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није... 
 л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се ов 
ље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад г 
ја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао,  
евидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж 
ад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па  
 измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увр 
јашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ов 
</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, в 
} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S 
рса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром ј 
е.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>—  
а у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча  
иртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p>— Је 
{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађ 
Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао на 
 промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па 
ене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!< 
нао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову к 
<p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p> 
редан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p> 
ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> < 
 ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у 
етре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави б 
Cyrl">Аусгецајхнет</foreign>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml:lang=" 
љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— 
ни жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем  
..</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, господин владика — Екселенц...</p> <p>— Каква екселенци 
тубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра 
{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се 
е поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу ко 
у поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још 
крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин  
вога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће д 
ље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар до 
ов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још јед 
до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Га 
b n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један 
менце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и 
д било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја  
 овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — п 
да госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више 
>кис ти ханд</foreign>!{S} Фрајлице,... господин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одл 
знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... нег 
Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке,  
ан и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев  
} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не 
, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драгановић, <pb n="22" /> кад је напис 
ошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па јо 
</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да г 
је и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шах 
а као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака  
о јест скородошавши, новопостављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе 
бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} 
ха као што је неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет најугледније место.{S} Седе сви и је 
рсо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женир 
ли мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> 
,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно поп Спира, — <hi>ће 
пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте  
мислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако ни 
то?</p> <p>— „<title>Преодница</title>“ господин-Перина, остала још од онда.{S} Читам <title>Ка 
 убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а он 
 терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек 
но је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; прип 
 али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црк 
о је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља пра 
реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<titl 
је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. вр 
ло овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он пр 
ош горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па поче 
ала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош др 
 несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ 
оја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да 
 /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели 
ошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Ч 
им ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде јед 
рувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— 
{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та доб 
дне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуј 
о селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак п 
/p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши 
а, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p 
 мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} И још т 
ду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без  
 разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће  
е у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље  
и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умир 
ц и више дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није измени 
>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о ми 
едам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то ш 
ромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига т 
је све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из си 
среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија 
 са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако д 
, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — ве 
рошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију 
дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни ч 
зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чи 
! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се н 
е крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар 
ак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их 
 баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’ 
а јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели по 
Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; сам 
него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, с 
 прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити с 
 да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’ 
шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Бо 
ти и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте посл 
о сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p 
а се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му мес 
 сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па  
ола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди  
<pb n="409" /> <p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава г 
ин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте погодили и по 
ели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па г 
>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је доб 
, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" />  
дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир,  
Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— 
, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад к 
оп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући поп-Ћир 
а.{S} Онда госпођа Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Си 
н к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан п 
 сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг 
Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скро 
ол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi 
ћи се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам с 
словија!</p> <p>— Та... знате, чесњејши господин’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <h 
, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправит 
> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде,  
додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је н 
 на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска при 
 сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту да ми да неке по 
крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама гроши 
ош мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, он 
мајестетично — корак два па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности.)< 
ion" /> <p>Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим  
, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један и 
само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што  
} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га  
> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што ви 
:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео нам 
: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; како му се допала Молчанска Керувика?</ 
n="38" /> ових из села одлази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, да 
алила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго там 
’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада пон 
, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа трукован 
p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизн 
 деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није не 
 ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није никаква вара 
 почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, пам 
Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} 
с од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> 
 <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се ос 
к не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења ид 
ше: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џе 
S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — молим в 
 гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и за 
 Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде после подне у  
 кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би н 
а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је 
 на место старог учитеља, <pb n="32" /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и и 
 и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прих 
кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, 
ако је било код Његовог Преосвештенства Господина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије  
јавим то дешператним пријатељима вашега господина супруга!...{S} Милостива. <foreign xml:lang=" 
анела слушајући курмахераје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да  
водило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у т 
ке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је  
 — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ва 
по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само 
рчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога  
} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са 
{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће 
 кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није  
ље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то ј 
 је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. К 
и и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан 
у, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавол 
лас из једног отвореног прозора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S 
и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ т 
ти!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се  
ње је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се помами и све 
најем сву фамилију мога, сада на жалост господина супостата, сви су они до дубоке старости, до  
 слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— 
а поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94" /> <p>— Ванре 
те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија п 
 је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Ју 
не!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. 
в, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахи 
кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, господине, зар нећ 
о још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> <p>—  
то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па  
ас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут ви 
ања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му 
иде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну каф 
 па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужеског 
живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к 
е и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како  
в.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу мало кал 
алан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата н 
вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као  
,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија 
па не отпочне отприлике овако:</p> <p>— Господине... моле вас да дођете... чекају вас у порти п 
е к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано Аркадиј 
Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а 
ства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не н 
у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био. 
н, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и  
Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме,  
 исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени  
 са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се с 
ку штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам  
рење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење поп 
змогне показати Његовом Преосвештенству господину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати  
до... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како к 
а им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече радознало гђа натарошевице и пос 
на трудног апостолског рада у вртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве  
уфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А дец 
ви а појетске наклоности, једном речју, господске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно н 
ама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb 
мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарс 
 гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмисли 
ера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког благодејањ 
оро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па шт 
ћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине 
се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и 
само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, 
него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера  
о на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање  
Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та о 
о тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћ 
 и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе  
— А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ов 
иле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а 
друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју 
ни део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауш 
ној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134" /> од љ 
аповања каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дје 
ој кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.< 
е судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у д 
 после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље  
p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти  
м а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и  
ргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије  
рбери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осети 
 <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето,  
— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да 
 <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356"  
ад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ 
амо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да  
и послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто ва 
 слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> < 
дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унучиће 
показује невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје та 
ше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му л 
ријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније а  
сме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ни 
</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те  
адости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — д 
о којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући  
, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до које 
је: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га  
ти и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</ 
у заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тра 
<p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Ни 
даваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буд 
 unit="subSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да п 
а јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере 
 купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у теж 
е ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p 
 подацима малочас споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер највер 
о или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок веч 
 све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет пр 
детаљима тога догођаја добро обавештене госпође.</p> </div> <pb n="190" /> <div type="chapter"  
је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели г 
јући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја С 
е Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с про 
ш мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам  
 ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— 
ошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. 
 она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако  
 површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњ 
ујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном тако 
.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и  
баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече П 
 оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми  
— рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као  
шир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то јест  
ећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и погледа га 
у волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар пресла 
ли Меланија.</p> <pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио  
место?</p> <pb n="94" /> <p>— Ванредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара 
S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци 
у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих две,)  
вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не б 
у гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за в 
слим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, 
рбине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу н 
ро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага 
у себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви< 
.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћир 
таоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Прео 
т, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала гос 
Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принцип 
ang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,)  
ојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с фронц 
и.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви  
д вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а мор 
 на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад  
с другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад о 
ћи; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је по 
од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога  
огла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у 
о, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила  
немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо м 
 кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања 
{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p 
ита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се,  
рошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу  
 се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па  
 Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’  
 рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... ч 
има.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од  
ој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу 
{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет н 
трашно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бић 
ерса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало м 
о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?! 
ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код по 
ез младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, а 
а и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут гла 
а уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Персу!</p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли 
обровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијент 
 питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа ча 
} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>пе 
ако је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су 
{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје д 
ад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све рад 
едику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи  
оклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици,  
ему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сиг 
а.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику ште 
лика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</ 
и га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од 
баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред зн 
могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против 
и Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{ 
емецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Ју 
у, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ерж 
 Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је  
ајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год ид 
са с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар ми 
споја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, ваше 
 <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпо 
слонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле  
а сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи 
, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини! 
ејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи 
ужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Глед 
 на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на к 
 сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бе 
знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин С 
 ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, —  
ета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њо 
оје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче  
вно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица го 
 већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни 
м у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој м 
 по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долази 
 испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи! 
те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи на 
р-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> <p>— 
/> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те 
ади за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом 
нике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </p>  
ј је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, шта  
и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако са оно 
и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало д 
/p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а зна 
дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} К 
"57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допад 
ерса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код ва 
 у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћи 
дин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпо 
Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, кој 
 да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више  
му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рек 
до, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој п 
</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Н 
, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да н 
/p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госп 
p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ  
<p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин го 
 баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни са 
— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, госпо 
</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нис 
људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> госпој 
ле, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, те 
 Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жен 
“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда  
те требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпој 
са.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо 
аху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још 
 кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, 
 горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео 
> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зат 
једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— ку 
> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад с 
дине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А 
о.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње 
е ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не 
p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>С 
; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} 
е сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме дете 
жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та ум 
авнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетил 
ија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо  
Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз п 
 ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девој 
адим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак ис 
та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица, — вели П 
, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну 
дете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула. 
n="228" /> <p>— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођ 
.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p>  
ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече  
мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — корак два па стане — као г 
але се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капларима, а свака је 
е хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе  
е госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али  
оп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Ш 
!</p> <p>— Могу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчк 
ва.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде с 
"56" /> <p>— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад так 
ра.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра ј 
о би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— 
p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем. 
<p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па у 
S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино 
зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто раз 
осподину?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допада 
 у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та  
у савијачу сваком цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је 
 — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али 
аравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света с 
 врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим срет 
55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек 
ма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на ко 
квењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и н 
то је највише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно д 
 речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пр 
р засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о т 
, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и о 
како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће;  
ућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе поребарке.{S}  
вог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с вод 
ици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе н 
ерсе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} 
> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо јо 
извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим  
ам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> 
 који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјац 
редјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа парос 
дати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с д 
унцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавни 
сад <pb n="293" /> први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то  
 Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћир 
а; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у п 
песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму кој 
њи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резу 
е вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Ве 
вџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и 
>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоц 
и!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде 
е преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — п 
канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама д 
е ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и ко 
 па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример 
, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> 
 посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад  
о доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну с 
же (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Ра 
к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам  
арски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" 
, да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пас 
селу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n="398" /> мамурлук.{S} М 
 иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају  
јлепшој и најпространијој, тако званој, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.< 
дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели дома 
је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињало 
носио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столица, 
 и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет  
 више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис мири 
{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти неп 
 би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише. 
лим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вел 
p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује названог.{S} У њ 
, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није ви 
S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала  
вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S} Зб 
ну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући ченејскога попа.{S} Добро се угос 
шику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену к 
 понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} 
мо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар  
да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече ра 
Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимни 
и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а  
.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, 
ер!!</p> <pb n="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О м 
ме Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ какв 
ме Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах 
ф, папа, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум готес вилен</foreign>, — рече Меланија прегледајући рај 
умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка 
{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену  
и још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — у 
ак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мисле 
1" /> приповедати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, при 
у авлију, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже с 
а и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бој 
ма толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} 
p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p> <pb n="233" /> <p 
кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика 
ка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} 
а те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада куп 
чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који  
езије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село па и с 
квих страшних израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај  
ри,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“  
е Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођ 
, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, 
ну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже о 
ао сваки човек кад прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, 
unit="subSection" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши 
уле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може са 
о ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p> 
есну од силне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек  
“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша  
, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их 
ко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа 
но што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан ј 
ад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да к 
еља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него 
i> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избуше 
де никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из м 
Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с гран 
, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену  
/> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресн 
јтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, ц 
 а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од де 
пустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до по 
ваном плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики ко 
аца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као ш 
l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док  
па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb  
 окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући фо 
шће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, 
е пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да 
мо покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи с 
шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и <foreign xml:lang="de-Cyrl">мајн грус</fo 
hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по  
ена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на ње 
к из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и в 
је га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репо 
 ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед 
ирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се  
лу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с 
а, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију  
 воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш как 
ети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта 
шта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi 
е спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине 
инила за образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању по вазда 
лужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао 
ути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ он само 
дили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи п 
овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала између једнога и другога попа.{S} Никад в 
ови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па 
кама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, —  
 и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и ч 
 као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кр 
<hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га- 
— пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса 
е —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вел 
p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, 
е то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад  
тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} С 
 кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако 
ба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуње 
 висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посут 
 милога покојника од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} Господин-поп 
ио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S} И те 
чисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно ме 
ом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где с 
 гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела  
и бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све  
 ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава  
мо вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, д 
>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се н 
е главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</ 
посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одм 
и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, 
 крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврди 
ди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И бок 
о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што са 
 гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу  
гурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, 
јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар 
исину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он  
а како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А п 
 у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; ун 
је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му ј 
стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досет 
 да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни 
те дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се у 
 два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови 
ке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни  
 се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обук 
 је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, 
 гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила 
 Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком 
оспођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе 
ио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквења 
тником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула 
ари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се н 
бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурл 
окошке са својим петлом једним дугачким грлатим клипаном који је са својом дивном крестом изгле 
ека још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’ 
о и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </q 
Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог  
, незлобна голубице,</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно н 
<l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ  
абац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола ат 
з душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!</p> 
сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове  
ита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши  
имназије.</p> <pb n="371" /> <p>— Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим  
 ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Г 
зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестр 
твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чу 
, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, —  
алио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну  
а га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и извест 
ке, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и 
сти на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак бор 
к изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба  
сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њег 
легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi> 
прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а 
 младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има  
 пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко позн 
ло ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики  
дин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљен 
стаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и 
одар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова ж 
ије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовал 
угога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како с 
та вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како  
по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповск 
ити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их  
лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за по 
.. па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а на 
Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћ 
адовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се ко 
Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пе 
л’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{ 
 <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни д 
баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је 
кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, 
клети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито м 
p>— Шта!{S} Сида <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну 
образно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђ 
Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила т 
 поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо 
ем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи 
укчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{ 
ад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — ж 
јани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује,  
ино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је по 
, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Д 
дија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво пит 
ла плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитур 
носи ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</hi>  
осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а  
су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би 
зе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreign xml:lang= 
 смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, са 
опа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од 
река — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нови 
 кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље  
а неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и жел 
 гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже м 
е, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, 
’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд  
ква крупнијег повода, познајући паорска грубијанства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом  
— сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако м 
дарало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је 
најревносније на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брег 
че! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели 
ља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спо 
ата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то свак 
рећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p 
} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала пе 
ије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!< 
а и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу ниј 
силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. от 
>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p> 
од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, 
и то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све с 
 тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела 
јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама в 
 није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верује 
.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тај 
 брошем незаборављенога покојника; неке групе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и у 
ција и <foreign xml:lang="de-Cyrl">мајн грус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завир 
па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" />  
то по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног н 
 само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су р 
раку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’- 
.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мисли 
оћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече П 
а, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме 
ртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Сп 
друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах 
ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не 
м цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор. 
рзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за  
е „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, си 
је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди!  
 већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и  
неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована 
мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспи 
 швапској принцези удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукави 
и је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi>  
ходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало 
ало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у 
ићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А д 
руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш 
ељском милоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом 
приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шак 
 једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чу 
стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а он 
"242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се ра 
нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, го 
ја пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је  
ећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Рабо 
кви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од  
других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се с 
ад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег прип 
је једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb  
аџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна  
 авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у 
и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде  
арих маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика 
све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на с 
азува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их  
ватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Мар 
и је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се су 
ремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} Т 
кал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дуг 
пада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</ 
овео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Мела 
 мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером и 
} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и кри 
 Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп- 
ш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не тре 
еновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали!...</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, фрајлице,  
и... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шт 
о је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти г 
е тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал ви 
l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико један доба 
оје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на рани 
ног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S 
>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi 
овољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа 
и, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је нап 
 поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, забор 
 гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само греб 
па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сикт 
 збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском ми 
а у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као  
к-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка 
никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу  
 неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице о 
н и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посет 
и вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят с 
авидом: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся 
шу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек  
ази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— 
лово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и в 
у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију пр 
 (и поред свију онако повољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само дива 
е бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пеш 
вију сватова највише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и тр 
рси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно  
та (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редо 
ти, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Д 
е сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S 
свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели п 
на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и ов 
аво и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S}  
вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и п 
помен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је н 
молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и ко 
емену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пеш 
ј, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи госпо 
ошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвеште 
, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} К 
је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. <pb n="370" />  
 Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то  
 пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} 
Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду  
ушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, 
ра погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам г 
био господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{ 
у.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш 
е ми гђа натарошевица, између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би 
знати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb  
рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лере 
ти и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; 
{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш  
домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.< 
, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити об 
 даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту 
аљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп 
сташних јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S}  
окварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како  
аје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S}  
тес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p 
а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и 
лирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што 
и: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка. 
је; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно у 
— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да ш 
бриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <p 
ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду ј 
је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек с 
30" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша  
богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, исти 
пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиг 
би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p 
споја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она св 
.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин пата 
е Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није 
 још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или п 
реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само  
са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта ви 
тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми 
асирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај ј 
ажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда шт 
ва службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао  
ође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда лан 
тку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој з 
 би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не иде 
мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — у 
 А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас  
ови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је 
је могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој 
 вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.< 
 свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових податак 
 и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно пут 
о је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, мл 
 све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, к 
 тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа ка 
друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је  
ећам да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џ 
</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{ 
 није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} 
удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} 
 пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:< 
S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не  
за којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера,  
 сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ пого 
е ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, ка 
 са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти 
 кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирош 
кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде која је ве 
у, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и 
 — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет 
-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговар 
: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркв 
, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су 
ати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне  
ста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Зн 
разан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ва 
а покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорс 
S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род 
каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S 
да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то 
к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколик 
радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо 
иље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а 
>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> < 
рашно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>пог 
p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат,  
ленције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нист 
 то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Је 
Остављам сада фантазији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако  
ак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлат 
 парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S}  
ујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је наста 
уде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели 
 старога <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Ор 
из силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то 
Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не зна 
ндуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки по 
о мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напише 
 што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас 
иктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми  
ве лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И так 
ала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је д 
 својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не 
ивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Ме 
рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Ниса 
а није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, 
i>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што  
сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та 
оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало в 
ју обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролаз 
не! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају ве 
о полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу  
ико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Зад 
ли, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене с 
 к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какв 
е ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Сов 
му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчи 
ости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једа 
н бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан р 
а видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате ба 
ђајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на  
. <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се 
— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, п 
ад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си  
ј и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву  
тео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пр 
а, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је ис 
у сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја каж 
{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, не 
а не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама,  
ада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па  
це?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли б 
православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’ 
тала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па 
а шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то почињ 
ења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> а 
 не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуца 
 свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Обра 
— рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак  
а је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се пре 
 па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Бана 
иела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи просл 
очетка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше  
е, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени 
да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, х 
, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испева 
к данашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13" /> они, који се б 
же, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијин 
 наравно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирал 
од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чу 
ром описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, наро 
од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топ 
пав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} За 
ство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијанима; ил’ д 
 и од господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака 
д његове екселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та она 
река; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изг 
ало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и д 
ање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се  
ен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас  
вероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута  
а.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе,  
 n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве  
ги.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а т 
али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо 
да, као бесловесна створења, помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, к 
пођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра д 
ругим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба ма 
 Па тако... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођ 
е Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} 
Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много припове 
нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џо 
ругом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о 
ву, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски  
та би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање п 
ад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту 
еко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</ 
ада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’ 
жи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де 
 онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>—  
p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола.. 
ја. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а 
око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало 
а гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{ 
 из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским 
, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске б 
 подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалиц 
е! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја  
очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача. 
етио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух 
ет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће о 
, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путн 
 ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели по 
они се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.< 
чај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штро 
с!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Службеница!</p> </div 
а, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p> 
го што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; н 
о би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако  
а’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Тера 
а, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпари 
 пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би бил 
момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Мел 
 пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли л 
спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — 
 сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p> 
пила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врл 
елиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве 
и вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим др 
умљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна пословица кој 
у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љу 
ала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја теби 
о начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је 
по покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе  
S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве 
, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи 
ману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рука 
!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја  
да после оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише 
уше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> 
ах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и ла 
ени у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш о 
 шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она 
ачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од т 
рошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови д 
га није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: 
а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Д 
Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је ср 
ате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у друг 
ици касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да 
 нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно 
 кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о 
 већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву  
ете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и крас 
еда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спа 
азама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, н 
>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о  
де-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левч 
сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки 
тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављам 
{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовим 
у и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим 
pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} П 
ак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо 
 ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледал 
а њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о 
е га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у је 
мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде св 
 кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело 
ни се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје ку 
не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, 
и, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S}  
попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> могу примити на кола у пр 
ла, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врл 
, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала 
ош под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попи 
вер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone unit="subSecti 
у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</h 
 сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су  
а и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео б 
а да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или  
лико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа и 
На кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола. 
но.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <p 
аврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпоста 
 кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је 
 да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучен 
учити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша,  
{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} 
и к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садаш 
а попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и 
а.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради изми 
куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!< 
{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали г 
} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, зн 
о смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; 
 увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене с 
а једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању св 
ћати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} 
оја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре. 
ead> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица ко 
еју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођ 
 али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће уда 
 — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки 
лику господин парок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све  
јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у друг 
le>, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је м 
 је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} 
утога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она бил 
е проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати 
 какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су 
да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да  
ли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те г 
и ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кућ 
ем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула ј 
ги дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће  
ебра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! —  
ити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад о 
едер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како  
 запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на ч 
гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако с 
S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али 
ходи примером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да пома 
ја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на  
лушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију 
 кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он 
о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре н 
ојих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећ 
ане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је  
беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа нећ 
х, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки 
ша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, 
е, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били св 
м пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу  
ра а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не 
доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој 
не пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отр 
тера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S 
ешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да згото 
— склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеро 
е, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја 
 и имали какав — роман), њима остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога трен 
ру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је 
же цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се веша 
дма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт т 
кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за ок 
тера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S}  
аше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све... 
селенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’ 
елим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, так 
</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S}  
јутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{ 
} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, 
 ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и и 
ам ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описив 
а госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу  
а никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми 
ао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а  
ала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин  
 се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зау 
поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, до 
’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини  
ако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога,  
.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозо 
ирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — 
е смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде 
ако је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушу 
равити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и  
да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, су 
то ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело  
то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви ме 
свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се јо 
/p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и ко 
п Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била < 
буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>—  
рокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним  
ко да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — п 
Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и 
рен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он 
елу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна так 
нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“  
ела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица и 
Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом. 
 се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом,  
ало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им 
ђете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца мужеског пола Неци Пре 
ријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржњ 
 шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесре 
а пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-П 
А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у  
} Аја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми н 
мо господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се  
у с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почис 
on" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио  
пет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и ожени 
гој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред  
... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства 
о.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архиман 
ка опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова  
иностима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменутих поштованих госп 
} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на 
кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, 
пет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањс 
ови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој  
 Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а  
м, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему пр 
и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што ни 
есора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану 
 пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки ле 
дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да  
 један фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Ц 
евета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж. 
оје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с 
/p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, 
рунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!! 
у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од ње 
уб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва мој 
вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример, својој ћерци, да ова б 
ова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је  
ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде 
о лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нис 
адила и спремила је свега толико много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година 
S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га  
а и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма  
> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само д 
 али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се  
тија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у  
скобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!. 
се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, веруј 
м корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко 
осно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм 
.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја н 
пије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли  
це награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на гру 
вету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема оно 
и пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и  
о пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и деб 
се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> 
илима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Усп 
наче је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, 
едан ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> 
илан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} К 
 других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све 
да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку  
в ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пођ 
S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало  
у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице доби 
ке намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас 
 које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је 
ељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па  
јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их т 
о дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) 
 је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар де 
 решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до реч 
а, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сок 
ишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па  
 фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу 
своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она ( 
а и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала  
 прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад с 
/> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођен 
 истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.< 
266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе 
есне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p 
циферов, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили 
 је једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која боси 
p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време,  
ако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора 
еби представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се  
ици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се  
 поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води 
е <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; 
ао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из башт 
то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у 
вију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентари 
но досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после,  
ам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури 
да га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца  
S} Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у  
ражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским с 
ивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевић 
 једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом 
м Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве а 
ако ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам  
дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењ 
селенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{ 
, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац ј 
ириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и  
 Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида с 
оче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То  
рене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чи 
ла сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у о 
едња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати у 
 заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, 
го га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне дома 
ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан,  
бина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван в 
> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Си 
.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах посл 
Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да изр 
„Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{ 
, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. 
еру једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција. 
ер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину пес 
у, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева! 
е доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и 
 је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде  
под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч 
ако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота 
ам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на про 
а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Пе 
опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамо 
ти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно  
цајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (је 
За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S}  
{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушка 
рца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица  
 лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном ше 
него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај 
еном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се 
ора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га пози 
ријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изгов 
ако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре  
стала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће б 
кадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе 
ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као 
ко и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа 
е Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’ 
ако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спир 
и никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко 
док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Вла 
још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p 
ва једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, а 
много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се  
огођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жи 
 Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу кроф 
е млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пош 
ам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Ј 
одније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да и 
ио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, пове 
је било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за по 
 Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку пла 
вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за 
 И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Т 
> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али го 
 исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем 
чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, до 
у.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А 
ваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па ви 
{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет 
стук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у  
ћ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било ч 
 лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да свед 
 договорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се прв 
ица, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа  
ава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се  
 су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сок 
 цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па с 
о било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су  
ас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно 
бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а  
под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> 
ете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало зад 
 видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не 
и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметну 
тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан,  
ланијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, да није добар познавалац људи, односно женских, а ако с 
а обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говори 
иша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — настав 
к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су  
да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им 
 ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, в 
е био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Ш 
м Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представи 
тати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све 
а отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је пок 
и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком  
<p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унте 
ја!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели ј 
коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприпо 
кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта 
е рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја  
кав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понај 
од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господи 
 Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и с 
окака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од луп 
и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екс 
а из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сип 
а наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да  
 од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу 
ољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при п 
 њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они т 
риметио веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења  
језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар 
јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже  
л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} 
лепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та какв 
авно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло 
ло би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта 
тидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут ј 
сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом  
дише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је од 
 четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и још тр 
и али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p>  
} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S 
и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} 
ишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговара 
тогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић и 
 је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио н 
— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу,  
 изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, 
 што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохи 
!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на б 
е да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је г 
6" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти  
рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје  
 само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>—  
.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао 
нску и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иновер 
носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... сл 
S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренск 
дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо 
а.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћ 
и гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек р 
..{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сат 
аш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну  
ча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом  
лети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју,  
 то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа. 
, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира  
ћнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу,  
и за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира  
го к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољи 
мо то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино де 
> <p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад 
 Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке,  
смом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо 
ятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</for 
 пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је 
 дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је  
арјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!. 
, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — А 
у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипа 
и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш н 
о јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — ре 
а бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И од 
.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а 
ша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који  
ла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је са 
е Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} 
у императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом! 
, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а- 
аш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује  
амо њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> 
ето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решетају жито; па нека плева, нека пр 
ло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Пе 
мо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је п 
амет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам  
</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би  
на дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре 
терају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и  
 <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је 
арице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, —  
’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријар 
 Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фам 
’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, у 
/hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} У 
<hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>—  
ута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде 
ам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, 
удира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi 
миримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш,  
 бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело пок 
 говоре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, т 
 Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од ње 
тију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бит 
то видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је  
пруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зе 
е закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о јед 
ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — на 
ако изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, н 
омисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: 
ћа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нис 
аћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли 
п Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и  
веност</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике к 
о?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног 
битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи  
м за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохиј 
обојица да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, д 
 би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се та 
од куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било св 
 фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{ 
ду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како  
{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па  
 њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.</p 
а? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</ 
иш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на пр 
ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreig 
 ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и  
тварајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мо 
> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повре 
оварамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> < 
ћи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да о 
ну, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А  
>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се на 
не је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез 
се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млад 
 ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, 
ивајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек 
мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога веч 
 а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, 
 памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти  
ислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габри 
> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих поп 
 знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели. 
расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="3 
и и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим  
тегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p>  
мо, — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне,  
днога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те 
!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута  
А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим  
и пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све 
о ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све 
Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себ 
продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим 
само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — В 
ји.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло 
>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па  
како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к 
 пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi>Зборник?</hi></p> <p>— Није, није ни то...  
иже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дођ 
 Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте,  
запрепашћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а  
па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује 
у, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је  
 што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно пр 
<p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi 
ње помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино о 
ци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“? 
и несташних јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати. 
има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</ 
кам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.< 
е <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та 
p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато 
p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес 
ђем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пр 
а говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно. 
цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица муж 
ви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А к 
 Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још 
 Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада 
о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га з 
 маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је о 
лот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанск 
а кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме не 
 џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Наст 
е оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Т 
 <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарн 
рташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи  
су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> 
 а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта 
пешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ...  
 Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то оп 
бе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Ја 
У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо 
ложеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћи 
о је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исп 
о си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S 
познанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави леп 
, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме  
о’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одв 
"309" /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву —  
анима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!... 
и, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови 
 ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> јо 
, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо с 
же човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и у 
ендар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — јо 
 комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови укра 
собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако  
ју и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако сто 
о га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади бр 
 Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад са 
лосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљуб 
ас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите 
 ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p 
’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија  
ола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџб 
 Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде 
ажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — реч 
нем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комш 
 могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из  
а сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чи 
ам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у 
ш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставш 
 Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите 
ре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни да 
ву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по пр 
ад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа,  
незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство у 
лијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учини 
</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја 
те ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <titl 
} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у са 
ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!< 
да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он не 
 је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за 
, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам  
још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штого 
иповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, пе 
ћући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и дру 
разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о  
осподин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка мл 
 што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету 
регне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети 
</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l 
пима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља дома 
ри за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, —  
и Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венча 
оравиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И  
<p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и г 
о чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обој 
узме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме друг 
..{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је 
се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пас 
 и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш тама 
јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услу 
о, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај ш 
 и приличи поповским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> 
 и заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било  
ка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба 
 она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и  
ан’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царст 
зрачунали лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина 
аше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p 
ида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад д 
а: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћину који се цел 
ро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{ 
, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Проб 
.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свако 
ом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, —  
дана има од свију сватова највише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он 
ре и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали с 
 бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја 
ој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у пр 
младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би 
а направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Б 
 шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да г 
пасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, каж 
ав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и  
 па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не б 
ила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима 
на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен  
икад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио д 
сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А  
 уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> је 
/p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове,  
нару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кр 
крих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него  
} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана 
а знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га  
 редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш  
сушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} З 
о каже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је 
дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако т 
а и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су ку 
ја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва п 
ндука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди  
мо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло деликатне приро 
 какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па  
а знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и 
ишта да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полу 
 у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху ко 
.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не 
 Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још кака 
} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескр 
дранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“,  
о тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила  
 и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнак 
лаву!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира 
ола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ј 
аква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање 
и јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му од 
 селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S 
нили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе д 
ачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће 
 Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>пос 
 је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најбли 
да можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та ш 
 сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да  
ио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара 
b n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>бе 
пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му 
 Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје  
 писмену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сам 
а најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам  
изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то  
еким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад  
 јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још  
азговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу 
ају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за  
 вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... 
!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и 
А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе 
 је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва м 
ве још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Т 
во <hi>Омладини</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сест 
не и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{ 
је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пе 
ада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чуј 
тији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула гла 
потекарица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се на 
 је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута ц 
 су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака нес 
го ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом, 
а душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше 
 једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, та 
етна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо пок 
ивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нот 
ивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана ку 
, добро.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога  
е через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па за 
и то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти 
а је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, к 
риела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то нај 
="subSection" /> <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмај 
 мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске 
 тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло деликатне пр 
} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је глед 
 тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за 
чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау 
па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што промени 
чинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гл 
ланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза  
 — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаш 
<hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се 
 дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење  
сила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењива 
е се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је о 
 као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се  
 о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} 
 врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађ 
м што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па по 
а и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо кр 
цу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји св 
ука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <h 
„нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не по 
а витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува 
екати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло х 
о је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и са 
О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори.  
о кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасова 
</p> <pb n="346" /> <p>— Добро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’ 
, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S 
>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!.. 
дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а 
опов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше посло 
кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај 
мајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и же 
ила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу д 
арадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавиц 
м пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи  
цељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ ид 
књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окрену 
“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан што ј 
 онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и 
 Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — 
 тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је  
мем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима 
 за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" /> <div t 
 а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене 
ојој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi>  
тва.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из д 
риела, која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер 
ћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на 
.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она 
Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ва 
 ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</ 
 имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није 
кву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бле 
ерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А 
п-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да св 
ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путуј 
, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S 
али, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окр 
рло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до 
а не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p 
га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче с 
убадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући  
алов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у ав 
чног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило д 
: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она оп 
о место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где р 
м би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S} Поп 
 то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а 
 да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да при 
Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду  
и и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице 
која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се 
 Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповет 
њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — 
<p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где  
ико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, ко 
а</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{ 
{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да 
 овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишби 
шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не 
го бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђ 
је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може< 
ерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гле 
то су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпит 
шем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S 
 био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други ла 
о писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима 
ајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад будне 
p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу 
кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! ве 
и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете! 
ли она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поно 
ед дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чу 
 — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам  
м!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то 
один-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти с 
 Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, 
а од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све ко 
 О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — до 
.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и 
ребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест среб 
и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља зар 
, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни в 
ена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ 
 се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких крас 
г зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да  
еба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња,  
 рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И  
е мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та види 
слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је 
ој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да ж 
кле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако  
га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, ода 
Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Перс 
м.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап 
акона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нић 
нт“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата. 
ерберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не  
 простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда  
едвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која  
ке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" / 
е до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’  
та, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред с 
е знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор 
зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за  
ојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{ 
везала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p>  
 собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај свет 
 се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ет 
енчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупни 
 поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" /> 
— Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шт 
се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га т 
ај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад с 
 и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако с 
 могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, к 
идите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено,  
ој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову ма 
или тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет он 
ав тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика 
ем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читај 
о је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја ту 
{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то до 
</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љут 
ко, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал 
 унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да н 
уша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="4 
 ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,. 
ца. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господи 
р се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p 
е ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њи 
ерса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био т 
кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну ма 
te> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</ 
ј’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола. 
редња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништ 
ишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслиј 
орно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> ре 
де све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућан 
м кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, 
ра да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак п 
а је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали 
p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који 
И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио он 
г доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на  
една, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу 
вља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — ве 
ика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета  
оклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испо 
, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек  
 би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, 
га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; једа 
 књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пиш 
</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о т 
p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нек 
не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> 
 куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко  
ује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје ко 
авран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробуди 
најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, ј 
; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се пр 
!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса 
 распитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу маш 
>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те  
> протиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „П 
тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како с 
коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти 
ташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву п 
гови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би 
век, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</ 
само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, д 
је ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге 
ута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љ 
 додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!? 
бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје 
 <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А з 
ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— Ја 
 куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберин 
оцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрт 
 му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу  
жбеница!{S} Службеница, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа 
ку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели  
одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — 
 је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о раз 
д њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од 
ци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не  
бог деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о д 
вао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча  
 чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чека 
"270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, к 
угу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне 
о пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће 
 седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови 
то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с < 
на сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа  
..</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраже 
ем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио сп 
добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекал 
 је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S 
па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како 
ћи поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћ 
. слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса 
м послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и 
 господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о праз 
Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— 
о ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукун 
 већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.< 
ко то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију да 
 и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само  
 је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суб 
ре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како 
S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном паж 
} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!.. 
!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А п 
ему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Сп 
а се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га 
 па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом  
его је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље  
рски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та 
.{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и че 
га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, 
ичкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p> 
стио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, за 
 најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о  
био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паор 
пођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат 
пет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа  
арића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепен 
слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сва 
енцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи 
</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас< 
е говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — ни 
трефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говори 
гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше  
Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше 
попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За св 
у гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима 
сом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p 
зађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у ку 
— вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и ј 
није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обес 
рској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и  
змакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, —  
вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека пр 
 Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћ 
моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћ 
 клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми  
живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меника 
именце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки 
По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се 
{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, 
<p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па  
слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!!  
а да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад 
407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> 
— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам  
 Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара  
отуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што б 
твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — доч 
ад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, нег 
 тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, ни 
ко дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут  
 да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на р 
док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца н 
к велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p> 
касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — на 
 варанција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, 
о, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њег 
 чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n 
овредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пу 
а.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l 
у после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да о 
ка прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да от 
ри међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, милостива, — пр 
ашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите. 
младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p 
 ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором к 
ла парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и н 
S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна 
ече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили 
опа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Уда 
p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{ 
дби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела о 
 позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљед 
сује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, 
ратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле до 
 а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јес 
асира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако прист 
е неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“  
</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене  
ву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, —  
кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша 
</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора 
</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је 
уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехва 
ли фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како ј 
 он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум 
ио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, 
на шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па  
и Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече н 
ет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су кр 
кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — 
е, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да 
го седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А  
а то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ра 
рид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, п 
гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује 
 које ни Стратимировићева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре би 
алер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неко 
здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанско 
 кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у к 
отно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запома 
> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој св 
сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плев 
ијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље ус 
пет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад нек 
берски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико  
дију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> < 
ија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и ма 
ва била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже к 
е свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих 
на била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разгово 
м је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражава 
 је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је 
едоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Бо 
— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идем 
ћу.</p> <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађај 
 си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави  
 n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето 
о увек међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му ј 
ући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она  
то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па 
жи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим 
у.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати 
а да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба  
 је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују. 
 од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S 
како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди пам 
па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по пи 
а није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к 
S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је с 
36" /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је  
ета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мисл 
 да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после 
реба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси  
п и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по н 
тиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> 
на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп 
читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној 
 Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливен 
у да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S}  
у и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се оп 
њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест  
се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутр 
} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плеве 
и у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она с 
е је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; 
нуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало 
> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, 
и друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— 
S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу о 
 после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, 
 доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{ 
којаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— 
кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благ 
г и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи 
 разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’  
чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p> 
азан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — ве 
 <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетају 
и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="36 
 животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се  
ене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао  
гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар  
ра <pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S}  
ви да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао 
м кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он  
ељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њег 
Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Б 
.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што  
је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</title>, па он  
ар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђе 
S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде 
 задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S 
, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, го 
ају раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролаз 
није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p 
боље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је  
 разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код  
 особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, 
говане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у ка 
им удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила 
ерава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви пла 
ано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, та 
уга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, 
а околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још 
 — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Ме 
у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добр 
да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што к 
то имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за  
/p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p> 
рује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану  
 он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога 
 у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и  
, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример, св 
 опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — 
ај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да  
 и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нип 
е јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је с 
 би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, 
 утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се пра 
 Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова мој 
свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама 
правим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започ 
!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нист 
 Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потера п 
 за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорска грубијанст 
е било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> 
анету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен мрзости и омра 
 по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха н 
p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја д 
јем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p> 
, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем. 
д камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силн 
е давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сре 
кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе ника 
абриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо 
тито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи п 
 једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред с 
и он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије пом 
; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па је 
засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим 
ештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића 
и поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, пр 
уши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које 
та, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога св 
је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — 
уци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће  
к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији —  
b n="128" /> <p>— Шта говоре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за 
 — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то  
ујете! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ 
ук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се з 
 треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi 
.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослу 
кати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а пос 
.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива. 
анко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспр 
крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А свак 
 га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који 
 баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче 
вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, 
 ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостив 
т звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало,  
ошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади 
 другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се 
е чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима пре 
те кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте,  
ака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве ја 
што то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други  
су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Све с 
ма и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расп 
<p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си 
 какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно по 
вља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није 
а није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та нећ 
ачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, 
ели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар 
ја јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> је 
пита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хо 
ију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити н 
ељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у  
 кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је 
дно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја 
ита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида 
 економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Пе 
 мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења 
могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је  
ведајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у  
икну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Ни 
 рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се  
 сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна ше 
е сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се в 
 после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; 
b n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p 
/p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни са 
па зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, 
еј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Су 
 виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дат 
н ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — ве 
а да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди ј 
 као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш јо 
и, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у 
арочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авли 
ма ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у 
ели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко и 
удили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек 
 али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу  
ца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хте 
вољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру 
упају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, д 
.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слуш 
е распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочи 
у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповеда 
 гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Б 
ако се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, с 
не левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а 
/p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ни 
н ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и 
спут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него  
вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте 
 <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја 
> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би  
однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле не 
га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан 
 к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није да 
ца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S 
 и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај он 
то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, 
ику.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролаз 
газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и 
, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јул 
 су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p 
уди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо 
здан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око  
него онако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изме 
i>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки стра 
а је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због б 
огледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде ш 
 Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу кој 
е!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ва 
?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретк 
подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш 
 на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не  
а и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је 
отарош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични д 
ят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“. 
а сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о  
видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно  
 моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко про 
јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А  
Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки от 
си на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептова 
ачин, да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спрема 
 му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пент 
а ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали с 
p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о 
 то паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је 
ло је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да  
да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештен 
 Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он 
евчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да  
..{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Ј 
?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од 
алио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, ил 
ала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто зла 
часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и 
ужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не зн 
исам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! —  
га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира  
 ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним 
 ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја 
сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад 
 доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљ 
л’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— 
ачи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S 
да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацин 
шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb  
ацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још једа 
пиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљук 
стати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p>  
кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у  
а к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло;  
дно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се пу 
знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповим 
јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која  
 Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, 
онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору 
уз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош к 
у.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова 
 воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје 
ве док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb 
цао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се  
{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb n="414" /> <p>— Та... знате... ка 
ате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, сла 
та!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" /> 
 нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн 
руму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у п 
ају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, к 
, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и 
 овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" />  
о онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у то 
им, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова  
!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — ве 
!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелун 
ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да  
 био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са 
 точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p 
њу је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научил 
 носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и стариј 
г пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа ле 
о <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам  
ама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није о 
у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично  
исто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао 
не и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рад 
о мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су ж 
 стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него она 
жно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вам 
и Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаки 
никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које 
била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас с 
огло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и са 
дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга 
не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то зг 
петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш о 
је била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и п 
оји се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски к 
итељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни  
о постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она и 
дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе 
ислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја 
и зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} 
и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустоли 
а нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S 
д још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни та 
 да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је 
е за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су  
 ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, 
Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, к 
ојом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S 
други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника  
 Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике 
 крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу  
обро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда 
— к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немо 
з рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да 
ута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима ни 
видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипа 
па, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p 
младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђ 
ити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и 
рце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко н 
ербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђ 
 дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром ок 
уци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже м 
ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и пос 
ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се П 
вце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што к 
ира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло 
ао — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнак 
>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне 
 и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна з 
Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Ста 
ишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у  
 и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Ј 
ла и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској с 
оп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, 
баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бр 
 чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После 
м, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики  
врши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И  
S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и м 
 нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозор 
да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јул 
тар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича  
о.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А  
p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате 
екрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш;  
ве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S}  
 се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали 
/p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако 
а вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке над 
м устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један 
денцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через к 
 писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма 
о и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког са 
 имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S}  
 они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већм 
што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p 
н зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разл 
висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђе 
ђе мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерај 
аме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса 
месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да 
мо после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љу 
.{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла 
 Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу ис 
, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога и 
итељку по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — н 
ислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испал 
</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ 
ва поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца  
ако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прс 
пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па в 
ћ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж,  
p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђ 
> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафа 
капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, 
Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је 
у, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало,  
ћу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубиј 
дин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} 
а у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на мес 
бина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила 
 га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време с 
ерберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотек 
каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој ј 
д ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем 
вним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, об 
.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинул 
ју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла 
тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд 
а се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, 
 шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да  
азан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p 
!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p 
т разних нумери, које све није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће н 
олико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху ф 
је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а пос 
ња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје ун 
 био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио п 
и — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А  
</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, 
ију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира 
рка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих 
е јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али 
а.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећ 
 и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога  
оп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин  
и и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом 
 у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пре 
 ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш 
 сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> 
 и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би н 
 од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам забо 
а види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да ви 
ила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и  
ч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после  
 је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи 
</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну по 
/head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филоз 
 дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је 
ладику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под глав 
</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да н 
т’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу 
м бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије,  
п, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир  
гађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и моти 
ађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа  
и кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим.. 
е ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном сел 
дашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово 
цу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је на 
> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати 
 изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака сво 
тогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у  
ко тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} 
 Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и  
чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп С 
ст недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сва 
 да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, к 
рујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунар 
м Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. 
пириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у 
вих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремил 
сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће  
 није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца ч 
тише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S}  
 с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног прокле 
је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је ч 
.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је о 
дног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може  
је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе 
цине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник 
мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не  
е мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фа 
вор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек 
 оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад др 
ај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу 
лела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — р 
 па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога 
л’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о  
да сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. 
би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овак 
ерса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да 
а онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, 
ри и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да 
/> <p>— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о  
н пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је  
јатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали — 
, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ак 
рам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да поглед 
{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не см 
ало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> предузећем 
ного крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бо 
 ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се 
лу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му зн 
еро у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало ј 
енице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пр 
 <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} 
ате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S 
ја! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи.  
кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и и 
S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшил 
 кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —-  
оти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче  
ољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му 
мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествов 
p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чуд 
ем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, 
ихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били  
 n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да у 
 шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећ 
ћ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помис 
S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.< 
д господина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире? 
ди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спа 
ако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb n="41 
 комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори  
 све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати  
аће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису рани 
!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао н 
ире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљив 
>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код  
енско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!< 
их к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више 
е тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, нек 
уго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће с 
охија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „ 
>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питал 
а баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова! 
 — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој 
 господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад 
олико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако т 
ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не забора 
S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, — ре 
ају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и д 
а старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло ве 
 — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко  
за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, гос 
и се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па 
а, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви м 
ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још н 
падија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити на 
, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит 
една српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> < 
p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — хр 
ем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обе 
а Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам мла 
чтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— 
у све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... ов 
 великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем ча 
 селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, 
 <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу  
 како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати  
оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље с 
 Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — 
његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, 
 Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако паси 
итељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио 
и један поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мис 
помиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја н 
p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а  
 држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достој 
а изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита раки 
тном количином млека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела  
ануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} 
ање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што  
е журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас л 
тали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Вил 
— па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један д 
мао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му  
и да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, 
ђену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија 
непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов 
рег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га о 
во и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ст 
оде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари 
 руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ос 
ло оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добр 
а сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати 
љуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мр 
 се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њ 
осто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га нат 
ера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е м 
S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S}  
и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге 
 знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их би 
све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпору 
/p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ва 
} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и о 
а натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а па 
 Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — р 
ом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад п 
нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S}  
иро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!< 
иње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио 
 жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, там 
ом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти с 
д пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглат 
а је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од 
па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</h 
по умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а 
нас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{ 
 неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако 
есет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви 
p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те 
 госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она он 
— одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — ве 
рив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се  
} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни дру 
емачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад 
о кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спир 
е се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габр 
реме, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћ 
недиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја са 
то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о е 
Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па  
утрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас до 
и пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје н 
ла, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем в 
а а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и че 
аженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече 
.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни 
а и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на сво 
 се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље 
ек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задо 
, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић 
љутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је  
о.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав б 
рургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као ока 
 Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад види 
а.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа 
 стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда о 
вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="273" /> <div  
ш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се  
ри се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи т 
није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не в 
ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>—  
поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадо 
од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Пе 
, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришч 
ахваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увре 
а глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, п 
ила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да дожив 
остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се п 
ће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на ц 
веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?< 
>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> < 
/p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да поз 
им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бе 
му, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела  
што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</ 
ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може 
бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, д 
И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да  
 корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p 
рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се  
ило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, нег 
тер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова ро 
 и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према л 
бури, багдатски трговац, што није могао да се курталише својих старих папуча.) За то су сад и н 
ио тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат  
грабио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ 
 много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорска груб 
ом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна,  
и, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље д 
title>Риналда Риналдинија</title>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо 
мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онак 
ра. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе  
нија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нис 
зла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мал 
о на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се с 
еда она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући. 
мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатк 
г где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стој 
.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и  
 <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду 
 унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у  
 рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Ју 
 се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да  
ора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп 
до! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону суз 
падија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се 
бијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до под 
ута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се  
Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да м 
кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога 
да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и  
изгледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје 
петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет ск 
 лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријат 
има и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право 
о био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну 
ема свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене. 
е одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио  
ну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и  
е!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марам 
 да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи 
 рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и 
вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опа 
ји се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује о 
сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комши 
жем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред св 
.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код поп 
а гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука  
“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се наг 
ју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао 
ко пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом  
опа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишава 
славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и  
, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осв 
а од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније нег 
</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Је 
да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ић 
к весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} 
’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем че 
базриви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да ј 
 љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом никога 
 тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — ка 
 поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то  
белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим кој 
 носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му 
у стајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је  
, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју рак 
ија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! —  
и човек кад прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја в 
 да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са  
 свршеним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узе 
чама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су 
е могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако леп 
зе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса и 
ко сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је 
 онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} 
тпочињати какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој  
 Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’ 
 мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о ју 
 да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</ 
’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој  
долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, 
отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb  
д сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опир 
 жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још п 
 страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на у 
ш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуње 
сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у  
јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она н 
ужески али невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица  
дикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</ 
уланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви  
евна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао 
наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина,  
ћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да 
егово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша 
Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то  
 Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па 
збиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта говоре 
њагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; ал 
што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му 
вук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то с 
гога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћирино 
у само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Ја 
 подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се 
е два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док т 
оринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је 
у и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p 
згубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“  
ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је купио н 
} Ником да се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина па 
вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да дик 
 само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, ка 
купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи 
 тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то 
ош већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце  
 попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако 
ади; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та  
 учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, је 
 једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Са 
, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су би 
е увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ  
Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса 
еси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите. 
 па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено та 
акра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше  
ојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш б 
сигурно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младе 
се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкај 
ална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ни 
 храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p 
 зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у мно 
 а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти 
ју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да ј 
 Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p 
 Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао п 
’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пре 
 башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не  
сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, 
па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту с 
м не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе  
а до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите< 
’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к 
алити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита 
е гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Н 
ре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ 
бе попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада в 
ила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Је 
и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три но 
пред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтова 
што мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре 
 да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега дост 
о на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Мела 
љају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито шт 
лике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако о 
а из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузе 
} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а д 
поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћ 
а-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифо 
 је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи,  
равуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију з 
а мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћир 
 екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мисл 
’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће по 
кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... о 
је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је 
ени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле,  
 толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте послед 
 Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у ос 
адија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живел 
— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се нек 
е?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећ 
о јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричан 
 парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати 
ама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о 
како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се ре 
чим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било 
чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио п 
} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради Меланија, 
а своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поре 
ин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком гру 
лели и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како ј 
ије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} К 
а!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ н 
су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах о 
p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је  
ја него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S 
а ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужнос 
 иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ћ 
} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држ 
го ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, м 
м.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да вид 
уги размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку свој 
Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{ 
вима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отп 
’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си п 
ли ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А  
о се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она д 
д урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него 
ужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p 
њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за 
обро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кро 
а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја 
Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S}  
дговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало  
а да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Нар 
исли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити 
д могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</ 
 једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај 
виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз 
и му далеко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него др 
о и друго удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се  
атру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да с 
омпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти с 
 видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би забора 
е и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Ју 
ва, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S 
е може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво 
е угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо 
Него она... <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чи 
 <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се из 
тованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај 
то б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у 
женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просип 
у.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n 
дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више з 
ш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није  
ке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале 
пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми оста 
да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Нед 
ба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упут 
О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па  
а, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра пост 
и солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Ша 
Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А 
 женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створ 
г, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговар 
 к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Т 
мркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне — 
а је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</h 
 И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које је тако о 
а је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали 
 куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити  
ељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло 
 помислила —, то смртном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему,  
вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А ве 
 сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Ниј 
 тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се  
 А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и пито 
стаде је пријатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта пр 
на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша. 
уку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је С 
иним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, нег 
лово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; а 
S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ јед 
немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој ј 
окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречк 
 „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и го 
е надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ 
ешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела ха 
! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао  
д ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <mi 
/foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели п 
а уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учи 
 да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су  
огу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми н 
девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи р 
је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам пу 
 били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они про 
он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— 
мецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,. 
оба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлач 
’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених  
тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледају 
дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, ка 
лим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, 
да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речен 
и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хл 
оте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћири 
его сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивал 
 а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код  
 Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без њ 
н вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно 
, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслу 
 спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но м 
ве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп С 
 јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких 
 n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па  
?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо,  
тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулија 
ли да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, 
 цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да дец 
ече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чи 
ас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли  
S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Пит 
еш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, 
 дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њег 
н к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми  
 Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а ј 
и, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ерж 
повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p 
то да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срц 
 једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е,  
ош испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на о 
ак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њ 
аву, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим н 
> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај? 
порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паор 
</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло на ву 
ипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S}  
ако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатиј 
ерса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах у 
треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S 
астумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбо 
е овако:</p> <p>— Господине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите 
, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p 
 а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето види 
је чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп- 
нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина 
е не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте требали н 
 каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја  
 и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да ј 
своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, д 
госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да 
есет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па про 
кав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, нама 
ните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам 
<p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја  
му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Б 
ведати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!< 
 слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би 
ра. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говор 
 да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржњ 
ила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разго 
у у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S}  
а дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све 
ио садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, 
ивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> 
о!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка м 
хватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер  
1" /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, 
и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде 
ни радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафо 
Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је т 
ам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде- 
ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово до 
се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> 
трикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не п 
 то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што  
ормално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним прија 
 да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прек 
 је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах  
ала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{ 
а жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалт 
о има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов 
м к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и паз 
ету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе 
 „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха!  
м, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и 
 Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ 
лутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом < 
ра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема она 
прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуж 
стаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу 
, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра 
 мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук л 
е кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо 
ри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја сед 
е пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребље 
необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју 
 глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним ст 
p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш кад 
 — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, 
господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се 
на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крад 
е и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После  
ам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се  
о лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао  
 су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра бе 
рагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... 
, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у  
огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се 
све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола г 
ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре тр 
’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јад 
ка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?! 
зјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и ж 
аквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. —  
жете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А ни 
емојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да с 
ове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно д 
се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да п 
и сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S 
ч и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се 
 и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојка 
pb n="86" /> једног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S 
м ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је изм 
је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук  
орави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фра 
још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обе 
ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље 
ао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча 
 тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку  
ови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих по 
{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак 
ла ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била  
 тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас н 
ик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани  
 одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на  
 је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љ 
о није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не сам 
но!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а 
 хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи к 
га је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до 
’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног  
 господин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном има 
и.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ак 
ао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп  
 Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде. 
 се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време 
 да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из 
језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и 
јла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да  
нмајерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу в 
е кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дет 
и је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, н 
банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напа 
па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у  
о тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено 
обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> 
нем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб 
ако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете 
ра глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</ 
! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге 
> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да ч 
у; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила 
о школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму н 
 Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га 
<p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи и 
а још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина су 
 Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p>  
ених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не 
ћа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је 
ају <pb n="48" /> имаће прилике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се  
ар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он мож 
 продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима,  
да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблес 
од Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о 
?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>нам 
 нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини  
рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и 
ња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на б 
вари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шт 
 Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</ 
о преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта  
ра па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{ 
 му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и  
плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и с 
 нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, сам 
или да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који 
а чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу  
подин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни ј 
на.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели  
и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мн 
 — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да  
 ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би н 
 Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића из 
ије прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре ( 
оклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“  
кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па к 
 под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да ј 
.. ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ 
... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и пет 
ажи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора  
’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на 
<p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђ 
<p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарос 
ком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија;  
а се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су у 
кочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега бла 
а очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако. 
шак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>—  
а!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид  
сте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; како му се  
и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу зајед 
ћу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</ 
} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{ 
.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топл 
о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти  
он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посл 
> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, —  
лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријате 
ли се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... 
ог воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество  
а шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да ј 
иде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме  
ова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем  
нули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па п 
ке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш 
стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се  
а ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па  
к’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели г 
 чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Ба 
у и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb 
„лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила 
о свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка  
ставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком  
ридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у  
прав’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по наш 
<l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској  
</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Ј 
те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу  
рав’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје б 
ав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи  
<l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мил 
"267" /> <p>Настаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог;  
’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта л 
н-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући  
је! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запал 
’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— 
у, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се 
 кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је вр 
а сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је с 
исам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p>  
 <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А се 
 предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и  
врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.< 
и на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, 
еси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па  
ишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него ово 
у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих 
раво појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако?  
— вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и 
домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим 
ачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Ј 
> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и 
не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви.. 
га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p>  
Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто 
<p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „нар 
— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде не 
p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем не 
поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’  
апурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци ванд 
а се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем 
а хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те ц 
о.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале ж 
фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ рук 
ер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто в 
 благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив р 
ешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и из 
аже, који вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да воз 
 царем Давидом: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да воз 
!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</ 
Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћат 
е сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд- 
 Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слобод 
Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислит 
ом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није 
 оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да  
а моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p 
авала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а  
Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p 
аред суделовала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још  
ачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте 
еда јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје д 
2" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!</p>  
еселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина не 
јела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятут 
ужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио млад 
пира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Ни 
е Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одгов 
 крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла 
 и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је  
 је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи,  
ш перишани носили.{S} Или приповеда још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни  
 заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па са 
 у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој 
ену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb  
ра:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и бр 
 свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однет 
ара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно наста 
озе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и  
некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и к 
есет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући п 
ако то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у 
 је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад 
 није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други 
 и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стаја 
ву, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у т 
у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код ког 
а узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што с 
коше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и  
д сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и <foreign  
 тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавн 
је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушк 
уше њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б* 
нили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како 
b n="384" /> неком капижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра 
алац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло  
ративним сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у сво 
толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања м 
селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Как 
д главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво доче 
но</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигу 
бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значај 
из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћи 
онавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како  
о да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А ка 
 шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше из 
ако је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ 
штено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="329" /> после дужег 
д стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби  
а, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нуж 
, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прож 
временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доц 
су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна...  
га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не труди 
} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{ 
кећу, него да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, к 
а и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи се 
њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотаро 
н о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, 
казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида 
да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е 
азговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти  
 ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака  
а се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, ка 
идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер  
ај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали  
вља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не ост 
заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! 
ила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу  
 без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин н 
им, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, ка 
идим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ај 
небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога дру 
јом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ра 
добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А з 
ашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко дан 
и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садак 
и без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, 
треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што,  
 доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћир 
е доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Ј 
 нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не  
е Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц 
То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— 
ас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; п 
ха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам бе 
 миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Та 
асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n=" 
и стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паор 
аја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да је 
ом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то  
ма је потекла из неког расположења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Ј 
Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p>  
јд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми 
-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немо 
„Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то! 
ласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола 
’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакл 
о стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слат 
ом китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ 
т кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна јед 
рамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дош 
а нарочито зову и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она 
п-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру дома 
је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, 
о су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по ку 
А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас  
ену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се нећ 
једним <hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спир 
вога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, —  
{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуш 
ити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинској соби 
око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то  
?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи 
женити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, него  
ислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној 
арити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једно 
ећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — 
да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, није задуго нико  
о стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се одн 
ма.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсто 
p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са 
 траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не веро 
последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је 
ап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетки 
ао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису над 
а спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука;  
 би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мил 
илике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не 
и!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се с 
вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много  
у тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке ст 
!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} 
<p>— Само се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ д 
утник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле... дакле... — поче жениц 
нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док 
 а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али кош 
онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осет 
м сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерт 
—</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото 
пет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник с 
ажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим 
ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакл 
{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика 
м, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта в 
оте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме  
, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> <p>— Нећ 
 проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони 
на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничил 
 се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан в 
 Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запит 
.</p> <p>Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто т 
адовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још већ 
оја је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Д 
 чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Пер 
ле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су 
! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече  
из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и  
Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, н 
и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише  
о да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мислите?</p> <p>— К 
немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задр 
а сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли  
 поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, 
. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! —  
 — одговори поп-Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Перса.</p> <pb n="338" /> <p>— 
е г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упути 
пили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. 
еду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако 
 се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри ната 
цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете,  
 се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравиц 
знати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостив 
ведање. <pb n="370" /> Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S}  
олико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни 
го обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претер 
 Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и з 
, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! < 
аде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо 
ш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</ 
разговору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто  
 ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка 
лем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xml:lang="de-Cyrl">алте -фрајндшафт ро 
<p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> 
ће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те. 
>алте -фрајндшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S}  
сно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<for 
ди <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше п 
 нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем пр 
S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како 
оха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта  
, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здр 
 гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме м 
subSection" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са ст 
леонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, шт 
рајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију 
најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Он 
 јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно  
једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сне 
е, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворил 
читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја 
вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно 
но говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p>Као мала груда снег 
гала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на о 
 јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; —  
 Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као с 
слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избе 
цима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и он 
још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова 
а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— П 
/hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика 
који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар ил 
ега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска ост 
 само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет б 
и.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог д 
о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p>  
 све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветро 
 и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као  
енчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли. 
</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти  
ијатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђ 
 Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке осв 
во лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бура 
вету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином м 
ник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај стар 
адовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! 
се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога другог 
 је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече  
ећ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S 
о, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно о 
} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу ка 
ио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф! 
рук лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек  
годили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад не 
драви домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за шт 
ља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије при 
 смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, та 
 и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нота 
:lang="la">corpus delicti</foreign>.{S} Даље има још неких слика, старозаветних и других за кој 
) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ 
, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи  
 чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик 
прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исп 
ставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изрази 
о ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпо 
езобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! 
 <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му до 
 обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S}  
ако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, нар 
почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој 
 поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни  
, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што с 
.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса ш 
 рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са 
 а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоале 
а, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с 
д поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за св 
ја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше 
 и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — запо 
м вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер д 
 — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бе 
чар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар је 
акле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која  
и велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, гов 
овачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нек 
Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво 
.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деве 
рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина вла 
тарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до  
о и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар 
 о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину. 
о успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!< 
љива гђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} 
рпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не  
на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења 
но да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило нег 
с је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би кра 
едаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То 
морна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на 
и кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши ов 
 перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним колима седе 
 неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво 
шчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— 
 пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, бр 
а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би  
ипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску  
м запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi 
 добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га  
<p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми ј 
. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то  
оном Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, т 
, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенце 
лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо 
ш који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ го 
се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намаза 
{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ  
вно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петрови 
 пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно кра 
ељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила 
ма комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш 
ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да мла 
а дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од о 
између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а др 
S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А з 
 љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за по 
д то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је пр 
гословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> < 
ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p>  
дан јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, вел 
 изгледају као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућ 
че</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покој 
огодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са 
реме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућ 
ње и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у 
У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, 
су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је ле 
би је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су  
чупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за краставце  
ријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о томе, какве кор 
артија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и  
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спи 
 к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрења 
 подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Пре 
угима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису ни 
пу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђакониј 
е, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је в 
бе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргова 
овек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> 
на, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог  
за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и 
 разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Бо 
ни је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb 
а јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је 
код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дот 
сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А о 
его баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title> 
а пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S}  
на да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера 
ilestone unit="subSection" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} 
воју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та 
рже све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду и 
је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се 
ла, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девој 
 једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад  
башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бриј 
ворођену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Арка 
ану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шан 
деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не ис 
она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и  
д налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у баш 
разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога д 
в.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало 
они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: 
у, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у сел 
до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немец 
ајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су је 
{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да  
од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку по 
 јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p 
ише заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише двар 
то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И  
ад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да ниј 
ој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремал 
бриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног жен 
 јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га н 
<p> <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као  
 ту непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и њ 
етре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S 
о тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кра 
 омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а ба 
 порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази све 
 никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се с 
е мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се  
у до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S 
ци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да 
ртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па 
ом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она 
внодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone unit="subSecti 
о шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана фор 
 данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дрем 
 он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тре 
/p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n="126" /> <div type="chapter" xml: 
 рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; там 
за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руч 
а и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако ј 
еђу ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и ко 
вала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти хант</foreign>! 
прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти пом 
астави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било н 
 гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца  
те у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним  
/l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — про 
глих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни 
на,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дикина недеља,< 
ка;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l 
о и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зу 
p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек по 
езобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод 
 у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко 
званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искуп 
ака као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти 
ог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала ба 
ивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски 
S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао св 
слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из  
ља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после  
, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући за 
на тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних 
и, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кр 
ј и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу 
, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и ј 
је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у ком 
мао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од 
вилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана 
и кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p 
поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба т 
нако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје 
је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту? 
што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе 
 А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отше 
теља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спи 
ишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца  
i>, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и нек 
алазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ чит 
е ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Со 
јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева), да 
Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу 
и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из 
тога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} 
ва флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <fo 
е тако око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне 
адна</hi> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у п 
 вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а о 
олила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, 
и’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А посл 
бећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S}  
 понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала н 
 у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S 
 да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите он 
</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су  
 не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n="135" /> <div type="chap 
Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нис 
аш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребр 
јде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „ 
unit="subSection" /> <p>И једног летњег дана — осам година после испричаних догађаја у претпосл 
днако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема! 
по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако  
на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место ста 
} И једног таквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једно 
на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он  
освађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’ 
а неке разлике између радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишин 
 Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу  
ако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове гос 
код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како 
 — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се се 
ва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре подне 
 се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном б 
ман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка. 
риела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено 
ле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град ка 
и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих  
 буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам 
важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељ 
огађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим д 
улино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је чита 
сле њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даск 
а прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јо 
е све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Ти 
 у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писм 
нам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.< 
оре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, га 
о.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули. 
p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима  
л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми в 
b n="370" /> Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је пома 
ија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога века т 
и на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања 
мо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пер 
</p> <p>— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би вер 
розору, показивао му стално од неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пит 
t="subSection" /> <p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало 
у.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили пр 
по објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш  
ући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере  
 на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту с 
и формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је треб 
не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n 
има кад ураде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости и пакости је 
ема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Ју 
и крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А п 
 чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, 
о.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошл 
 претрпљени страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за как 
е дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сап 
 (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ра 
 И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцеди 
и Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се  
љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела д 
 му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у цел 
ко свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину к 
о савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и 
 давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-С 
на како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, 
о, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не тр 
свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама с 
> и помирљивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врл 
мино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпа 
кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда  
екраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по 
 провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио та 
дин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код 
ељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само  
угачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које 
њала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, мог 
 како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Њен заручни 
ана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је би 
 га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је ч 
 „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S 
 на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се 
о обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па  
олу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта 
све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило</hi> </p> 
е све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Пе 
 или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји кра 
ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез  
вао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi> 
 Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</h 
!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и  
еланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па тре 
ва у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не 
месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род 
ко јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим 
егавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај  
 Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} 
 није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S 
’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо? 
је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице  
о било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек 
ру и тако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писа 
чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигд 
 се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јо 
 Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>—  
ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца ко 
јан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А 
</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се приз 
и, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — 
шћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад а 
ељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, како; је  
ири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуф 
Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио  
} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп С 
„Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она 
се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопо 
 вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви од 
кад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је в 
во као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још н 
дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он д 
говој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спир 
 сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилиј 
учило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платн 
оћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него  
, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, 
ој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и дру 
i>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <p 
авесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А д 
разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би  
пило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте тре 
ј проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми 
одина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — ре 
ве поред дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n=" 
 а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гоми 
знавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — настав 
е била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га ј 
оре!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</ 
и башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па м 
 какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у  
рнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после тол 
о би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l 
баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожд 
руштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S}  
’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и  
инути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркв 
ош удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да к 
<hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине 
ају очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити 
у се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију до 
 А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о 
 Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — ш 
аван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пу 
а дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто 
раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку!  
а јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ection" /> <p>Јула је жалосно проводила дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био 
ике на мору</title> или <title>Последње дане Помпеја</title> или <title>Преходницу</title> коју 
“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вече 
оетике“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатн 
} Негована и искрено поштована у старим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно 
и разастртом <hi>„Заставом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављен 
вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за је 
љом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник см 
а, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило 
ам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске 
зна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не пом 
ају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бит 
о ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>т 
на дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука 
ица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшил 
пира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, 
уди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а 
е само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима  
што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и 
на још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје 
вателно, <hi>ноћу</hi> много живље него дању.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
дила и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лу 
ашно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова  
 је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јерб 
сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{ 
ега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио не 
д куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које 
. кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака 
па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми го 
 укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ни 
, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти к 
а кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и 
, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зл 
— хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, 
рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била < 
о нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођи 
убну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негов 
S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та  
ог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, ост 
м?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи  
он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији 
<l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гње 
е у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла 
кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана ко 
} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и 
о је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, т 
{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш  
 од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, 
авили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, о 
> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбин 
 Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка  
ости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био ис 
? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је  
кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’,  
о мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за  
/> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћ 
е ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари 
сму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, к 
 донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће 
е кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром 
или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад б 
 могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ва 
а и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> кр 
 госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја 
pb n="243" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрем 
; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</ 
 госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад пред 
него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни р 
их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу ч 
и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и 
, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ст 
е свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, 
осле Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су 
</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у 
емило неких <pb n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у 
} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. ( 
 живео, <pb n="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се се 
ти и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ до 
вати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку 
легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша  
и у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и 
о-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на п 
жљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а он 
еда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозден 
г, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то  
Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у 
има брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали с 
ти на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмој или девето 
 ПРВА</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога се 
 готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом 
hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се свак 
S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он  
чак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата о 
о да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Б 
 могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним  
се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио 
и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад п 
је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно,  
згледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишка 
и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да там 
ани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њи 
за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексут 
е Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</ 
 вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И  
 гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана 
 све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разго 
е слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клу 
 је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него ро 
ном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Ју 
о, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале ка 
аплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} 
<pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И јед 
ту још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а посл 
но и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, уз 
исто госпоствено и мајестетично — корак два па стане — као господин нотарош кад иде шором по зв 
кака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а  
 и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све  
нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћ 
е мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећа 
о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узм 
на власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, д 
кле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна и 
пчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако  
мућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попа 
ле!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас преварио, —  
ућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато 
 комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и ћер 
тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџ 
его кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све ле 
ана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и грабе 
господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Мелани 
дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ст 
пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког ш 
е попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући ченејско 
о у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у се 
 Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе.{S} Б 
ати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном к 
...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> <pb n="264"  
мани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробуди 
уца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} П 
да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, с 
уну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш  
вај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, 
зе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S}  
; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, 
рио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф? 
ter" xml:id="SRP18941_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и кон 
ter" xml:id="SRP18941_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима пок 
ter" xml:id="SRP18941_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоц 
ter" xml:id="SRP18941_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана свеопш 
ter" xml:id="SRP18941_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане две сва 
ter" xml:id="SRP18941_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржа 
ана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за ко 
вцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога мест 
 оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клириц 
шица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да,  
ћи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још види 
 Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Пе 
 га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види,  
да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је  
ара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у се 
и и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p> </div> <pb n="303" /> <div type="c 
распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше  
ter" xml:id="SRP18941_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој је описано једно јесење  
?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира 
иликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, 
овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата 
чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; о 
таде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — А 
ter" xml:id="SRP18941_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути  
етрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="2 
ају кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке мла 
га; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад 
ек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; 
 се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио 
о подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и ма 
 и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо,  
ја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен,  
; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана ради п 
 поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увид 
d> <p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банат 
 <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, ду 
ранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па  
же бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели оку 
ете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке шљивов 
е, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је 
Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонир 
но; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две п 
аве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога ваше 
нуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први  
ледњим најпаметније тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљина 
ка ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих 
 ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и исприча 
орење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат 
 сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет  
ђ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара и 
 несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде дана 
 дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — запита 
адовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <pb n="320" /> <div type= 
мљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у ш 
јој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су па 
ја је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l> 
ти!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Т 
 — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест,  
змештај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста  
који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> < 
ци наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче  
велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с р 
мати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна п 
 сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, це 
и седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих  
угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије.</p> </div> <pb n="23" /> <div type="chapt 
зети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ,  
, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, т 
сно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l 
p> <hi>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, к 
 неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш  
 /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним к 
 се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху г 
пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако  
а дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје  
ашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје  
 тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње љу 
дих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том са 
а било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који  
ра“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да с 
овек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају 
су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о 
ала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l> 
а ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине 
после подруг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако  
>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка 
а.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па 
рив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата н 
 од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <p 
— вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; же 
 Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извук 
а украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За  
и од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показу 
јде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — 
 Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p> 
исто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневањ 
 путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица 
</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска  
 Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не поз 
по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title>Макровиотика</title> Хуфел 
гословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, по 
Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сок 
а тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава г 
е три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно кола 
им дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми изб 
се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим корицама — 
агим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који  
ала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{ 
>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгле 
5" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу че 
 снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је  
и брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с  
а се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и ша 
амо дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је з 
ојим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле н 
шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — 
 као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија из 
 округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’к 
е госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, 
 кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је не 
едан другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други 
 који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и да 
кринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на ње 
 песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвећ 
.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше б 
рби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужи 
, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто в 
руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изаш 
ила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а  
 разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, приповед 
кад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе 
{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет  
 ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на д 
pter" xml:id="SRP18941_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је ис 
рпском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у  
ter" xml:id="SRP18941_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да с 
уо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција  
а као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали су  
 своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да просло 
а, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије ћери поштованога пароха Кирила Николаје 
шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине души 
за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за ча 
а хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Ј 
нера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охр 
у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш  
.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— 
о, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира 
обра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баб 
и на све стране, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.< 
{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ва 
 и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> 
а настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Г 
која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Т 
 Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „И 
ку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље и која је све слуша 
ућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле вид 
та из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Т 
ка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама  
солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давн 
{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у пос 
, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Ј 
 с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши 
 ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва може 
ра; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се  
па девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S}  
ова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а пес 
зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи п 
о и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обеш 
је лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татам 
ти.{S} На капуташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и  
у пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да 
вуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу  
 ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене  
у, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо к 
ма, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима 
евао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у поја 
и су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Сос 
о је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у 
ну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч  
ију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољн 
ити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окураже 
да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учини 
 дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не м 
децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар нис 
гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није 
е хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> 
ђи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> 
ако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадиј 
S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о 
е воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и до 
аца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„О 
ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учит 
ли да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате к 
 лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа 
урдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ћ 
о.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, с 
 се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote 
, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметал 
сму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сут 
улу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав 
ђеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће п 
ук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бо 
и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред к 
Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’ 
 може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, —  
Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у првом р 
ки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли 
д свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па 
под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајд 
обио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели: 
и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну... 
м — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погл 
p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу  
 О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба  
ивим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> нака 
 фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила  
, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач о 
 више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и 
 на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш 
но путничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Нуде домаћина.{ 
 Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и ка 
„Ђи!{S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb 
оже учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси ма 
 стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро  
ог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та де 
оворила сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> 
 <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</ 
то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На сп 
е будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи 
ају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама 
 још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ записао св 
ра га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — гово 
— вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплици 
а као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} 
.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц- 
3" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе с 
ле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то 
евачко расположење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певушила ону познат 
оп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>словенски</hi> псалме пред Екселенцијо 
и се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из 
, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> < 
иеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то с 
онесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватат 
омшију преварио!</p> <p>После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, наст 
магачице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњ 
а продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога ниј 
ено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ћ 
да одговора на једно његово питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана <pb n="389" / 
ај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна 
.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са  
певало <title>Буди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за 
е ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике 
то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се т 
ланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да 
.{S} После ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих 
ајгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опар 
а.</p> <p>— „<foreign xml:lang="cu">Сеј ден јегоже сотвори Господ</foreign>“!...{S} Аркадија, ч 
а: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакл 
акона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: госпо 
 ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку  
д још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха,  
ечаније а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је из 
и.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно 
аже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром 
онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. 
оха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом п 
и, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти с 
S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамте 
што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, 
вирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема ов 
 дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ д 
ј... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p 
ао је <pb n="47" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони  
 један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, 
="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> 
.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не  
а!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше дома 
гурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} 
о.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове ку 
мер, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се  
најући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</ 
 га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно де 
, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и н 
е доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашар 
лије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако  
S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опе 
нај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познан 
те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин  
ца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из заврш 
а краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама. <p 
и пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да 
 Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! < 
 да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вик 
сто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Н 
реду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не  
на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради башт 
а жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајк 
{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бит 
а не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику 
<p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи 
 <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро д 
ра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу  
пита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— Десет сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S}  
о... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким б 
ивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако  
тку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет 
ски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп  
д ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи 
читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, 
варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће  
еба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону с 
 оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја п 
а, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти  
атере Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземплара имала позашиваних у лајбовима 
и.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="329" /> после дужег тражења по огр 
 — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриг 
ter" xml:id="SRP18941_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико недељ 
ш није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила ни на 
ћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад 
ду.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирун 
 дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да испри 
 па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборави 
а онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десе 
ели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к 
} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p>  
 и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Т 
 то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <milestone unit="subSection 
а мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шт 
такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним 
још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у  
само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево 
бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родите 
о се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n 
 он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер  
 по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} 
сан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, изме 
мо двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазув 
то.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пу 
баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, б 
! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира и 
; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта вели 
ога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о 
гледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опас 
изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је по 
о и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребр 
оноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну ру 
А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пус 
 јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта го 
је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кр 
 с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби  
опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по дру 
и пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не 
Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, каж 
седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p>  
; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, п 
почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћ 
чтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је  
олъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема  
свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догоди 
 архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа припове 
дмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро обавештене госпође.</p> </ 
 него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира 
инчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка баб 
о! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, де 
ила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ак 
ворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па че 
ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарц 
слови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радит 
ука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва 
 си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понек 
а лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја но 
<p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путни 
у крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пуниј 
седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али 
а, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене,  
жем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш  
лашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога 
ака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила 
лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из  
дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и 
рзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је прв 
на или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне ми 
ињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта з 
!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког вос 
уци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплака 
тенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре о 
то кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.< 
а зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се  
>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, —  
давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовал 
 изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може 
ица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешк 
, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво. 
оли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја 
у.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац! 
го све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и 
ућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Ум 
 се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S}  
да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне ка 
А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је ј 
да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за 
је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша 
и па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога века толико наплак 
трефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — 
и једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; зна 
унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне 
 плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је на 
 — Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> 
 та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Т 
крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже.  
гне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче п 
ви.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њ 
давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до да 
сли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фа 
о, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију  
рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n=" 
вац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпој 
ела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из  
образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му на па 
их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>—  
кву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га  
их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па  
рих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Н 
ду код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господи 
ин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — в 
итанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штог 
Врло су га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично 
ољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а с 
а коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у ср 
рамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокош 
> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n= 
 па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{ 
цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају  
по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гур 
а бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S}  
ти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао 
ајбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ  
 кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно  
упу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} Пос 
и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Ал 
 Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима и 
 и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку 
д прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир 
ће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а 
, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја Пе 
нам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S}  
ивали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, а 
имену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и п 
ене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и чи 
ам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпој 
p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ј 
p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да ос 
и уображени ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се пон 
 Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаља 
 има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки ча 
цади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пи 
оће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће  
еља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, мо 
Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим,  
ашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а по 
нда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра,  
езом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица 
ерса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо 
лазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и г 
онашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често сек 
слим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p 
 јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од в 
ета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ла 
извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да 
чијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузн 
шају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, о 
и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи...  
 — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ мо 
 Доћи ћемо, — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде 
а томе и прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин  
споју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо  
све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш 
 на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и 
и својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани. 
та пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше  
блуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао за православне 
у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду  
није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — н 
ед кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се играти и каљати 
> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи 
 и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слуш 
 Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после кише онако радо и  
.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb 
вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у н 
атака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији није никад 
и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу и 
едељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима 
кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — 
оже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сир 
 фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог 
му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„ 
!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим 
у да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина супруга!...{S} 
 издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше 
ити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише  
ђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Е 
си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. 
моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео,  
 <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот нећ 
 земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја  
к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бит 
.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p 
ец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја  
 погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу 
а ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{ 
орим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разг 
гој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, ле 
м, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! 
А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, с 
ем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића р 
 шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да т 
осле опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берб 
аман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? 
у, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе 
е, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан д 
 да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о та 
азде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Вер 
од капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом  
о после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па  
мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо ју 
у га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе по 
ша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате? 
те, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по в 
 на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје поче 
, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} 
к, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам  
’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштен 
ерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> по 
у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте 
ол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумар 
</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити  
м их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зел 
ора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сре 
 и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич т 
о, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна ж 
је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад 
о <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших годин 
н као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја јед 
S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а? 
зи ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p> 
— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били  
!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један ч 
 да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, сад 
р онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од 
тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчиц 
а,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију 
 <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида зла 
 вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада по 
l>Сусрела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бит 
ру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћирини 
p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а уку 
 девојка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чуве 
уном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен ба 
Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке 
адога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направила, прв 
хере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газди 
p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — 
ослу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џи 
е ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... 
брецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ак 
та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој по 
 је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Раки 
еднака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам бе 
да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мири 
а буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча 
 црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{ 
о Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје 
залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наређује домаћин 
е се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? 
о од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</h 
>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, 
/p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Н 
зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађ 
жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да 
/p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одран 
ш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, нег 
 тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба пе 
р не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi 
редно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!.. 
кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" /> домаћина који га од времена на в 
/l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песм 
а путнику диван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све н 
е ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је 
ајбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед 
а зеленим шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих баг 
снови, врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зо 
а су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија поло 
м, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и ко 
д дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и оговарање све 
рк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лу 
чким грлатим клипаном који је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са својом ц 
е <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и кр 
цијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, с 
ветка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику  
луг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо  
г носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, с 
ојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Н 
 и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала м 
ве баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху! 
ду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па з 
о и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалу 
pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда 
ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупци 
цакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па м 
ика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А  
 воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе  
 једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичи 
трумената, гајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја 
се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд 
ментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу ми 
авити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални шт 
а...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је 
а!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди б 
} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи 
није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше  
је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља  
рио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољст 
над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у 
вадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком  
н. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чуту 
 /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Б 
 и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину. 
изам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим 
ну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној м 
ла их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепал 
 столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и  
 па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи 
 шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад глед 
Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{ 
, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стар 
ји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, га 
ne unit="subSection" /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје с 
учено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплет 
стија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тог 
 не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо  
да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и пос 
рес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је један мој при 
 никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хра 
аша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, т 
и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> 
а мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> дана,</l> <l> 
шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и 
е да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже  
на жали <hi>за годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>м 
дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</hi>  
. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својо 
са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два секс 
сао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са пла 
о, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако н 
"231" /> <l>И поздрав’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l>  
чисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојк 
ног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се  
ловица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се т 
нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са лул 
де се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке вис 
на, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим кам 
ајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb 
егов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и к 
 лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> 
ш за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете 
Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S 
ујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p 
 у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— 
слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из пао 
гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле 
 ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле 
устова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гн 
ећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шеће 
том) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, збо 
 ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге 
 гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже др 
а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже през 
ути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећ 
евати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобн 
ијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не с 
сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је 
и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост 
 атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" / 
 По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</ 
 паоре!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмаје 
ећ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече 
 глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше та 
S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље по 
 је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S 
и!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разиш 
Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наш 
} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а о 
да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцк 
извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане <pb n="381" /> чизмице 
 буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и мол 
а би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла 
ата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <fore 
није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту ст 
био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и буде п 
свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћир 
и толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек  
>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Суш 
г!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; с 
кап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо б 
>Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хл 
пођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} А 
а на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије</title> од ко 
држи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не 
а горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао 
о блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз  
е бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ј 
век већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово д 
умстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови 
ила би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а 
ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим,  
че радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су госп 
p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба,  
, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, н 
 <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје паств 
самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, 
рава тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова 
постата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — 
ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прст 
{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми с 
та прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује 
Ћириница и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости 
сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{ 
ем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина! 
гме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али т 
лице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што је 
те шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели 
 око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф,  
шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар 
учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S}  
Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обоји 
из једне крајности у другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мир 
елу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом 
вран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни сво 
 тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта 
 монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Ј 
ао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео  
још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући  
кад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатк 
лук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену циц 
абе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад  
у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па с 
 па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како 
вештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се  
афору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сто је 
 Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после п 
ту блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруф 
 Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е 
к је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она г 
 женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији 
 је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида 
паше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгр 
 кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служ 
 <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разгово 
 осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан чове 
о лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље прис 
итна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру  
к’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш р 
таве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп- 
им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им  
малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак прија 
 ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве ка 
да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога 
 баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола п 
 боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, ч 
 оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{ 
жиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ 
Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта н 
 <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S}  
 и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наоча 
ла мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од 
.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што пата 
м луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да с 
ругих, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена 
ставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Пер 
остивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Так 
 у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разли 
 она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није 
остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој 
 неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, н 
оро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, 
ам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио гл 
 се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на ро 
т главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, 
да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>..... 
ра њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, 
ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад с 
спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранил 
го путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Коч 
 Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, 
 се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не  
, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тад 
е; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече 
 <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{ 
те се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у сел 
’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене! 
: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p>  
рату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути. 
еко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <p 
аче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не з 
 — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не зад 
 Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да ку 
м, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сир 
ире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече радознал 
 себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне по 
та испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћ 
е!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На при 
 тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нест 
уло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу мо 
да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљо 
Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што каж 
На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна 
 дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријад 
че поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола 
то (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и па 
ба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело. 
у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој мла 
и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p> 
ла, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — 
еке празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све 
анију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! —  
 Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте 
постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секира 
а је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о  
! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом ј 
чина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и  
као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, 
аље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије п 
} Међутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће,  
 љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од сво 
—</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n=" 
то им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегиј 
одно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склања 
ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио б 
у Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутит 
ра устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збого 
 што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, 
бично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" /> <div type="chapter"  
ила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико дес 
S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга 
нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свињ 
слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мар 
?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил 
 жалост господина супостата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и  
е онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има с 
 приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако.. 
га су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе 
отнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће с 
асти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно  
лази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно вра 
вако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А как 
сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обоји 
урталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А  
один’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна 
ако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко др 
ерје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане м 
јде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S 
убљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што  
 снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, 
 па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, 
жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, к 
 чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! 
 се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Је 
аца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи 
 па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} На 
ли је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим  
земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрз 
 је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о кака 
у и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула д 
и старога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са  
ј рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“< 
ли шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачк 
а умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би 
 што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, 
 би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу  
ра истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом с 
лом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако п 
знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не  
е ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим  
ш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’,  
у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Веруј 
/> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не мог 
атра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мал 
и у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове за 
е што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па  
 и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то ј 
о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у де 
јим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад и 
 неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и о 
олико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наре 
шицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ 
д кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се и 
аискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћем 
о код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> < 
госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса по 
емести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрб 
продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жали 
оји је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године пр 
ци тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та  
 верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити 
{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевица, — 
овуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Ј 
низно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та 
руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође п 
е види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S 
о мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! 
какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њ 
ле му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промен 
богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу 
мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело 
да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и н 
hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су  
спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољ 
ж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха,  
 фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно,  
м!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{ 
 то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје  
г блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба о 
 синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека 
учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обеш 
 на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Ко 
тетом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову ку 
{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-С 
ио један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста рет 
нето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па т 
јани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!< 
а и топовским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду 
 стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па 
 изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би каса 
ога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једног 
се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се шт 
је баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, 
и која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би сед 
љу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћил 
љиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ 
ба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види 
окаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећ 
ни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, д 
p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној к 
а ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна др 
тив кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога 
сирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није 
и цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осе 
о је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о по 
јања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, 
ана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти хант</for 
човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог  
ја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставит 
ви? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман 
дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре  
> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{ 
ећ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељевао у 
да госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па м 
г успеха.{S} Пребациваће писцу, да није добар познавалац људи, односно женских, а ако се међу ч 
>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те 
д већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ  
’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он 
а те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p>  
аљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад са 
 Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и виш 
</quote> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зач 
а једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му  
ишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она  
а дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> 
врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега у 
о део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га позн 
е прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за  
тинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало по 
нате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то ј 
и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сид 
де.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу  
 требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакоја 
еба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватов 
је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под 
вима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако добро угојеног а после закланог 
е, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фра 
ћи зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то треба 
келијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро 
дница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује мл 
ад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио 
е везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само ср 
ја изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно) 
адији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да  
е научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поуч 
а није добро само млади и младожењи, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па к 
 n="300" /> мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар  
и белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то бр 
, и причаће једна другој колико је која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Ч 
на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им неш 
е тих година радо чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке стар 
рез кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p>  
а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreign xml:la 
с гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја в 
>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темпераменту.{S} Један се  
S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај  
нако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича  
глези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, ш 
о добро!{S} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о 
Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S 
је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и 
ло после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре д 
 добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву п 
ћете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а теш 
ли док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебе 
" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задово 
" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године 
сетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био 
а узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа  
p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и л 
:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примј 
, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија за 
опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{ 
в’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" />  
поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато  
 им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само з 
, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, 
 се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћ 
е да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписа 
та, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпатична 
п-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим з 
 — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата 
 обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити к 
и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћирин 
ачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледај 
 —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево  
 је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код  
леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још ник 
ењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13" /> они, који се буду хтели ожени 
ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узима 
и „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што 
ктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се д 
тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} З 
реба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је  
о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине 
="43" /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли д 
већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева ка 
шао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него љу 
 гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулин 
опадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна д 
ом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наст 
тера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, 
 идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуш 
 лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лев 
вој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{ 
ош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили с 
им прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — в 
ам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомињ 
— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај 
 да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вами 
ћ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девој 
ј ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не зн 
 је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље  
мер, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да 
скусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, 
чи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само  
еки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106" />  
ронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и ш 
шта се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање к 
ад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi 
ћ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате? 
ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о  
аво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми  
 <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о  
врсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то 
ија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лу 
ник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на за 
то година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопа 
да меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брин 
путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес 
.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини приј 
колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а < 
 апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брж 
.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у м 
и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; 
иче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако те 
г, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измири 
ем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и 
 честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу,  
пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули,  
 ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је ла 
зде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> г 
>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам  
сетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S}  
о и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта 
оше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква 
отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља  
чнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад ва 
стопримством у кући ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је са 
ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно св 
едаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> < 
} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би  
фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гл 
уре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и  
сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљк 
 </hi>обешењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Добро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам 
 је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да 
е са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би  
и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти пл 
џа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају 
 Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је  
иру који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира с 
А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — 
а принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира.  
ина... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што каж 
{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужи 
адва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако  
, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силн 
оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, 
hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест,  
фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се 
иш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наређује д 
 — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, 
а, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чу 
 бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теб 
p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су  
ин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не пот 
д једне са свима детаљима тога догођаја добро обавештене госпође.</p> </div> <pb n="190" /> <di 
гледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то  
 јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је вол 
очастио као што је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу по 
 берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш 
век добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се  
ре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p 
него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S}  
, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примј 
 могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко ј 
ислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите 
осле вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, 
 а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад пр 
ако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, ког 
душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је,  
!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида 
ла и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, з 
p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спи 
и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још је задо 
опако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и најугледниј 
 то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало 
о видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да 
 би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако  
 па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и по 
овори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је нај 
о!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети сво 
ош не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам из 
ула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпој 
уће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у ко 
ју.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није д 
ло.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добију само они свако  
ала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекл 
 кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био 
лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да кри 
и и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је! 
банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказа 
 да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужи 
коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро по 
сподин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и  
ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, ка 
шу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину 
леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја са 
добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се  
 ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је  
ј шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — шт 
ра после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по н 
 један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и  
} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било в 
одобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим  
спи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p> <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵл 
’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, заса 
хну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у  
а. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паор 
ацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и ми 
а, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка пр 
 обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’ 
моз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столиц 
р је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, в 
ло!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја 
сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се по 
 И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била 
сподин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје  
 му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад  
дне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер 
ити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на 
ер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића бок 
и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде 
у певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: „Пресвјатаја мученице п 
 које се обично добијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{ 
о неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За  
 и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на п 
 Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да  
идим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, 
ом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам дишпенз 
 ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p 
 науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тр 
вала лепо! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „пок 
ице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до нај 
 мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би с 
само с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти  
} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S}  
то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин 
 и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га с 
ан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је с 
ош издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако  
 свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија но 
 то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окрен 
ко је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то 
ити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато 
овољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, 
али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</ 
од куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> 
с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није не 
ше браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро з 
, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте 
 Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, 
е, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели јед 
ано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће  
 отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та 
тила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке  
а јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих д 
обро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi 
, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која  
то сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша ил 
сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, ко 
ш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна  
 дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</ 
добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! —  
изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из р 
 год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тог 
ађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „супружески али н 
ли поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може  
а Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспита 
а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.< 
а сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће  
вео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као св 
ке, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што ј 
е само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спи 
 Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Д 
>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Ве 
.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и цркв 
остављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, ње 
м Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и 
овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писм 
ер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би 
ову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>—  
то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико 
 истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели 
ако, имате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају, — вели гост.</p> < 
S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће ј 
, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у  
омарником.{S} Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног  
 слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја ј 
ити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру 
обивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасн 
ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кр 
} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо м 
 чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се П 
и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњ 
лдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он пов 
 с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прим 
 вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње 
ека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ ве 
ради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У  
ти вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све так 
ме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњ 
устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом!  
тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и 
гла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији сва 
ју!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара госпо 
ку собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ још  
 и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да из 
ни нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n 
удлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере 
ешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жм 
а м.{S} Крушедола iеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно испитан“</foreign> проуча 
одати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женско створење  
 отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести  
ерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је  
 је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затво 
рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> 
 је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној ст 
тарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!.. 
 све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају  
алиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о  
i>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ст 
рити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснова 
ити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупц 
а, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је ш 
дробности које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi 
а је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака прис 
једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата  
 трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћири 
о и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели на 
њег дана — осам година после испричаних догађаја у претпоследњој Глави — путовао је на коли јед 
ша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се и умо 
у која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац 
ва.{S} Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко нек 
о телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дан 
 су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и л 
> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, Догматике, ех —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта би само про 
м је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после  
пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру, да један другоме 
ти на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi>  
ј где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком 
клем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло. 
их дана, после познатог ручка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла 
есреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар 
у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник  
 знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и 
писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах 
ћи једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све 
е што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспосле 
а а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута по 
к од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива!?</p> <pb 
i>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се зам 
ј Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро обавештене госпође.</p> </div> <pb n="19 
и девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити,  
> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира. 
у, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, 
ћи мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</ 
ј паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морил 
 —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бо 
шће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада 
>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план з 
а коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели 
ћу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте е 
о због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро,  
 да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама. 
 као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</ 
вим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се 
 много, кицошко парче! — <pb n="250" /> додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко 
е ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што каже 
рица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S}  
ћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, 
ретрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и сле 
{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био о 
 него пером описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у со 
о, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Ч 
ра се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога 
чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> 
 поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, 
перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађ 
има још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотиви 
едно албум, косом својом <pb n="112" /> додиривала образ Перин.{S} Пера је претурао листове алб 
е ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што ка 
таде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор?{S}  
 лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча- 
рдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и п 
о чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!. 
 се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на паме 
 па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра  
ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са  
цу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смеја 
ли се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто,  
20" /> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да 
о је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак! 
е и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој 
едно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... зн 
 Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и  
 — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-С 
авир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми сед 
а га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад са 
</p> <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{ 
зговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код тол 
м догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзир 
г момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се  
знојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гле 
све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па  
верац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прек 
емишвара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све д 
лила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако 
е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> 
нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А  
одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p> 
о, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи 
ати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школов 
атери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадиј 
ецу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија цркве 
а! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди б 
оја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда  
а је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пол 
milestone unit="subSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ 
ођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар ла 
 у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па  
па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, 
а... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, п 
по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— 
, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S 
д им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и  
жила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и  
насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне ше 
е крајње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone uni 
дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</ 
ула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и за 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев  
и Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти гла 
ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с ц 
је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срц 
 све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фр 
ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де  
елики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћ 
нице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, са 
гој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо на 
лом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у го 
 нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу..  
вако:</p> <p>— Господине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите но 
ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, 
 драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланиј 
/> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упр 
а за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате м 
 у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису преш 
к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чаши 
 рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у 
ље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — 
 нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па  
овек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав  
ду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на в 
шта оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ниш 
памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет 
оз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> 
грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n="16 
добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно  
сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум п 
"141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило 
д није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућа 
рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шал 
 где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи к 
ма на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је з 
а то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли  
, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> могу примити н 
е, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>—  
је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је ра 
уће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чул 
још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, она 
Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласк 
; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговар 
евао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана њег 
чере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су се често во 
 и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса < 
сти по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да  
су једна другој рапортирале што је која дознала и после разносиле врло савесно и ревносно новос 
ри из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо ф 
ајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећете толико чудити.{S} Њега 
 то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <pb n="320" /> <div type="chapter"  
ead> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта  
Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајбер 
и.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глава, које ће краће али не 
 <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свим 
још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да  
ме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а ве 
дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад  
е на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног младог и финог ђакона, п 
е, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће,  
па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштен 
омадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела 
е добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини  
је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па 
ote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако 
 је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добр 
 <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој 
мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S}  
абета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, 
 извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{ 
а’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао  
вако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и д 
асно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n="126" /> <div type=" 
замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер.. 
’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, какво 
рпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предв 
 се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре 
ке“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{ 
’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у  
ла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одреше 
ам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су  
учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успе 
а после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је 
није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина,  
д ураде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако  
тане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авл 
 апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S}  
ак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.< 
.. нек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече 
само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале бр 
ли; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la">corp 
> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље чи 
, хвалили један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једар 
шкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји  
и зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек 
д само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а он 
 час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском народу 
е по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притис 
у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о  
псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Пер 
ула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако с 
да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А  
ије ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умири 
ули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Т 
hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</ 
 трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад од 
на на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад наст 
 кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнед 
} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да зн 
читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што тре 
иља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору. 
ију ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно пев 
е узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепш 
ознаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S 
Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> мог 
 све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А,  
њом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> 
о дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, између строф 
јуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу во 
квењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у пам 
трефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али тув 
није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p 
евао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадиј 
/p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало  
ким вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb n="48" /> имаће прилике чита 
 добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о  
p>— Нека, нека! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечли 
ра бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматр 
ти писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и  
толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о 
“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико п 
, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два 
p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јач 
!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити 
зиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што 
рофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гво 
 се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да  
га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.< 
орених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак 
остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} 
лином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и суви 
 оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ 
тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу  
 му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потр 
тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи 
ње Христово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi> 
образила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда  
рам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим ј 
реди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, 
аја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ 
е баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да 
алова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочит 
се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је с 
 нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотл 
а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала  
ван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код 
 да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} 
 ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му 
аопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја с 
ћ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат 
.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису 
, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао 
одине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен 
 је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије. 
 пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је 
о’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћир 
> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нем 
 не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’ 
.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n= 
ено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi 
и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ по 
ред кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Г 
е и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни про 
сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра д 
ке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и  
l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под п 
јмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пр 
овопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и  
ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са пос 
’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних 
чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа  
ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каж 
спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’  
и, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп  
; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> < 
 доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности  
ецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увр 
p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнем 
истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува  
меју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али 
 једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на 
 „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче же 
о једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира  
жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу 
авадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како та 
бу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!. 
ити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде 
лепушката млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— 
докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не у 
ваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и др 
језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућаним 
дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шт 
уму прегледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се ц 
се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле 
Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. П 
 одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози? 
 визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантериски па чак 
и сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јур 
елико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија 
а вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје 
о: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варо 
е Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра 
ги их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, т 
је...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња в 
и ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ак 
ом, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и н 
екаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и дру 
 дана после господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је  
уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и известио и 
 Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што јед 
као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиље 
 на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шиј 
це, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога 
а.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко п 
во неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не вра 
киња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на да 
анимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сва 
рау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попуст 
 А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ д 
апита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код 
то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по 
иде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Зав 
> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} 
та, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи 
о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па мо 
одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вуче 
заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред а 
 и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после  
 Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Знам, 
 из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи 
е и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — 
 <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађ 
ев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио 
/hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад 
рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326" / 
 па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ребус 
ију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ 
зи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—. 
рзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Пр 
 сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — 
ило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— До 
а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се ш 
е им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p 
лико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бри 
 светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се жур 
 вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</ 
ада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p>  
ла запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд с 
 то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него 
нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и 
н рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се  
} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога распо 
се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— 
ремена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин за 
а се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче  
аћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам т 
џаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, 
b n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А 
и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и поста 
а време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летош 
а се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накарадним српским језиком и  
чудесно рођење Христово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера< 
бројни, који обично није ни представљен домаћима, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго  
ли г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, кол 
{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише  
пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се 
ше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с ко 
ма добро познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и засл 
а велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: <foreign xml:lang="c 
ћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њ 
ати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше  
чету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава п 
 Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема н 
арају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна 
3" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно 
ш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту  
>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p> 
а <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем т 
А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва госп 
е се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — ре 
 Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас н 
лу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да 
роха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман по 
шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — 
’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте не 
!</p> <p>— И сланине донеси, — наређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</ 
а чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био п 
а ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том и 
 господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још нис 
ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, 
домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> 
нако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви 
и.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викн 
ра.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора. 
его“</foreign>.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Пса 
ило, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезв 
ањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале 
>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>—  
соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке му 
ине... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире 
/p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије 
 /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куца 
п Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних 
крено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштовано 
.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мал 
и.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручницина!</p> <p>Куцај 
и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њем 
/> <p>— Нема ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна дец 
е жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. К 
ио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>—  
з уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данаш 
 ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па д 
вном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста делова,  
лу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се јо 
 <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p>  
рце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи! 
ћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се 
"50" /> у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али  
огим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом го 
p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, ба 
о гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један друго 
> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} От 
а.</p> <p>— На спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два  
оп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин исп 
вол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко ј 
је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радост 
о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се  
на задовољство и дивљење <pb n="314" /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: 
 а између сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“< 
Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S}  
Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам в 
тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џе 
кије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па ни 
иром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру  
 је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја  
ира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излаз 
ајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>—  
о набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар  
ак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се с 
поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћи 
 да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} 
а Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара 
о се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p> 
Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, драж 
ем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да на 
венчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ствари ко 
} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шт 
но поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! 
а пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали д 
— вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно  
реба да имају призрења према поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао <pb n="359" / 
ме у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана  
док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и од  
 их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио 
 па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то  
ре, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и п 
ка гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шт 
ама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и  
ређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером,  
раћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно с 
{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милостива.</p> <p> 
ући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економ 
атите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’ 
ој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупи 
им кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања д 
онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’ 
 баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој  
 такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у  
, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подоб 
пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После п 
 је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На  
де пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану 
а врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гос 
ида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав пр 
м млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количином 
А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би с 
’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ ку 
 кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена о 
 и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе 
а је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћ 
а лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечк 
ира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мисли 
се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо,  
о сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi 
одине... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде 
S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру иноверних попова; или да се п 
<p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености <pb n="3 
ј почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопри 
је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује 
} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку</title>.</p> <mi 
Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’  
, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сам 
 се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врл 
 ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, ибера 
нсионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку</t 
 — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у ко 
о је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави  
ћи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: засп 
га шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се  
ару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу свак 
 је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ чита 
, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,< 
l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе 
е растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар  
 Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, о 
ај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата 
оп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} Унели су је торжа 
акви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса 
ога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца ј 
и поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је 
гова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код 
 да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А  
о вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели ра 
и!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица 
енчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S 
 се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а  
 онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и  
о познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и ф 
Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их  
сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p> 
 зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени. 
а.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, 
ужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла к 
е л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наређује домаћин, — и мало сува језика, и јед 
. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како он 
— рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезв 
из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меш 
а Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали. 
њу строфу.</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а 
 све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. н 
пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поруче 
 Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или 
ало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира  
 к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сид 
опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то  
о, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му  
 је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне 
ставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стак 
 у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па и 
укчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде,  
већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара к 
е у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!</p> <p>— 
 испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје 
еновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у суз 
 сокаку него родна која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Сп 
или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му он 
ога фазона, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа ку 
 и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, 
према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали 
купио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жи 
брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете р 
ри већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунар 
ег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови 
л са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни го 
лепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно ни 
и својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица намест 
врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Б 
 садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет  
— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p 
и га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове  
истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља н 
ли, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас  
одраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а измеђ 
/p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p>  
љајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, 
за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94" /> <p 
страсно <pb n="19" /> оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна 
о се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>—  
ерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. —  
да. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је  
о га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:< 
ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндив 
ако ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста у 
 вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима и архиепископим 
 је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала ту — како се  
на је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних песама Јулин 
, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло ран 
сле госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа  
дговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш  
што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним 
еднако био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста ч 
Питајте само господин проту; како му се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, леп 
орба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ев 
 Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недос 
е, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резид 
ри и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао 
дан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад б 
 више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свег 
 било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш 
 корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-С 
дај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разде 
 преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, д 
огледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а по 
еже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим посло 
’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш 
.. код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обича 
 ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја 
љада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их,  
ешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво  
енио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у 
досно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — ве 
д нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том 
пи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по пут 
астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" />  
и плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад  
а!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S}  
<hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми,  
је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она  
„ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и 
га баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти 
опа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови ј 
адозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао 
 и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потер 
 у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео. 
Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да  
риела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пу 
.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него  
и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто  
 обично код паметнијег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и  
ађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико туце 
ћу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вел 
 доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом п 
p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели гост 
увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах,  
 деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех 
 — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре ог 
како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог з 
<p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати 
ила — и на послетку се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полициј 
цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је 
у омирски смех укућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села  
је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, бо 
<pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао  
дова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од ис 
их се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што ниј 
, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разговарали!... „Којешта ме пи 
аче, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај н 
 Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том  
едрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Њен заручник је по ва 
ти.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно досетила. 
 <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у  
ио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и 
о, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорил 
осити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г.  
лим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — реч 
лице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље 
е к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через м 
о ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити 
рмално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече 
и новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката 
?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, м 
басипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за ко 
: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— 
ром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде 
о, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу 
им рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се  
иф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чи 
о, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети  
 скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те сл 
едну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соб 
 мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменит 
ог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено зд 
 Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, ми 
ико полицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак 
а је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала  
?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио н 
мо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — 
ре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих  
ане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира пр 
свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви н 
 дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Једна м 
она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога  
 „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на кра 
 једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о 
 узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад 
дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо 
те?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје годин 
хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи  
ад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати ба 
 немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са ча 
то се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад н 
 видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом 
ашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с т 
мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна ко 
акво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изи 
еља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета? 
ун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n="33" /> <p 
ј Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и 
осу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А как 
Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећк 
е умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у  
ћо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пит 
огодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу се 
у се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава к 
 Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти сам 
ће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд 
 будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид  
S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само  
риход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један 
а, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салети 
ака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или 
ада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма 
} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створењ 
мо девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч је 
оба <pb n="7" /> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођ 
</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао 
’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</ 
ише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву.</p> <p>Поша 
шиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшис 
упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори,  
 већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни један нема лулу у устима него 
и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље 
{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} 
 већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ 
ила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав он 
иће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мил 
ћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао,  
к, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину 
коче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S}  
о ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Т 
 и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi>  
општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангиј 
на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему  
жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учит 
/p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који ј 
Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке 
 прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гос 
аље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удали 
 је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарал 
 бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разг 
великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-п 
тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра  
у собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова 
 ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разгов 
 својим стародревним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није  
је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</ 
, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и раз 
 к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све  
у у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и  
има и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Ник 
написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S 
арабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом 
 којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавик 
иповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много шт 
у прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш  
фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што ви 
 поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, 
же, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S}  
"subSection" /> <p>После једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код кућ 
Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и известио их један деран који 
"206" /> дунди белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајд 
ауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p> 
 Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече по 
се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те  
ош ће за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћ 
— Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равн 
о, жено!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по под 
 Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете  
ришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте...  
ву маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник 
p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расплакану децу. — Да боме  
е зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледа 
ао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путов 
ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита 
 сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> < 
 не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив 
 код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица 
но!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није 
осподин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А  
е по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расплакану д 
арамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се п 
 једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин 
мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани нога 
нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p>  
м, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с  
седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p 
 дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па  
слити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и  
е доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да ј 
 ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} 
по ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код 
рмално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Мел 
Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — 
ин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она 
тник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} 
 све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи 
ала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед 
 — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... 
ера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела 
у, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вили 
 он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не превр 
нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу по 
ng="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира раздра 
помиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га  
и павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског го 
p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, 
ге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некак 
и ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n="1 
брази, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресква 
тери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако до 
шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сока 
шла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бешти 
тајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је поб 
г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђ 
једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекује 
 против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се 
и дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавр 
 и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега 
ртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле 
алчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себ 
S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180 
 ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е 
а нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих својих.< 
па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, ба 
рна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све  
и домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па 
 ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу д 
 о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква ч 
ас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Снис 
 позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у рук 
 „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал 
реба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; 
 кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и доро 
а салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други  
. у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избиј 
 питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завал 
ет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадн 
е овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не ре 
а и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто в 
га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља  
 му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и  
дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ 
а.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (с 
и ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чув 
да гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење м 
, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ како 
 се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмог 
етили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час бриса 
— али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквар 
 — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, 
т’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па 
 код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а 
јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни на 
пита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— 
чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош 
вршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела.  
едела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па пре 
у.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Мел 
гађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг 
 бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити  
пет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда т 
рје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти  
мо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S 
 сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један г 
Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа све 
реме, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Са 
а, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задово 
у вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и  
и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и  
оћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супр 
!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што н 
сејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до с 
камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и пре 
т код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет  
ј сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако 
седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун  
 тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело  
о што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина 
.. кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђ 
мети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би  
види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи 
 ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупал 
забравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> 
 јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га 
на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као 
итао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и по  
ла.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика  
иноћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељиви 
 но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад 
орио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по нек 
кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... д 
е су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно по 
>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су т 
поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, м 
 се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по 
 сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Б 
сти! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>К 
ала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сад 
опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам  
 нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и п 
ли у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога д 
та и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и  
ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А о 
тиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам  
енила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од он 
 пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласк 
/> <p>— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо 
кла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у 
 остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти нао 
И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title>Мак 
 смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По ч 
 сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика...{S} Ено  
е.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви 
ли, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим,  
ољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, 
 је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— 
као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у 
p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа 
 и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћи 
ји је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидају 
— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљ 
зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса пр 
дао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу,  
 срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мал 
у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“ 
јало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину. 
 до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје стран 
елим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, веру 
ер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, 
олима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Ша 
 и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и < 
и обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је 
оп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би 
ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S}  
, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну 
> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и 
hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег 
ида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита 
<pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p>  
 сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.< 
Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вран 
ене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! —  
—</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена 
’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам нап 
, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p>  
ог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драгановић, <pb n="22" /> кад је написао онај <title>Ко 
Србскiи куваръ</title>, трудомъ Iеротея Драгановића обштежитељнога м.{S} Крушедола iеромонаха,  
 од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом 
на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристан 
 одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господи 
 Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки нап 
аберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи 
ње и потреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше об 
главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти д 
а накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у ру 
држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне 
до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај ш 
а — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш  
 шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела год 
ни се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све срп 
омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> 
е можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате,  
ебали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} 
мо њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} К 
ога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у че 
ене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко  
анак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила  
лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само так 
п-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, ра 
ако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S 
 плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним стиском р 
 даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље.  
ебро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда зал 
куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још  
што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира,  
/p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали 
 И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само с 
 не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278 
 је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се зав 
пре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један за 
е чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} 
а, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пут 
окака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокак 
клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S}  
ујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опер 
рности <pb n="153" /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, 
 њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови о 
ио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да  
Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна  
 и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти из 
онтрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен р 
на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног бе 
павају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко 
ад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу  
 недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је 
 комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p>  
 не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама пр 
јаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова п 
каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула,  
 — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту 
вно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво 
лно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни 
ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на ком 
наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запа 
су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави св 
м оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слик 
 не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ,  
а па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’ 
ери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и 
 а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вил 
ој клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимг 
„калфа“, паорушо једна! — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин  
9" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника... 
p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на тво 
понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју по 
рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— 
с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у ко 
 поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: 
 је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви 
p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — про 
је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама засп 
и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је  
p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола  
а, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње и 
дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро 
и и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и б 
па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и 
гере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу 
мо, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјевер 
 њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> 
у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро 
— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Д 
аке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње 
 крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „бе 
о кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што с 
ла је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она с 
ркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца дос 
 створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А ш 
ле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Беч 
S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко  
, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био — 
 или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S 
овѣте Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло д 
 у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити нај 
лавне Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао пл 
е упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари 
резан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златн 
 његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше леп 
прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш ј 
о Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно 
тли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторској кан 
’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало  
му воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече 
ом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед 
брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S}  
на млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимах 
рају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме савијене на троугао, 
акога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ак 
! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отеж 
дити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породи 
е!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крил 
 њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају 
мој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>—  
е чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да 
арога <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орест 
ће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо 
 јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда 
јашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пол 
м до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас 
 не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други к 
ду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он с 
аде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису к 
у, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — П 
пира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, 
о:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао с 
ђу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, 
прави, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа н 
га на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало оти 
у трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и ла 
тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар зн 
рошевом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дуж 
каке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чув 
су!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору,  
мо постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па 
творен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са сви 
48" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукуј 
 „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф ка 
мислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они  
е, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често о 
его баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад 
бом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј 
аш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} 
.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, 
тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилу 
 дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да 
, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ни 
ацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, ве 
акцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Њего 
ије се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац 
направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па 
вин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} Заме 
} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обе 
 <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наш 
у од музичких инструмената познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клави 
у Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди  
иби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуд 
</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi> 
м пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— П 
 како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и 
очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и п 
изме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских шк 
 га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </quote> <milestone unit="subSect 
 меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта ј 
отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ниш 
рњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацур 
ји изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Св 
pter" xml:id="SRP18941_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама  
 кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с г 
давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не п 
} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели зад 
је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било г 
блија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је б 
кну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па м 
 — као кад певница певници одговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote>  
} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добр 
е дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она ф 
 оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија провела је за то време неколик 
пело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је траја 
и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{ 
 непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна др 
да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају много здр 
 које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као 
о стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да 
 прекрстио неколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу  
дељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и гос 
а од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p>  
м, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је 
 тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцк 
S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз 
ај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi 
а знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а кам 
нку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што ка 
би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара 
 никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" /> само из 
 другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које  
id="SRP18941_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са  
**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао манти 
ико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно 
довољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био ко 
веду младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужн 
асузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ 
 овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <pb n="155" />  
, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева о 
устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да  
ко би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се по 
 се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да  
?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l 
ор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l 
ију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — теш 
{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас 
здисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</ 
ула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако < 
о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко 
нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се 
вари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућан 
а вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није н 
е <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На по 
капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се биј 
>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу.  
 т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу 
вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла  
а божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци 
 и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ ј 
 диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друг 
 штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> 
ајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчи 
под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом. 
поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да 
ругог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> 
дна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њ 
о кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за ти 
е волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једн 
 слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћи 
да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се н 
авице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их 
се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њ 
не стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ —  
рипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </di 
. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониран 
l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </quote> <milestone u 
> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породиц 
у, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — реч 
 дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукуј 
е боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, 
елу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће 
а нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ пе 
дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вече 
азговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу 
очијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њим 
 <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: <foreign xml:lang="cu">„Из глубини  
а рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А  
н је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Кака 
 халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда  
ки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него 
, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па 
господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте погодил 
друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S}  
ла!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господин 
вао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је н 
тавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га...  
љ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак 
у к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час 
и последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољ 
дожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере уч 
е свете православне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, мог 
цилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="329" /> по 
 се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли 
длази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, ап 
ајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци 
р.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је ова 
ло их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и 
ј и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И с 
гоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај  
о и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а 
а каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живо 
ијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз др 
 вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ 
 не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо прово 
мајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се по 
жа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари с 
, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да б 
 јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у С 
 што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе и н 
јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки ј 
но, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што 
словац од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, б 
анастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са  
ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p>  
но и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, сед 
на његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} 
д њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мо 
а.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме  
 је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, в 
, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја 
д он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у том сел 
склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није  
споја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p> 
у ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништи 
 човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, н 
не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она ј 
оји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једар 
Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће 
улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, ил 
 дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите 
јаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб,  
октер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно два 
!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црве 
ознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не у 
<l>Један скида златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби 
так, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано је једно идиличко пред вече у оч 
апуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше т 
 са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> < 
 и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мисли 
кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али  
.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зо 
иког Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник  
е недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138" / 
о писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад  
љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други н 
<l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </q 
ка сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред го 
евица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> 
лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, 
 онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi>  
и или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у в 
 сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће  
којима је кочијашио један, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задуж 
, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан 
 полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо с 
ади момци и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само погледају крад 
„Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одле 
ље има још неких слика, старозаветних и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква п 
е било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајних средстава.{S} Још су најкрупнији и  
шеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријави 
порта. <pb n="79" /> Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако  
м кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у ј 
ко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најнови 
— вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, <pb n="15" /> него певао пред Његовом Е 
а варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још ода 
бриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одс 
о ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји;  
ко ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а чет 
гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S 
p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеран 
а ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</ 
го свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто,  
ођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспи 
свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа 
е осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег 
ек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојк 
ин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} 
} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S}  
ебе премештати ствари с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да 
го што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, дес 
е горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А  
а Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пр 
а она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{ 
ад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен п 
 с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим 
 реалности; типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} Проти 
тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова л 
ило сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети  
 Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице  
сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких стари 
</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi>м 
 скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски 
 Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћир 
{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била т 
ико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се што чешће мог 
е, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити по 
у и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сиг 
S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко р 
друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, п 
е — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у ње 
 кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се  
аво бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брк 
о прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —< 
 дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају ше 
ућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дуг 
цу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручн 
 разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</ 
а коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и иг 
ца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани 
рзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није  
е.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки богословац 
ра Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{ 
једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујут 
читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста 
ница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се п 
, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-дан 
 с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone u 
кше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и жив 
озвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак,  
с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Т 
е игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и  
сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к 
дан уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумир 
 мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели по 
јке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај  
рско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену  
 а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја остане 
Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али  
Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се пре 
удо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако 
 се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су п 
а се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се 
гме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо ла 
а Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало в 
е или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред 
ж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богат 
е ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="c 
 међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они доби 
и свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Заве 
ли брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокоп 
ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа 
орила се грдна провала између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb 
е Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p>  
без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма ког 
уцали и искапљивали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и  
 Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засад 
 баба, па приповедала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен 
њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски офиц 
Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а 
између осталога још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говор 
 другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, је 
већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количином млека, тако невер 
дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасиц 
ка и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни ј 
 и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана свинчета масти  
.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама ка 
а штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и после разносил 
у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни п 
 Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код ва 
 заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габри 
,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује 
ру који се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{ 
} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкох 
p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од сра 
нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног века, кад нема 
а) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале  
ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и 
ога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чуд 
е допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђ 
вори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па д 
и му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— в 
ило заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p 
ешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али 
одини, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у 
ди скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један припов 
-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештенству Владици.</p>  
н, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био  
лер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да  
м би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући  
т; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа.  
у се још онда договорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, оном 
амо тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо се... 
 трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорил 
ће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да с 
крадом од света, занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула. 
пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Велико 
ате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковим 
кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцар 
ре, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — ве 
римо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољу 
 сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро 
чанске резиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је  
н да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овак 
{S} Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад не 
ли и задали један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени,  
’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. 
 ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија н 
ке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — в 
се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опом 
и!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја  
еланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бо 
е очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу 
али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с д 
 запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — сп 
а гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Пос 
то доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна н 
го некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај 
ће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} 
а се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с  
S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, 
а на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а ч 
 осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видет 
ло пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </div> <pb n="257"  
 у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да по 
амо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри  
е, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то т 
есило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као ш 
пет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је ме 
овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S 
есма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не  
, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а 
на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а д 
 прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p>  
 десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад  
ина живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! —  
ије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају д 
S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотека 
а, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S 
.. никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</p> <pb n=" 
 после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чи 
кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— 
наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формала 
рио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као вос 
о је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу 
е; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је 
} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он 
i>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један 
ле брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је св 
ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе 
једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима је, истина, повраћ 
о су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Свак 
торе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин  
а запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре 
и момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још је 
ри, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неу 
еумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; 
о пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p 
т’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први уст 
, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p>  
 језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру  
само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенци 
и мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих  
је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дот 
одавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим  
ила нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певач 
о спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да  
препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки  
 пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к 
 седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се о 
било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да 
 пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гле 
 а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драг 
ажњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала о 
ан да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p> <pb n="185"  
> <pb n="233" /> <p>И Јула поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јун 
 ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему 
лост господина супостата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi 
и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после оп 
 пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и 
бама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињал 
 Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола,  
ласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па  
 поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више  
ирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих својих.</p> <p>М 
и!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по  
 залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад с 
уга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа ко 
пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шац 
е сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" />  
н трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>—  
и је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске,  
 и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>—  
се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су бил 
е у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијат 
често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{ 
ожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвен 
ер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо  
овра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у са 
рцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога в 
жама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из Ге 
 је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и ка 
окак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу 
ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласн 
ета слушају задовољни укућани тиктакање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар как 
 рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>—  
м покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим 
о се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спира, 
 у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак  
 баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!.. 
орба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова ј 
 поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањ 
е се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је 
у чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашуј 
антија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако по 
осно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу 
теријала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пуном свега 
 Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а м 
који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>—  
читеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда ду 
а боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Нег 
 се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S}  
се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разгово 
ајдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па те 
л’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керу 
д Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па јо 
>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, 
све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: је 
га, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И  
 па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревн 
дну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у прису 
азе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима  
ом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали  
амо један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из 
и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлатим клипаном који је са својом дивном крес 
, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... идеална  
ана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга  
 из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да п 
шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тринаест сребра, за спо 
ати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун та 
ци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале 
о надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној к 
аст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао д 
пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах рас 
четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад бр 
паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За т 
 она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам с 
рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза  
пше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је  
на њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучи 
 а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и о 
еда у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="267" /> <p>Настаде почивка.</p> <p>Мож 
лу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није д 
а ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њ 
д велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи 
у састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онак 
 ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога 
ло, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмариц 
дели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватов 
о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, 
мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао П 
 unit="subSection" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмеј 
мојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао 
 то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим 
: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку неће 
анацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог сво 
крај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="113" /> и разастртом <hi>„Заставом“< 
е, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је т 
кав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се нај 
 се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која  
 друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је с 
д кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивн 
куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су 
дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шеш 
јих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућк 
елени листом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гла 
тл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши пу 
агрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло 
арод и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учин 
{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на н 
послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула  
ине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на 
ој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од г 
љу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а  
свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог надалеко н 
елене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до го 
везана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренил 
 гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, 
асташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом ж 
 <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја  
, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван  
жа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да  
н гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тел 
а се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и к 
морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С д 
 Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.< 
 не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, е 
ених десет форинти <pb n="329" /> после дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, не што  
ио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобраз 
 иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо са 
 знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи траж 
апита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</ 
оја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу,  
био од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, 
 вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није  
упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, н 
а му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да иде 
кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неко 
 па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што с 
кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели 
баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођ 
, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једар 
тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у др 
 то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S}  
один нотарош кад иде шором по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S 
ла!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допа 
 да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и з 
ј комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је л 
а нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у  
!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој 
а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и п 
да златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“  
коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сук 
ву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прсн 
а Ефики, једној округлој <pb n="206" /> дунди белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам  
ек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p 
о већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi>  
други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после 
ктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век 
девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па 
афти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече 
знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљуј 
p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’м 
о овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ оп 
 Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p 
 га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени обра 
 њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћ 
бро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са  
 <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је  
змар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашари 
госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни  
, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад  
иди Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{ 
ола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао  
рта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља она 
е већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише,  
т црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интер 
 фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Не 
ојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} 
а да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп С 
онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном ц 
 заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! —  
днео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиг 
запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Пе 
 је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео 
а или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика 
зоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само тр 
формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има расп 
 мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те де 
ја је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не б 
{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели п 
ерн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у ка 
 да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би д 
{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и св 
м од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="113" /> и разастртом <h 
д је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а пр 
м данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње и ра 
е се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да  
о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се зај 
</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб н 
.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом  
и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p>  
е прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се ра 
рдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао н 
! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ 
 сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био 
и и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ бу 
е, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана 
 већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друг 
 би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шт 
радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа 
 через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни н 
>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве,  
ога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, —  
а тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова же 
тата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — ал 
 друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом  
 Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се с 
 чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек  
дило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар ме 
.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом ша 
ногој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се с 
 само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Г 
само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је д 
 нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обр 
ешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> 
инама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп сви 
урама, изразима, разном оделу, у разном душевном расположењу и на послетку у разним сезонама го 
ар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И ка 
а јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у ком 
} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно 
ла ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога вид 
да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу,  
а смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здра 
, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, 
иплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродн 
ито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варош 
комотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разг 
еже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну 
рође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како  
b n="366" /> ствар свршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дот 
мо да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држ 
вољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па о 
, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n= 
.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} М 
, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе в 
ајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити! 
">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящ 
имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га 
жи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче 
ила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вел 
</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мер 
крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та у 
ки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су г 
!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми ј 
оцес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха као ш 
ј је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фк 
леко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} 
лики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и с 
тра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му:  
промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није просл 
о! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме укр 
ољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <p 
 преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији 
ђу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — ве 
коро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, гос 
ја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разгов 
па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Формално  
и ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} З 
.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> 
?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би  
м већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у бирти 
> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никак 
 — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, к 
дим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудо 
ељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ 
сира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад  
и Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак није 
<p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме < 
ли поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мн 
о си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује д 
чић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту са 
рив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ 
/p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти тали 
 не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је би 
ок сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> < 
ине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не  
 о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био кри 
} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да  
не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада д 
дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем тога, виде 
Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да г 
ом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио  
и нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био њего 
има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!.. 
на пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (п 
 да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уст 
 неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка,  
абриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито г 
 Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевица, — не 
прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако 
ише за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ  
е..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и о 
неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ к 
ече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није 
ко!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамот 
лавина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, 
рилично непристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S} Али 
ло, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и 
 комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге показујући се све крајње  
ели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст 
у. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање  
а дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, 
— пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди чов 
шапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа  
а које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно  
на красна приповетка, <title>Карловачки ђак</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једн 
вењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега  
ош од онда.{S} Читам <title>Карловачког ђака</title>, мамо.</p> <p>— Остави то одмах!</p> <p>—  
 код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S}  
ого боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје 
 изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и ден 
овог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!< 
 гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га кашти 
о није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попов 
косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп  
м је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан 
 свога секретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте мл 
S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И  
да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још прет 
ти, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако добро 
не столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређ 
да бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373" /> с 
рашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас  
е пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то  
ош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије 
ци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се разгов 
 па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају,  
 су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — к 
есте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог  
а чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силн 
из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p 
ућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он г 
пани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p> 
љем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазн 
штама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и диз 
/p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Ђи!{S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји 
иела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не 
у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док са 
ка <pb n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они с 
прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад 
ено. <title>Работнике</title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Костић. <pb 
itlepage"> <p>СВОМЕ УЈАКУ</p> <p>ЈОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ</p> </div> <pb  
е... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да п 
вол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родб 
и са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше 
 кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> 
 па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мал 
на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сиј 
, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и до 
сам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, 
мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их ме 
.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих мака 
ас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер к 
 кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама измеђ 
е у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Свети 
ет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке  
што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часници 
ан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна  
е?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: сам 
млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данаш 
ом ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир.</p> < 
 па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам  
ели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп- 
жвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за тор 
олико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте 
ужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а 
’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> 
зике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комш 
са и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра пу 
, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте  
неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди  
овеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми  
не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</ 
ке бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone  
аред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и 
то ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а 
м, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би бил 
кадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се  
т..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин по 
/> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! —  
 лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“ 
 <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез ви 
остыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-С 
ти к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио је 
ећ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p> 
 сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене 
д мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по дру 
вили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов ку 
> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Ник 
тао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола 
ам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за оград 
купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о,  
 до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одл 
 строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а  
а није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал  
би сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као по 
ин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p> 
е моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна  
 епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш:  
 мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <for 
толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лак 
 ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вел 
, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели г 
ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Ч 
овенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, 
че нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па са 
S} Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и је 
 Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’  
ма.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико др 
!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ 
и је...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растат 
ду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, за 
то кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна г 
ворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу 
уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и оч 
у ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво  
о твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама 
мо мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда пос 
е то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Ј 
е секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла  
Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, с 
е, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па д 
танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се н 
>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па д 
о вјеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, 
ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну 
, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам ка 
ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згр 
ина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те 
="143" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље 
ма и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш... 
цењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p>  
и гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама ба 
и поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на  
родужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала 
 — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам в 
од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се н 
о, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о 
лан за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> < 
каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то 
ио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p 
пати оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о. 
 бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да 
ка се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем...  
у збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о шт 
— био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, од 
ву такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.< 
 веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихо 
е тако нешто...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ев 
 је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p 
ровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p 
и!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред нос 
куд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <h 
с онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и  
 — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> < 
здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и  
идиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да г 
 да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас;  
а и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли 
окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се  
другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам 
каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</ 
а, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам  
 Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> < 
сљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам о 
} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дет 
 —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па 
<p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} 
 је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела  
авицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p>  
 обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије 
раво је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S 
 музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-к 
, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи ви 
p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, т 
.....</p> <p>.................</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- р 
...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" / 
кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би  
о’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ сне 
поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан  
а и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече же 
ве то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим 
обро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-д 
е била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа 
ло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Н 
бом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је 
а ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати посл 
 плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А  
 срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се прева 
лија није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о баја 
Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра 
лим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад с 
ћи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе 
 је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша нег 
мах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и  
 и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од мо 
гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <pb n="31" /> 
милију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p>  
и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>ва 
нај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Т 
рођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који 
жда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, ф 
те, две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... 
>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не д 
су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор 
им ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкују 
рећеш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од 
им неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та  
 ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и  
 бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам д 
гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она тре 
латка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком,  
и сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родите 
Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шун 
ји сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда,  
вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирта 
 <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за ш 
> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто  
ко сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} 
о је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— А 
.. оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мал 
несе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте  
и човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да  
 — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далек 
ој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{ 
тра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теб 
удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Про 
ид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код с 
тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, 
S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска 
лите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ своји 
 мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају 
дак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{ 
араму којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="1 
о здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, показујући му но 
а и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пише, — говори бир 
е, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је она 
ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гу 
се од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свако 
 и једним <hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-С 
 зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јес 
ега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к 
ш не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је и 
а ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже 
 се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> < 
а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на  
земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам г 
наш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о 
— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четвор 
нако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> припов 
упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну п 
е се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболет 
за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и ч 
лсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин! 
о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спир 
p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како сло 
ија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p>  
говорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се 
а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се ника 
!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољу 
{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са ш 
и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, 
ду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, гос 
штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</ 
ими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари 
ам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, 
Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад 
 зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки ста 
 сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добр 
у Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поник 
 ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешт 
gn xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктом 
p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да са 
<p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, 
а и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој с 
учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан ка 
и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каж 
О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле 
, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, 
орске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milesto 
ло по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ и 
 Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месе 
све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, ш 
ти онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Т 
 се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башт 
мињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк 
и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?< 
 грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је 
месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би 
 Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три  
"280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра 
!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуб 
Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево г 
а мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на мој 
 грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрец 
о!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ов 
.</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа  
 вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, нес 
ућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти 
бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај з 
рпске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p>  
скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p>  
ли поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио.. 
{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје 
ри месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како г 
о берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, ло 
} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из 
 то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га ј 
им вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф,  
у добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао по 
јмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових  
орамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја  
, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код н 
itle> од којега је неких десет петнаест егземплара имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по 
 а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: 
аконити и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p 
title> Хуфеландова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума 
>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбе 
 би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпо 
ор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент  
! <hi>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ конт 
лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и 
 ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p> 
ама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ јед 
чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо бил 
, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше нап 
до би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја о 
а Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу 
моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свог 
а је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само 
nit="subSection" /> <pb n="122" /> <p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, 
> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Арка 
 издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која 
уњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако  
ст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— 
дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто м 
а жали <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ на 
кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула 
амбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрт 
 из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде,  
о је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је бил 
ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни  
на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а  
ово Преосвештенство, господин владика — Екселенц...</p> <p>— Каква екселенција!...{S} Какав Вла 
>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам дишпензацију и са 
о променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем,  
! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа 
ем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да св 
S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за тр 
{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирил 
е и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелеп 
нило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма... па 
ин владика — Екселенц...</p> <p>— Каква екселенција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја н 
S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах 
него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у ол 
се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим 
 он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се све  
 хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенција намрштено — или незграпна <hi>шала</hi> са  
он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене 
а задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите 
на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, да га баш онај његов — к 
есме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се 
м ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часлова 
амује на <hi>словенски</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi> 
у певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирја 
, <pb n="15" /> него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме 
ћу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi> 
ш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндари 
релећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потко 
ре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па  
ла на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова а још  
ођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога п 
буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира д 
је кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не  
ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко тер 
аравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учи 
поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, д 
јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију 
крајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањарија 
 <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је 
?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к 
да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигу 
Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверит 
ошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног  
а и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну 
 се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, 
ућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запал 
а то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад т 
 га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ра 
огу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> < 
муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, 
и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме  
амагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па ма 
, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаес 
гова Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да 
рио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у боле 
трефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о  
 „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала 
поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђе 
 тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у в 
је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и  
па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каж 
ши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, 
сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа. 
орио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге н 
а правио каноничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужност 
оже се цела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је свет 
описано једно јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, 
му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да ниј 
{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срд 
о код Његовог Преосвештенства Господина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле за 
’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни ст 
Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на  
лим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а старих поп 
 који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познан 
, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заједно продужише пут у разговору и об 
јмање нису допадали разговори о строгим епископима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох  
, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељима, о старом времену и о том како ј 
Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаљ 
о подуже и после подруг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира из 
— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани  
а, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још,  
азати Његовом Преосвештенству господину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да 
> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се ву 
на стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше В 
у!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирил 
ш из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ куп 
оћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам  
ајбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако  
змеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да  
уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Пе 
воје комшинице.</p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола  
ло послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спи 
 и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „ 
 по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не поле 
он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мај 
 дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госпоја и мо 
ивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кол 
же да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи,  
> <p>— Питала га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S 
е још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; ви 
тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са  
о већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а М 
се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици,  
p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њ 
 дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај па 
је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се пов 
сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њ 
у кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими  
Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Ша 
 остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика,  
шинице.</p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред кап 
еслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој  
де шором по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад 
упљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ер 
била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак  
" /> на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала с 
одне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бешти 
вља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да па 
аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасо 
, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне пра 
, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, к 
био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једн 
 је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето 
 опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Е 
а напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарски 
а сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>т 
ија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... знате... не треба се баш мно 
тајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзн 
 је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Н 
чила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне б 
 зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније,  
тране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо  
.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> <pb n="100" /> <d 
иште од барјака на <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкињ 
испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се  
!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Д 
ајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi 
шка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ног 
ао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи 
мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на  
шта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од св 
 уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не з 
u">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да из 
уо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио весели 
х од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и а 
{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p 
троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило 
клопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је 
 Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате  
 се, покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, м 
алабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирта 
е, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, 
потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — з 
веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господ 
њејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика 
итање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута  
 сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобровољена и з 
о није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још 
 и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова  
, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђ 
же, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, ни 
’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, сл 
по он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Круше 
нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, 
и сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим 
у више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом с 
 па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати 
стен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек веч 
штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису 
 црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале цркве 
а.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било 
војим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разгова 
у га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Е 
ња живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да  
никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду  
Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем тр 
акилином <pb n="253" /> питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако  
пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> 
 да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’ 
а кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — на 
 није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њ 
м, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да 
у укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чу 
ида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико неде 
>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>—  
 —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Как 
/foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујућ 
, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и 
још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала пис 
папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и мале 
х Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да  
 мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи 
уд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ј 
ем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, 
 на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком ( 
 Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочит 
> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћи 
стерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>ос 
друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста нео 
дикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, 
е!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам јед 
ролепшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промје 
} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год х 
што оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они 
да, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта д 
дакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси л 
тоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосн 
смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о д 
тра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од на 
ермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку н 
 — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долаз 
лакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та  
п’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџ 
ш нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и п 
/p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n= 
успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одм 
ди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једн 
а онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о 
 пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило 
ља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, к 
 језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — ве 
ог Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће би 
део поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спир 
х је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај  
 децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће 
адоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног  
 ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакоја 
о, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај  
те; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго. 
сле толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никакви 
ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>—  
ка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам 
, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и п 
ап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> <pb n="127" /> <p> 
злука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули 
 сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стиш 
ош нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n="1 
сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за 
 и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшпли 
ашно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар т 
и на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте,  
имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перс 
</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то 
 А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили ва 
ет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, ро 
ле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично 
шло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</hi>. 
, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не 
м одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па  
клопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету 
дно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Ра 
ко све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало 
воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вам 
 — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb  
немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ 
а кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја до 
допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S 
p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Н 
p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и 
ику, ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спирин 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а ко 
амо са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије.</p> </div> <pb n 
увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{ 
етири такве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо в 
а тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша припове 
ли ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели п 
ам, знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Т 
што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила 
ерујем, има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја 
га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по тр 
атекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p> <p> 
 баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и ра 
анас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очи 
’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb n="206" /> дунди белих трепа 
 гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно  
 Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни  
е, — вели Пера. — Омилитике, Догматике, ех —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта би само прочитали из т 
госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми 
поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познаје 
ција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што 
 се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>—  
вама требају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеш 
ила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право к 
 се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — хра 
н.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да сл 
 на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија  
јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима,  
" /> <p>— Ванредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад п 
итницу каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирј 
тији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</ 
 баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица,  
удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Н 
нам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, 
ла.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!... 
ију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. —  
жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се,  
один-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нем 
ољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмил 
 силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <qu 
не, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Т 
 и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овд 
 по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; и 
!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у нек 
 Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p>  
>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му с 
па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар 
} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облига 
ра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, са 
урове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ позна 
 Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, 
ед зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним м 
 се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и  
не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и 
ио познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и г 
 ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин К 
ли <hi>за годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија 
l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за н 
 каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, 
упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S 
да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и позд 
 буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’  
лике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје стране и последњи 
лила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од 
 и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису с 
 би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пишт 
ни суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На в 
не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалић 
 нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и  
 <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла 
> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину< 
<l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија ди 
е, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само! 
вака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!... 
а какви’ шајна!</p> <p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, 
а поп Спира!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господ 
вењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти 
времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> < 
 па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ  
попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд  
Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике крофне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Х 
овима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <foreign xml:lang="la">status quo ante</foreign 
 <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па  
устио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ир 
lestone unit="subSection" /> <p>Јула је жалосно проводила дане после овога разговора с оцем.{S} 
дарише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо  
спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе многе врлин 
<p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е,  
знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мен 
он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господина супостата, сви су они до дубоке старос 
ове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и з 
о, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако п 
наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi 
ца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S 
 сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према 
а Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње 
ду и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе м 
теде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену раз 
те барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом нашега Љубинка; покажите т 
епе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би  
 потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотл 
 му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га  
ом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхта 
аво.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смеј 
тирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — 
— вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније 
ардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле 
.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi 
утер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па прокл 
p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац п 
ели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа 
ати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, н 
морно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а  
Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи 
нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос д 
је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ  
ко гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опе 
поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb  
ој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само  
 А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венча 
и уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у о 
отоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинк 
 прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је једна 
<pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, п 
рце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и м 
 више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Пер 
 далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у н 
 купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугач 
алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало г 
ак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље би 
 xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, 
азвијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако м 
бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и х 
е лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине 
о, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај 
а кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајних средстава.{S} Још су н 
адржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег  
о стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи 
а фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни 
ад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па д 
м, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" 
ла.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан. 
 Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њен 
вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... 
и одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трг 
 Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли  
оме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једн 
рбо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и <foreign xml:lang="de-Cyr 
о.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та коме 
 штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о  
амо менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да  
ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као  
 и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике на мору</title> или <title>Посл 
рург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само бе 
 варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се не 
љење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихов 
пу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то  
би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које с 
од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним пл 
фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрач 
 и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала  
га.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада б 
 два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп 
рахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глав 
мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мисл 
ма, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путни 
соки, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Ар 
} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, д 
агремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и 
 и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са бе 
 за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју 
 о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка 
 још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце  
ејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} 
ој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, п 
 он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; о 
дма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби по 
делу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у  
а је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навика 
тражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ в 
и и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем  
 ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако! 
ађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двад 
 се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили 
, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се  
ницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују  
ма!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издр 
 леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него ка 
м: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојо 
арицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n 
нце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови 
ије била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Си 
може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал  
равати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириниц 
<hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглај 
ога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обој 
зговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме савијене на тро 
аповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рука 
>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свис 
 натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме,  
кву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у 
 Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, госп 
а су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене к 
, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ позна 
А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда;  
ло, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека. 
 и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћ 
<p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо 
А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ н 
исаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело  
 од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, 
јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, т 
 би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не 
тпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p> 
 ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја са 
шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га 
честија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ј 
говића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку 
 доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у 
е,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где сре 
.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије ћери поштовано 
авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да 
гим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није н 
<p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не у 
ти тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Ша 
кла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него ка 
еро, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућ 
а, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — 
неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... б 
господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаг 
им...</p> <p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смех 
 у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, 
ола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али дец 
да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија,  
о није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика  
ш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p> 
а ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећ 
 тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Г 
о</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем 
 како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти с 
 Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — 
 <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако  
те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату н 
ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о п 
рао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’ 
А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о шт 
ам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се сам 
са изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама  
дин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигн 
ого женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; 
ајући паорска грубијанства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана  
 је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на 
њи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} 
плој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са 
ови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са цареви 
ест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може 
/hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви  
е поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског 
шки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном 
ана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и 
дно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“</hi>, који п 
е; али који после обично код паметнијег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах 
на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња 
 да није добар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе —  
ло, премда је он један обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А и 
, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> 
и цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S 
пиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва  
 довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колик 
азати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе! 
, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> 
остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, је л 
Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога лукавства, разумео.</p> <p>Остављам сада фанта 
о јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И 
ах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама о 
ских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три ме 
нејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p>  
ким вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте  
ја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања  
нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица и 
— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, је 
а Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуц 
бе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме 
 ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову л 
сет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелни 
навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врл 
а и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле 
 устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о 
реност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо 
 на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S 
ерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доис 
 Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то р 
 не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се и 
вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императ 
Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— 
ри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p 
е“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n= 
 лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија  
е лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</ 
вено, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сир 
је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом 
ји на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једн 
дарила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном исто 
стији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог  
има гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни дел 
о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи ме 
.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како из 
 ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како се прави свет 
е учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често <pb n="107" / 
доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а  
 којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње 
<p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујн 
док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.< 
 мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот 
ке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S 
, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, н 
иних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађ 
ужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собо 
, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и прилич 
игда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, само  
А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не про 
ер осталом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира з 
ubSection" /> <p>Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, м 
као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што казали, два петла на буњ 
 аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А 
д руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах по 
олико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Ш 
ве таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — ве 
 никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч  
p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она по 
о платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракиј 
и и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој  
— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су 
е, од којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква  
бе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људ 
е, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразил 
ети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</ 
> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће,  
} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп 
бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено 
у марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе ж 
 нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стреф 
ако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се т 
д чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што к 
члијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету! 
 Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S 
зговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ 
ем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па вели 
 не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па  
а за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него 
и’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу, 
в’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p> <p>— А з 
 избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дер 
око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олуп 
кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под ам 
башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или та 
ваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и 
м било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} По 
а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S 
, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, чи 
ровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а кона 
 плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговара 
млов, кува сапун, <pb n="110" /> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту 
кав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуш 
рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по вазд 
и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да ви 
орите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — по 
 како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму;  
арио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> < 
 кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p>  
ао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то  
ћа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и припове 
томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много живље него дању.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а с 
били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима. 
тересантнијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) 
почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговором постају и сами живљ 
 сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове с 
“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу ц 
} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у  
м.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у чему им је н 
.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је  
шу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и пр 
гледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневн 
на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољн 
 леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красн 
у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто 
риповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па л 
ов’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву неде 
ромена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве ба 
гледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и пе 
,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, 
герској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Ј 
 покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} Направила  
егова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако 
 све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина 
} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба свак 
! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да 
ивот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а ка 
оље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лиц 
аће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул—  
и; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина 
мерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послуш 
ло, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, ка 
што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силним зора 
e> интересантног романа из разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је д 
ке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике по 
 за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на б 
м оних силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћ 
>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта 
оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби једа 
жио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та  
ако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се пов 
е никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и ур 
довољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то гово 
Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не  
представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и 
 односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно же 
ели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често  
 да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као нека 
 и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за  
а их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи живот 
обру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi 
а попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Н 
мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још 
то га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хо 
у се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме 
еликом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази та 
 њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, 
п Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су  
ећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром  
п-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз и 
о је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нових и чуднов 
цу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну т 
ји и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и ј 
, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало,  
лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим д 
емишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па и 
ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас м 
н већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрак 
како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам сви 
{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред к 
је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Ума 
 <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако ма 
се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S}  
олачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није ч 
</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би к 
онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се 
 ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу 
 кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова  
је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу,  
какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти така 
овољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде 
ак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на 
д своје стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце 
дознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све  
 рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, 
 А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало 
истовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ 
а је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с  
чинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кр 
 n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је мног 
опадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од п 
е обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што ка 
тиви? — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— З 
 воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења,  
дне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћа 
егији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимн 
у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле 
ве што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши 
мацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p 
и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе  
к и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже 
даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубач 
ко би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молит 
е тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „луд 
 је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа 
у собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дош 
ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног гд 
 задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус 
</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> 
уги није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је 
као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, го 
у.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрац 
ју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће  
он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази  
а.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Ш 
неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп  
ла а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је 
p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал 
хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.< 
ијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нем 
ало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке корак 
ужбеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гле 
ош нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало 
ш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} 
 га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа 
ну цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а к 
 се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, 
етнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па 
бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био 
се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и ум 
ела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“,  
и;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха 
 да се курталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, как 
ве (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање и 
о га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и  
маћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, ч 
ешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити  
ули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрек 
 једног алкохолом руинисаног организма, за поуку многим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око 
иле изушћене против католичког бискупа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Пер 
ишем <pb n="322" /> од тринаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, дом 
је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, к 
вала.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље  
? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут пон 
се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био 
а је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови! 
 /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа ниј 
 пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен 
ј да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S 
овићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и  
 и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Ал 
лите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> < 
 су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљав 
твено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом к 
тичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га го 
а ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пел 
рлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, 
p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их ка 
магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S 
<p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Мелан 
ити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док ј 
ролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па п 
 лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајев 
: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пу 
пратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принци 
ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов? 
 се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад зна 
еш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла 
, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и  
тиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна  
е врлине његове, од којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да пр 
соне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год 
А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сид 
ркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни 
о, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока скло 
а никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана н 
ти.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за по 
Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје ст 
 видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех! 
.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјел 
{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мара 
у што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и је 
дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па п 
онети кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као ка 
читаве басне са свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас 
{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара  
 влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са 
е он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и как 
реко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и  
м оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’к 
швар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око под 
 тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад 
а ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане  
а је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не исп 
дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и  
еме кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и  
олског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>Посл 
з певаних песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се в 
а се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов 
напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док  
ћа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... д 
е то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног младог и финог ђа 
„<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> 
p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, само је верност  
зговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, није задуг 
 тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте 
 сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте  
у и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и 
стило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегн 
вѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од  
ће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блу 
их других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била т 
, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам 
ија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне п 
... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само вол 
да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре ш 
ве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам 
уга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то ка 
а ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та нов 
— Одскитала, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцким уланерским филеро 
 ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи ка 
крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> 
е баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек  
 се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није т 
али, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђ 
квењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа цркве 
о и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и 
а...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>—  
проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, слат 
рети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!! 
ујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S 
ега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него п 
рогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина 
itle>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и зали 
Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседи 
парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су об 
 дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми га 
ичаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохиј 
д вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p>  
а Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’тр 
на и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њем 
 или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им д 
 А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пиш 
та ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово п 
е се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла 
ки момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у к 
о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош 
е; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће би 
је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све в 
 дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</ 
зда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти  
љда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбу 
е, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. —  
тељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и ра 
одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу 
аца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле 
А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад,  
ем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли а 
 кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је т 
.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје т 
есно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваки 
није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни 
адован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену п 
обро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— 
 саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само  
е на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањ 
 га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, д 
и: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох  
дио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — И 
шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! 
јеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{ 
Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољ 
оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи ју 
же Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркади 
 видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Ј 
попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пер 
е чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање кол 
 заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке ј 
ш више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Г 
епо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p 
пи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира  
алује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?! 
 у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n=" 
броја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>—  
 замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не пос 
је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивут 
 на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се  
 Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њен 
овкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о 
 дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред  
вима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека в 
них.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и над 
куруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу 
га?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> 
ели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја 
 је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и са тих преимућста 
 к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати  
а на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у 
гледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом  
ледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год 
а онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не  
 „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Та 
 Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претп 
ено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад  
 остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Е 
 онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтел 
 јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је ду 
аља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за  
} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. —  
само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S}  
боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла с 
 му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се  
бриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако 
набету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... 
тупљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је  
 фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним пао 
 да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и П 
не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној друго 
удила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ћ 
а што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обеш 
угла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст 
елу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, је 
ицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с  
и Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубом 
 у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Б 
аво на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и 
нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио  
па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољ 
међу строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мр 
је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је о 
амо је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је  
 је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од с 
оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену 
 Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Пра 
 Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио те 
и. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то 
ним речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо 
истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> < 
да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и  
ти, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у д 
едим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида 
— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом  
опорима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који 
е продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош 
рајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S}  
цу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише с 
.. знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око  
а се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку  
} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеш 
а нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S}  
.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње 
имац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ва 
, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и 
 Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам 
а. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чиков 
ли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пе 
. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми 
 при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер б 
ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се во 
олити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S}  
окретати и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својо 
па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комши 
бар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-С 
а, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, 
 као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и 
е свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, 
... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи  
нда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријат 
 поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо с 
 бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопа 
писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форин 
{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије 
лети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, н 
Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васп 
стира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за сво 
ојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код г 
Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад  
лицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој 
<l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог р 
n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покр 
он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како 
ика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице  
’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скра 
чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра посл 
оведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке 
пи испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега седеле су рад 
е бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слик 
че и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испад 
оспод</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! —  
о, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те вел 
ге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијск 
ло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истер 
 тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у че 
х зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за соб 
мо обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пе 
фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари а између осталога  
и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Мол 
нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричућ 
е кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ух 
чала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се изву 
{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу и 
а врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полак 
ољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау 
а и друга забринута попадија провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи ле 
/p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи  
је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и буд 
 купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад 
ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бог 
апута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала! — 
<p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како 
вне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је  
не вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за 
бразе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и оде 
оп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифо 
та, где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чис 
авно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; по 
прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>—  
ем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, сам 
ази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> 
 нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатс 
 с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и б 
раву за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по нек 
ако је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, п 
ама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме сав 
укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, не 
аст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пин 
ију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су  
ађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> <p> 
тере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је,  
п-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши 
е увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и пох 
ерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио  
па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другари 
, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се 
радио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад оти 
а одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произв 
му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарен 
 тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских м 
и.{S} Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже ду 
шам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Сп 
а Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има  
зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фами 
 радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како ко 
Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l>  
слетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Де 
о; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и над 
то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па ка 
и да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим гос 
ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидел 
би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, н 
 Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па  
адите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, с 
 мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду  
и по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер 
 од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео 
је штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће в 
, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер 
поведају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на зво 
ети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... 
 и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени уку 
 <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је 
војој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их сво 
чијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор пр 
.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само нем 
/p> <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима 
 натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође све 
аљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „ 
S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера 
ира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари,  
>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а шт 
век сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали,  
од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто 
</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се свој 
век кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, 
А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и парт 
 док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако 
hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да 
ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се т 
е право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у то 
радајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <foreign xml:lang 
им саветима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше р 
овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Га 
и, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господи 
д он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све поста 
 дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> 
жу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну п 
То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до  
сподин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и 
’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се св 
 што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута 
ват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи ко 
а коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цве 
рпских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне  
-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’  
 наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек д 
у ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодница 
 <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто,  
 доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове ба 
 ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова на 
 где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. 
љ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одрани 
ин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само ште 
о себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још  
е, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!... 
и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним ко 
твари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— Де 
чку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи  
 него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцим 
о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} 
о који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Ка 
иц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира 
 празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака ка 
 свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па 
оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволит 
аорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и п 
и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино 
итам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га пита 
мотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за дв 
шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и  
ротив њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив 
ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више,  
м српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само н 
 Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> < 
<pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари 
се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокак 
ли Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком ј 
у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија! 
тражњем седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удо 
 си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви  
 невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} П 
и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Го 
иди да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао 
— вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — 
, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко запа 
 Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и 
уже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спир 
а, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фрушт 
 Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, зна 
ш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанст 
ба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад  
S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; з 
ни за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа  
ну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, господин 
 је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не 
газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо,  
сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде мо 
, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о св 
ле, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Пр 
ако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, к 
е не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— А 
у на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван варо 
то је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној 
 /> кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој бал 
ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} М 
то може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би од 
то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари посл 
рође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне т 
љаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</ 
њег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана 
да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад  
а и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она та 
о контролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} 
„Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и  
 вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обе 
ска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> 
ему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно 
е. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже 
живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и састајале се на сока 
алио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па как 
ропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилин 
мо, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је би 
 ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торо 
а то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем  
братио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било  
ући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што 
и, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то ј 
 речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. 
нила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и по 
 ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чује 
.{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, з 
руга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна друг 
жи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</ 
ка међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и ув 
јте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто  
ни клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и п 
p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — реч 
 смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} 
л’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, 
рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмер 
 мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштал 
е моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— 
оклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> 
 па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуниц 
/head> <p> <hi>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“,  
ди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужв 
{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да не 
ама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p 
о тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> 
стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бу 
а за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стре 
и, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, —  
блаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући 
изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак зап 
е Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из че 
 оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђев 
за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то мн 
 ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не к 
оштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>с 
 пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш 
мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мисл 
ли и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и  
 крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Г 
 се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које г 
мирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњ 
туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако ( 
 да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га о 
.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, ка 
ечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао  
врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да  
 сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном  
оспоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из к 
дсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А по 
 да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и 
екако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупниј 
унамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Се 
х није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право неп 
 оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са 
осподина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{ 
и баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида.  
ером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удо 
паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрењ 
е то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари чо 
авор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садак 
Poesie</foreign></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде,  
пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрз 
>— Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима.. 
е, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е 
а формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје. 
 је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; об 
! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на дер 
 подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, 
та га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако би 
, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о же 
ако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било св 
 равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш 
<p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам  
 се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села потера он своје коње  
S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра 
јархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куру 
 то време да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола  
ило и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не ч 
рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l 
аде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да с 
} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном 
<p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... н 
оде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — 
уководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак  
лала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Ма 
ша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо ли 
А ДЕСЕТА</head> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, 
ло! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти 
гра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни ми 
подин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита: 
це кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} А 
ају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под 
е.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</h 
свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими 
о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељство.</ 
„Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од нек 
о овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева,  
 то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела 
есловесна створења, помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је 
 јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и ж 
Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi> 
 на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму ш 
л’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада  
а појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици. 
ло душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певн 
увене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих. 
 дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла м 
е: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам  
време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири пре 
пу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била до 
п-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до 
но“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, ко 
м.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, ве 
еће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с чи 
 за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402 
о много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S 
не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да р 
муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и те 
о, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А  
а нотира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор вр 
 њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то забор 
 неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од уз 
е ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо за 
аман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се т 
веће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако д 
 више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест н 
 и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му  
ња уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и извести 
 човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је 
а а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке р 
ј), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од 
 још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и 
p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге во 
и паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао м 
 из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори  
извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, 
очито зову и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: 
ој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко с 
о им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је т 
један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су ч 
н из комшилука морали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чи 
равој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или ка 
а. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје дец 
инцези удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке с 
е кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити цр 
о би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља,  
та</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се 
 неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S 
д ране младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латин 
мандира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу 
та не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p> 
а, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало наз 
ома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-к 
и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуг 
се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, госпо 
јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио  
који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немо 
у ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче а 
а је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог га 
ете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за  
калова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај 
веду за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак из 
е чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не б 
е, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се 
 које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} 
ви вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од тресн 
испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнак 
> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S 
робадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="chapter"  
у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане р 
још неких слика, старозаветних и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана на 
ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и так 
ло њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о  
...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабо 
 веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша с 
да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар бил 
.{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи  
ва и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку 
оп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вид 
де, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине к 
та пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташиц 
 њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлиј 
нату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у о 
"321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу 
 годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је  
е још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi 
i>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, и 
Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан 
и и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расеј 
у запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепше 
че неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — ш 
е госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи  
 дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако ја 
краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а пос 
тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен 
сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Вла 
 на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика  
је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колосално је напредовала у клави 
рим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ 
 и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговор 
а у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пер 
ера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља својим стародревним хумором и шалом, — дотле че 
у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и 
вити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Мел 
шта, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту 
 него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ 
hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели  
дава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то 
весно помислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо јед 
..{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну 
 је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати к 
p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав  
, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није гос 
је се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Нед 
Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к 
’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, не мож 
 једна или друга савијајући штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још 
еши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, 
је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: 
та и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином <pb n="25 
 њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуд 
није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартиј 
калајисани.{S} Родитељи су обично после заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце  
ик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви ј 
илу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p>  
изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало  
} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Т 
м мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi> 
 n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Ра 
 Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у кр 
 је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S 
поја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да ви 
} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да 
ио, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све суморн 
пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако  
аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то ма 
некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући 
азубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али  
Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Ч 
 су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, т 
ubSection" /> <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерк 
а ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а  
овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — до 
а Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумсти 
одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону  
{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од радости и с 
ме таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин заборавне и нес 
му заједно са спремљеним словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фото 
ила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде  
гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна госто 
 с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> 
ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књ 
ем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо доб 
оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> < 
мо се мало повише удалили од предмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то 
же мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас по 
а, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} П 
 шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита н 
S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S}  
 на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто џеп 
 све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред 
 ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, 
?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>—  
у оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} П 
 — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно,  
и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон 
 у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечер 
p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако  
 вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући  
xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши з 
ш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о ш 
 добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајт 
еба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако 
примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство 
{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала? 
, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте 
нацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуц 
тент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само  
 и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна стар 
ребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за 
 или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оста 
заборавила да затвори.{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи  
 да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира.  
 то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање 
а кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала 
о само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу 
наговести пролепшање времена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче к 
опа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија провела је за то време неколико тешк 
о би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако 
што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, к 
у на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, ш 
те кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава,  
о стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, 
а јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дан 
р’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то 
 новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматра 
тица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, с 
у собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, као и  
 рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и д 
мо срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући в 
ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш,  
језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу 
кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да л 
 била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Мелани 
 ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине 
авим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе с 
таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па раз 
 ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети  
х пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у 
ану, онако тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем чину и с 
левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла м 
дили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Нег 
ко су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу 
ифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице и  
нај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, 
ни самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, —  
итаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледа 
сно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али с 
слим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, разви г 
аме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају мла 
одитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а  
б завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво,  
ли, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб 
еда страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред б 
би Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа  
ign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба по 
и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене 
<p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте 
ј и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <p 
болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар  
кадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да рад 
влији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп кама 
је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чит 
љак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ гот 
ило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе нал 
језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображена света.{S} Прилично је изг 
о ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа ког 
 ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира 
ају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се 
како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте 
ти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и 
ну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом 
господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја  
е свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</ 
 Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. —  
’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је пос 
стављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп 
„Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се  
тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на пр 
 се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од с 
 гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n="126" /> 
Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и 
иш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; наб 
поведи све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо д 
 црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p> <milestone unit= 
b n="396" /> и заблагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега овога  
 спремљеним словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе  
е са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под 
— заврши поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали  
о интересантних ствари; између осталих, завршује се подужим монологом и једним чаробним лукрати 
ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Пров 
S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скор 
ог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захте 
ују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о  
н што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао 
 ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а  
за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, 
е добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, а 
ол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлиј 
у</title> и <title>Геновеву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S}  
— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћ 
" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да  
вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> < 
p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те превари 
а мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је од времена на време односи  
о свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не  
> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпи 
х школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер;  
уно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n 
рем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину к 
>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и нас 
 А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам не 
а и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде  
тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога друго 
 је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршуј 
 преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од  
шло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, ка 
ки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ј 
 она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољств 
 кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи 
етне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од уче 
оспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.< 
 покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дозн 
и и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћ 
 каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи  
hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад  
његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господи 
х слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како  
и Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију 
 <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!< 
обна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу шт 
 <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најне 
 В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало 
га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S 
кође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно разв 
 и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је ве 
е.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до  
 — попушта фрау-Габриела одобровољена и задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начи 
" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако  
<p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви б 
се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапс 
 нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све ви 
аба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — говорила је у 
мљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чист 
е пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски  
ој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јо 
 у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не  
ад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и  
ар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино! 
браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира  
.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани тиктакање дуварског сахата, кишу како 
у.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по с 
њача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, 
комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају д 
 у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Мел 
о благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; 
.. формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снеб 
ека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим н 
меха гледајући на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и р 
итаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам 
Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не рас 
/p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други јо 
жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренул 
вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурал 
’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина <hi>Ћире, пароха,</ 
е и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај 
о кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја оп 
смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеј 
 Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пит 
 сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину 
лаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> 
 јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и ре 
ти.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?< 
како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S}  
 спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Ал 
лим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали  
то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљ 
вим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> 
 Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — 
то створење! — Гледајте само срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како м 
пиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, н 
, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздис 
ољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо,  
задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово нај 
шта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, так 
а зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само 
ка и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и  
брве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" /> домаћина који га о 
S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као  
 крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се провредниле па рад 
еди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и да 
сподине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не за 
га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уме 
 пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да 
те ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Т 
тисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпо 
орали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та н 
!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам д 
јући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ај 
код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо  
а.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код  
днако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" 
 врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка,  
огме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што види 
 <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да 
роха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили  
/p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габри 
ачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S}  
 на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цв 
„ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Сами 
а њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S 
 овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само остало н 
ј је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, ни 
ари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао н 
разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> < 
ањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас 
 израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пр 
хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Н 
тев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и за 
а има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за пр 
ла, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав в 
ли сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љу 
јте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па 
а девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта  
ош никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па 
ицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Ексе 
{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја 
 желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p>  
ле, симпатије између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и 
 добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да  
 мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етик 
вртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако 
 Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Мелан 
нику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да  
 већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је  
ћа, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева ка 
 место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грд 
начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда,  
е само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим са 
Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају 
n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа с 
та све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, п 
и оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћи 
 домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га вр 
служују његову родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око  
не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пр 
скафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гос 
оже издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S 
наш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вел 
и то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини  
 да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћ 
еде у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо. 
ратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика нај 
аћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што  
цута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него 
n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу  
 госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје  
к да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi 
1" /> <p>— Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп  
а би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа,  
на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко 
повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила  
ану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n="398" 
тела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, 
а Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. 
 не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако  
 од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ но 
</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну 
е поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је 
исам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам ос 
ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То< 
!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.{S} Још м 
 — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногама му ч 
авите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо са 
 су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тро 
а, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су би 
у да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца за 
ри тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="112" /> додиривала о 
вши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин 
а</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за  
раставише на излазу из Епископије, него заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком.. 
анце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило физиогномију своју.{S} Не 
— вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и заливају  
 звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из 
н имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је заборавила и заврш 
н би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ак 
ога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“  
а извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и  
 гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а 
к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у 
чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душ 
е једна другој колико је која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда 
а ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и ко 
 запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S}  
у од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже гу 
ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га н 
оп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле  
ску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвав 
крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} О 
аџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l> 
 пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и зап 
асцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним  
ubSection" /> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мал 
стима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један на 
погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p 
же да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А о 
руштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану  
мишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</ 
 што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску да 
мне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалос 
би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да б 
> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у куп 
ће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јо 
ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних ва 
вјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.< 
, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила р 
у — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ј 
ави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском ј 
 и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од не 
на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три  
 прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се п 
родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и н 
ш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свил 
ти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за це 
о сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> предузећем.{S} И он у 
арамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не 
 тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} З 
ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160" /> ла 
о два три тресну од силне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредно 
 беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> < 
 како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу,  
b n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону друг 
 захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће 
о, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разгов 
} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје 
, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погл 
вет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре  
а уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, као каква променада!{S} И нико их жив није зн 
о не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се дов 
и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и п 
ам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <titl 
је у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели  
изу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што 
напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него  
 заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p 
Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} О 
 никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и ц 
ј лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшн 
 молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код  
...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала  
озна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обри 
ла остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог... та зна 
вршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над  
нула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима правилима  
из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S 
неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био с 
ојима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S 
} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били те ху 
поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад  
г густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је 
 испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S 
ад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него с 
да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јуло 
осне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио н 
 к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође  
а сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арс 
 заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њ 
е.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јенд 
, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ  
га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па неће  
на, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један тест 
гру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паме 
ова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се  
и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па з 
шки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге вољ 
оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> </ 
бмане и само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</tit 
ињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће ов 
еамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пијед 
замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушал 
м њега, касти, један тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њем 
о друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила „Поетике“</hi> 
оличину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Ме 
окак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије 
!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фе 
руга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} С 
и. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се  
вала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-суз 
или сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу 
ски“ официр!{S} Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медец 
/p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћо 
ла дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много мил 
 пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи о 
 кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ 
едељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n 
 подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да и 
 устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова 
 А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на  
. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну в 
ерн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, 
се одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Бил 
је.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, ос 
се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда  
ко завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шт 
— вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>По 
ну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па  
foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’ 
тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод рук 
оп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „м 
! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај  
 дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине в 
 он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно т 
више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту 
ише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје накресанога господина Асес 
је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се  
есма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!... 
.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови уч 
еког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од н 
а крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло д 
, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је  
; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе 
елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о из 
рашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и ва 
 је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више гово 
>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што 
а.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од  
, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага 
 свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; с 
>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ј 
 тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слуша 
ри.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се 
кој шуми, и том приликом <pb n="278" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је б 
{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ баг 
о га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и  
} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p>  
кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти 
 тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... м 
 је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред 
 да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних  
е то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки 
и, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку 
— рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; ов 
га свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S}  
знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је  
ћа и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није п 
и фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> к 
е разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S 
крстила се једнако и једнако надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S 
влије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и 
ана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" />  
азних нумери, које све није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће на ј 
ш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она ва 
 и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" /> са последњега 
 имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и с 
арије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; је 
г му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и 
 мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су с 
 ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар  
а пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи 
 мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га м 
асним као сребро, девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се,  
тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу 
 и она после неког опирања и извињавања запева старосватица пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар та 
а тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l> 
ли смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голубице,</l> <l>Не 
итеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пе 
аби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми  
о баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, м 
.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p 
еше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <quot 
грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав ј 
је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’ 
Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зел 
додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као пос 
 Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb n="414" /> <p>— Та... знате... како  
 ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> 
ошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из нек 
 после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио 
ма к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и 
 за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“ 
 себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је вид 
рлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш 
а да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити навора 
чаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у ок 
е песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија 
рољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као 
ле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не ј 
ше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући  
>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quo 
разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се изви 
 јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки пат 
оби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче свој 
ко свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <h 
S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким 
ина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољег 
оплине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се о 
љање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банк 
отоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико го 
ви.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се  
а између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ по 
 се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо ш 
{S} На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свако 
бикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, 
врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да с 
ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А ка 
о га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што 
е, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одм 
аксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса  
шу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ши 
 <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте 
 Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су 
<p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— Десет сребра! 
ја.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се по 
 нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него 
 што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; м 
/p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај 
али хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањ 
оворе за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде  
арица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се  
 да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркад 
е?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако ја 
о!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та...  
— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиро 
љење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом т 
> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о пор 
ction" /> <p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну у 
p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је 
)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила с 
уцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“  
да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p 
 сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и 
 Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва 
е врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ва 
рста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вер 
ба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> 
 опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p 
едан другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један другоме 
и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> 
мнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p>—  
а помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао? 
 у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} 
уша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам  
мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, ова 
.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисм 
а имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет 
овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло  
руба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на  
— грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о  
ти и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар п 
 ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! 
е често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, ка 
 куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S 
анка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— 
.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могав 
 саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и  
 стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, која би — кад  
лице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка па 
дије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах д 
же било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.< 
видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног младог 
е, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та не 
тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> < 
 Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} 
могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, 
ладожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпице 
идела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разреша 
а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и 
> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, те 
 — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укип 
жу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него оп 
и у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави с 
затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плак 
 своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Св 
 је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S}  
се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S}  
 плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венча 
у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу н 
ио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем  
ка у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темиш 
елу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па 
ји је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп 
 У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> 
поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> 
о побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћир 
subSection" /> <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и виш 
е и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и 
вој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се 
 обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и 
/p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, 
авно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро 
е дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет  
и: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону  
 поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усм 
 сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и н 
оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову л 
ију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Х 
Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај про 
се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал 
атка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни.. 
авити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да г 
— викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпрен 
гра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило неких <pb n="385" /> пет столова, два „на гла 
И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само у 
упљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мисли 
јерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — викну запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Цвечкенмајер!!</p 
!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е,  
набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то 
а види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако  
своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и св 
а.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна 
ура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка 
{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да ка 
уна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарањ 
ати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нерв 
векла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мн 
! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та  
у ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад о 
и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шар 
<p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу 
 је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас 
ртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и бог 
е“ —</p> <p>— Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црве 
 човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се па 
о, ја држим, мислите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и м 
ски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија ка 
воја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље з 
ду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S 
принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она  
д’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’т 
стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри  
крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало 
и у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да  
мен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?!  
и као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — в 
лостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике крофне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ва 
шки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док  
</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажи 
p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзи 
, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то 
 и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике  
} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а он 
голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си  
 арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и  
 се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим г 
и, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— А 
била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем к 
шање Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим г 
утник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин 
title>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте  
„Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једн 
 отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форм 
недиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не 
.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, 
 <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос ш 
— вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за 
 на послужавник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује г 
тарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> 
 гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ни 
 ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш 
 <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кол 
ено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа  
и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к 
p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="2 
говарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита ј 
вац</title>...</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим —  
уђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија,  
 да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви ми 
 како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не п 
 кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{ 
све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је М 
а?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вел 
} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, зна 
е учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</h 
попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или уп 
ли, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n= 
>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви м 
 мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год м 
, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни дома 
ари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог с 
, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђ 
ему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам с 
је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— 
и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора ка 
дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> 
м га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како ј 
с и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинам 
т ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира.. 
јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера  
у је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говор 
ола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запит 
неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уг 
 једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гом 
е трешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него 
 сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ај 
ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем 
.. а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... ка 
 ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> 
а шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што  
м се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се 
/p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја 
к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем квари 
ама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ј 
то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег 
 има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да 
, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он  
а ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l>  
иди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је  
бре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — 
и Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</ 
uote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> 
<l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>К 
„А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ј 
 „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било ј 
аросватица пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> 
 ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду ду 
 кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку...{S}  
ава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p> </div> <pb n="303" /> <d 
 весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S 
вак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само 
г члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће в 
} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, нег 
акле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-на 
има ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А о 
 њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у 
 Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и б 
 Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назват 
 се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га продати 
и још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији бараб 
не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања 
 А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека  
говарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и св 
а доскорашња другарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске  
 на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира 
о, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад 
 тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, 
дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини  
} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким 
опали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се вол 
 зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође  
дмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјес 
а се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (по 
ознали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> < 
о се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била ка 
</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госп 
<pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко  
 даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi 
поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, <pb n="15" /> него певао пред Његовом Екселенц 
аже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S 
 гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену награду!{S} И сад 
а друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — заврши 
свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и 
 гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукцијама  
здаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако,  
Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери То 
 дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S} Исп 
по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Ек 
нзију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му 
а благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књи 
напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јес 
— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред  
Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у крил 
и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, ка 
ну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="subSection" /> 
оде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи, 
 Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, л 
и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упути 
чају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и  
и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопст 
 ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и је 
чи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} 
 косом <pb n="113" /> и разастртом <hi>„Заставом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице  
ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празн 
 к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се 
огу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп 
етајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа  
ецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и гледала без икаква интересов 
иву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или  
ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, не 
ему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио  
 само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, —  
оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата  
ватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне и 
де ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Ју 
олме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајан 
укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p>  
 бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштајте  
е за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац 
товима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти 
више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив р 
шљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако че 
т ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</p> <p 
ата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађе и 
!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не  
часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете 
, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ б 
жње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{ 
тила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мај 
ишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно се 
 визитацију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је  
> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па  
 сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — в 
и кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се н 
ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звона 
сле ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који ј 
укла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као с 
а уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p>  
ничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди ш 
е.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко 
ата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? —  
лико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p>  
рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванае 
пци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чи 
из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па у 
l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и  
ћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он  
!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и 
дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, не 
 предметима, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или 
променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слаб 
-Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="21 
 и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не да 
 сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами  
ин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S 
ву кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари:  
амбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а не 
к малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} 
} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— А ј 
а, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш и 
, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Т 
а гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ д 
ш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица 
а прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбиј 
је веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком л 
СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као  
Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Њ 
од Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице мора 
еднога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та 
 оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе 
м <pb n="363" /> на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и 
одножје стигне као огромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у в 
 од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у к 
ала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на г 
oreign> — запева поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве  
рис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зов 
нам милостивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која 
 рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли 
вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да мож 
ављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јул 
 баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устеза 
то, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после о 
о; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па л 
 он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће д 
оме се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена н 
но морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би и 
 пробудио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду 
ад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — 
посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l 
} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">у 
а к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како ј 
амо ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ ј 
 чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим  
низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је ч 
ира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p> <pb n="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’ 
дно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се заустав 
уку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чард 
ш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају 
госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели  
е се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ва 
и спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ 
 да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата 
показао многе и интересантне ствари.{S} Заустављали су се код неких касапница од којих је црква 
 да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г 
м па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама же 
а у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви 
се, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S}  
памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и 
ли је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему 
ке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не,  
ову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су  
ци ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирта 
, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска 
ти — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их  
е заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих с 
ворац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин со 
 к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ  
 знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у ш 
оп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон 
амо онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуб 
а има од свију сватова највише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и  
</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и к 
лепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина  
споден на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревно 
мер, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то  
не људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S}  
и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружен 
25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихај 
н!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћ 
е Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин 
о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га 
е ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за ку 
ј“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници  
—</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’  
ге накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А 
 је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква 
{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мил 
 берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј 
 да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска пес 
 /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Сев 
ад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позов 
 „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то 
равославну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, пр 
ан села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} 
 ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милостива 
>— Које „лудаје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> 
а!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам  
а, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за с 
д своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и о 
</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ниш 
 овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!? 
свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само к 
ко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је 
 Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља б 
лне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са 
етла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ни 
 Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, сл 
не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Д 
’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</ 
pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Њ 
/hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашт 
„наравно“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то ва 
!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господина Пере.</ 
ог првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретн 
ворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је 
p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диван 
иш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а ас 
и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. 
 за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме м 
 коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ 
ешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то  
мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом пос 
и курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно шт 
 задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi 
се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира в 
е месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где  
on" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познат 
и над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех  
е на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сије 
поја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — 
>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић’, — прекиде га Меланија, — зн 
огу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хауз 
ака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S}  
лот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па в 
ак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Сп 
ји толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа  
се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крен 
м.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред  
шила, док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, да није  
им ексерима са врховима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред  
!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом 
... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је 
 к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд 
и? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, у 
иду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам ва 
тила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што је сад уч 
Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, ка 
 горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два 
тељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине,  
ндрокаш сајџија кога су били притворили због крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од 
е поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад г 
ете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је ј 
а!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматичн 
е већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="1 
годаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код ку 
д би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да 
, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: —  
југледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без п 
мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп- 
ка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се т 
е поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спи 
 вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спа 
сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаре 
 снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете н 
 дом не може човек никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало,  
 него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путн 
 прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Приј 
ом,— рече фрау-Цвечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у п 
ра седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — 
ине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау-Цвечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, сла 
 искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифути 
, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом!  
, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рук 
година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi>Зборник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те н 
, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се з 
.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви  
— одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гуш 
 својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје  
скусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео 
n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и 
А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо мој 
вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом  
 Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа 
ађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного 
бица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накарадним српским ј 
илице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљивост  
оље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Мелани 
hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју во 
а бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим са 
, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе 
вога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi 
дачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и т 
 од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али  
рста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а 
сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове н 
, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} Па 
удо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, 
 и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку 
оша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски  
 што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан б 
 с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хи 
> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс о 
речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него  
 овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа С 
ица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине био је и сврш 
иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> 
 комшија комшију преварио!</p> <p>После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде пр 
— као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља по 
но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљи 
тен у најлепшој и најпространијој, тако званој, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али стар 
а само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља бил 
гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкч 
 имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi> 
 да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S}  
молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки ч 
јте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи  
 (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из  
.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија се све више пењал 
војим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним со 
ића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кљ 
аницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам з 
о; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с неба амо до 
 Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под ам 
та и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах сл 
ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорс 
>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма по 
ује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — 
 кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време  
..{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа  
тији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда 
ба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога 
породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва  
мље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Сав 
 је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора  
„Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да 
 кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо 
воре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и ни 
 А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не 
азнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао 
лужи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек 
 јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца п 
{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А 
 па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олак 
 вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{ 
ност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{S} 
цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помога 
 чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане  
 код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да 
тару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S}  
и то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а с 
ђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са он 
и је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поску 
е се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све 
ила мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да  
сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахн 
ву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па поче 
ик — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приме 
p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна ко 
те право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи с 
какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> 
есрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција  
цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ 
 Од поп-Спире.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{S}  
, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем 
и у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његов 
свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о с 
 на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа 
 путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно реш 
м честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те,  
ан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као 
јих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију до 
а, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само неме 
 Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га о 
вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведит 
е гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога  
њем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празн 
а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега седел 
 више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А треба 
дморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побе 
умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају н 
ти лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним ло 
а или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од кв 
и... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отворити! — извали г 
тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се о 
 Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је г 
о — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на  
а чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ с 
о у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, 
вај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнак 
 са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала 
ско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и под 
људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже б 
краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш п 
видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како  
 она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S}  
> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се  
расној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно по 
<p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и 
била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила 
дао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва веч 
гли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вел 
еи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у р 
ли к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо 
ле, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p>  
ло ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ 
о дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже о 
тани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да  
ије.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне с 
јачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; р 
 је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свил 
се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ос 
лушкиње које <pb n="401" /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари не 
ишемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спа 
е.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде опет играње.</p> < 
у гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све ј 
здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин 
 хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака,  
ма.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин 
је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, ру 
руго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S}  
аклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> 
, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп- 
у Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се 
 оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја  
о.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није та 
 кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{ 
 знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобраз 
вљамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног си 
 боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули 
а доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кол 
рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав  
мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подер 
у“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет,  
ва.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја... 
је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно з 
 учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображена света.{S} Прилично 
; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на ју 
с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p> <p> 
.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица,  
да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а  
, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободн 
 није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — 
шперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асис 
ако вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, ба 
а тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје  
или штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габр 
им? — пита путник.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p>  
к.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p 
у, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’  
де зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани јед 
очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет ба 
иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чив 
ћа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; 
једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га од 
руз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да с 
p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вре 
</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пау 
н’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, 
 је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкап 
свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж ц 
нцентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Ом 
а Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p 
а дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb 
де и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још јед 
на кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год чов 
гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „< 
очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у т 
мекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте с 
ом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзек 
 Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри  
умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и дец 
аке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“</p> 
 његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај про 
 —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је,  
пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним та 
 Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола 
ош чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли  
да, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. П 
а-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се поп 
женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не про 
n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу п 
ова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког  
лежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе  
аси</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„О 
Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак ниј 
гов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показив 
м те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гле 
 и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу п 
 се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их о 
кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђа 
<title>Геновеву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама 
лу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина,  
и никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у в 
 било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема а 
 затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165"  
ше опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чи 
<p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господи 
екета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трп 
ма кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} 
ојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ст 
о стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, који је висила на зави 
аша и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била  
о: <foreign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣ 
споја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да 
гу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол 
питан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb 
е шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна васили 
чине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад вид 
м дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звон 
нош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу 
т’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!! 
ђе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гле 
ели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.< 
двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо 
е на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ уз 
и: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но 
а да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичин 
главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о о 
и село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују р 
ини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукуру 
мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како п 
а на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било! 
ње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ 
>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као роди 
 чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу бокт 
м преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно мог 
’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Пер 
 не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили 
ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ 
ословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код ми 
гођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S 
ело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они морад 
 не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су  
амење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише с 
 послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па доб 
кренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што 
а и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза с 
и поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi 
о ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину 
змењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријат 
да немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само т 
у, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули 
 си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бо 
а више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако не 
ути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через  
ло и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а поп 
више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља  
лике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке  
 удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће п 
мати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи па 
, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а к 
ој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спава 
 плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу н 
па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ 
 Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! 
ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам 
је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо гос 
 А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ ве 
а баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> 
Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој,  
је је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како  
рске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ет 
е обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова 
леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Ју 
а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ п 
 да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на  
ушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољс 
ога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина,  
јмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ 
а гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке п 
летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p>  
 Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетиц 
дније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се  
т, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се от 
тајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном по 
век кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шац 
-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) ос 
аном поставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све 
иг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа 
у накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још 
ајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <foreign xml:lang="d 
адала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="chapter" xml 
 његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа  
инко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, м 
а отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац  
отуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита  
уним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова 
“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са р 
, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си  
ренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И како се  
фику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на 
тят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} П 
цом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подн 
а је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него 
се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу д 
а!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кр 
 бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна пословица која вели 
наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</ 
> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и садашњим мал 
ица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разг 
гама лаковане <pb n="381" /> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком к 
 трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета  
имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p 
аравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи песму), т 
ећ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути сам 
те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Си 
арици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је 
вољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би све др 
а само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — 
 се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала ње 
 око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула ми 
 кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S} И тек за тим 
ерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Са 
рат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и 
 песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од он 
дно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час 
ла на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о прв 
и и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже  
рати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S 
а то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да  
о је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже,  
е, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на  
на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на пу 
осподин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>—  
ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши,  
 код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми с 
м видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео  
ше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију ње 
игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати 
знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофк 
а слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се  
>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једар 
амо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу 
 се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; 
на, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење има 
 љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} П 
ад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било о 
ед сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве  
д неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у зем 
с“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвар 
фт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{ 
ша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он јо 
к око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А ш 
.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове прип 
 највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, н 
: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта  
илостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, м 
д <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га ук 
сле заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да је 
знето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није  
ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер суд 
једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријат 
 Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко в 
о</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Жив 
ема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’ 
но досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има доста, а 
олеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и доб 
p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи 
стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, суч 
{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p> 
према „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом г 
д тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не  
ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојк 
</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. 
оја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде  
ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошл 
и руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб 
игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote 
 доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не 
н-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси 
ад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми с 
сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправ 
пет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачниц 
он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да г 
="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а  
S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: 
се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама  
/p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо  
а се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је ј 
и ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Т 
ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко з 
ерса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и д 
его опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне каж 
аље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гл 
парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну  
гаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам ј 
године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па 
b n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин  
 да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не  
ге нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица 
ана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега  
в <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има  
му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p 
а.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и 
{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је г 
ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} 
 Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што д 
еднако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, 
руго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој 
hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за ме 
она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћ 
 знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>—  
ао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила к 
леко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а  
ба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим н 
/l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Каза 
ма, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о,  
а“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p 
бешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та 
говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен П 
 није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па п 
тавља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, ту 
.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав и 
и једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила 
 А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Јо 
есрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! 
рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — пр 
и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и г 
ем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван с 
лу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло 
 пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше она 
ма својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалит 
јтоплије.{S} Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала  
а је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што  
изонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да 
ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Пр 
да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хо 
 Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешењак је 
не суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био т 
а вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти  
а. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </h 
</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n 
њигу свакоме најтоплије.{S} Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешт 
адовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки 
ла и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, он 
лио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочеки 
 и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку,  
ро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и ш 
лавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запита 
 пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме ов 
а теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље 
ек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајх 
 онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја  
 се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: 
 и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је 
устане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајер 
е само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности ко 
 то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле об 
це, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно 
да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— П 
ном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим посл 
 њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, а 
риелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} 
ма од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после 
ег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом 
 силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу 
 из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <pb n="392"  
ри о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака п 
 венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му 
ло, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је  
то је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има стариј 
ошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако поб 
>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је по 
изна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешћ 
>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога жи 
била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што с 
о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} 
шег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још  
добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од мо 
у не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу к 
ији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S}  
 фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумен 
 него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гл 
ла љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скори 
ла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та  
а сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да 
’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу  
му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто 
свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добр 
а, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина 
 и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та 
 — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, 
па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да  
сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорити — .< 
дономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— 
може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој  
 — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, 
сподина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога б 
шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла.. 
оказало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говор 
297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „ 
ух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам  
S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S}  
паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуд 
>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-д 
ну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>—  
уће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше  
ј... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти в 
 — Код господина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна  
 <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а 
нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да  
. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и зах 
шо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу д 
ојте, немојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —< 
’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{ 
 — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-ду 
о тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, к 
а ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по д 
; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам ш 
и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорит 
а одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га н 
— пребацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> —  
ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако 
..{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољуб 
до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса 
!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо  
/hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану 
ридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пр 
све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb  
е ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>как 
ли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће 
е...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви зна 
у, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан. 
ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’ 
.{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> . 
у је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p 
ак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усн 
ако је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару 
рез господина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због  
 нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан н 
ја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго зн 
 ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’  
ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и 
очицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кув 
енуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се од 
е знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ћ 
estone unit="subSection" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље 
, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што  
аги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две 
љица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да с 
 се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију каз 
Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле 
 час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју ко 
/p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена 
вор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и погл 
она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто 
и си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми  
илију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p 
, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>—  
 саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у друг 
посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гај 
 n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габр 
не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да с 
 је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’  
 ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три не 
</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како 
. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања. 
е ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад  
е, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би  
еседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.< 
Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могл 
 жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој а 
} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Њ 
ару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му 
отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жу 
.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, 
исмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, и 
 тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао 
вка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти са 
е смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — ре 
або вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и 
ко сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{ 
 и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је преп 
 А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, него 
 и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <h 
</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p 
, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— 
лна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о д 
нам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час кр 
шли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, ж 
ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гл 
е гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, 
} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису 
ас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на 
аш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само т 
едставити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је  
уцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све зна 
тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бог 
кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S}  
под мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) с 
. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запали 
една марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. 
 вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све 
па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и 
ме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет 
 свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, 
 сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд  
 су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да не 
ола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, 
ће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са се 
мшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то п 
дшественик данашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13" /> они,  
о!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини нев 
ом</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S}  
чем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи< 
.. овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону шт 
њачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то 
— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још  
ле подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства 
> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да види 
дат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један в 
 њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани бил 
 каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била 
n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетик 
преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни  
со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурниј 
еђу двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на зе 
 то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?... 
чули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не рад 
 шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да 
ашћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, н 
тито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{ 
што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин Кирил 
свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро,  
 код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Службеница!</p 
<p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb 
том, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Ј 
тист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је 
 — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} В 
 <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к 
мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: ка 
азни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну паро 
 ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „ 
о-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на при 
ако се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, 
д Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па  
i> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’  
 је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.< 
о, — вели госпоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Мелан 
мшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљ 
 кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ј 
ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S}  
 јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разл 
 ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами кака 
е, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава у 
... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварен 
 ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар с 
апевају —</p> <pb n="414" /> <p>— Та... знате... како кад —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— 
те некаква предисловија!</p> <p>— Та... знате, чесњејши господин’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, ј 
мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да ва 
чинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити 
 оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Зн 
епо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да г 
недиге, него да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије.</p> <pb n="371 
 вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па п 
лирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још  
<p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки  
е знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што к 
ашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни  
та то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} П 
 добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје  
ин’ Петровић’, — прекиде га Меланија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не зна 
арловцима и танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе н 
 цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао м 
уци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози 
риела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја 
носно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — 
вде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске башт 
е гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е,  
 да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се 
пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш ка 
м само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Д 
 к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p>  
онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>—  
ацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да га  
на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци  
х људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе м 
ољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро  
p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје м 
м наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да по 
суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и  
м ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ 
се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} О 
.{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шт 
ати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствите 
. берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао 
л’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S 
А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p> 
амо грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</titl 
везе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тер 
шарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на о 
пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је чов 
!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви 
равите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то 
“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишк 
 пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-П 
>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица 
лике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш  
p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’<pb n="1 
; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p>  
недиге, говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевиц 
ажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате прип 
ин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако ста 
 што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах траж 
неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не науч 
p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и  
на овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се 
а кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нис 
ла требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спрем 
разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на 
и једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и ра 
 већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне 
а како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Нед 
би: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете 
нала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А 
.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира 
је да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а  
рофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом с 
Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећућ 
ој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудир 
 одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p> 
отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано м 
свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знат 
а све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац. 
оклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са  
би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито п 
војка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то слава 
ери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на 
ја и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагд 
уге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати  
, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може 
<pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Тре 
ад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о по 
ек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи;  
ичува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону шен 
а, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет,  
ириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi 
м се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам 
ем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро  
му</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би 
Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та до 
раво у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука  
ља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ват 
ди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, 
 шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској 
свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића 
ељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли 
> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па так 
 што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве д 
ризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на р 
 зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone unit="subSect 
него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебе 
н’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било ме 
> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још н 
мо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порт 
о већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка  
урија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти бил 
ат тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада  
о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много д 
ког, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: —  
 ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти  
добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{ 
ако о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, 
</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — ре 
ан крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом 
ојешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико 
алица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је пева 
ове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да  
охијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та,  
човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Т 
ојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга 
ије шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’о 
 које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доист 
 Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћи 
лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад  
а останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели 
окенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад 
 испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Пе 
здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо  
ћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Так 
<p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> 
" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и  
— баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин-попо,  
 сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S 
а а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само 
емо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани и 
а бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те ви 
дуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о  
м, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђат 
кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> <pb n="277" 
есетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, м 
, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора  
 бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пе 
а босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, д 
, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обриј 
о је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је до 
 — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна 
 вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко да 
ли име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он н 
легама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде пос 
и Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је ред 
ћи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <h 
ите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у том 
!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види к 
 то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зов 
дава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} 
то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели з 
еће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерхалту 
а за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хо 
 онако јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ного 
екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из 
оп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му п 
о је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Си 
ићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и мес 
ке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али  
 је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену 
ну иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају много здравије  
осподин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А 
воро у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; 
а поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком  
-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други ч 
ђе добро и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му место дају за столом, јер због с 
 онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, 
вити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара п 
пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајних средст 
е!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло леп 
поведа им о силним предметима, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешк 
за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је 
} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, та 
то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема ника 
идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му,  
љиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледај 
у све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на  
м да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад 
, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и  
то драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазе 
 ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која 
 кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се 
еро, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{ 
окупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вече 
во нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму  
 сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" 
којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
и гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје 
 сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му да 
ац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али з 
и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосве 
да поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења 
 захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је  
 наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је ле 
 тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се так 
 истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Ву 
езала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље,  
 па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па  
<pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају з 
сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Н 
ко парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S 
колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на ко 
зволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више,  
дам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква вели 
 по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела д 
?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте г 
жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли!  
кочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики 
оним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{ 
а једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> 
нутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим те!...{S} 
и да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у  
, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И т 
ang="la">corpus delicti</foreign>, онај зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са 
о место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извад 
де замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место,  
 па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ 
емој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјаж 
 и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на  
ti</foreign>, онај зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се  
а“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практи 
о, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и кл 
аора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му  
се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљ 
кселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклони 
ојтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најв 
.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— 
>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} 
м <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб с 
омотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира  
 к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p>  
но и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’ 
и ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам г 
о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p 
 га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; б 
} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, 
рате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Прео 
те, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно вр 
>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часлов 
лико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, 
у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је 
— али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже о 
имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су 
штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас  
 и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</h 
, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузнова 
и у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешт 
.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој  
брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, н 
арио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогл 
’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктор 
коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!... 
ре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прав 
страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита з 
а, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела кабаничарка,  
у поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не 
„Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице 
андер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi> 
Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а 
} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p 
е тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је 
штенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних биков 
је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, прати 
 она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима ј 
{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом пр 
 се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, 
те редом</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу к 
l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-б 
и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком од 
ог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече,  
е њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају  
ије заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахран 
испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе з 
 рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а  
а то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је коч 
S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју  
певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апо 
 спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После 
ештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна праши 
, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају  
овести за својом завађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпошт 
 (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још д 
 (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо 
ој швапској принцези удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рука 
се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњало 
и се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! 
ъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} 
ыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая 
познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Ма 
тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да 
инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{ 
амо оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нић 
 да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је 
 се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодил 
ас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље.  
иком Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами  
шан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим 
 а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба д 
е, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце куд 
олико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о ј 
не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, 
барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна  
који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код н 
ле ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све  
е.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару 
ом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгле 
<p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о  
у га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобељ 
и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако ре 
ро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} По 
у и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p> 
рохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово ме 
S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћ 
атељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још 
ма кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и 
 пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S 
 на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше 
ог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi 
а најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишка 
S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто у 
ол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како бри 
ије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа 
 да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’ 
Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива  
е ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу м 
сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осван 
се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прља 
наређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Ни 
исаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако в 
рске заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о 
ена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикт 
ене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та 
ци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар 
била!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе,  
 и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Ју 
 ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те та 
и дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице ке 
 Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче  
, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њег 
у коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева старосват 
Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снива 
 драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија се све више 
ћ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи он 
<p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно т 
му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо о 
њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Ни 
ула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десе 
 ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали 
 се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако 
 и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко п 
ва.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау 
н; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме 
ога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једна 
ст, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што 
 и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S 
едао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарск 
ђење Христово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <h 
сле га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — т 
ле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назв 
Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чу 
 била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S 
несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће нес 
е сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В** 
 од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах  
лагодарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p 
авити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћ 
 је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија  
д се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су  
адбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</ 
езобразила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онд 
!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав 
е била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлев 
а јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S}  
више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пић 
p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми к 
тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друг 
пца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе  
 ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тр 
гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је 
у; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни  
, хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па 
како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жа 
е Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки  
ти —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p 
равим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па м 
 које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије и 
ако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, т 
p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Х 
ење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумер 
изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p 
сица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана 
а зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика 
02" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио пор 
ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign xml:lang= 
’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Кр 
 Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем —  
а у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина  
ровађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар 
 и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио 
е дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> < 
анин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зече 
<p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi 
ио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и  
 већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће ник 
ош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад  
 то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, господин влад 
е оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!“</p> <m 
нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира 
цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га н 
вара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против то 
ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим 
оље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ 
и етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је све то 
, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буд 
ко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које 
лазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Ла 
има те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, совет 
 па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’  
а побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна 
село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а п 
и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и п 
о па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што 
та свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалост 
ла је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у 
репи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут 
тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, него да се о 
се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је чес 
 да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка  
је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем  
и једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити рад 
 и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали,  
дио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпо 
било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S 
рна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто он 
 зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Св 
 глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна о 
 разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистен 
м. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и  
и шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? 
ти да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је  
своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или 
 учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. —  
?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — 
ћи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из куј 
сна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела  
ала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столо 
 Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин  
извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Ману 
, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, 
није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чи 
чи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и 
Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, к 
крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим р 
 селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако бо 
рског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од врем 
ка, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и види 
 да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас пове 
а и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</ 
ве сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шез 
за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле 
дем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта  
ед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штого 
оверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам  
а одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се ву 
.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам го 
че Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлиј 
S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се изд 
 пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја 
ж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефик 
к спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без ду 
</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело б 
како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Б 
 л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте  
лански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као  
и мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом п 
а се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чу 
и, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једна 
и држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држ 
луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета  
ољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће ув 
крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у све 
нађена, па притрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не  
је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S 
 другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пу 
тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на 
393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Пев 
<p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а  
бадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о д 
гођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не в 
штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Н 
не штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S 
ече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S 
носи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концепто 
 пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стиг 
и га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је понудио б 
 начин, да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спре 
е прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест п 
и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред 
нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњал 
и дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше ка 
сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер при 
т година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише ме 
е крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p 
рце испод педесет година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ офи 
њајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је 
ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пе 
ојих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично 
краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} А 
 па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко 
још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно 
укли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста,  
Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали 
 Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>—  
о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свла 
састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера  
.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде ви 
екад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га поз 
е Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери  
 било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од  
во да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p 
кад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278" /> заостале му неке ситне са 
 што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповим 
осе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцез 
 овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђ 
у их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин 
нела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској  
 показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана прими 
ој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мис 
нику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па чер 
.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду кон 
 чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, 
још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде 
 за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово  
човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали 
ети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много 
а, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинит 
ти, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш р 
ада за купљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђ 
а Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p 
а је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да  
це, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела 
воје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А  
 да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, моли 
 су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших да 
е ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што  
е беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотри 
и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по  
сподин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола 
</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је  
е спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало 
кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и наст 
 кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе 
знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има 
ена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као са 
 је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао  
, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се п 
</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед 
в мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описа 
је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитеље 
ам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви  
 тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је ја 
огу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и бр 
а два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и  
а сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима 
тога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И  
цка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели  
 на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико зва 
ј напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети ј 
 никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга 
јла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца који 
И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас 
и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопов 
не речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дан 
 би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је  
а није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно ка 
 као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да пома 
љни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекл 
рце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стих 
прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла високо изн 
 и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау- 
е не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би и 
 је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена  
вали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би п 
е господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му 
а од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тес 
е и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, 
, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с  
зађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Ка 
а искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га  
и петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак понос 
његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па 
ко се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни 
 јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— 
емишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнак 
? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па  
 кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па 
 и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n= 
да то паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он  
пало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озеле 
{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога 
риповеда: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им 
гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да  
г“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности 
аришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио к 
томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке  
дало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него д 
е за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако ти 
у.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се св 
е, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, 
="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, н 
има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије воле 
х сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На гла 
о додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То 
је баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцен 
 сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла  
ште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почу 
танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњ 
 за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ће 
малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљути 
о је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што са 
<p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту 
ћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и пев 
 себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема п 
 вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се 
 Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек  
жем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећа 
це, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак 
ство, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је н 
ако се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S 
те чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се го 
а <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Пога 
својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кро 
поведање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још ниј 
е је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а 
и пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући  
— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — реч 
" /> <p>— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на п 
: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па  
!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о ж 
енска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слуш 
Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје 
апучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурал 
ба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га ник 
а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово 
ем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам 
о, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S}  
 У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима 
чи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просве 
а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и вик 
ога друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <qu 
зме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</ 
р, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; д 
а јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним 
лики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пр 
 рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки умо 
е попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога  
њу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним  
састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се д 
и у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изв 
Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола 
био ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији с 
ува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>—  
у, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму вол 
т, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, гос 
и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарско 
 био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина  
е, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле 
човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенств 
да му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, 
ад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и ради 
оље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драгановић 
реме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="376" />  
" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>. 
...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с тока 
ца сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, 
по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се јед 
аметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп 
а све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па св 
а поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подври 
ој капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те к 
уги, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови ста 
крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога 
а...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, ш 
су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, које треба да послуже као п 
S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином н 
 ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због  
 валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скоч 
онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} 
обро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и 
киде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана  
сољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој  
тенства Господина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да г 
 он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин 
ароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> < 
ламовали и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су 
нас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и 
атеса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, ома 
о једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на ха 
, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвешт 
и у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер 
{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се ни 
от Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле,  
 лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и про 
ехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут за 
ресовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сет 
, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Гото 
д дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кре 
покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га д 
да из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омили 
 од облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с 
па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пу 
 на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он зап 
, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p 
, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,. 
ерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! —  
асти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шого 
 левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће д 
/p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, 
 се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!... 
 дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, к 
о прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпо 
ашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд  
 сватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газд 
ску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом мест 
читељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине 
!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели 
 разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцка 
 Через младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господи 
таде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини 
ршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ пев 
ти такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља  
бума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „м 
ди</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад  
ила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља 
јем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору п 
ред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше дев 
 и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући с 
ам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за 
цом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после с 
 се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Бож 
речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срц 
ога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом 
 једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шац 
ете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зу 
сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{ 
х поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу,  
ра дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у  
р је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није све 
године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен  
спред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког  
пи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана;  
ељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Сва 
да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, 
опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању 
ј кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ  
о.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> < 
 би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вам 
 што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подм 
ао нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећ 
ма вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и  
и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их 
лину песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несрет 
 игру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и па 
 к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а  
наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и расп 
из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак от 
е хришћанске скрушености <pb n="332" /> и помирљивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре  
душанкама са дугом косом <pb n="113" /> и разастртом <hi>„Заставом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> н 
{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сад 
Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала,  
це, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; сам 
опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је  
ерје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љут 
омилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p 
вора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се  
азак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, пом 
лу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме  
дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају  
; и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и 
све и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три ко 
itle>Аделајиду Алписку пастирку</title> и <title>Геновеву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу  
како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од 
13" /> и разастртом <hi>„Заставом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаб 
S} Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из 
 се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’ 
ланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали 
 врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, 
сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi 
окторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекл 
рости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке 
 се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свако 
>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и п 
 се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Си 
 и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима  
ер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у со 
 вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ на 
 своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакра 
е! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогу 
> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габри 
к’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то 
с’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског дана, стиже из вл 
 увек заливено, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и о 
се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одву 
мо фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него 
 <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?! 
/hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мар 
 и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли кри 
 више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта по 
покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле  
.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и госпо 
ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила  
и.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештен 
 па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а  
и мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} Потукли се!</p> <p>—  
цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} А 
л’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год ј 
де и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...< 
.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S 
и.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од с 
е сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди  
ући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— П 
 n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали з 
вља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад 
{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, 
 жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио,  
p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатк 
и’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <h 
— А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и вр 
ала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен д 
— дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам  
каштиге, получи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам? 
ду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о 
а друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ 
сте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, —  
остар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије п 
 попа најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чи 
ма“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да р 
 ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти 
иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да  
, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гр 
 Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда 
.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја — 
ла само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је 
е тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како! 
 вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Саста 
-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам ј 
х навика међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиро 
 лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> < 
а их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошк 
ли боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.)  
ао га је чак „столпом православија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга па 
ang="la">corpus delicti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> 
тина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за  
 пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он ка 
ни могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и  
 чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу 
p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао ј 
, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, к 
 бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које би и читав 
знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна 
е неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и п 
 за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах 
} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и па 
учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али каж 
г певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму  
мали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, се 
, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрад 
 црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама  
подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити ка 
 једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуш 
 Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као оти 
ла је једнако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак 
р се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је 
ћи, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани ти 
ина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су бил 
животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазд 
> само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Г 
ђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи 
ераје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да за 
а, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је и 
ђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш ка 
аскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се к 
 очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија провела је за то вре 
ар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и а 
 тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попин 
> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад и 
што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог дог 
ко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, 
некад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је 
м сину наше свете православне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича ра 
 требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Ш 
 аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и 
се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега 
ју.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомен 
руди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не  
ије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела 
и мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одм 
то таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мисли 
труком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше с 
 ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и 
 недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све в 
е сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, ск 
е већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна  
 пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње 
вара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родите 
о, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста 
трала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто з 
ни ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипа 
— „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вел 
ше Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n=" 
а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза  
, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и т 
ван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi> 
о то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о в 
дна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по ост 
, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и  
а се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спи 
 најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога д 
а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори он 
орији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су 
нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије ал 
але с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да  
гледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да 
к се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила ја 
ај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а  
тке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа имађаху доста посла,  
тшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Мелани 
 као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио 
ед дрским <pb n="166" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њ 
креним, вазда пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети пут 
ком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „ 
!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омр 
стаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оно 
 су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе 
а још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што. 
!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају, 
но расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све суморнија, једнако јој 
г вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за јед 
а.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и  
вином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких 
овор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најп 
> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако св 
овуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гл 
а нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Так 
 алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео  
лим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та д 
 кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога 
је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је 
ју кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из  
 Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Ш 
 стару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида з 
 да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-С 
а, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та ни 
ридавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни  
пакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248 
ледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мис 
ра нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, до 
 пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино пер 
спава и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера к 
ако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ м 
и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ с 
ст година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добр 
 кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред  
љиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још 
орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад ј 
 купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађ 
аво не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да сн 
јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног 
ако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десет 
 и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћупр 
е левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље пре 
и пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива дево 
едно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блаж 
>„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира раздраган.{S} 
ога м.{S} Крушедола iеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно испитан“</foreign> проу 
ущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту 
 <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспят 
ang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся 
: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi 
 вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, х 
е га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сиро 
ље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну г 
ка и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из 
 — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођ 
не над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бег 
имјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к 
сера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа он 
у часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати 
омшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пол 
 кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија јед 
ако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована 
рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — 
ла гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог ава 
е судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разл 
 тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не  
И сланине донеси, — наређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И док 
сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна 
 зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећ 
одине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуц 
е гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мен 
на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му д 
гао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, 
чајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S 
а</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не с 
рошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p 
матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и  
, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чре 
јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта,  
ва</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштру 
ћа па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу 
ју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си там 
ла је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно досетила.</p> <p>У се 
таром — оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је 
рти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде с 
те — као кад певница певници одговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote 
вених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као шт 
о био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари 
и ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с  
 платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чу 
Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за  
то година</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поч 
ћи се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наређује домаћин, — и мало сува јез 
</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике крофне?!</p> <pb n="6" 
/p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— 
не!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало. 
.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата 
у. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па 
ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам 
је тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су 
своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</ 
>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело 
скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи 
кој шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, —  
раду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пр 
рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} 
/p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пусти 
ко је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено  
 па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Ју 
гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка мој 
о сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погле 
доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула 
тите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?! 
умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спи 
 красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно  
 у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си 
p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко! 
е не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о не 
 нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи!  
 тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуг 
ве то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?. 
 један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.< 
 свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, 
, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p 
красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више 
S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о ј 
и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољ 
 сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Н 
 суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три  
ла, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у свој тој при 
и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јо 
ља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше мало 
ве оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јул 
то, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, к 
м!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре  
S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана  
киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио! 
ер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски  
у певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са ч 
ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им 
дала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд 
о у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А ум 
де „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то  
нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научи 
</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи,  
нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и б 
мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, т 
осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђ 
шке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим п 
ице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је 
онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у ку 
тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров да 
 први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и д 
неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скању 
у га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спир 
Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не  
д Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих ар 
и комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певај 
 има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{ 
ве ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p 
="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подац 
в није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од 
да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да с 
а је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја нек 
S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала 
чинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала ј 
аћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте 
поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она п 
је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај  
богом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни 
и сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњ 
{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено... 
. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колега 
ина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у 
у <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„ 
 отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p 
е сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самци 
жи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те та 
.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних 
 киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на 
!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> 
мо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, он 
, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через  
е, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— 
вет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа 
 имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-кро 
ш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не про 
у <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!< 
 пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ен 
} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; с 
’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га  
ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо је 
ијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама  
!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има 
уо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико 
 к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А  
а се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем  
клопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања. 
и’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде 
 воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да о 
ше је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и  
>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— 
 ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возб 
оп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S}  
<p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте 
ђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А  
сприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скор 
евица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине био је и св 
ини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} 
хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није  
, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте погод 
а ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се 
 Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{ 
одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговара 
 и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га обо 
осподара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су с 
рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи 
н, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на 
и једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Мар 
Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ вел 
у па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра  
вања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} Унели 
l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а д 
каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин она 
 за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могл 
тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S 
ић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Ка 
те!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека 
чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — П 
 у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се игр 
а-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га бе 
а зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се  
та.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају 
ремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у 
ла; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо т 
е оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову 
и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, к 
{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести св 
ати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава та 
аменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жила 
ом Календару и тако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе 
њем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном речју,  
ра с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет  
ош никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и  
а точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!.. 
д није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни 
вати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — 
како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина 
p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће 
аци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штог 
 да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући,  
а водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а 
стаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у  
па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он д 
{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— 
его се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало по 
је по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако 
<hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се з 
зити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дуж 
за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио с 
<title>Макровиотика</title> Хуфеландова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>С 
је се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира с 
ешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign xml:lang="cu">„<title>Србскiи к 
рквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из 
од Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног 
ло.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је 
помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-С 
 се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. —  
Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S}  
 вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица спомен 
ив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толик 
кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида 
абаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју ву 
 па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомот 
у дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он 
— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво 
, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше ко 
 <p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгл 
{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја 
ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S} И 
м га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па нећ 
мутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и  
оју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он о 
о и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској 
ос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њен 
олијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој р 
ахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хв 
ад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на с 
— да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человј 
ожеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како дива 
 варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланиј 
од гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и г 
згодног за претресање и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>С 
кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p> 
лу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњ 
друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она пр 
S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу. 
 гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на  
 С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих т 
св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну 
 један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинго 
уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред  
акила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта б 
ад њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сес 
творила се грдна провала између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно < 
а.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира  
о то створење! — Гледајте само срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како 
о умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, к 
} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — ал 
рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод 
п-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго. 
аћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> 
и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, т 
де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу,  
дан фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвеч 
лободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Н 
ој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш л 
а држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је т 
е ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриел 
ала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путн 
ају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју к 
овек кад прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја види 
би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „бо 
ц, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n=" 
више и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и жени 
 дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он 
 напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n= 
под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{ 
да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу  
чела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цеп 
је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, о 
 никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! —  
нали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате 
>Настаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање 
 безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под в 
холичног бојтара који једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S}  
а’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па пр 
у — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! —  
 Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно 
ај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако припове 
ац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да г 
е к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају 
, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ 
а к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се до 
ом Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди  
ћ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63 
о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и мири 
то јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жес 
мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једар 
илна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ ре 
То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мо 
тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n 
/p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да 
, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула нег 
 знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде  
 су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водо 
тију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти  
и пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — 
 припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера  
 лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — 
м гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна гос 
собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас в 
а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав,  
ошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховим 
арима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му проч 
S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само,  
ју за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А г 
зе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса 
 тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, зн 
вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није...  
а људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже 
година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што  
творена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими рук 
 <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко  
миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi> 
 не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се  
{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>—  
је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала сти 
 Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази  
а Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би  
 и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило прав 
 </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и  
о дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три 
 ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p 
порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{ 
а хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђ 
 се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} 
ра полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p>  
ето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокр 
 у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Мелани 
’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуд 
о је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се п 
 Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем  
о, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја  
уде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у  
</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да в 
их година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и на 
е него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, 
ад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</ 
 чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се 
 није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да  
е бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, д 
ука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ос 
 него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <titl 
>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p 
ира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана т 
ислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и С 
 Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро 
ас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа 
арио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> 
е намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза вра 
 их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и се 
ојим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господи 
„добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чува 
ја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се  
ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити 
шта ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а вла 
еорије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколи 
џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и 
зо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> 
 онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>—  
 <p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало бл 
, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља  
!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био 
те ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће усп 
мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још  
<p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, 
шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хе 
} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе,  
же да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако,  
исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се раз 
пођице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага 
словци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте,  
шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгл 
л’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p 
.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог 
 Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате  
 ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја неви 
ше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица М 
ка од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже:  
о и једнако желила.{S} Моја гратулација и <foreign xml:lang="de-Cyrl">мајн грус</foreign>! — ви 
ш са шњим? <hi>Његова</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још  
варати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћир 
p>— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шп 
абри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он  
, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да  
н, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре  
тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и  
ојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово 
ска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак 
а.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела с 
амо стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара сл 
а се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине 
и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за  
а коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске с 
ила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће п 
ј покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, не 
 пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшис 
раве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породиц 
S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се час 
ије био од оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допа 
купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да  
, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад,  
значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно. 
ече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће 
же да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на в 
 да хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао ка 
ом.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува јези 
ајлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из 
свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму н 
е то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита п 
 сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, који је 
“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одгова 
и код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, м 
мшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је н 
Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак  
 топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се 
ему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскош 
ше сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жа 
озор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и са 
попадије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа 
p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хо 
— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за по 
, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шац 
о наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро 
скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Га 
и гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано је једно иди 
.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења прем 
ни, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ 
 и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у 
ло; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спири 
брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро 
евање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или из 
адија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликоват 
b n="27" /> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није п 
а попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ств 
еше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> < 
а правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, так 
, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан  
имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим  
оже све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било к 
да се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са ч 
дило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни дан 
ело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им ме 
 није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то би 
парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <foreign xml:la 
ла у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђ 
и се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у у 
л’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена ку 
на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман  
х цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заво 
ам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, ран 
 чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S}  
 га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да  
 куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је ч 
ов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари 
 тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господ 
ао мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огр 
 другој рапортирале што је која дознала и после разносиле врло савесно и ревносно новости по се 
крчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју к 
арму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је  
тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> <milestone unit="subSection" 
вила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морал 
си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата < 
ла за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза гор 
оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је 
ом.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и суви 
ајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста ка 
 <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, п 
зађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас б 
ала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спрем 
а од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те с 
ојим саветима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше 
ди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ,  
дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак г 
Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ 
ала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <milestone unit="subSection" 
а граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп 
па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на то 
казали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — ве 
ђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па за тим  
ла кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У остал 
о се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари  
 тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере 
 баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! как 
ам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати к 
 ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој ш 
 је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми. 
—</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу  
мо да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то,  
еро... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — 
 то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као  
ад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на с 
изати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам не 
} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што ве 
а се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, 
</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му  
и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign xml:lang="cu">„<title>Србскiи куваръ</ 
м годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и василиц 
а овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата,  
, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S 
 гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и  
ни учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је 
сан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ нас 
е воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплаш 
иви, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, госпо 
.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се припов 
 што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак  
 дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа- 
том извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама 
ем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да  
обро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је  
 unit="subSection" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица чи 
ивљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да  
а немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S}  
са спремљеним словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија цел 
а шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <p 
ицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њ 
родужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Ша 
} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенцима неће тр 
е битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту 
о и једнако надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп- 
а образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема 
о плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и пит 
i>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратулирала, како сам ја то била тр 
се и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако т 
, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јо 
р „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Са 
рабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и  
апацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још је 
ких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена  
бран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се види да је био некад по 
ре, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже 
ед застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на по 
</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа 
се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дер 
уске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима  
За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и о 
 се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авл 
 у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, 
има те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела 
е гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу д 
 коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и 
ак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је в 
зили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога 
натску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се  
амише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно  
ако на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, леп 
а а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Ис 
ем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габ 
unit="subSection" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у уш 
ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја шт 
е, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетил 
тарих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш т 
 би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо,  
<p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи,  
 кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела  
 код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А шт 
то шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорск 
tion" /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре по 
Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера  
ч, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози  
ји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му 
свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и је 
 пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, с 
у дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им суз 
и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће по 
ада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира 
питам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi>  
оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Ша 
и, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S 
ца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они  
у-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе леп 
но најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје  
 кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S}  
 него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи пол 
ом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим ка 
против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а 
ктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју  
м, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још  
 сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ре 
е знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и  
а; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p> 
попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљ 
мена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи п 
ки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу 
и.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викне 
.. доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не 
<p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> < 
љда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш н 
бав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му 
с.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула п 
ђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег пева 
ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако  
о се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а мо 
} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ру 
сти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господи 
и.</p> <p>— Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села кла 
> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, пораж 
ца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јо 
ко наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је 
ла и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже 
струмената познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате исто 
могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређе 
Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим нак 
 у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је в 
право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158" /> праши 
давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем 
оли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и 
лобивом им дечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика ко 
л’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова 
 остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p 
 футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазил 
утнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а д 
еда к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гоми 
/p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочи 
 крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{ 
ма па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде,  
Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче п 
тало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога веч 
како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi 
ће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће м 
било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па с 
нела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и окл 
 коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> < 
здржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свеч 
пне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p>  
уку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога сел 
ла као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера упр 
?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, р 
<p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај т 
одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И 
нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па и 
тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала и 
зми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме н 
дром покривеном, са зеленим шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу  
своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као 
орпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у 
 до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понуд 
ква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна дом 
каку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта д 
не где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи 
Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се чове 
кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све пос 
а; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису раз 
а ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’ 
и тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује 
ју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јул 
дан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе 
 он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </di 
отови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девој 
ако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио ника 
, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и  
оварали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле  
сна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле к 
силица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па 
 збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметни 
дно, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разг 
8" /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо. 
 n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</ 
прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар про 
часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира и 
у исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење. 
а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној  
ктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што 
 за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разгова 
ири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у 
енила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком  
љицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци 
Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Се 
у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа сам 
допадали разговори о строгим епископима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи 
, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p 
 сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима 
тмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друк 
-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло до 
ила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="3 
оја је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађ 
.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је ч 
авно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хулане 
ра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и  
отерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче 
а према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала  
ги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта 
хат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једн 
а и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га им 
д кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која  
, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекј 
вот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и ц 
 тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гл 
 свира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у 
есница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву  
ога господства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} 
 је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а ле 
ше из призрења према уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог с 
ала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло 
читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са сви 
ли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио ш 
а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и  
му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на 
 и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из приз 
 па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и  
вру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све 
 је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам 
Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} 
рашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Ни 
глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и 
а сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју кола у авли 
а-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено поштована у старим данима <pb n="399" /> свој 
 показати. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, 
ажио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после некол 
ајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка  
оји пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико 
 Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар  
 формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се с 
еоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-П 
есрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и 
ивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун  
иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ват 
еде.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пр 
„зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, —  
овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке  
 и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро 
иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, 
оста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика дев 
јрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, 
аветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две и 
овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп С 
{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је до 
 је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она 
на оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија провела је за то време некол 
запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је тра 
а и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе 
ег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна  
е да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају много з 
ле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива к 
 то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати,  
S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташим 
алим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — 
адије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака  
 умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њим 
лудаје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="2 
од столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет  
висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су  
унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, не 
<p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу к 
; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира 
а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на  
м! — попушта фрау-Габриела одобровољена и задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај на 
 на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист 
> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка 
b n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лиц 
да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шан 
о што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, 
ла на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да п 
; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пе 
хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски о 
ва и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, 
ења и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза 
иротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није св 
опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: 
ш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па к 
зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велику зимску  
 њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам  
а суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ј 
тљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вин 
рочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, п 
и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, шт 
једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се  
имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе  
чело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, 
ли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране п 
 да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> < 
ји дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче  
, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу попов 
 порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само па 
Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко  
ко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба 
е зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру 
 би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, —  
ла а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Б 
.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по т 
о, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем  
?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље и к 
 проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи п 
, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{ 
аве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је  
арским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна нап 
 је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса 
чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колик 
pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, нара 
ца му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, 
ад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</ 
мио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!< 
="118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се о 
Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130"  
јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не 
оста и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту  
е то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена 
37" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда так 
улино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна пословица која вели: „Испо 
 били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по 
> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви 
а се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од шва 
ева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе 
спростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и  
вучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини с 
рау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, ни 
о што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија 
њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њ 
ију два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S 
озора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али с 
} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх о 
ерса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара  
да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заус 
кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па 
ба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S 
ула отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева старосватица пету строфу:</p> <quot 
пира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и пог 
н па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом 
 беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, 
шта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па са 
родна последица Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплел 
а Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује  
ичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло кис 
ице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на к 
а, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет  
о, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Пе 
у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под  
е улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се и 
зумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа  
на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће ње 
 њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се што 
.. овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у р 
е ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е,  
у јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та кој 
вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; о 
це, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через 
ђаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је  
енима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку н 
рине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најл 
ни страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измире 
 не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Би 
дрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице,  
p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једн 
добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не сме 
в дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о м 
велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен в 
стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гле 
S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n 
е вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадиј 
жан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне њег 
еба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S 
дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вече 
о што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Цркв 
S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима 
— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{ 
 се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по н 
 домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића.  
адржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; л 
овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и о 
ицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму 
, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре,  
} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен по 
ли поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и по 
 сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p>  
ико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкоди 
и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S 
ако је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је после три четири т 
зразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова ч 
штују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови 
ски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило. 
и шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „ 
влада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљ 
 сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-јед 
куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга 
/p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и  
 прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се 
бити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер 
чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да 
вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код  
 штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цв 
о ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној  
лико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног  
 лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође о 
о фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам нап 
спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме 
ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теори 
е погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише 
е се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</ 
о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб ник 
видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеј 
те, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер т 
 у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео  
овима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде т 
pb n="59" /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Веру 
ситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, буд 
д више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитељ 
 поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ног 
 Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља  
итам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опом 
да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је мн 
p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не пит 
ухне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад 
 — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не воле 
b n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти 
окаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде  
али — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, 
та наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска в 
е, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као  
а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо 
менило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година до 
 из села одлази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин н 
к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— 
 као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће  
 јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала 
бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и с 
о своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, не 
о само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{ 
’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} 
о добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом  
о онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протекто 
раја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовањ 
ћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше л 
шло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па г 
ин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да исте 
борављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као нека 
м да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — 
 су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце 
роке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока ј 
а била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струји 
и; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера 
а пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кре 
. љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p 
/p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, гост 
на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако јез 
ло —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Изв 
<p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S}  
м добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћо 
 драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није  
оспођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека нема 
том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! 
 пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели п 
у.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и  
<p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и  
емо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до 
евојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака 
.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба  
м ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а  
поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се 
и’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој со 
да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од он 
рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и  
p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су 
{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, бо 
’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош 
лно је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а п 
 добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнак 
и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји н 
е буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreig 
к га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
на фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала 
мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их и 
ад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div>  
опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама и 
ебра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде  
адика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноц 
ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А  
ем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столиц 
 са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стив 
Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и ско 
 <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима желио б 
вол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n="46" /> <div ty 
 да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу 
онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Би 
 шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n=" 
его си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>—  
ило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се об 
ј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за т 
код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без ко 
од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу 
е марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, ч 
 се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} 
 у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гл 
— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — 
 и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} 
транопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Ф 
" /> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> </div> <pb n="0_2" /> <pb n="0_3" /> <d 
" /> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА  
ање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слат 
ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале 
 ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, 
м задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онак 
љан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси 
 украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; 
А</p> </div> </front> <body> <head>ЋИРА И СПИРА</head> <pb n="1" /> <div type="chapter" xml:id= 
 Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па је 
испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А н 
рне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно 
боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио в 
етала по соби, застајкивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор  
ж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја  
ословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се 
узе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију је 
, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и  
ако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших год 
ж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Т 
n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, 
житељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптуж 
има као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку к 
е с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да 
> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде ста 
ести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Бил 
же бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се одан 
.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још 
 ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потреб 
3" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповеда 
</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, д 
ом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p>  
сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћ 
Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер  
а биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... 
 си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на 
лижег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ј 
тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крс 
</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.< 
а своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и  
<p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p>  
чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер проду 
удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли ку 
нштрумената, гајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о  
 се, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док  
p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на п 
оп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и бић 
бе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима шт 
оздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и с 
 рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућ 
 чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по нека 
кц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погл 
ећ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе пореб 
 да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада п 
д укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p 
ве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део т 
сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке 
 од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлака, а по к 
била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако у 
ио је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него  
та ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира 
 смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је  
ке њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и прас 
повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шарен 
њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од 
ња и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и 
 слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће 
во пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и  
ије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за  
сту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Но 
ст воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне сво 
ок је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да  
една и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и  
 се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, с 
, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки помислити, кад г 
о је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа и 
то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њ 
ерувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— 
p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и  
P18941_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржајем својим за ч 
висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира сам 
 госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућ 
је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и 
ц које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из ко 
те ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</ 
амешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак иск 
 све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин < 
ашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму  
кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима 
ечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после 
о, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сока 
 тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — нас 
зору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Са 
е по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од  
 да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне  
 нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p 
рицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па с 
а, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира  
зије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање конц 
 и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, 
е једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван ку 
дружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено 
е је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама 
о трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп з 
рис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од  
аца, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије ћери поштованога пароха Кирила Никола 
шке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином <pb n="253" /> питању, —  
па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив 
овица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем 
служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку  
мо сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле заве 
не ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А 
би то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда 
 преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај  
дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је 
, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк  
ла од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише  
е под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудо 
поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком с 
вати и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте по 
ра није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Пит 
а умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на  
} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупниј 
азносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још но 
рслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку н 
вати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин 
ан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S} И тек за т 
се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако ле 
обу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се 
оред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остад 
их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једн 
он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најр 
е тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у по 
по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Ј 
 новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било теста 
којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћирин 
риелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ип 
риме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједн 
и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји 
нчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добил 
дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од  
 свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да к 
> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог 
— Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, к 
ци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе под 
 жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрај 
 само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спири 
кселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љу 
n="159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијан 
и да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвент 
, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више  
ун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна друг 
ћи.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прил 
} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна  
е бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одла 
 к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не  
 ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад  
ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те  
послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, ок 
 Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози  
заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је 
једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде нап 
ад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућ 
остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По 
иркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен 
о.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је з 
грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и ш 
сле тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан  
вицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну 
и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке 
 никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поре 
} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми  
ва на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, г 
 је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула  
, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и т 
} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принц 
ко дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у овом месту негов 
е, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изва 
 и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне ш 
 строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похва 
м истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јо 
 доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати 
S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </ 
код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, између попадија  
и ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса проб 
 Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да с 
м тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комши 
а вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сиром 
S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, ш 
и кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да 
 већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док м 
иже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу 
те јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S 
 бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да 
о се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти  
један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда 
>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, т 
} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, —  
ни приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик дана 
од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци 
жао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохи 
дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну 
 којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ 
лагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе,  
не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p 
а (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ип 
ојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је 
то га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да м 
з бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и 
на јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у ба 
м дозове свога секретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, в 
ог тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и  
ароши па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека св 
/hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мн 
} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се п 
а знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, 
ама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведник 
Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјан 
ишта не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју 
тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из кућ 
 речима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> рав 
ема ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n= 
ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi 
нуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанае 
што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који с 
ита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Да 
 ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: гос 
 види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да са 
га пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави 
ети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило  
ов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Ша 
вогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с уч 
 по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгер 
анашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p> 
} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па д 
масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира  
певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамб 
..{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb n="414" /> <p>— Та... знате...  
ћ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о  
 чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандил 
то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости  
де и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће бр 
ели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац.. 
 а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад 
 Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, по 
 саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуњ 
ти.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећ 
ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао 
 Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће 
иташ ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S}  
ише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и где да га 
p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више 
ој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне н 
тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — в 
родна која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих. 
 стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет? 
знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, с 
ио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ је 
"319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци а 
уд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, —  
 је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се  
 то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише у 
шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожур 
 воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зи 
а до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до п 
гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l> 
и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој 
it="subSection" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-С 
S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда по 
омшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комш 
га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се 
рди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му т 
о-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се  
воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила 
поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габр 
фпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете  
но гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад 
{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна  
у.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гл 
шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Ја 
уњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже м 
овати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, 
а, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два ду 
ја њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови 
ћ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам 
Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како ј 
но своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, 
ценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао  
и и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све 
 <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса в 
ве то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l 
ати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је  
, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако ве 
>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p 
 у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљењ 
мљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што ч 
јих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ  
и ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде 
из ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за т 
и перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се пог 
 игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило неких <pb n="385" /> пет столова, два „на г 
ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити наво 
 лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним уши 
дин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S}  
ијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава 
а мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што  
ивале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, 
и летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S}  
еди много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скор 
 и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Н 
, унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула  
еје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Вен 
ању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Заустављали су се код неких к 
стук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те пос 
оного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p> 
е буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на о 
ко <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} К 
 на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене гре 
чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио 
о ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ко 
и ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета 
 једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к 
оста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108"  
не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвеч 
ажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој  
 л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом  
 него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе 
ћи чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је  
међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи 
еосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него са 
 на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а 
било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтар 
 месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечин 
 другом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помир 
ају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав а 
опао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p 
ости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела наст 
повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разгово 
, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пер 
ћао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде м 
етку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове  
ко сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да л 
у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, с 
е, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима промени 
 Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете 
о, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар 
, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што в 
 постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и ве 
ује домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не доби 
ја</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће  
 и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизма 
стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сах 
tone unit="subSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из р 
јње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone unit="su 
<milestone unit="subSection" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{ 
 ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењ 
рова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, о 
 једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако д 
време, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита  
спођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да  
 — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо ц 
 у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Све се забринуло.{S} 
е, кревета, канабета, шифонере, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући  
видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лу 
радене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тог 
и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да м 
 брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, на 
p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Б 
нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— П 
> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има ас 
} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добив 
Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристај 
 Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и 
реосвештенству; Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо 
а чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљу 
се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође 
ицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n 
а па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписа 
пут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко,  
S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку 
— рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n 
а је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, з 
!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли 
цошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једн 
н код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубим 
лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S 
p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вел 
 од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јуло 
у ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а 
ед све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо 
 без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под 
 па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши 
издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што  
о баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је о 
у, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, 
до проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и р 
е мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође д 
ака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину ку 
ик прекрстио неколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћ 
хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досе 
лу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцен 
да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{ 
дан региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То му  
ора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Еп 
онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо с 
к запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то  
питала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега 
итније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковч 
, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кућ 
им капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз  
 према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ре 
и, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта т 
о на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкал 
ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том,  
’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А 
 њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим руку 
ку?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и  
ихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и 
срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... т 
у још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дак 
 блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену < 
, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на зво 
ора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој со 
 — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... је 
поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и 
ошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски пра 
равилно испитан“</foreign> проучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан 
учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био он 
блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њег 
 ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хле 
ио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p 
, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, после послате тужб 
је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а 
а тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле ко 
пираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјет 
у лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуш 
анога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога м 
н разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ 
е.</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце ш 
и а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су г 
евоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и о 
она у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови 
 за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је чов 
врши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред 
има далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда  
ета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и са 
у на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је 
 свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{ 
је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте  
јана тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је је 
у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и 
ну сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раздра 
дих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље пос 
ила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова 
вина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрп 
ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им 
а ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S 
о већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави  
ц!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је по 
е још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није ник 
 и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша м 
ује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фр 
.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио бу 
и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако 
дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђ 
} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p 
ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.< 
чијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свешт 
Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна  
на кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако н 
трило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе н 
а-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала 
адости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био  
hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост 
ислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— 
тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да  
одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје ме 
ему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоц 
адија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... 
Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од 
еба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању г 
ручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са чита 
нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером описати.</ 
и је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију  
ругим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођош 
пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су  
а коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче 
 Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларн 
ија се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а  
ига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле 
задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у ку 
а то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели 
наочари.{S} Остављају раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се т 
ђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, не 
 метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од у 
ђај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, 
пи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте — 
 и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се св 
као Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним 
 сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којим 
к у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине би 
 су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали 
којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су  
ваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb 
</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећк 
смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово да 
одруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у 
ко га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ ш 
 Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме 
даје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убиј 
већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако ш 
осле погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицан 
слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу углед 
разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се 
 изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и  
њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш;  
е Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило не 
 дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, 
 само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се о 
ом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада 
 зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте 
 хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — теорије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и  
он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признал 
од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и  
ој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је б 
ас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ 
друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за 
зденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има 
и „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург ид 
у.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом 
S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје  
ије задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само раз 
 к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују д 
а јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није  
рса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је преш 
тро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај  
ћ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’ 
ња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим 
како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет разд 
уду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа з 
и, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и клања се г 
ему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефти 
вај (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилн 
је него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву н 
ра мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И  
чио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми см 
је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" / 
 а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен ма 
то па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S}  
амо онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у  
одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком. 
е чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будза 
па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један г 
ука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на  
држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} И 
и паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е 
бриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се н 
рљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно и 
 а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блаже 
ји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзо 
<p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Ме 
па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па  
 на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се  
и калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако по 
поменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбит 
у; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се ог 
 имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи  
ж’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будил 
еша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који псују ритске комарце што се ни за 
уркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привеза 
.{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још ко 
исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n=" 
 Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес  
 собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} К 
ија па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве  
нија му одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.< 
о у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да 
 киселих паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној вис 
ем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као к 
е све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на 
а мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од  
се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи 
p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодл 
, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако  
 од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а  
им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин  
накарадним српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би уст 
разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник п 
а, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирс 
идоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг! 
ле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе 
 вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то  
а Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Ал 
д просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кр 
ним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количин 
ио, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је ост 
ки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је с 
курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и саопштавале јед 
било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова са 
иљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешћ 
после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време. 
егледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога  
да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овак 
а попалио по Оберестрајху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни 
шар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у с 
акација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук;  
 то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чек 
ојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ов 
 И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо 
 већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод 
његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> 
Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру 
па.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред 
овољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и  
ле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</ 
p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часниц 
ви пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта 
а; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и  
 до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду 
а се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на прим 
а њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једн 
ва“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота в 
 једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све  
{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се 
 Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати 
> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред о 
у дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва з 
аке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем  
дожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл 
 помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав глад 
у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да п 
ће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака б 
посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира,  
господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, 
тне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и време бољ 
да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>—  
ам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! —  
иш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани разми 
а плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, ф 
ива девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi 
о авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то ву 
м на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“  
а, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад ст 
иш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара ко 
И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стив 
hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к 
а пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише м 
т и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре марам 
а</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити;  
родужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао ј 
{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила 
ћану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је  
 ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, ал 
} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко с 
S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што  
} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у то 
исту сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије.{S}  
 велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак 
есте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, те 
мешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна фран 
бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, виш 
дичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели ј 
 му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, ш 
алијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Тал 
 попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> <p>М 
за свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца 
томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад н 
и фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама т 
релиставао Песмарицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и с 
, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као  
ло се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено  
ада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шн 
мо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом 
 а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула 
n="278" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предс 
на!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штел 
овен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то 
пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Пре 
>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на  
а труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот 
ом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо т 
о ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели д 
би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама  
не, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало 
} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави  
 да затвори.{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на т 
 врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и  
изнати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна д 
цин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и  
и’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и д 
погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сла 
укав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама ко 
у деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није зав 
чима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје о 
еко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицо 
ише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се  
ак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек 
сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по 
 у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство,  
ма романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена.</ 
на после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дан 
ма у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама ма 
а соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се  
ови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека,  
пира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — го 
чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два са 
лазе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире к 
лели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p> 
к’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} В 
зи у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се 
та радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи члан 
 је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, ј 
 је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и  
тоји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет 
 знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то 
пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> 
 срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на 
уге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар з 
ј све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да 
ико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с 
 све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играј 
нда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир ког 
жући им, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{ 
} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да таба 
ко разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; 
ршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забав 
 на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло 
ешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чит 
целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се б 
е већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шо 
аде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице ска 
ку и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима какво 
ру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак 
радан тужити за тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и га 
па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> 
 нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да 
о рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта го 
ко огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а 
ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је  
 тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у леј 
концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S}  
дивног хлада врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе  
и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зе 
о комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, 
и и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданде из он 
пет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, врати 
јмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна п 
унара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Изв 
вет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на офици 
о шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, била је 
цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не мари 
го и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је о 
рло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прв 
њући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зар 
ље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесн 
pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не ч 
му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма 
е — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о л 
>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загле 
итијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} 
ндило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да служи и нар 
е жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{ 
о да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>О 
етир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p 
осу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p 
он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него бољ 
 на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па  
јег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, как 
ви пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи 
помињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни б 
и баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с м 
аме маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у  
уза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећа 
>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни куку 
ладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су  
Укућани седели испред куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Разговара 
 то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири) 
и! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете 
е сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима.{S} За то су деч 
 спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног та 
сет година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и 
 и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је до 
кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути 
овољена и задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечк 
и мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и  
-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Долаз 
ви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се обла 
га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа  
Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{ 
н, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађење! — 
на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке  
тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после  
ини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз 
моћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то д 
а сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим. 
мо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез к 
ести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатнос 
го к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтож 
ам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S}  
тније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио  
у извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разг 
ега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог  
ајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па 
роба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим 
њи <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клуп 
ко се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљ 
еку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи. 
ла! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро! 
акао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и 
е сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и 
/p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спир 
ти, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други  
ице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— З 
у, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, о 
234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Не 
де се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342"  
о један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књ 
{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало је 
 — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као м 
сеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и 
ора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викн 
 баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да иг 
е по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} 
разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а ексел 
 по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да  
аћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола 
 врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све 
рудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тич 
и носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га 
 нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем 
 к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се  
арку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече 
.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад  
и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа 
Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су ле 
 обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски с 
п-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинск 
 сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад 
 било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>—  
не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај  
ном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас в 
огајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању поп 
 А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал 
моего“</foreign>.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају П 
намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго бана 
едам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још  
е с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се  
и један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме чести 
/p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене 
 кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и мет 
>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изг 
ати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему 
мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства  
а оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида  
крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?... 
е писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један м 
ио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шац 
, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани ум 
стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Ар 
 — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, е 
<p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" / 
 богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S}  
} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који б 
ец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека с 
 Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола  
дњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала  
у, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоа 
ки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна с 
евима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо  
о или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији  
о доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како ј 
а другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољубили! 
од велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без и 
Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче п 
 онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па он 
м овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсу 
узу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — ве 
 а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говор 
банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је 
мрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматр 
 на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрај 
ш два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он 
здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Разв 
пириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавал 
д словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и 
у то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, 
кње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни ула 
ину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема  
 пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и н 
 друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује ран 
ала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано 
а тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така м 
тала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господ 
>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p 
 припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и 
</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си  
бл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче< 
сто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и ов 
еде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ 
лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор 
 Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасет српских а јо 
один-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он до 
 мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никак 
 Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чо 
i> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —< 
и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола 
е!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, н 
адом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо  
а и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас 
абанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад  
{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове 
шећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још ви 
 сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</ 
 <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би м 
 дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога 
мо штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натовари 
е доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба до 
ог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му  
 ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра  
е... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право ка 
, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пр 
ако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“ 
нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће м 
 које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, л 
едног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика  
не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у  
и поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али  
молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула реду 
p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју 
е тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p 
тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути. 
р ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и 
у где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела 
де у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Б 
икако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољни 
им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да 
и „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње,  
 разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а 
еду.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и п 
>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве 
ре рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подн 
осподин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију,  
ни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превез 
пира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти 
 у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја 
 све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива,  
; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, 
 домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ла 
quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго 
енска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи 
о башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука ка 
ола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У п 
е</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} З 
, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне с 
тина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и поле 
и је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то  
ш никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуниц 
о је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав  
и паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" 
ан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестам 
тању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и науч 
да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и стар 
S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио 
ног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа  
 ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш ј 
ле овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Ш 
 му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, посл 
ног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, 
е у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините! 
 Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу 
 неког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од 
 слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“  
>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро са 
ашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, иску 
-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша ве 
бије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вел 
ире?! — рече радознало гђа натарошевице и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било там 
нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно  
 неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера с 
<p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала 
не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је  
Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прав 
 госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су 
ца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад 
! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми к 
се отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој  
n" /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима са 
и кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми мла 
дну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><foreign xml:lang="fr">Poesie</forei 
па-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шваргл 
 свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; так 
ијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три  
на пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост  
оје се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кол 
е и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклињ 
еко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима  
акопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није мо 
едном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла- 
..{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели 
ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, 
рискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Мел 
гледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред 
на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилов 
а наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зи 
— Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекн 
ар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана г 
 <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са они 
 седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у  
епша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замера 
 и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p>  
 Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поко 
ци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним 
S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone u 
!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си д 
ином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно п 
да. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине реч 
’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје 
’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бач 
у, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече  
ви ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их 
 Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, —  
гарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немо 
— Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расп 
ретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци 
ђ.{S} Службеница!{S} Службеница, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — заустав 
} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена  
ад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три чети 
{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутр 
сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите с 
господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви ст 
</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ 
о пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређи 
но...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и  
 познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> 
 добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе  
у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та 
S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на  
нув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који 
 било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитст 
е по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па  
једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и за 
 у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама пос 
е, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласо 
рај и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да уден 
нија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да ј 
ог боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста бура 
е зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S}  
ло га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога т 
ник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле  
еца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а 
игла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да мате 
Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p 
та га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на тегл 
S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћ 
пет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до  
сава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија ви 
влију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, 
ратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и м 
о видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је би 
заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Н 
жи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силни 
 А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и  
 ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио  
а и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, к 
Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, 
> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да диван 
ше, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, т 
 то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’х 
n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с не 
видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.< 
ришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у в 
 И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су 
ва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат 
 краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада 
 пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри га 
не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, мил 
ли два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађ 
ретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> <milestone unit="subSect 
зговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и с 
, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и на 
па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „ј 
, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А 
рст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> < 
о треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла  
утито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} С 
{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетно 
ас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" /> домаћин 
у описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напо 
 света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам за 
тогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомис 
о од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију,  
адити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то ми 
довољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из ус 
а ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи о 
жа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена с 
пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштуј 
га пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше о 
> <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Как 
ли као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцил 
ње излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довла 
ша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате 
али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру  
ло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса. 
оп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад  
— „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња. 
уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиља 
је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси  
фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај 
амо <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, зна 
/p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је 
де па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О 
е служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запрепашћено 
разговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква  
ољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасениј 
p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим ч 
/p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила посл 
 се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим  
стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор ил 
е.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у кол 
 да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста чест 
гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе 
нда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречк 
воје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о н 
ица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава 
миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом 
вљивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати лев 
де да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вам 
но живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином  
 нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S 
пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло,  
ле <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’ 
енуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио весе 
ридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у вр 
 учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; не 
онари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала,  
празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мал 
пећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану 
, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!...  
селу остали попови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb 
изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу  
рохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама 
жавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је 
...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај 
, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад  
пи опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пиј 
лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди в 
о свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица  
ак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и ве 
има.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.< 
 даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише уда 
 до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добију само они свако своје, него и дру 
т на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до тр 
деше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му 
заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну 
 све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о ст 
ку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга своји 
 сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није 
дупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она  
/p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— 
 оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али ник 
 Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у  
и и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекл 
е, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и виш 
читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га.. 
л у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обичн 
 да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се  
војачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле  
 Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>зд 
ако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је  
сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по 
сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ с 
 се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води к 
исмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред 
упе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није мо 
о, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је в 
фика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’ 
а једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку,  
ју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је пот 
} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, 
нда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, бож 
у, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истр 
оле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у 
увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две поп 
.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још па 
лика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пу 
рећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена 
о и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико  
било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — реч 
 ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једн 
једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе 
кви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и реч 
жим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није  
се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем бла 
 се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" / 
 како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога 
, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и прест 
ељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав;  
рпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А о 
ћајних средстава.{S} Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељо 
С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле  
акав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џав 
чка настаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S}  
аки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворк 
ли, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода 
м се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао. 
а броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S 
зи, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад  
даред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане  
i>Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, 
ом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што до 
се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од св 
ти! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Пе 
оја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова.</p> <mi 
 им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; 
S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а ба 
ди Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званичн 
ко се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, уве 
га, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће неср 
 био пород, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компроми 
дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за дано 
и Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао  
 пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ с 
одитељи су обично после заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, х 
ина човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тра 
заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} 
што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S 
 на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је носио до члана 
 девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечер 
не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво 
ога састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад  
чила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi>  
о ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим  
еном, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке из 
 они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек,  
а</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау  
 онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да 
 Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спева 
и’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док са 
е поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што р 
 Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, к 
је су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним т 
 ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јул 
емецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху 
ош су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвалили један другога глас и пјениј 
ли у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као  
мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање в 
 си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеј 
ма ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљај 
>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о 
и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне  
 зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти 
су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а д 
.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="1 
 чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отиш 
 одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује б 
вале паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свет 
у па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, пр 
зме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, 
 — рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о к 
па су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’ 
/hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве  
поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није 
 разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра  
 једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске дев 
влијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи 
 ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што  
ких школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер 
 ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђ 
нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуч 
ији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се св 
наца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине;  
јало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и о 
ома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, 
рестаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом  
ио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде так 
срећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Ра 
чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Бо 
’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима дале 
а.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седиш 
ан солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене ша 
subSection" /> <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравил 
мо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка ва 
поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се 
у на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа  
нтнијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пе 
са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о з 
, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама зд 
о боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу 
уја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле 
</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољуб 
 — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет. 
 радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим ст 
дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити! 
е хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О 
орити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче слан 
или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — в 
исну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, С 
а фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобр 
ц Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудје 
а, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, сн 
етар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и покло 
дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје  
оповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <foreign xml:lang="la">status quo ante</forei 
тељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на руч 
угу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће ч 
чине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва 
, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га приј 
и шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели  
надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{ 
а руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{ 
 је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја т 
 заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А 
ђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било тестамента не било 
.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... нег 
нине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зуб 
 Разговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се 
а ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитат 
тору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола 
азбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не  
де ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="3 
едим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их сп 
 онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју позн 
унца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а он 
 сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> 
 је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, б 
било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и сви 
једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадав 
уће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само  
оваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице,  
нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли к 
 тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило  
 се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банац 
товима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао дома 
и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у своји 
о је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се ко 
продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву  
е што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— И 
ол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, —  
 час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српс 
али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарек 
а!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан. 
га к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један то 
, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако  
и живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Бог 
не дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава слу 
 с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ 
бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим они 
итаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју  
ураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref targ 
! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до  
 увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него  
— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела! 
у њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове 
други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или нам 
 ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро  
рефили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, ж 
о је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> <p> 
’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на  
авобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А в 
 сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин уз 
 паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од време 
несе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Б 
у и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до 
?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n 
ице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне шт 
ар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>—  
</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога 
 и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу!...{S} 
и</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та  
и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S 
-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина к 
оследње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп- 
па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по  
својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не 
има треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на  
таоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не веру 
> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, 
изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше 
тати и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш 
подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велик 
а буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира 
 странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за 
и се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</ 
нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва  
па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</ 
по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане тре 
 тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика 
рса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствари с једног места н 
 је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом п 
о десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много  
ком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гл 
> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос он 
тине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била р 
афа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си  
н ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи,  
ја је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, п 
којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дот 
с, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Пам 
зну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два тр 
ацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се боја 
оп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам ј 
 веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике 
бро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p>  
.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, за 
е низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је 
слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од траф 
ада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? —  
 ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} 
ринцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену пр 
ц: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинств 
њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} 
ично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би 
се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и 
ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почеш 
ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то ј 
 по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су 
дарске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад,  
 не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо о 
 <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} 
есет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет и —</ 
 ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> <p>— 
 Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи 
: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узм 
то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згод 
 он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара бог 
дин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш тво 
 ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Ни 
 Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p> <pb n="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, 
бадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће  
имећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствар 
је тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо  
аљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, ре 
приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта 
наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с 
е да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу пр 
ету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, ста 
ра за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „ 
а како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опе 
же описати, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њо 
д вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не п 
пириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине  
е која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и 
од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и н 
ће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него о 
 поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му 
, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на ка 
мором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима 
ретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпит 
јан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат у 
казати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали другов 
а, док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале ог 
виш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му 
, него једнако потпирује пламен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да 
ош њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала 
едну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнет 
у погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко 
ца и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382"  
тпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb 
ве у <pb n="357" /> некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара 
личних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз це 
ацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је  
— рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини мета 
ли јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила ј 
ао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста ви 
ењкања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — 
ува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — и 
евим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до б 
Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерс 
} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, н 
а, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи н 
га дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, 
лепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрек 
 Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашин 
 и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понек 
/hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и 
 молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну 
 ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — ви 
лског рада у вртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи 
 пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће можда која радо 
остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и  
а се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва;  
е што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јо 
набету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи с 
и шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; други 
а морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С 
сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи посл 
оручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не сапл 
те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за ви 
о ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га 
 вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је  
ебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а  
газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викн 
к сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега 
ахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија?  
на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се 
ак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, нас 
да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија ј 
ол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, 
опственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је припо 
 да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не мож 
азговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драг 
тина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па 
умом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мал 
 ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од  
им лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ниш 
можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к в 
ржећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало ше 
} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред  
нија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед њ 
а све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превр 
есну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="subSection"  
l> </quote> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне 
и прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта  
мтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали с 
во, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</ 
е, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама,  
ави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.</ 
ји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све:  
о како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, к 
и да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латин 
каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле п 
а је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И  
 па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши  
оведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Пл 
 он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јул 
ато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је ве 
пко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва дв 
о осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако ј 
 мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је п 
јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и о 
 јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу,  
и које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> < 
не једна или друга савијајући штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то ј 
фт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздрав 
ањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакоја 
 две три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај 
ла.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној н 
иће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље< 
аву девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће до 
 а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас п 
дна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек з 
ивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша 
међу башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пр 
<p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја 
<hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, 
 ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једн 
ем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако 
 се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени кли 
" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој, гостинској соби.{S} Нам 
 ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те 
вим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} С 
е никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд ко 
тишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, 
...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мисл 
а била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас 
ме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о на 
ата</title>“</hi> </p> <p>Овај састанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{ 
 „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{ 
> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је  
 Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њ 
 <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по  
р двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} 
) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу,  
дарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пија 
="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један  
pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зу 
по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кр 
 и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пу 
и, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише места свршеном клирику  
 али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платил 
ајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп С 
 тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>жен 
авчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме  
т пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле 
д попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумов 
ланерски, хусарски, инфантериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} 
ако је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа ј 
уда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељим 
товала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтова 
 само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била п 
в би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <milestone unit="subSec 
 места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш ниј 
ио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њ 
одне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрај 
ненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју  
еко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да представе себ 
ише волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је д 
трају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села оби 
 могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и  
иповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ 
о грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Как 
 среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није мог 
ко, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су он 
пштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије,  
ао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о бе 
лу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпоче 
кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Ш 
сави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје 
те, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није г 
чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме  
е на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, у 
о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само он 
слушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, 
ени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме  
ну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кол 
!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми ј 
!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419"  
 обогатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да  
, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо. 
</p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече пут 
теке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нист 
 некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо  
 — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да 
кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу с 
оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се 
о и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишаран 
чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а 
еном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у обр 
?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од с 
само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог  
е у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је 
их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта с 
тала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, 
је је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу своји 
 Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу  
 код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а от 
 је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, 
p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још  
асак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа  
="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S 
мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре! 
ерка очевидно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да  
кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и д 
, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керуви 
нако из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> < 
ги нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толик 
м дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи дру 
р не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то  
етка ствар, познавајући конзервативизам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау- 
х осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтив 
о дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, ж 
господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“ 
идиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и заба 
оклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.< 
фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг  
а шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Те 
, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишва 
акила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, —  
} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо 
ице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као св 
м, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, 
ина?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас с 
меш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде глас 
онодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала,  
> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi> 
уто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два п 
Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа П 
ња и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, к 
уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" />  
у госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо л 
оспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало 
ти, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и ше 
дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се љу 
21" /> га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже 
 га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме м 
, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђ 
60" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрни 
прегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала  
дан грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изглед 
тављању прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. <pb n="370" /> Фрау-Габриел 
гу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољ 
 бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да 
тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико 
свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи 
не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифр 
, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш 
p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза. 
днем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој  
латним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — 
еба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се ода 
еман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p> <pb n="185 
ата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопо 
ио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би  
л први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак  
пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у  
 неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговором постају и сами живљи и инт 
 најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога фазона, мало ће б 
и) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:la 
слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима  
ило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, ла 
и.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да 
отерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне 
 створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са с 
 да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распа 
ге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети, 
hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p 
е на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на  
су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо 
 Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера  
алило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек ка 
ца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке 
 сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове, од ко 
ом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са  
 поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пар 
тву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мир 
се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, 
 осталих, завршује се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </ 
 Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те  
Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Н 
.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дор 
 сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи  
м на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој ц 
т и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта 
ше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p 
го је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њем 
он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешпе 
оседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако 
а, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрз 
Прича својим накарадним српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господи 
 њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’ 
оп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често 
па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијски 
рећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из с 
идили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb n="330" /> <di 
ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћ 
за вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегор 
у и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком  
н куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је јо 
, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!...  
Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— А 
и у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац би 
бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова 
ш стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак п 
недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и г 
 и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро 
и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> 
га, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњ 
ету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће 
рази се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког 
надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже 
 седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје 
ауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморим 
ладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах ос 
аго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо с 
дно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих 
ћанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију!  
и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу 
рце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од 
асом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако св 
 њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да н 
а са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си  
жи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред ку 
 га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одв 
e> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју 
> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нић 
ази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, 
маћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет п 
 марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога  
шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте сам 
S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада г 
i>, забавља својим стародревним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који о 
икну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала з 
 А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p 
— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S 
оварао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник између угодника Божјих 
лосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан  
не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца,  
 године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га  
а.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, ал 
{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је как 
 и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају 
ло горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="33 
ед прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али  
гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И т 
 блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али ј 
b n="381" /> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се р 
 на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и ц 
и, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се ук 
није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива,  
 да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, њег 
66" /> ствар свршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег 
опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</title>), као  
што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>,  
није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и 
сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме уд 
ш’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-а 
ња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угој 
ајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или  
е нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу  
ла дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке 
а сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, је 
 маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а 
} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало под 
 ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мир 
ладожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере  
аше свете православне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, м 
Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="329" />  
су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отиш 
 одлази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош,  
стајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му преба 
вар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је о 
било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један 
ној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И 
ругоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у она 
вно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, 
гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад про 
ставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беам 
а ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и  
ина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па 
мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике ма 
 и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека тре 
 врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер ком 
ога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, по 
 ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало 
 је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снаг 
 који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски 
дницу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али ј 
вај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p>  
их ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари п 
окака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi 
де, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као др 
оши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габ 
 воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом 
и и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповед 
древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, п 
ру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад 
о Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођа 
раху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нис 
 спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, з 
е Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ п 
 да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети  
 кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! —  
 српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежн 
била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма г 
.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ чи 
ачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и са ти 
и невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе 
 песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једн 
у, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватов 
други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једни 
е свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен ава 
ије марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и ч 
епо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни 
е зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто р 
 се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше  
reign>.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све  
p>— На спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> 
о тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један  
урт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта  
о баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. —  
де никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и 
коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што 
l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је д 
нејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“ 
у двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је ж 
 ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?< 
му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш з 
а, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом мес 
гло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца! 
тко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада  
чинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до ш 
к’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћир 
повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— О 
н, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та ка 
о као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не зна 
већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и дев 
сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како о 
ин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори...  
Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слоб 
 смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад с 
ивни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна 
рати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је  
ре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Мног 
 фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас 
ихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од д 
зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као жи 
 знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити! 
о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа  
одитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све н 
од, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — в 
 сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз  
д.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да  
то и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и  
ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315 
 виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желе 
ада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да ка 
п’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био ма 
по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, в 
о! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’ 
му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да к 
S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја 
се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље 
ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао 
 тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћ 
па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} 
 — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче ш 
доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све  
о жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога уч 
де.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се 
коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а д 
стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је н 
и још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S}  
се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону про 
лов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај 
ак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после то 
чно постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она 
догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад у 
Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све  
асловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</ 
о јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девој 
Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву гр 
м“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогла“?</p> <p>— „К 
ина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху с 
ра се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како ј 
г пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима с 
да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S 
га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде  
нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах  
поштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским кап 
вали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили  
ој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знат 
етике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклен 
ела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час 
 кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и  
 том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прош 
 који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веров 
 је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда в 
 је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је в 
у!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да 
а у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди  
очешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако 
!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који 
о три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и д 
енути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S}  
 ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — 
а се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi 
 Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандро 
а променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и сл 
који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а р 
вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> 
} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако 
 тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим  
да се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном мал 
 се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по њима.< 
а дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари се 
је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и н 
нуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, г 
 и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} 
 се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу 
т пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно 
Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена н 
вку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у 
поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођ 
па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал  
ши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>—  
 Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим чита 
> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> 
ведао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао 
 — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то прим 
вих суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни вр 
зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.< 
 вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, 
Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мо 
 молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једв 
S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спи 
и, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су би 
оп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал 
 тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама 
погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и оп 
а изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је  
да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швиг 
о да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празнил 
па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гле 
 крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запе 
 види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је злат 
ловац у том расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија м 
 свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим  
ли опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује  
меју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину 
ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рек 
 А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Мелан 
и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" /> домаћина који га од времена на 
 фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно 
о за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово П 
едан гром, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309"  
та више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим ниј 
ного више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да б 
е Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад ст 
о Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре  
и, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо про 
} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са мед 
ош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред 
 један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гле 
’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што 
у промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, 
све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и не 
е заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу к 
-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске к 
ла Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, и 
у се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само се 
 па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Прав 
пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, е 
м сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник.  
 вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а  
 задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; 
плакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерал 
било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмар 
видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сват 
дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто,  
лија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у 
варали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p> 
рошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се  
расну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у на 
 било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка 
а су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По с 
говарање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S 
за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокак 
се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек 
ара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господи 
трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се пореди 
 је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј,  
а ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>! 
кла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали 
ом само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од с 
е сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум 
ваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном ча 
е.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност 
е што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и др 
и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни см 
ло покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе до 
 сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео 
="subSection" /> <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и в 
аве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне 
— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже пер 
је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И  
 је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је св 
 весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је  
} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је 
онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде К 
 јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по 
за своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни она 
 и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познав 
..{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш  
ве сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме! 
д, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и 
 господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p> 
 сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да 
у према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом чита 
ц за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После 
 било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— Код ме 
ари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно  
а <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и за 
 саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се са 
а; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — 
 Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути  
ега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за  
арочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више,  
 тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То  
ка и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирин 
е и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут о 
ико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која је плив 
рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да 
све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, 
бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па ск 
његова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он к 
инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још мн 
ала, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском 
пу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А 
чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу ваша 
се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „н 
 па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити  
о леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S}  
 Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко с 
и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После 
рестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими т 
 опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време 
дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, 
ћи ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „ 
ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика 
и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бит 
и!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш,  
клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Н 
аво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!< 
!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сва 
ецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп 
<pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. 
ко пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено  
али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то  
јдуже младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у о 
 мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а  
да за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам с 
рећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вел 
ећи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{ 
{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо,  
пира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ак 
, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај  
 онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се  
слове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице прир 
 не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена 
а високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње је 
е упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори 
ороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до 
а Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ 
ign> проучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви  
 то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</ 
ам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа 
његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Сп 
раве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако дивани 
 ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у за 
ешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим ре 
т нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n="236" /> се о свему и о 
оп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} А 
вуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и  
е било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији ко 
е, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамил 
бро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипц 
 страшног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време  
химандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да че 
е по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво 
на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који 
>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спи 
у и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пусто 
кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као м 
е ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га 
, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој  
 Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а  
.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некак 
а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Ша 
каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p> 
х!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створе 
авно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или припов 
ила завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог. 
рас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездиц 
ма (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да 
 игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по п 
ју гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачиц 
</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе  
роводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то ј 
, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и же 
очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, 
платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке  
ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алд 
, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има ра 
 да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се јед 
> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{ 
а памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је једнако у себи декламовала  
 ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро. 
же, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировић 
и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде з 
све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада  
а и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S 
упало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не м 
ког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски 
S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћу 
летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак 
већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме 
ерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој 
авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је 
елу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав д 
подски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упут 
 рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, гнедиг 
ку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио так 
ше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије уз 
 клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запи 
 су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док нису  
један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по б 
и прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вред 
есме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао кре 
н детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега 
ила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два 
шко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астр 
завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али  
 било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l 
екад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био 
 шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало и ова не мог 
 сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Пер 
245" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу  
 све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у 
ацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су 
чет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p 
екиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се д 
се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.< 
у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p> 
миркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једар 
tion" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава позн 
<p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; дав 
изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродне 
иву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодни 
“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само к 
вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и гос 
 би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, т 
е гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде опет иг 
ло би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме  
оведа.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p 
тављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и 
,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило п 
бра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, до 
акво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато! 
 и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, 
о да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је п 
другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго 
односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принц 
 виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње у 
 у кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће  
де плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним стиском 
 се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише баб 
лана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало 
се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово 
виље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а к 
зије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се припо 
оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше  
играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> о 
е но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују ш 
 И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не зн 
 даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије 
но за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако  
прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна ј 
Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати 
Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <milestone unit="s 
овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S 
 година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, 
Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала  
и из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не зна 
мери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека коме 
емо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше из 
 а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} 
} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком 
ахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира  
 Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте т 
 сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разгов 
ија нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо. 
 поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S}  
да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрве 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не тре 
 су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицо 
дела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много м 
Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p>  
ицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за пис 
 је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две перс 
аке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није 
и.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — 
сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и <foreign xml:la 
зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у 
а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код к 
ере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’ 
зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до то 
? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре 
оред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина ч 
т, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно 
етни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких  
и.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била 
олико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се што чешће м 
ите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити  
ему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то с 
к и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињи 
hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је стар 
сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни  
 са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни ч 
дно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки чита 
читали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, д 
сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к 
врта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме секс 
та је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, п 
т шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — корак два па стане — као господин нота 
</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi 
 а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите н 
као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се допада  
њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њ 
вор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од с 
празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село ч 
о мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашен 
ехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажми 
оје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмеј 
хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви с 
его се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така ч 
да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља 
„пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију које 
 к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута 
ном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се 
тина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра  
ако су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата 
 није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не 
не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но  
моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били ши 
ишта, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па 
то треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јо 
да <pb n="245" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Ве 
и задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На С 
 причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Ве 
че <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто 
ме да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога  
о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас ј 
и начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда 
 месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шт 
ш луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згран 
 дознала и после разносиле врло савесно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва  
мо захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек  
к у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само  
 разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и  
што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја  
 све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста 
ерзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је жен 
 кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају 
е на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало  
да зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и  
аветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споме 
’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро  
о!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину! 
 каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што каж 
зе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа 
и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој с 
а; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубар 
 да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му м 
е до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рад 
ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Ш 
га!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто ко 
е доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде 
тију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седн 
 никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p> 
ина, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису зна 
ете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</ 
ичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, г 
латише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи ба 
о је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван  
уци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова  
а, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако заве 
>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да 
нула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.< 
 га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и округл 
{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах б 
 ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и та 
ећ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се  
докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <h 
ма. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш ник 
 је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо с 
да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га  
абриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешп 
ите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, мило 
— чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и 
ом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свин 
о је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилик 
 Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад г 
ешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од  
истент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Сам 
ждрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених  
ровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-с 
 А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар нед 
ћу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по  
р људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ в 
ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, п 
ти, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то м 
 па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то  
 кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па д 
 питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде!  
ће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не тре 
ије било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше 
оговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изи 
 а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљад 
рче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде 
ћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто 
ира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован тр 
 зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед,  
је никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила 
 дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S}  
 мученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан  
 немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По св 
кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, 
ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А в 
и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно,  
ш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола.. 
 ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и жив 
 би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој  
о, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове  
шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до  
ира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се пог 
 онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, 
пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола  
у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, 
ва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том 
лазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал 
не напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечера 
пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина ми —</p 
 то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокако 
ркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо нек 
ко, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили  
е тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако за 
ати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спре 
ваној, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно 
 и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети 
огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S}  
својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами. 
 Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све 
ли изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за ког 
или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чо 
ања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сук 
ас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још з 
глала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла.  
 још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту н 
кан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она 
упио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о д 
батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах следеће 
за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један изд 
{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањ 
(која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запре 
уташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није бил 
да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, —  
ђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет мал 
 зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјај 
г дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће 
у страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, 
ети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше  
у из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како? 
оша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{ 
Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да п 
ија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протоје 
ко је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се 
 И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе т 
д’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> 
>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног 
у умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенц 
е, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисл 
нати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајућ 
е здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те н 
ме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца сав 
море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путн 
кадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј. 
ст, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди 
p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Никол 
да пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти оп 
љивали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их ј 
нске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокако 
о!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је 
ће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!.. 
руго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро  
осматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула 
во и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако н 
коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога п 
 — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једв 
и други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојник 
 гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтан 
натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли! 
ј је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ћ 
 опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је изд 
е!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и нес 
обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбу 
им се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају 
мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о 
 саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико 
еш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како ј 
<p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о не 
која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> < 
е.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се р 
а берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>—  
“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом  
чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујућ 
гу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле  
идите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. 
измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио т 
ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’ 
 кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— 
ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш 
ословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме 
 и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били с 
S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па уз 
 господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коњ 
.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нест 
шити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— 
 селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад  
поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта  
 Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по бла 
Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па он 
 дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части  
аш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек пом 
а тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чу 
адала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству 
{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, о 
на!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти зво 
о да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све че 
 из неког расположења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није  
а целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала не 
 чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре по 
 га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао г 
, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после,  
ој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих својих.</p> <p>Место је било ве 
а срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је 
 су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покуп 
пако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара  
ло, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га 
 руина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате 
ере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на л 
о си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до ча 
} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас 
Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?! 
 <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Оч 
, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је топ, к 
ле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна сп 
ко јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Ш 
и“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку  
 кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, ка 
н.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за в 
опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! 
леко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано мо 
кије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за 
 моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико 
 две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, пода 
уб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</ 
 од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно 
се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> 
убива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољн 
Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се 
оји се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор 
ју са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле неве 
ено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, 
 тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, си 
село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотав 
да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на д 
S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу до 
ше знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог с 
ком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им 
му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — в 
оме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да прест 
а.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме  
S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музи 
ула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања сл 
чи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ 
ања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случаје 
лачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!... 
бро и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му место дају за столом, јер због сватов 
/p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо,  
кући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих 
ивот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу  
 ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, т 
а кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жаба 
, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског „<title>Тагблата</title>“ 
 Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.< 
осле оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <foreign xml:lan 
зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p>  
а, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на друг 
ко рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан пос 
о и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи к 
а, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу сп 
ожемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба  
 га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и вршење њ 
краси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди п 
смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је дв 
патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија,  
сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било,  
еба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло л 
 Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи. 
и тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне банке</hi 
та по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и 
кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се  
у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе < 
 већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекме 
сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од ц 
 дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на та 
 добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљ 
укли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да  
 све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ћ 
, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипн 
јим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у 
меје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја 
ви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> ка 
ацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, каж 
ко пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме  
ење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, као што је већ 
дин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петл 
вот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна ј 
 кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прс 
 устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе  
то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом,  
тресну од силне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући уве 
 Остављају раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} 
милоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> < 
ескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
им и интересантнијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица 
нда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ 
наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо! 
 — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ај 
аћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље  
вом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну  
 носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да иде 
хунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S}  
— „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вили 
с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос 
ивуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у 
ар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете к 
 n="296" /> <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спир 
 снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, 
две.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> < 
?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађ 
мо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не р 
и — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, не 
поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, 
па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само д 
и затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какв 
а од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је и 
и и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је у 
на, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија  
 ме извинила.{S} Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзнове 
 да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре 
а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који п 
 било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати 
огледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама ве 
 је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најм 
мо да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{ 
b n="228" /> <p>— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне д 
бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама ж 
и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их ст 
дају гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је 
ајвеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све по 
ава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намеш 
ића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, 
 јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да  
 „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А шт 
е се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може са 
 леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ства 
рчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиг 
 је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта  
де г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену ка 
жа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак свом 
разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разуме 
 дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била 
 њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири 
 принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле 
кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А ве 
швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље,  
 седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа с 
икао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Досит 
љан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплет 
риела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла 
на, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу 
ну, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е 
 му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то н 
гове дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да с 
у му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> <milestone unit 
тимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p> 
 ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родите 
им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова  
чиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој 
рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него  
им руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет  
ном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пр 
 оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем ст 
ку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} У гневу св 
же полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и сре 
на кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна б 
.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расп 
е док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" />  
у, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="267" /> <p>Настаде почивк 
оме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повиш 
ривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћет 
 више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и 
волико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те 
рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервати 
није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом и 
а.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично по 
има.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, ка 
 Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте 
 форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{ 
ба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старо 
афија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било  
вом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; неке гру 
дао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ 
ивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула 
о дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тиш 
 и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме 
цу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порт 
на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро  
 јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ там 
 Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубе 
 и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после  
и једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у 
комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гле 
ом кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чиву 
носе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене  
 <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били н 
о убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа 
а га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у рас 
а главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не 
i> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако как 
асто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ .. 
хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} 
и ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</ 
ема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подј 
иска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и  
да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да  
акије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и ну 
{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог  
— дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му 
е са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је ве 
</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула 
Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник  
на се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прође 
јао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткре 
увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што се дог 
{S} Известила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна 
се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се ме 
плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану 
уповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и ра 
 то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису доп 
а полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p 
валама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада припове 
етско расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p> 
 је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу увер 
а сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу,  
а, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе 
је — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста,  
 како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка,  
а заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу  
 се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кож 
пископима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, дом 
 ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад  
гурније знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишња 
 кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> п 
о да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и п 
63" /> на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала 
ако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Ша 
а у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ  
ува сапун, <pb n="110" /> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још до 
огло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је ј 
бело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо јед 
 своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>—  
 нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се 
век, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А 
n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила 
ашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на  
иже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спир 
рез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице,  
 трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно да нико не чу 
јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је 
гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је  
а парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак 
а љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господин 
 кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва зан 
к кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари ј 
жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— 
 <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово уч 
.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељима, о старом време 
ет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељс 
е и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и квас 
га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и дан 
 дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нест 
исле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна,  
мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о проце 
ом оделу, у разном душевном расположењу и на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој 
 сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни примет 
кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне оч 
ликована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и постала данас већ позната  
а сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — ода 
лас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се н 
реност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{ 
то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој 
ожјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености 
илији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тре 
 у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају а 
 почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са 
кили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У 
РВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује назв 
ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану пре 
ђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не 
 био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мањ 
ледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што каж 
аду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то б 
тва!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S 
 него заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — к 
с!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђе 
ира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколи 
 је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила с 
дна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној дас 
е гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <milest 
} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте т 
 рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу ту 
166" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро п 
ла.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:< 
осле те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> < 
 у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца  
гога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n="286 
 истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за  
Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет 
код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за  
 гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут заз 
ци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> < 
ало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а  
} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би 
уга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спир 
ов или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта ос 
а све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и  
{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће 
ма готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са  
упило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, 
 вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да  
их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови!  
 звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у к 
 увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било 
л’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „ 
уком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Ла 
рбенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, 
 о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај к 
 мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се  
и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га поз 
а је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, приб 
та тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпој 
јима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па из 
а блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, нас 
ца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлати 
а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, шт 
 поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, 
Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смеше 
 пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима  
пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девој 
из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече  
ако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, осв 
 на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је забор 
, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја а 
За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дош 
а се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S}  
 на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још он 
ла умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> 
ло се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске за 
на што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, 
о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако неч 
а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.< 
д кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петров 
ра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма  
а ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзл 
л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а д 
асан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} 
 плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n 
; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако 
р и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>—  
га, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пе 
а с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића 
које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Н 
S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чуј 
есту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви за 
шла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била 
ј летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере 
у да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале  
гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бац 
 <p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба вр 
, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове дев 
екуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци 
 спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш к 
ала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је П 
 преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док  
 другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</ 
ти и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламо 
едног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутил 
радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! —  
ну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је 
 онда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из 
у и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част  
да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука. 
елога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу 
луша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учини 
о чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавн 
ила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога 
е видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред и 
 су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и д 
кра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него сам 
а Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25 
ила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје заста 
дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак  
е јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госин 
се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главо 
 и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ 
ула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са  
ш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дрит 
опада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задов 
 n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два т 
а арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиш 
гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне те 
таре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више пр 
ро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> <p> 
м оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахат 
није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало 
га виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ 
еднако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила 
е — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Беч 
ши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са  
а, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео! 
у и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала,  
а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као виш 
а било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа н 
ра он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не пре 
Даље има још неких слика, старозаветних и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква 
све фотографија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највиш 
жу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова сна 
 свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменутих пош 
итаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прили 
о извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ познати као в 
едан роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина д 
на, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блат 
анске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш  
еко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би 
ој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не  
тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а он 
е с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у  
е ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јав 
но и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрп 
у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварит 
оми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели  
!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — д 
 гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</ 
 мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и коле 
а с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда л 
пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p>  
им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone unit="subSect 
ве то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не м 
ти, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наран 
а је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?< 
ости.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткреп 
амо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су т 
у младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се  
тогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Би 
ате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш з 
Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да  
е!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде,  
’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и беш 
накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А 
, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се 
 кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о 
у кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке  
Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{ 
ћкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да и 
уж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен  
{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, п 
то ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О 
а последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће кршта 
узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’  
ао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о 
е и том приликом су између осталога још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или 
{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо  
тавља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових 
но женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље пон 
и?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп  
ао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} 
!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта гов 
<p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да 
ударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> 
о сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што  
“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персин 
: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па 
 ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang= 
је му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару 
могне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали 
 и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>,  
м сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- пр 
.. они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у  
 обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и 
ако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{ 
но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле... дакле 
го Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих,  
</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог 
е стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а 
!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако прав 
а му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута р 
лети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Мелани 
, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела 
 пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније  
онити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем 
научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на пла 
бави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још н 
о други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни 
 образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бреск 
шњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних придика) да улове младога  
уб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га и 
јну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По 
е... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа,  
о на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило,  
а, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољ 
 да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— 
pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, моли 
ажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ва 
ти, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд т 
таљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одра 
и моје очи чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не бро 
/l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пи 
/l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годин 
ре,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој 
шо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“< 
о,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l 
е <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда пл 
це!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </q 
 врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote>  
оје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезн 
ре,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опе 
се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови  
јте, слатка мамо!</p> <pb n="233" /> <p>И Јула поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове  
и сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче. 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>И једног летњег дана — осам година после испричаних дог 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером 
о изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и по 
младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише др 
а,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чис 
 некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, 
сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа 
а мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S 
о неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авл 
а језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућан 
дономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је пон 
ше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — ви 
ше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багре 
арога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар  
анабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почети 
Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање  
 била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и  
о живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нест 
 да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играј 
погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било о 
држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом 
азати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жи 
ом извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све 
у а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпал 
беш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опе 
 вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му  
Његовом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити цел 
још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, о 
е падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе п 
је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се  
димио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <mil 
диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле к 
ио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, 
својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Н 
капи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе 
дма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лаја 
а како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Св 
р да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а 
 овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и 
вет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћ 
 лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацују 
влије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном с 
ж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од јед 
каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим. 
анин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само ш 
ми, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди 
риној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обр 
 непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па 
ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и  
ели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?.. 
 послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} От 
е Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Б 
 Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, она 
<p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму вол 
 поткресани па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од т 
м свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n= 
таде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> 
S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да  
би децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљ 
к сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није.. 
н воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин п 
 доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је 
ира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пера није био о 
апелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — 
 још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које 
ату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку</title> 
мо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер 
о мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’ 
р!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког в 
н седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи 
/l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> </quot 
не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, глед 
Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наиз 
Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило неки 
а и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Пр 
н хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће ова 
ког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до 
>Него Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или в 
ре!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на  
мешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l 
на и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толик 
сле вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’ 
аспале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице  
има, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.< 
гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на п 
ко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се 
 удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрем 
 сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму 
вати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је Јулини 
евојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње врем 
ицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица< 
 Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтов 
главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не х 
ма у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!. 
оде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; расцве 
ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим ду 
о је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је  
е ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш изм 
 И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћута 
 Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се 
жења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-с 
ам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иро 
равица.</p> <p>После ручка настаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладин 
Дечурлија је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Не 
 да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се  
и вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их ода 
дно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напољ 
елики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила 
Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дув 
 што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, шт 
и пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрика 
у-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p 
ика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и с 
 у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, ал 
 само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и ви 
ао чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једв 
шњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мис 
нији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако н 
 n="284" /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред 
а се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи на 
, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, 
 није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими  
нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту  
е, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p 
ница!{S} Службеница, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Со 
руго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, 
док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n= 
цима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога 
 пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата  
 у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нис 
тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат нај 
риви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је с 
љно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта говоре!{S 
ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је  
га је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињ 
 него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушн 
зе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, н 
 оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вр 
реписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на после 
о „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч 
уга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно уку 
два па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш ка 
, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сам 
 ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је  
 све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недељ 
 породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} С 
а гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије  
д кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се 
ли бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а  
опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комш 
и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топо 
ископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладн 
све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p 
 ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> 
ишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у рит 
 господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А д 
се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а 
 па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S}  
мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола д 
ј је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она 
оп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Си 
се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сва 
ма оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па 
мо неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми  
 трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела припове 
ку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’,  
о у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после кр 
} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку ви 
се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво вол 
о ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нек 
ене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, 
или!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу  
аслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани сви 
ине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоц 
 или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема мес 
ле се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је 
е и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и досет 
Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да у 
зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то завис 
 И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио 
е, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, 
епавице“...{S} Па она њена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљивост —</p> <p>— Пр 
и швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле в 
е још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S 
се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је зас 
стави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се б 
 грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шт 
теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било д 
кли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, 
својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега г 
 Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуч 
, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још б 
 <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ 
да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, ни 
ло, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шт 
шег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе 
ати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> < 
ели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да  
запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свир 
вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Пер 
ештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвук 
м тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад 
се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слу 
и си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне бе 
l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова  
 вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас 
уцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели по 
је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач 
је вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата в 
не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинској соби.</p> < 
јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И 
.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на 
 да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мисл 
 Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани ра 
{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138" /> иди преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пец 
летку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен жив 
ли, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмит 
 <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Позд 
очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јул 
меје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на  
; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о 
ела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту 
ра.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p 
 фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љ 
у окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мач 
а.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћ 
. „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, 
а моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Б 
’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’ 
ави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опе 
ајбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{ 
им, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу 
 —</p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p 
ог!“</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова!  
ш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — нег 
екати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — на 
 угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је госп 
се указа путнику диван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти т 
ику диван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није би 
а: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије. 
посета; другим речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi 
јица да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да б 
адије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије с 
улу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене др 
зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено  
еним кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и 
к и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, 
биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом 
ња свака својој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а ка 
 госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако 
а још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очи 
— „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сај 
и је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја ни 
даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету 
ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „ 
дан Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком  
а!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар И 
“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — 
ће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека 
{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И 
pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Так 
м свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора и 
 То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондак 
 тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око 
в се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који ј 
, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити 
обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, —  
ј Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју,  
 крофне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А дом 
и.{S} Или приповеда још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни т 
а је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је леп 
 вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све  
 несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала  
 Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), 
је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> 
сметају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке 
нај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља својим стародрев 
 то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „с 
 та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па 
ад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га < 
дна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпај 
за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седа 
е разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да  
<p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким зви 
осле закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сл 
ао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан гл 
а је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у  
ај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли св 
хрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова.</p> <milestone unit="subSection" / 
<p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и  
...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле?  
сподин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у го 
ко један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме рад 
б из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и 
е оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцула 
 собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи с 
сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:< 
мењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онд 
уће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви т 
било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је  
урно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво 
ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С т 
су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан  
а Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе! 
једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фи 
поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Тем 
вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и п 
е нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако бли 
ење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора  
 гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим п 
им стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала нек 
шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патк 
 никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење.{S} За то је оштро 
а би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна ник 
 боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне де 
{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела 
, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда 
је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења које даје младост и расположење, а 
ј је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па 
ак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисал 
очео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хи 
а. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До повратка поп 
терани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму пр 
је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдума 
о јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јак 
рота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S}  
ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане <pb n="381" /> чизм 
иналдинија</title> интересантног романа из разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{ 
а ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора т 
 а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матор 
го банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне гл 
нај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, п 
ло обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овак 
јују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се по 
 а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чив 
; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути 
 ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што  
</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га његови,  
 други глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Х 
.. та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S 
ако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванред 
ургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије.</p> <pb n="371" /> <p>— Голим грлом у јаг 
оли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуниц 
амо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали  
S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у де 
е била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једн 
проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мо 
другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пент 
 се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</ 
 школу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао  
су га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично мора 
а Ракила, једна лепушката млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о ник 
а сетити свију оних непријатних ситница из ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга 
/p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволаст 
сто! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади он 
ечком Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуд 
вим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуц 
а Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро с 
па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа,  
ели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна в 
 <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та к 
омена.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан 
ашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чуд 
кву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацов 
паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и же 
н, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S 
це.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S}  
варима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са  
бо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни  
 испрекидано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а 
и да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно  
ом тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, д 
поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држа 
аквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме 
о и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине, деле  
ога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватн 
својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерс 
"91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то  
ичне речи гневне попадије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страш 
тоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том 
ну му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мешта 
Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљ 
.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, 
ријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам 
се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавал 
ис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром 
знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p 
 би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког са 
Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се пре 
а једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} 
 неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Ма 
а попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били так 
уће које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— 
на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја  
ће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вим 
ечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пут 
о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да с 
 из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази,  
а које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ак 
жен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела 
 неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике 
 досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје по 
p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а дру 
аху од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и  
ку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о  
ако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог ле 
ве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и цркве 
 кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n="46" /> <div type="chapter"  
ола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S 
а Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане  
 догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у по 
елећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, нав 
вадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео  
ачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај ло 
ле те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара 
оване ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л 
за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа,  
ола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако п 
у, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да  
у!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с ва 
а је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четврто 
а морали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по  
н тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила н 
није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му каж 
о. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола о 
 и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутрашњој кисело 
прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пут 
, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани тикт 
 тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сока 
 n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцк 
ога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу њ 
 се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Пе 
 неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изглед 
опа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до  
, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, 
ошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је 
лношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и  
 рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пац 
фалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — п 
b n="120" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? —  
и, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо  
ику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их поз 
или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} С 
 ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете,  
старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А з 
 куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то ид 
 покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула об 
вље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један 
 учили латинску школу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Ш 
ја; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја ост 
 кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за наш 
, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало рум 
 ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете 
ити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у т 
антне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тад 
предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“  
 све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p 
 јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује 
е се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложенога <foreign xml:lang="la">corpus delicti</f 
а навлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи та 
/> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да 
те! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од с 
 баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теб 
 тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се  
ад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу б 
а весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <pb n="320" /> 
<p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Београд</hi>, 1894.</p> </ 
 брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право ка 
шала јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да 
ма показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире 
ије место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p 
ифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-С 
 Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила ра 
ign>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљуј 
, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једн 
си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“  
траху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркади 
уги пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки  
е.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти 
} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их 
 ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури г 
му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Ј 
ла и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за краставце из в 
 је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и с 
у, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је м 
з два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и  
 Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="227"  
се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао  
о је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће н 
ругима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и јед 
з ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60"  
 гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити  
 нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса  
младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како 
p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о в 
ај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је исп 
ин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> < 
 свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, 
ише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, влад 
увимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару  
е, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана  
е весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоч 
нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред гос 
ака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им 
Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад т 
 један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане рук 
домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао од 
ики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и  
и око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошића 
 створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, како ђипа  
олмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку  
ети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде  
!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини 
ојој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћ 
 путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи  
ас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави  
гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад  
паорска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да 
није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице ви 
/> <div type="titlepage"> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ БРАНКОВА КОЛА</p> </div> </front> <body> <head>ЋИРА  
остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирин 
о је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај 
башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана 
е наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво сам 
а седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима 
која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла пар 
лу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и  
авославне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за ч 
ога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; 
илику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина ког 
у се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге  
{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тућ 
p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце каси 
да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо 
ол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече г 
а се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата к 
рени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придру 
ћи колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" / 
спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни лис 
фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> Пролазе јед 
Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака св 
на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао на једном дрвет 
 село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису н 
у за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком  
!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгуб 
ије, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заједно продужише пут у разговору и 
еко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредо 
ститати!{S} Шта мислите; добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он  
ао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S}  
како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се са 
ра и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу  
!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служи 
’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубо 
 се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па 
 из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’ 
пењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг! 
<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спада 
 миомирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. 
апију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га 
а опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило бил 
не некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је ок 
иној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за ше 
н другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о х 
и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господин попа и један и други, 
 још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код неког 
 од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересант 
скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку п 
ђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „за 
е знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка 
пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа. 
n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће 
</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном 
-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Доб 
на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} И 
пски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите 
 учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се н 
имском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p 
анија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеж 
<hi>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како 
1_C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на р 
> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада ч 
 <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари ка 
"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потвр 
1_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати 
ead>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћи 
р.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спи 
љу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то? 
и један псалам: <foreign xml:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћ 
l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе ст 
А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели 
а...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, шт 
ељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти 
тврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу 
одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не 
 овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикера 
 <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула п 
на у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title 
ма, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико  
је.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дуга 
 је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ер 
ажим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну 
отле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је 
јевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>—  
младина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, б 
забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера 
наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедањ 
јстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све јед 
али крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је 
е то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече 
ао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „ 
сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb 
ву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је гр 
, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цвр 
ла омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности ово 
 омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у  
неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолин 
S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ к 
сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S 
то сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет 
p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путни 
. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’ 
ринту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати п 
дан сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је че 
убјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пе 
нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може ре 
у!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, к 
кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те 
ак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве.. 
н, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут 
S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види х 
гледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“  
им домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, 
ала <pb n="51" /> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја 
се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клањ 
} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет 
га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
мендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледа 
се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садак 
ће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом 
 за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на 
ријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <milestone uni 
Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбр 
широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњеви 
 <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу  
благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу с 
пним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукам 
оме му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере 
 дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то ство 
но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немил 
ула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Поне 
мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде 
одне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пре 
ор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично пок 
шти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у  
че мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито т 
него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија  
пира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забрину 
, па је онако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила т 
у, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо н 
ала неко задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова б 
лосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шт 
а камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико  
ећ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриел 
ма“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брз 
е то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћет 
су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S}  
о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је 
а и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па  
ом ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и л 
у се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која п 
gn>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад  
ако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио  
ли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није чита 
 и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шт 
и, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно м 
таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као ш 
Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>Ово о 
ве дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумир 
Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ 
— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... 
своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд с 
сконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с к 
ира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва ж 
не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у ку 
 ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.< 
 сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије 
као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</ 
, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а  
ао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мај 
ог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом так 
ечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично гов 
гљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора ску 
а Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек с 
а, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако ла 
 нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она с 
цама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја,  
 па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Ка 
роји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „посл 
То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чи 
они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег бокт 
ју некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом  
оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опе 
отуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га 
 на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, б 
е сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом кој 
немо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп 
а захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву  
седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој г 
чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапс 
, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, 
читеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад т 
и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вел 
 притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тв 
ака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метну 
и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о са 
о ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а  
 Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хва 
о суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у т 
ви људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би 
која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, какв 
лује тепих од шареног старежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита  
 домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, 
ти!{S} Могли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцр 
ти у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно 
 се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по сво 
милијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као к 
 су измакли тако за једно четврт сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних  
широм велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап. 
 су њене од неког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сл 
ола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настад 
а, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен заус 
љино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најл 
 и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и р 
 извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а ма 
 њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пац 
ата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи н 
ка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова се 
оша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S 
атна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} Н 
шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би д 
јну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлоби 
кој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и  
ја или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А гос 
вио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Ј 
, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне 
едну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Га 
и шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира 
оп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава през 
у читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољн 
и из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме 
а оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућан 
тка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пр 
Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а  
ак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, помаж 
 Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је  
Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда.. 
i>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло доб 
и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвештенст 
а по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Ј 
ке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се  
 Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Ради 
ла к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд  
о <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у 
е ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још ни 
шевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо 
во! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спрем 
толице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па то 
ла била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам с 
му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мам 
 смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију 
би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, п 
 жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је  
ру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених  
Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!{S}  
 на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— 
 даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица  
а то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S}  
 Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да ост 
 — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па ка 
извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, 
дин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушниј 
а је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе..  
них рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ 
Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} 
ци поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не ис 
{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара п 
 — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је  
и дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква бл 
то ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет 
једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и  
итељи су обично после заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хва 
 извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сва 
исам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој п 
а отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева старосватица пету строфу:</p> <quote> 
ити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у 
екањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо л 
лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, шт 
 где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он,  
зела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер та 
ајпријатније забаве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и ок 
за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани 
еба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићем 
аијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их дом 
ан!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад  
, натенани проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S 
дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и  
дачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли враг 
, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо!{S} Мој пок 
те што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правит 
 за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> 
p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n="198" /> 
p> <pb n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф 
сти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала 
ва и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо ду 
ица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о  
је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Мела 
— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђ 
ало, онако, натенани проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе 
неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће са 
одан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од нау 
итајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов вози 
ам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај  
само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p> 
— Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ —  
унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше 
ра окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> < 
ута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће кућ 
учено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о? 
ста салветом или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још јед 
ви прегледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и 
пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се за 
 је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} 
ера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се  
можено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, јед 
<p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа 
b n="193" /> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, м 
ограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подаци 
 Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и  
ати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Мела 
е мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах 
 одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да ком 
водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а к 
камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у н 
да не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси  
{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од ј 
Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А,  
> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пас 
b n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа. 
 беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од т 
само да нотира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај из 
догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> 
а поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И 
убаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама  
а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине 
е кочијашио један, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Ј 
p>— Све, све сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле.. 
ило, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте,  
овор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце 
разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’ 
једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</ 
S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар с 
о и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није ша 
ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад с 
ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</ 
а ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колик 
плахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чиз 
Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— 
к срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је ми 
 обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост 
ећ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">в 
и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разго 
ју и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десн 
 па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су огранич 
љине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о 
г кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин  
ајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш м 
 у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фра 
кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ! 
 /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према  
а наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и п 
 поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најб 
ш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на 
и попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господ 
ај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не в 
едан већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и 
и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јо 
руће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде см 
 Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очеш 
ипасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо 
патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упрти 
} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити  
а једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и округло  
сподар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних зајед 
/p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те  
Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем,  
 само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се < 
 ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како госп 
реко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледал 
лањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лоп 
него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; 
} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па ле 
креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S 
и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра дан после бурног 
пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних тр 
ве те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n="378"  
ма „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвеч 
позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p>  
но гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не  
 ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> 
 су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијено 
е нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће  
<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, с 
ао да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; 
 то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни ваш 
; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа П 
ну кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћи 
лазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а н 
ичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била  
шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао 
ипаном који је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S 
е?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> <p>—  
то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се гос 
звините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ј 
о по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бостан 
} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупо 
ерни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује п 
да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешно 
м, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се 
ости“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле,  
ице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стра 
 сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општеств 
горећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и  
 салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватни 
’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’ 
S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, ј 
ар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S}  
горем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљ 
ам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани с 
опће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силн 
</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу 
еш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ра 
у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други к 
 пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала  
ов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, 
аукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде 
— вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе  
ојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тер 
ела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак 
о не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо  
ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> к 
 због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири 
ша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна 
ди је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, 
а. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о! 
о је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> 
јама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и в 
 језик изображена света.{S} Прилично је изгустирала немачки језик који гђа Перса још једнако бр 
Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торб 
плакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је  
 боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да ид 
а баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се за 
 ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та  
ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штрике 
 откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, а 
е то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S}  
> или <title>Преходницу</title> коју је издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ов 
ад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав  
ије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све п 
са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спо 
дног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та 
е, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју 
о, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази  
о као недостижени идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ 
ази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а она је дав 
дузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песм 
, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву 
 сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића виш 
НА СРЕМАЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАНКОВА КОЛА</p> <p>1898</p> </div> <pb n="0_4" 
година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју про 
дија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S 
“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавил 
 добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрам 
и, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи као ста 
 досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и не могу  
е.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него 
 Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, ст 
ци. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице и 
могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама.{S}  
ак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја 
речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S}  
 па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа, <foreign xml:la 
у после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— 
н!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око себ 
едом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде шеши 
 је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да 
ућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе  
 Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</ 
<p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу,  
у дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина 
ену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишин 
олим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лиц 
 мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, к 
ет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како се прав 
ози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бо 
ати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану ј 
ито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунг 
е!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи,  
дин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — доб 
 све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче чита 
 сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се др 
уче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пи 
ириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У 
еће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата 
.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну 
господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и с 
 би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво з 
но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету 
неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине 
е читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разгово 
 опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у 
<p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} 
и се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти 
и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Ф 
ругога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у р 
га само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако обичан  
 и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Бо 
ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутр 
е се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штиф 
а у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је има 
бар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуц 
амо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ 
 од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме  
те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђ 
ом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запи 
е човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, в 
а чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу  
најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заједно продужише пут у разг 
 била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана  
на код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми, што, у оста 
јзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о ка 
 оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и 
дар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, е 
—</p> <p>— Наопако!{S} Каква несрећа? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло  
/p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — к 
ске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и  
пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбин 
штафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и но 
с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади ч 
 ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, бра 
ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{ 
ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим в 
{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села потера о 
{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па  
 онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута цело 
 бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, п 
е породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој су 
— каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е 
жи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди  
слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између осталога, да није само око тога било, чију ће ће 
 је певала гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласо 
 је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" 
 и отпочело се отворено непријатељство, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> 
е Глава пуна врло интересантних ствари; између осталих, завршује се подужим монологом и једним  
 А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи  
спева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као трију 
непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и поро 
 за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако  
ослате тужбе, отворила се грдна провала између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба 
но име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно 
говарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних  
овети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити савијачу с маком коју он 
 рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S 
о“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих 
утру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада таке као у се 
 шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа 
кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају 
бука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ п 
во, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је неш 
а.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали о 
 у том и околним местима, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо ј 
о и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело н 
умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знат 
 <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више го 
“</hi> </p> <p>Овај састанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога ист 
по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у 
е свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и саопштавале једна другој, све што 
викивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које  
<p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); је 
 садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} 
{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су  
 оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакон 
оме се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у 
 година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и з 
ве солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадиј 
Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г 
 Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одма 
има и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, н 
да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл. 
 и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш  
тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са 
великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наз 
ку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство р 
подину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Изнен 
о, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину В 
чуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! 
а се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xml:lang= 
г омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја  
 Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, за 
ни зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа т 
, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ст 
укујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она а 
ди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После чи 
нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> <milestone u 
 вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерал 
 да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> тру 
а оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. 
и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S 
га ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољн 
је је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира и 
" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педљ 
азати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Шв 
и <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не  
 то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља. 
 n="256" /> и јасан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста  
одина реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно о 
 у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клав 
у самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино 
ма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, 
п Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>О 
кам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! 
опова распростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и ст 
увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А  
дне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> 
-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колима која стадоше, и рукова се 
ете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љосн 
ипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити 
наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула 
есте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и  
p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо  
жу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлиј 
лаве је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног орга 
а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,. 
аспирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, по 
дма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад б 
а дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је н 
правити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у 
су жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове, од којих <pb n="11" /> за м 
е. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може 
ла га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској со 
 <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је 
а то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично после заб 
не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а с 
 да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спре 
ености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} П 
дпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прили 
ру у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{ 
цуски, јер је здраво заволела тај језик изображена света.{S} Прилично је изгустирала немачки је 
 оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да н 
п’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позива 
 је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље н 
 више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једно 
и, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n="178" /> <p>— Е 
и!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у 
то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин 
га летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену  
љуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина мас 
није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети п 
, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо <hi>Омладини</hi>  
обро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља п 
а врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним же 
 седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као 
 гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посл 
ора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се  
 то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изг 
} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити  
јима се сувремена критика најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.< 
раг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће стотину 
 њених фотографија у разним позитурама, изразима, разном оделу, у разном душевном расположењу и 
чаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спир 
ко знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па н 
ну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за  
 насликан <pb n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да  
 <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бо 
ња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа н 
да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је топ, кол 
ри а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњ 
 <p>— Благодарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина сл 
а кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по до 
 био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, 
 да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Гла 
је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и д 
 Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините! 
>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети  
г’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</ 
лится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign>  
астаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом п 
p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола  
p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и сви 
и у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све са 
и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да 
ија ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за паповања каквог  
ећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног век 
</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хула 
тру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају са 
 Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени го 
па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S}  
м цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо  
дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне? 
 па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако  
ље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и 
нскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S 
ца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — ил 
озову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S 
ирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „К 
ом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледа 
 застајкивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу, и је 
м није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост 
за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва за 
устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствари с једног места на друг 
арима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра да 
је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или пр 
 није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазрив 
еамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ к 
еве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право 
одина свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом п 
а што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ру 
хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за 
ђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патр 
ина доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред и 
страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Доб 
д си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп С 
 дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па 
 му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p 
, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, не 
 Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, 
 А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо,  
ег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, пр 
свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал 
есте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што 
сам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу н 
летили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле 
b n="309" /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштв 
охијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему 
ам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Ч 
p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек 
д’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд 
врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p 
Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај к 
а га већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он  
 нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> м 
ега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили 
сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она у 
сен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ коли 
а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад  
ли штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем:  
је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако  
ке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију о 
S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се 
 удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лет 
 тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новц 
 и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о 
Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже по 
 њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> < 
шља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — 
о, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја вол 
и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и  
о пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, 
и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и 
, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од ко 
амо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш 
 Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравн 
а Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на  
hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу 
 прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а ј 
ла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l 
е; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, не 
е да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога 
„Ово је или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенција намрштено — или незграпна <hi>ша 
“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова 
етка-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало  
ра.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, 
е после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога 
си тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он  
в <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који  
рактицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и 
ешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија 
</head> <p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је 
ко се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво  
ћма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре д 
у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да 
у и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туца 
 пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено  
а све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n= 
е плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и  
 остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови ни 
д тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога 
 певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба  
азбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у  
је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили ка 
ес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начини 
 помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену 
а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или та 
мтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, ко 
 пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па 
ебало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на 
ј књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на руб 
е немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, проч 
омаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту таран 
<pb n="138" /> иди преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата шти 
застрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попа 
и тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме  
строитељку по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа 
је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако п 
ди крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дан 
аш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно и 
ли <title>Последње дане Помпеја</title> или <title>Преходницу</title> коју је издала Српска Омл 
желите <title>Работнике на мору</title> или <title>Последње дане Помпеја</title> или <title>Пре 
ио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што  
 вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— 
>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпо 
 мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њ 
ари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућ 
ски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138" /> иди преписује Песма 
и увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чу 
дару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара к 
ио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још давније ствари, из времена кад није б 
 чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме нећ 
у, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са села као... као о 
 тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да предс 
hi>, или — вели Екселенција намрштено — или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једн 
сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одв 
те, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пре 
тицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — м 
непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p> 
ари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он 
требу сеоског „<title>Тагблата</title>“ или још боље „<title>Интересантеблата</title>“</hi> </p 
го и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разго 
мо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео 
-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S 
 од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је л 
стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело 
.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице  
да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код сво 
; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову 
 је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело да по 
е, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљи 
 бискупа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судб 
а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на у 
о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљуб 
је било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S}  
 брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и игра 
ла, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој  
е је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, м 
ти и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; пр 
смо на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен 
век посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И 
ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај и забадајући штрикнодлу  
о на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле 
ао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди 
ајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући п 
лу неку песму коју заглушује топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шу 
а сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} 
есило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне  
а јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад 
есани па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.{ 
 јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће  
ку, какав апотекарски помоћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже  
све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани 
дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у л 
 су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило 
 дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа  
тај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће и 
р у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад  
 <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенција  
како није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; т 
и дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике  
а све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, 
е једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих су оп 
 да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви з 
их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људ 
оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна 
унга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши  
м натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви 
урало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шар 
оме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" / 
поведање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена би 
т наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па  
 воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Господин-Перо, 
аки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па  
у’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао ниј 
а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ 
а, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зеј 
е прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа д 
лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеш 
о не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из  
арекао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас изво 
народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштаф 
ци певају, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестамент 
 тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештенству Влад 
 да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о то 
е решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у  
8" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се 
олут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S 
ањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали 
остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је ув 
их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и  
о ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се ра 
сла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговор 
 — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро 
ена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не  
Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и  
аки час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам  
једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може  
е му пастве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту 
алеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по со 
пео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље 
биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавите 
у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале 
руго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали с 
а једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили 
го какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало о 
м на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда и 
, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном та 
и фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, 
еланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које  
 Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и кој 
сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:< 
аквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <p 
ом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они п 
о се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, 
Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших ру 
ије био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све  
i>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после  
лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се  
етнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе к 
ћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, 
S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијег 
е онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту 
ожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, д 
 је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад  
исле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с 
том селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену крино 
н преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о 
и никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише бе 
> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по сел 
ко се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, 
е дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица ве 
е није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију,  
Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспо 
где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред веч 
или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" 
е из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири 
адне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да  
yrl">ум Готес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта ст 
сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те  
је: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, 
душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермиј 
41_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код п 
: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пре 
 <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела 
 <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или  
а ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов  
те признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђ 
!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прав 
 и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да ј 
 чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака 
 силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у 
 те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас 
 кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S}  
ење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу,  
} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не об 
на да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића н 
ала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p> 
 сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним ук 
рала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у 
осподина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — 
{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не м 
да што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које су га зати 
еду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прили 
оме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим и 
hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја 
.. <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер ј 
 ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало  
, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> 
 попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити 
о била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој с 
 играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског < 
ки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се  
ћу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зим 
ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио  
ија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ ум 
е сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ ода 
ја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па мор 
 зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим т 
 да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене жи 
ајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на  
, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану и 
... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумња 
> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о 
улан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и  
 га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, п 
нам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећн 
S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и но 
е знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су  
иве или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и да 
авом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А,  
ак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов 
} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb  
ким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други 
која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За  
авају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S 
 само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{ 
д су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је 
ију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у вели 
арицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и г 
лна, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској  
дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесе 
подар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о др 
 Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, ш 
 разговарали у колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, нара 
ли њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци 
и себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{ 
оји нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас чо 
 у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.< 
о.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њи 
 он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сет 
, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из  
} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле 
ће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и  
талац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још ч 
 и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али ко 
ини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> 
ни ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре  
 кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту на 
иле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под  
ажити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно досети 
обожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих 
ашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то леп 
вета, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Фор 
еке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Пр 
у они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо 
топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се 
ри крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама гр 
/p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <h 
 салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о  
.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба с 
омисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има та 
и, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама слушки 
посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> 
е, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, т 
 <pb n="376" /> <p>Ту је, тако помажући им, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле неп 
нмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту 
и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову 
ачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S}  
забављао.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општин 
у, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида 
кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Госпо 
кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком! 
 брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба! 
{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солда 
и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а не 
 другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: как 
 заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао за правосла 
ило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са сви 
и.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшеств 
 шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који ст 
па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски ле 
ових и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога госп 
 Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била 
p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?< 
ој књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца ниј 
беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе п 
сто у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе  
а кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на вр 
ерисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ер 
на та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или б 
ако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се п 
е девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње в 
на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза! 
омислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па 
ко су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси н 
м кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лак 
је никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> п 
 их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе сам 
емање опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фр 
и потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по 
ина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је 
 врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од 
есењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна  
о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женс 
тер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него  
е није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што  
S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о 
возан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Пер 
 једној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Ме 
...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру иноверних попова; или да  
е, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред 
Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само п 
нда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оп 
су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сат 
а сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда  
, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, 
{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца д 
лико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је 
то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле 
.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; 
, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то 
 поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели искрено п 
е баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{ 
је, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио неш 
он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> < 
јете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи. 
 Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку 
{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и с 
 сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— М 
 она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на 
вет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се  
поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли 
а. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нем 
’<pb n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе 
на <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све треш 
ога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцило 
ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све 
е у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а о 
дим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пе 
елика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису 
} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>—  
ирик... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Перс 
е, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се про 
ио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о 
а: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни 
а, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на д 
х а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Т 
— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перс 
вно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада 
а шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ћ 
 пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати  
о је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам. 
 катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га  
заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ 
 је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на раме 
 данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја мо 
иста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво 
 како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто врем 
е <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само 
<hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, —  
ила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колосално је напредовала у к 
а за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Ј 
-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље час 
аја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, 
!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева 
у је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева), да му о 
 се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам 
ели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој гр 
же ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S}  
{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само  
о Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дана, али ник 
 селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! т 
силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре к 
оја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, шт 
ин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мо 
ати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа 
и света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере  
ена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неко 
="la">corpus delicti</foreign>.{S} Даље има још неких слика, старозаветних и других за које <pb 
>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да п 
тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман 
ијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој рез 
!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља. 
захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало,  
сама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супруго 
ко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих п 
еходница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title>Карловачки ђак</tit 
си они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не м 
S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере  
ре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем  
 Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то д 
 штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мише 
р одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, на 
леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’ 
одите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна 
его да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије.</p> <pb n="371" /> <p>— 
i>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали,  
т.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја  
привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба 
а се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литур 
> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај 
ћак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ.. 
д ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!< 
ад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али  
гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или 
 натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо 
/hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мисли 
вим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини м 
, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, сл 
} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p> 
го Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма  
 себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разли 
, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и 
} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачван 
о како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових 
даба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је  
 колико полицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} С 
 их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је тешко било н 
 коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p> 
љ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући 
друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситни 
да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћину који се целога 
авали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, г 
рају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина.  
 Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека  
 пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из св 
е звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је 
ао добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да с 
знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</ 
јега је неких десет петнаест егземплара имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима 
војим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <h 
 док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све 
ла к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и н 
се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S 
но дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n= 
омна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца зв 
кво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се изми 
 све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка доче 
о имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, ни 
— нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањ 
сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, 
 Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ св 
о плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да представе себи, 
пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи 
 раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Габриел 
тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није бил 
> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословиц 
у поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Х 
али су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у  
кве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми 
ти, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несрета 
 кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спирин 
то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ,  
>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска  
го, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви  
и столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже пате 
/p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и  
 поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољуб 
> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све 
"88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узме 
м ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прик 
у малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} 
ас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет 
о, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћ 
 бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ к 
рса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> <p>— 
ка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Има 
и.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <milestone u 
ре....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још 
— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се  
} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —< 
д је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом 
 доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба,  
} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина 
’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ 
 и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе 
сли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу 
е податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општ 
Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад 
ад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од ме 
етка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се з 
ино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су та 
едно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купи 
аном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на 
ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлу 
љан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на приме 
 је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то 
едним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер  
<p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп 
тована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је п 
} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога. 
ђе.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да  
ач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били 
уђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде 
 главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој 
укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустав 
} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, п 
во понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се т 
и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и 
и, новопостављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је нар 
ка остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мис 
а за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћир 
<p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</ 
„Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон у 
арим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу свако 
 језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Ко 
перемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г 
p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на  
Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> 
о красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, 
раво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p>  
 каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са  
одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“. 
,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390 
на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не м 
 — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“< 
аве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва  
бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је он 
наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; траж 
 заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођ 
ком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја по 
 спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Б 
колико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p 
кти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Оп 
рећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло  
 ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па св 
ису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је ко 
S} Док се они разговарају <pb n="48" /> имаће прилике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија 
 седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче бил 
ио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> < 
’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, 
р послом, господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задово 
ија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="2 
евала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад пев 
 још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко 
" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, т 
кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта в 
и комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и не 
ошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: 
— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи 
косно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</f 
 на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} 
, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво 
и, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</h 
ш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Е 
о неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</f 
инти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milestone 
мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испра 
стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти 
 у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори 
ем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије. 
ав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „х 
Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и  
еним образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S}  
одине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док н 
 је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, кој 
ро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спр 
а ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити л 
 сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о  
вовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и з 
сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш  
м, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, 
ао дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљ 
он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо 
ругога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темпераменту.{S} 
 су она иста два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп- 
са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ  
ми без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред дец 
д се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ 
драва!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставил 
е, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у којој с 
 било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по дв 
" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио  
на кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{ 
 они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За  
} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то  
 нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ј 
 тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати 
 вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нуд 
236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацим 
<pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Си 
с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не прове 
риповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором 
ти у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа. 
<p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог п 
ве три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај з 
л’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <milestone unit="sub 
> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће 
него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, коли 
 спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржа 
кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавн 
чио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп  
да ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна г 
 они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и о 
 Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га. 
<p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} Потукли се!</p> <p>— Потукли!{S} Фра 
етнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћен 
а пример, има домостроитељку по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан 
у како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или паст 
 католичког бискупа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно 
сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cy 
ленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо кам 
 нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дромбуље, фрула и гајде, али  
а дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом,  
>Тагблата</title>“ или још боље „<title>Интересантеблата</title>“</hi> </p> <p>Овај састанак и  
је, тако помажући им, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-П 
едећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n="221" /> <div type= 
у цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Заустављали су се код неких кас 
нијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери 
еспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговором постају и сами живљи и интер 
о.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; између осталих, завршује се подуж 
хефт <title>Риналда Риналдинија</title> интересантног романа из разбојничког живота, који се ти 
итне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: „Ите, молим  
кивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако м 
мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“  
 па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p 
 дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.</p> 
су све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад 
ар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантериски па чак и један (невероватно у Банату!) „ма 
е испод педесет година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ офици 
аслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Меланији.</p 
бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо г 
о пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и дигне сокак  
а и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна 
 оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнак 
ио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт  
апалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој к 
у, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супр 
ви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него 
фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је пр 
еним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћину  
оре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мил 
 кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па с 
а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ств 
је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које ка 
ету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да ос 
ушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешља 
ста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} 
их тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се на  
— па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако д 
 у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где ј 
зор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да с 
на слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле  
тијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трош 
а кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуц 
“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ шт 
ваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретк 
уског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик ка 
је знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала о 
к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда 
нао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме  
вентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту ј 
 не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако ци 
 поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало 
о је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Бож 
олико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л 
 је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе по 
но мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер с 
а ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} 
ко их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се једа 
еју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi> 
... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, о 
 И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам  
м те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{ 
’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што 
ам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је дан 
.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; 
,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’ 
а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, 
 <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равни 
 одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С не 
Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је 
је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о 
аде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми 
 господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синчића,  
 можно! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Таз ис унмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе гово 
’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p 
турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица:  
грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Мелан 
о обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кош 
Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу ж 
 Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не зн 
учницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је  
вовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варе 
>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наст 
{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> < 
 су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, 
— викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Н 
, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене? 
н га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негда 
че.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме 
ли су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p 
је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па па 
влажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа  
 о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па дола 
кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди  
те и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <miles 
ане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти пр 
ако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је 
у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <q 
де му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — в 
даше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељским погледом.{S} И поглед тај  
} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; ал 
 онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се 
и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она 
Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено поштована у старим данима <pb n="399" /> својим 
 више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — св 
ска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега 
омом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је ј 
ви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто с 
а је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{ 
 гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужас 
још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штог 
и у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће  
фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба  
де прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајд 
подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни 
и, „за један кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла 
ли поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позива 
та!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка ма 
бро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је ка 
ја побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у 
и да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тин 
ушедола iеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно испитан“</foreign> проучаван је и п 
вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је 
4" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се уп 
, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му за 
 додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, б 
пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по  
еса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, к 
е искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрс 
и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерк 
д лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили 
ав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситниц 
 се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене 
ицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о 
 ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Н 
аким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, примет 
 Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, је 
 слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди 
 ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очеки 
ате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, 
је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољниј 
и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и 
i> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обид 
рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и  
, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први рук 
реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког  
на мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео н 
у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог 
 предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подру 
демо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка 
ар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад б 
аси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се  
цају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p> <p> 
 путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, 
чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник 
јим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi>  
</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p 
 Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре...  
зе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста кака 
 кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><foreign xm 
сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно испитан“</foreign> проучаван је и прелиставан једнако и 
орама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом сво 
каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искум 
 села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један  
, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било 
екала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а  
 и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборави 
Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао 
 њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпат 
 разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је заб 
ћима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди с 
 нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жубо 
ова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кош 
 ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлад 
очешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепал 
неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</ 
 Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани п 
ти неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где  
 кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>бокт 
н сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} 
гојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху нег 
јим, летошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкам 
!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфантериски, и а 
 — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу  
 од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и  
у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где оби 
 у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе. 
дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и ог 
{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попусти и пољу 
оре ништа него се само погледају крадом испод очију, само се погледају али ти погледи много виш 
on" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n= 
љак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га так 
уфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја П 
 газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико друг 
им дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада 
снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као  
рави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, об 
а позната народна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су мн 
 буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, ма 
нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} 
 иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, како  
и најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно ле 
а.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале пр 
ику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мо 
ћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="3 
вољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин 
е! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја ног 
 тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се ж 
у.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пешта 
ед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошл 
у, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињ 
е или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељад 
 и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где се краден 
"136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S 
ар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти каж 
 <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То т 
у тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не 
{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обуче 
на још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на  
’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова мо 
 је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и  
 паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и 
 ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А веш 
 торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седе 
р ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и ра 
мукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле 
е од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, 
 је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми,  
отиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два  
p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али 
аузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад 
грењем остаје празна.{S} Укућани седели испред куће после вечере и разговарали се о многим разн 
ја.{S} И он се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бес 
..{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорс 
и не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент до 
т што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркади 
 сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побега 
и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и к 
као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и он 
p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, 
 оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то доса 
{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде  
амо се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијск 
рже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем страшном 
слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповед 
да-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по сел 
 од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђ 
ВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је исприповедано све што је била природна последица Јулини 
о некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их 
кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи  
а ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, милостива! 
о прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми 
ра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... д 
p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши сво 
 Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олуја  
бе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</hi 
 једног летњег дана — осам година после испричаних догађаја у претпоследњој Глави — путовао је  
 књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за то се вр 
и туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једног маторог кусог пацова коме је п 
дити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим соб 
ем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути п 
 ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и  
има седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у  
 била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови  
исану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на 
час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а в 
ло!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се  
e</foreign>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се о 
за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башах 
 навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, —  
ј услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти ис 
ла и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредив 
час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауптре 
 <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се. 
аметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од 
е верност њихова супружанска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, ил 
о су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као насловом ук 
бана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида 
да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три  
сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и р 
ваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко  
 и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу 
га да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви 
д Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> раз 
ју али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим, 
, обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латин 
рте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика кад г 
 то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p 
м лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone unit="subSect 
 <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве...  
ико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста  
ете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, 
па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богос 
мислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је. 
те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?< 
а несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је в 
игну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам  
их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била т 
, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити 
ити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши путници ни жив 
е сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да  
јхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер? 
рукчије развијала.{S} Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <foreign xml:lang 
 каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зи 
 да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по с 
е даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога ув 
на била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>С 
тпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по лед 
 лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила 
то је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, 
ред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у  
је калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке к 
и а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу 
лави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глава, које ће краћ 
то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад 
ра је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући 
ите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то ни 
 <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и 
кав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин ш 
S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" 
. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу,  
јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се? 
она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спи 
не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} 
— Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>н 
ру; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше св 
е једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела! 
 те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже  
а исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви јо 
д „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они 
 потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам  
 Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи 
за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за  
 купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланиј 
натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о з 
мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!< 
противно свима правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није зна 
тни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{ 
" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — корак два па стане —  
некад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру суп 
, господске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки ч 
рзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на 
која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p> 
у.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, с 
а покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и са 
b n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за д 
 госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у т 
ућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго 
ње“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и д 
о, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спири 
 она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, 
лишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ  
 креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне ч 
i> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћири 
сла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од по 
ћа боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша 
тије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако прива 
муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{ 
а био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, приповедале су се чудне и неве 
тка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало с 
title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише  
поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, 
е речи гневне попадије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне  
есет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео гос 
 тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде 
ар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену  
е, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и к 
 <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и 
нани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино мој 
и кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп- 
 пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једног маторог кусог пацова коме је пре толико 
 за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђи 
помиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и з 
ћ —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само 
е.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наре 
да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и  
о пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде н 
мара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> < 
од тринаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже 
лико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах 
сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели  
а дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј,  
оских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима св 
Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу ч 
јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да  
ресовало, јер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ 
 тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па с 
ице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова 
рабрим... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} 
ви!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{ 
 му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да добр 
а шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ 
пита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим р 
ена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на 
 — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар 
 после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, кој 
ђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S}  
 помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, о 
о боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера 
е напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни 
 наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S 
 да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударил 
имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за соб 
укавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да по 
жећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанс 
леда зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шац 
во Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ст 
већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сет 
 једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> < 
у.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се ш 
оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке  
свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом  
ра гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне 
а ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала пла 
ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће 
} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радос 
 су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред кућ 
ку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивал 
ршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и  
 да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулин 
демо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опом 
на тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по  
 их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а 
, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године 
па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине мо 
 је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају п 
> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри,  
 изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз 
фи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај и 
а, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и  
униле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, 
 за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а  
ваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква 
а.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица 
га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Јед 
емуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и  
м љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни  
} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром 
ако?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа х 
пије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаре 
е Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговар 
 зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око  
док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обре 
-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>—  
!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода н 
риела је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих 
<p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко с 
и сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде 
од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе  
ивотаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више 
слати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како с 
преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више о 
они се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су  
Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p>  
е попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже госп 
ше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира оста 
леда... гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је 
азбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то н 
е им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три са 
ху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излаз 
 философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Он 
ођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S}  
</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива.. 
, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара пис 
један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне 
ило мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и 
аман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као ш 
 која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш б 
звонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па 
„Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, 
ог није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још с 
ио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им г 
ар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S}  
докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господ 
 извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничк 
неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна 
аво њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно 
а одговорила једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је,  
и ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и 
ла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p 
 Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се ј 
ати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну. 
онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнед 
а једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спуст 
 <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, ос 
ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дуж 
вари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо т 
рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почел 
а ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, леп 
образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Св 
 А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је 
и пробадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="chapte 
еда задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај 
звуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики 
 „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само ка 
а другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане  
ристово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Стар 
укавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, мој 
еч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и промен 
покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан  
сте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Мо 
 Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се  
огађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог  
 проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да р 
е Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ов 
 и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S} Али 
 га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у ист 
ао сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>К 
чуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди 
’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и  
S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} 
нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Зна 
ев; дотрчао је <pb n="47" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадиј 
 Песмарицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једн 
о опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је вр 
ру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни јед 
 са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанес 
не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају на 
вићева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, к 
 били задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама  
аливено, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је,  
уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то  
пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људ 
нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растај 
бивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао 
оје је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом з 
’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцан 
p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и вел 
зоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој полов 
вна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ т 
, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" /> са посл 
ом је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако  
се ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штр 
лфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, 
едан другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се  
играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре  
 око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао  
е?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски 
пови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер  
е на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им,  
а, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу  
већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после 
 јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају  
аца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп- 
домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда 
ио, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је 
очуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест 
 и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запе 
 све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет с 
S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале ку 
ље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо 
.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерс 
показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек 
 није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек д 
ком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна  
д фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и по 
неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради  
ше они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, 
 преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде ново 
на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а 
ворите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље 
S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> < 
Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне кон 
у шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су  
као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила 
ињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Бла 
олико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво п 
имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту 
супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</h 
/p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали 
ога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> 
амо је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором  
га рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на  
ао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми 
у вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и  
’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете  
ма тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. 
арка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад 
ике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафик 
 долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један бо 
аплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан о 
уна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у п 
 Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не 
де господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предо 
 га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пр 
S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и она 
 и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и п 
идљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до уш 
и Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног о 
id="SRP18941_N1"> <hi>Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Ти 
сца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присус 
шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јул 
>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце  
ександер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је < 
салме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да 
: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> у 
та ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја  
то сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <p 
то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати  
м да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете  
рнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јо 
а се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прош 
ве до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, н 
 Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} На 
ерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица ва 
дићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим  
Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, 
, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гор 
це и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио 
ом (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера з 
ер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и напи 
оше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам мил 
м се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао 
ави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо 
 да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда  
’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки ше 
им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца  
тре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала,  
да —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече гђа Габриела 
Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га  
Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је ра 
па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, ч 
и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им 
а буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да 
а Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече г 
а прелиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, мо 
зу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо д 
 показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час ус 
 само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар не?</p> <p>— А 
првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и 
ели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу 
атко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису с 
, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S 
оп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира раз 
д <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’ 
а онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А 
жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога  
; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; го 
о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао 
И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, 
 да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ 
е још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем 
а; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан  
 још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он 
ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко  
штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што 
 ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди н 
, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу  
Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре  
/hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресен 
анца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за свој 
 добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп 
те ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! 
 се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — 
ање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај  
Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се т 
 Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано 
 Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, д 
а је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се  
он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како 
на!{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, 
ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су з 
 у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род 
Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди пет 
акост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га б 
естаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у фло 
био сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се 
 ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њи 
да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим,  
о волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо,  
>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, о 
 а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Т 
ди све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> < 
о у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{ 
г а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост 
<p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> < 
лушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, сл 
а чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин пред 
 откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили 
 сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је св 
 погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „ 
вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да д 
о дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум 
..{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о  
еме — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни 
кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад 
,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда г 
то шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један н 
аједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој ви 
зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко. 
 Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди 
звин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад 
 — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта м 
.. како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здр 
масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} 
таде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не цивра 
ћа и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигур 
а би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече 
и у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми 
ћу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви в 
ати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек ш 
 — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој су 
нију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас ув 
оју је издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — пох 
мена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши еписк 
ирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за 
а и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шма 
А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спав 
>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта ра 
вно... могу себи представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу:  
ажљиво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими неко 
ижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та к 
и“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал 
b n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?! 
твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било м 
 — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп С 
те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете,  
</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезан 
 свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако сло 
p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар 
о га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да ме 
т’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{ 
ажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа, < 
оспоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа 
 створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све,  
ате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, —  
 се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, п 
опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а 
 пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога н 
деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{ 
ас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, 
{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове 
а, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, м 
е, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љуб 
а Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриел 
{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложенога <foreign xml 
нају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја  
и кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, п 
мислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити са 
 мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S 
зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој д 
а већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа б 
иванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до гол 
— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји  
 ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је го 
огу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко  
/> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> 
 брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена 
а сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највиш 
 Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, д 
> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно ка 
 мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол 
{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они вен 
је официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да  
а Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то 
ц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из гла 
у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће 
/> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, 
ведати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па  
/hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ 
м се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа 
о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја 
 ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онак 
д ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је л 
угих послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и пре 
’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на пр 
шилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он 
спушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> < 
а!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да 
 сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, 
 кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој каракте 
 — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S}  
стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>цркв 
 коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те  
р’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Ј 
А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а о 
усу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом. 
сом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мис 
јстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло  
 злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га пита 
га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села пр 
о сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама с 
Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за  
 ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је 
ро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем  
нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за  
/hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором,  
и тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како с 
ане, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; в 
.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, во 
д кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у  
S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког дон 
 ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о  
надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком 
ала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам пр 
 вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> < 
? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беам 
или што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да  
не <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па  
 сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњск 
ло? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, каж 
—</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и у 
а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њи 
 се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе 
 „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из је 
онде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“  
, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро 
же: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза к 
а, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А о 
 приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад шт 
амо папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Ни 
колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар 
 пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она с 
акила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је ч 
ра: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — 
, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадво 
о би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га  
гог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <t 
> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То  
д сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је ва 
 вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и п 
и, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће т 
Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила н 
 мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми  
е вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А  
!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни 
!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} 
гматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком от 
 <p>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> 
ити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ј 
а ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А  
p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, 
м, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви м 
смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S}  
>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’ 
то ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је ве 
</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина ј 
ко; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није в 
да блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вел 
ла па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам ка 
ле, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, 
е-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта с 
 сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, јо 
ту, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова н 
 фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше 
замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на к 
послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасир 
ање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да м 
р мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте 
е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, терам да 
 Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног орман 
д не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па д 
ица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, п 
е, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за н 
одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми  
Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу,  
верити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено де 
штено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборави 
ак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па 
гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi> 
никана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато,  
еби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога нај 
а и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — чуди 
ажио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-д 
оћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац  
иро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је т 
— мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем  
Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ ск 
говати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ет 
кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да 
оспођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источн 
с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и цр 
="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мо 
ерено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам по 
ило све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од св 
 умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n="3 
фра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајд 
афтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије 
/p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају, — 
<p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви  
уци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено глед 
о вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована р 
гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене< 
шевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— 
едан од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p 
то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно 
<hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</h 
у од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју кра 
 ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb 
 поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и пого 
утра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p 
тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и ко 
и љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац...  
 к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим 
 само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А  
 „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето 
огословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, 
нтазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг ро 
а?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас ста 
вљању прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. <pb n="370" /> Фрау-Габриела  
 ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!< 
 што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што и 
 научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа ј 
о је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза  
каже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi> 
а.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ 
оје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико с 
же: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“  
илику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, ос 
 господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не 
 што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја зна 
 ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица ( 
ебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? —  
да, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у 
му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео б 
жда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и 
 <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’  
 требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство: <foreign xml:lang="c 
танем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах д 
у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S}  
и</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — ве 
 Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: к 
Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем 
ерса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема ар 
 чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па  
ију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А к 
— те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му оч 
 /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кол 
сле каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је 
о се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни ми 
{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја пр 
миљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Ник 
е, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида  
о у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} 
ицирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машам 
ке куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја  
p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не  
осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла...  
ам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркади 
та вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се  
ање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од 
 мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу 
S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да ј 
ст, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и мој 
верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која с 
обију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов 
епи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срц 
 вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једв 
 је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не т 
/> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>г 
 онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, т 
 Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да в 
е, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да проба 
обро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче,  
 немојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> < 
све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ак 
ли задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити! 
а доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, кло 
 не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p> 
али ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да ј 
 не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај ка 
а не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгл 
се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам  
ш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега 
увишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и 
јеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове 
 ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi 
 вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пегла 
173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, 
кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка,  
о понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди с 
о толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце поп 
оље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p 
, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, свет 
е ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном и 
ко други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la">corpus delic 
, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путн 
замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И д 
подин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не  
и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред госп 
ишта друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — зав 
комплиментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде о 
 Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безоб 
 Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи 
 Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај  
а, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S 
лесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb 
уком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво  
 неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане  
мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме  
е и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Ниса 
>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам нич 
ат заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — 
’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S}  
упуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар 
бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов 
а!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.< 
 само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; н 
ако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда до 
бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали 
у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} 
!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{ 
них љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашар 
је „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само ч 
шћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаг 
трпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то 
 поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јов 
 спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче 
жете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ 
 ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте х 
ечи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и 
и никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, 
ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је би 
 нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорил 
ике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам,  
о даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали ш 
</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ б 
а главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се вр 
 се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што 
одирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахн 
} Моје пророчество се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај,  
им лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у  
могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’х 
ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш мно 
{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво 
леве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви  
— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Ј 
 само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, сл 
била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S}  
 моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај  
а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p 
д кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати. 
 неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <miles 
нати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам! 
{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако 
кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунак 
рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је са 
же ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и муч 
м, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је р 
точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комад 
/hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</ 
, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм,  
ца нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре  
ви не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо 
— обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} 
оље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ј 
 Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а  
о па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“ 
колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам са 
не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер 
ећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е,  
тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и тр 
ређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако  
 натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално паде 
а.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они та 
је и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Пер 
ије да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу ва 
 платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S 
<title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те  
 гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па д 
 <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi 
е, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представи 
р да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни 
ћ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћир 
дити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га  
акро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка- 
ва била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавно 
мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин  
ле поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео превар 
те то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па к 
штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти ј 
>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуг 
оспоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест 
Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад 
ки</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам 
ога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мисли 
лажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој  
реме, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ — 
 сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још 
 покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако п 
/hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану  
 видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и в 
ај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су 
! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би  
ном руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, 
ваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <foreign xml:lang="cu" 
су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дођ 
тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што с 
ојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам о 
на вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич р 
А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била  
жи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... 
чио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив. 
, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — об 
ите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лул 
. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и 
 Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти 
одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из И 
збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови 
и? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће 
 А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у р 
и, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак 
а ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ —  
p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са  
пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе сам 
ј одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишт 
ола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмај 
обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а још више између попади 
ит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби у 
 сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</ 
а поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се 
! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под 
 и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и ми 
 Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди ча 
е из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у 
енском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Каза 
са, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира изм 
 клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. — Па пре тога, а 
ош не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина супру 
 у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на пут 
окаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру. 
аво за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, 
мени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да куп 
 милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А  
је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научит 
 на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... св 
кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се с 
где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пе 
/p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито.  
 да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која седи п 
лом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка ва 
о једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јул 
 па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Ша 
 мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија 
 милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза о 
асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, так 
еоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред с 
Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има јо 
гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту 
 и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дор 
.</p> <pb n="371" /> <p>— Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} В 
 ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са с 
ћ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати 
у кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је 
ара који једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако припо 
сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони 
>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већм 
ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мо 
а га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да  
баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у 
ну тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза! 
дај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жали 
p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, 
’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је треб 
Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <foreign xml:lang="la">status quo ante< 
 одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и  
а се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту  
S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је  
е невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „П 
 је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> 
Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задува 
поменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки по 
ној, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и 
е никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“ 
ским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен д 
 до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi>  
а било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и ми 
пина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на п 
д очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у се 
је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне,  
служују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него 
т пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре. 
и од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о 
ад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све суморнија, је 
п-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изра 
а и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, 
дија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Т 
еди им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу,  
 — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је так 
н онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно  
е на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови 
 јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревет 
пира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и  
ш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi> 
га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као  
војом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне т 
за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну 
{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод он 
ремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке годин 
и на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе го 
адовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је ув 
о му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане <pb n="381" /> 
ам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти  
у јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси цр 
 Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> 
Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењ 
а на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи 
Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио  
 шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите  
рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са соб 
 а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на м 
нај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</ 
о даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај  
 се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо! 
а Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете! 
ечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стал 
он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p>  
 n="207" /> <p>— Од поп-Спире.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Чере 
ешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је  
се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти  
{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће 
 трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о 
ена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко 
 /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— 
ита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин по 
акоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <pb n="52" /> говорила би попадија, 
ти.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох  
ам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’ 
и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпре 
уђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови ми одма’ госпоју  
е бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад  
ш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му ј 
p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него д 
је лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути  
омоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шт 
нодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично 
е молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом.{S} Запева ону ста 
очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род 
зу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно 
е стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није д 
ужа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа 
лушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца  
 да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> 
опе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ с 
аже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, пр 
 из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Па 
аз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спир 
а, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи  
ном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој р 
ги за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни 
нмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па мора 
, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само 
е кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И  
 продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпоче 
баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и  
е било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пр 
ерса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спирини 
и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им 
м у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се д 
 и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>—  
уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се да 
бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девој 
i>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа  
и кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокако 
дмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни  
ао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је 
 је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и  
а шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је  
ј соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — 
там те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ј 
дговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одго 
нако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ 
мех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</ 
ав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељ 
аква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо с 
сњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас 
ио, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом < 
 белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево 
— Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с емине 
реба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате 
едвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или 
>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се 
ољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у  
ета.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то  
ива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, 
и у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, а 
’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и леп 
{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро из 
па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S}  
ни до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда 
— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу.. 
на песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем о 
>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати 
једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> 
и!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А ј 
!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну  
<p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шеши 
 те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па 
ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и 
ака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S 
лаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком о 
еје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникан 
ста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што  
и господин’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не зна 
већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јес 
о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пит 
а виде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или  
 ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало 
у грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојта 
 ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’м 
 није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију пос 
нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А 
 а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их  
ке ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се см 
смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвеште 
ни размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па  
p>— Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Н 
 није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, 
о јефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су в 
је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Пи 
ко је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је 
а кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и пору 
повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недељ 
и и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавањ 
 n="111" /> А <title>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <ti 
оро преведено. <title>Работнике</title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза К 
i> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</h 
 до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Ек 
вук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем  
} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— На 
 Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ споп 
рила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не  
адику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледат 
 — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљ 
 к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазв 
гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, д 
 пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На  
 — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — про 
Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљај 
гу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> 
лијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио! 
и запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце ве 
вици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира  
е она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гне 
та велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наре 
гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам.. 
ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси ве 
а тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а  
, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све с 
ћи мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено  
ра и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо 
и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава пу 
 каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.< 
Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— 
љ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме,  
 те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „бокте 
ију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се н 
си одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’  
{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства 
само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се 
езе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на  
ата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам 
рили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још нико 
 л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је  
ди) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — исп 
 пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једр 
којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Дон 
кија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би ш 
?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држ 
исте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је св 
 Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, гос 
ју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвеш 
ет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај  
ilestone unit="subSection" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и С 
 и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је и 
 неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и в 
нада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин н 
а извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За  
 брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S}  
А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само 
простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад,  
нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим в 
ренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе,  
 Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди  
!</p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и пот 
Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако с 
рља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш  
артију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био,  
роз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би 
те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S 
а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендиј 
 ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да ни 
ну, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> < 
а-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>—  
си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</ 
и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни  
ли Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а им 
и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодно 
 место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</ 
о.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састајали су с 
неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почел 
вољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово 
е да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и  
реко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био 
ало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном у 
пири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачун 
и му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао 
им се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо  
ао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку није мало смири 
pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у  
тпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш кра 
каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и  
добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонер 
ј златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до  
више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још доб 
.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> < 
г али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу 
а се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па 
S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је 
 јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и си 
а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како 
, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав  
 кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође ј 
Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <pb n="80" /> <div type="chapter"  
азговарао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и 
а деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са с 
.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богослова 
ве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут ј 
е хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му наро 
S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, шт 
шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средин 
ц је <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{ 
опов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, 
 <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па би 
у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{S} И где год је после би 
па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, 
у и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио 
добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник д 
ан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај  
сао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, сл 
, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда 
а и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спи 
дачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све 
ез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> <mileston 
атних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што 
е... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>—  
м те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердев 
и одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога лук 
а.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албу 
p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’  
ма и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кре 
неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад доб 
 може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да  
е лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу  
акон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољу 
попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула п 
шта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послу 
у.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлиј 
но протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још 
у сматрао као недостижени идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим 
тране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво 
tle>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземплара имала позашиваних у  
тељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога 
 иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су  
, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог д 
вом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас с 
 познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милос 
вао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорски 
а.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је  
ору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила 
је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то нека 
тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-кроф 
тите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дет 
опа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p 
ознајући паорска грубијанства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излема 
 и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно 
 обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане 
ећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је и 
. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад  
ће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије 
 да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драг 
 и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Мор 
ти и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n=" 
ена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, 
и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и  
 А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њем 
о, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмај 
ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једн 
причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се и 
 /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша пес 
} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ 
ш по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред 
у немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на  
рао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је,  
службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нов 
 попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за т 
дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас уда 
могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој см 
га два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је пол 
Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пуш 
доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је 
олетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу гла 
заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији  
вославије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о в 
а је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па по 
 је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али  
ега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ ј 
— а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени уч 
равно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и 
 описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочит 
S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да  
"12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве год 
 као бесловесна створења, помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као  
ркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из 
љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; н 
 преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским мо 
господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим,  
ере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкч 
иво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна пословица која в 
ојој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубав 
на о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те н 
 сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим се 
га су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело ст 
д опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у  
енула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене свој 
> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која  
 триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице 
и се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала  
вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, п 
га плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била п 
кву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се 
еђати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући)  
!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај 
а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не ви 
енцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.< 
ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати 
шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а пој 
ити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Ј 
ира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi> 
но!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дуд 
атно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња ј 
рнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час 
ра.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану же 
 вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да  
о говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — 
е.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли сам 
н свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога 
је је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је см 
шето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи д 
јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокако 
га његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да  
изуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и  
 љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се  
илику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад  
тина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> 
hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; пр 
 пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.< 
е Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; 
дне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, п 
га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћиц 
ра још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да изради 
 већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S}  
 пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</h 
м часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ст 
 док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> < 
го и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се ика 
га ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни  
не, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра 
ило, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сут 
— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерха 
етио веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења пре 
ик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га 
 признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жуж 
о рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло ба 
би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хо 
} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багр 
Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским  
род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пије 
> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би јед 
дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да 
пира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и брк 
но ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за  
рајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог С 
је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез ви 
, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је 
глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а  
ошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су 
прави? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та,  
9" /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — теш 
ар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још о 
да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и м 
годно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство увер 
л’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом 
о рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S 
— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и глед 
S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је ци 
а лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жен 
чунали лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина тр 
дић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се 
а да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао 
нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху кошту 
ла се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав ф 
ацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајн 
="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без ц 
 љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и 
и и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу  
ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— р 
мбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за шт 
е и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Га 
!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све у 
м тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не помож 
> <pb n="346" /> <p>— Добро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о д 
 рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима пр 
поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене љу 
ла, која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се 
а је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, п 
hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S}  
у гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај 
ира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, ка 
 од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета исп 
виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један м 
ан, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила  
ица изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потр 
, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> 
>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар  
хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундек 
свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њи 
, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам упо 
да откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="3 
парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на п 
он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест,  
ра! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала 
тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална 
, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало  
е то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, 
 чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у  
њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се 
стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим св 
 двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p 
о ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди памета 
ије да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о  
 и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш  
прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Сп 
ка свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а 
 да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало св 
 пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, и 
воту, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек 
Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде... 
ад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је 
о исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспрема 
вонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да  
ије потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће д 
ти, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; п 
дачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и ук 
рош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део  
ети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно ста 
лу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се 
 пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато  
разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина и 
 себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јул 
ало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живе 
 се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капу 
и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби 
сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулини 
поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је  
 сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, при 
уташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, је 
е.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је ов 
а!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му 
иди хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне 
ad> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи 
ику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу,  
сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и м 
од.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у сел 
тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} По 
ући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спир 
иној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у св 
е масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник би 
 срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> предузећем.{S 
 — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — К 
е једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и п 
ја је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко  
Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала г 
тарога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло веров 
вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дет 
себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпој 
 каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су  
Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Бољ 
бешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он ч 
, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> 
то; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбур 
е спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од зе 
 пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S}  
споја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда  
имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па как 
ење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио 
 како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, 
} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни ма 
нам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S 
’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу 
 <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам 
 — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пре 
 би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало п 
 она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} 
 попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка м 
де седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји п 
терхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кућ 
 скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на  
кла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и та 
и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, ч 
а што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га 
огао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог  
роносице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о јутро 
 није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није 
нц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и  
мо издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као ш 
; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та ниј 
ећ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, 
а другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланиј 
о четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а дана 
идине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и 
све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је це 
ест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног  
 она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о ка 
воју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред њ 
<p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је зво 
е то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да ј 
е, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њ 
вор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у г 
{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није нег 
сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које је тако озби 
ће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Бог 
 чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себ 
а момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући  
омене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу 
кадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још  
о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу,  
чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћир 
т, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло 
је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог  
 свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах пос 
рбшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — р 
ећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb  
ер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S 
ришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо гд 
асио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на 
 дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута 
ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ ве 
7" /> <p>Настаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али 
м точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p> 
а оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, за 
аћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S 
е предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем ка 
S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе 
и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији  
 није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напосл 
х новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била та, што к 
ст до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или 
а и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си  
а који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат с 
, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то 
где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А с 
лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то с 
<p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, 
 док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Сан Матере  
ра, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, оста 
b n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудн 
исте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрик 
ко је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изглед 
наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>—  
ni, vidi, vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и  
рену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико мно 
ине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг доне 
у јутру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi>  
 ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, нара 
лоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и тре 
/> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и др 
јска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла по 
ком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му т 
то није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно женских.{S} Он тера само „ 
тите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је ув 
 Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да он 
нела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да  
на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда мож 
 опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигив 
тима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу п 
 на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и  
синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са цар 
ирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.< 
а.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пре 
ром по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су с 
, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; воле 
Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем 
ућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпо 
е, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а о 
ерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и  
сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га 
 да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао 
 мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по  
 је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мал 
S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле в 
 арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену по 
.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе 
и књигу свакоме најтоплије.{S} Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала н 
амо своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> 
и се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке с 
 тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не 
едеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и т 
ашти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је  
i> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала 
е отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо п 
едите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљав 
мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њи 
х фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдес 
 нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом  
осне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како < 
ске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју 
ељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим ло 
д времена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин 
 n="206" /> дунди белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S}  
 извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и 
о вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла ф 
 било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у ви 
ем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала в 
арости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> < 
а се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, нег 
 је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l 
 младежи, управо <hi>Омладини</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> 
ицом после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је  
им путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била зна 
 пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S 
оја се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга до 
срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву. 
ус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо 
зана! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријат 
има један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под ба 
ојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, шт 
ио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и ина 
/p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршил 
 <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метну 
уд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, 
ужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна 
е мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш п 
 никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала 
ојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а мат 
лтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко  
как своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шт 
оју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душ 
з њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" 
вно.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови 
а њих постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то виде 
 пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, го 
рекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и дод 
 а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отп 
d>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста пора 
и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам п 
чега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђ 
е; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а  
нес’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој 
а ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не 
а својим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале 
л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само им 
госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида,  
Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају 
 <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једе 
 фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп 
једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најм 
 подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габ 
и, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је м 
 и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде 
/hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, а 
во чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Ср 
ласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људ 
ша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, д 
подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког распол 
о је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу кра 
да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама 
 радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе  
тано, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан би 
слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа  
ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чиф 
а лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и 
ком готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекс 
ланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и 
него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јес 
и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хла 
нпренсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсенику 
а: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек  
 њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каж 
, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је 
аче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и 
прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада н 
Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="36 
а-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габр 
и могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; уб 
таде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. 
ки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Мел 
места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељен 
ата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшн 
{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и  
ајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиуму</title>, <title>Аделајид 
 је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Бил 
пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима правилима поетике) онако ист 
едно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а в 
е је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дођ 
 <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеро 
ла, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <foreign xml:lang="la 
 блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је не 
една и друга забринута попадија провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи 
 и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао  
кавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрсти 
 строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и г 
творила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах,  
а је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихло 
 То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како г 
гој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо ј 
о гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се со 
уће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са г 
ело да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно  
а и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је нај 
 што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да ј 
иповедање. <pb n="370" /> Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{ 
у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била 
Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи п 
н спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га ле 
 и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопх 
 је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јул 
ајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је р 
 мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину 
отова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаж 
а се свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од послед 
вољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разг 
чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; између осталих 
о се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама  
ње новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, месном б 
на мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква по 
весрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> < 
нија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо науч 
 како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз 
 и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена курисањем једнога старога штуце 
 гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па 
а измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то ка 
ес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гај 
 првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадиј 
 такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно р 
 тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Ст 
имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жу 
— тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S 
их дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забрину 
пова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства  
јке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је 
ност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се 
а на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да 
S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месеч 
вему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — го 
ошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу 
чуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац  
<milestone unit="subSection" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад 
пурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дув 
се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чуј 
утник прекрстио неколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раск 
о се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим ку 
 Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} П 
 жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће виш 
је хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се д 
ида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенцима неће требати бар з 
јете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет запла 
мо својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хулан 
а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И како се онда и м 
 јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену др 
 сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога! 
спослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њен 
>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, 
а добивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту на 
ешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујн 
ћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљ 
Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађ 
је <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже 
уша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари  
 Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама израж 
та Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} 
оме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш 
шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два 
кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија  
згали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, м 
ког капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре воле 
ислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему 
 ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кеце 
у наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако как 
к носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, 
а каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита испла 
плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{ 
сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Мелани 
говор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на  
и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и н 
д су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није 
може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учи 
 ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ов 
овост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила 
екрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, а 
 у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо ко 
би није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз 
осак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јес 
 Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне с 
<milestone unit="subSection" /> <p>Јула је жалосно проводила дане после овога разговора с оцем. 
hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знал 
р, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих  
у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисниј 
ла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући и 
 <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога  
дговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n= 
више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она т 
ије напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана. 
је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили 
исти-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме м 
утер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> < 
до, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, 
p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек  
што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи 
Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си  
им друкчије развијала.{S} Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <foreign xml: 
 несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо другима извртао кола,  
озе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлиј 
слите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа 
нчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор  
, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења које даје младост и рас 
м“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и  
о је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све пес 
раба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S}  
 Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре подне је п 
е наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад ј 
ош није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је 
федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} И 
добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна  
у је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно 
ком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се  
а односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом ша 
 после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што  
атка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p 
ба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се п 
Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија ду 
, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му  
емљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш  
а Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До по 
евала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана  
дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јо 
ут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам ва 
{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако не 
га за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су  
а вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпр 
 речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећа 
 тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, зла 
шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечи 
ружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а  
га</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а в 
 а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква пр 
ло њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, 
 знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старо 
а стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, ср 
 па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за дан 
педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кућ 
а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у ов 
ли курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре  
Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му  
осла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било  
а.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево послед 
да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и игр 
сле четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер ка 
еч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне нека 
је шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет ше 
егово питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва  
 ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклон 
 нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема 
н, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узм 
тле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" 
шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чим 
на му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу  
 је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну 
p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{ 
леда, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то раде 
особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хаупт 
тле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви  
е заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све л 
.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl 
 практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то  
а њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњ 
 је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и 
пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је ла 
тпочетог страшног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена н 
 лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него  
им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој 
е, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S 
е умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару 
о вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори  
— запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупав 
а! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" /> 
ди; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде б 
 неко песничко и певачко расположење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно п 
де је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и  
болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да  
о таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и д 
ују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухват 
у вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је с 
ирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпас 
о испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, ал 
л’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они на 
овору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафо 
 наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду  
а то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Мел 
ста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити 
у се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред 
>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од б 
112" /> додиривала образ Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија  
 један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То  
е све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добр 
 супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и  
е гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли 
 —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна гол 
у, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај  
.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни 
?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се  
хвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико г 
ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и 
 вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се  
{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио  
о да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ дла 
и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после 
 час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнак 
тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке 
ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око ка 
 вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пр 
јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, 
стао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се 
спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није м 
био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А 
p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син! 
за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфе 
у и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за брен 
д једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (ј 
да купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код к 
атекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кро 
ула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине м 
 већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни  
 и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила  
у ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу кој 
о онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не уч 
 n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све  
една и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У 
љивост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле,  
рло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у  
са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп 
 чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја  
ро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти< 
 сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па  
/p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлуј 
Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та 
речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети пара 
> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу г 
е, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно:  
 вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S 
Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Се 
 забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног организма,  
фу.</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још то 
м је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p 
 ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — 
> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p 
ца.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! 
0" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман 
аклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, г 
з тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове 
мо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! 
. шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговар 
да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; —  
с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клањ 
и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим 
ду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар  
е казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потреб 
ој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— П 
у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побо 
 заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и пре 
 О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</ 
о пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се  
имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гл 
га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како с 
говора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина 
о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше 
ти и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" 
ње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облачећи се,  
аменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да  
д је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године 
/hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и  
 штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>—  
<pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>—  
S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопи 
сте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ по 
ого приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја< 
амо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! 
рајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То не зн 
ра још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само ш 
га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о 
енство руководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побе 
жи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад см 
ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу,  
Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да св 
је.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на та 
— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина,  
ењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин 
ам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће  
адава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа фор 
е ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев к 
ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И о 
ли оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, н 
ина ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово  
, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „д 
ај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели г 
рму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран н 
да је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи  
 Па... ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о т 
и на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја- 
је пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија? 
з дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер с 
 Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</ 
овољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа  
 постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?< 
 — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа  
идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код госпо 
одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се в 
ве сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни оп 
су слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{ 
.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуб 
ловљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа 
 <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сир 
ма она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види оно 
“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на  
упи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа  
кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије,  
.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући  
а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет ње 
ио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико ниј 
и.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето т 
рај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, труко 
а толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш 
и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</ 
 ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сид 
а.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догоди 
е чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. 
е фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног крас 
 Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreig 
домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нан 
требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено 
ек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, д 
 ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје го 
то гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела 
ату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој  
војим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли  
 Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</ 
, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни 
е, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у се 
аже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме,  
нији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шт 
ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се спореч 
 даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежн 
о тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њ 
 по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и  
/p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му 
и кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати 
 тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спир 
час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се зап 
 и полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у 
 поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Г 
баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свр 
ра који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не у 
 и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окре 
к...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изн 
музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Ми 
ла унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пи 
књигу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како  
/p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Цело 
глице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах о 
и, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и как 
има по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, как 
 кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар нем 
ојавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао на једн 
ilestone unit="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одма 
све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а 
се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена 
е Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу п 
ости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол 
полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерет 
тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Ју 
о ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имал 
 никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одв 
од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана ко 
де.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилиј 
, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хте 
. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три ма 
 Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад 
Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му 
какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, 
 жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да од 
..{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па 
а ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p>  
крпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Ла 
 овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми 
Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би  
пулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и  
 чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако п 
шћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у  
арде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као попула 
 пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно о 
а бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том прил 
а и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образ 
ата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју л 
ажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето 
p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са  
ве село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-пла 
 њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што 
 кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја с 
се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмеја 
есвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа во 
 Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, как 
поја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више раставља 
 и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са  
олку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n=" 
еп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да  
амет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар;  
о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запева 
нда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад 
 чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је е 
а, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељо 
окаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар ко 
ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се над 
авом машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимо 
И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и ма 
 кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким  
је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљ 
ратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, п 
, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати  
јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћи 
ало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам  
{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика правио каноничну визи 
веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, 
тиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто фор 
 досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је  
 тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Од 
има нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младож 
а службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран ч 
> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаб 
 пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја св 
тим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p 
а долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гл 
Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну г 
ћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} 
једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад 
греје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! 
а. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада 
мтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са па 
н Јеротеј Драгановић, <pb n="22" /> кад је написао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њ 
 био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поч 
 изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгор 
 л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у гла 
љ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити;  
’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у р 
> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец 
 Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина ку 
аћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и  
а Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па м 
а босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва доче 
ким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво 
ња) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне  
тна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла  
 Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво  
госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и  
) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите. 
ио... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, бил 
коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на 
</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез  
ци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није см 
је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад  
да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет,  
ј се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се  
с, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> 
који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Г 
ет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и пре 
апутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њи 
ко весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што 
ећ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, от 
ва која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, к 
ћ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се с 
Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми ка 
ра из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан ш 
S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш ш 
да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела 
-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од  
исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па 
у умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сва 
 кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро изла 
на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и 
је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је 
о се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман 
им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна 
а пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p>После званичног 
шара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле 
 дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је са 
 побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је 
та више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба 
и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како руж 
шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бит 
ама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-да 
„Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> 
 где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са 
клагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, д 
 човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не з 
м, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола сокак 
 Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп- 
} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, 
ако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и ш 
, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног к 
} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габр 
испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје кућ 
 <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега ово 
— и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама  
питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S}  
на дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досет 
ућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве б 
ме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од т 
ачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама 
стита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... м 
ет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао  
е би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог 
ца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера дон 
авање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако 
утник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како пр 
вом темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах  
акше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде посл 
.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је нап 
да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S}  
би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из ри 
о поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јес 
ставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ј 
прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габр 
вим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи п 
quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, видела  
 признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> н 
о није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећ 
 и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при то 
е покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимс 
рајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да наме 
есанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и о 
а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па п 
о ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S}  
пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринк 
lestone unit="subSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо 
зано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, ј 
 подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве вр 
шла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дро 
та опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И с 
звуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочит 
по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порт 
ад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, п 
ала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку 
да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту,  
ву парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам по 
 га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и  
 је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако  
чио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћу 
 само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам 
тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихов 
 Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био при 
е бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и поча 
и, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, с 
оброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, 
ђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га 
— „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А  
 тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа С 
авим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а 
не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је  
ак „столпом православија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира паро 
амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два ве 
јој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="14 
 па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Н 
дом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна сли 
{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Б 
едставити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се ш 
о?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да че 
 тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писме 
догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и т 
кспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство  
одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је  
<pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p 
овати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике 
де г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска 
руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — З 
гим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије бил 
тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз ме 
 по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по 
фене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафа 
ђа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се 
, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) са 
им: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овд 
<p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлиј 
да певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема ж 
</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’ 
>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је вид 
к патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло пох 
а уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам 
уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је б 
ај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако с 
око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па т 
старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило физиогномију свој 
 за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли 
то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет  
јама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал 
оје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p 
де као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p 
и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако  
 је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата  
ртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код крав 
еликог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог 
атих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по ј 
вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све п 
очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно 
и приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило 
ешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети  
е да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још к 
’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви 
 n="56" /> <p>— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад  
 слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па са 
у!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само т 
ла, да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери 
 у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и  
а ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-ну 
зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А 
ађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође на 
</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Н 
дне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Д 
S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне  
 гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који 
.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог коч 
не познаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је о 
а му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако се св 
вела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво  
 је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити  
вославне Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао 
 је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живо 
матичне речи гневне попадије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Ст 
 до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све  
ељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n="40" 
ерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунг 
ла му заједно са спремљеним словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна ф 
а се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш  
 /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не  
узео доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S}  
це са плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало 
а</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом  
,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> 
оследоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у 
свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може  
 и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да 
} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми  
м колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине 
ихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно 
 ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p> 
а је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко св 
њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{ 
евали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба по 
 она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се ув 
е отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У  
S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само нам 
ећ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: д 
 Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са 
де, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из в 
<p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да и 
рће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те с 
ји је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, 
ћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ни 
аж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћир 
ура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако т 
торију једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном  
 кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест  
о познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као ш 
њао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба 
лим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</ 
, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захрк 
комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била ж 
е; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много живље 
 разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и  
е Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у  
о ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се з 
 кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док с 
Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— 
, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу т 
ела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује,  
ине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео. 
азебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ св 
 тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који с 
 то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само 
ма посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико  
и што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово најв 
, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p 
> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> 
ам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске 
 за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим р 
ревртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула ( 
ент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штај 
је јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење.{S} За 
ркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа- 
у и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није мог 
 у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S 
овао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би мо 
ерујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу,  
тавља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Е 
оја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — как 
епа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штру 
сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокља 
та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко  
 форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцат 
ао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважн 
воје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.< 
одили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад  
смелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p>  
е је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме 
акра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и  
и у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господ 
је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ св 
"387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Бо 
 пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе леп 
и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Је 
?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — н 
етлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не  
жи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како с 
агледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="267" /> <p>Настаде почивка.</p> <p> 
 да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди,  
динама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише  
 јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегну 
 Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се сти 
ношћу.</p> <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика дога 
ило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но 
тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако ј 
једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим п 
дином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје  
 је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ б 
би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за 
и поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава п 
окој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по с 
а је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је глед 
и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и 
 Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало оман 
 само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p>  
ље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље 
е, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је 
ој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док пе 
6" /> махну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} 
> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданд 
во никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S}  
да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! —  
“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S 
знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена д 
у, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп С 
шара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’ 
/p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p 
у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркад 
е до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> 
Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично на 
теља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал 
, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра од 
едише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све сво 
стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S}  
беру“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво ж 
плар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и ко 
ало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са че 
ала да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— До 
ити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о 
док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак  
шима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вин 
е земичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан оби 
цептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад ј 
рпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба 
 том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Букови 
тио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати  
а кола, којима је кочијашио један, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ та 
му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапов 
лом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас  
аду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p 
, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; п 
бриела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p> 
ју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали! 
а у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се оба 
ну или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање  
оље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, ал 
а, <pb n="32" /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми  
и и волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и п 
 слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан  
мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља 
прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само 
 опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете 
ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају о 
зама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет 
ери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио  
.{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од исто 
излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Пр 
и сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поре 
его је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици л 
 се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало шт 
а да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима,  
 па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и  
м једним дугачким грлатим клипаном који је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобина 
ас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та  
="47" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у ка 
траху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива он 
 обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. 
ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач кој 
> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S}  
ило написати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је би 
а сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Бо 
ејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искр 
солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и једа 
 селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала 
ажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и  
лином деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући  
лете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она 
ика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб време 
м чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме к 
 и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је он 
лу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити нек 
пет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?! 
 Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру  
 задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћ 
креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се. 
аз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а,  
ка, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут ба 
ре ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што  
ао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „ш 
сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шу 
риела приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на друг 
/quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једн 
до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш д 
имити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму л 
тина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, 
рошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала 
ену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} И јо 
, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају 
ткуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наше св 
ета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у д 
нас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пев 
илику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету 
о за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и раз 
 <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти  
 нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау- 
има и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи вен 
секира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али ст 
ти као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу вод 
и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ уши 
медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у 
 <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у 
ли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли з 
е ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под  
ху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надл 
рај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана та 
ек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати 
еку песму коју заглушује топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом  
 Немојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Ле 
штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен  
 из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да ј 
нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, 
 у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па  
!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — ре 
руго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој п 
 пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па са 
 његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да поз 
{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја С 
нолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фур 
 Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“  
ам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенци 
е мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити 
а по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог,  
е!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач,  
ефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема т 
 сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настал 
сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каж 
S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој каже 
у праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевц 
{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орман 
 столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S}  
— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Мелан 
вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо,  
вени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко  
ној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај  
ам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла 
а тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па 
као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, а 
 Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S}  
се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А к 
 како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</ 
 ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Т 
 напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкар 
Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом 
 видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, 
 немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’ 
па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254 
и једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол 
адија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да каж 
ноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la"> 
 дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу 
а јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’ 
а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, 
о Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> послужи 
ба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зор 
 говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то 
је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф 
> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па  
Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што па 
нао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отв 
реосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам јо 
Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’п 
рица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је к 
ту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим 
буђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слуша 
редстави их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Ч 
за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Мо 
капу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у креве 
 Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Х 
’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— 
, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е 
а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту! 
врам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к 
 не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, сл 
чим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — С 
је то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не? 
, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки велик 
е, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S 
е скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} 
— вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ни 
а од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад 
 знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем 
м уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, 
... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>н 
че Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније д 
жили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се 
дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је виде 
{S} Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао  
 Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја 
 стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведриј 
 преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> 
етнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет 
знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још 
/p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{ 
ра у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је об 
шала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена  
 запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, 
 се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру 
p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>—  
и од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава с 
код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу ниј 
 ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Оста 
тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида 
еш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодница</title>“ господин-Пер 
 вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну гово 
едиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијаш 
ткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира,  
— ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? —  
а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Т 
и скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те,  
 „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те  
 лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, в 
 тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса г 
{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!< 
овао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ 
ндак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебика 
ло срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај.. 
пушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса н 
 Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је 
, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист,  
> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" /> <p> 
 се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!"  
оворила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S 
ји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је ка 
нати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора свак 
зону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрз 
рашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољу 
бићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, 
ка се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужи 
о било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Ле 
да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они  
p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и к 
л’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није мог 
За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла м 
вкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи св 
ло, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не  
Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обич 
па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли ср 
жење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је ис 
и, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, каж 
истијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не 
 <p>— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам б 
те.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито 
 пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она 
га да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у 
о!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, —  
ли, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се 
потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p 
ој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једн 
жак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, ниј 
да је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој с 
"232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је 
вим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из к 
ли клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па не 
етворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по  
амоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <mi 
 Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његов 
ће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога 
И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак  
пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида ника 
 кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведен 
.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и рас 
о се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је ви 
фкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још  
 памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико  
ор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп госп 
е смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на ав 
из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара 
какву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{ 
а вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике  
ого <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко в 
Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана иза 
ици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Хрис 
ету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој  
чарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S 
} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о д 
тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њи 
 а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и поно 
Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она 
није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних;  
! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито ј 
ив француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки  
пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је 
е.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац  
 у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSe 
 је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило 
ang="fr">Poesie</foreign></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из  
је умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запитки 
е опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</title> 
 мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S 
азујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна  
} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је пе 
илиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог 
сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о не 
о је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала ко 
 па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите с 
а), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приме 
 Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} 
остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, 
 једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих 
и најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он 
<head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапорти 
ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је исприповедано све што је била природна последица Јул 
>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Г 
ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који није мо 
>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака и 
head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прес 
 дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако в 
/p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже он 
 госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} 
 ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвар 
<p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сук 
ad>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на  
А ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрин 
ка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од доб 
ро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упрепод 
 знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни  
 себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педаг 
тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што 
браћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј пар 
а година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и 
прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило,  
гдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине 
наром пала у несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или во 
а му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p>  
вина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} 
е пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити 
усти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби!  
 поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и до 
у у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврт 
ало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово три 
и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико те 
држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се уч 
ојим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом с 
шња другарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а 
 продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништ 
ек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп 
пу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај 
 ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам,  
хтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, између строфа се 
и, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве св 
 али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, н 
 извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута  
гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је о 
е фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p>  
 њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само  
{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и т 
ко, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам с 
 благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Ме 
 Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се  
ако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и т 
> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394 
праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати 
Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — 
ућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако  
ђи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријат 
олти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и 
ом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је у 
 жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и ме 
ман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која  
а га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старос 
о.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам се 
.{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карлов 
очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар ј 
рса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал 
жем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а св 
икну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их  
До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен 
! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; —  
споја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо раз 
 о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну импе 
>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са 
ен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{ 
 — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — а 
 На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све проток 
ши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по как 
моћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али 
паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</p> < 
чајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га 
 код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викн 
зивали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као,  
алтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „ 
е видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед 
о.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живим 
 ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} 
ешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баб 
 лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један забо 
дне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи 
и ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S}  
Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал 
ета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужн 
је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму,  
 — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела. —  
чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о  
о и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њен 
етљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> 
S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућ 
ола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по ти 
..{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та и 
 Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така  
<hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили н 
ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S}  
екако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу 
<pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је,  
 друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на  
ила једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Ц 
па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимниц 
нам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на  
 или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају  
мо нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S}  
у ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је из 
 паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој 
а, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Формал 
 Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Припо 
ни, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... 
х и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господа 
књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није б 
 у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе каф 
та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље 
 нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попн 
ње опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау  
утрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски  
о шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он те 
 ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и 
лела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстариј 
 загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Д 
ја!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук  
арог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто 
их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца један 
осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, но 
е данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Док 
 Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар 
 Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и др 
и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио 
азала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и  
и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише и 
знато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} О 
е да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’х 
 је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула 
суствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да н 
„фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела  
о боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом  
осу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi 
 и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сув 
керају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле 
ишта сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само 
та!{S} Сида <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа  
, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} 
estone unit="subSection" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој 
едну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како  
ъ правилно испитан“</foreign> проучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и оби 
Стигоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно од 
а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — 
јатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи,  
а оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>И 
влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и на 
ас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво 
усте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу 
иша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађ 
“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смеја 
поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извини 
S} Па и малочас споменути клавир купљен је после три четири такве учестане несвестице.</p> <p>Е 
S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>—  
/p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито по 
нило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно гово 
 познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, је 
 нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Сто 
овору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, ал 
ђали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз ког 
еви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет  
{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад 
 чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшестве 
авља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p 
орисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожн 
и асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у  
емо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог добро 
> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је  
х скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола лат 
а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и  
тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала  
лази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам  
нама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му  
вља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и  
ло учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био 
м и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p>  
ђег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни,  
о Раде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перј 
скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> < 
а изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S}  
растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујн 
радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венча 
</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друг 
би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није у 
 прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да 
Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, 
пита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам 
а!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапо 
, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о д 
о је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>пову 
изнати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габ 
љао.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и ц 
му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око  
учеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о б 
е Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја с 
ш кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, 
еког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ј 
сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а в 
их је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’ 
?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено  
 био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер м 
аца, као сваког празничног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру  
е одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} 
а очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад  
р поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова ш 
огађаја у претпоследњој Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омл 
т.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S 
је би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања. 
хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе  
, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио 
места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ  
ј у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није би 
ј кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и о 
ере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; д 
ри, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{ 
рквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Арка 
ира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба с 
Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изне 
н мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја  
редио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> 
кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код ку 
вопостављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, 
веник данашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13" /> они, који  
ли то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, 
, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест 
, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам 
 лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је в 
гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је п 
ају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, после послате т 
ау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спр 
ож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био ста 
ко је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће 
и на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле 
него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Г 
апита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта 
ј Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Мелан 
радио.{S} После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао. 
у чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и известио их један деран који је пова 
ло још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> 
} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па буј 
 се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Б 
ћ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; 
но бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију 
> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра  
софе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" / 
насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о  
и.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— 
“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све  
фер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, так 
ва.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па 
 попираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је сов 
м се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо  
/p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај 
 Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на с 
шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Т 
лем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi>  
што си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана 
прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако  
са, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Влад 
ал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенци 
 заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле  
смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни 
а буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако  
авезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на стол 
ку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женск 
ован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, 
је никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечера 
ји је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и  
вој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је  
и да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на с 
тиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S}  
робајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p>  
 каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди  
пира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ће 
и увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе к 
и до тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за који с 
 Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчур 
 које све није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће на једно пола таб 
 у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други 
то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb  
 није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би  
десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам кесе, госпо 
путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза варош 
и, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p 
да, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето  
ро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!... 
ла. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто  
ахата оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>туж 
а Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли с 
 поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господ 
; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено свој 
 г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивови 
м вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривоврат 
чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктер 
 и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако ла 
о, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.</p> <milestone unit="subSection" / 
 /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су с 
но спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он д 
била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да б 
крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи  
е целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се  
раћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком  
порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слобод 
пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију 
{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се он 
вољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао нек 
S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира д 
н Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако г 
" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино)  
уб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за  
Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг ч 
о, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} 
е већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељева 
ели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а по 
ј састанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после под 
да да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шт 
.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда  
и сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретн 
тованога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тог 
ићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман 
едан разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан еко 
није.</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименц 
сле кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодар 
спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а о 
а из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земљ 
лији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да с 
орао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршен 
сто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпој 
скупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чесно 
е била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и пог 
ије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда  
“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напо 
 Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— 
аред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и 
где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак  
замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ 
а невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад  
не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће 
ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у н 
и приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне д 
„Пресвјатаја мученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често м 
ра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је  
 баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија л 
атили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, 
чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све н 
та, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару п 
а пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само 
 бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је 
им сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пе 
 шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi 
а сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало исп 
 заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква  
адије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му с 
м.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето 
 олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи 
— чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врат 
ели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија 
лавурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани 
 почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> 
а зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, 
 канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру в 
од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је 
ј је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да  
 — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да  
но, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у су 
е ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, т 
 а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа  
p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и 
и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено 
 скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поруч 
и у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућан 
 к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико ј 
ате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, как 
етка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и б 
ти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громо 
ила Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па как 
боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина  
крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима с 
рса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих  
ла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и 
ши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу ш 
олим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни! 
ису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву 
а, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p 
 и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захте 
ира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а 
стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, да 
 по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села 
 неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато доб 
има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва м 
!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије о 
ма а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро 
 зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво  
је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, је 
огао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је о 
ела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и н 
тела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је  
ш увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други 
ак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је п 
узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу заден 
—</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифо 
 свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгаб 
тили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по а 
а већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му н 
} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки да 
био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван ц 
е било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и  
estone unit="subSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба ник 
јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није ми 
 Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник 
бије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути 
Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се п 
ад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзеку 
ога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој свој 
нији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно оч 
а скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на ве 
ољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га по 
 одмах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче  
за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико п 
; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“ 
је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је пор 
е разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за 
 њима остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" 
 једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, п 
апред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут  
датима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и он 
 ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао  
„да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој  
Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је  
а мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} 
на толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се с 
 је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго ост 
се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја 
и тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S}  
терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и 
 се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија ра 
 само срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујућ 
а малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комш 
 оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све д 
тка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив с 
<p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој к 
ерсо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi 
ватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који ј 
мињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло 
ду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, 
е, то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb  
 јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мисл 
i>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Ду 
 ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га из 
не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S}  
ито што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија нег 
сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" 
„слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њ 
ј кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није 
и госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, ув 
 <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је 
пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно 
а је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дан 
о диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад. 
и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту  
ећ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје  
тко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари 
надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив 
е о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни реч 
алосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња  
ј тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175"  
а поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати 
</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опе 
ко питомо <pb n="118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допад 
осту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запи 
, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на ср 
 <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију 
дмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад 
</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n 
голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор 
је поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати  
ла рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и п 
 је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више о 
друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је  
ада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим,  
 тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жен 
н и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је  
еке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па 
ничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је 
ег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинув 
ије к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени 
огне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе чове 
-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Епископа  
росто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у к 
а, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само ка 
се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више 
ио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јес 
аром и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку  
ему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он ка 
мби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да 
 кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила  
 неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па рум 
d> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо про 
читељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, како;  
и да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се боја 
новнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </ 
p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутит 
тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим ва 
има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у  
сујем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем,  
ше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег б 
и! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога 
пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — з 
 Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ к 
Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. —  
мо кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— 
ов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обриј 
а? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди  
 никако није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи 
оп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, 
 и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „бе 
гостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћи 
охијана тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је 
те госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, да 
Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и  
ћи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана 
тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и бр 
stone unit="subSection" /> <p>Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш поп 
иш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— 
 је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога неср 
о Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, гос 
!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бик 
8" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида 
сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим уж 
исану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раз 
е задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много стариј 
акав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> < 
младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље  
итрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дар 
е извињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети дру 
ћи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што 
 лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално за 
ра ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То 
 Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом  
луша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>? 
него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, ба 
три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана го 
р у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и 
арац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је 
ти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој дец 
буру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и  
а од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{ 
полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.< 
оучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и 
 се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко 
 ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља по 
рави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда  
и курисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габри 
одерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> 
ница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо у 
у је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими 
к да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!. 
И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихов 
иволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и при 
ли жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули по 
 зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" />  
есто састајали и разговарали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад с 
комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер 
тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се у 
ша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености <pb n="332" /> и помирљи 
 сваки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако доб 
 Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи т 
 рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако  
а чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гу 
’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна деч 
п-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Хе 
ве разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да  
оме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све. 
кожурица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана свинчета масти и чварака и са 
жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више х 
на може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, 
 била <pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су б 
амти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у 
га добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l 
је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћути 
 „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да те 
ослу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињ 
а што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесе 
>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па про 
 кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је би 
ом догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака припове 
ло, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{ 
љно, наравно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нот 
ови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно к 
его што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела 
а <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, д 
а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а 
ила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшин 
фити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда с 
је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно 
, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.< 
ма овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично теш 
ко је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравн 
осподин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Неде 
ј крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>—  
ије он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> 
та на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па ј 
о не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није  
ли, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуш 
викује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла 
гово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена 
{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранит 
угом.{S} Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена  
Section" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео м 
дне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на ка 
е куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у 
ило Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позитурама, израз 
S} У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су с 
е доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морам 
 латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце и 
 јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} О 
љубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А 
ко спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S}  
о дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па с 
тогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него од 
вију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више  
ilestone unit="subSection" /> <p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да  
бало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а 
к радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти ка 
е одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који 
јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут о 
ло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајн 
ви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И 
о време много се штошта променило, само је верност њихова супружанска остала она иста, она стар 
гре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него 
 јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, ш 
јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим 
кве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>униј 
л у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхал 
ође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. 
а (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу свак 
И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћ 
ије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио 
ца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћ 
читељева посета; другим речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спи 
 пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А  
свим господски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула 
ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу 
ати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не з 
 и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времј 
ш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре 
па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим так 
ја има забаве и провађања.{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које  
цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S 
ако су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спи 
 шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све  
у човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ бо 
елите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше п 
S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити  
и перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, ј 
тај језик изображена света.{S} Прилично је изгустирала немачки језик који гђа Перса још једнако 
е кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у 
о мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јеф 
лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселе 
 три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Ша 
 шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{ 
ија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног П 
ор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако р 
ци и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је т 
је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се 
Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке,  
м ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S 
и, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад  
а; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачув 
зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем ни 
ним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер и 
ти кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’ 
ише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У  
 Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад бољ 
ала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала  
аше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Св 
една, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, 
одили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје кућ 
е године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не  
 имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и п 
да зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала д 
 ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке кој 
пала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, 
еђу њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад 
олести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта п 
p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало  
 вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, вер 
преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђен 
ора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пук 
унити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Аусгец 
.{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> 
e-Cyrl">Кис ти ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем ст 
уће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке  
и је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта т 
ад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириниц 
, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, 
{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> < 
заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се по 
па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l 
рефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули  
адовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће б 
снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог з 
Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да с 
 попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирск 
еснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— П 
„Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на 
S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друг 
нако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да скл 
/hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’  
а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Н 
гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мор 
ам читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад т 
ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они  
и, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је  
 <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста 
ена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери 
ли неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</ 
н био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све сум 
и, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то за 
у љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан ду 
 док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о  
 Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, 
сију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђав 
вин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто  
сли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, пр 
 тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из св 
бе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете 
S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер 
 ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> 
 Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен 
о ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитат 
тор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?< 
ике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било  
 кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно св 
а, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја с 
ико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише сво 
оса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла  
 пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада б 
елој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још ко 
младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о 
јој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња поло 
а причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону 
 он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он  
и би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га 
ђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборав 
м приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што је 
ајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопств 
 У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме,  
п-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а још  
атове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму 
зи за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози  
то прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њ 
реме поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин В 
било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали,  
опина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ак 
 басне са свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споме 
 мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утех 
тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га 
них песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <p 
 гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помаг 
о га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по  
о миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, 
, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</ 
е, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију је 
 младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ б 
ца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и  
 него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако пре 
д виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка б 
 Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и в 
а <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пак 
роцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако 
 спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не зна 
варац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта  
а је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе па 
е, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је  
слуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често  
ћан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њ 
ош давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) д 
пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Н 
{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још  
ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и  
аве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није н 
ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — вел 
ликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њ 
ро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео  
ред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спи 
ајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" /> 
бацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сл 
то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: 
помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Б 
било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњс 
помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> < 
ико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих други 
S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па р 
 гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попи 
ка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп 
 он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да и 
иела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> 
није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала! 
о је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та кол 
много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S 
аш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално 
ти пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнет 
 онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По ч 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако зва 
 n="373" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош 
ао трагом старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су 
подске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао 
рућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и ба 
 вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на д 
ије ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запита 
> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:< 
ца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад 
 од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi> 
 опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгрева 
.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и п 
 зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано  
ног младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и је 
, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за 
оп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој  
ли не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што 
ом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фај 
ли се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весе 
ужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једар 
hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</ 
 бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог< 
 али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било 
из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi 
 Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним у 
} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорил 
пископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао)  
 каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшни 
ида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p 
есеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако 
уго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ пов 
е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ 
а, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке оч 
меша <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{ 
и с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је. 
Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела  
а пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио  
творена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго мо 
ња и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се 
 то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну  
о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} 
ну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} М 
{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су д 
на учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двоји 
у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ чит 
ћ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног св 
оправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад д 
 научила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су,  
 Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само 
и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило 
а и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто год 
 и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бо 
 /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чеш 
Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прил 
ају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Н 
о онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разгов 
а, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиљ 
 мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-С 
у онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужб 
 — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље  
p> <hi>У којој је исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења и са 
-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркв 
.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и после разносиле врло савесно и ревнос 
ли свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе 
 се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци 
ги тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било  
 А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сам 
икакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господи 
га држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је био ј 
одао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Еп 
обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је 
сподин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} 
ива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукција 
 он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде 
 беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљу 
Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а  
изненади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи 
окој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</ 
ју.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!.. 
здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каж 
ви одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје 
ј њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у со 
попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда 
гом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ и 
ли, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера д 
ли су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не мо 
љено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки 
Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад г 
речкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и о 
попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати  
ошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то виде 
у на официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови 
ала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вар 
ти, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи б 
ика од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет најугле 
је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више 
ао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаест 
е била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће с 
з неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дањ 
са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S}  
— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е,  
о, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло д 
, фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>м 
го ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као зв 
 вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је  
ана је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год д 
аљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео  
ако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани 
} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— 
> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није 
р па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Х 
да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>После мало  
прави себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростил 
аметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну 
и нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад 
 дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Ју 
 маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија. 
е тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — бран 
 да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Пр 
 мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многоброј 
д стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не ј 
 испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „< 
ербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жен 
ам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и 
 што написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био  
 па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја 
душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише,  
ирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и 
о би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb  
смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— 
рио!</p> <p>После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{ 
 исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел  
оврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио  
у без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ст 
Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише о 
устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са ч 
задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и б 
 него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је  
рно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод не 
 га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{ 
.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ва 
дост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S}  
рим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’ра 
p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?! 
кле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с  
— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпице 
кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да  
равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перс 
ом да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја б 
џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислит 
о, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; 
ешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљ 
: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се чов 
кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — 
? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да поч 
ш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Ш 
ира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џа 
лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала  
Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па за 
веда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је п 
ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад ми 
је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је чест 
 и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен 
гађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва с 
 се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала нај 
па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером описати 
сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га 
 на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображена света.{S} Прили 
ећ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика  
 у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осва 
 да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о др 
 одоше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се т 
 а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И д 
 од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани  
е све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта 
ђају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак  
п-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио,  
 кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкап 
ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су б 
е могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи  
ла се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке 
eign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „ 
м, јоргованима и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с  
вати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са сви 
вом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џ 
м поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непозна 
даче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобровољена 
д он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у т 
 „О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о 
 чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и 
е?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p>  
ам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад 
е отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направ 
оп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико 
ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго 
p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</hi>!< 
 заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер  
ог очекивања, добро.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене 
ства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, ви 
будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим влади 
адне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рек 
 живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није би 
емљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрча 
и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи 
ати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док  
 ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се  
ли ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доб 
ет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се п 
Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило,  
споја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су 
у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: 
 би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То 
се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом 
ави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на 
опа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу  
ла.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом 
ано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силаз 
а изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фи 
леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана рад 
је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло  
учено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и ра 
 да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједи 
амо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образ 
же само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотар 
.. а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити  
оју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпева 
авне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А  
а другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Про 
ање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца  
у.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена 
Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба 
за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад  
 морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна в 
ајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад са 
ана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради који 
а и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сват 
лика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужб 
а како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и незале 
отона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како луп 
вадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{ 
tle> или <title>Преходницу</title> коју је издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за 
есма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се т 
тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето. 
 никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се о 
ј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вече 
шите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас такв 
{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље у којој је 
 би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n= 
вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што 
 крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових  
дговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l 
сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка 
се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у ко 
елајиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На п 
оји је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да  
 да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци б 
а се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао ст 
 Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, п 
 прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира  
године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тен 
{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопул 
е ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом  
ојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти 
ако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како 
ке калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку 
вењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вел 
, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазил 
 гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по н 
ли је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо  
 дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поре 
енција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, 
а га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра б 
 без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика не 
е поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад 
ети.{S} И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је 
м и полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне  
{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га  
 да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке, 
ћ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женира 
 дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао му н 
полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши,  
!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да ниј 
 па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је  
те га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим! 
улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направ 
е у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је ј 
док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Б 
био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно  
дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да 
ла...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази ку 
 лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности 
месер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- ве 
е обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш са 
себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацр 
 n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица  
олео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује 
сапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једног маторог кусог пацова коме ј 
ће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песми 
лно скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару  
салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда неме 
ном приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и већма венула,  
нтију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се ниј 
неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси 
 да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, ма 
угом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни 
руд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи 
а му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То  
 је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код к 
 бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је про 
{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељ 
е и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, 
сли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а  
 књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири деб 
е ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Ме 
 са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Заустављали  
му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад ј 
лике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спи 
Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, о 
а ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам 
е трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са зл 
едну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике  
и то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка  
цира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вре 
не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари 
како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа  
а врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“ 
есма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ о 
 је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктиран 
ладенцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом 
оју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, 
у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово 
едни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа с 
то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђ 
рдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција у 
старим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако  
честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера 
 је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А так 
> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи 
на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенс 
је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у ко 
чешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Пр 
 овом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о 
ау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жа 
малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенств 
је, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев  
е примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњ 
а, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле  
 у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зев 
 у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а по 
а га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих своји 
онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето — 
 поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, тако помажући им, приповедала многе интересантне и  
иће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S 
јска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} П 
етврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика ка 
ин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Со 
мах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђи 
, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башт 
 Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај те 
ти тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалук 
пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам р 
Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <milestone unit 
ла је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је 
дговорила једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, как 
пажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло  
ева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад  
ли задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у 
у нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао  
ену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао он 
его и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" /> са последњ 
бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</ 
 све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у је 
 триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после пре 
љали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на па 
едно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па са 
део на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је 
 Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још 
</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је 
hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио и донео. 
чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Др 
к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је  
 Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Ју 
/> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да коп 
нде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако и 
Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —< 
12" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубил 
ти.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује ба 
орско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о  
> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна 
ку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ 
{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сид 
ролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ве 
изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али 
о за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и в 
свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тет 
сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађу 
е очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш 
е оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила једном свом познан 
пало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лу 
 фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села,  
 како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори м 
пити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти сп 
, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја 
ека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и  
 коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па 
не му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да бидн 
p> <p>— „<foreign xml:lang="cu">Сеј ден јегоже сотвори Господ</foreign>“!...{S} Аркадија, човеч 
>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још у 
Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p> <p> 
 од оног проклетог решета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити 
тка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А  
дом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фрушт 
, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела п 
гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни з 
е“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверки 
ом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар т 
Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула  
 Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њом 
оспођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој ква 
један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и ус 
попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и нами 
ша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n 
з авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичак 
Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкат 
давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да 
ање пристоји; ако послушам њега, касти, један тестамент његов, — замерићу се свету, а око послу 
 цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим д 
пита!!{S} Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други  
 уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету проч 
 комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло  
ла вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз 
а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа  
тала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а вид 
ен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак  
дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта л 
ва!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да  
83" /> од оног проклетог решета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек  
гом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царство, и како с 
ема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно  
дмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други  
кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из на 
 према различитом свом темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим 
је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и  
два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он  
говорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први о 
га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне 
ћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после  
е, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта 
оше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућо 
рошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео 
ло.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду  
на да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не 
 а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Ка 
толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и  
 се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и 
 па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још к 
о нису један уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као  
ођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ 
сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је бла 
и звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он 
ао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32" />  
его одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фру 
 стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави ви 
о велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису. 
, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни  
стацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, бле 
рка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно 
о, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.< 
зе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</ 
улине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га ј 
 пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем 
 имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</ 
тају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси му с 
ад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који с 
ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и 
а неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка ув 
у мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због кр 
ерез младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина 
а у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били  
сину наше свете православне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича разв 
 Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="32 
одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и так 
о као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му  
ан нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се види да је био некад поли 
з села одлази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нот 
ариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући 
шко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му 
ледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога да 
 Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, је 
нака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и 
 тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо ст 
цара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спи 
нерски, хусарски, инфантериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Т 
а је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распара 
 у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема 
едан другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа 
е, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде,  
га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расол 
 он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се ож 
ер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави баб 
селе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: <foreign xml:lang="cu">„Из глубини воззва 
 се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњ 
ћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бокала к 
ка као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с 
, па су се још онда договорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер; то јест 
али, куцали и искапљивали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вра 
ретпоследњој Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског ск 
Људи се крећу достојанствено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду 
више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојиц 
-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију бил 
а многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један 
 држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S}  
 и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога  
јем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар н 
ојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвешт 
е, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па је 
сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, 
Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри  
 (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на < 
и.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио,  
еша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни чла 
аљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот 
ма, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад ова 
>— Није Тинин, него луциферов, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега см 
ам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб 
да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као  
иповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто т 
 је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као  
, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш 
ружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај  
 Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то напр 
, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него  
стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве 
м, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ! 
споје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи к 
 ШЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, је 
то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек  
акобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А т 
ди да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појас 
е никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец“,  
 Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо,  
 кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за које 
сп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не испа 
л’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> 
ечи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у кој 
n" /> <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пр 
 поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.< 
а је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што  
ло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је 
, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и дух 
 Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и  
 је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо другима извртао кола, па их до сад  
“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баш 
ена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим ст 
 данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Бог 
 а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мал 
машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око 
унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габр 
опала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног 
мера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо 
натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет  
ол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђавол 
в им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабији изгле 
ко и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам  
зентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, пр 
 Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у  
а бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не  
е ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или 
ко за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! —  
са. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост 
. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша... 
 са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p 
тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти са 
е терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n="2 
 кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Чен 
ово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати  
 ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{ 
 комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од другог.</p> < 
 дотрчао је <pb n="47" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији,  
вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као 
 није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског 
шки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне пи 
Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате 
о век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на вр 
рошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро 
ter" xml:id="SRP18941_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је исприповедано све  
нка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n 
знат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се  
 га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преос 
p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она там 
 боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као 
га.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је ста 
сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пр 
и је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер ка 
ик. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је до 
</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што 
оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене 
Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се  
ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегну 
желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, С 
 значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах,  
уде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако леп 
p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се! 
.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, 
{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета  
но сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних. 
тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А 
 свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, ра 
 века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста. 
 и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велик 
е поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обредише се оп 
/p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била 
рали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку н 
ди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шт 
е цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> 
и не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до 
ило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p 
ли друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учит 
руге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, 
 узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељства.{S} Па је 
.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала,  
а ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко  
pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар госп 
.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти  
рикаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — од 
к; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њи 
ила.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до с 
по запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ва 
познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све 
’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, так 
лазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико  
кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p> 
 сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.< 
 је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али  
он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља за 
укли су се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онак 
ва!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се 
острана, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А  
век поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ при 
ла отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону 
авити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада 
ати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и доб 
и паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Пра 
рађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</ 
ј што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит 
/p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећ 
говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори 
 здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи п 
аже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче  
 сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типар 
а је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p 
ка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредим 
раге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> 
а.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети 
а.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала 
издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} 
 што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точ 
 <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући 
“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најре 
жио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија  
о комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат 
ућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да 
} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па д 
> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да 
аметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369"  
 је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n=" 
Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о 
ле седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни т 
 све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у том 
, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе  
} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с по 
реварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, нег 
се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је 
Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно з 
једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он 
ле га као једног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је 
 им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му н 
текао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{ 
ки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n 
<hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да ј 
г жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а к 
ли их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна 
ло, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред 
<hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње тре 
ска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам 
це... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожур 
е би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, 
 оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изв 
поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о  
о, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p 
није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што нис 
златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно,  
 xml:lang="cu">никтоже без грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да 
 јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни об 
} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога П 
себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећ 
и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод ко 
ору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, н 
беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пе 
ошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бо 
а наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било тестамента  
оведиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није 
ија, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта 
не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица из комшилука. — Докле ћеш 
служујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има 
паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да саст 
еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понаш 
коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ в 
њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p>  
еколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.< 
’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се ј 
 је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, сам 
 коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје пр 
м лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И 
нас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није мно 
ћ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочар 
остива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна,  
метан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, к 
на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тра 
у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, нахерена на једну страну — беше празна, 
рне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једн 
S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једно 
авила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида с 
стио неколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко  
, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и  
а српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— 
ље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави 
б и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>—  
а ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд св 
у је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате,  
више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вр 
у!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми м 
то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује г 
иметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, ј 
ло је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка,  
 да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код  
 велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошл 
равила би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и с 
ница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title>Карловачки ђак</title>  
е унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у јед 
, легао је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма кој 
може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио 
а право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та во 
а.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе,  
 воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каж 
 неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћива 
оседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се 
ом месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <h 
<p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А  
ређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одгово 
 моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’ 
 баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се пода 
 господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половин 
а дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поје 
е мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једар 
ом су између осталога још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, 
ли су маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> 
то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај и забадајући штрик 
ретњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео  
 једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се срет 
шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамиц 
да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила 
но су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количином млека, тако 
атких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и к 
 чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једн 
ерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана свинчета  
не, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и 
 фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то  
ећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно п 
колико дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Гос 
 овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака 
аш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна к 
чекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија провела је за то време 
нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако  
а пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћ 
е опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ру 
 и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће бриш 
 ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то  
ичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да с 
ад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају м 
уге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрп 
д пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа в 
олак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не в 
 ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па ост 
ланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>—  
оличином млека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спушта 
е, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се т 
еновник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула по 
о дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p 
ј и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се т 
 — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и 
, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај да 
амо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јо 
 на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која 
д сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на кр 
а.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о  
рада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести 
рила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута 
 Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S}  
 причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи верова 
рте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па 
 од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — ре 
 срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Д 
фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пер 
 — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се 
n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{ 
андрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S}  
 чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Ост 
и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна другој укл 
писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развиј 
“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силне ракије.</p> <p>—  
калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паорушо једна! — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се о 
и да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он с 
и!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета. 
S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једн 
аузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и после ра 
о обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Не 
, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике 
b n="150" /> она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а  
 гђа натарошевица држећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме 
 кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваз 
да па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, 
гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивал 
а се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — в 
е тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нић 
кљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега 
би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орес 
метле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Г 
илике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, 
не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта  
тињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају 
моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, не 
се. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови,  
<pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се  
/p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о  
 брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова 
 у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} С 
ема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто  
каком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; он 
ком, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на  
м ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па ка 
 ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена 
да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку није мало смирио и 
а стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем с 
ћо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p 
епо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и ту 
ост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима правилима поетике) онако исто п 
а.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу да 
ана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могл 
ко песничко и певачко расположење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певу 
 Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у 
S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљена кандила и мењала  
</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми 
хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>—  
ва измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове у 
176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, нес 
совања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, 
а доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом,  
оје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> 
личног бојтара који једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Је 
ке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој 
 га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу  
, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату 
три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дот 
Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и 
етна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и <foreign xml:lang 
брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па ј 
и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чард 
п Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у д 
ви трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике б 
обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и 
о већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једар 
 Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући чес 
ворио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако  
танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и  
н“</foreign> проучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега 
/p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта 
се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <pb n="52" /> говорила би 
пова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују,  
даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и 
 сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; до 
атурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S}  
бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржњ 
ле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, ка 
} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благ 
ула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.{S} Пребациваћ 
тирала немачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404 
оји је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро 
се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то 
евај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другари 
 Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипа 
ри очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице 
е? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гл 
о доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко  
ма шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помама 
му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба 
 гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љу 
тарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она< 
>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглуш 
знаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро обавештене  
да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су н 
е к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и 
 или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па 
 но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш  
љам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{ 
 „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опр 
свестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала јед 
— А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До повратка попова 
ишт’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у 
има, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни  
кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као ка 
 као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилов 
 сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ст 
 за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да 
ише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у  
звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, д 
а Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после 
штавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих 
оре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плака 
а још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и 
, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S 
 ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда,  
дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „За 
 Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло 
на црквена порта. <pb n="79" /> Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до  
арским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само по 
ви учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче  
е у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само ок 
 <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не 
 и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S 
баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло ј 
нам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира,  
ви пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас 
А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете  
азна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као п 
читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет п 
> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно п 
ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л 
сталих, завршује се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </p> 
. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлатим клипаном који је са својом дивн 
асад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло у 
, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то  
ра поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако  
S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из  
и нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо 
о зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, в 
ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш око 
50" /> додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да 
рам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то 
ог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари 
ако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, 
 поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће  
 n="304" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише п 
ом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и з 
ош од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад  
ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, ј 
на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом 
подин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас господен на водах</title>“, а за тим 
ера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p 
 прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села потера он своје коње пор 
јде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бац 
ече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не 
ије хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло деликатне природе, па је онако 
спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург  
е све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, и 
/p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па  
а памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или 
имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћ 
ве се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то 
И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне п 
у у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била 
вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том 
ди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} К 
ином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једн 
јаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху о 
не фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пе 
то сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и 
ељева посета; другим речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спирин 
у да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво н 
моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је бил 
чаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки  
збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још 
рина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже. 
но два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши  
поче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није 
на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’ 
ши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто 
, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешт 
уги сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од  
па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што ј 
</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре сп 
ој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се што ч 
то видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете о 
а, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, д 
, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако 
„куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издале 
га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом. 
а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, де 
<p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога ш 
на <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p>  
еп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је 
ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис 
зрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>—  
ад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порасте 
му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у баш 
мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па так 
 стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке К 
мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, опи 
> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претура 
 не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи 
орске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А 
огљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљ 
дна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза ка 
АДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У 
леком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговара 
</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зо 
<p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељев 
 само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</h 
на, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за мом 
 путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних  
i> </p> <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створ 
 су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за п 
 Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годин 
, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се 
д’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на м 
ија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је 
 или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гроб 
 оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Шваб 
<hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различито 
о нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су с 
хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским 
су за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопо 
пише.{S} За тим дозове свога секретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели,  
орам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти 
а се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66 
гој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног организма, за поуку многим  
ти!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S 
амо зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам 
Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не мо 
ило!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је 
кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, ал 
опастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити  
 ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ств 
ај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха као што је неправедан тестамен 
>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о с 
м ђаконијама које се обично добијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљено 
е Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било,  
спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта 
milestone unit="subSection" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отиша 
никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што 
. гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi> ку 
 и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за 
 Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце касира. 
кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћи 
о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског дана, стиже из влад 
о тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га  
/> <milestone unit="subSection" /> <p>И једног летњег дана — осам година после испричаних догађ 
епо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено. 
здахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>,  
е данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од  
и о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј 
 кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га  
д <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух 
е су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, него који за 
 баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код  
ом банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај с 
 без икакве потребе премештати ствари с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; ш 
S} Том приликом му је испричао историју једног маторог кусог пацова коме је пре толико година р 
 једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види 
 шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <h 
 се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S 
је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп- 
ли оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна  
м капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi> 
{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћ 
о да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића, и пос 
ко вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даљ 
епо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковал 
је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а и сад  
 заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, н 
послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски  
milestone unit="subSection" /> <p>После једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и зате 
опа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако п 
 Била је ванредно расположена курисањем једнога старога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а н 
<p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо ј 
а.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су К 
и штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двад 
а то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећа 
тужбе, отворила се грдна провала између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису з 
 зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> могу примити на кола у предњи си 
о; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истерам ба 
ини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расеј 
је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски 
<p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се неш 
е ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаш 
сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb n="206" /> дунди белих трепавица, к 
д јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран оно 
-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то 
 се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па 
анату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој с 
ће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешат 
па приповедала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојн 
ку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио 
-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као  
к је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, 
сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па проби 
огледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпој 
 накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што  
да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; 
а.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p 
к су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода 
године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учите 
 и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, 
 себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шац 
 латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латински ка 
 питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, господске персоне, што рекли.{S} Тако ист 
ем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада с 
 он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било об 
једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пул 
ош је чудније што су обојица одговорила једном свом познанику који их је срео баш кад су излази 
п, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по с 
 хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој све смета по к 
благодарности <pb n="153" /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена  
p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па,  
соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе са 
њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је  
хова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зе 
ахата путовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ м 
 чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног див 
ет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разле 
ре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курм 
 често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико неде 
ило, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене о 
гао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па ка 
ојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан 
спођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и поми 
ођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени путник, па се  
ица упропастила и унесрећила сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само је 
олико година реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је у 
 на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра  
акао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом је 
жњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која 
 слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба д 
p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спре 
га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво 
а једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој н 
о пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p 
, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду в 
а“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} 
сац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p>  
а жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била но 
о’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек  
 ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао ка 
добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> 
Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством 
два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам ка 
, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!“</p> <milestone unit="subSection" / 
а Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во вр 
, „све, све обријај, све скини салашару једном <pb n="284" /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде с 
два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и  
 и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чут 
Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне от 
це него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извест 
ужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био  
е из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и 
 Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом поја 
Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разг 
не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пел 
ће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђ 
} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у у 
и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ов 
, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њим 
 узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S}  
 се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту  
 <p>Чарда — једна страћара, нахерена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар с 
њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како  
 једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и мл 
мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заблаг 
 да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неко 
 двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака О 
ређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу 
 па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>—  
лу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно свога  
ављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n=" 
ла се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је 
намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им би 
свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно исп 
<p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута са 
 не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче!  
’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S}  
лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле ни 
ђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста 
м дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Ј 
форе из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице,  
о срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако  
 Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало п 
један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама 
— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Ч 
баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем 
д већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече п 
љаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све та 
 дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к 
пира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="267" 
 кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под ко 
ца, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан сед 
рзна и распараном поставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фрон 
поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, 
ју, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је  
има јој <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јули 
 гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распи 
а и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке 
не, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени 
е „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам ко 
е се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћи 
кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попади 
ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније  
музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би  
ој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се с 
нако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="24 
шица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све 
 деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца 
у.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и при 
деш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и зали 
 опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију  
ју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину,  
 ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, как 
еколико капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то 
— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на  
а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим,  
абадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n=" 
 зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се та 
чиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говори 
ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим ст 
ета.{S} Прилично је изгустирала немачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога 
же, да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски 
и француски, јер је здраво заволела тај језик изображена света.{S} Прилично је изгустирала нема 
ш како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S 
ћи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај 
>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш мора 
 била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао ј 
ма на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са села као 
 француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еула 
обар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ 
о језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, су 
неси, — наређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спре 
и се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, ка 
ерао катихета а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форм 
 Гђа Перса нема ништа против француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треб 
А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела тај је 
дстављен домаћима, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му и 
има.{S} Прича својим накарадним српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и 
у и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине  
разом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подр 
кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У  
жаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена 
ена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере 
ћи се да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, 
<p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је  
 је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ 
ди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад  
уча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био т 
роста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна 
е да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми  
је.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут ш 
ра, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и накан 
учку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле 
а добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима  
вају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вел 
кира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign xml:lang="cu">„<title>Србскiи кув 
ладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и ва 
је марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње зд 
е као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па з 
 и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milestone uni 
и за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула  
азговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се к 
из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом 
ло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку пастирку</t 
 од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба 
е имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гавра 
или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на  
печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе 
 отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вин 
 живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из 
чере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани пов 
 и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по не 
омаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници  
жвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није 
го и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута  
о да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салве 
.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да  
ом Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на 
 лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где нек 
длетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дам 
био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад јед 
на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуно 
еви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на де 
 буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дуж 
шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — 
 зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А  
а сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза н 
 чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, 
ко је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди до 
ени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако 
тка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смеј 
о је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски кал 
ом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после ве 
идела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој б 
цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <p 
 Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је  
лар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од 
и требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одр 
оцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћи 
еви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толики 
и је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази стр 
о против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким оби 
 <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, п 
ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на р 
дена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађако 
риповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како  
ије ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и ка 
ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је  
ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме су 
у се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала ј 
н догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она пр 
и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића 
ем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спирин 
убила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се 
ају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њ 
Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим посл 
 не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала  
. — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се пот 
о наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p> 
која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала 
ају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један 
мено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Ар 
 село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Цигани 
импатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца 
уде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером опи 
ст и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десе 
да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла с 
амолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не 
ога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад б 
ла и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображена света.{S} П 
о развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни  
се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово некол 
тогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{ 
ор продужи курисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није ф 
од паметнијег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, 
 у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-С 
ак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану  
вао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда  
ашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{ 
, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.< 
омену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа и 
 у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак 
, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто? 
а или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово  
прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она  
пођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослони 
ељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико н 
а, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ 
наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Мак 
 сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћири 
 дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p> 
ригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору 
ја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она  
p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S 
, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> < 
ремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да из 
је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити  
слим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’ 
омо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је 
и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, б 
 што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, ш 
ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> 
, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</ 
ху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обич 
олази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све л 
певао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му м 
од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ т 
 поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како  
у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да  
.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти 
тио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} 
не ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале  
ијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мешт 
то је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та 
е Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а 
уби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садаш 
p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазит 
 је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ћ 
е преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то  
догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Кири 
</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваши 
окаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад ви 
3" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две пер 
и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема 
че крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљен 
ешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не  
и, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују 
“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, 
е тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне к 
S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља  
т поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматор 
у је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шло 
лавом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако 
 лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то к 
ова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога  
 с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати 
 можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једн 
 није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан дом 
бриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од  
стану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради 
ховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули паси 
 бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишт 
о.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у ст 
А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Дави 
 мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела  
икако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="4 
о се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне  
е Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути  
ндек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Кален 
ад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима,  
еобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рука 
 мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете с 
е чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њен 
е којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње 
авачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као  
е фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> < 
ајстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће к 
 је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су 
ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фел 
је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још ће за мно 
ило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао  
рце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад ј 
а за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а по 
 попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба до 
ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата 
ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у ста 
дела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о 
, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је све 
 речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар 
-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако  
спало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „ја 
 прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и к 
вцама.{S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити 
њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло н 
мена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о 
68" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред  
же све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хт 
ђа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Арк 
еже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</ 
 и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино пона 
оп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зар 
/foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што каж 
леном, јоргованима и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спал 
них старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у  
S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са 
ворења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха токмо је 
кама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најсти 
ту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво  
м више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје ск 
данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помо 
 стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од сви 
ине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их  
пе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и зао 
е и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>—  
а у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још 
ка.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадв 
уши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запали 
, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код  
т поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), 
, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, 
јући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици 
неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за  
и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов неп 
> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна буде 
 намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати  
> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјето 
 се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> 
к има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к 
сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, 
олико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Так 
о дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај,  
?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Мо 
к; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви 
т, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпа 
стом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, —  
м мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n 
} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} К 
ебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже,  
 нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то 
ом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’  
д криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скоч 
ица, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети п 
л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> 
кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао н 
мојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једн 
 тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Пса 
да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да  
сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хекл 
ставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p 
овек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна м 
.{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уме 
 — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све 
и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам 
м, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то је 
се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та д 
; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им де 
ам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме морали чекати 
ат удружене теорије и праксе, — теорије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S 
у, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драгановић, <pb n="22" /> кад је написао онај < 
аксе, — теорије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било 
вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти  
="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопо 
-Персу!</p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све т 
’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е,  
</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива.. 
тено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други? 
а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вреди 
уцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У 
ад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нис 
уче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три ва 
опчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог  
о и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта 
ре из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњи 
лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Н 
ного.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> 
поведати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а он 
о је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То  
} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна  
 авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лет 
или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-М 
може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах 
 пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацају 
го чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматр 
ош чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета 
 рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико — 
е зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па 
АЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Г 
А</head> <p> <hi>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој 
и пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината  
днако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глуп 
маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, 
о тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге б 
 књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђ 
лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем ср 
<p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>—  
у песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, 
Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“ 
осле, мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је т 
сте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{ 
} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја не 
бро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p>  
p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледа 
реба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу,  
ме Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, ниса 
, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд т 
о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то п 
оклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ в 
е ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А 
што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без св 
?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па 
ћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му оч 
постао —- протојереј, <hi>прота</hi>... јест, <hi>прота-Спира</hi> —</p> <p>— Шта!{S} Сида <hi> 
а што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте 
иклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет  
звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови на 
{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и. 
ланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до 
 кажете, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су жи 
 квартире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и стариј 
дродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — научила што је Шваба з 
олико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очи 
ет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — р 
, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислен 
а дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и  
беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p>  
к смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цр 
ло, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам  
езана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али  
тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби,  
и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Неде 
а би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете б 
ко, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват 
е (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ  
супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се  
ајбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</h 
амо једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ т 
ребали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да  
ко треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на па 
<hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу 
 ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, оти 
ла сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије бил 
не бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама< 
 и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је л 
што с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p>  
се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки  
> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јул 
i>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Перс 
ни не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, 
веродостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао  
остио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов  
> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И 
од амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По ав 
-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол 
аге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај  
p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми н 
 после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми 
коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како  
ба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохиј 
ко се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао 
читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињал 
{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопостављени.{S} Господин ваш отац 
м веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде деве 
она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену пр 
о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку,  
ао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родит 
поја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно. 
, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет 
а што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јул 
 читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад с 
ри.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним ши 
 поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели:  
дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећете тол 
па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки јези 
 ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокиј 
аним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме  
 браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, кло 
 вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик ств 
ку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво т 
јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се 
итава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђав 
па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш  
 Фрајла-Јулијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о д 
о, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi> 
 очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, Догматике, ех —</p> <p 
 И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче г 
а водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруг 
ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му н 
те.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо 
а, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све  
а што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим  
јућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Мак 
извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матери 
 разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— 
ам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта 
је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и ув 
Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с еминенцијом. <pb n="312" / 
шке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујт 
ти мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</ 
 грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом 
е опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</ 
ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <p 
<p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут,  
мена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хт 
ма је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Ме 
p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је по 
и.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па  
се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем мо 
/hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’ 
Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, п 
 се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек  
зда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну  
а да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права  
ењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече 
 мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се из 
 свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинче 
а, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбу 
што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што 
м лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек 
 банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми 
те ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе бра 
ита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Бо 
а њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај,  
у.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допа 
 кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех  
је је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо 
је била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак  
ванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и ста 
их погледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њ 
ледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова м 
фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — викну запропашћено фрау Габриела...{S}  
олим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А 
био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p> <pb 
а само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како 
олићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек ва 
не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања  
ро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то 
 обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p 
а му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — 
о сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је 
оже л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не 
 своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће  
 ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов 
м добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> 
ле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, ма 
све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданд 
 добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. —  
S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу ш 
 вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабр 
 и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! <hi>И 
ије тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко! 
те се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће ва 
Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добиј 
type="titlepage"> <p>СВОМЕ УЈАКУ</p> <p>ЈОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ</p> </di 
војим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јов 
 он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S}  
; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим 
Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му и одговара 
али гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он 
 би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi>  
с је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама  
пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити д 
ао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рек 
а зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прослови 
ју, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p 
је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши 
о љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови  
ђ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито  
 показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} 
анас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана мо 
да а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после< 
дна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако  
итка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а  
ад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати  
 њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чуј 
баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, шт 
јближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме  
оворила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, 
p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, ув 
ј штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S 
и тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, 
’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе пр 
опта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалуј 
а Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у т 
b n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Ал 
о! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако т 
 таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло  
и Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, п 
су с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао прав 
 малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то и 
а од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако  
н претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу 
61" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих 
те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зи 
ам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатк 
та: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се о 
е срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> 
образан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако с 
пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћ 
!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И  
... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пал 
звињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала,  
и, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што ка 
ста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни њ 
о, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напом 
е оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ват 
е куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} И после о 
 <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола  
а га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се 
дила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, ма 
 Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино  
ане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за 
, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после п 
!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу коју је 
не речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је он 
и говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једн 
оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран 
и и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида  
ести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити дов 
те, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само с 
ишта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и 
днако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад ј 
на једном месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам  
ећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша је 
овију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима св 
њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S 
 шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је  
Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у 
ао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, кол 
јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да 
а је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је! 
 она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с о 
кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ла 
рау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, 
је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p>  
зговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп  
очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И  
то, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (к 
је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Про 
ам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, 
е те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула ј 
 своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели кр 
јој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом н 
.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву 
и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из пев 
купило сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају него шт 
, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S 
 нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се го 
— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — ус 
јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљук 
Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ј 
а госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш ни 
до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до нед 
у тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив бербер 
 шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако г 
е видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пе 
 И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу 
} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’ас 
 и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А 
 крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једно 
и, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он 
да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува н 
ако танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерал 
датака, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, 
охвалише <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после с 
иду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај  
сам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилу 
е главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и нећ 
ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотич 
а што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га 
ији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могл 
каку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко н 
hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година,  
богом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше ле 
аса из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна  
о некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показива 
 опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан к 
чка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се 
 се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно 
... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и 
ајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише п 
 зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А,  
<p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што 
 а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шан 
 Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се  
о по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.< 
 Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испи 
 је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу 
ав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него  
е, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн 
се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и 
 помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јас 
печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори 
“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, н 
на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и па 
стија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} 
ки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалост 
а је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако  
i> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију! 
ки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта 
 никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p>  
како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна  
ило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.{ 
у.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А ка 
>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чу 
моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блаж 
 Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi 
’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене р 
hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од вел 
ече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице к 
ш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немец 
овске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <p 
ретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђ 
наго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебе 
о јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb 
љивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљ 
{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана 
у гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело  
иближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар Петрови 
јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n 
 чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да раза 
поља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као  
 и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, н 
и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да  
ји.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана 
о дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p>  
 и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То 
е напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином  
дан фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о шт 
и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p 
ма јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, с 
-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габ 
јој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па 
м свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца  
 лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбур 
и!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к 
омекшала јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу 
" /> она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очи 
; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се  
есму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и  
е после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје бех 
нуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за 
ко да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта 
Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И 
и’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запев 
о сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимека 
 па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулин 
и је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особи 
против француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни нема 
 се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јо 
вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру;  
и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведн 
 више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али пи 
ве и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="s 
и је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да ј 
а једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који ув 
 и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин П 
 а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ја ни 
м га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стре 
ml:lang="fr">Poesie</foreign></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат 
а је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем 
и није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни зап 
ад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</ti 
т је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели с 
вари после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа ил 
Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисл 
ин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па  
уцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Пос 
 показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несре 
ла к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а отк 
и:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док ј 
S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви 
је пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је прод 
>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а 
о што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично распо 
 </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, ал 
 је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} 
бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди од 
икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркива 
аду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексут 
е хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да п 
, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, го 
ане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и  
о што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имал 
е: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па кос 
 су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ каже 
о су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако  
насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње в 
д прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти 
Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и вр 
<l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хт 
м гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки ц 
ли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, вид 
 јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У п 
 после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стој 
оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гав 
нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Завета, како 
 онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпо 
но кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога < 
 — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: 
рочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p 
а Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то  
 ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре њ 
апустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Н 
 — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. 
а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће к 
као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим љ 
 је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе о 
р судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову ку 
епу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Ј 
ро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота —</p> <p>— Тако 
това кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} 
ега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио 
ћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја 
сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна д 
да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с о 
ко виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су 
да, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, д 
те.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж 
 — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, 
 га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне  
е из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама и  
сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а оч 
ецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су мла 
г ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану нес 
добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немеша 
p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вам 
емљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ни 
рви’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач. 
p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су сврши 
далеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да 
р.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се н 
сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са 
 фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти пр 
т’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само јед 
е л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у куј 
 /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само 
о знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то 
орите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега нек 
љивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природн 
ја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар 
и и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с ка 
оцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да на 
, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на ц 
рикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац,  
ш и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором  
 све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спи 
а каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та к 
це ни других саобраћајних средстава.{S} Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који 
 где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разб 
 нестанком оних силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се р 
творе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— 
ајдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још о 
ад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила једном свом по 
па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај  
Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га с 
 оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то к 
ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је с 
сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати род 
о, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се  
нало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је тешко би 
а Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и искапљивали  
, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се 
изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек 
 је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, к 
 калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала 
>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S 
де мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори м 
 Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А зн 
 после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео пр 
љку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочија 
мална „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што 
} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади 
о мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Мел 
о испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стив 
талисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S 
 врховима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багр 
 на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало с 
Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, 
а и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи:  
Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио 
т!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакл 
 Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi> 
азиле и том приликом су између осталога још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне 
 да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и 
о, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> могу примити на кола у предњ 
о.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’ 
нако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али и 
е још перишани носили.{S} Или приповеда још давније ствари, из времена кад није било ни порције 
аш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него 
.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му  
 нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару,  
еде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако р 
ећ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад 
— опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, мило 
ау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и 
и на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и с 
одница</title>“ господин-Перина, остала још од онда.{S} Читам <title>Карловачког ђака</title>,  
—“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се т 
</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје та 
и се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сок 
оложење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава  
би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на заврш 
 брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дро 
се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.{S} Пребац 
 наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред њег 
!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> 
п Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— Ето  
">corpus delicti</foreign>.{S} Даље има још неких слика, старозаветних и других за које <pb n=" 
 које су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих 
 Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S 
дносно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље 
оведам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешпе 
уго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало  
м то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па 
оћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља п 
од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л 
таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће  
во већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снива 
 он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он 
отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, веч 
 је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нис 
 ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој с 
кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супру 
јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и  
пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква ш 
 Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпој 
ало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши 
 бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p 
евојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао 
 и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским. 
 што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће ок 
ака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле г 
рци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором 
рањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека к 
м; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, спо 
ед поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за 
е да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад 
ше; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблаг 
ма надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p 
узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест,  
евни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једно 
седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шет 
згустирала немачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n= 
е крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући 
сподин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је 
 је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па д 
им.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио  
свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, 
гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека с 
ам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p 
о.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна сал 
 — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем 
ош тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других с 
тити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава 
е ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ свом 
о пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако 
ико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба  
’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p 
о ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од  
ра који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту с 
p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би 
је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не б 
сам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси 
Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоц 
мози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта 
лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Прес 
’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада  
зумела од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“  
она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како 
есто није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашар 
а сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику 
на у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што једу путер 
ола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна д 
ек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Д 
а као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га  
 и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <foreign xml:lang="la">V 
свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћи 
ријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p>После званичног де 
, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан о 
/p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треб 
е понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа.  
иже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и по 
ав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље  
дне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пе 
S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт. 
<pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Ум 
акије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако 
ла <pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар  
 „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћири 
ерјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер  
 Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још ниј 
ом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих  
и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се ча 
сто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава 
вот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било  
јиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На посл 
 тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што 
на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n= 
..{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за  
и сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражил 
 и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке  
получи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— 
кад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Пе 
 и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се  
 је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се  
неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} 
 у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давн 
јд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче дру 
уманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је з 
се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Бог 
ко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</ 
{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о пору 
 заобишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано 
.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у пос 
кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се кр 
јало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше 
кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим 
итељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:l 
њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке  
ију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару је 
је кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, к 
.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су 
 лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Дру 
сновне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру, да једа 
 се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још давније ствар 
а не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а после с 
увај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића 
>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} 
ви пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Арк 
новима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је 
ине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону т 
уја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад 
о доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајст 
ило већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља 
, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајми 
ђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте так 
а ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми к 
ече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се  
; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вред 
ече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авл 
„Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Пр 
ом. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико г 
 паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо!  
беница, клањам се!</p> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст и 
о све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што  
 да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се,  
а колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заис 
 Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде,  
ника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку  
није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу се 
лиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> да 
, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Ш 
 предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату  
верује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби ол 
Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пре 
ни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек 
опа најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чино 
Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арње 
-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истера 
паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се ви 
ого гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И  
е задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разли 
калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако потр 
 блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као как 
о бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоћ 
ас се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско 
двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И 
"254" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.< 
екад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, а 
— Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — ве 
е ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S 
адне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да бом 
 ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него з 
тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“. 
р, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> 
S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развади 
стаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, с 
а помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо доте 
они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда с 
атвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патр 
едном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија 
S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде 
 воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста  
Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</h 
ен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S}  
ирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јул 
у сеоског „<title>Тагблата</title>“ или још боље „<title>Интересантеблата</title>“</hi> </p> <p 
 оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си с 
овим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>К 
! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па у 
ако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али шт 
немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метн 
лем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад 
идим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати  
ту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се односе на онај крупан дога 
 душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако про 
а порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру 
 да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред канд 
реба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона 
аши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се х 
а срећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето,  
сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било  
цнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели до 
ко штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити  
чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао — 
уги, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата 
ремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише с 
нда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код на 
ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту д 
у само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, — рече и похи 
да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на к 
је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само  
о казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико 
ди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупав 
 је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — ве 
сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа з 
 му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће 
су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму пе 
 како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су 
речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило 
, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер. 
нило; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, 
 ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, га 
</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да 
м и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, бе 
опа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од  
су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и 
ри крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на 
у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол 
 ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па к 
е за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање кос 
овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотико 
итетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида у 
ећ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретн 
е ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и  
о, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна! 
ечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклон 
Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. —  
којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први но 
 не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако б 
ка била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као  
ћ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо 
Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> 
о лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе 
е; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом  
ши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изн 
оље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друж 
 то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сут 
во најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива  
— праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да  
а сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирт 
>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви м 
трикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада об 
епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко 
р који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p> 
Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле... д 
акви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, 
, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послат 
hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида 
 и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{ 
рменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да ј 
или!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Њег 
 украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ен 
веравам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верује 
виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин Влади 
живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та б 
и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се ја 
’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та  
 с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се какв 
ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе. 
 Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради 
адимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и 
/hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <pb n="3 
 подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад  
 кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабета,  
ужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{ 
аких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Ба 
да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и ме 
 мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега остав 
било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако  
 ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу 
нам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јест 
— Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да 
ва одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква  
 једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да 
p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану  
А бака прича о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па 
<p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а 
 читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све  
..{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална проше 
оће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за 
а се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Г 
ко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и  
е таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јул 
ше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечу 
ам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он  
 се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обредиш 
едеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова д 
 већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима  
м?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о  
. па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде 
Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у се 
о српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да прос 
па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пу 
уди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је  
е свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спи 
ним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна 
шати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пу 
 гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, о 
алила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три  
. та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једн 
А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповеда 
ре, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> 
{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им припо 
а горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!? 
има!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им п 
>— Та какви’ шајна!</p> <p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ 
>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... го 
ока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о н 
 ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шака 
е би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц 
драву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу к 
а, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па ст 
.. — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако  
једаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал 
у, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која 
е ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па с 
> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очај 
а вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у нај 
ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— 
 црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у п 
, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита П 
да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон... господин Перо, овако вас молим 
пао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, —  
а, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала  
а и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пош 
чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p>  
— Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па  
ким. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хо 
он’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио н 
нчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајз 
 две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Мела 
} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаств 
д можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— 
рекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Ша 
гију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењ 
ко-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога д 
S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио о 
ио за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се к 
 је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољн 
м лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад 
певана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради к 
дела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију с 
мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} Потукли се!</p> <p>— По 
/p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</ 
едеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све већ 
 година</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче  
p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике крофне?!</p> <pb n="6" / 
> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Т 
расити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{ 
ду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Проб 
сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа 
, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди с 
 <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера 
пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље  
 мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити  
се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ —  
а не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге  
а ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и уда 
вим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути 
ити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је  
ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није  
о да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И о 
ринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим г 
о да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Мела 
 и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пако 
title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он н 
 нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила 
</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па ски 
 зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре 
оразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о  
вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишин 
ати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, шт 
ђеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их 
мар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онак 
е увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и пле 
шта да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита  
иним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљив 
вија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи ч 
ш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а М 
раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа  
 он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па 
 и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из ба 
т разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S}  
ром прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (нем 
ору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиум 
е била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. 
ећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полк 
 а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у 
кајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Велики 
трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам 
пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, ран 
 коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ 
оп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господи 
е ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто ма 
тац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још  
песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо  
нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> < 
звезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откоп 
ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не 
урово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је про 
ко је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао 
она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје о 
д је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој 
p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ 
е здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога 
а времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завл 
амо да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову 
а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингера 
ош страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени  
 <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l> 
ко да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро  
нила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједа 
по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на  
ва плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је н 
 сирома’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Ша 
да кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија 
оварали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш,  
се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и с 
е и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман 
поја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпо 
ше с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју  
куд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје те 
ла сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! 
и посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама 
е сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме  
ам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!< 
паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се заб 
мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме м 
о јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Н 
{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је з 
<p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја  
>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143 
 <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са  
аго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и  
нтересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, н 
није може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме с 
и сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, 
слишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а г 
 кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула 
S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка 
<p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајт 
к.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћа 
 куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на  
ла ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од  
 заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавања з 
ију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али 
олико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела д 
вог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и нас 
 Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опе 
е данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па к 
’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</h 
добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име < 
огла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила 
вор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="38 
 чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала  
осиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, 
а која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казал 
p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде б 
мојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо  
аго што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Мелан 
 та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само кр 
а, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима јо 
а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинил 
то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: пома 
{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно н 
ескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да  
аручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у б 
/p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере.. 
 се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праска 
} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Вели 
ђа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложи 
и врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова 
 ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, 
</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?< 
S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу  
ала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га,  
чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S}  
ин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом 
шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фал 
аши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> <p>— 
ла, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи о 
за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и прине 
?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете к 
 — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута 
се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јаст 
има, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочит 
 молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа;  
немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Ње 
 најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрад 
тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у пота 
елина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак 
а глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Ј 
 се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег 
у низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S 
ао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и с 
двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жед 
а он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подјед 
е, слатка мамо!</p> <pb n="233" /> <p>И Јула поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове ко 
сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S 
гледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било ова 
дан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула т 
моте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз та 
 не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ва 
 у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па 
’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А  
<p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад мо 
S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође  
{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели П 
p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, 
ле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун 
н само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— 
ати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убри 
 шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта  
баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, го 
подин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то са 
два се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> < 
орила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си говорила 
</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— 
бити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господи 
<p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећ 
 није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> 
 други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стид 
га доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и о 
већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Пр 
оворе.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{ 
има: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан 
оклони.</p> <p>— Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са сел 
тву.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама јед 
раном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а  
} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу  
 Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо 
ема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У сре 
пина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то кр 
 <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа  
а.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, с 
, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате 
е нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само 
’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну г 
све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му и одговарај! — обрец 
 расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Г 
као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, т 
 њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после  
е сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој не 
/p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку 
 Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву 
.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу,  
се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу ко 
>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остал 
ше гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јула је жалосно проводила дане после овога разговора с  
Све</hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и 
аздом! — прошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор,  
Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла 
 бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота ха 
лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други 
/p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А ч 
ри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан 
аспитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, з 
а једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, гос 
ва!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тог 
д очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јули 
а — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаре 
рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђ 
е се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Как 
а са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спири 
 зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, 
ви како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал 
чтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а  
једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" 
и, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <tit 
, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— 
 у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да  
је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт  
 Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога  
 сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ мо 
 јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично  
о говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> <p 
а представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може  
о је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му 
 запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клав 
аме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се 
као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је 
а ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: 
омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му он 
је и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво мор 
, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>—  
по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа  
дне се слегао <pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је к 
задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом 
но било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом.{S} В 
 тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, п 
ичија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф! 
 даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек т 
ари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> < 
“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, в 
јим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пе 
мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе ку 
е две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габр 
обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако,  
</title>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последње 
и па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Во 
 у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi> 
на свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облиг 
вица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане ло 
ма дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен д 
и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела 
икова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, 
и.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи 
и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је оста 
чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато 
дано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради,  
старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче 
S} Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку  
ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женс 
јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није ни 
ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна она п 
 тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао 
ајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чи 
 коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ за 
 марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се 
ење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више с боло 
ама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју ча 
ну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> < 
а врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене  
 у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, дакле, д 
А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се  
што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели  
! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад нава 
ера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Как 
еду Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l> 
јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале мо 
туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мај 
 дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Је 
> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све 
е</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако,  
слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз 
а весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путн 
лим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором 
д смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо  
р лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — може 
знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Ш 
 њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако ср 
рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тр 
 јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а 
и ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довел 
ана, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте 
а запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А о 
тио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али г 
девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматр 
хо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато 
сле два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, 
— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богосло 
 Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то 
лажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе  
ост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да м 
м сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црв 
у!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч 
и јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Бо 
 случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа  
ао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Пре 
Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даро 
 <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке 
мао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад п 
> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па  
пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> < 
 то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни 
ога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је од вре 
у вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — ве 
 иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она г 
 а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленил 
Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље оста 
ександар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-М 
ајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгор 
! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак над 
ив, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам  
омаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена 
ету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му 
 чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба д 
о), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова. 
 не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. 
ом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може 
; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода,  
и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала  
свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, и 
н будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n=" 
ио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све праз 
 велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у кој 
 обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p 
смицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје 
рају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са  
 јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни 
 Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — к 
 наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трб 
 сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од кој 
ола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се в 
ако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уз 
зазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пре 
једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и 
вега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном 
е лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па и 
неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S}  
се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге вољ 
.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и у 
Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не м 
рпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину  
ао у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћ 
баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па та 
једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гр 
 из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају се идући тако 
а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он  
е леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије  
ами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира 
ко се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни  
о ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’  
 је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Гос 
 почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! —  
 госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мисли 
же гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш 
аме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{ 
ар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, 
ло испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно би 
од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног  
ивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замиш 
дне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако  
адежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ч 
јати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од 
! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хита 
, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p 
они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарц 
 би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у зем 
тра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</ 
 ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад  
с у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф 
а, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула 
ера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад 
већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало 
азима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша 
к се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јел 
место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> 
ија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гит 
ју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, 
} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то  
к оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> < 
кад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да ст 
летили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако п 
кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} 
етиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то ф 
рија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?< 
јих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних 
овише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за лег 
е: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није 
e> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера< 
много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брег 
поја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуч 
’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а по 
јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћ 
бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазит 
а, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, го 
си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбре 
<p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула. 
Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако 
а љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да  
, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се 
оји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати 
екла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао,  
ак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</ 
ма је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — од 
да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по 
ди, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи вр 
утке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику марам 
ва, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако 
в ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здра 
 тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, а 
фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{ 
прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стид 
 матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја 
едаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела к 
мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о вели 
ру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што м 
 њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дув 
о не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; т 
, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја м 
шиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао п 
у већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како 
а, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са 
— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још 
еко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јаро 
к? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, господине.{S} Спремамо!...{S} И 
 и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А ка 
уруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се виде 
а прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи 
е чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, 
повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп 
 ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири! 
 тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћа 
фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај,  
ијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје пра 
и Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и брко 
> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан 
 собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у  
ло диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ пр 
 што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за  
и, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро. 
тају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, 
здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати! 
; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људи 
за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крс 
pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} С 
ла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пе 
ги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S}  
зи из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n=" 
аш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем  
 била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакат 
... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мен 
<hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p 
о лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн 
 сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фра 
} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре  
к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што 
а госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не  
 изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти ми 
о данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван! 
иро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" /> 
та му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина. 
мо се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, о 
икума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре 
тију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, припо 
ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај 
то <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} 
вориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> 
би ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам пос 
> први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код 
висим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у ц 
ржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орма 
рало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелист 
ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за  
дин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће г 
ту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о 
ала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’ 
вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофал 
век био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја< 
n>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља,  
 <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако 
и је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко зн 
е ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, 
их десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— 
ш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ ј 
о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Изва 
известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— 
</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„ј 
о сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о  
p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, ма 
Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све л 
лука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не  
, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па он 
о њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру ино 
окаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, п 
ам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове п 
!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?! 
ош од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја прод 
ти, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — 
{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебан 
по! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“,  
одсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, п 
ђ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. —  
ије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ај 
једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и  
нска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за  
 — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</ 
д баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се  
S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порци 
спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S}  
окисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да поз 
езиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одли 
 младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали м 
и; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су 
ардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, т 
ш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „а 
а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиро 
 Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онак 
у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, как 
а.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се  
је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја та 
попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем 
ња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме п 
добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По 
>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се 
)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни 
желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, род 
ја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила са 
лакомислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмаје 
а што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не 
е сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, н 
и се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о 
ви кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, вели 
, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и  
.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред 
вајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече  
се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборави 
мо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та  
, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p>  
а о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино 
ћ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ј 
foreign xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign> 
eign xml:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <for 
м, молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дува 
 <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо 
познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зу 
 за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају 
кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и 
амура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па  
S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, 
’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш ка 
 — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p 
 како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, 
p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— 
омаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори 
дам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не ум 
S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му  
га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће 
!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту  
 своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући г 
’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеш 
{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му  
у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитк 
ком, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Пе 
 би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђ 
о!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не тру 
на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен поја 
ео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По 
b n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна п 
ра не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље свој 
им хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа как 
 неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано пер 
> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, ми 
д пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу т 
ст, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде 
ез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, ш 
 Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво на 
: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу к 
е се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се  
ако је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те 
. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осва 
ак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад с 
 Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а 
ла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и 
са са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — х 
ела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Т 
ита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натаро 
видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Каж 
S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа;  
— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</ 
душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже,  
ви се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p>  
а је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S 
јективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше ј 
ира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пер 
је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да 
 саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој 
сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, ш 
Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали  
кав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да б 
ђер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да време 
а и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данаш 
ађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас 
 ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накрун 
љити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чи 
Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери  
ете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од с 
удла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S 
н му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом 
.. (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтер 
, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би  
о блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која  
у, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, 
је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечке 
лицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу 
нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} 
клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на 
p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, 
Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде 
S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта т 
ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, 
ћа, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} С 
 Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S}  
е добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на  
стар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, 
а с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „ 
ису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом ку 
 га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, ст 
, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све 
вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра 
после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb  
ите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габри 
 што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, 
 се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’  
а је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прили 
су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоц 
исано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стен 
да њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве  
њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад д 
За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир  
се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господ 
д куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-поп 
накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и тр 
постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штраж 
 ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у 
акле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л 
Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кућ 
 узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита 
знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било  
да сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, с 
удио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај на 
} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да  
 <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign xml:la 
 <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт 
ера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказ 
сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба б 
>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>Н 
ом, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол 
 човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А  
м коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледа 
на и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа за 
 Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај 
а шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, с 
 не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> 
вори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана.. 
идим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед мл 
Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво ка 
или да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та 
 стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла  
 док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друк 
>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milesto 
 како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и же 
ено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог гос 
је штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године 
она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез 
ри.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни с 
век више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у раз 
се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се 
— вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа С 
’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навла 
— Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпој 
} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да 
нука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је саши 
Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ д 
а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ млади 
/p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица и 
.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите,  
о жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и как 
кана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде 
а не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокуп 
тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он 
в к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка к 
и хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као 
. памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да з 
а је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа по 
аест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма 
у. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад  
<p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није с 
 она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Пе 
овача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема н 
, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок 
, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девој 
па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ о 
обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доно 
ве кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћуј 
, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г.  
је и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се он 
 Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба С 
ов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! 
звињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропа 
већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и  
ва, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их и 
а и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, сла 
 и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што  
се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добиј 
ли поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући с 
ије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака мл 
ођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Не 
е.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, по 
p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, мож 
ђе кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му б 
њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и 
, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="273" /> < 
о је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, 
 тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да ни 
<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p> 
цаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мај 
а познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — на 
к свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брч 
у црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док ниј 
арали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати  
не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги б 
врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућа 
 што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам 
 Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели  
.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, шт 
еда очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ 
о баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да 
 господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли св 
ања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рад 
:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И 
Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се је 
мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то сам 
кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нић 
в?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти  
S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу 
родно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а  
па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је и 
 се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш  
, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била,  
и сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш 
 мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте приба 
изите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</ 
је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, 
а <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; 
 ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трго 
еран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословиј 
не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она лет 
дај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’  
о ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунг 
! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и 
але пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се са 
рже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га  
ју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краста 
</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено  
она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она 
Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ет 
 варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, р 
— и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> < 
. ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рождан 
о сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојако... 
м!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико 
и међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габ 
ас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је  
касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећед 
акле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Н 
ује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и с 
и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам 
/p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — реч 
н ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S}  
а мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно 
ај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио з 
речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба 
ји и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шв 
каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим 
. а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n= 
 какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи 
и!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, 
ота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после 
Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени 
>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело 
тисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само  
још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је 
ио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је 
шпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да 
ачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, 
о је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову 
био синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свог 
ења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на С 
атка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну к 
,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади у 
 паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите! 
даш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад 
иноћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству  
јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до он 
исти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној  
 фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртв 
попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бес 
— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал 
, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени в 
нако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“,  
ешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то  
.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ће 
реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јул 
p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно 
ских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђа 
, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа  
ако лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бо 
дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко  
у, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби д 
под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} 
тару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Ни 
 нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>на 
га, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридес 
ута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само сед 
по захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То  
 лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешења 
 стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка гос 
то не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’ 
 — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се 
одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса  
’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црве 
 бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро 
 је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пер 
 а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпље 
знаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и  
 села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољн 
оправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде  
идим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту 
дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није би 
ају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Т 
 онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и  
ана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па  
 жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Х 
овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали с 
од пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето 
ило по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} М 
пали...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме от 
ца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ај 
 да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем  
 мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му  
оју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то  
оша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не  
дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Н 
шир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку 
 посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер! 
 и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како 
оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да д 
есечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, кој 
аш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало н 
им сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Ма 
о.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми д 
тиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и мо 
<pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару;  
те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје  
 је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој 
код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о  
 цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано  
о покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријано 
ју, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на 
дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p>  
 пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе ј 
— чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натаро 
његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде так 
 Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ј 
мо чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом све 
тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет 
ију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који ј 
а ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како ј 
е учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то шт 
 толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда? 
аска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га к 
один-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и так 
м, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти п 
зервативизам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио  
етку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржала се тамо подуже и п 
ме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сат 
 плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опан 
l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p 
„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба  
троф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пин 
и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб,  
— вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо сл 
ороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и  
 се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на не 
ов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили ч 
дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му г 
 пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко члан 
е.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насл 
} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Д 
бима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашар 
 растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу 
оњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био  
нима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо 
потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код 
 својом љубоморношћу.</p> <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтев 
 а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола 
а оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у ко 
ечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није 
S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад он 
ћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толк 
то вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћ 
 Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај  
 га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила  
Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>О 
ад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно 
не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики П 
уги.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру ње 
вчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође во 
којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стр 
ба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца 
иси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и свато 
 <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у ку 
„Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим т 
 Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штр 
је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило 
ћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S}  
 сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита  
е на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а по 
јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се зас 
ас правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно каз 
половини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи  
 и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост ње 
наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} 
S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је је 
{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а  
ке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се пап 
е г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, 
 госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више раст 
даред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви 
у, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> п 
село и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш  
да. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси 
иш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb 
тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А д 
ке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, кад је она била дево 
ло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, 
е се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни то 
S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан тр 
 напамет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињ 
.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а мој 
тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу  
.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; сва 
>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збого 
пи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће,  
„О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, за 
 Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код к 
ј... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек ка 
 поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спи 
бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} А 
/p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још не 
другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка  
 има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако бр 
ути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и  
о на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што 
здисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад пог 
ку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти 
i>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да  
арима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим  
мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после  
етиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi 
ем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који па 
 дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пише, — говори бирташ 
 а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав 
у Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дођ 
 <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојта 
им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општ 
-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из к 
епше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била 
з длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и  
 па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упр 
<hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се 
 прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, зна 
Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од то 
а плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на  
ш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, иро 
{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе  
ива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете пог 
а почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се с 
 би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е,  
таће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа 
сватовска песма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док 
има, кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с не 
човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је не 
 боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре  
и — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај н 
о, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданик 
 безобразлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом 
 мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља пр 
Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Вла 
ело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад  
очас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад н 
 га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецељ 
ква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; к 
p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n 
p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> 
 гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора 
орам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида,  
 заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо?</p> <p>— Па го 
ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да с 
 О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква  
мо</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуг 
сно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја  
 да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је 
е свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код поп 
сподин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крс 
да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чиф 
а тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда 
ло бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму: 
се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе нак 
еђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, 
бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповед 
 ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та д 
аље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави до 
идим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <h 
ебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> ј 
ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте 
а чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотерив 
ли и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћир 
 — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама о 
иш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натру 
аском до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим 
талога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од р 
сподство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани с 
а корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће 
купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{ 
 Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на гла 
 <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па ш 
а могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{ 
 остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог  
жаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> <pb n="364 
} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле ч 
кав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика правио каноничну  
а, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све  
 и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спуст 
знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и 
 унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид 
 немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражит 
 <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гл 
</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... 
> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дат 
 ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађ 
ећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели  
: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још нећ 
рихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Из 
о ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш 
о?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин 
ци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајц 
ева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам  
 и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто 
овој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији 
рошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад  
шно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се оти 
, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мал 
де, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви 
крој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворск 
 травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’ 
ио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S 
су“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако 
и и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p 
атовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ мл 
рав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одла 
инама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стр 
о је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана,  
м једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А 
 како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о се 
, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што 
е на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све до 
 си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не 
.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо,  
 твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита 
 гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, —  
ји се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу 
идили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрог 
ема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то с 
 чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиро 
акоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi> 
/hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.< 
 сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ј 
................</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у 
 селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — 
} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p 
сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додад 
 „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти 
дин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хук 
м, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати  
д’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоћ 
ди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то  
спушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени 
ако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватов 
ага госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не  
вјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било!  
ако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — 
ље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што  
ћа огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Н 
 ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш п 
p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим 
 некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p> 
а из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек 
ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му б 
е тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте поне 
, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка с 
 к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили  
ј ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. — 
о само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Ар 
 моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који по 
 смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек 
 А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жу 
остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — ре 
иси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима! 
ма, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’ 
ас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајц 
и шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та 
м заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га 
е мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз,  
 био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, п 
{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очи 
 да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> 
рж’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за 
подин Јеротеј Драгановић, <pb n="22" /> кад је написао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је < 
и је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па 
о л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да и 
ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи  
камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у 
чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште  
јатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјери 
ја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а  
 је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што с 
о, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила 
пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не по 
велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира  
о још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо пр 
контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S 
 је направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено из 
А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми 
 возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра 
ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!< 
.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј м 
; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је до 
велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргова 
.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попин 
о је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из ав 
ла од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није с 
оданде из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као 
иродно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шун 
е враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очим 
лободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред  
нду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак 
аора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога 
 се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свр 
рајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци  
т му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све  
као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title>  
руга својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у 
 која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва  
да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда к 
р био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скак 
ао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, не 
ђе ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници 
жеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљ 
а, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, мог 
кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у 
де девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом 
тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештан 
 кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложн 
Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће р 
Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формал 
ин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се  
едимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на пар 
кивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи п 
преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт с 
вичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Бог 
у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махин 
ријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, иза 
ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да 
П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге 
де доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, до 
је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; с 
а онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт 
<p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Ка 
 је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та 
о од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге 
преме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л 
јла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопс 
 је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к 
сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело прод 
 — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та 
јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерил 
жда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одм 
ити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „ 
ичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да вид 
е није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неко 
ац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутр 
вала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни пев 
каш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима 
ди живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то  
ла би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та зна 
 зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се пом 
есту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, н 
ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и  
сни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађ 
 код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путн 
ни се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста 
отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; 
пију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и б 
 кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира 
 у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>—  
рдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p 
жду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што 
оја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на стра 
чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћир 
свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и ниј 
зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме 
но преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, 
ло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он  
ира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „ 
кају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда д 
раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршав 
а кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па  
исли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник  
 банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на бата 
извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук  
сто да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, оп 
оред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“  
њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на в 
ола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, ж 
о јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то 
ве ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— П 
—</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана 
мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мам 
ет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију  
ик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p>  
итаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, д 
к госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да с 
ивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младо 
данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни< 
 ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Ф 
ише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи с 
 па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они сти 
ате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пеш 
хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да 
још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после оста 
 себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само  
а ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж 
мо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слуш 
оћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се го 
и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и 
>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући д 
 — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнеди 
а идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели. 
е на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на под 
но знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрп 
 чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам б 
 кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, пол 
поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја 
е изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из ку 
/> <p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него т 
ева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му 
„А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може н 
другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити 
сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратил 
ан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире  
 онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније 
опи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са 
теља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у па 
ра већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била 
, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годин 
 одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фин 
{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онд 
 вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја н 
ила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{ 
у испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер 
ади, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је 
тихета а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запит 
 глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећ 
, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад 
екирала <pb n="51" /> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама гос 
“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да  
гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте м 
 Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен по 
омпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по вазд 
ли.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не зн 
ао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око  
очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим с 
сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.< 
љка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке н 
есечине; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапури 
е замерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе по 
расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа 
отарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шоле 
ву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је по 
Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више 
 /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</ 
риповеда још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих н 
ни; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубље 
је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни друг 
чено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега  
>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или он 
ирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, због 
е отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим 
ле да је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако 
да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на 
 а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Т 
 оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било! 
опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро  
ђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, 
ест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о 
јдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да  
аније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, 
а, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће 
 најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ  
а да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p 
осподин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к ме 
једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем вел 
ем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и 
бе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С поч 
Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак 
т —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожуриц 
Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна к 
<hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас 
уће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола таба 
ако је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово шт 
’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните  
и свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, 
е.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ј 
 ни словца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p 
младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша беза 
сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S}  
чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А 
плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јец 
 до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван  
ину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зн 
рујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, 
га знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ам 
 него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И т 
/> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ј 
ело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели ум 
ас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>—  
з Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет  
латка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p>После звани 
ло!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила 
а вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао  
 стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудо 
аплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња заба 
тељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што ј 
а је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје кој 
украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одве 
а била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Ниса 
се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну с 
леда к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, ч 
ушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: 
рмина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, пол 
 и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла. 
тњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било 
заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра  
, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пе 
... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја м 
еде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако 
ко наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па пр 
рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа П 
богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта 
та је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ  
о пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о де 
 чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич  
та фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуц 
 шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем 
ла и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида,  
 видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како  
p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опиј 
 су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како 
ад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па 
нако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пу 
зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми 
умени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуран 
ијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног проклетог реше 
се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако  
тарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она прав 
ој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викн 
свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин име 
е много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бо 
ње!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... 
че разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „М 
на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми ј 
ама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стан 
сле подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један м 
ка та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос  
<pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-по 
ру (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Врат 
те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’ 
ио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако  
ем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41 
дела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштв 
добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и 
м здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.< 
није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па. 
д <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и  
ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо жив 
 им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада н 
Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у 
ом оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андра 
а ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И 
 да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{ 
пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још дав 
{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару о 
стгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је п 
 —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p>  
две у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да  
оказан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити 
о се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S}  
ђутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола с 
поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подвриск 
{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од сил 
ли ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седе 
 из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, ј 
.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену  
т са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнак 
 преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака бил 
наш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?< 
и.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њ 
и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и  
иповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта с 
амо женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била паж 
одине до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га те 
е онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; 
м џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у р 
нда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из р 
 следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за 
вде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на св 
ису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмен 
S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим  
дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једн 
тегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко то 
знате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се 
p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, 
 — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> 
де још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фра 
.{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А 
-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који 
ад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешл 
ије никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмен 
ла кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је  
 и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно 
ст, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад ни 
ло!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и т 
угарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и зас 
оци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без сво 
 у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се п 
 на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем 
та пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара 
розне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Б 
а.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа  
Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под 
— рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно ку 
и људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват 
/hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад 
овезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ ј 
.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и л 
ета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје 
вим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ так 
лајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио  
ака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим  
лише <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега 
, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} 
е седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сирот 
мислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па готово да и није било све онак 
помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене ка 
о других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији 
свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не мож 
азговарало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два  
 и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана 
и.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им в 
} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — 
 <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, воле 
-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а  
зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана дале 
кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали 
ће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућ 
е били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и нев 
ађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме укр 
?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати. 
се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренута 
ремена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој д 
не и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћани 
’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S 
цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишње 
а коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па  
варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi> 
о си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно д 
је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљд 
а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ а 
риповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтер 
о честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица. 
ући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог сум 
 десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бе 
оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво с 
И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан,  
узе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — и друга строфа оне песме 
н, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi>  
ну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па о 
ла, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њени 
“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога п 
е Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера 
тару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже  
а бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, 
да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж м 
Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао 
и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао по 
ај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, как 
ом свом темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и од 
<pb n="414" /> <p>— Та... знате... како кад —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{ 
у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво  
 и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног  
 у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети так 
то лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде  
гове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је 
адало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, 
а, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та.. 
 оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватн 
— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало 
ању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа. 
 <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — в 
 да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим види 
кла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади и 
да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје 
Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уши!... 
еђено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и 
 са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим с 
 њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то... 
гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њо 
а им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи  
и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим 
и доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви би 
ућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау- 
 сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест го 
 ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{ 
ли задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше  
кну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се так 
 добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на 
па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „ 
са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће ре 
 мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи 
> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, вид 
} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању  
о не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403"  
о што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се не 
 не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, де 
га обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега 
 И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим наста 
ју!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била м 
 да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За т 
ћи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све  
ра изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица  
а би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о пр 
поведа Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не уз 
— вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а С 
 и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга  
у што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао 
им се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика  
у другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па св 
тина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није н 
т је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по 
а спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивањ 
да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па 
на не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су 
ла би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом  
ри о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предм 
 шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн  
уге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSection"  
коловање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} 
> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм 
 ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да  
лањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села п 
нако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, ш 
оп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што  
м и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p> 
 лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар раз 
случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговара 
као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хват 
накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави 
ма, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале  
} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља. 
у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље прави 
дном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило 
ену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и кана 
поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебет 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и д 
блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад остан 
на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> 
, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта 
намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људим 
 исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак  
а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад г 
осле подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се крав 
ако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без  
рак два па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је ба 
а пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Так 
а ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши  
нате... како кад —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам 
l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада 
 благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></ 
ote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l> 
</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> < 
 а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} 
ст извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нар 
сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке 
ила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у  
 поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одм 
а Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сут 
о се оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било 
ко познат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад 
и да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част 
амет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>муз 
а да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запева 
 магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бач 
е ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за  
’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па наме 
 човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и  
ве саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу  
она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између ос 
еси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју ма 
за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> 
а ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} К 
 порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао  
 „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к 
...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Ол 
и, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити им 
о јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те,  
и њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младож 
сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки 
ерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су  
камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост гос 
па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каж 
енство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели:  
p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још м 
 милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="1 
 ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па ш 
, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся 
и мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сад 
је ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали,  
же да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало. 
д волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те приз 
о, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици 
е, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем 
иком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице п 
му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бир 
ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те над 
а тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си  
 ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n="163" /> са оноликим његовим 
 „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлиј 
 отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда  
 не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p> 
 /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни  
нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред н 
 сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред  
 поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, 
аз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" / 
здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од 
i> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше 
ign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и 
ије мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та 
ани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, ка 
 каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе  
же, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p> 
сечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слобод 
пруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам 
у имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то ј 
бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о  
м се <title>Часловцем</title> послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употреб 
<p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта 
појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мисли 
 ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти  
 вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p 
ш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А  
сао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довр 
е мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А 
нију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо!  
еланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А  
у више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу пр 
же да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живи 
!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци  
ш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се ду 
 <pb n="60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола ча 
н одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаш 
</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о д 
 к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није 
поведам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између осталога, да није само 
едан заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство: <foreign xml:lang="cu">„Вы эсте с 
па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту 
та ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Ју 
во, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да  
{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>че 
шафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија 
6" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, 
S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто осо 
сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила т 
 на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењ 
шир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти,  
било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да  
 Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, пога 
з Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Ки 
ко!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Ш 
 рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и 
"de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч  
. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} 
чи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те,  
" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перс 
Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А т 
ез грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбож 
ој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, к 
Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим 
 од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>о 
, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће 
 Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели  
дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi> 
ро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала д 
страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је  
еба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Ек 
као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула 
на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да пови 
, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад  
иљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражи 
 ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако  
мачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-јези 
нила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете  
} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је бран 
{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у п 
пустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже не 
е!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је те 
а’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко п 
оспођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијет 
ник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица ски 
о ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се г 
ек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћ 
 руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига 
ко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и мет 
и</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: < 
његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни  
ама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, 
ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ 
у тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов,  
он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са св 
 ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао 
 је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи предс 
уне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње,  
ма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Ј 
 Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, 
једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, не 
 стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћет 
 учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима с 
у морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже,  
та, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу  
ију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш 
ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, 
 би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време,  
дставио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас ж 
i>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на с 
, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало в 
 језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то 
дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је у 
анима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас 
и бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. 
ли: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Б 
она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p> 
о ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и н 
младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393 
е већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, 
е то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек 
нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си  
алога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што више за 
а само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, к 
резвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml: 
 Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово. 
ата прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!< 
х пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пр 
олајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо!  
ила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћед 
 боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на све 
ра, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате мно 
он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му  
се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Т 
жу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако в 
абадава себе упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све ш 
октора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће 
 госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габри 
ује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слат 
 да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, 
ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, 
и се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде 
 његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије 
 (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је д 
поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати 
ајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати 
аством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Х 
говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си 
ро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ 
р —</p> <p>— Свакојако, свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, —  
 имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових 
уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтар 
јемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} 
ма па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то 
пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и 
нце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, ј 
остигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста 
о, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво 
естрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а в 
<p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта 
амо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p>  
-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер  
рзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира с 
ажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете,  
стинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p 
т’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости  
иписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што с 
 папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, 
блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г 
па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казал 
ђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам  
једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенција  
 сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; он 
ко пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сид 
д мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу ср 
="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те ч 
рва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест,  
ст друштвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштењ 
друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у 
тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто  
да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, траж 
уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је би 
м?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чуј 
то нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по 
ендар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> <p> 
 гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после</hi> 
„Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет  
нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случа 
ад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Е 
а на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају 
 више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспел 
 има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо г 
.{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше 
о к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одм 
оја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{ 
p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте 
 згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S 
рнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђ 
 то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгу 
</p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја сп 
је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} 
а ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб једа 
’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — 
мук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да  
ш дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <milestone uni 
> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi 
 допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и  
ља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, —  
’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите 
цине па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши  
офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон... г 
 —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође 
е неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онак 
још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла  
ве ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијиц 
 — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја 
а реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне,  
се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n="197" / 
 не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о  
ош јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква  
ите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} П 
ера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га 
, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисход 
?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} 
 а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хиру 
брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук 
} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и ко 
дожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа П 
иком да се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парок 
а; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, 
акле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S}  
никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна 
 је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону ње 
д знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћир 
 уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А 
тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — н 
и си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар,  
тарију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Не 
.{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> пову 
те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека до 
 их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека т 
ма и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју 
 па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за  
 чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штик 
еци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" 
и гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за 
е синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару  
часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један ве 
Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, 
е знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је  
аво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни  
="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ер 
у избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Ло 
е само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он 
ене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођак 
приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћа 
ња, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} 
 старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале пауз 
 фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој из 
ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S 
вост —</p> <p>— Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је он 
роцес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220"  
 а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте  
аду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицо 
колује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бра 
војка!...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’ 
ио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да 
p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га 
е приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саве 
уте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећ 
ршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прст 
какви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утј 
ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећем 
само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S 
, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> 
л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, 
не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако,  
 се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још  
="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла 
хат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име 
а руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб 
ете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у  
т... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола! 
но, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; м 
ш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео  
а, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас пар 
пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> < 
више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвеш 
, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То к 
фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој  
мена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за 
е баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте,  
 припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја б 
... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p 
 возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{ 
.{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут 
о вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n= 
е, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па с 
те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирц 
цније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беа 
а; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би  
терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> < 
ла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, та 
е од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драг 
око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="37 
, Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија 
n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање 
ђе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш т 
кам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све 
} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век  
еко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље 
 лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија  
тер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S}  
у! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред 
ја Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве 
p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, ш 
-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, 
е и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће  
ВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није 
, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узима 
е, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, бољ 
 учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S 
S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да в 
а свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте,  
 никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо 
ч, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то 
 Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиро 
 „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— А 
у ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и п 
— вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут  
ол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се н 
ла... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди  
> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда ј 
’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда 
коване ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам 
 смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — ве 
само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду годи 
отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чуд 
ованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем 
ад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад  
 <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — теши је пр 
маћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачит 
а чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да с 
, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даљ 
А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада 
а дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шт 
аду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешт 
е, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингована,</ 
49" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „л 
станци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био з 
те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба 
ри дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} 
ајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</ 
е мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје 
треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и 
 пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци ник 
рбо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми 
 овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме пр 
 — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплет 
</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у 
ка Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа сво 
баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два 
> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је са 
и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, 
 изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> 
о се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — 
!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фа 
наго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек доб 
а тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све к 
о свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него  
од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо леп 
ставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi> 
ђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има 
p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шаци 
 десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} 
S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециниц 
ти к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и фо 
у Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву 
 стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили  
во дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не бо 
 га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Ни 
мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбур 
 сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду 
у да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (мо 
Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутари 
сретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <h 
ја је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом п 
 и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова после 
а.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, де 
ного пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда ј 
ло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако  
јапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето 
мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </ 
угој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове  
целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се 
а је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ пр 
раема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов 
чког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у  
промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се  
ећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <foreign xml:lang="cu">„Да пос 
, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику  
ла прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро с 
ну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се 
у три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине  
 Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и из 
се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чу 
амо тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја п 
баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о  
, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да ис 
"180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она п 
а бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како  
ебало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то по 
ваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онд 
а бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми об 
м, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>—  
ас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави р 
ба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек  
 може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се  
кама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти укр 
елу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и  
<p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирације, што смо ово дана од 
> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не ид 
дава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, изво 
 Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако 
ти: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини ж 
д јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после 
маћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове на доле 
утниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омот 
то си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта г 
— понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесњејши, д 
Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши с 
/hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на 
ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако др 
да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорск 
падала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је 
не!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" / 
!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А бл 
..{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро, каз 
к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Из 
м све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огл 
ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или хуланерски капл 
о, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, 
 изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} 
 свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да  
, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб! 
такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио. 
нц...</p> <p>— Каква екселенција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја  
дика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом рук 
к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паорушо једна! — <pb n="68" /> дрекну гђ 
икну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} 
зеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— С 
ка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та з 
и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> < 
па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш 
ровићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{ 
имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не б 
 да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа. 
латко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар 
 он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: д 
 оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав 
<pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад 
кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у с 
о честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој 
венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, 
 што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издај 
а и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да представе себи, како  
отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и  
ећ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{ 
 плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирај 
S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије 
огу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без ма 
к се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово 
Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{ 
у-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва ра 
!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и п 
 несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал  
зглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа н 
ио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира  
голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био пр 
о би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да н 
 кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с 
ак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb  
е са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а 
:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> < 
а погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој зам 
ове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије 
им а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски,  
 флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, 
ес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано оти 
ђа Сида у <pb n="384" /> неком капижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а 
p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи  
иста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсториц 
већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} 
l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла 
 је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај. 
а му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ру 
Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је п 
је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S 
ћи га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, о 
а да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњен 
великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— У 
 их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин  
 к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка 
ку и партију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп 
е извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејш 
јући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та 
 <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па м 
ја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— 
>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S}  
да му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остан 
кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српск 
ше у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, бриш 
посјетом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони с 
, велика несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} Каква несрећа? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да  
а па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С нар 
!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкч 
ви!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатк 
часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по бл 
и! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу  
 поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира 
господин владика — Екселенц...</p> <p>— Каква екселенција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не бил 
е поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме  
а.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Пер 
ј се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарен 
ри!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас и 
-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет ко 
шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било 
 — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... н 
шти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бач 
 каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Т 
 на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке. 
 подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорска грубијанства. 
А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{ 
е није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашл 
рсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом о 
ој баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> 
промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните! 
 камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — н 
 шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све ј 
ех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушку 
их двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре,  
кве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда 
 <pb n="43" /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само м 
иришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшин 
велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} А 
ам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето,  
во паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А- 
 молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме  
ре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче з 
 окопано, оплевљено, увек заливено, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао с 
и усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све кој 
дала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запит 
 мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како  
</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од та 
>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира умо 
ли се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ —  
рти.</p> <p>— Каква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штог 
рај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. 
саветовао са својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, 
снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Св 
слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку, милост 
/head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у 
пира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само н 
тарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате 
иту Ненадовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгос 
енство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p 
оје даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако ј 
није?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег 
’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о д 
ече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли  
 само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове х 
е трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако  
.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане! 
{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="21 
штате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p> 
 Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, м 
арма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и  
та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па чере 
— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> <p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Прева 
S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и о 
асир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{ 
о шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је 
тајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ  
поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и п 
p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли смо му 
!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} 
ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је,  
 га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева глава не мо 
 свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Не 
ност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа,  
еним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са в 
о и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и  
i> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот т 
ислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реал 
енсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења ајн 
C4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шар 
исто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудл 
а... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица 
<p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за  
ко.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> 
</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не 
ли му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуч 
на, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Госпо 
је кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп  
ге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омасти 
 око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И  
евај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, 
— вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерат 
 да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>о 
н дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама св 
иста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјаш 
е у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Прок 
 против католичког бискупа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била,  
има каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ 
ам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!< 
 тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас з 
 свега секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S}  
у, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици проп 
да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разго 
о још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о  
</p> <pb n="103" /> <p>— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођ 
јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и з 
дор може само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра 
аборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, 
сте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили 
и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи  
<p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што 
и; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Мелан 
 балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ 
 више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се 
ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, сл 
ај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни  
е ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како 
ћу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад нем 
а кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну о 
ли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече п 
ехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о 
да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас спом 
 на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што  
ј хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што  
хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономада 
 више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Он 
дбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади с 
а. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви 
м нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јак 
абе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да јед 
S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — 
чудила и комплиментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за ч 
 фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој 
 па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав пе 
је ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славн 
ла је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за 
сле тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој 
 од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула је душом 
ебала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако иш 
 Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Дав 
колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони  
у! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по 
р И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита  
и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно оч 
га прекрасног Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бег 
ло и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око в 
ту.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спи 
де жива. „Гледај само обешењака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лоп 
е се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима! 
ораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим 
ртаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше о 
анија одмах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и на 
уче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, баја 
ку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И тол 
мачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на неме 
кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило 
ирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да ј 
а из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како 
мљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S 
 он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се ожен 
пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на па 
чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — 
у давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела.  
да, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чаш 
абе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се згото 
но и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и т 
још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак  
</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем 
ко ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А к 
уд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је 
ерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — 
ћ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђ 
 марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S}  
крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако 
p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши,  
</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и 
очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} 
о ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зо 
 пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n= 
S} Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<for 
о се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати 
а својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош 
ман), њима остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n= 
ћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде ка 
ажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кућ 
ћи од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарас 
амо што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе,  
 — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сики 
је се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси  
 и најдуже младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или гост 
све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први 
мите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и гла 
ћ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере:  
ш код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латин 
 и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романи 
како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> 
а овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна  
штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пе 
како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псуј 
у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде 
S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и  
икрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже,  
с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и  
 Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ј 
шим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам 
 <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p 
им, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та ма 
ожемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њихо 
ва несрећа? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну  
се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира ун 
 лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неко 
тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не  
, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док  
 пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала  
поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе  
ешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти 
раве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја 
.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о д 
ла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепот 
тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Ал 
ори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој  
а му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру  
сније карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би с 
уре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да 
-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала 
 поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са јез 
е му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Мелан 
своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште т 
 Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад 
 две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једно 
> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штед 
ама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мири 
смејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручј 
оражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој 
ећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те  
м јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуг 
а би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А го 
 идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише 
оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да 
рк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попади 
 даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Го 
. згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у 
дајте само срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк оче 
бри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти г 
е Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из 
зно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па  
 Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и већма  
спочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} К 
</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мо 
л’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>—  
А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како 
исто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђ 
 никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поуздани 
о на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та ниј 
</p> <pb n="414" /> <p>— Та... знате... како кад —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето т 
, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се од 
к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити 
иповедали о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и 
гло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак,  
чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара к 
асадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да 
и спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>П 
-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грун 
 к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша 
га Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу  
ећ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа дол 
ићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па ме 
и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све  
ифраш!...“ Питајте само господин проту; како му се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је 
="357" /> некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p> 
ло потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је 
 њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то сл 
—</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет 
 Дакле, то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, 
но ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господи 
зе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по 
а, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је 
ратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању  
он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{ 
 Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад  
а га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!.. 
амо се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу  
лим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад  
ко дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо 
зналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и ш 
и се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-С 
нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или румениј 
е.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре л 
тавише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је в 
, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n 
 провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бог 
тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни врати 
а, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би бил 
ириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, 
реба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те 
 њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па како је само смерн 
. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира 
ло онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p 
а?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о ш 
ина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам 
ко то мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добр 
ину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мис 
зи увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда заст 
те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијал 
помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад 
аже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркв 
ан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Бо 
ме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве шваб 
S} Каква несрећа? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало  
, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Н 
?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и уве 
често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Коли 
 су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута ма 
сподина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он  
ће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навик 
 сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, в 
о попадији.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је м 
но: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се может 
p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi 
ако сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о п 
. одговор?{S} Како то мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?< 
<p>— Та... знате... како кад —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате 
совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</ 
, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па 
ог зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} А 
Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува  
 није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба 
ко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А к 
 добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— П 
</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји 
је и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више цел 
усто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад ј 
ру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја  
у.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало  
/p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ај 
извјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког врем 
 вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти  
им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код  
 по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш!  
 како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} 
> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није  
 Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ  
ко ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не 
у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том  
ри поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит 
ш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И пева 
 л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се ба 
бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су 
неке надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док ј 
невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — в 
 је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци је 
лаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш  
рестати и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и ста 
</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к 
е. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без п 
 вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не пе 
 цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту н 
она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови м 
е и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскор 
... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да прос 
 то осмех праведника који спава и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести своје танк 
ве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако  
те впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</ 
о! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамили 
ца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</ 
!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над  
на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n=" 
ри, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набр 
p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцве 
соку зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенс 
е само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слуш 
љу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Е 
у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ 
да била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души 
му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="16 
попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал 
лике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том при 
а у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњави 
 шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се  
више ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да 
заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу к 
о, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео 
се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а 
 да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра — 
S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то  
ега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —< 
 зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћ 
.. све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ов 
гом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и 
 Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови  
штоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цве 
к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: „Ш 
о и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацу 
!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Мел 
мену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба 
је трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb  
што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили? 
било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како  
 на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћи 
видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд,  
 већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А  
ија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије запла 
p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не кре 
а, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луцифер 
ћим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго  
а мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перс 
hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се 
е га сигурно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о  
овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, ка 
асти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а 
 сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обри 
?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, 
 добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш ка 
на била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’ 
је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим 
нате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излази 
 могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни дру 
, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема в 
 већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било м 
, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међу 
господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу  
па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једн 
оморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јо 
 ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „ 
а у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко д 
ала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио с 
рофу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас 
 тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дуг 
сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим  
 јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па п 
аци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, гов 
 кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, к 
е дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, с 
 лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који  
> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите 
{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и 
н помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе 
има и танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да м 
} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свет 
а ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А 
ати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим  
м ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ —  
 па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у  
 односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је  
пла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваб 
оцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ т 
ко је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч 
 речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана  
поведа: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им п 
ме: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жа 
нства Господина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да га  
 само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за т 
оме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а 
 је једнако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и 
 таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим  
 Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала и 
леда како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њо 
како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, јо 
ујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад  
ос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— 
о његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерск 
а поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Епис 
ако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сел 
запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то са 
тала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и 
свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући  
 капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз св 
 па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти  
на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, 
на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је о 
 отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у  
ле паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свету. 
и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до м 
о.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два поп 
Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца 
ова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг! 
о ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели 
а једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљ 
н и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне и 
вртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, зава 
ако лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време таванск 
лу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава п 
но гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и г 
е ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и д 
.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш,  
шта!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успу 
ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни п 
не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било 
ћи Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни о 
</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мим 
а прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава  
, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не 
пова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Н 
 не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик 
 смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p>  
о било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: как 
ог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера 
иментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије 
— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А 
ћ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Ју 
рошло! „Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој 
госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири д 
 г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп С 
 Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него 
а и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, к 
вке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињс 
ма) једном у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је приро 
" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зор 
та поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћир 
ила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци ј 
ваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме 
! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче м 
морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се 
на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</h 
 лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физити 
p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера 
 клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> < 
окенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>П 
/p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида  
на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца 
уга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на т 
 није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стр 
мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па  
естати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. 
 Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који  
хата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на в 
ин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете,  
ако она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек д 
е и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт как 
!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка 
едаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и 
ку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не 
 Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> < 
рилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{ 
, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатиј 
 бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и пос 
кућани тиктакање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе про 
>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, о 
е тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Нау 
о си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад с 
ло живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкри 
олако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко  
е наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов ву 
ут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадиј 
ма, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тат 
 какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону трина 
ст, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</ 
ида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако ст 
 ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као к 
Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умот 
-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мисли 
 је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, ш 
бице,</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l 
беса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо! 
ештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се б 
е увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о  
... знате... како кад —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како  
бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и н 
 га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да  
уги ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торња 
евила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасет српс 
 <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је з 
ња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се ве 
и задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо и 
пођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и 
} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p> <p> 
ји шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично после заблагодаривали 
 а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају 
ену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уве 
сму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ј 
да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни о 
 брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и постала данас ве 
ка и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту 
, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И тако  
 набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни 
а га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да 
лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паорушо једна! — <pb n= 
 селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру 
 још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни  
а сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задо 
8" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калф 
ика апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паорушо једна! — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса 
јвише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, 
„господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у ду 
ање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из вел 
" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, 
 /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О  
за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, 
 он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као вл 
ијота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса 
е да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варош 
 је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пре 
мбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жер 
 Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се доби 
е полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ерж 
 сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ип 
 дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и прија 
оверене му пастве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом 
} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна п 
о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећа 
дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зел 
<p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред они 
е хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} 
емишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пр 
а пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимир 
 па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборави 
о, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А  
а ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако  
шке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао са 
уја терајући густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, ф 
ба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећав 
.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размиш 
 унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и тр 
п-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослов 
 три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тринаест сребра, за спомен.{S 
 изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна ч 
 длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p 
очеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е 
оји се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и 
и’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам  
 га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi 
ер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала 
 лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, ве 
 та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p> 
тати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је би 
 паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</ 
лада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку ниј 
квог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познај 
икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку,  
па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем 
 се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ак 
можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне 
 Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, 
аке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонента 
 смели држати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочестиј 
К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једн 
извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склон 
бриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не 
ад намештај; столове, столице, кревета, канабета, шифонере, штелаже и томе подобне ствари.{S} С 
пет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлак 
тоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било  
утроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили. 
њига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>—  
та је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом 
откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хе 
ај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сам 
 пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун- 
 туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад ј 
 Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Т 
о ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако н 
кад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ  
 ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како н 
<p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вел 
к на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп 
.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Б 
им уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разго 
е, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе 
окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама стар 
ати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свако 
е једнако и једнако надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дан 
к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" />  
х гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила 
 мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и д 
у зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују,  
илије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефри 
а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад заз 
, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, т 
оловина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па д 
ости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа С 
ку.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; 
 уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, неће, госп 
е Његово Преосвештенство Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, па није затека 
н, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, 
обе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а сме 
православној порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само ј 
исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, 
ти <title>Риналда Риналдинија</title>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>—  
то возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било. 
олева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало ма 
да шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} 
а к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, с 
ке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке р 
стима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене 
 је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну,  
А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете ка 
ртији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу 
укурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то за њих пос 
п Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да из 
у остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на про 
попадија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво 
Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се 
масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су би 
који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами с 
 па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да пр 
{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар д 
ласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало  
.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран чов 
, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она  
 разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да  
Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби. 
раће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кро 
је било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је свога принципала  
ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети 
о кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа 
еског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по који 
о речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду с 
х постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео не 
кенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" / 
ана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{ 
ецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — А 
укравши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ 
окаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Т 
гао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живо 
Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да б 
п, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и  
мњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим  
 отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, у 
 тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца,  
изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче к 
 вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те 
дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу п 
} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, с 
} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на 
дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Гл 
жиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега  
очешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} 
угог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацим 
а се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни најве 
" /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у  
 с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно 
се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да ј 
.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е 
шао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је од 
ре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као  
 све окопано, оплевљено, увек заливено, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затиц 
је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у 
р није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, те 
пева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њ 
есело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спава 
же, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, које  
ло а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведош 
 је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једна 
цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо ск 
огод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у на 
м! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже с 
 између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и ум 
у лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је 
 госпоштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским 
" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. 
ајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му 
, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону 
вињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је исп 
а попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би 
 позивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајниј 
стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње 
 не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке крити 
јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни 
: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натур 
оп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско  
гли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам 
} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша  
ију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њ 
б избијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до 
нато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне пе 
азли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изв 
с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња 
ружанска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума  
 уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвал 
 сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице  
репи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана из 
о и мајестетично — корак два па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужност 
е паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — и друга строфа оне п 
 га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="2 
ла ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и доб 
ила, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти  
дућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није зас 
 је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа  
, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ниш 
а старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бе 
ја.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не бе 
 дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке године донос 
м кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак 
, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, него кој 
аже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки доро 
 то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, 
ама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А дево 
 поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И 
о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а посл 
до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и  
и, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кик 
ко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало 
цулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</ 
{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па  
својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно  
говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири  
 ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> < 
ачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије 
бразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је са 
не његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада 
живања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно међународно пристаниште од барјака на <pb  
о и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили  
а поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, па 
вљали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и т 
 управо: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирно 
свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру —  
е прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> ње 
, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула 
на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зн 
 припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали 
а, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни  
о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала 
сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју! 
на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за ст 
ном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде 
ацки поткресани па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова  
абриела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и 
иста два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и п 
ир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвеч 
вљенога покојника; неке групе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима м 
 реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био 
а попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све т 
 сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Ве 
попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој г 
 је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко 
ива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине башт 
 и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео св 
ој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да п 
о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да 
и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пера ниј 
штипци наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отп 
а, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па готово да и ни 
дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично после заблагодари 
тадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свиј 
рло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне др 
а покојника од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет 
, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви с 
 добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео 
апуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом о 
сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — с 
, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!. 
ши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Страт 
док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опе 
та лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар  
а врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку чов 
’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукам 
ам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сока 
ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Н 
у, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које  
поповским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели  
 се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{ 
о да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и п 
 човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било ј 
 до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два  
да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта с 
ило то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црв 
два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле 
 ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а  
радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује д 
, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, 
лне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и оставља 
на, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и 
осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Сп 
.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>. 
побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихов 
вољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и п 
кле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пр 
и.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако б 
 Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије;  
олим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— 
коше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа! 
— Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, п 
чала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске то 
бао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук би 
од носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад  
а велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу 
.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја вел 
е куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред д 
 остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јо 
исменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је  
з пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, 
ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себ 
у, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пр 
егу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, ог 
раго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија се све више п 
пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зе 
 снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, с 
 Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана св 
се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо 
 чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је пр 
е завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у р 
 било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’ 
 клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели ка 
иму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p 
мбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се п 
од своје, поверене му пастве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, непоми 
оман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвет 
омало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака п 
рговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно  
и према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напом 
ко благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или п 
 пастве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, до 
ити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се  
рави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, 
 му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја кри 
ава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужи 
ад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу прева 
„Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он узме о 
 да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се  
 кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба 
и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Е 
 касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</ 
ом, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако  
утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати м 
капут који ће овој мало после послужити као <foreign xml:lang="la">corpus delicti</foreign>.{S} 
би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте в 
неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет зао 
е или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све 
<p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! —  
 и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као м 
ти.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван  
кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном 
атку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви  
етњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{ 
к! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> ј 
ле унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради 
и“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежн 
о шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Број 
ла су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — 
окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило  
но гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који се гурају 
, ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала  
скога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још н 
 леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{ 
није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ  
еланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво  
, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да к 
ву с друговима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> <pb n="62" /> <div typ 
и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали нади 
е диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Сав 
</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n 
јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До с 
вест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божј 
ељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем кој 
шну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред 
ји је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он једа 
ој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке  
 Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само издалека смео пос 
S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако  
, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је в 
да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, не 
ктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе  
ављао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и т 
 гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — з 
се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп 
ти.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду  
о и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, г 
, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређу 
е.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па  
а Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, 
оше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} 
 а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је  
 нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да  
е пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно; никад више да с 
ише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се го 
 то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги к 
аква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће он 
ква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така  
 Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, п 
м кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пре 
која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико  
а, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле све 
гослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу 
осте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код 
и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је одма 
инцип био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чи 
 се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу 
имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно з 
ље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), к 
е Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и 
ликтање ждралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних 
има мастилом поправљеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора 
 како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после м 
емена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло пр 
ну другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кр 
пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да 
 поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на пу 
 како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Еписк 
 Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n= 
ку па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразл 
 и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо ј 
„На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се 
.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикл 
 своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено т 
ан, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са 
ужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним поја 
званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разго 
иће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спушт 
 је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрад 
дмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,)  
кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опа 
, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" /> сам 
тку дала најревносније на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с  
S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукн 
као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— 
Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку р 
еде ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буд 
 сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, н 
а ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира с 
етови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попад 
шка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним ком 
 што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreign xml:lang="de">Maria-Anne</f 
 <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и  
љинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком капижону какав писац давно није видео ни на старим конт 
нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи;  
ко су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро 
и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла та 
<pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“ 
 и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, 
аш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, с 
и, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колик 
’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не 
ила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под 
помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, 
у гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и  
 се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлиј 
ог газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је 
олико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! 
, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекал 
>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав праша 
ле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> <p>Зат 
 коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији. 
{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да  
 нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капиј 
 Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе п 
е у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у 
карски помоћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{ 
 за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодав 
p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је п 
своје госпоштине, са својим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне са 
цену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту с 
м бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим ка 
вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p> 
ицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари 
најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и 
о као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фа 
к један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим  
зора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се п 
деал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да забо 
едне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошал 
ва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с д 
а ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу  
прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер 
 умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш 
ћа, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нић 
 гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом  
ором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, 
озор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као <foreign xm 
к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све 
ји је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчава 
ке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Ша 
у на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке ка 
 — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки ванд 
ра како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? —  
ао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и уз 
у брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћ 
а, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре  
тогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под ар 
ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана ост 
калова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао 
у уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; с 
</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, 
ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он  
у, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ни 
ива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да 
аздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од ч 
ош код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А  
пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без  
 и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са  
а.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија  
њој има једна красна приповетка, <title>Карловачки ђак</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, б 
p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина  
на, остала још од онда.{S} Читам <title>Карловачког ђака</title>, мамо.</p> <p>— Остави то одма 
толико година кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венер 
>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМАЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАНКОВА КОЛА</p> <p>1898</p> </ 
било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село је  
 то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све кој 
а ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би 
 се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Знате како сто 
нили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и 
ко тројица вас садашњи после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш! 
 Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онд 
х је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао и 
је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то д 
сно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера 
 ствари.{S} Заустављали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију и ако с 
 рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.< 
е и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те круг 
“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зн 
! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина 
твореног прозора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете 
ом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’  
букавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле ш 
, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет  
 жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти не 
и замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један тестамент његов, — замерићу се свету, а ок 
Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S 
нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ јед 
 сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, је 
тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p 
алсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} 
господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{ 
а своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео ле 
аборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о з 
дрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спе 
р крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли 
ку.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску 
ока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које м 
ршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће  
епом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди  
ма из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика кад га је ова 
атинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi> 
 је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је уд 
), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се пр 
> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим,  
S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за паповања каквог Инокентија или У 
на Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ  
а и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: во 
ала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да 
 била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико 
лони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао н 
 бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све  
 неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује 
ртир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустит 
 после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један в 
з кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицн 
то с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирт 
е дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије по 
 свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="1 
 иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, 
и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто 
, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што ј 
само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; 
.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико тре 
 како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена  
pb n="103" /> <p>— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Ме 
ије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитељ 
ислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ов 
таните још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S 
 спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p 
} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана  
.</p> <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign 
а сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти  
} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестан 
та је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина ми —</p>  
ао најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо 
де.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину 
но једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код 
велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у  
О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада 
беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор 
 вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све л 
испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви  
са, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гу 
за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То д 
икотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и ба 
о два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткреса 
 нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира 
а.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фин 
и, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</ 
а моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, 
ење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрав 
ретурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p 
>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима чудесн 
жде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расе 
 какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену награду!{S} И сад ме још пи 
мео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш  
gn>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спи 
о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <p 
а не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је п 
А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бој 
о је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих г 
доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодар 
поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рек 
огла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила 
зак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал п 
знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... т 
ћом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А ш 
а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... ко 
е ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар до 
 после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кав 
 Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о  
Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, ка 
 Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафан 
n="381" /> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се рас 
лшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави м 
 Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити 
вљам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} 
се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>П 
ло испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оци 
м ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба ( 
 врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас 
ису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад оп 
 омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје то 
ра</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од ње 
<hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља својим стародревним хумором и шалом, 
S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Д 
нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ни 
вратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одм 
?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а д 
 али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160"  
квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и остав 
...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич  
 па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се п 
вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога  
 одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара 
о види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледа 
а види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слат 
во је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</ 
 толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали  
один проту; како му се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па  
господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-прот 
мова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у свој  
Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се  
 <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чу 
ба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он ниј 
много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што к 
ари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек 
Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да по 
ј саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред г 
ако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило  
амо псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а 
ана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа  
плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала к 
рисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада 
 стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није 
итања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп  
ремена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — 
 полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кож 
 направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа. 
b n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та  
ти, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фали 
изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, 
та вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама 
е његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је п 
раме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а  
 он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мача 
им сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до баб 
ади, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па за 
а гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она 
мен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листов 
ар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — ка 
ти нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући  
арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша  
 па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и мо 
Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао св 
око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зева 
азговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела 
е главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути 
 <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слат 
 се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све т 
: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и  
а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпев 
гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има дос 
у.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да каж 
ин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада г 
 нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да са 
та дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели:  
ng="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед! 
могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са 
а се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да 
кају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен о 
 натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то 
у нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима 
вај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кро 
осподу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а д 
 опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци с 
{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) 
, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да п 
и!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни и 
мо о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>—  
принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће би 
 дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“</hi>, који пада 29. септембра, па 
 жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале  
асапница од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом  
девице Меланије ћери поштованога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи св 
ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>кол 
а запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и 
омаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да м 
ном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам 
 баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућ 
ети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер 
.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако. 
ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилаз 
 Клањам се! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Кис ти ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да с 
 Милостива. <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти ханд</foreign>!{S} Фрајлице,... господин-Перо... 
 Добар дан; <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти хант</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардо 
, vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино,  
о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, <pb n="110" 
жњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт  
ња према уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девер 
ме већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко  
старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољ 
е сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да т 
љна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — 
S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре 
возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у 
оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа 
 па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он,  
у, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n=" 
.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се п 
не на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад и 
раси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од 
пили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да ве 
S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="3 
е излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет 
анине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко парче! — <pb n="250" /> додаје Нића. — Открој т 
ка девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо 
под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаниц 
оре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и  
> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коњ 
ти.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати  
 под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ 
 тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује  
 је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш так 
ећ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му нагл 
аиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи 
да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били ње 
 на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборав 
ма и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе 
ађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу 
румена ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске. 
на дечурлија која су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису 
рвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пр 
о те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и ме 
 а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не  
p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} За 
очијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упа 
у, показивао му стално од неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га  
љни укућани тиктакање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како трес 
ле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша 
 за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељ 
 било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, 
ца.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па  
бо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, 
акога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био ј 
 попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену па 
 је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песм 
у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком млад 
тала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на 
удо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате с 
ла гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је после три четири такве учестане несвес 
изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кри 
, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у 
.{S} Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало  
фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећете толико чудити 
ровађања.{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и н 
 фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љуб 
, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све 
 ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих с 
lang="de-Cyrl">кис ти хант</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас шт 
о поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>—  
р.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p> 
ница, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задов 
и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, о 
 која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногам 
, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</ 
ерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне < 
родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе. 
 се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>К 
— Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" /> <p 
!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Ба 
gn>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Кис ти ханд!</fo 
} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— Службеница! 
милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па к 
скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи. 
 ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госп 
иже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од по 
 већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар  
а. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче 
 уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што 
а!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употре 
 је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’ 
е доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад  
} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосв 
> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, 
</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру  
— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</ 
се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да 
унце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар  
Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до то 
 из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњав 
неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен 
ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају као лажни приј 
а својим петлом једним дугачким грлатим клипаном који је са својом дивном крестом изгледао као  
био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину 
обио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— 
/p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он доби 
моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је би 
ћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> < 
у да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, в 
Спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик 
 му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- р 
, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, јед 
нако повољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi 
нерски“ официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фотографије од са 
и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско  
а мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов  
ма.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе 
рошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски комад  
 а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим  
сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви 
 ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{ 
ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Д 
 не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на  
лије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушај 
<p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и  
тогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!< 
кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућан 
ва велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног з 
то разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и 
алова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претресањ 
 прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућ 
г завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца 
ставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да иг 
продужује Нића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја вел 
ну за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда бу 
а је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да д 
ило.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору д 
о спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да бр 
 штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће  
доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а 
е.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану ко 
а слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и  
, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега то 
мо брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и  
ле по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле к 
“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаков 
утори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi> 
епо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар  
 рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да 
тукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту < 
вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога 
како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста. 
, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} 
 је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title>Риналда Риналдинија</ 
ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...</p> <p>— Па... о 
е Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p 
нумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по в 
дала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ј 
} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и  
 Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друг 
азом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је пошто 
е може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабет 
 и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, ког 
 чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све  
це, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига,  
 буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>њ 
ве српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде 
" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плака 
и погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остад 
а Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што 
 песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули 
 силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о к 
 зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и  
ј.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и зајед 
ћи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— 
 кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју и 
це, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књ 
м вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам з 
 ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi> 
сао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије.{S} Меланија је знала немачки, 
ге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} 
 мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите да 
да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек преуве 
 Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био љубомора 
 моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi> 
ј <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином де 
имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи т 
читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> 
новеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, са 
</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с др 
нства — у овом месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да 
нале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та ле 
које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и к 
 да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, с 
пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у про 
дног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после 
оже наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пр 
радије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И д 
ћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никак 
евоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао 
је фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја 
и велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст 
Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад м 
знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема о 
знам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S}  
 на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вече 
свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу кашти 
д из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ не 
је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> < 
а? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска в 
> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — реч 
 удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Ц 
 уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S}  
и знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та 
дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попад 
о главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирј 
>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</ 
 излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у  
} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш се 
<p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајућ 
На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не го 
к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добр 
е живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знат 
ену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да  
ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио 
д га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је вер 
ри ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати! 
 фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, нек 
ојој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се  
— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — 
ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — 
ој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само пр 
, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, гово 
шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, 
ворите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, 
је! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте  
нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је  
</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} 
ај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p> 
и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико 
равно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у 
илне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’ 
 Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— П 
 одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одгова 
алило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p>  
у му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико...  
к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ак 
ма, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не о 
на, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила 
.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшини 
и да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и 
још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се уст 
блапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер  
рк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се 
те!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и  
и то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришућ 
ку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу,  
у теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} 
авим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали  
па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не тр 
аду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така ле 
 сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па п 
 кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а ка 
вет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти 
 можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек 
.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’ 
S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека п 
лачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и леп 
 неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то  
а Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и з 
во село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је 
едној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца  
ако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> <mi 
а декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и 
и, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде све 
 Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Е 
 Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће  
а да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши ли 
јши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око врел 
ила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зе 
ав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</ 
 нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или ба 
, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар 
емо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине,  
 он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је П 
ца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и 
 торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Нас 
 тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и 
ола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у  
риђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару до 
 <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми  
ога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, 
ари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — з 
 је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас д 
{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о шт 
угу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; 
м се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ м 
месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један  
!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан 
стина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> 
 тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> </div> <pb n="3 
само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је 
.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече  
.</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’<pb n 
поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега о 
„наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра 
и, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођ 
луга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што 
Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па по 
— Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар пав 
!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши 
вати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од уку 
’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! 
 представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да  
и!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — А 
мамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{ 
 пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако 
ате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</ 
уде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толик 
 знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите,  
и пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове нек 
а ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина  
p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо двана 
аш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А  
сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb  
чисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све гр 
 на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{ 
е била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па  
, гнедиге, говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натароше 
адо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као 
сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} 
е и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити  
.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби п 
зане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се и 
</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића 
ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у се 
два сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на 
.. ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш  
м; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекл 
Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате 
лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се  
м кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате п 
} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S 
ла боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господи 
олела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога 
ћ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешља 
шћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разго 
од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А 
добљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира 
и, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којим 
лати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће ј 
о, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И ма 
чно није ни представљен домаћима, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака 
 ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао с 
, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’ 
 заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и нај 
научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу р 
ом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залу 
и замоли старога <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не од 
 је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> 
м и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу п 
 и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим н 
грали „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав 
све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Сп 
ало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о по 
ца се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији 
нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,< 
е топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о мес 
 Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а 
 лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му место дају за стол 
х спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, п 
А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, 
потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није 
у.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао 
и и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случај 
. кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о т 
ш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма к 
 није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико г 
 могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и на 
а седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покра 
 домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу  
 <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на  
ује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А би 
— Па попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога кој 
 И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — 
да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ 
S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жуж 
ин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чуће 
Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је 
{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла вр 
њак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењак 
ван домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прил 
једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп 
ели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А  
о лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе приликом просјачења  
ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салет 
ло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133"  
ку?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p 
да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, уб 
, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледа 
поветке).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она ј 
лазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Как 
едан танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметише гости. — ’ 
 што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера 
да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци! 
е вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>—  
 па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се и 
нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира 
тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, пл 
ула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој ј 
„пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је 
ћи их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а 
 /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци  
.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина <hi>Ћи 
је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем  
ост.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сват 
а звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по се 
ад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога,  
 прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му дон 
там: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то 
а, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’ 
ст.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три 
оп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> 
д га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете  
’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’т 
а ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал 
само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; ал 
це.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито п 
ако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим 
осле званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се  
 главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сом 
а зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди с 
ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи П 
 да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног  
</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од поп-Спир 
адикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> </div> <pb n="352" /> <div typ 
м месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од  
ла, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже она 
 по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па  
 страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала 
родужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јул 
<p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, п 
видела заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спи 
итељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, —  
 зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капу 
по, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прав 
е би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још чи 
 разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар  
/> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалик 
“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад с 
вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, г 
 Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три да 
н.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него о 
 код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас н 
обре особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је чов 
азгледајући хаљину домаћичину.</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од  
</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш 
ам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече радознало гђа натарошевице и 
како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледат 
то видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га 
ење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се о 
било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране 
/p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после п 
ањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га 
 онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути  
њујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>—  
неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског пла 
аг мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S}  
а ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу. 
S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бит 
а па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попа 
пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи м 
{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како 
о даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’  
ђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза  
амо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам прав 
ни да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о 
а; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, тако пом 
вана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће  
ће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све  
 немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, 
у, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле 
ркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га  
 па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде  
д тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{ 
то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то ј 
 дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру пита 
ити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, 
убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајс 
шњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу з 
вање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одг 
подин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долаз 
н хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прили 
 је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављен 
епше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и ут 
ида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда форма 
чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и он  
ермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Изво 
су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И је 
? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна  
свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и пр 
ом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!)  
 да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И порке 
> <p>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајв 
е још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле 
м мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на ме 
 вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме пос 
во доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, од 
ера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{ 
p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најб 
тересантне ствари.{S} Заустављали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кири 
љем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буд 
кад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на кра 
чао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јур 
се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба. 
рету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пањ 
>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи! 
ји кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код нек 
 Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из к 
вићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, —  
ута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено  
 Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног н 
.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је н 
а још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајат 
>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост,  
ера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоц 
ако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Кар 
и то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, так 
 није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа;  
ли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се 
лије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падн 
 обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак један п 
 свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један 
 Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и би 
310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђ 
 тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали в 
Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само з 
јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121"  
 Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што  
 Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да бу 
 ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О 
имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — 
случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги бр 
Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l> 
d> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује названог.{S} 
га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. 
ма и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни до 
а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, п 
!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо мол 
<hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва 
 куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После ов 
а ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам  
ва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p 
падији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, 
б’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину 
ије послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, 
шију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке к 
к’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, та <hi> 
м пуним меланхолије који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим  
 га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је т 
реосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p 
 Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S}  
седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам 
 доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашл 
х на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гов 
к једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за 
анија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њ 
ини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено поштована у старим дан 
 копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к 
чали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина <h 
ву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбо 
у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p> 
друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су ј 
 госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Епископа у Темишв 
тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље  
hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма го 
то вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо жив 
рилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила 
Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код  
ајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају т 
х дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око  
памти него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је уша 
ре?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} По 
p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За о 
уркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану досадни, јер што су зна 
аразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми н 
 то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њ 
пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи 
чију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле  
ј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си про 
иних, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са к 
е протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам как 
 да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стан 
 им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безо 
ији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топло 
о подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi> 
 да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица. 
е, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих да 
ешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло. 
тници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи  
 ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклони 
 од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и д 
била прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе  
Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигл 
pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на пу 
 мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од  
ерса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сре 
 из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да  
е Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева,  
ри.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— Десет 
га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на 
 <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, мил 
 шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши 
штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље  
 смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу,  
ако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла  
оже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски  
же коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе св 
рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После б 
е-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођ 
ако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака  
ета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добила  
; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се по 
брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Б 
акољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ј 
 пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и не 
урице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, 
ило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо ко 
наш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, пе 
а од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично доб 
ло премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) 
вку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окре 
гњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n 
ам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је т 
, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиро 
 Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких сед 
и, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало ча 
е била скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући 
апитаће можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — 
аба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са П 
е жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; к 
ла.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је то било против < 
 узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се  
 на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра д 
е људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре 
иним сокаком, и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полак 
 учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила свој 
сне од времена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује до 
ећ је дваред суделовала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у кор 
каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} 
ј <pb n="206" /> дунди белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад 
упу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолеж 
 силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији 
 рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о свему и сваче 
 брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, т 
 је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута ре 
ала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући 
 полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских в 
 њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала 
а тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже бе 
е лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта вод 
ећнијем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробад 
и, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.< 
г па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изго 
еју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута 
p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која је сад давно в 
 а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</ 
утник гледајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какв 
ашњој младежи, управо <hi>Омладини</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате 
ка у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно г 
} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и  
рошевицом после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где д 
 краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада бил 
га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати ус 
 он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпе 
су, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа дру 
у из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из вели 
оварајући се на огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује  
 А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p>  
 Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно води офан 
ије дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газ 
 Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала 
сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отиш 
ит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целог 
јн грус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено 
 обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од скора неп 
и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе п 
 пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник. 
/p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако  
А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питоми 
е радосно изненађена, па притрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, отк 
ужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да ј 
 не јалова као она на сокаку него родна која су сваке године доносила род и стократно наградила 
’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој  
уф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се с 
“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и  
не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задов 
аса а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</ 
 и умесна она позната народна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>З 
ј прилици потврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да  
е гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошљ 
ом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво.  
авце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="14 
 послужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћно 
зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и ро 
 што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него р 
оседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, з 
урица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала. 
} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и после разносиле врло савесно и ревносно  
чића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији није никад потребно  
 стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је  
 поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </ 
ако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, кој 
ржа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком ст 
икакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга с 
то се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмир 
а девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi>  
и и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече  
 дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава служб 
на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ер 
савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да 
тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак 
и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој 
, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сва 
кре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, д 
а мимопролазећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полив 
 и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња 
ог читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети 
извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која  
и смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно н 
, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!< 
цка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n= 
— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо,  
али и писмену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седн 
поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази 
зведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млад 
у се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која 
е патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа г 
 то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то 
ед кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тог 
 тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које  
, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег вирт 
валио пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама каф 
роко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради баштенско 
се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од велико 
“ вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва н 
, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>—  
 се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана  
грају а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S 
ВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на он 
 <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста 
есно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то  
ити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу н 
ина, дознаће читалац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> 
 се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају не 
 угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од  
ила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несн 
лом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклон 
а послетку, и приличи поповским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохи 
и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где гор 
но) са облигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табл 
једна гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, 
споду.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ друго 
р он не познаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад 
би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S} А узро 
а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако  
 и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заб 
унке и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или ник 
р поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног г 
.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа 
 и вунице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти него је све то забеле 
 да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да види 
и главу, узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метну 
 и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни к 
а не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да појед 
/p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплаш 
ј кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добр 
много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после 
аш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о  
баће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него  
 сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, нег 
 неких слика, старозаветних и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набав 
1" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу),  
а православне Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раз 
гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банк 
ји кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако добро угојеног а 
о камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева глава не може да попамти, толи 
им о силним предметима, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама н 
} Песма је потекла из неког расположења које даје младост и расположење, а не из какве љубави,  
 повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис 
господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је кув 
ао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по с 
губи у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се  
И он се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага,  
бе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у ру 
ас оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ 
му, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутит 
ју и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађ 
 које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак 
Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно узд 
ласфематичне речи гневне попадије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{ 
 тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.< 
 Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом.</p> <p>После овога  
 дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — 
ђа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је 
е га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је  
да обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају много здравије очи, па могу д 
 учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n 
 Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероб 
вала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава је једа 
е врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омлад 
читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутар 
о су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на зас 
<head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђен 
3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и  
зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика ј 
 ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О м 
Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он 
мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се п 
одигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} Н 
е, читалац сазнати још неке подробности које се односе на онај крупан догађај и видеће како сео 
поднела му заједно са спремљеним словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога је 
па федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никак 
ла да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи г 
иница и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и 
 ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у  
који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и  
епо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири и 
ка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се 
д дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће  
"202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном  
Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле  
9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давн 
а је узео доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?.. 
сетанце са плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и л 
октера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете к 
атре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кр 
то је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га  
д чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој м 
 мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако по 
 тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хва 
је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је  
<p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на 
 које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси го 
ала <title>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземплара имала позашив 
ећ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још одм 
ира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је 
 док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме  
ардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож 
лу остали попови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb n 
т се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га 
/p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> коменди 
о!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све  
ако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о глад 
ну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; п 
орочество се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и  
 ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S 
а свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што 
—</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— <hi> 
немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; в 
рће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако шт 
ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо 
г једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта говориш —</p> <p 
 рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „ 
ситејевим филозофијама разговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда т 
 и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим 
Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној п 
„шлајберу“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђ 
азник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“</hi>, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у то 
ки каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима 
спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву  
спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p 
 ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменима па сад 
ицу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању 
ебацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако ј 
ни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} П 
о, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних  
есантног романа из разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила пр 
 чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијен 
аћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: 
 је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му ш 
ажавају и позивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету н 
 Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по  
 он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и пос 
черање земичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око које су повазда 
Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види чен 
а концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана,  
а и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као  
ећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и ј 
е хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презес 
— дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима, скида кобасиц 
парохију добити само <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта 
Спирине.{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником виш 
у, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Б 
почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био поз 
ађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <pb n="80" /> <div type="c 
ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о ов 
 у она кола, којима је кочијашио један, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе в 
 гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</ 
 Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, 
даје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски ш 
а столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу 
цу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</ 
 се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се т 
 на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је не 
ови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што  
ђоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у к 
итеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао ба 
ши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p 
абриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, на 
ога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде приј 
држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шт 
а само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом пок 
 можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или м 
ћане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку  
а броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посва 
ду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па по 
отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад 
име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p> 
јак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали н 
ле грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S}  
петом се кућом опет скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвеза 
осте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S}  
плашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p 
и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у па 
ише заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глав 
а од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полез 
цу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако с 
ш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у г 
са златном кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду  
ако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу.. 
а од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получује награду.{S} И сан стад 
ољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путо 
сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њег 
, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све  
 у коштац и са самим касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је д 
ија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} 
баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан 
ућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на св 
 на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је 
гонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, н 
злелујане ритске трске и псовком чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не б 
љство и дивљење <pb n="314" /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, т 
читеља, <pb n="32" /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бог 
товали и волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на стру 
сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, д 
ереку слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ва 
а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинт 
леда и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда и једнако се јада па било кога у 
о л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског г 
ве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све 
"95" /> <p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. —  
ра у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше 
ести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну 
ји овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до д 
 А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, је 
стало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје 
било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја 
и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се  
м је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при кр 
рса дознавала многе ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запита 
 у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си 
а, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, 
> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, из 
е названог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет 
ида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по сп 
кта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе ка 
ој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве н 
ознаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, п 
свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триум 
има...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од 
пира отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чул 
ао да се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио 
јтар излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. 
едан другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <mile 
и најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа 
<p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И једа 
ола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Цик 
илне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било п 
глува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и разго 
 чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се 
кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова 
ао родитељском милоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка 
не, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабр 
која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекив 
па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... 
био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{ 
о Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудит 
х не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фан 
ојица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на п 
Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али 
ји су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговором постају и с 
, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану досад 
а новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богос 
рупнији и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије 
ног плавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се ч 
 а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право кам 
рећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у ма 
ети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У  
ига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерант 
} Прилично је изгустирала немачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често 
о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство! 
ави, и разговарао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвал 
век по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама 
ојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и роди 
здан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу у 
петлом једним дугачким грлатим клипаном који је са својом дивном крестом изгледао као какав јак 
пав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али ј 
ј јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли с 
ети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један 
<pb n="47" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири 
, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Сни 
ац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их пр 
редног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и н 
на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембр 
 родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је  
и већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па 
рекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</ 
ма у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета 
ћи новорођену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, 
гођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ј 
, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова кова 
ебају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао 
 а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толи 
ског ринглшпила и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у 
ла све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули в 
/head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси 
јни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта г 
а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као <foreign xml:lang 
ега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова бу 
 у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе 
 Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разга 
бојица одговорила једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта 
ети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</ 
таде брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа 
шко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда  
мају призрења према поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колим 
 вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попадији.</ 
без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој 
п Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p 
 л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа 
к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек 
е као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, га 
у участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљи 
 као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и 
 су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста пок 
Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле  
 без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро,  
фа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и т 
е бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), п 
кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра дан посл 
 се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да за 
 прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдин 
благодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је ба 
даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> < 
х се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингера 
адава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајућ 
вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било  
ате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакл 
 хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> < 
а и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи  
не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, 
ио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца 
на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо другима извртао 
рима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да 
 нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у ко 
Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних пр 
 самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене дево 
езане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље  
у вас послужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалније изразила.</p> 
ира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Г 
ала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! 
дало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба стра 
 у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће о 
и ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — уп 
е.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу ст 
 кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицан 
; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p 
а пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Аб 
ника.{S} Износе многе врлине његове, од којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, 
аво, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле с 
од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће пос 
маре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пе 
а оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили 
аустављали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже 
ла заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, 
у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се 
 прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће  
носе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису н 
 је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога д 
е јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је 
а гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпи 
а-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S 
лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Але 
о наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу 
— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</ 
о.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и ве 
ла једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, 
 оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке в 
фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женс 
ји је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога  
ала са једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и пос 
атак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу 
ији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је  
_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине ће 
C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узе 
_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и р 
ad>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а после  
 <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чем 
<head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је исприповедано све што је била природна последи 
 <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или 
<head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који н 
 <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит спле 
C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цел 
ече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде. 
сне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и 
јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у је 
де на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи < 
егрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње време ве 
, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове ек 
к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, к 
а! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри  
 пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди  
 чувао село од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у  
равилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у ис 
ањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва  
ујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>В 
 и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од 
е чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и н 
е и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габрие 
и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се как 
 и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако 
ио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито 
же извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супр 
!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Ма 
а своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је 
чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за  
а</title> или <title>Преходницу</title> коју је издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас моли 
 ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту 
 та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога 
адиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... 
момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у кале 
смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер 
ра, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне 
к после свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је и  
алук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар  
 „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас 
је сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, 
нику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље у кој 
о кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао < 
о, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде 
има и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу њег 
ици одговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</ 
ика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права  
 дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вам 
ти, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљ 
 кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, мака 
сталога почешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и 
атрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, 
емецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у креве 
оравила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца до 
која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима 
ико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi 
а... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко преки 
le>Аделајиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} 
коб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје 
тна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну  
и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је од времена на време од 
валише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после неког 
дила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Ш 
ва), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је дан 
м — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држ 
а гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозо 
 та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а как 
па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп С 
уде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <h 
урке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупил 
ко то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи доди 
ебо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под с 
ао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно 
трехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица  
ом јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледа 
авдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлатим клипан 
а, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду д 
ко, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и св 
пира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у в 
и — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’< 
 од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од све 
его „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст ср 
азати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје 
 заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, 
{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, п 
ћа. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар 
лато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>не 
у дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од 
би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да пого 
себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та 
покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! 
ри имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми  
?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди 
о знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представит 
да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та т 
д не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га види 
S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове 
доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло бат 
т.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо д 
>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p> 
к и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p>  
а почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже св 
тало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Си 
ла је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} 
ојте, гнедиге, говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа ната 
ји радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га 
баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!.. 
то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мисл 
љине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој со 
намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе  
ико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је  
Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече  
а једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учини 
оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја  
ашћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би ис 
p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па з 
иву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај 
о вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко зна 
а.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштањ 
ослала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и гос 
ског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је бил 
анаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са в 
>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАНКОВА КОЛА</p> <p>1898</p> </div> <pb n="0_4" /> <pb n="0_5"  
="titlepage"> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ БРАНКОВА КОЛА</p> </div> </front> <body> <head>ЋИРА И СПИРА</hea 
у ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најс 
еда, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— И 
ст и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>баром 
{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоћ 
ећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Глед 
 како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, С 
 вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте  
 каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ зн 
</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други м 
p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говор 
ацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана  
зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — 
у?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је 
пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђ 
 ради Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од  
 једнога <pb n="285" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, н 
ло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше пу 
ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — ре 
черње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је се 
и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи.  
 кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку,  
м“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо другима и 
звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158" /> прашина, која се 
, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{ 
{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице 
е у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно  
uote> <p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још ј 
ве веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке  
ада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међ 
ш нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и п 
осонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу 
и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са 
/hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без ду 
осле три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’ 
ubSection" /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан п 
жа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, п 
ом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и 
пија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи  
lestone unit="subSection" /> <p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{ 
А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „ 
у!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повез 
> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа 
ривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрс 
 човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то 
 њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако пост 
а прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту п 
 Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не  
еница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мок 
 бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о о 
ј одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шешир 
наш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се 
" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред 
а да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова 
ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и кови 
то, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа 
ареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S}  
аљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро до 
шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} 
 љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче 
ла сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше  
оре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ д 
 о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морај 
лакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне и 
?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и  
лако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред ку 
дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила к 
и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Са 
ијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коњ 
шио један, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре д 
у.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} 
ажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп 
а распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам< 
пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен,  
коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и 
/hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>—  
 ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та и 
емљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер 
љуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и 
по да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ћ 
неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то д 
лазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родби 
вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четво 
с наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, а 
их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће до 
свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чека 
чаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. —  
ут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није ш 
. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отвор 
ачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим с 
добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледају 
и господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="409" 
/p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и ју 
жеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоц 
ка деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а 
е фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како сед 
метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и пи 
тев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно т 
ровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А госп 
се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и 
е доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — ум 
у и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише  
ма и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измиц 
смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу 
огађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амов 
у се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — 
утник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде мил 
> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала. 
 Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; ма 
ванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст 
моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба д 
да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па јо 
ћи на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што с 
е рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле 
ро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у 
остаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће 
жно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова у 
 И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као  
те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} 
лом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијани 
по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до  
позвана света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} И 
 да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, 
рајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за 
их и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише  
ну и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако л 
 што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењ 
’ Петре, потерај!</p> <pb n="328" /> <p>Кола пођоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се  
хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изос 
 дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су 
колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри 
ог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господ 
очио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му 
Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, ви 
ти на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру 
по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" /> са последњега вашара.{S} Та није д 
 извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о,  
ди те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака н 
а зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <p 
 срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрај 
рати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира  
ра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, 
 звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „го 
а се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов 
поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом,  
ик га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише  
а, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства  
им разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике с 
а у претпоследњој Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинск 
{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам  
поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, н 
ла и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему т 
ели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кра 
отре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклан 
кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А п 
, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па кол 
ки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’д 
ко.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ ко 
а њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира  
ма колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатни 
 о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о м 
S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и д 
њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и диг 
ихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па сам 
ам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, је 
оњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, св 
ли Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зу 
уца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Х 
же чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве н 
 много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она  
чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из мо 
 годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна) 
а јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите,  
есеље и игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири саха 
епо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да с 
кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умр 
ћих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуд 
одруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попи 
дати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споме 
уше, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-П 
била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог  
 најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n=" 
воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш та 
су се често састајали и разговарали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Т 
/p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми 
к и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авли 
 Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећ 
 је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености <pb n="332" /> и  
 /> као сваки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима т 
p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за  
да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам 
орење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац  
 куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује нег 
 они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам ј 
осетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има доста, али м 
о онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато н 
асину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни неста 
.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри 
све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила  
рете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похв 
му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приво 
један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује  
ете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево го 
рема овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређа 
: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тан 
 Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ј 
е гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спир 
, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он м 
, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније карменадле  
вица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана свинчета масти и чвара 
у као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива з 
и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљу 
{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је 
b n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је ба 
ој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим 
ти. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се  
ва, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} 
b n="375" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута  
у рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи  
? — рече радосно изненађена, па притрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Е 
а још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S 
Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курис 
ни.{S} У последњим најпаметније тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у сви 
ији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом с 
ај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ве 
лога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна 
 џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату в 
сли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S 
доше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимск 
ра до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрен 
окацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембар 
гремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била ма 
а колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њ 
 онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп 
ало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у и 
цедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави  
це се једна другој хвалиле невероватном количином млека, тако невероватном да ни једна није већ 
 их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном 
ло... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p> 
разника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушиј 
 Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија ј 
} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату 
чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Н 
пера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму 
егову родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се с 
лебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухвати 
ирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере  
{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ни 
међу играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" 
 бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређ 
стадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пр 
само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момак 
а.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и  
кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Н 
 Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад свира и теже пи 
ије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да др 
за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку  
и се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде  
шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лоп 
 одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена  
га смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку по 
<p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се 
е једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће в 
 блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрну 
 на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки 
ских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују 
ма своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало 
и, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А 
S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подру 
ерку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и 
ко по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па не 
да случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају  
/hi> Него одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути 
је да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора 
 му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој  
S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ реб 
и навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла 
м!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познај 
ва, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{S} Разговар 
овске красне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда д 
S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам  
бету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са  
 ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити м 
се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у 
само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па 
 иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> 
о у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето...  
, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично св 
ућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је б 
} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, с 
ких навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју добру страну н 
рске и псовком чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</ 
Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси оз 
трикераја, па запали...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски 
еви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђаволски криле ј 
 мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и  
о лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то б 
 помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити ник 
сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господин 
 не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Т 
риликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ћ 
 што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кућ 
ин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> по 
жеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Ник 
ао историју једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин је 
олгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се у 
деља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке)  
ј је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељст 
’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> < 
рска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује  
а трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице,  
оиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај 
ати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према о 
ожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим еп 
животу свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ  
а већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут  
 добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио  
и често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинч 
 али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, он 
исма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је п 
и те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од 
но џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер  
 палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му са 
д мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послов 
и морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — в 
а је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Т 
и поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештенству Владици. 
н сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и  
 фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој пада 
чку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он 
ко у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар д 
а <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида ја 
 на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb 
илику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — 
 то га никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хо 
на.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а  
арловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...</ 
една комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не б 
ј Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много  
опине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млел 
о жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само бла 
</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили куку 
 и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак,  
си; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оно 
х, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ев 
> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се 
 и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назва 
 с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но  
 —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Им 
о тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, мол 
 то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начи 
i>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>нем 
/p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустит 
куп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> о 
 гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље. 
и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, 
 обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико 
ваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливај 
, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема з 
 заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки свој 
о сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p 
ди по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, <pb n="110" /> копуни живину и ради 
 иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски  
Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме  
 је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабанлија који 
увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чи 
У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље 
у са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне ода 
у, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пре 
 сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, 
ош за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Плат 
е било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две персон 
" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти  
а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржав 
то се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и  
прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким верглови 
ас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до  
сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратулирала, како сам ја то била трау 
</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, та 
госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и ка 
 њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити с 
похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лол 
о комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће  
кога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“ 
241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз 
а вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, ка 
те разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече 
, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p>После званичног дела,  
не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издај 
о би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што 
p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} 
о ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад  
се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и 
“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тес 
 Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђ 
очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, и 
ка, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној к 
омове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирин 
чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога 
ја живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џ 
ања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна л 
о, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шац 
килину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се  
 спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на прв 
дано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под 
{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — ре 
вара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p>После званичног дела, пошто је 
рво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим н 
какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али з 
ају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац в 
ко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо,  
ом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нис 
 свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала  
аје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута,  
свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јут 
ама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шу 
ад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од нек 
живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растер 
 га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су  
га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала  
акила, једна лепушката млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико т 
да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или 
’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и д 
и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за краставце из воде 
есеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче и 
 кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S}  
} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао  
 њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авл 
„муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он ј 
 која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет го 
„Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћет 
 Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцким ула 
и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчис 
 другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорен 
ош да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викн 
"subSection" /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с ук 
, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ  
онога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је  
о се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута ло 
ледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им н 
га мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и 
а тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претр 
, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е,  
ма глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанстве 
 комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голу 
твено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га 
лушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде п 
она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смел 
љиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на с 
ио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} С 
А</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује назван 
.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничи 
и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство,  
!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quo 
о је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и привезаност мачијег рода ка месту сво 
о глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничк 
аци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, брија 
су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било са 
} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхеклован 
о, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треб 
кав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па 
прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са прир 
 али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару посл 
 заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у 
вало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно 
је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, ј 
прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Пр 
у за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све н 
 и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђа 
 исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло 
атан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког шпита 
целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек 
о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он т 
/hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, н 
!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилск 
о учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ м 
е није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као св 
осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. 
ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душман 
и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошим 
ега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела 
ролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све 
гови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> < 
не?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва д 
ју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је  
{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна к 
 тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или  
 а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Ш 
а сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш 
ај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као 
/p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи 
шир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерућ 
 сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па 
ку, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај припо 
’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ св 
 је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чар 
етврт сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од т 
сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и 
а.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се ви 
господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, из 
ње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића.  
и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S}  
у да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што  
мо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је 
} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш 
ри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп 
и сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и  
очкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И до 
 ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера  
 пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још мет 
крали коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњим 
допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и 
 Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у  
p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се  
људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украд 
још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украл 
олу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учи 
а и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућ 
 лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и г 
и си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, госпо 
лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија ци 
маћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> 
баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л 
илов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео  
дан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуц 
ве, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мра 
а коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запев 
; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо так 
ре Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера То 
дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мач 
боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! 
јскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“,  
радим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p 
 и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо 
ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n 
до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као 
ачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коњ 
 тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо  
и па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада 
Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе 
м колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и  
 деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз га 
не сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлеп 
илов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нов 
 му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се п 
само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у 
а авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба неустрашиво  
пов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте сав 
е бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коњ 
о сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још 
та видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву 
и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Так 
еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија н 
то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погле 
о мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само  
та је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама мног 
 лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско ство 
нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о  
, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, п 
ко буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано А 
је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштен 
н! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели  
ило!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} 
и неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ков 
љно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек мо 
 <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упусти 
 се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се  
 ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жали 
ају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлија 
рмови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су пр 
рави комлов, кува сапун, <pb n="110" /> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се в 
онако исто госпоствено и мајестетично — корак два па стане — као господин нотарош кад иде шором 
им будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима,  
јпре неосетно краћи, „за један кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „ 
у ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" 
вао са својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да тр 
ио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багр 
и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као 
рошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица  
енске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и г 
 у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао  
девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о н 
помиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После т 
ци у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије 
амо научила многе за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки;  
е испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна  
ног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика др 
у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а 
на ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тог 
 шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући ченејскога попа.{S} Добр 
колико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} С 
оје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду  
им Пентикостаром — оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб. 
 Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><foreign xml:lang="fr">Poesie 
а клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни би 
е он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’ 
 је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим  
и и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} 
ваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која  
 час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} 
н, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила 
у, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, 
упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне ш 
{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имат 
“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а ра 
вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцл 
лфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хо 
мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву! 
шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а чес 
а је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="112" /> додиривала образ Перин.{S}  
их; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="113" /> и разастртом <hi>„Заставом“</hi> и 
>— Написао је Коста Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из 
 Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп- 
<p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S}  
ветка, <title>Карловачки ђак</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само  
слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је т 
сно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроб 
ј је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и  
е Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Костић. <pb n="111" /> А <title>Преходница</title> је в 
ао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шета 
hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> < 
ирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава са 
 чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико  
ло! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, ал 
оста и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су г 
бро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то сам 
ажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за поп 
 украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</h 
езом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мислите?</p 
екну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала гл 
 — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како 
но,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали!...</l> <pb n="335" /> 
ко понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, 
чала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... при 
pb n="22" /> кад је написао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да ш 
нила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто 
укова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а де 
>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, об 
} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се как 
лов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш  
 па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче.</p> <p 
S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова 
у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> 
кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и 
 да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb n="414"  
 знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путни 
је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Лу 
оше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивањ 
 ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим ко 
 n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја  
фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је о 
 Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчав 
И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, 
ко, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-по 
н од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> < 
срећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо другима извртао кола, па  
ао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Н 
-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и  
ед трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој 
!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај 
ти; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготов 
ка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— 
 послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> пла 
ки натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше,  
...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу,  
љно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа пре 
чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун 
е, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та 
а, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на 
а госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако 
а ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и 
 и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дал 
 оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ познат 
 према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незгра 
а откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а то м 
 На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb n="72" /> платна, пруслучи 
мшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} А 
пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву  
 дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па 
ати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђ 
а човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помисл 
ра</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пун 
запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да и 
А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту циф 
вају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна 
а Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна ду 
 ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав  
 мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендиј 
е завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{ 
а је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих 
вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’ 
Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може б 
ојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући засп 
ти или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту  
ве друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се  
о ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са с 
 чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте нај 
овци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, је 
 не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручј 
куство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хв 
 не говоре ништа него се само погледају крадом испод очију, само се погледају али ти погледи мн 
ојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на  
аш сајџија кога су били притворили због крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од бати 
најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њем 
во онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, сл 
 расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и кру 
говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприци 
и као станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега 
будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле о 
умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испоч 
ик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{ 
"272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа  
прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или с 
е коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>........... 
>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на кр 
 <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар из 
<p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој с 
крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Пр 
Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш 
кад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци 
 мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанс 
 споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији извор 
оз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p 
ебао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се  
р му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title>Макровиот 
о држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беш 
ош мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и ве 
ад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о 
али по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад  
а курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задо 
ијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у з 
ма, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповед 
ћ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p 
други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо,  
парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима на 
ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје;  
а пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим 
ута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоћ 
ено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како,  
 присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским ц 
ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Ма 
а сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с мн 
ошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшиф 
 А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колима која 
 је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пел 
} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бети 
 да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство до 
зговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред трире 
 јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песник 
 је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка  
риви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш стра 
је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим узд 
рпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ј 
S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су 
падије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Т 
ас сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А 
раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског рат 
} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине,  
 заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уж 
на је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од 
спођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До повратка попова с пут 
и тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из лаке 
 криле једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, с 
> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> 
рину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично  
је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа има 
и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне п 
свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да 
 разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то са 
тврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста 
ли зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали 
и члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Служба је 
, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим  
што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексе 
о, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не в 
 неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} На ј 
, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па  
е и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, са 
S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шт 
 тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пу 
окаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни  
тег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, пам 
 пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа,  
да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу),  
оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупа 
, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да  
 прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети 
вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе 
, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем ба 
уфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са 
д оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— < 
е као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако 
му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није укра 
ви себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила,  
ош мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад  
 дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Ексел 
 смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радос 
н Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} О 
нима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа  
аш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само л 
бљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с о 
је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до ле 
чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати в 
>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одје 
title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title>Карловачки ђак</title> од Кос 
рављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад. 
смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па к 
наке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је 
еба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам  
и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезн 
p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S 
а у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, уч 
, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу  
yrl">Кис ти ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте с 
на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на 
риела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> ту 
руге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грл 
 И све је то био пород, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана т 
о је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта г 
титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?! 
ворим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p 
’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —у 
а пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала 
обар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</ 
гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим  
з комшилука морали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини  
 ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, <pb n="110" /> коп 
оневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева 
ће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — започе опет Ш 
у своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се  
који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S}  
 о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је 
ри Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учи 
после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој  
се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћ 
и каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’ 
ећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису  
а напослетку и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто прим 
 пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А д 
а за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; и 
 све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више ст 
али једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а  
о потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и  
о се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је 
 њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па 
наће читалац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n=" 
ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокоши 
Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и см 
 што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окр 
ном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији корак“, што рекле искусне баб 
S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој 
се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А 
ко слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до ду 
ризнајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{ 
} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.< 
једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, о 
 Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу 
ко лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S}  
оме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају т 
ио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје м 
клана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је к 
винчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако  
у собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после у 
д вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је с 
 — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А 
већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабета, шифонере, штелаже и томе подобне ств 
иша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Н 
и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани тиктакање дуварског с 
 заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај л 
 Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела не 
авлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако  
сти из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушк 
о се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцат 
како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потр 
ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је 
мељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јорган 
се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави  
</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје 
а не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете сп 
 Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фал 
о цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како 
Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским а 
Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као ло 
 месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико ба 
е вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разго 
 диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду — па им 
 лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једа 
ише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно ст 
рица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослет 
у покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде по 
кака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално 
 учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </ 
 четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако зац 
и, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не вид 
о како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и  
 <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још,  
гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И б 
е губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она ни 
S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан  
{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, не 
е, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп  
то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњ 
а осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу р 
зди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља д 
 свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако  
сто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њ 
још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала 
ипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубени 
то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се 
о на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни пр 
и поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код н 
оже ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари ка 
паше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше,  
 нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш ј 
ило и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-М 
 треба па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се с 
one unit="subSection" /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p> 
тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по нек 
 кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивути 
по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стаза 
гледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњ 
петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит 
латим клипаном који је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном  
сет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а 
дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи  
 никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате  
 ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p> 
е уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за друг 
у у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови с 
већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни један нема лулу у устим 
и рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости  
олићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће  
лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му 
маћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодри 
лести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онд 
 госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је к 
један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велику з 
 сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — 
крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам сол 
“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да про 
 То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико  
ако је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив! 
м. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — в 
и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. 
ала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обеше 
аместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нић 
бог будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра  
рани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад н 
ве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е,  
S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипа 
ти крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ј 
псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ < 
и, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упроп 
д, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, 
а Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пер 
 него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бо 
p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је 
 је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, з 
ад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које де 
 ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p> 
овом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њих 
авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озб 
 Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а 
 сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газд 
ћи увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и б 
 га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S 
о, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто  
олски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — оби 
са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном до 
и путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више  
 поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> м 
ма... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p 
 Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је к 
ај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и  
="151" /> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вр 
рата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p 
е њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћет 
ких старих маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно  
ики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А н 
ије, али су маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге показујући се све крајње равнодушн 
ађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није 
ила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком мл 
вео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спом 
да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, зад 
ена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом 
n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па по 
 Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те ди 
лавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна  
ну метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чуд 
 шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; не 
 ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и д 
чкенмајер!!</p> <pb n="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> < 
 не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Макр 
та лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас мол 
ца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са  
 женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понаш 
сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила „Поетике“</hi> </p> <p 
м да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали претх 
те ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Ал 
— рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S 
екрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира стр 
у! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике на  
} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота исп 
ати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула ј 
ујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— В 
ђ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за  
<hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јаст 
 родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те 
p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на п 
 нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p 
ш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>—  
рас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — 
ледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула 
!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —< 
докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца 
а из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на т 
а у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и 
 или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава  
е ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они та 
 а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — корак два 
штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још о 
ама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу...  
ентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут ко 
ш, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су  
S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти ниј 
 и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свог 
лежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разн 
} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{ 
ледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак ни 
лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради 
мо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А  
<p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечк 
ne unit="subSection" /> <p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Ка 
сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не 
дмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у  
 стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од 
а седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула 
м га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки. 
азлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки 
твари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано,  
е! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер с 
је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали 
де, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде 
>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала с 
полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— 
једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту 
и час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p>  
 Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А та 
ђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ 
притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S 
учина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћив 
рам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила мо 
н.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мал 
и у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{ 
да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, 
 с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дот 
, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те  
д, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p> 
твар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Иш 
,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одг 
не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако 
ави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је  
увегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера 
ила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у нек 
ајући штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад  
реко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S 
незда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно клик 
 куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и до 
, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже с 
реосвештенству господину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свег 
пајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквар 
дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може  
је, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређи 
 у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапут 
из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останед 
што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на ас 
Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико капри 
> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике крофне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па  
е покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише  
твар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћиц 
е нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је  
подин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе,  
поменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, с 
д мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало 
го моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n=" 
ако ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надале 
д ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту о 
ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све нам 
, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљ 
, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За  
ним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курис 
отарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо м 
тра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и 
 тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као  
{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до  
’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је 
ти.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док  
едало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Из 
 кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер с 
S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифар 
е и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стад 
 која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике;  
е звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пош 
 седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прек 
и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложил 
 популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред бир 
во јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотик 
 кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће го 
32" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p> 
 бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати 
.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива  
дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут гос 
а одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се 
онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде п 
ило прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, 
 се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, к 
ка марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљена кандил 
ла у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Сп 
а је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крс 
<p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... с 
е... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца мужеског пола Неци Прекај 
а, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фра 
 већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одјејаниј 
То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула  
ве, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од ш 
 да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна  
 га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p 
е су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb 
неке подробности које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и ра 
што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дрен 
стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по пр 
ани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасиц 
ко домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек он 
и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала по површини.</p> <p> 
ге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорска грубијанства.{S} Мн 
им, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а  
а!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирације, што смо ово  
еротея Драгановића обштежитељнога м.{S} Крушедола iеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ пр 
тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам да  
 теорије и праксе, — теорије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време  
ој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати 
едај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а кака 
аху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> <p>Мало који д 
м стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељима, о ст 
е госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, поштовани чи 
у добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се свр 
} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченичес 
дин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{ 
бȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема челов 
је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — 
о, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло в 
п добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задо 
којне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — бо 
смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад п 
и родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спир 
у прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, в 
оскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после  
а цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о 
осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! 
ло повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за 
ога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика ш 
, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује 
ћи све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, <pb n="110" /> копуни живину и ради све так 
укурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и 
о није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљин 
е гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти  
 мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о леп 
анија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, —  
тру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко 
аше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <foreign 
з код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па и 
 и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, т 
 <foreign xml:lang="cu">„<title>Србскiи куваръ</title>, трудомъ Iеротея Драгановића обштежитељн 
/l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју 
 Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу д 
 раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док  
S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{ 
неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — чуди се гос 
 колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су  
>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели 
е ја <hi>куглам</hi>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати 
им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би св 
 сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и  
ејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нек 
авно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана. 
о си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па  
 повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без по 
 њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се в 
 и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — 
 ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде 
пуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо суп 
ла пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија о 
 ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’л 
ас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушк 
<pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, мо 
мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — заустав 
— вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" / 
же он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најлепш 
вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па о 
а се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} В 
 — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што с 
а ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој моноло 
 ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љ 
јући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је!  
и ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на б 
ита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на г 
пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А зна 
а пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ ц 
рамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка — 
миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче 
понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А  
 Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и сн 
роцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па о 
ао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им 
ели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана,  
ише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к 
. како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта  
згорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија? 
 и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још н 
и у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спре 
 Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чо 
спрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће 
</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — у 
едва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути ку 
а је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек 
" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то у п 
е) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац 
 ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца 
ш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби н 
 место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И  
естан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, об 
кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И о 
а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили 
и зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</ 
на, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по  
>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није  
ати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све 
ови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из 
рекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет вр 
оја је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за зим 
о за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</ 
само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{ 
; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била л 
вање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа  
, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиро 
ла тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима за 
 каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о  
Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је с 
је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма 
 на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера  
!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с п 
, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су 
p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у  
кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало  
 размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви 
 па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да назд 
 то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он ниј 
ад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с  
рини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте 
 Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш 
а.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се нећ 
не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше  
њаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле ра 
звин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пиј 
е... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не с 
а, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнод 
ио, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S}  
ика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу 
ју једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док  
уни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хулане 
ци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и  
 свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, 
акав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одмен 
есен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50"  
тече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог 
.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш ј 
то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p 
а нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, тре 
ед зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна 
.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама 
ити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило 
тве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се 
ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> П 
S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити је 
е, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, дв 
и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је пос 
обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневер 
шао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што  
да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако  
у.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом кон 
чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S}  
 што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је т 
<l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер к 
им у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спал 
пили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекид 
 се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone unit="sub 
— каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— 
с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео п 
 двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{ 
 коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењ 
 шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто 
 а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпој 
кола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату. 
х двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не св 
у ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умил 
Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио 
о да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ  
 да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и по 
ал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне  
чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па  
жила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их  
огла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од к 
и по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је 
 и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На  
<p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први  
— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S 
ђа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што  
јбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, 
мреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се уга 
е <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S}  
же да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му  
но по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и  
 ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бренова 
а, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од 
клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек с 
="fr">Poesie</foreign></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кик 
ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробај 
ши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред д 
 оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би г 
 иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смр 
неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — 
т сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што  
сто у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом ве 
живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у 
 поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија кој 
.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ож 
м мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже 
 иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице 
Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је после три четири такве учестане несвестице.</ 
е мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус  
је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што ј 
их.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Ј 
S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p> <p>—  
ном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сре 
 у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, 
исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка о 
купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће 
 носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити д 
рел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велик 
и да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и 
 три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при  
прији и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши траф 
а изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе 
ључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним  
гао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили к 
ама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја го 
ретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сид 
астићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, 
пођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде п 
а остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да  
товала.{S} Била је ванредно расположена курисањем једнога старога штуцера тамо унутри.{S} Није  
о за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта заја 
i> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и д 
ко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом  
под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати 
о их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— 
, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш к 
им временима, кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору  
од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се то  
ла у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као 
А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад 
н па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван приз 
даши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту 
p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курта 
.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на ас 
он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у 
ј Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узет 
багдатски трговац, што није могао да се курталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже 
опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <mil 
 — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Ви 
 био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се 
 му је испричао историју једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад  
бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта< 
избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десн 
тави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До 
, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа  
 ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се 
снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немој 
i>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> 
 трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба- 
маћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда 
 одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокак 
си та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Г 
</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па  
мо по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа. 
ражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Бог 
ку мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тес 
т бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p 
решити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би 
оп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?! 
г промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да 
путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице  
и поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{ 
руга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што к 
димо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{ 
сло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као р 
S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забри 
ам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се к 
келесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и се 
/> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну зачуђе 
рашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебе 
 село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где  
 концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели:  
јао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио  
ако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све 
а накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато 
и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој со 
му се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих м 
прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а ник 
 да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне г 
о диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, ј 
но се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растад 
а што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој поко 
 три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашл 
јку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’ 
војке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, са 
то и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да 
 наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, ис 
д Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици  
вати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђерм 
ау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали. 
црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промак 
 или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчик 
— него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Б 
звана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је зауста 
о што, на послетку, и приличи поповским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду  
 оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери То 
 тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњ 
рај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици,  
коле па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сам 
војој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и 
title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло д 
ње жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испр 
аједно са нестанком оних силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш  
ко је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад  
 у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јал 
а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја. 
остаје празна.{S} Укућани седели испред куће после вечере и разговарали се о многим разним ства 
зађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песм 
ем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од 
ба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не 
писивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и препи 
 ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S 
идим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па 
 (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место 
 са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па п 
и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на ј 
ија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај 
рабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Ј 
баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол 
 сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне 
умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и 
>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише  
 мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би 
а задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S}  
паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и са 
м селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и д 
 Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!. 
е, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, 
на.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног 
и него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у  
је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па 
која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобраз 
и један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана о 
 се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ж 
 Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега 
.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадб 
 као огромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и 
} Шта мислите; добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{ 
али бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И 
змирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храб 
ву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није х 
че шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и сед 
оста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А  
/hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а н 
 Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате  
ису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће 
аво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити. 
било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и 
ш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер  
а казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину 
и пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође  
е једног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике со 
адгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и М 
поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао п 
одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, изви 
Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћ 
љедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и на 
} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку уд 
јд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и друг 
шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S}  
комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Коли 
агрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма ка 
> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n="24" />  
и дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и 
как од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се г 
, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње  
 и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству  
ко мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о  
е у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габрие 
вица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима,  
.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то п 
и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала г 
уги глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха,  
 поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна врем 
 дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине, деле руз 
гађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-С 
не од неког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом в 
и придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно зна 
о фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како.. 
м правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са св 
пириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој 
 по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћ 
 са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се  
="110" /> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ 
врана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А по 
раз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неум 
 оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачува 
 оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је  
о је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша 
међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме 
ај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и м 
а са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из т 
 у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратим 
комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе  
емо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и 
ић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере ш 
ија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује х 
ма јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп 
ила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сам 
, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте ре 
 је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ к 
p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S}  
рин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по ш 
рану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — 
мо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених т 
јести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешир 
о готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Леп 
кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — 
ћа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, д 
кве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог 
деће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за тр 
адије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему;  
Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од 
н га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка с 
S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и св 
hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не з 
рај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а  
ође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра  
еречких доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог  
лину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног  
 се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је треба 
м те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по с 
 планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и  
е памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би ос 
у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и мл 
ога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркад 
путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивш 
кадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлиј 
вала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све са 
е мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није нео 
ако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остал 
о и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после гос 
 жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неко 
 ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „о 
поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, ка 
рсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чу 
једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и о 
е му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између о 
а скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинц 
 и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје? 
, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је прим 
е и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене  
S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у  
: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана  
 —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном т 
 зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, 
икне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бо 
него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен  
и за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од 
 себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћ 
тила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о неб 
и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија 
маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим  
аже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, < 
хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Т 
је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на п 
} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом 
мала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>. 
тимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> < 
ђ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; на 
олико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана изби 
Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{ 
догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника,  
ле тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да 
анима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла пе 
вечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад  
ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се  
пажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурл 
ра их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп  
једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није би 
 (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тача 
 <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Прост 
 саопштавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а о 
за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица сп 
тра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помо 
е их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапајући кренуше 
’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p 
а прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Го 
на.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него 
е!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би бил 
љда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није он 
иди; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на ко 
{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољ 
а маха славно користио гостопримством у кући ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи м 
 без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — реч 
, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О 
 кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па  
обне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с  
а дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Ша 
 глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер призн 
 послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А Шаца је  
аган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мис 
тубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не  
ујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али  
е импоновала једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води г 
ме бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом сви 
интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И 
ош више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудо 
човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела  
у испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше 
да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и ва 
е пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: д 
риближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комот 
ића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те  
паорендерских навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју добр 
те слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — 
блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како  
ространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пиј 
а свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете  
ве Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула  
 Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија 
 у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се одономадне врати 
у у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један приповеда: ка 
ирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жен 
— ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му  
у кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утап 
 сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и  
м како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и  
мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукат 
глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па с 
они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па припов 
 <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтму 
а кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одгов 
.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S}  
ато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена 
ега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Субо 
волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, 
ад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе зна 
е помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без ком 
у, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мал 
да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о  
се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па  
{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n=" 
етила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> < 
фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решета 
обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред к 
рини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда го 
елом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити мож 
 му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пенз 
рау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо иш 
{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле дев 
цлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је  
зда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходни 
с молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми 
p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> 
 у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша  
ира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пу 
 и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање в 
 је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуг 
к поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад нај 
нда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај 
видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то р 
бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира 
лети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа 
те, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад 
вала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме ниј 
нас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онд 
гом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њем 
Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве 
у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се  
е на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момк 
а тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</ 
, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, ма 
 ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и  
 моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, ба 
n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре 
хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарник 
овек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим вирт 
 ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим с 
а управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, он 
рмално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришо 
годарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно 
ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одл 
о, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су 
ете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако  
и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; 
{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, нег 
а Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Перс 
поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек  
ње познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужиш 
— На спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> < 
та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало пауз 
си Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили 
е и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у з 
 У здравље родитеља заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А  
ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чаш 
ш.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвалили један другога глас и 
чи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручници 
 чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. —  
ше госпоја-Персе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону остал 
здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себ 
 ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да 
о је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијан 
и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећ 
о, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или б 
алко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за  
 ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се  
ула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — в 
} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“ 
скапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с еминенци 
а радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... 
ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се од 
би Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кол 
, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, мо 
 глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’  
б, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и 
 А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгле 
метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брж 
до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми 
Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту 
но свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p 
/p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л 
.{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фра 
, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће 
доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и ма 
 обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} А 
аду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од с 
 и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана д 
, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јес 
осподин’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам:  
 паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам  
осле ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита г 
, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало бл 
рану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар б 
о наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{ 
ам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А ка 
ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их пог 
ши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенст 
размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако 
 Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не д 
је фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па 
ку!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати п 
о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали 
ед нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На мој 
Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошап 
 ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p 
апит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весел 
и седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па  
велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наређуј 
ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер 
им уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а око 
иро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам  
мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али 
и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо... 
о рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путни 
же, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> 
а је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкод 
е ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све с 
 к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господ 
 мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештен 
о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој кр 
ли?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја пот 
 <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете 
и, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадај 
укли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу госп 
с!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} П 
руги поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадији 
расно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, 
ш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје 
а да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега 
гледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двад 
ко се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му п 
ро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из с 
ног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и ште 
и су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божи 
{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с ро 
чудно изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S 
наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај 
! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких 
, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S}  
ерје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p 
 успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — . 
помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца  
увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи 
 <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господ 
а-Јулијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске 
</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у соб 
 Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p> 
, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели 
а баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман 
о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп- 
 криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба сам 
/p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га 
, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, он 
и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си т 
ска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна г 
о нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад 
и заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" />  
ица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> 
ље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? 
и се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како 
у буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а 
 n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а,  
 на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’ 
 може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има 
понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’ 
 помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад 
а, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на г 
пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дуж 
</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Оп 
их леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за 
<p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S 
прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, 
стаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвор 
му више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а ст 
 мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пр 
о!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ни 
ад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>—  
>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у с 
се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и 
га, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш 
ка, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на  
ога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб< 
 у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу 
 људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим:  
евала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та  
{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то 
енда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p 
мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није зап 
крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познајем св 
 изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S}  
у да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне пози 
м, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па д 
о, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у обра 
ас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с ф 
вењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам 
апита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би зго 
реном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пр 
су па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа  
ад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо,  
о кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа 
ски.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ?  
> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та до 
њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге,  
 Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, леп 
, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љу 
гледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима б 
 их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја с 
 тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— 
<p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да 
е га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, не 
пуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би 
ра регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А 
ањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости 
сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка ка 
ерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, ка 
ијатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о  
а кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{ 
е разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред к 
рега, па на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од 
ако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога лукавства, разумео.</p> <p>Остављам  
м! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати 
мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> < 
а —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад 
лити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет град 
 и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен суп 
> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи и стар 
би је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> < 
у</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Натрунић 
S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младић 
! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста л 
нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n="231" 
пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метл 
меје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља т 
вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну по 
 Меланија, како је једна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се 
езент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreign xml:lang="de">Maria-Anne</foreign>“, па  
ребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часловац! 
ла.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо вид 
ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и 
’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, з 
b n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p> 
 читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурал 
да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А  
и да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</ 
сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. —  
ао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла  
ање ждралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дан 
ционе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш  
 Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Костић. <pb n="111" /> А <title>Преходница</title> 
е блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са  
 је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само об 
ио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, поглед 
д опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао к 
ве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, из 
петнаест егземплара имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за ик 
штати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S}  
чито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији  
ва који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, оти 
ем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој га 
фуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка б 
елог комшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог. 
 А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и 
 И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну 
иела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније м 
тајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, вр 
вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет ср 
негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Си 
не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S 
а и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела 
 које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— За 
о бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, 
о си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати 
у.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!...,  
<p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перс 
</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху с 
е, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> 
е готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му  
све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и м 
ево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате 
 да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Мак 
ко.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него поп 
ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен ра 
шли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измис 
 — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не з 
 <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А,  
 право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а блато 
је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће  
ше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице 
 мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о ш 
један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у  
вчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина 
и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Ме 
акав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му  
 на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{ 
 јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се 
 и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n= 
 изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отв 
>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ 
г имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Ра 
 а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш б 
p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она ум 
к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, г 
 сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане <pb n="381" /> чизмице са златном ружицом и кв 
е.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на лар 
пет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, 
м у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божи 
 с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа к 
 кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</ 
а хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p 
учује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн ( 
павати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут за 
пако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет  
i> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријот 
, тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже 
 и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Ј 
им вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој 
а чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно 
сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус 
шала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сид 
— Збогом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо  
оп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <pb n="31" /> <div type="chapter"  
о и обилно обасипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отим 
акила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, 
скашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па г 
чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, —  
рст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све л 
— смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико  
стију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <pb n="31" /> < 
р!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} 
 расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори  
ава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговар 
{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоц 
ио је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији к 
ка то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером описати.</p> 
оварали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и сви 
описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоме 
арају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак;  
и од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, 
аметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за  
> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких х 
ала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S 
е децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година на 
ај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујн 
ји је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били прит 
и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској,  
 изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти 
 јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — а 
пирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим,  
ли поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Изв 
S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји 
ор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у гла 
зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, 
ји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каж 
а, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога,  
„Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, мо 
 у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло  
да Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, < 
авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја  
м жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> <pb n= 
ераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господин 
о је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, изображен па 
јани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође 
абе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се в 
огледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и И 
н чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Аме 
ао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, 
ако чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога н 
ају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшн 
рце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се н 
да к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала н 
дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — в 
рез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад 
амо ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p>  
 рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у к 
абриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори  
 стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био  
у под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они,  
ик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јест 
вче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу с 
 је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у соб 
а пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} 
 само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба  
а к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? —  
еле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седа 
аве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био  
 авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та 
избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено г 
да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и учено 
ђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим,  
најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Ј 
н и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, ба 
 и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило 
и били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi 
з школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор л 
мање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S} А после т 
 дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда 
вар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <fore 
ом у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да  
г из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали  
сно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И 
ацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло уч 
 су били школски другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе; Шаца из четв 
 вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама  
 баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме 
 и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p>  
едном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ет 
. — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им  
та, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} 
 — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разго 
чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам л 
де у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по  
овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили ш 
иела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунг 
 је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки помислит 
b n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</ 
ног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира,  
бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, затала 
 вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима к 
’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост 
ило да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати д 
о га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, 
еликом зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о десн 
да и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква 
 вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћет 
 ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше 
д пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ ди 
 поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> < 
да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала  
 глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која  
ви бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу 
оју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете  
роз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби! 
њак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се 
е коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него  
осле дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћо 
ева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и  
 говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје 
ли.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’ 
 измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му 
поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гу 
зврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче усп 
зме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о кака 
 вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће 
д он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још по 
орму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава 
данпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац о 
, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар ка 
 је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече ј 
оп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога кал 
 к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини  
едају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му  
 као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо пог 
леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одре 
тно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено ме 
“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па  
његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како 
рише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћ 
и се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крај 
, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ г 
абе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>—  
трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спир 
јању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића  
-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја им 
да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе 
оскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце  
, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке м 
ну, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, п 
улу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје  
здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћ 
ршћући гласом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му н 
реветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког 
та на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу 
мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то 
вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха 
ебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве  
и да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад ра 
ћавајте, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет б 
иди да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S 
адија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао 
у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка 
ак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> < 
.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види г 
ело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да бољ 
а је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p> <p>А д 
.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у  
е, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде  
летете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само о 
 а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и  
твовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли н 
се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим р 
мо да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есц 
амо одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; к 
 и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ д 
 је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетс 
ајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кро 
о их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено,  
ако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О г 
ако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу 
причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о ка 
а у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови с 
 и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпан 
ко званој, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и тем 
 би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да  
похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго 
 души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа 
, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу  
има од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред судел 
а била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без з 
 и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је 
уком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао  
абе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с о 
му којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" 
оте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — б 
па је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Не 
љова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, 
> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S}  
еко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет про 
што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и до 
му!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.</p> < 
ваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло до 
ив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — 
особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје 
ји, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него ина 
 био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то  
т’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем 
бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздеље 
p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољу 
му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и д 
е свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до П 
то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n=" 
е је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’ 
/p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — н 
да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — з 
 околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не доп 
 ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> 
 сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и  
е благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта 
ића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продер 
{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст  
<l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За  
есрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у град 
 Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По 
 кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше с 
а.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><foreign xml:lang="fr">P 
, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> 
ани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очек 
м чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — 
на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камил 
од <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ст 
 дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’  
 узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S}  
ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по то 
 под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби  
 га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакл 
— рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор изм 
ри! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, у 
рата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p 
а капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искрив 
е и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од с 
 правила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине ал 
ко је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим  
ј се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!.. 
о домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и о 
иколајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен 
е Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалн 
 о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би га 
 би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом.{S} Запева  
и Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учи 
о ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам ут 
рућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у  
у ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вр 
 Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу дост 
пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан с 
 „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само ј 
гог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и  
 да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери д 
е: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примј 
 на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазн 
чијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако  
ђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јави 
нска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ 
ата и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечк 
и: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’  
се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ниш 
ика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде так 
и лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Б 
 А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме 
} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на  
 хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и  
си ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и 
 знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезоб 
 кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и  
ед, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте ме 
; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која  
{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав 
 извол’те!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их 
је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како  
иметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луд 
i>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више ник 
а до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај поса 
д’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се о 
лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет 
 је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаж 
>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда  
а кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по м 
ре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске  
ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Пе 
палите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам  
 штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— П 
... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка г 
} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} 
 фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће з 
 — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зо 
 велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни 
о <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читав 
по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао јед 
, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш 
 кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрз 
да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слат 
телаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само  
аће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пруж 
ти лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Аусгецајх 
оје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</h 
а...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати ве 
 верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња  
ко, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговара 
ала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њ 
-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом  
 бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је доне 
неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га  
д вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер- 
у на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p 
, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па п 
 Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и 
и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер ( 
о.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другом 
 пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера 
је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво з 
а тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Ни 
 свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове 
ој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито  
{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће д 
роз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купи 
рау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена ку 
 да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића 
 још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како  
да, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда д 
два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и во 
, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само  
 А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ 
Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— 
еје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научи 
ид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми 
маче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како  
м да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечк 
з топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и  
.. ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољ 
, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она п 
шини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунц 
и блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну коп 
то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сла 
мо једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте 
о говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, 
аља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, шт 
— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено л 
ојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други гос 
нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род  
скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, 
онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и пр 
па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну  
О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшественик им’о је до 
ем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, див 
, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и  
тер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја 
а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држ 
за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромак 
ко да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; т 
к’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што  
ао окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка напра 
ако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаж 
 прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала 
аче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш там 
пава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у 
 тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећал 
ша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у п 
ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатк 
а онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале  
мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а  
> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се  
, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ 
а презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је и 
.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор  
тпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он 
8" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Б 
дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, 
а паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела 
лад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија  
о најмилије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо!</p>  
унила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису  
а из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, д 
кну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Л 
им и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштова 
Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добро 
 још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} За 
1" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А 
допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је 
оше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на ко 
е.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и пре 
 обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми 
о код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако  
 она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога во 
ах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што 
 се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило,  
> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да н 
ите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о в 
 ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе и 
гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо п 
на жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— Та о 
 а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се с 
им рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам о 
, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јул 
заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асистента Та 
мен према ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако  
Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га 
у, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће с 
’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану прева 
шћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим ш 
та вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S 
скочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да ј 
рлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине п 
 на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из ав 
е подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми ч 
и, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирици 
део је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих сало 
еком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и  
} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детет 
ких касапница од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том прил 
е служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од трин 
ринципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{ 
ерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на  
го њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и 
ајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлино 
 Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познат 
ј ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.< 
ира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то не 
е некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест! 
ере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младино 
уњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самов 
е, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да 
оју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у овом месту 
ок се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми с 
е слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далек 
у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу пос 
о, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хриш 
кова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над ко 
мао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофн 
 ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова г 
о још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако до 
риш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фал 
о ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Л 
овољан размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p>  
да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш 
— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог бог 
се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и оста 
тио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" /> д 
ак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S 
и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?!  
ра, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о о 
>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друг 
Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат 
} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног  
 а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" /> домаћина  
све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига;  
на и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже к 
тима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и  
поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога  
нце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом 
, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и 
мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се  
.. него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу 
а банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан ст 
 да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударил 
од очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпан 
и рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату  
ла ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид  
е играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда сре 
је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила м 
во, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама 
а Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера в 
он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита 
бом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света,  
кви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — ху 
ош у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка п 
нде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па  
о мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп 
> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави т 
и туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а 
а иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, 
} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она  
— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па о 
и мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{ 
коном, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику д 
> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш 
ира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему ј 
 — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало  
 оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле  
крене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кав 
и је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} 
азговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ру 
е смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама ко 
 изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан девојачки см 
 а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време  
ве пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али  
иде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње упр 
 то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна спос 
ио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на  
од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином  
ком.{S} Разговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, те 
} Они су се <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— 
ла.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела 
.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући  
 се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ 
estone unit="subSection" /> <p>И једног летњег дана — осам година после испричаних догађаја у п 
.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш ду 
еколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколи 
ила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и п 
и се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б* 
 још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, изла 
ећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај 
би, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{ 
 мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепшати. 
усне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Т 
да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све,  
а ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p 
но се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Мит 
/> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која с 
дај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone uni 
} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају 
о посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста  
и остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложић 
и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l 
анас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је 
 ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима  
м ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био једа 
 погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује 
а поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли 
ноги лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке пес 
а, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi>!{S} Ју 
да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушкују обојица ок 
ојом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не ум 
 касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да са 
 нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке. 
ote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што одан 
уру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је 
чено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} 
 шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу  
?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две  
 <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је  
рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је да 
да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја кој 
 је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би м 
ед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или он 
.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то поч 
, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S 
песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем осло 
дати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, дакл 
{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући 
али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — в 
оји се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са с 
 га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна ш 
 балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити  
S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли 
значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар  
тровић’, — прекиде га Меланија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, гос 
м који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом ошт 
 крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p> 
ли и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>в 
тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара  
да ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци!  
е опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберч 
наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p>  
ије жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерс 
шапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Ју 
 причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, 
ре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу  
учак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шт 
ене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А 
!</p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то забо 
 ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш 
д тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? 
 две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што 
лази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово 
м ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражи 
пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и  
епл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му  
 запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ 
> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га им 
и.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а 
иру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спа 
 спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора л 
ран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о 
по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не 
кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још 
још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{ 
/p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, б 
се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не зна 
пира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бј 
— како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; —  
 како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, а 
казивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида 
к’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шет 
<p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор 
 прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Може 
селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та...  
75" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели:  
/p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај  
зиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само  
ад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штого 
, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и у 
се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду  
од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу 
о да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не 
 столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очув 
инчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи з 
о обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.< 
како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике... 
ла.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала  
<p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је уш 
<p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга 
ривала образ Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарал 
а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у 
о друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада 
а у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, пр 
ј да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити  
 као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управ 
ед сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти  
и кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из о 
се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; св 
н <pb n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо 
е, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расп 
 имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гле 
 Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за 
им рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде 
еле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти  
сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прош 
 бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је да 
> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешен 
о по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели 
матра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула к 
час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се д 
мо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пи 
повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше н 
/l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l 
рстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Де 
 прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чи 
 Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи,  
тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћ 
ера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је 
слу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је 
ри магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспита 
у се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блешта 
госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазат 
ти:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро,  
рашније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ 
езаборављенога покојника; неке групе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са  
 па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о 
ко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-ш 
ма, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти  
пски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пус 
оп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. —  
 и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само н 
 устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.{S} Та 
 Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће вино 
љена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца  
 — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p> 
 А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онак 
ји?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} 
ог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га ј 
о, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске нак 
о не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или з 
а, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом,  
и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрве 
његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа д 
не пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и 
о у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе по 
зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут  
</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха х 
лите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела  
купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра до 
.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на г 
а дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, је 
еља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, са 
укњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп 
пл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на пре 
о њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свећ 
ш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости  
ва грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она 
киселе — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ 
јалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{ 
 јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејањ 
овање косе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској  
 могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне 
ла, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана чове 
> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу. 
ка, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће бокт 
га света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува,  
 јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макне 
— <foreign xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запев 
обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јест 
 тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу 
ека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било 
и светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа м 
чије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p> 
ме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!! 
е било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хр 
у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ће 
овини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуд 
/p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да поло 
 враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему 
 да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi>  
е багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигн 
још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици р 
етац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав ка 
колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде 
редмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено д 
о пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром 
серима са врховима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом 
 је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Уш 
тку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну  
атог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{ 
ављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам 
 риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не 
е па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разг 
тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и 
/p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из 
чак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе  
а Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла б 
ти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па 
:lang="de">Maria-Anne</foreign>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n 
 локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас под 
опта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онд 
оли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне  
а се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана с 
огом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па н 
аки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код паро 
јжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин з 
а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, т 
ан зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоок 
<p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, з 
 да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди.  
м водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се н 
 нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп  
 <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они 
 то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је  
у, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, 
а и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује 
е онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни 
ћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му 
е кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="2 
кујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’  
 како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако  
ао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — запита га  
е гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удај 
>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплашена Жу 
њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне  
боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То 
каком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и 
 јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу сел 
епше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што  
една за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са  
луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануш 
ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> <pb n="364" /> <div type="chapt 
ле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуњ 
{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незасл 
 /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мен 
 Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола 
<p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Бо 
е нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утр 
форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и 
 и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права ба 
у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>По 
} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по 
>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Глед 
најући — што рекли — лавиринат женскога лукавства, разумео.</p> <p>Остављам сада фантазији моји 
 и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За  
 се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су сти 
се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Г 
н дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи рав 
упио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришт 
. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb 
ела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као  
е димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ни 
је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кућ 
дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и креме 
поље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију 
релом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињавао се 
 досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу 
би с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести  
к <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу  
па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисл 
седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није д 
ћу достојанствено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговар 
било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л 
се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она 
 зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а п 
ваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти б 
</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господ 
димани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се 
 без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје 
ели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант!  
че Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г.  
Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и 
ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђа 
 сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на  
амо слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки ча 
и био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-С 
мове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то 
 и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје иск 
 и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује 
 цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тринаест сребра 
ана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни б 
 фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та  
овљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се  
е из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Ост 
 те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ов 
инаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, 
стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта ј 
вета к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> 
 јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окр 
ијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као д 
та ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу стран 
ва пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш  
ју! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та 
 /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати 
 предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа св 
и тиктакање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре  
 сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне;  
ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, од 
цка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној 
етају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаш 
есеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та 
вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, ни 
око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема 
може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт как 
и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачко 
 слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је ду 
мо док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у н 
аклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S} Браво! 
 Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу 
 ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје 
p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb  
не помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“,  
 кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки 
и собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p> 
не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комен 
перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, з 
 „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па 
олугласно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и 
>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није про 
l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То  
</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш 
м грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и  
акле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јул 
за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га  
и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, господине,  
 што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се 
 да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Перс 
е учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што  
н њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> 
ну најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и  
је младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово  
е сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима доди 
а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је мног 
ајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуш 
селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски трубадур.{S} Од то 
к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку</title>.</p> <milestone unit="subSecti 
 службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ру 
иметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је леп 
рле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> <p> 
иближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом мест 
>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Мела 
вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стид 
падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Ју 
 лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> 
клињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, слатка! 
ју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочеку 
у јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом. 
а мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге  
 Клањам се.{S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у  
/p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Кла 
ло и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни 
ашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> < 
и, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече  
не ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’ 
о који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габр 
о су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда своји 
 што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, н 
узу жалости над несрећним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовањ 
ље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на г 
а поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој 
е душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може н 
l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем  
 који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињ 
лем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утеч 
он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа о 
ар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само  
лована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p 
е не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метн 
; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку  
title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било 
мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>После мало кавге најлепше је да до 
 кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнедиге 
о, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не  
те Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе 
ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да слу 
цутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми ј 
и људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а  
а Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу  
е и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ 
им преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе 
у, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И дои 
о али, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се  
 сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударски 
сте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни један нема лулу 
 и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, п 
е, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вел 
а полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно,  
 којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесн 
 вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још исп 
н на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ 
} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им н 
е неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по нек 
и на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они  
а дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати,  
ц видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и п 
} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и  
на, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичк 
 ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у 
 био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S 
н.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два < 
!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, пев 
има је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ  
су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцај 
не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и де 
к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Т 
ановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све  
аврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити,  
ама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па но 
господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г.  
то није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ 
према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Ју 
стумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћан 
ела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја св 
, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповеда 
ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо  
 а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом  
> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што ка 
"98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код  
о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако  
е, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе сваче 
нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако  
ова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба докази 
више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Јед 
 ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S}  
ца тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо 
а Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, 
ациваће писцу, да није добар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и кр 
его фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да 
исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових  
 био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бог 
 једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била вели 
љда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S}  
ичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега  
тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досет 
о, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ 
 крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је па 
 лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило 
грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опер 
иће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је  
љашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он с 
гледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{ 
ицу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој 
ано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уз 
не, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не 
е опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разго 
е, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано сам 
и.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а  
" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и чита 
е и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко 
 се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с < 
е рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-кроф 
ко свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни  
} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева 
скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у по 
> <pb n="89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет п 
не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног флане 
ларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква  
а царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак 
дала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој ку 
јачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ће 
е углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај гос 
у тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{ 
.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише 
замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина ле 
ца била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се по 
оп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га  
тина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула 
зличитом свом темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговар 
Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако н 
, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до 
 врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше шва 
 који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у  
укава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу кру 
</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут ј 
а већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му 
 <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> 
Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га по 
S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако  
>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева  
тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је  
 га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} Посл 
 миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, 
поју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.< 
</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S}  
е онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} 
затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тук 
азиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{ 
.{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и  
а кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! 
домъ Iеротея Драгановића обштежитељнога м.{S} Крушедола iеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуств 
="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</p> <p>Располо 
рна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, м 
рекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласо 
ад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n= 
дин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха 
вих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме  
д би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бри 
е смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно св 
илику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан? 
што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" /> <di 
а’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и  
 да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте са 
ас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{ 
 шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вел 
ица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао уч 
да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} 
нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћир 
у да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А  
 зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, о 
обре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Мела 
> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су пр 
У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</h 
ће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, 
ељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још и 
 каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најл 
и по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — в 
 обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем ма 
, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао 
е и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спир 
Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа,  
 <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>К 
њи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ м 
рија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је не 
ди, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и са 
ка.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу госп 
каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p>  
 ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам 
и га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам,  
о бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замера 
аћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гл 
ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је 
ка — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n="163" /> са онол 
 куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас 
 ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, к 
наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све до  
хе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ и 
ну, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти чо 
о једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па  
љасте разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну пу 
Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није р 
знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш ми 
 вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следователно,  
ме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно  
о добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад пр 
 поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два вели 
ремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају  
че Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та к 
моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућ 
 као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите о 
арма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p 
шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — корак два па стане — као господин нотаро 
 јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу, 
Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида ј 
 <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Бог 
 рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседи 
е на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула? 
„шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само  
 — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Ви 
<l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском таре</l 
у да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у  
ојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака с 
да ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девер 
лакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote 
љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— 
к, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спа 
најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне 
ајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габр 
атулација и <foreign xml:lang="de-Cyrl">мајн грус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била  
> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад  
ветана румена ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баш 
нео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p 
ба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што 
с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да 
ер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као д 
је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и 
е и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш  
 паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да  
 не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све сел 
<pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то  
 — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зов 
ом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до 
/p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и по 
 Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако  
јанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш с 
 о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да  
<p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... наши.</p> <p> 
фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме 
еамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, п 
 се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отворити! 
/l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quo 
а ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљ 
ма, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ства 
а ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила гускама, да не преле 
 тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате  
зволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род! 
о велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала  
ру за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете в 
ечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече,  
је им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа г 
 дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке на 
чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти  
и за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — 
о да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагањ 
и те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S}  
, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb  
ишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе 
међу осталога почешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најра 
...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— 
ком што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговор 
ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} 
анима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по орман 
S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизм 
, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и ви 
у и комшинску фамилију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем о 
немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда  
 све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између баш 
 видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се уза 
а ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Ша 
колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" / 
 било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господи 
 — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S}  
ко исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после н 
е пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога ј 
ила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добиве 
ико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало н 
иглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види 
вадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек 
ла велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била  
 сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то  
принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачк 
па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у  
 старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи с 
како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и так 
а свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмл 
 нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као 
 и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; са 
ћ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! 
ласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад  
</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овак 
ега четири дебеле свеске Рајића, <title>Макровиотика</title> Хуфеландова и <title>Собрание Веще 
дмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n 
 и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле г 
ећ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезо 
је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено поштова 
није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа С 
 г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући 
, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја ж 
сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арње 
..</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Сре 
а сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то вр 
ћен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњс 
 него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки! 
ним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то н 
да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест к 
н <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с  
 да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимич 
 —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно,  
а Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној ку 
страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док н 
утила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хт 
 Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој  
p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p> 
у на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацк 
 <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне ка 
ја.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотар 
 вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а 
, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста 
и, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p 
у; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и  
седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шли 
ара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l>  
дала најревносније на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха 
 издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације 
овима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим к 
 Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше  
вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење,  
висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена о 
ка тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разни 
у главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифу 
ак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>,  
е озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се р 
еме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габрие 
 мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певн 
а, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на об 
нскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији ре 
о је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p 
ијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} 
онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те 
је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с 
нцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђ 
не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само сек 
{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом! 
... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о 
луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп.  
ами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него  
 Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то  
идиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их  
о не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући... — 
ај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на о 
а ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим  
ћете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу 
ине, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали,  
 /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубила у 
д се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали з 
аж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац о 
 жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стој 
ла крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рука 
а га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бај 
</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и мам 
и доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили в 
„Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ н 
сто, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p>  
 са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод ру 
озлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је 
 и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у к 
нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И о 
.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ј 
енима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га о 
ки Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један ниј 
преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се  
 ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и пр 
ицама, устаде брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник ј 
и онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма н 
л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — п 
риела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас,  
ари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је 
тичним орманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Мари 
сам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепш 
а Перса.</p> <pb n="338" /> <p>— После, мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлет 
ђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу,  
то тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господ 
ела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и може 
о је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене  
само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док цркв 
 зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај 
је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ 
ив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да 
де почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак р 
е знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити та 
иди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Зд 
леде забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, —  
и’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p>  
натарошевица. — ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, 
 у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а ј 
ле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола т 
 су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћ 
 старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подн 
 никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „П 
та јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег 
ом и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо прола 
омада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи. 
 ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="1 
} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци пев 
Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи?  
на а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине 
 пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је  
ко је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира д 
о вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената 
им попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о 
ме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Мел 
 Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у  
 било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхр 
апеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари св 
ли сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер 
ашица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако по 
адежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу т 
S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опро 
ка у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила  
бела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни 
 шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па 
ма... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и 
јемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако  
Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</ 
ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фа 
 ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спир 
, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет ч 
месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе  
 на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у  
p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— П 
нда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменц 
кнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — 
фне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ај 
угу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у ника 
кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они 
ки као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом  
 јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ 
 то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Б 
а!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да  
 разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, н 
у.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест та 
гу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, гру 
их поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је 
епа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена в 
рећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певал 
и се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о чит 
а пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће 
> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са  
м господски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је 
опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којим 
о је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и О 
Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ на 
а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p 
днако утишавала, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама св 
 му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-п 
ој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа у ба 
ше и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу 
 мало својом љубоморношћу.</p> <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако з 
већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја ј 
тали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна дево 
пушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара п 
на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки  
Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара 
, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припи 
 и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у < 
.. не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А как 
 јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако мек 
 биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није за 
зађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа 
ј’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану,  
> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима св 
<p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни 
 да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? 
и и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би  
же, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа С 
п Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те 
ва, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, г 
ли сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, —  
апева поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и ки 
бопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и к 
акле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Извол’те, изво 
и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се описују 
’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није и 
и вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, 
а крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам 
о, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што  
кадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да 
 до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S 
<p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му и одг 
 наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно крив 
 фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви с 
>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и 
аш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране др 
на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је н 
их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко  
сланине донеси, — наређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле 
 шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једе 
на да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га  
о масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило 
и’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S 
 се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је мног 
 На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта 
леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако ом 
а је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си ка 
абриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p 
и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{ 
оли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ћ 
ских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија 
м па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са ст 
 у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрике 
 женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Д 
, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно 
овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S 
иш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p 
?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врући 
ече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> 
те моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је н 
ко седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{ 
ње!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{ 
ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах понос 
! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно.</p>  
ан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој  
 у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као <foreign xml:lang="la">corpus  
ојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних сил 
р ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко 
 гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ 
, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спрем 
га сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p 
молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о јед 
 да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се 
ар за то време да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио  
/> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ни 
м те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p 
код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јул 
ема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како д 
 добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замол 
hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт ви 
 бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов 
ђеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриел 
 својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — В 
ељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у  
 рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужи 
 л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па ту 
умом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност  
ша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} 
есе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће 
 чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулин 
 поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{ 
и оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му и 
а за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>После мало кавге најле 
а сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимг 
ли онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе 
 плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбе 
— „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво  
ћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнак 
о злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срц 
 Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао г 
е сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиуму</title>, 
ицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често 
како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> б 
ном, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помисли 
а; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шну 
о <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошев 
а тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што 
 <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако н 
ишта! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте ран 
Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како ј 
се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машли 
 вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш ст 
ете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} 
 се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну т 
ста практицира код неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваз 
Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Сп 
етка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. 
м!“</p> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија цркв 
е Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог 
(к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онд 
ира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Март 
</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продуже 
 ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,.. 
ше домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чу 
 лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у се 
ако лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд кре 
оседаше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попади 
ош даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијаш 
ва и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку н 
а од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића  
етар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к 
ала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса 
} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и  
...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради Мела 
уз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... здраг 
неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него 
о те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику< 
 угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски з 
 Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док  
а каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме јед 
че папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето  
е и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полет 
сети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да 
о, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седит 
не.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p 
е.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском см 
ириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кири 
ву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју ј 
ела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа н 
ајмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!... 
већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње 
ко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да веч 
ла Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на цркве 
танком оних силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракољ 
бље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташ 
е су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих изб 
адежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p 
 момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилов 
 паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло 
и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијск 
ца, клањам се!</p> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам. 
то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану преп 
ке.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, остав 
 немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне ке 
вет у домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слу 
авајући новорођену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или дру 
грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и о 
паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њ 
 врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за до 
по милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бац 
и очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она 
ословима), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Ни 
 нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по  
евица... — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула 
 писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменутих поштованих госпођа а ове са крај сел 
апевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад 
о је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је после три четири так 
? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S 
 и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељ 
 дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане 
о вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb 
а, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p>  
слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти... 
ида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у 
 Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још 
жала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа т 
ећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд 
л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме ма 
мо књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{ 
аш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да вид 
га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забада 
у књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> <p> 
 коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Пе 
је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> < 
 седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старежа, Меланија извађа  
е су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је с 
 — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — команди 
за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гем 
а</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриел 
, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Сл 
је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и п 
а, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни 
 него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то б 
едну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова ше 
 а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или  
м како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна  
 њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</ 
да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, 
 гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Ј 
Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта  
гију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да ј 
у иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чуј 
то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} 
ву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S}  
ола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смеше 
че смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} А 
S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних в 
</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула пок 
но све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чул 
притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку.. 
аже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук. 
 што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.{S} П 
то забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је саха 
о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наоч 
 је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да сл 
 и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</h 
мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са  
вала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па 
i>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен д 
пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) 
 даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све забо 
ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили ча 
е тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш к 
!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би  
д је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и 
ићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лиму 
рији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n 
већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге показу 
ви.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат 
 вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сиро 
 може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милос 
е напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води ком 
 Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, т 
Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До д 
Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо 
Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија 
 Нисам ја татина!</p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији 
а му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p> 
p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што  
сме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје 
ави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> <mil 
ин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи 
же у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола 
стала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разго 
це, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас таквом једном фушер 
 сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) —  
шењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду  
ругу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћер 
 Читам <title>Карловачког ђака</title>, мамо.</p> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нис 
 ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори про 
аква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рис 
сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицо 
само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p>  
...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо 
јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби ј 
п-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати це 
купиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам м 
ости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Ју 
ездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар 
варајући се да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато 
?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> < 
ране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p> <pb n="233" /> <p>И Јула поче гласно, дршћући 
ај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако 
 немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања!  
ега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Ве 
а чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије 
ница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а 
{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш т 
а држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако 
 — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и по 
> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и 
тер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и ма 
ћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула н 
ма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи копање 
у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад  
<p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита пу 
 певајући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака  
ловио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, 
 — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и де 
му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош  
остима, да тера сутрашњи <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и  
у још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.< 
 мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и за 
 сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме  
годим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А  
о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли 
жу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>—  
 Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о шт 
ебају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Т 
трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „е 
н, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Мор 
ерса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни 
ем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметни 
Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше — 
а говорите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа ната 
ли и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у  
 му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Раји 
а, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} 
 њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од мил 
<p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш по 
и Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће ос 
p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О 
је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш 
ужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се да 
ад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхолично 
p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас ника 
егове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па  
учен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по 
едан и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њ 
, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акур 
ш за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S}  
ни.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена 
 <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с  
... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?! 
рица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојт 
 један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </d 
 смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше зд 
је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше 
а!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си с 
, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико 
роке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било к 
оиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или 
авестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, п 
једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут 
ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше о 
„да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још  
час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сва 
из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n="221" /> <div  
 јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим  
и ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Господин-Перо, как 
великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке 
 Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије и 
е <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна п 
јој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланиј 
 у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? 
 скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да с 
ва антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облиг 
ш један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет ко 
и, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Р 
па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако 
ма.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном ки 
о певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и 
рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк  
ећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцар 
мах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p 
нцобране држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако  
већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S}  
огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља по 
а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други 
 ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад ве 
; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте в 
“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече н 
је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа 
радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити  
таје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>—  
ира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње  
ставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то  
уњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада 
а обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек 
ота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа на 
од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из 
маду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и в 
и. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од ч 
у, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да  
ад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га  
е свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда ј 
е шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не  
 говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за к 
ас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а! 
у фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — викну запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Ц 
 залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку</title>.</p> <milest 
и да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Се 
 идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог к 
ли смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта 
из браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S 
гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовет 
то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једн 
кољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан  
па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланија замишљен 
и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише места свршеном клирику Пет 
метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве с 
 /> <p>— Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с мла 
уд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празниц 
а узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у  
ко по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи п 
 да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопо 
 ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала 
ира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела  
i> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући —  
аш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад нем 
ра бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те он 
 /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и преж 
не кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си  
ла уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен јед 
ра забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’т 
оп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубље 
алио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим 
а старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло бла 
ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да поглед 
, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем с 
м што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и ч 
у мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти  
ачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то ни 
жвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу 
лико је која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна др 
-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу  
жи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад 
ју и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне  
е „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као последња у албу 
ла у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: < 
уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p 
Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ра 
госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети 
 бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за 
— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа 
амо велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала  
колико пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петнаест 
 прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над  
 па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комло 
ом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који 
а о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{ 
вапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n=" 
рзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради  
рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју 
 ради тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског ј 
д кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите д 
="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p 
изнати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из да 
една и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалос 
 јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, —  
о је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угл 
м природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ће 
 гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi> 
це око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.< 
ко јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и  
> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад 
разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би о 
ер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n=" 
не Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланиј 
дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’ 
а то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, —  
вори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни  
а торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; али  
 помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</ 
побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и  
 грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице,  
им к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стад 
приликом му је испричао историју једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсе 
жује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S}  
попалио по Оберестрајху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни ј 
азиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и  
 даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди м 
х лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним д 
 отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих да 
 Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ра 
пове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући ченејскога п 
 на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па с 
 у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмех 
им контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S}  
 се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одо 
 је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и м 
портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и на 
{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и  
 то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ла 
 вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси 
по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се 
хлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да 
 рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову она 
што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то  
Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим домаћи 
знавајући конзервативизам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућ 
и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ак 
 за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарош 
зајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара  
 — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је 
 замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди с 
им друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацов 
, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и привез 
ли с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и за 
вор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком 
 До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућ 
о хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви ст 
га „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што  
лоцале зубима и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.< 
 никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А ш 
 запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без  
 Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њ 
зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последње 
ам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила 
 коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле  
три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...< 
 „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> 
ану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да иск 
, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гл 
Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телег 
 да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуб 
ла и унесрећила сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вел 
 врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази 
 /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S 
>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера 
крпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} 
 није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју  
, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан 
и представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером описати.</p> <p>Толико са 
аскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у 
одишњој летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до  
ама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила  
е смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожур 
его чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упи 
аређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га уб 
више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегл 
ер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива,  
љу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешт 
и</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђ 
S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Службеница!</p> </div> < 
ру, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се 
н ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p 
т!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нек 
 дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад 
 на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додад 
остите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда поп 
<pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не  
 се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слат 
} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели  
во. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па 
 и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега 
reign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп  
S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако с 
/p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид гос 
 паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме как 
> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула 
аму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, 
едну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас  
 кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађ 
S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!{ 
 баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви 
 ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педе 
оже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само г 
из’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас  
баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гл 
S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела —  
м, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: 
месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>—  
р, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање 
’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о о 
, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосв 
знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами к 
е.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само  
Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" />  
, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате  
м филозофијама разговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке п 
рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о  
дговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени! 
 Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шканда 
— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледат 
 <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о 
те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи 
е већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем 
ком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужил 
{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ 
словца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p 
ћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити т 
да као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра д 
е, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам 
е, получи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> < 
уче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попади 
дијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде н 
ата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа 
т то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — ве 
то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено ка 
да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта  
Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галил 
тених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и 
идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Бог 
м био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на о 
p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим 
изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} 
етке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p>  
ам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О мол 
ла Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> < 
 сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на 
лим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — изви 
 руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— А 
а!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја в 
ју, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кеце 
ја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио 
 разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет 
 немојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедит 
илен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о 
 <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па за 
 „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу 
..{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти  
’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фа 
 Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам 
сутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледат 
ти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жа 
 Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула 
ају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, 
ећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић 
а ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>—  
а видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> 
не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не т 
е нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује п 
 се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све 
те са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„М 
 г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми 
па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>—  
е гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад р 
 познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} 
</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати 
а бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни з 
Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћир 
>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже 
деља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} 
 она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изг 
, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „ 
, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро 
чју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, ш 
! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кол 
„Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од т 
а поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ 
жи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> ран 
. мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђе 
сти, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ј 
>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас наш 
ја беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n=" 
а баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња! 
исам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у би 
га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</title>, па  
не банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и прик 
а“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајз 
 оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то 
 до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л 
’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — д 
ла у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа не 
p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да с 
? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од  
 Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о и 
це на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не сми 
шица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталиш 
то поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш 
накара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Н 
о!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ 
у!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече  
у пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’м 
амоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и 
 каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ в 
p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или бо 
вала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слуша 
поведао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако удар 
 слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.< 
е и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам ка 
у доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види 
>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у жив 
тнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — т 
највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бач 
е знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим ва 
би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла ш 
жу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели 
рци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <p 
да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габрие 
 је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све раз 
ојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, су 
о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскуп 
..{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да  
ало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где 
пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и оно 
аш другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера 
едставити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала 
емојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукл 
ите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, 
 тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожд 
 вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти сум 
 да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за ч 
— запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп 
како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли  
аш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да в 
p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натег 
p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то  
измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а ка 
 ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је д 
т сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о  
о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, б 
рсина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... 
ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешења 
> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>—  
о само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S}  
 није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савиј 
 — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Г 
Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} З 
са љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа де 
ихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Т 
ве везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" /> са последњега вашара.{S} Т 
њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантер 
чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати х 
аца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четвр 
 наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да 
)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да  
му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с о 
 Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. К 
 појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га ниј 
 а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово пог 
 и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p>  
Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „ 
о!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена;  
да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милости 
и гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколи 
тавише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело 
е са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!. 
ови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и  
се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни 
злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за 
ше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кре 
ури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигу 
само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће с 
розора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе  
орме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје 
аше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком с 
ов и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на  
х у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се п 
, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Го 
} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном го 
а не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је 
 је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецк 
кама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш нек 
тане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за ти 
то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу  
навалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно дода 
ође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске 
 попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде  
 који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига п 
ојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог.{S} Врло  
ко мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо ва 
вивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се  
ма; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb n="400" /> <div type="chapte 
... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није  
цедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке 
рени се од силних пантљика као слободно међународно пристаниште од барјака на <pb n="10" /> раз 
анија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она га 
удуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали  
дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да ба 
пава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју добру страну не само што се т 
 преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него  
о у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови ј 
ац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о  
а! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданд 
 <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би чест 
е, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’  
пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>ко 
тао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да  
а му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p 
} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} 
т.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <p 
!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим 
 Мама хеклује тепих од шареног старежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи 
>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, т 
и’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, 
ецо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш  
и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни о 
ила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако  
 ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то так 
д младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: воли ли  
че Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође  
е на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да покаже, како је „ноб 
сти.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје  
поручујући књигу свакоме најтоплије.{S} Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек н 
гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n 
м и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним стварима  
попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму  
снутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) 
вота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру к 
о к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирот 
ас кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула  
 да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да 
е друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Беч 
време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Мел 
умена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила д 
да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ 
турао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија 
ронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> 
i>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</h 
 најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од нем 
добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отвор 
ела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула  
/p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уве 
<p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да вет 
биља, господин’ Петровић’, — прекиде га Меланија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвећ 
ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала  
аш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта  
иришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна другој  
 на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добр 
 могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како 
у га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у коју  
обира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг! 
p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи  
њима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висо 
сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, н 
била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Ч 
те се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд ц 
о је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Млад 
 сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што ст 
како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да 
и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104 
а што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа П 
 непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је 
ј јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да  
зговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и пит 
, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да  
 последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па засви 
е тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је 
елисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</ 
, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, проч 
ољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки бого 
слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> < 
јстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за т 
знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и погледа га својим црним очима тако значајно, 
мој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>—  
ачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам,  
-Cyrl">ум готес вилен</foreign>, — рече Меланија прегледајући рајспулфер, — шта сте то урадили! 
>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да оставим 
} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S 
гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да  
шта ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако би 
 добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф 
берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Не 
ити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија  
атите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да 
} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фал 
да а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкод 
не, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога  
 сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? —  
на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— 
е седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, з 
ила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану бр 
 не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, — вели  
е гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109" /> лађа пропала на  
у фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем  
 „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни м 
 кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па  
</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. 
екем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по сви 
и гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да в 
 понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да пока 
те или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, са 
а,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колосално је напред 
а француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га зн 
еланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брз 
ако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним стиском руке и Пера сав  
 лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је 
верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на 
брачног женика Петра Петровића и девице Меланије ћери поштованога пароха Кирила Николајевича би 
од своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И 
едне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о б 
а тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила  
адија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошк 
трукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Перса.</p>  
ке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима о  
рса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ће она пр 
 (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да н 
.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толи 
ли „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и сам 
ексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилу 
S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и овол 
не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и она од с 
ш.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко вр 
i>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) д 
ње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мал 
тарости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фо 
 док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, да није добар 
</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за 
ра сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Но, 
је била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да 
терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад 
ити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је  
 нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се раз 
о је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи 
рохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} 
ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало д 
то једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па 
 себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају алб 
 хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>—  
 се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није  
ари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу,  
 моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} 
госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за  
а ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— 
супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте к 
цезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, док ј 
воренија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па  
сподин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и дон 
— уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако обичан код свију страсних љуби 
сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> <pb n="62 
ише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда и једнако  
ећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> 
онудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi> пред 
ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>,  
ј душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она 
но јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S 
па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала 
 баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и сокак 
нога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не сед 
крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је 
 су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— 
а зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном как 
ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Бал 
/l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игр 
Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми с 
о донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пуке 
слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша полови 
али, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим  
кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњав 
најст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, 
 њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог  
и прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте 
од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габр 
та да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не 
слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код к 
еву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели 
’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву 
 особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је човек в 
сером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те 
вету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’  
 ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели 
о</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш  
тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега! 
>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</ 
> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац,  
заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> измакне 
сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева го 
</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам 
а гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа  
 како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> 
рала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p 
> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и 
зим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало 
ило за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Д 
, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мор 
ем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене п 
вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на  
к што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам с 
 <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зове:  
} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</ 
да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута по 
„зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi>< 
hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— 
те се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била 
ало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звон 
е, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <pb n="52" /> говорила би попадија, — а 
у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p 
 ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно 
 „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце  
е?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто 
 вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал 
а наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у зе 
о, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за проб 
е.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л 
а није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те бол 
 Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ 
 јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; с 
лис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера  
а Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <p 
<p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике крофне?!</p> <pb n="6" /> < 
ибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парох 
 кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим 
а намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимична <hi>пр 
ку, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Х 
и!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш распо 
ло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, 
 му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} 
сно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ и 
ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било  
Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто  
пет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!“ А 
l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми  
ди к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све је 
Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи  
пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пол 
ерез њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па 
подар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано 
м се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи ве 
је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како с 
бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срада 
л’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и пог 
 на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више имп 
и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, гос 
p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} И 
<pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда  
тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожало 
.. кад би били тако снисходителни према мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да остав 
одину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и приј 
еки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађ 
атим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видит 
ва је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинт 
иванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад...  
 к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним 
ећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем о 
мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мо 
тујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам муш 
о и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је мо 
ска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу 
ду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо 
гођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће 
 то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ 
>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И крију 
p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и как 
више срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирације, ш 
а!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за  
добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на је 
— а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi 
 Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у 
нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S}  
рин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Т 
S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену 
војом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, мож 
итаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад 
Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> <pb 
 га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито  
} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не зл 
 А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а 
воје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што и 
 до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би 
вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорити — .</p> <p>— Па ко 
ила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — п 
послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бад 
 а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да т 
 жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{ 
бро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску д 
аном мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да и 
ти.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточе 
е узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господ 
и једнако надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Сп 
 ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а сигу 
ској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима пот 
а само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те 
 гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запита 
лазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће 
них суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је  
ржи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Д 
ле вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула  
н</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, сву 
рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу 
вени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{ 
Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики т 
етао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Пе 
рбо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је с 
вим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало  
ира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" 
ти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели И 
 завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигне 
о?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, м 
треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, 
 ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо до 
у коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су  
две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита  
диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра 
 се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и н 
оху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, пре 
рихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад јед 
о тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокаци 
аро доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, 
Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема  
о сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се шапурик 
а оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покр 
на к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље од он 
 — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толи 
и бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако  
као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако с 
 за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило  
а.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало п 
 једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне сли 
>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве 
рене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је зад 
ућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна 
д сваке руке па између осталога почешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од 
тиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— 
на пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штр 
 хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно ш 
ује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј ст 
 шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски же 
 ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и са 
или су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика 
више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-п 
е цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за 
акве потребе премештати ствари с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је к 
 па чак и „маринерски“ официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фо 
 да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а  
т, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су  
ј паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади  
та, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудл 
и што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шн 
знавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник између угодника Божјих и људи гр 
о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцн 
ле <pb n="373" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за 
 појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и 
ти!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па  
ај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32" /> господина Тривуна к 
што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учит 
еби, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила 
 у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> 
слена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хеб 
 ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се  
нат.{S} Господин-попи опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, нег 
p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрч 
сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S 
како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94" /> <p>— Ванредно, госпођице.</p>  
а и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби 
о то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне 
е обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И 
одати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има 
а, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у ха 
ик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби г 
поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одлико 
е дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не би 
и му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуља 
њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка  
ћемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави пр 
ају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се  
неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој  
о из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути. 
ан, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао 
а је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира  
по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а  
шта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам 
.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити о 
е поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе 
а, кога нарочито зову и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и поста 
зи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— 
 и пошао трагом старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, 
вативизам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се  
 обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један 
, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш 
p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S 
подин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Како: заш 
 ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то д 
...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ к 
ворљивија половина човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало која 
х четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од 
то би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о м 
бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде  
ла светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбуркано 
 се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и  
час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да 
у месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели 
о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, до 
а стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а 
ав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Д 
ле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина В 
!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро 
ђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој све смета по кући. —  
, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа де 
ра с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали поп 
— Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевно 
 најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на п 
i> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за 
а са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396 
оље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те ш 
стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп С 
 си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!< 
 <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l>  
абринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посавет 
ин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> 
е! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места н 
ош се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове про 
вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види 
о им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили  
њи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мача 
Геновеву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико 
кло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда  
а; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{ 
даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и ј 
.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита  
окал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан разм 
— обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако д 
а, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже  
да, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеш 
само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак.. 
скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш 
у га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p>  
бом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ 
ира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак шт 
идите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за покова 
</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колим 
<p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, 
 они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} 
руго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> 
ешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Ви 
ав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад 
арок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио ва 
да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак.. 
ужим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку но 
нц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и  
 продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље.. 
 из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и нат 
 се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика о 
а и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадо 
ди Прокине боље репрезентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанс 
а би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога  
риних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ће 
литави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се  
молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да 
а к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу 
 ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А к 
ван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз св 
а знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа 
метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла н 
д њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке 
 ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је же 
рса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожа 
>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале и све ви 
ао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега рад 
и је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чоба 
госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, п 
ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један регимент 
мерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет 
тла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’  
оћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти 
 пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако 
 киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тул 
 да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. п 
ња према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} Унели с 
што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, до 
у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти  
го веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не о 
огу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{ 
није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојк 
о? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније 
{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — ве 
p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" 
онако...</p> <pb n="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> < 
коју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и 
>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, гру 
згледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бо 
!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ 
 није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива 
игу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, 
 —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не мог 
ди?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви  
— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сиро 
е се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; 
ишта, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да  
шта страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кај 
> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу г 
м смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p 
 Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — 
 кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да з 
а сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <h 
 Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ће 
одина дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули 
ри: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} И 
 вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав 
а су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каж 
 заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{ 
 да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два секс 
тимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти  
} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде 
па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца  
{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно.. 
азне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без вод 
ј општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, 
!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми,  
 да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад 
то, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онд 
е почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас ј 
ирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако 
огља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити 
суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не 
 гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, он 
е по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је бо 
о те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у  
<p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде 
уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу. 
По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га 
е куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је 
ин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био П 
и!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како  
" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, и 
није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа 
та га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији,  
а једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватов 
 домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n=" 
о ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је доб 
атим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Сп 
ћ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао с 
 право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек 
 ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>—  
оре!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — 
о <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је 
hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се на 
 да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружи 
о!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — 
А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јо 
 ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па 
ред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да  
и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и  
’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту с 
...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, мој 
мем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде св 
орицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ј 
 монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја  
p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду! 
икад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко ва 
а сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселе 
 — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасви 
, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако  
ло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p> 
Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се  
а је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жал 
чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у ро 
нате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <h 
 да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да ч 
 пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" /> <div type 
S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сн 
ротиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљ 
то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду  
е ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> < 
— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми 
ајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у пла 
у још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никак 
ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у се 
к ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн ко 
керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нем 
ила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је нас 
јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ић 
, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{ 
ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти са 
а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде 
 вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, не 
сподин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању. 
— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их:  
та сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој  
, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем как 
в’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег  
о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила м 
ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједар 
Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Изволите,  
у пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо  
је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му  
ек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’ 
е.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој к 
ада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S}  
 на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да  
 к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за трав 
а му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопј 
пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њ 
...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на ор 
чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напо 
{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шеши 
ав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, 
јем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је  
а сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О мо 
 свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала и 
о и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, п 
кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покој 
имац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p>  
ладожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином б 
 <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе 
Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се  
м гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — пре 
паде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109" /> лађа пропала  
 са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{ 
<p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Ме 
ога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Ки 
да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло леп 
 смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш 
Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам 
S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се н 
доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њ 
адила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па про 
глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љу 
те од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су мора 
сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ т 
 црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S}  
у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла кр 
 увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l>  
д сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, ре 
, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, 
ад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но 
 оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми  
а говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бо 
ели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{ 
ециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — р 
аћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о 
ка им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S}  
о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не зна 
снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би бог 
ла да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му  
мо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>—  
вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас 
кова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па с 
 л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S 
 њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас 
како, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете  
несе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себ 
а вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се пот 
започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p>  
 Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— 
сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на  
ам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би 
 кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“  
<p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће  
ам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између осталога, да није само око  
после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, 
ену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка  
еране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, 
> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је м 
Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бешти 
де; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, ка 
е и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S 
ији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама 
а па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја< 
 му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити муш 
 да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја  
г, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало  
рио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су да 
— уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi 
 А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку  
S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом дру 
ам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Т 
Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већ 
-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим ми 
жите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p 
!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнад 
ач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Март 
ак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите сам 
, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о уб 
а стражњем седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако  
авам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да в 
ди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, 
="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Уби 
а, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро 
а.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас 
ативно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу  
е претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дак 
нула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, 
 јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас 
 да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... м 
 ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу н 
ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин. —  
 се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то 
о. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p 
је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред п 
амо, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Бо 
’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, п 
му под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и сла 
рати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и  
— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те јо 
, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту п 
 шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формал 
само учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома 
не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те м 
</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>К 
 — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Ос 
 смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукл 
судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разлож 
Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S 
 па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О,  
ов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од дру 
 опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се 
Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком с 
атељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о под 
а сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А  
сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице 
!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго  
ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог  
ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето в 
у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме 
епше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана бе 
: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња мл 
обро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мис 
 Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S}  
о јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љут 
ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Е 
јде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо 
ије“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мам 
у другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та 
 ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од  
За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> < 
 тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <p 
ом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав 
ана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у  
 оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ —  
ислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обриј 
држи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та  
 сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, с 
 мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, —  
сцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни 
с, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога др 
 ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— 
ога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!< 
едан параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — ве 
; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој шти 
ад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наш 
hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гл 
оведаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са  
ла, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у 
га.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си по 
 њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад с 
вратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S 
 — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бешт 
ахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </q 
, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој  
{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</ 
 то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удар 
и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја о 
 рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти  
е и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. —  
а! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, 
није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и сил 
>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића 
рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући,  
 пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила 
, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у 
’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом ку 
ој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација! 
ц; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n=" 
 то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, мора 
ријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза  
е ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви из 
о диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S}  
Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да  
крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо с 
о’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, ве 
 расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти ур 
шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је врем 
преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="l 
ва крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каж 
ли гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније мож 
н, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, до 
ар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чаш 
вата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не  
 — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зор 
упам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А з 
само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> посл 
 баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије  
и!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И 
им овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се  
лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! 
на. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на пам 
> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} За 
 можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобољ 
ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— 
, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају  
</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим...  
S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што 
’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S}  
е Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам 
! „Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу 
а брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година ј 
 лете право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећ 
не... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задо 
сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим 
да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборави 
о све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, 
а, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта < 
парту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што ви 
пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и  
аш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па. 
ако га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ врем 
возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте сл 
— представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S 
 А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} 
а примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, 
лофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кр 
{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S 
мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> < 
реће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче г 
арва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За  
реба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му го 
то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију. 
ва га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— 
 к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то ј 
 „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она св 
ђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љу 
арохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, б 
дије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да 
ко ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — б 
 сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l 
>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А за 
а и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили  
акана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један т 
тир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.</p> <p>— 
дили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један чо 
огу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно:  
о почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и д 
ом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом мес 
еме ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а 
 циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем и 
, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S 
езграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро 
говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче с 
у, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, 
сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, 
 хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса 
 точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар.  
ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш о 
 Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар  
ако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред оне ок 
го <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као д 
 дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Са 
> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибацивати з 
сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки ве 
и сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је о 
Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285"  
уђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.< 
тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину 
миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу  
. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда  
 /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио 
ране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду 
 одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једна 
{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и 
чеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете. 
е, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, 
лађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба,  
 то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам ка 
аком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} 
ући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <h 
 виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раниј 
тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да 
... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја н 
 он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> < 
ака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у се 
ац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све 
 и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара коке 
г да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што ка 
арише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми,  
ко.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Сп 
та и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су би 
 ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана 
 приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док 
, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Вр 
и!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, сл 
о могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{ 
ија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ 
ај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</ 
 у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако  
мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што тр 
ад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метну 
о... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} 
 ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> дана,< 
за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>с 
папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно ц 
 после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко би 
 женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, к 
д пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет 
 и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа  
целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко 
 <pb n="19" /> оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста. 
верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... и 
е волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од ч 
мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле с 
ишта против француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни 
плашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — з 
 па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> < 
се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као шт 
осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно  
тељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је ми 
 ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравн 
рину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећ 
има а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше игра 
кидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Ба 
д Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад из 
 — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није 
и!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <p 
јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу  
ску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Ј 
 вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој  
 видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да 
аку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели А 
а <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо,  
</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S} 
о, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ 
и, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла  
 додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним ст 
 Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</ 
ба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прс 
е и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој с 
 за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> в 
} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</ 
бо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за ње 
тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна време 
-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с трав 
азала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мис 
п у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „ 
једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попади 
ега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби,  
>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле м 
<pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном 
и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха као што је 
. је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> <p>— Па ј 
е изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то 
но кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се 
огу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какв 
.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева 
 да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала к 
поведати и протолковати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено 
p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и о 
елу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та брез шале!{S} Не 
да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о 
да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село  
; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике кр 
-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад м 
 и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донек 
ар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад  
 срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од 
>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то  
ро, — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госп 
бе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и ма 
на домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте 
атељима вашега господина супруга!...{S} Милостива. <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти ханд</for 
трчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио  
 те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећ 
а ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само зглед 
е! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p>  
до и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфли;  
пати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онак 
правио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас мо 
о Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у 
ли себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је о 
р је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти д 
 и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је оти 
је стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и п 
и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца кој 
д запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,< 
l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и  
стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су 
вена порта. <pb n="79" /> Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете,  
 код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост 
о цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад  
дне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која седи поред њ 
во!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{ 
Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} 
као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или пер 
 тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем ни 
ућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп ци 
век, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њих 
девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите 
 нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења 
младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, 
ли давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда ка 
 књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је чита 
 које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патр 
} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно рад 
 диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мен 
вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумб 
 да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.< 
дну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то  
у, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао н 
ата народна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи чи 
ти.</p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-П 
кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинут 
је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта 
ети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква 
нску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет 
добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом ли 
ху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} 
 сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све стол 
} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па ск 
 према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и прир 
 Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном,  
д сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено  
ачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ ве 
лостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој ум 
се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога 
у, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p>  
обу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис 
и виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p 
ом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин П 
на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, ка 
ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били м 
и ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћ 
} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и  
а.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n= 
 Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, 
т! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије.. 
знад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно 
бринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат кој 
>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ 
 прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако ми 
антурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво сам 
на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има  
кад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад  
носио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још ново 
 сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерла 
ашту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узај 
 јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S}  
попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар 
били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене про 
х добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село  
 једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: <foreign  
ан гром, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> 
</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Ки 
 <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се  
} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш 
ирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или бољ 
ћу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бит 
а, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на  
у.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> п 
. онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с ва 
шта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушан 
акав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шеши 
 већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као по 
 и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не п 
} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша с 
бичем онако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот к 
н српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног 
вађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (ј 
ржа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане г 
а ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала б 
да, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа  
— прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је 
ро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да 
ило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило шт 
ишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силн 
5" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила! 
 трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било  
то ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево ве 
оје чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни  
оњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муф 
и Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опе 
о:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и  
ко наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау 
и попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом 
овољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Ју 
црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшче 
нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта 
едао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте п 
ечи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге св 
ула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у т 
ати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпо 
онда престаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што  
г, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је т 
од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само т 
оноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и мало 
ћу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче 
 могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књ 
е и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb 
 наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска вра 
једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће 
е руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и  
стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лул 
 га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— 
p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{ 
 ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио  
них мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису в 
Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} К 
у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi> 
срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху д 
ећ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Београд</hi>, 1894.</p> </div> </bod 
ан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и д 
 досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} О 
 опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил 
е ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} И 
е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та. 
ањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с бре 
Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим,  
икако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на после 
 да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и 
мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и как 
ј нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мислила 
в пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— 
ера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство В 
сета Глава приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још ни 
ела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досети 
ио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он вол 
 израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је к 
 дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате  
 и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомисли 
зменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и  
 онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да  
будити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих в 
(Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе 
ашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнуј 
 попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно  
 Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У се 
ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш з 
ше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног з 
мо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред 
те.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не  
 чесњејши господин’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јерб 
 Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњ 
времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде 
ите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу 
 сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда мол 
ени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно  
ор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у м 
утито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а н 
> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi> 
а ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</ 
Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та за 
...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена влад 
 <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће  
, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћењ 
су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је 
иста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} 
ојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колего 
узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сам 
е и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, уд 
p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа  
 не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћут 
баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одв 
овор?{S} Како то мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> < 
 Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ћ 
 да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за в 
сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, 
; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве м 
 први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: 
поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљ 
ли Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жи 
адијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет с 
 то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p 
па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплати 
а!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сиро 
 Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су  
S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за 
човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати 
} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада  
јега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле 
у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли 
е опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу,  
ије то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</p> <pb n="237" /> <p>—  
о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— 
ј</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи  
по говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки,  
а је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, чи 
} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све пу 
сет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а 
епено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравн 
долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва преда 
 јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — д 
се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госп 
вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруш 
 ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’  
е, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко  
их је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево ва 
уташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седиш 
асан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се г 
>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бит 
<p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан 
но гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је пао 
о штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— Ин 
, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му 
опина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> 
еним ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда 
 вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непр 
п-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо?</p> < 
. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад 
ева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учев 
 — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умир 
 сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљ 
 — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде н 
ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забран 
беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у је 
/p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми ј 
ридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S}  
ворим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопад 
азати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у  
ћали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госп 
слија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати  
 глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу 
а ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој  
још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било 
! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... 
 немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје проро 
’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто г 
p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ерж 
ију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, 
, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето реш 
!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је 
 баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло л 
а и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од  
оде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи  
аде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног  
ашни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Цвркута 
тињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве с 
сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па д 
{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поре 
их пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала ле 
етла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и 
о, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>—  
ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели  
ачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на  
да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој ва 
пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу ната 
 га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира 
само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога би 
се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе 
, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка 
нуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и п 
се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бо 
е мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи. 
S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам годи 
ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да 
од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Ме 
 у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар докт 
н, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу  
 запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важно 
чекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32 
ој покојни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све п 
 вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерх 
рема свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарс 
су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји 
љено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој брк 
Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима о 
ликим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и по 
ледњој Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S 
затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к 
да, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умеша 
у нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирт 
кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљ 
 и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа 
и <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када г 
То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила да 
да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења 
“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> < 
шла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудв 
Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>К 
ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и заду 
стих багремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, д 
жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, 
ој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица,  
ајлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дан 
буле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А ст 
а близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l>  
ској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>П 
жније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг баб 
е ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошл 
ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373 
и јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, п 
окаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје 
девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват на 
том босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а д 
у, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о 
л’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред зас 
ице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изг 
ораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она своји 
ске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је 
ија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о  
у?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба- 
 Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, 
ако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерун 
 место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — в 
нате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле  
 И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је налив 
 баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо <hi>Омладини</hi> која је предлагала да 
и и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и девице  
ти пред црквом, да крстите новорожденог младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као 
 старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а 
 веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се к 
ла и спремила је свега толико много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни 
ом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на ду 
и се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума 
ри, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено 
 финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите 
господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док с 
има и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али н 
 описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева 
амо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је  
д дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добију само они свако своје, него 
м временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати,  
мо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— 
лу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди. 
о.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарине сватима а танке п 
 <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Ј 
то весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и о 
а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и с 
е само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, г 
о рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се ис 
?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Ка 
 Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, п 
 Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Ба 
 из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’  
а.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје 
рагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима,  
и према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види  
стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он 
ецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шо 
 доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против ко 
 васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида 
је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је  
ема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује к 
умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>—  
реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — т 
а ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за н 
еђу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи п 
еднога онако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> равнодушна к 
ије к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде. 
 Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па 
S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још  
.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске з 
, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.</p> <p>— Да, да,  
њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S 
 призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа 
 све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре  
о није довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а 
екад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Нарав 
} За тим дозове свога секретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади а 
се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сигурно... берберс 
 вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откри 
 свију онако повољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћел 
 да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научи 
Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка тр 
 стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је изв 
с и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као по 
, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па  
к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онд 
Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сока 
вонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у  
 па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала  
о сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добију само они свако своје, него и други 
м се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће траж 
зе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњ 
клонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је д 
торо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа 
Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газд 
 скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпозд 
 <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а 
не несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, нато 
емецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није  
 потекла из неког расположења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула ј 
ачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том прав 
у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимна 
јле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у п 
као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најб 
 од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче 
p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико ч 
раше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака,  
 немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се з 
ареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору  
p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонер 
 савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} 
м тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад п 
{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али н 
хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па  
{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је  
 каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ —  
нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле не 
ају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <miles 
д притајена једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослон 
е само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љу 
хо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с ор 
е.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>—  
а... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји гов 
јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шп 
ала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Го 
ка ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна 
а другој хвалиле невероватном количином млека, тако невероватном да ни једна није већ ни верова 
рали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесн 
охијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Би 
 Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам 
е све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима 
ода, познајући паорска грубијанства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после  
е сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је виш 
а су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у  
рлине његове, од којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да припо 
ила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су се често водили.</p>  
<p>Ту је, тако помажући им, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из 
старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари а између ост 
се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако л 
радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо  
ушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чит 
е поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из с 
сно главом и хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове, од којих <pb n="11" /> за многе ни 
а о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Заустављали су се код н 
боко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расп 
п сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне 
S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говор 
м су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбина 
изнаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа,  
им празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примак 
последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p>  
вечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год 
нета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери. 
 Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским ме 
и ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво врти 
ед куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о в 
 вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп  
оше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете 
е лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а 
лкохолом руинисаног организма, за поуку многим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око десет са 
тице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах у први  
тицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам кесе, господин- 
.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и 
према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много живље него дању.</note> </div> </back> </text> </ 
само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим  
епознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: отка 
еснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе 
наш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца  
е су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуш 
дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра< 
ашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це. 
 изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад проме 
олико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да б 
међу Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смеши 
ицу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам кесе, 
: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и 
 сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни  
е чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освет 
ено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој т 
желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда 
“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из к 
У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се п 
али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај  
 глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се  
већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди н 
 је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине  
 у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блат 
 једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, само је верност њихова супру 
 Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> д 
 вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па 
у много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апо 
сну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас  
изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки цено 
очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији јези 
ец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут 
у се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква к 
ћаре житарске — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: к 
S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој те 
p> <hi>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се  
н ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет 
 ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у ј 
 „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, т 
мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко парче! — <pb n="250" /> додаје Нића. — О 
од нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви ми 
ра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде,  
азвија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{ 
окаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била ма 
зову слушкиње које <pb n="401" /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ств 
ељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се пред 
ознало гђа натарошевице и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> < 
 Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем 
.{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, 
 да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут п 
/p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да ов 
свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје о 
 кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар 
нија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, на  
тао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа путник 
деси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица  
о јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „з 
 по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад  
и: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А  
 вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно  
рштено — или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> < 
 једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му ка 
</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме извини 
ца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже,  
ста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi 
па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све о 
з’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p 
кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’  
, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — 
 оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само гос 
> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ св 
лага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та за 
 одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина с 
 постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми 
еме је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауста 
сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Си 
 дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо  
дмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мирон 
им видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио 
п-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђав 
<hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часло 
 Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћ 
Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евген 
а, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи. 
конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди молим те!  
и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глав 
ишт’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клеве 
 врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам в 
!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће 
 тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да 
рне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водо 
три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе 
.{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господина супостата, сви су они до 
ањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа стр 
оп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога  
 овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S 
попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све н 
пириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што вис 
к г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно па 
} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Бо 
ћ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни дру 
то је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, не 
и је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сид 
еких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо к 
рест“ Габриелиног приповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, чита 
а тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале м 
ске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих п 
Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви њег 
колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен п 
лу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити за тако нес 
лити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада п 
ем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се курталише својих старих папуча.) За то су с 
лио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сид 
(јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак 
а лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу сво 
а је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун п 
 сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица вас садашњи посл 
 прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То  
цељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тога ј 
 је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издрж 
ијатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рук 
м окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ва 
ави то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господи 
 упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <foreign xml:la 
ене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај м 
ло тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакл 
 облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.< 
у гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није тр 
о тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао  
слила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни по 
но.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се з 
асни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен до 
e unit="subSection" /> <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвеч 
јрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скоч 
еднако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из по 
ило кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и  
иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и 
туцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло делика 
 се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим  
вољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да 
шло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним из 
ви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> з 
есенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пе 
инама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад  
 им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и пон 
 са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кол 
рим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми 
раштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и пе 
} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погоди 
рохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилик 
 и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати  
и парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заје 
грапан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место д 
{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје ов 
слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} 
 се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци,  
p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „ш 
лато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре тр 
 Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир 
орена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку  
ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће 
 би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избеч 
до и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, п 
, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што с 
’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и  
i>ја сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p>  
каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, 
озволили, да још једнога <pb n="285" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето  
х Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо 
се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима о којима се су 
{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом,  
е гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло  
н’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад ви 
опова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје  
нда после оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <foreign xm 
n="401" /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на при 
 к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам  
>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду! 
ко, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — 
ти неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог бил 
’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— 
, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим  
му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож,  
мо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо 
еда и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каж 
, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам 
арошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С 
!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад 
сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S}  
 У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати 
ротестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организ 
слим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера  
али и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с по 
а и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим  
јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу  
} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до о 
воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити 
 и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво 
вник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним пр 
/p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми о 
ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем 
 а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним  
им“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити з 
ало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што ј 
 као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, п 
к.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек  
ше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што каж 
> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p> 
; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса,  
/p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, 
, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је пита 
и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и с 
Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— 
ше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прик 
!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко зна 
у!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић п 
ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је 
 или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп  
ј соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо 
е папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса п 
 се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попов 
 къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп 
оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је мук 
љена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудо 
Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто м 
> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све т 
 да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очев 
b n="267" /> <p>Настаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разл 
вно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S 
а. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако ма 
 А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се так 
весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво г 
а од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да види 
ра сутрашњи <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на  
тирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети г 
 ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе 
јати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што д 
љда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ р 
м све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама с 
мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као  
и разговарајући се на огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жр 
ијадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на 
 је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе ј 
{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао н 
 све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, к 
у Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а 
ти.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да в 
ебе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити 
о деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још с 
 ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложено 
— А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло ла 
сти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је  
/p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је  
вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{ 
!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— 
!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста 
 <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p>  
... може да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по 
p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу  
којако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n="95" 
 <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.< 
ј је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој 
и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек прот 
им.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података,  
рченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Нем 
о мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећо 
о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње 
 ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио м 
д, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{ 
вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пе 
 а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да 
рка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла 
ца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је о 
 детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпа 
>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенма 
и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не освр 
егод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вел 
 гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа 
о пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе 
ол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb 
ра кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај де 
 да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пе 
акав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и зал 
— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући н 
инама које ни Стратимировићева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је п 
пет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после 
 сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћ 
лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пи 
е комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и з 
и Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на м 
а.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала па ј 
дан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> од о 
ако су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S 
ти! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам с 
 овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом аши 
е до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може 
пет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако  
ачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фа 
тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га се 
 онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се г 
и млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка го 
а је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и 
и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у  
 (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, б 
ком познато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да  
 је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује ко 
м поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та ниј 
. гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите 
мљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао 
амо у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S 
бетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала у 
 па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, ка 
ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — ш 
 каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друг 
о што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац 
S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства  
 блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макн 
ећ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> < 
, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено  
аког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их  
црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји 
hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дет 
, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то  
— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на  
а; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорил 
то мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сва 
алој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће  
у, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку из таков 
{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и  
гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај  
о берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у то 
бриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва у 
!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пр 
љ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже п 
S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је господу до 
у и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови 
а решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради ун 
ршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, 
 један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане,  
 чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, 
Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру 
о, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирт 
Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око вра 
гом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки 
еш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> 
 неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Никол 
кта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и ина 
и и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели па 
hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бо 
ени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо мож 
упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p>  
азболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фа 
<p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека с 
е упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него  
кавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро,  
осподар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и к 
те!...{S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А 
слиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n="280" /> 
ерити, да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>—  
нију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, ре 
не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Нег 
оста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p> 
аши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и  
ремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" 
неси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера 
жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Мла 
а, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авли 
она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима наше 
судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било ср 
Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај  
у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штого 
ето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом с 
баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром  
,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи 
још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је о 
капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар 
атру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко парче! — <pb  
сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> 
 некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> 
 а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва 
!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрча 
слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз к 
м овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Таз ис унмеглих</for 
ледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визи 
„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</ 
 само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Ц 
како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</h 
сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад 
а је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, 
у за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Г 
ињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурму 
уд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, та 
 сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</ 
ало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S}  
атељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћир 
 ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то 
!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом ј 
у.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на п 
} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту да ми да нек 
ећ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} 
Прошћавајте, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се оп 
шу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости 
тво, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија бе 
ме, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме  
ери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашо 
сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно мо 
е још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очита 
pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне 
 стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерп 
 ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да  
о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебе 
 и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и по 
ква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла  
је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! —  
а с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го  
оде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о дост 
>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста ку 
</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, т 
плакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла 
 прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не 
 нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто во 
 свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад 
кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за је 
 си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти у 
, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њени 
ичи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), 
сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!. 
p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ 
рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта гово 
/p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од слу 
мандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чека 
ио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да сл 
ез туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком.  
смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ н 
</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можем 
 видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па 
oreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и  
и Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим,  
н, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la">corpus delicti</foreign>, он 
 се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на бољ 
о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут 
ам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком  
нговиц.</foreign>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p> 
а то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— 
хвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо 
ам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и пакле 
е Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фај 
, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Ја 
ашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето 
еси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Са 
све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А 
поја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана  
е сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад трговац,  
оњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и реше 
tion" /> <pb n="122" /> <p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да  
еде тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога 
кле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи 
пшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n 
S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми ј 
> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш  
 мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је 
 гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислит 
ра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав  
ткуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S}  
ало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле са 
то садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, ка 
е ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S}  
жи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, 
е звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за 
брог учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било то 
ела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и <foreign xml:lang="de-Cyrl">мајн гру 
пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S 
ва су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту 
ајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи 
и поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, —  
ди како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бо 
како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије св 
 натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>—  
а поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им ве 
и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одав 
а, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила б 
..{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га 
же, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S}  
 како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <h 
 Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да н 
рећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, с 
а дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, б 
{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило,  
S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти о 
било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — 
ости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком б 
, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја  
та нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та за 
овела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и  
змени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад про 
а, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распити 
сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно 
А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{ 
<l>„О, незлобна голубице,</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И коне 
е први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> <p>—  
е, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај  
да?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} 
ивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладо 
ало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, 
идим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l 
рујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p 
а.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спир 
у, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез 
е вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихов 
им моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем 
ру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то 
аистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина 
 је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се 
о и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни ч 
с нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече 
Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну 
љство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је зд 
pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било 
 ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти сам 
ећ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере 
зволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да ш 
т’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прсте 
 <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама по соб 
Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“  
тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће н 
 своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд 
неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној  
ако се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну испис 
ешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити,  
 баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа С 
једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим 
мена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала ка 
и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да 
јској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало.  
„Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам  
l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi> 
се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа С 
мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида 
S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од 
па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мис 
ш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ја никад којешта  
 „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже 
устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте 
араба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </q 
 имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп 
у патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцк 
оме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S}  
> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>тат 
мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што ка 
аше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуц 
 је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи 
тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене во 
лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још 
што особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица. 
н трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да 
ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уз 
а велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} 
 Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратит 
 са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из п 
и ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од  
аокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па 
шку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p 
е напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити 
 Све излењирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} К 
е празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелш 
не своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да  
ди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> 
ломиће моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l>  
к ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</ 
обројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај  
т?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрс 
, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вел 
ако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га ј 
пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога 
моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочитала  
м и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? 
предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа 
држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и п 
ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говори 
а ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула  
, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе гр 
ро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јули 
је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. —  
х старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митропол 
 — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{ 
!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљају 
х, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“</l> </qu 
 помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице 
<l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љуби 
 мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb n="252" 
 по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десн 
тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ј 
мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p 
ц, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p> 
а, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" />  
 луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако 
а баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његов 
 Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш л 
да на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да 
алим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да на 
>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја,  
разумео.</p> <p>Остављам сада фантазији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, ика 
.{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочи 
осле подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, 
лим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ 
рећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију друг 
 неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме о 
 овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша ба 
 баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све 
 ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, —  
ест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се  
ис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свег 
.{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол 
>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије  
 Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да с 
</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S 
служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли 
то ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешења 
 Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, 
> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их  
алите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p 
 шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секрета 
 пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— 
тавите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi 
го ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда м 
 онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>сва 
ће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду  
 коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку на 
д год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је  
арити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јес 
је покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, 
 Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је зд 
 мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако ист 
и, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" 
очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </div> <pb n="157" /> <div type 
 да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што тре 
 празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање  
о се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла к 
<pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од ј 
као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретн 
ће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} И 
 мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!< 
 баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, 
т цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећа 
 отприлике овако:</p> <p>— Господине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, д 
кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер 
јани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ ниј 
воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</p> <p>Расположили се и домаћ 
 што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега ч 
 <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p 
29" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му 
— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпај 
писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами предс 
ка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а  
цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S}  
ли она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња с 
у бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов 
p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и пош 
ира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и дру 
те, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та в 
— може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не 
идите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{ 
трићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мислите?</p> <p>— Како мис 
ела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју 
да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p 
 <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо!{S}  
ало, јер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могу 
за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели  
а.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нис 
шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пр 
pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта 
, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А 
 та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! 
ош више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да п 
!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фр 
и!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi> 
зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о са 
у код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и нек 
моша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп С 
ина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на аста 
кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на 
 дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натароше 
енирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не устручавајте се ни најмање... ни најмање.. 
 смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, 
вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ак 
! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— 
не нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сид 
јући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. 
и поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.< 
 то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како 
з Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вел 
ет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, да 
ало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књ 
све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба  
м мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кућ 
 слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа н 
лађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се с 
ори се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се с 
 — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезоб 
од прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па  
! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш с 
исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да м 
о згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — 
/p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле 
ла —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — реч 
о.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукњ 
 И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоа 
олем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви с 
Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам пром 
.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — ве 
-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира там 
! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси 
ули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S 
 јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ва 
е, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не устручавајте се ни најмање... ни на 
да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господин 
 красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам 
ли га продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канаб 
ућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Р 
хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показ 
му —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем т 
ница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S 
ожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна 
, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами до 
отова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте 
така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ 
а једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију  
о, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ј 
сте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p 
квом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А с 
накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S 
ницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. 
лони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p 
p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p 
</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — ди 
 — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се ст 
 самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто 
и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</ 
 код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну  
о слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп 
, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољ 
ествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и 
је нестрпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пар 
ло!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цв 
а Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије  
> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и превуче  
 ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{ 
сподину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“  
и се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам д 
о, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, напр 
гу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати,  
 ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— П 
мах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом  
и старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према м 
<p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Ж 
и’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро 
највише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се п 
 к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да  
ило код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваз 
ала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Си 
 из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас 
охвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, ј 
ли; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149"  
то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира 
</p> <p>— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалит 
> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао 
 само господин проту; како му се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од те 
кине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“!  
 сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" /> < 
н-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, дру 
 ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате 
<l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали!...</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, 
оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а  
 обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, п 
 његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки  
љно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било 
то љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} 
о је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газ 
ом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле з 
ла ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и  
улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изг 
е не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетат 
 па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљ 
p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачк 
к се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као  
еђу два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који 
капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је,  
вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— П 
и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпац 
 <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма  
у или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђе 
.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пр 
а комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чув 
јке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и нал 
on" /> <p>„Ђи!{S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ ч 
о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не гово 
којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) 
а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају  
ви на силним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час 
 прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му 
S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што  
чијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, господин-по 
 кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним  
оглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика о 
Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку није стално скр 
д шареног старежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им п 
 је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати 
лим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу,  
ри; између осталих, завршује се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном Ниће бокте 
 и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо 
дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S}  
здан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо,  
те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у је 
падне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам  
ндор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П 
и гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико з 
в, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, не 
исоко поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам ј 
ините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рач 
ијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра 
наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! 
а навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се  
ас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски  
ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал 
ви проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш 
 сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} 
сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ћ 
исело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, т 
 једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него  
p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу 
е разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, 
?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, ка 
 тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето;  
д су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; 
смену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама п 
млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има  
да.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— П 
ла — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем 
 са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма ш 
 моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, да 
ог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година! 
 акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> ман 
 знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и дос 
осподин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може  
го, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутр 
фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и 
д купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад прода 
ара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола г 
р се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратобо 
је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод  
 суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрем 
и. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашт 
рни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пр 
какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том у 
 станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља 
ад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари 
ва подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не м 
же, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поно 
или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S 
плакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее 
 не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде пра 
 срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка  
ог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи  
е требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњ 
ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се — 
ам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помис 
 вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и н 
и на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и она 
и тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да иду о 
е то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемј 
са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пр 
евима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, 
таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да 
 Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш 
иремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онд 
 у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па с 
у, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p> 
а кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Сра 
ђију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи он 
рихонском.</p> <p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се 
о поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S}  
суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тх 
а</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хте 
— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш  
тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим 
е још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође,  
ви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву 
} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па 
переш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај  
зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, п 
ој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управ 
ршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „ 
гу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера  
/p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да са 
сто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћ 
нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је 
есто метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у јед 
кадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Пер 
смеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} 
задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, због 
; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} А 
 да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онд 
— хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешт 
е тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора д 
свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српск 
ам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на 
шта друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета  
ра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа дево 
 ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо 
новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — к 
латка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупи 
сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разгова 
 нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, милостива, — прекиде  
све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, ра 
 да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— А како то  
зразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад 
 прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи д 
тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и тол 
 да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љу 
мо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — мол 
тву господину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога ниј 
едамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда  
сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га о 
у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног  
жбеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да 
е, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо 
 ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје 
нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А ј 
но моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши  
таоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим  
њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би  
нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S 
 и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће 
те комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је  
рова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l> <l> 
ише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се 
 сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал 
ва екселенција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’ 
ви, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелуј 
еби па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: ка 
ом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било 
; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр; н 
је једна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једно 
/p> <p>— Ако желите <title>Работнике на мору</title> или <title>Последње дане Помпеја</title> и 
 око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи 
ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.< 
а сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женско створење — рећи ћ 
вом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак п 
усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што 
ђе к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их п 
знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, му 
te> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена тол 
раво било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{ 
обајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она 
 — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Ш 
ата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема нико 
мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље ре 
а Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" 
 престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела са 
, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И 
декана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом б 
а, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} 
а!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он  
 дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви 
с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гр 
ли на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на круп 
шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама раз 
дајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане 
к је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа 
 му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш  
везда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова.</p> <milestone unit="su 
отињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван 
{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак  
неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јач 
да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>.................</p> <p> 
их никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто 
ок и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А  
њача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, бла 
а киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опе 
 је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш ради 
праћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и х 
ко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком 
изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и 
м у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S 
b n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{ 
шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи  
же кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, 
ира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али сталн 
само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према  
ња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима 
тук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилич 
ну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети  
ирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си сумор 
тају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="40 
да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање оф 
 да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетк 
пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљен 
еч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуз 
што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} 
лио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пиш 
} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо 
.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилич 
>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к п 
ост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да  
о на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцк 
 доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет  
олем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога 
чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па 
епо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— 
Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не м 
тала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше  
eign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више 
</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот тв 
виш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И бра 
 срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле,  
ен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Св 
ступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све 
сно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељом се 
лико дана, док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљ 
да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S}  
а никако, него једнако потпирује пламен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и 
(ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падал 
арени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецањ 
штрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само,  
свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица де 
без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп 
гунасто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ 
 па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега ос 
ли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је с 
. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо 
„Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>—  
ави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад 
и поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин з 
>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом 
ез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и 
 увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти та 
 њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ 
јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко  
 — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меник 
у сватова највише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и треза 
 ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути 
 стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то 
 и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он 
е тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам к 
ирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћир 
јутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру  
ачисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и  
</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n 
 данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско. 
бељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{ 
намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је 
те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури та 
робити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он 
} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после т 
 и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одо 
атеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, 
лад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу,  
било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подви 
и она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за св 
 Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља  
биви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при пола 
ћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у б 
у и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци  
ра. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још ка 
а преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже 
 ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу,  
ерске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да  
један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћ 
тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, д 
те: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине 
0" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко п 
 неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори с 
фим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио м 
црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, —  
ржу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече нала 
 дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путни 
и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „ 
ош хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако. 
м женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} К 
 до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и п 
е на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен,  
S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{ 
, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и ста 
le>Риналда Риналдинија</title>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, г 
 му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му п 
абри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>—  
селенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим  
 размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку својих  
а зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравн 
, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софр 
 то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењ 
ик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и па 
коле и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на к 
била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, д 
е плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, 
ана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика 
, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице 
огу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{ 
рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био,  
ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; три 
рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо бл 
гађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узм 
дно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; 
а?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} 
официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да свр 
 је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако у 
 што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у ре 
за брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба,  
тове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија није бил 
у ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан из 
/p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни 
спражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пал 
ња, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четв 
авио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав  
живети.{S} И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га 
био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за  
 била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и 
ирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је заборавила и за 
кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде 
дном и полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародрев 
!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа п 
} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира п 
већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане и 
мена да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рође 
 и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас г 
у.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о ј 
та.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала  
>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није в 
розор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте  
ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} 
им, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шун 
шао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гле 
природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, 
попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотери 
 већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много жен 
ш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш  
: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на  
па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже  
онесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{ 
 храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри. 
руг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако л 
ана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На 
е да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— 
етара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате  
 добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда посл 
цле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S}  
тра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на нек 
слагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила н 
о ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а та 
 господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>к 
е савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака. 
 одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, со 
 <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону д 
, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, ка 
никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја ж 
да,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да  
његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па 
ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко 
ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим 
амо кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{ 
акву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, п 
ема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар з 
бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова ко 
через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Арка 
а, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — клања  
</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све  
Хе-хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јест 
шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао м 
су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувш 
> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши  
S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да 
е код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљи 
 сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја д 
и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па доб 
 подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост 
ста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да  
 није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га тутори 
емена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да 
но; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад  
е!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb n="330" /> <div type=" 
пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа;  
 слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p> 
Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодар 
да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком нап 
угачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добр 
а да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’леб 
се... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне 
ин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.< 
вине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му ј 
 ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’  
 ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално п 
и, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да м 
S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово  
ан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и о 
е само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећ 
ући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако 
че раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну. 
дај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињск 
, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи 
читељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се п 
је дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек 
сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место  
 прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви ба 
ад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам к 
и „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црк 
.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>—  
 да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду 
! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у г 
ћ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} 
едила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази 
Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не зн 
ски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S}  
и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо б 
 је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — сме 
 Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „шт 
чеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких док 
и једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога по 
не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мис 
његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развија 
дну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарно 
и одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта 
лилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад  
пиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако  
ло, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у к 
 одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа,  
задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и ц 
 рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па не 
> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца 
S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — н 
цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а 
аш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, вид 
 бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке фо 
ше, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежњ 
!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног ство 
попа, кога нарочито зову и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и по 
дермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- 
к!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смире 
ре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, 
 сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема ника 
пити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Ср 
 и том приликом <pb n="278" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сиг 
пове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш се 
„Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца 
<p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за  
ко добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста 
ргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и до 
дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Нећ 
 буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје м 
ољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о  
и, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фе 
 ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи као станац камен или као кула свет 
дњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „ 
утрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" /> <div 
.{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„ 
усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу  
че поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — е 
а сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се про 
к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па 
мо да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи,  
аже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се 
је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их воз 
ребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швига 
ле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутил 
ог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао  
ирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не  
и, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад 
њарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чи 
 и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију  
е у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ 
та.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, так 
жртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен  
ежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима посл 
а, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у др 
па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога дру 
месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац 
елаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био  
ћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио,  
свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао  
> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" 
 тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочу 
о.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Арк 
био, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила ск 
 поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="329" /> после ду 
одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њи 
 кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{ 
да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> п 
гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му  
у... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и 
и се обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш 
 се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гост 
по себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно н 
ла је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу ка 
нали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први оп 
вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман 
е га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још ле 
p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачни 
преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ н 
ио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?< 
само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један др 
а-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Пе 
 језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни тре 
 то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чуд 
Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога ти 
 вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с гла 
</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} 
 баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари кур 
p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је ба 
ло гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S}  
 Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да потк 
ћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ куртал 
и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи ср 
и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и 
на или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му 
тер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелш 
<pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обоји 
е да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галициј 
— Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то ј 
ости и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа имађаху до 
па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке си 
а попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и пре 
p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и  
пира.</p> <p>— На спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још д 
 <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких 
ло!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп  
свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш  
 малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизм 
p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да 
, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да пут 
 тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше н 
то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жи 
зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко пр 
, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та ј 
ија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на  
и, — ословљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да 
ама се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа 
ио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбост 
 па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије 
зи, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>мо 
стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако  
Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта вели 
б!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и  
мо молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она оп 
о са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Так 
ца и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, на 
осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа  
 ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој ок 
ебра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они 
 — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.< 
што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма з 
мшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа  
тиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу 
ештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољет 
 касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једног маторог кусог пацова ком 
у.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Из 
е помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>—  
е силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све 
р пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дам 
чешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту пе 
а па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак 
ј стакленој тегли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, 
ио неки лек против пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве опет црквене, где ће до године з 
анку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан чове 
стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвента 
, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћ 
.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Ша 
у обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецед 
во си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели п 
п Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп  
си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бит 
оп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабран 
му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и д 
е!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам 
у и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је поз 
ом салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда н 
 све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог 
 и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га г 
гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да  
ињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и већма венул 
ћу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебел 
!...“ Питајте само господин проту; како му се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је види 
зове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година 
p>— Од поп-Спире.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{ 
п Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње,  
 ако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе  
т поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога бил 
 мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се  
е све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, 
је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p 
итулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његов 
318" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај  
едва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити дев 
 су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транж 
 мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку па 
 па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару 
 да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џ 
ан неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Пе 
ког платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта 
ао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, 
веку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири),  
ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први мома 
 другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако 
у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што д 
— ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S}  
<pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну 
два је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му ко 
ика бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је  
де?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу не 
о је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кење 
ај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим за 
с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А 
еп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас  
га.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немил 
ко звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кида 
 престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислил 
 мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, 
 једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљив 
ише књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири  
боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла 
ила) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири к 
рче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке 
ужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Зауставља 
е отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и пр 
сам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуц 
о, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане 
ему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</ 
ла, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према 
наде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском 
 струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још ув 
аје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владике,  
 има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овд 
Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је фака 
 мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше своји 
на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предик 
ала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и покл 
ном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — 
ога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напиш 
дите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове н 
њ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после  
ном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отиш 
S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до д 
-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије јед 
la">corpus delicti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— 
нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па  
.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну  
>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут 
’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше г 
д се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је 
се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да  
а.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи г 
глих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек 
а је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— 
еднако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер  
, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да 
ли јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо 
уж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно  
иди, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам  
о нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а же 
 међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{ 
ој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје к 
ном пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући по 
иле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била  
Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p>  
копистила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују изд 
рквом, да крстите новорожденог младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћи 
не, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о ј 
е не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди 
е.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и  
 је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; с 
фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то  
еташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP1894 
секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно в 
Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и  
 пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа Спириница.</ 
ли кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дромбуље, фрула и га 
 где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа,  
Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава је 
} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида 
 — <pb n="27" /> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га н 
тавити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школ 
 он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <p 
„Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако за 
ворио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послуш 
гословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да ле 
на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље пут 
 све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт  
одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најп 
> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем  
али!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крм 
ажио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за  
та. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ва 
неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи  
шењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да 
>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка,  
а ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би 
уде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у 
ема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара д 
ти у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да 
ка вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p 
 познати тропар шљивовици: „Пресвјатаја мученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштв 
и тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу  
ма овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету 
 <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</ 
 само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи 
н попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога 
 не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задов 
{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ... 
 обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфантер 
Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они па 
р врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више не 
уд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као 
...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Как 
ла!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ 
о кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог м 
у ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, 
ао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерк 
мојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— 
 помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а оп 
је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме  
их све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послет 
учица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало  
!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, 
а се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш 
и осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За т 
ћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник 
276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, 
ди су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, 
 под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран  
прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога... 
>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господ 
{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати,  
 која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један кр 
а Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} 
Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и то 
види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S 
а тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32" /> господина Тривун 
„Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског а ка 
ш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за 
или се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде  
адале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала 
а глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а н 
 селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод каб 
вога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подн 
е сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је  
о од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— 
 кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег 
ла и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приб 
а се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb n="72" /> 
оће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S}  
ам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— 
а брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако 
бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, 
за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узм 
ра, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта 
читељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекива 
 талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и 
пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепо 
"105" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врл 
сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам ср 
враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је 
ко спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јер 
, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на 
о рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћи 
 овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи  
ће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева  
 води газдинство, да претходи примером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућ 
део на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га 
бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи н 
зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онак 
стајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће та 
 — што досађујеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, у 
ода попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па 
 говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако пос 
познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере коли 
S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите 
 — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу с 
лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p>  
ставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се у 
и.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, које треба да  
 баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми  
 недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачк 
благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме 
спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а жен 
 после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{ 
а, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако  
ерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi 
 и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а ре 
сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега ме 
 њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријате 
аш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?< 
тој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, 
кође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој  
илова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов. 
а; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом жит 
дно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Мелани 
ма њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски о 
м а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а п 
а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на  
одаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још н 
 до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутил 
излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет би 
hi>„Заставом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; 
 и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p> 
да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетил 
донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да ва 
оменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у 
с Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одгово 
ла добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св 
ом да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се т 
 да је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и  
енску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвоздени 
вогрошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно поле 
ала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане <pb n="381" /> чизмице са златном ру 
и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро ни 
 знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и 
Габриела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену,  
 процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{ 
етињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, п 
ена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па  
ве раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет ситних сребрних пуцета, око в 
аједно са природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга 
 младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврн 
на баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и 
 стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког 
идљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у о 
ла кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах о 
</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам  
-Цвечкенмајер!!</p> <pb n="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</ 
, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонап 
маћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, ј 
и Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а 
о шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о! 
миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да 
рује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуб 
 је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по с 
и, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешн 
 од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му г 
ворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а  
ут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које ка 
а шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S}  
рске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му п 
ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само дв 
p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку ви 
да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то бил 
 запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате 
а сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала  
ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него не 
здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се  
ловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код 
а јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претре 
у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а про 
пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова  
бљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији ни 
пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свиле 
 чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на 
лако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је  
А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са ст 
uote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Не 
а,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p> 
о није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што прог 
> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби  
 у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то 
ло.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако сп 
 и вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да  
ом га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Мо 
утник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјави 
раби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где 
нство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекл 
се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па 
 издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само 
 и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пу 
них и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не 
а Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прог 
 А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Ис 
преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом кер 
те.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па  
 Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добр 
 комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да т 
у, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разгов 
по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није о 
Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше  
же он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господина супостата, сви су они до дубоке ста 
ознато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писм 
у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марам 
 је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера 
обелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда 
а, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој 
ико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, 
у и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско с 
иди онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображ 
— рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, 
 јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног  
стима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што  
спођице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, госпо 
Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене ч 
.{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћи 
заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а  
колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широк 
брих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празн 
одно међународно пристаниште од барјака на <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је 
аца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi 
ио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накупила се дец 
} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била 
ер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} 
чица на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћ 
а је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се 
рена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и 
 и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако  
ко је једна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на је 
фкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске  
дић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног м 
 дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори 
ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечк 
ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! 
раги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, 
мо: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћ 
 <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство није оста 
ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И 
 налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванр 
 каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накарадним 
еру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарност 
 проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментал 
да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика п 
ену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каж 
 дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да и 
 расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и ви 
и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гл 
крви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ 
 прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S 
 живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то  
..{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А 
нкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врхови 
што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Беле 
b n="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читао 
 сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да 
рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као ма 
.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цица 
ушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала:  
 откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостив 
месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна друго 
 љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, 
ао што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корет 
ицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је б 
це не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управ 
е и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену уг 
и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и о 
х нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, пр 
ознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p 
лним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде 
ва, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите? 
ајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расп 
о књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p 
па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не о 
види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпо 
а Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам 
е утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} А 
 n="314" /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допа 
рас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <p 
а Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћир 
 заглушује топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане рит 
 како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавил 
погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! 
, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето по 
лавама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се н 
јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд 
/p> <p>Чарда — једна страћара, нахерена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојта 
 Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке  
ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код он 
и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и  
о извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док н 
и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке године доносила род  
 у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb 
ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p 
исне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа чита 
ш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— 
жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бел 
га Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па  
и и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за тај изра 
 у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колик 
ну и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла 
. — ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра в 
>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је 
знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па го 
 белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви  
 Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели п 
на носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео 
и одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала  
п-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе ш 
их двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и  
} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бог 
} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло деликатне природе, па је он 
ти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојк 
а мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош 
 реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, п 
одило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Си 
родужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та д 
касто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола  
ше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, ка 
него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели цел 
ним фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али к 
 себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и  
отребе премештати ствари с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о 
поја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је  
на на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпо 
е!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова по 
, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако д 
ом!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S 
е иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и нос 
а дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пусти 
поја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире 
а Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звј 
к и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ер 
а.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандро 
ајући густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фа 
слим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S}  
це“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази 
 По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глист 
?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да  
 нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што  
еје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а  
ког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и стр 
очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{ 
м право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да  
а. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, госпо 
а и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запе 
 ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим,  
у бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још 
>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, д 
пијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све ни 
једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Бе 
 — рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326 
ле спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хиру 
настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што с 
а а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки све 
а Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — уме 
ло кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све з 
днела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једна 
немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> <p>— А не,  
га таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Сп 
још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секр 
па оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од пр 
јка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> < 
 прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... ова 
 метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље с 
е удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" 
S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђо 
 што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на ови 
мена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да му ум 
S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на ј 
био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да л 
а; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи 
је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, 
По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у куј 
од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала ка 
 и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда п 
, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да  
 у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по н 
друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама 
Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дат 
>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети! 
{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под ш 
" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се 
ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно  
и и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S 
 <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који из 
 n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и пла 
адији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ 
b n="51" /> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида  
рин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава ко 
рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамин 
елела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да д 
аве, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети на 
адену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда 
то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! 
ђи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја 
б не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „ 
омаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, 
, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад 
римала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једн 
 кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим е 
ад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме п 
.{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то вра 
ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он 
ак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи 
иде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или хул 
протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пр 
ена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару 
аглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како о 
е кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му зај 
ру док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре  
 <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љу 
!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам 
у, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{ 
ђаја у претпоследњој Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омлади 
опала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна  
ао Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје ј 
пред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<for 
што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се ук 
ји гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у 
на срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је по 
 и она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, ма 
још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и 
S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој м 
. окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>словенски</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ј 
 увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула  
 само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сип 
цир; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр 
е.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике на мору</title> или <title>Последње дане Помпеја</title 
пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... в 
е чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба о 
тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића к 
 попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S 
дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу ба 
ле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно уп 
ма и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кик 
у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једн 
ње, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић’,  
свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш  
како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му 
цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно на 
ела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чу 
— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, 
 она је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и д 
дговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сок 
 <pb n="76" /> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од к 
бац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та к 
ула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а 
своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије р 
.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нес 
 тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталн 
; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" />  
ало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти 
клон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избиј 
 од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним млади 
лајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече 
уљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине 
му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог ње 
талац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног  
ешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу 
Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — ве 
а била да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој 
однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сва 
мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђавол 
ом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi 
 чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотогра 
ула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа 
, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна. 
лар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола с 
м завађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим  
четкан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да  
 и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет,  
не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, 
ог опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по  
у, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — не 
сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро 
 Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p 
54" /> онако стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, ко 
 Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, 
и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, 
 /> ради Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. —  
 преотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ов 
 шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p 
да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и вол 
реко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће  
рви комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</ 
ј се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде т 
 шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца ум 
е поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђа 
ка и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а м 
ама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За 
 као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> 
че попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од 
е поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потп 
 се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, 
 Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије  
окрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху 
дима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп- 
ати још неке подробности које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ пост 
а њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у С 
ас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — п 
.{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти  
 дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах следећег секунда 
 па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p> 
’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет 
испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или  
ак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унут 
ику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн,  
p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с израз 
дуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај п 
раву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лаж 
Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и до 
тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему 
 и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком  
ји је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо 
шту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета п 
 једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах на 
ароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све осн 
бекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера,  
о је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан 
 с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла  
 домаћичину.</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>—  
меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шап 
е контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамље 
дин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан. 
ама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак је 
гет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не з 
> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја 
више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и  
S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на  
други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери 
да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то раде заверениц 
и, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид м 
.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не ја 
а и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред  
нија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу  
а жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се је 
> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од 
мешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки по 
је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заједно продужише пут у р 
гледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се 
се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло! 
гу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><foreign xml:lang="fr">Poesie</foreign></hi 
 куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S 
и.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но  
е било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговор 
ога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спи 
е обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" /> домаћина који г 
ком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случај 
то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочиј 
н према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим з 
 осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни ну 
— вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се пол 
уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова  
оша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> <mi 
епо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочи 
воје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраме 
а, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дуд 
усти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, 
пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојк 
 је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу 
ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с ов 
вени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из л 
цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволе 
о на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо  
и клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме нем 
ржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лет 
с од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од то 
 <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више н 
 заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} 
 веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а к 
тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле коба 
чавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читаво 
 једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена 
премају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако 
 помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да п 
, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, так 
ша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом,  
ек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попад 
донда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује бар 
се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; ил 
 и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без  
ли у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили гл 
ва наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запе 
ова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су г 
 него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно,  
{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на 
наге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, д 
ела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла г 
 изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога 
 оделу, у разном душевном расположењу и на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њ 
је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибил 
 тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја  
а овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно  
нако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и 
у, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да < 
 зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласо 
ољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почес 
 кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа  
ако једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је жи 
лу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати 
олете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на коњима. 
овит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, нај 
га једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је 
а је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и зад 
потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако 
зговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуч 
ти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази 
ћом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ забор 
 попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријате 
парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је пр 
еш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то  
чкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па м 
е су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата но 
че, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p 
! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој све смета п 
ића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обича 
таде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по  
S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом игр 
нај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишови 
е бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила  
 у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти пом 
ј малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какв 
ра да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову дов 
снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани ома 
зведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи ск 
ш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за 
посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе,  
ну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна  
пира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите  
и сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Сп 
о, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S 
и, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша пол 
ад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> <pb n="364" /> <div type="ch 
p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепш 
л’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој 
рио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{ 
и, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир т 
 —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па  
ода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потуче 
 ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па...  
уни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијск 
приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Он 
ијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ зна 
ато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женск 
апижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, 
ли смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од 
— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом с 
ло наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крс 
> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да  
ачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама 
е онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} П 
из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p>  
а и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни д 
то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецед 
 у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из  
 другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да 
 тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Зат 
ремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начма 
ту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења,  
под пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По  
али, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други  
одаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду 
мшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад п 
де се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S 
т сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и  
 <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, јо 
 он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је б 
вецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све  
и, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће пр 
је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити  
спи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар толицну чаши 
 је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да  
!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обе 
опу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он 
ворену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех га 
дине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обоји 
о се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две 
вај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> < 
ипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала  
три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из 
ање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, д 
ам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити 
 налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S}  
 Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не дон 
још једнога <pb n="285" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су 
 се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напосле 
дија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шт 
.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме полови 
...{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... 
тавља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за  
махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред ка 
 <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као р 
еку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то  
оган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожури 
ао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам поче 
них честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до  
о и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> < 
а би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</ 
ако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или  
а нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава ком 
е и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а 
 какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније  
ље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју о 
аџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умиру 
аче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отвори 
аплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин 
у се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> <p>— Т 
tle> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја суд 
ек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не нато 
S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад 
кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искоб 
 врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то с 
ој Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајче 
у ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу т 
ве лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом т 
ријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци ст 
ајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милост 
> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на 
даред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у 
сретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено 
је њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако  
 је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слаб 
ачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и не 
ели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја ко 
мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшил 
држајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој п 
ба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па он 
а, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови у 
е?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом  
 старежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда  
лику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, —  
- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње 
ја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нис 
и понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски са 
Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </div> <pb n="157" /> <d 
ли сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане п 
 да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к 
к’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о< 
ове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n 
ад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к 
—</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јад 
е на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S}  
како, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако  
, прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себ 
едно јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у друг 
швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и  
и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и и 
ауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичиц 
 Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из за 
зашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше 
да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — 
рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту  
 да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге в 
ркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције гос 
ерних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видет 
тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита д 
идим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— А 
знајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу само то, да ј 
собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до 
Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>—  
ару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару о 
у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле — 
и као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на у 
 на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па  
еље, отпева једно „<title>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} 
о нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто н 
reign></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ниш 
ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највесел 
 и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам 
презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богоб 
тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један о 
Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију.. 
с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... 
 Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како жи 
 све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса  
 свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та а 
лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? 
? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ до 
па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их извед 
ка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није н 
о таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“< 
, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа 
ма не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рад 
сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} 
> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, нег 
нда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, д 
 је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да приста 
из благодарности <pb n="153" /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писме 
ло нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена  
добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не  
п Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пера није би 
луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, грдну 
 јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У с 
 на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо оч 
ију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било ова 
ом није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380 
ојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</ 
мислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом с 
 туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин дв 
 <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу  
 би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и о 
бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке во 
 Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p 
 као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила „Поетике“</ 
 домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау- 
ани спасли свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошани 
шта, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронца 
тежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а 
повима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и с 
стак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да свр 
.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто 
ј зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мал 
 Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из  
господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупа 
<p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p>  
га.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице св 
лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>........ 
ала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба о 
иног завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска д 
а шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не м 
 из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патварист 
 какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се  
абака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из по 
о, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада  
веда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не  
, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је 
?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први  
ољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао м 
цу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може ра 
а главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми  
рица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих  
в блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао мно 
!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у 
попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и 
, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није  
закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо 
ору, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, ма 
 леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако ос 
 наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да 
Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега 
 ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш,  
ечкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебел 
збио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, а 
азом једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио.  
е није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само  
е.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не  
ли је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у живот 
 <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на 
о сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да  
им добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и на дру 
у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на друго 
/p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар 
p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јо 
 и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, зат 
онети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмој или дев 
угачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповет 
е се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако де 
{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их.. 
, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом к 
бу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час,  
а, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, 
Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене 
е оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у  
, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај то 
р са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав ше 
д поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. 
 гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо н 
оје је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она и 
 у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још ника 
S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио д 
е Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њ 
мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Си 
више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле 
} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор  
ори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S}  
S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се,  
гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза тра 
прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не сл 
 наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно ње 
 потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто  
ам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша п 
ојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, мо 
Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} Ови прок 
једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Њего 
, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајпти 
урмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми је  
ега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, 
добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме друго 
осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се б 
 — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом кл 
о стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именов 
а иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта! 
ла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се та 
а ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали... 
мање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као 
е ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама.  
он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на 
ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред  
ила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљ 
ала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се то 
 сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не  
ије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још 
ал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете  
о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се изд 
кем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као  
 само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ к 
и пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика сво 
и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџариц 
то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима см 
дове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ 
времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и  
ко други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево ова 
 кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и  
 вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, 
е себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помисл 
> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се ма 
радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намест 
’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> < 
вољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> 
>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, друг 
ло покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник оти 
ивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини  
рмеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђав 
дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је  
ше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} 
слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбиро 
м још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврат 
па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к 
 залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно 
као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу 
би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега с 
 окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и 
о ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино  
— пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n="274" 
сца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је по 
l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што  
аљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од се 
? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — 
ерна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p> 
 се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о кр 
— баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже 
каква интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није мо 
 сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје с 
— све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви 
 вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“  
ио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — н 
 млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке 
амо крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла,  
ја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва к 
шевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види 
/> паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде  
јући кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час и 
S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако  
а, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп С 
И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем,  
и многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке  
време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахн 
носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га д 
, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају  
и? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се сме 
у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити,  
здише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покој 
 он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржава 
има, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе,  
баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А  
већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда,  
 који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окаме 
 узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та  
у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — п 
змакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi 
воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме по 
, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{ 
иће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? —  
а пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задов 
ело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је  
ни, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама 
бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Ни 
но“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком прави 
о туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml 
о „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене н 
кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и 
, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика 
дића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, д 
и руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију. 
ро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„ 
; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он 
о јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав бла 
 и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледај 
 човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје  
. само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и по 
оглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и 
лабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је доб 
аче иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарс 
ресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, 
мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Бож 
pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па 
 у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало 
 очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’ 
аш у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а т 
 лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излиш 
пет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини,  
пођа Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије ба 
ији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо је 
тра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њ 
 се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмеја 
раге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље б 
форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milest 
ли Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретк 
ас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — ск 
па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав 
радије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејство 
ивота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, ка 
е, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико 
ваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла  
су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’ 
ћи а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са млад 
гу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, к 
миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi 
о... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с 
ко учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја 
е (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а 
х кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада чит 
 из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја  
фа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заб 
а... гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ 
лизу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики 
шава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај  
Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру иноверних попо 
ња иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мал 
ашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам  
 би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја б 
 каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био т 
/p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</title 
а ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога д 
stone unit="subSection" /> <p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име  
..{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S}  
ала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало  
ално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не 
"34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па 
лим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде 
<l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу де 
топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше по 
зујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <m 
 источника бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и од 
толици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Ју 
цима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —< 
м Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му посла 
ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори с 
 неких <pb n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авли 
где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је на 
 /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак н 
; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздан 
добро.</p> <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</fo 
тији, докле није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, но 
="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и руме 
д баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним  
свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, 
 и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном 
им“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о гол 
а обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко го 
ма вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; 
аки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је м 
p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мор 
га и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="3 
д очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, н 
а кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’<pb n="194" /> ма 
у виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да мал 
i>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да  
</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p>  
р толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одв 
п-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међу 
љ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прел 
пак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви пошт 
апитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервоз 
нас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри  
о.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја,  
мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема  
 је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне на  
нутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та шт 
и све столице откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи 
нику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то т 
мара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на кре 
еса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!! 
вица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да покаж 
је које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико 
н седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо 
<title>Буди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу до 
ноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај  
 све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских м 
а Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за 
 рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има 
“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</h 
у и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге 
то Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древн 
естала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и 
} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пи 
ваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њи 
јвећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, ка 
р и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одма 
 је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољу 
47" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види  
 ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош 
 тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Све се забринуло.{S} П 
у сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је  
едника који спава и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ни 
о заслужене каштиге, получи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја 
се на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само  
а трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и  
 јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан 
о икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа 
како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n=" 
а дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и ву 
ујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављај 
за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свог 
нако по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљ 
 ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да ц 
о к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стањ 
.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је види 
 док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо 
ранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и пр 
 ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ре 
а сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варо 
је стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штић 
е мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш 
, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом ру 
 томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па т 
у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је  
pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме  
обља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад прође 
ваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса 
{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Б 
кобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и ј 
 Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну к 
 путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, јед 
ови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> пев 
 нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене  
јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра поч 
ква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима 
утником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћа 
вати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Си 
 кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду ибер 
вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. — П 
ре Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливал 
а, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} 
а ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми 
 вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него по 
аво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, наопако, не 
е мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јула је 
жу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бој 
аш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гу 
ука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако  
 поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и по 
ележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад 
пира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Сп 
<p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га по 
пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни би 
ак.{S} И сад морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора  
епша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана рум 
о меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. 
м бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</h 
 му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповед 
о тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi 
огу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један 
ш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гле 
вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви,  
рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас на 
сари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас с 
 део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га 
држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да с 
ло нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила м 
ош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — 
ја јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У 
премила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа С 
лила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишл 
 му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека 
сванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — з 
ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће м 
мо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њ 
 тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да  
 нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере 
та — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио 
ву, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете п 
 а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да  
дна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне 
 а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулин 
д вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{ 
о <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мисл 
е овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, 
ти!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га 
/p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо 
е кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — 
женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p 
 очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође к 
 Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} 
нак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па 
упака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стере 
ћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део 
шку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја 
о смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јул 
Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом  
елеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста л 
а прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези удавачи тадашњој), и 
 гостољубног пароха ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао  
ст његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{S} И где год ј 
е, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао,  
је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, него г 
на ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало с 
{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два 
ели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{ 
а, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска  
 питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна 
јана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е,  
образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а 
ног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њен 
у“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познат 
адије примиле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да  
им лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па 
е није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, н 
дала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> <p>— Изво 
положили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега,  
а и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на о 
ћем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га пре 
ва он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господин по 
 гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом је 
 <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p 
 се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>—  
к прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, д 
чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу 
едоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плав 
ем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, 
да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прос 
о, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ма 
ктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира. 
 шта говориш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ ра 
ит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци гл 
 на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се цен 
 шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао;  
већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је 
 малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Х 
} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисл 
кирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћи 
жем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге,  
јни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало пр 
 шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натена 
о јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а на 
грешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: ка 
то. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје 
 потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Сп 
и много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро  
ик давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонар 
а га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Т 
 ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадиј 
{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па м 
 гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола 
ету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и  
д у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамо 
усима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку 
о веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а  
S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспа 
еког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује п 
 гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — нема 
оме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа П 
> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква 
 њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е,  
 и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је  
едаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им  
ат (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева), да му отпева ону његову песм 
лати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира к 
 Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позитурама, изразима 
држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је био једа 
пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто к 
е...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зак 
 долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида 
ајлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Ода 
ати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми 
анда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p>  
’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то  
рисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, те 
кадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, д 
о је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као ен 
а шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Ко 
зом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али ш 
ају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па по 
е својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и где да га н 
 време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ов 
{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну и 
ина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа  
јући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и  
 прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта  
 натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим у 
 одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина ло 
ожићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати з 
ад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, 
оберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам 
јних средстава.{S} Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом  
вета Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам запо 
ругих саобраћајних средстава.{S} Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се деш 
али, него све оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива  
ло, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где 
ванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља.{S} Он  
другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад т 
м љубоморношћу.</p> <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и ло 
су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексу 
а да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је жељ 
рена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молит 
су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орм 
младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше див 
ћи, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успо 
subSection" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој, гостинској со 
афту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунил 
... не устручавајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на к 
нати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себ 
се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукц 
 и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је  
излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци пр 
ених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили прем 
е дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржа 
 и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима и  
 Молим, молим,... не устручавајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу 
е!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не устручавајте се н 
— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад пр 
да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би 
 башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубље 
секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми 
и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а  
већи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну г 
дети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} 
рвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} 
попити колико тројица вас садашњи после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то јо 
о и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb  
 кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки 
био за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај т 
 беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је  
а.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видеће 
а својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, 
поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово ов 
удити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А о 
“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље 
згоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он 
и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која је  
овости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била та, што кроз 
ви скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био ј 
 изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним колима седе две прије, гђа Сида и  
а, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шт 
 романима о којима се сувремена критика најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — в 
ме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо <hi> 
 <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако уз 
 излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми, што, 
на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са велик 
шло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме  
{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији корак“, што р 
ла и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење 
у своју најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S}  
п Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{ 
итала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињо 
мо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала 
пред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и  
 не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се 
ак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само п 
рочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Тавн 
и)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стаб 
то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и  
ли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним клом 
Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-по 
љања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и  
ни укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из б 
ема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“,  
> <p>Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншкола 
поведио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су ист 
ерска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да  
<p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — извињује се Пе 
/> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој, гостинској соби.{S} Намеш 
о је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оц 
 ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да 
, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све 
по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није б 
и остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „гр 
а кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српс 
 их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу по 
 он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и  
 тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је  
у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути та 
ову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поруч 
 гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по вазд 
 После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{ 
ворила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад 
сно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n=" 
тена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се ник 
то је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у 
тан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и  
п Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{ 
крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашин 
се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је тр 
тала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, 
 дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, в 
ч уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том за 
умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивал 
и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије.{S} Меланија је знала немачки, знала у клави 
о и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му место дају за столом, јер због сватова  
ведан тестаменат.{S} Господин-попи опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа н 
љивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце би 
370" /> Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала  
дене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога  
 је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред з 
 зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не 
о је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Еписк 
 која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађ 
 у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Беш 
ад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и пр 
"367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принц 
па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <for 
лузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накарадним српским језиком и уноси шале и смеха у сумор 
 и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S 
о лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда 
има —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што ка 
стало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је сво 
ег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, господске персоне, што рекли. 
уком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продуж 
 разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни ње 
и да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љу 
ти; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето, 
 нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секир 
ожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на 
ела се сва занела слушајући курмахераје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изј 
ки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, та 
на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну пра 
није устати, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да пр 
е, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p> 
радује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за  
Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију г 
 али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан што је т 
 су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџ 
евао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошл 
 села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече пр 
е не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га 
оћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела 
нмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо  
ровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио 
едно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и саопшт 
раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} 
менио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да  
изме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандило  
е и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш бела 
шлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као о 
} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе ил 
 прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог  
 ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у св 
 је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих жив 
а поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила ком 
 <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рође 
нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја  
 дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, 
ацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што н 
го, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понаш 
еном</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ће 
г лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, 
pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у св 
каз јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саста 
, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — 
гет и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> < 
казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију ж 
„Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ К 
е и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О,  
хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ 
ве чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај. 
па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом 
о, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу 
том разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не 
а па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо  
ајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је 
 дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јули 
/foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у м 
Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>м 
 немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и 
змогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ј 
а једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба  
.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Гот 
акле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате сло 
то... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у ро 
! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Ј 
 п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо ко 
га данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па  
Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и ко 
аже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један  
 је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о мил 
андор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овам 
сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да  
ас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп- 
е једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се пр 
 очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа  
надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, п 
 Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговар 
 попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купус 
> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кр 
ба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопа 
то тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— 
н сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb  
!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека;  
> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после  
ећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас< 
ма, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи  
оздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођен 
бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, с 
ја, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан 
натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је сла 
ао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо п 
’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три м 
нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’к 
ужи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да с 
Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, 
ад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се  
се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко з 
биних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова з 
епше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био  
дне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама с 
бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна б 
а падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!... 
е, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је в 
а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом  
још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису об 
дика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољубили!{S}  
аборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сид 
ци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И 
а пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрз 
оклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни М 
рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала 
ан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за 
цу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{ 
едног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографи 
ола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема у 
 ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стан 
е ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та шт 
лен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> 
<p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства 
ај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се  
!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он 
нијој, тако званој, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било ј 
 и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђур 
о је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила 
S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабета, шифонере 
ан свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из  
>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само 
 само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на 
’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онак 
tone unit="subSection" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој, го 
рдевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање вре 
ива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су  
е и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у  
дак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се у 
ем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме,  
ирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалиша 
их девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „А 
ке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спад 
дан! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда П 
“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад  
л’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос о 
 онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Т 
hi>превара</hi>, или — вели Екселенција намрштено — или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А т 
у собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је 
одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје с 
је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>После мало кав 
’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце нећ 
е ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали 
гу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велик 
/l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi 
јашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад с 
На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погр 
аћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, нег 
лија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И- 
 врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запи 
ву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>П 
i>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорско 
 мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од поп-Спире.</p> <p>— 
мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само  
жде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он  
>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијо 
 сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Е 
07" /> <p>— Од поп-Спире.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через мла 
и и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро 
р... несрећа, велика несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} Каква несрећа? — излети поп-Спира. — Како,  
 — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!< 
{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само каж 
но; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и госпо 
ење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{ 
 свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, јо 
.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио га „ 
 вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с др 
вила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! —  
тао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака дик 
шунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, и 
женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива 
виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лек 
једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штрикераје и признају и са 
мана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа 
—</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још  
> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, 
но кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" 
 каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је ве 
јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он још мо 
ије имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <tit 
 заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спира! 
а и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет чи 
ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина 
свештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само 
 млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, 
оп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу 
— вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је  
</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — р 
Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао ка 
 — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та 
еротеј Драгановић, <pb n="22" /> кад је написао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој< 
уди који памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима или  
 муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је з 
Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку</title>.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
а чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му  
 два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе  
књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају т 
е вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S 
плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.< 
акало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код с 
а дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих некол 
о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, д 
е и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадав 
стави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и  
гу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а о 
 И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово  
ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира 
бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји  
аћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док 
е, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта  
ом ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко ш 
>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти 
ело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p 
а доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан  
мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који с 
чеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило б 
Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се  
нда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си  
.. врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n 
амтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само  
предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад из 
оша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерал 
ој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И так 
оне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво п 
и позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржњ 
чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомиј 
 да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти  
о је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко време наса 
н долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је сл 
 размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет ср 
ек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестра 
 /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Н 
јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p>Као мала 
опадија га је једнако утишавала, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке 
што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, кој 
 Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали  
 јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са ду 
каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“! 
ела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недељ 
 и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида 
а она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, ш 
перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по ко 
се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу  
о лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво  
 њеном вредном и полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне 
або се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад и 
 Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— 
иван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њем 
не наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке п 
ти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати 
ма; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S}  
ива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом го 
о, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Мелани 
, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у  
нички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћир 
еца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконија 
— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа П 
цо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и  
} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини 
ких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пр 
е.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> < 
а-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох са 
 цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у 
 нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако ис 
броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже 
има забаве и провађања.{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се  
>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље  
 — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај м 
ар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, кој 
атора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами м 
не у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано  
прстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Јо 
праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (и 
то пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S}  
 бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде 
ме вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти 
 собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S 
да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго де 
 два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ра 
 Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако п 
ру удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и 
 Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не и 
 кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S}  
а.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима. 
останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је сп 
тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можд 
дија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S}  
леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, господске п 
тити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне 
вују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало ц 
уло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Хер 
 хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика ниј 
.. могу себи представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „как 
већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p 
е...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати с 
ако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, б 
ако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарал 
свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224 
епријатељство, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина  
аш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек  
остепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар не?</ 
, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио по 
тење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које ј 
о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p 
аји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима о 
 све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад 
рло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, 
кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вел 
и дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у 
ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S 
ачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— Ја, наравно 
креће час једној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-П 
аква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и паро 
знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су 
подина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па 
 је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет 
о сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} 
ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се  
да?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је 
тале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће 
ременом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S 
ли, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ства 
у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокак 
оту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, уз 
ари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је нек 
е дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмањ 
ујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (го 
е у себи помислила —, то смртном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (н 
ћане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: „Ите 
равно.</p> <p>— Ех „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</ 
 одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</p> < 
 фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад  
мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и уч 
бар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је од 
се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд  
— тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину ку 
Нека, нека! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија,  
године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’ 
опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају 
мадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb n="206" /> д 
ућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он нап 
 оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћи 
 у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше  
беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре нег 
 — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што дого 
 били тако снисходителни према мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју ку 
ла у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једн 
его кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полиј 
ахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи пот 
уле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапај 
из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапу 
 једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро об 
 диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку 
илов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за т 
 који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрља 
еднако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све ку 
 ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> < 
 вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај 
наће, да је златна и умесна она позната народна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вир 
лагодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попад 
арност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> нар 
 послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут  
тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута једа 
ида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прек 
а и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> 
м прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које ка 
и једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која оч 
се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов 
али и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су м 
лада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи виш 
о гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу зат 
 и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му место дају за столом, ј 
га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам 
Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо  
 често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жуж 
и и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изг 
-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкир 
 једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини  
 света, занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>П 
едно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и ст 
или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па ди 
 по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Ју 
 једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала,  
у другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповед 
 их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није до 
ила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало п 
 па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира 
сваког очекивања, добро.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учи 
 им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ нико 
 онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога м 
 оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим ч 
говачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи пом 
А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, н 
оже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S 
н Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан мла 
 Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу 
 си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи 
, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S}  
к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не 
а ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је  
ш, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на 
ше сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти пр 
и да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то ј 
а сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице  
формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред к 
S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја 
 к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се б 
не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси 
</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дав 
у и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Оз 
’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’,  
Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели 
 тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од 
—, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на при 
одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ т 
штенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем 
> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бича 
 да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим в 
и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол  
 а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ до 
а а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и н 
и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило  
и моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем: 
 што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали,  
S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>Ово оволико сачуство 
 кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p 
 — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели 
и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S 
{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка к 
о рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још  
то је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу< 
т неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота  
од поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Ј 
/hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћ 
 га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што с 
ојом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз  
ло.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и бил 
ротив, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени пут 
ија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>—  
мре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки  
Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А све то —  
стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем 
 г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорн 
Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изразом лица а п 
Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> с 
 два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-С 
Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, д 
;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите,  
н и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо  
Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне  
јиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи  
та <pb n="410" /> ради Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај на 
оже још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећ 
ра узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа  
 четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој б 
т.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику бер 
на.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— Та остани 
а га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка 
Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде 
е, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то ни 
д виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreign xml:lang="cu">Сеј ден јегож 
лите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка 
а су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно 
о није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се  
ри.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо 
о тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога м 
асно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по ј 
еда га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што д 
>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме 
, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико  
 Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изв 
је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позел 
, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да чове 
у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо 
ку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао  
е ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни  
е што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало лакше 
зговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више о 
поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље з 
таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо 
а отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си 
 гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му< 
реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. <pb n="370" /> Фра 
а сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђи 
— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли 
<p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фи 
Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша 
а каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже си 
вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду на 
ило!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти  
p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда ма 
... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као  
ођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а по 
наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, —  
осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако з 
 парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} 
кања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} 
већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три  
>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се изн 
олива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека 
о јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате ф 
није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’  
рцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} 
а, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја 
 протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о наст 
д неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до  
екинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја прекину 
аоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разгов 
 је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшил 
<p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} 
 прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у чему 
и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од ст 
а.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикива 
к смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан  
е што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} 
 гледаше је дуго.</p> <pb n="267" /> <p>Настаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час с 
тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и по 
е ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p 
 зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пен 
.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако 
} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушкују обојица окренути поп- 
 се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају з 
ју, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати 
 сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, то 
 било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног 
телој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово  
е!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек  
це не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама  
тле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилич 
већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора 
 леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> < 
 се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом 
отила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печ 
жа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела  
о, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа 
до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p 
х, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има 
а још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> 
Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— А 
е, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера на  
. с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и 
рже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладн 
и.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те  
<p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим к 
је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, п 
паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила малочас  
емам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између осталога, да није само око тога би 
рај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’ 
 шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћ 
ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Сп 
раком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, г 
p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из ак 
од господна Ћире?! — рече радознало гђа натарошевице и постаде одмах много услужнија. — А шта ј 
расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи 
!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај!  
ућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а  
уше сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — која је ост 
са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотек 
е! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегн 
 наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... 
дне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на н 
Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!< 
 неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страдани 
н.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она в 
ад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у 
а путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу,  
 да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а 
 бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ гос 
 миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми 
 мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’ 
је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је,  
ад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За т 
беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345 
очекивања, добро.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од 
и за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благоч 
ути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева гл 
те!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и го 
бљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се про 
ло далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, 
њири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије у 
јаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, 
н, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Б 
 која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађење! — Д 
> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, —  
цу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари уч 
кадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао ал 
сти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима т 
о! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете п 
ну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му 
Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо  
ас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — ч 
парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и 
— мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> <pb n="364" /> <di 
на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да  
, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да с 
то жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S}  
о дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — пр 
</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису у 
 <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савл 
ако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам та 
рошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, 
о поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрат 
з мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> 
Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на ли 
ала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер к 
е одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да 
р да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, нег 
никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро о 
 па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре 
 Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се те 
 се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" 
а.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само  
идети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, је 
јну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да сврш 
ерцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у по 
> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа  
тка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој 
’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има  
. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никак 
е, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла,  
псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па  
 ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу 
о, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узе 
али!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> 
 Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и  
да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једн 
олико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{S} Диван ј 
е, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> 
е што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето 
у; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>п 
дајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице з 
рва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече  
а, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборав 
ите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се од 
> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти т 
р-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да 
њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па 
к и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунге и 
>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту п 
морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам мо 
од неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари а из 
атима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хват 
ирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — 
ви што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А 
лу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поно 
могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио;  
ака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi> 
51" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој 
е ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет го 
на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет  
та треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја бер 
ред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити 
{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је з 
та Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пу 
 Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>С 
 на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофн 
 Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од  
ква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас  
 Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом ком 
.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сид 
то му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p>  
 унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да 
авајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, нахерена на једну страну — беше празна, само један пода 
утовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да  
све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.< 
трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SR 
p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</p> <p>— П 
то ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не ра 
же, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога п 
ро, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то о 
а врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А са 
еш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката мл 
да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши пред 
к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се не даду  
 да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког 
то примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е 
 на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се ч 
икада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред  
аква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та  
ила, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> 
омшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милос 
та делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело;  
писана.{S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, 
заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па  
 побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски кап 
 много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, 
њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p>  
 смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина 
!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у 
његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му  
p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију 
у, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу  
не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи 
и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а  
сто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера 
та!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли н 
им!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га 
/p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се 
>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило 
<p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колима  
о вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш? 
о лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васпитана мл 
а сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српс 
ошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензук 
 кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим о 
красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд 
на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно  
 баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о 
у салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта 
{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} 
 Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— 
један и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест мно 
 </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} 
аја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље,  
своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланац 
а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда  
а и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек 
p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се: 
.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — извињује 
одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Не 
“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, 
 те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула.  
<p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста ч 
{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n=" 
итам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! —  
да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не 
ито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да п 
— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94" /> <p>— Ванредно, госпођице. 
 обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам в 
S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп- 
ђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док  
едно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини  
дава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељство.</p> <p>— 
Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно  
 украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди  
побитан факат познат сваком правом сину наше свете православне цркве.{S} И један и други поп из 
и пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој с 
е и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Ш 
еко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S}  
<p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој ва 
по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l>  
тераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жен 
 може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране мла 
лији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па 
 а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио,  
киње, сузу жалости над несрећним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пож 
p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још 
ј бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми  
на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких 
једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се с 
} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим 
рохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој че 
јсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе,  
вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та не 
 знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волије 
 n="258" /> — „Паметнији попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и 
е мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а стари 
S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’ 
ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p> 
р.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> <pb n=" 
ласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити  
 ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко св 
ки сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсн 
вим истим путем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Т 
ачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини 
... па још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник 
ња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е,  
: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и  
 госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штог 
 њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко з 
арон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да ост 
па како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, п 
а усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi>  
, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и 
лети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове р 
Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} И 
а или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича свој 
} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха!  
 људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак ј 
ас се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и  
кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили  
уће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И 
unit="subSection" /> <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поз 
></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити  
е се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишит 
ва срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се 
а чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девоја 
акво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената поз 
омним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него  
о згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје младих,  
едао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и 
 Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка 
равио терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} 
а био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најм 
ина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— 
ш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глу 
 принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каже,  
оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од праши 
на му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на  
и, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је  
овлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S 
о се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о 
 и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио п 
ног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се т 
варица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чу 
ај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи 
же, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но,  
 нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а  
и.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад 
чијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко  
и слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>—  
те се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде 
че; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће  
на му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држ 
{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} П 
ти и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето са 
т низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право 
годарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, — поп 
 она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комши 
чај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог 
 Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја 
 је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била  
дскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди  
праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, 
S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести  
ви ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из  
ажења по огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је до 
 скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа  
о да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мал 
окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се 
ођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фал 
рву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је не 
један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином ку 
 видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какве <hi>фали 
ке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не о 
 ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече жениц 
јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам ва 
де, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> 
лику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не  
јаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да ј 
о ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му ср 
се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, н 
даје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му ј 
уца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима  
утио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па о 
е трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} 
је поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није н 
е, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и  
и тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ва 
лио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна ма 
’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Г 
! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита напл 
p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе. 
.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> 
то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу 
узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — 
и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде 
— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљд 
еленција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би т 
бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешпера 
вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штангл 
има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Н 
/> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... н 
а бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од 
да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дува 
аљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г 
ји се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S 
иш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да с 
ти: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, 
 гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“  
ирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре 
и!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филоз 
 Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да  
пет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду — па 
им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, 
не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као шт 
онда није добро само млади и младожењи, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} П 
 мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало ко 
ила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучк 
да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсуп 
е којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по некол 
с поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има о 
кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на  
) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практич 
итаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас г 
з титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли  
 а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу дев 
најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим  
орне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и 
сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је п 
<pb n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже не 
milestone unit="subSection" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи ш 
</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p 
танемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата 
ки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауп 
>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не 
шта да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А о 
и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра 
опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ож 
а Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у ре 
себе упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, не 
 по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А в 
сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам < 
оде, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, ал 
ас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега нап 
 какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добр 
 Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није 
’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Ш 
 брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Ни 
ма заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију  
иси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други 
а зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој,  
е Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађе 
е ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не устручавајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о д 
ам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и  
им сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разг 
} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да  
 драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби  
> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Е 
 ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> < 
ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриел 
мах ероберунг!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том ј 
само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни ка 
е ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то 
 кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тог 
рећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера 
м за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на в 
де у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој шт 
ели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји к 
атељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о д 
ну.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је купов 
i>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име! 
к’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Бо 
екако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло  
решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћо 
 треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештен 
 рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пр 
 ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију  
риш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрен 
љи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то  
S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— До 
ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издал 
парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Т 
ом.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него јо 
, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка о 
S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у бо 
, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да сам 
вета видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћим 
ара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то 
дна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, к 
е...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та 
— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде 
а моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми па 
се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја 
све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не  
мотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувств 
ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> 
, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Мо 
зак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује,  
ло, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју 
а.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођ 
{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мис 
 израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари,  
много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само уј 
к.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије ње 
уд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S 
га па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно  
едно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш коменд 
 обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и др 
љивом говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћутал 
ом их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још припов 
епали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака! 
ка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену ме 
састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n= 
тка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да прав 
 радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само 
, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка  
љацима променило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, 
од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Пр 
 то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се  
о би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир;  
аро доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп- 
{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова  
 Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи 
„говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и п 
први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети  
S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — ре 
 за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далек 
ивотарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у ј 
ди свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас н 
ред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Д 
 ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам в 
 сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће 
ти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је 
отле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господа 
ога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђ 
е није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њ 
на! — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби п 
 тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај 
да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S 
 да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то  
 а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако про 
бесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од кр 
омислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једн 
ед себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему  
} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како  
— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — ре 
фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети — 
 добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота —</p> <p>—  
{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко  
а</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док  
направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си 
ешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита  
епоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је за 
“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па т 
дан, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p 
 сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та 
p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од с 
вој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S}  
је му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на но 
лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога —  
.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само 
а ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’т 
је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зо 
> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb 
</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајск 
 година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, п 
 се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у ш 
а ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни ст 
Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онд 
Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју! 
ла, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин 
не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа 
гледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{ 
улгери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ мом 
вају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, ч 
о какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и  
еднако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чоп 
есму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с др 
, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у д 
 патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, н 
<p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајућ 
жења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и 
 меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записат 
Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Сп 
ка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је до 
шку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</h 
 скини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов де 
а теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога  
већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а  
да „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је ј 
/hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкара 
анд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; н 
ћи посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели  
ја а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилу 
 не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пер 
у кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окре 
сприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преве 
абе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка,  
 — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> 
рин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у кат 
мо стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кућ 
м!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред  
згледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, т 
те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јер 
 била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; н 
 Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: 
уџбинама које ни Стратимировићева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико ј 
ткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали к 
 да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може из 
. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> 
то певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> 
.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госп 
 слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана бре 
га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S}  
о... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж окру 
стављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље  
каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{ 
 то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже 
то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, 
вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о з 
 и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од ст 
ма жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обеш 
ате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да  
ик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна 
акога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасира 
и сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крс 
<pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Г 
чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку  
— опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а по 
<pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омота 
а ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отвор 
а прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јес 
којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и 
иту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потер 
и’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Мелан 
та више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње М 
 спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана  
 и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опе 
а за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло о 
бра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки па 
 Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га п 
 ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, ка 
оста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и ве 
то купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем но 
пу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи 
бично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила  
ли игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <qu 
амо њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — т 
а ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не  
оље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{ 
ом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и ј 
енту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила  
што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека  
говарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том 
ти, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хагл 
осту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Ви 
исац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима је 
?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо 
међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, милостива, — преки 
н.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Пе 
о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Б 
попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе 
е још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због буду 
} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг п 
а, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се в 
в и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу туж 
о упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, н 
ти, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Пер 
и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најра 
о крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога  
 злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, п 
ном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то 
>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу гла 
а један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један друг 
у децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија цр 
ого за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорска грубија 
, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија  
 вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију 
смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је купио на с 
 л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p 
а.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се  
м од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беам 
ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне 
и у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!.. 
огла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p>  
ирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти свој 
кве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца в 
идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па  
да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце д 
ође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све пл 
која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и св 
д амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је н 
„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риб 
ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу пла 
’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле 
те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чар 
ака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та б 
чкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако уд 
— ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека 
} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си м 
век је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} А 
олемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћ 
де је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати 
 гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па  
отуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на кана 
.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме н 
 и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па о 
рам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамоди 
нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три 
не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо по 
 изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он 
е јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна 
 Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик о 
иртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о 
не да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и п 
.{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавај 
о, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш 
p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} 
ту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А к 
ин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, 
ги лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и 
ли дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман 
 и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та 
а варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> < 
мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сука 
ја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по 
ло тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће о 
то сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поп 
ни и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмај 
ешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула буд 
аже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, 
ео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од  
опине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју 
 туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са 
е поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед оно 
може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава  
и паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко 
Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; к 
Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једн 
аша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се н 
вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила н 
ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’  
нија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала п 
д си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину  
 сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди  
ћи га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p> 
се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а о 
е опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковач 
падну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме,  
ема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не м 
{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Дом 
опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћино 
је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор д 
 дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни пр 
 све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.< 
</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерт 
 јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> о 
ве лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ к 
тиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е,  
а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — в 
 је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — 
на: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира 
што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писат 
се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и к 
и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле,  
о како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека 
b n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, 
 ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне 
дноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p>— Господине... моле  
о.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не з 
ико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто 
.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заједно прод 
и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти с 
 се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебан 
не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од нед 
о, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколик 
ј беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонско 
, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, ма 
 уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n="178" /> <p> 
о нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен мрзости и о 
м није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похене 
а руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, 
даде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес в 
ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Знате он и 
та ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, 
емо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е,  
ких врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатк 
ерберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p 
ек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ 
вака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице  
се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад 
атуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато  
рни генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к 
ржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клања 
ти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и орди 
 он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија 
а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни по 
а и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <h 
ачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обр 
дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриск 
 је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села  
— „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} М 
фера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така к 
п’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа 
есто.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како прав 
 — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p>  
вно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после  
вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву зем 
 аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обе 
гне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле в 
на! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опом 
то се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и суза 
ена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијо 
а само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</t 
hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго до 
!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати! 
устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте  
екако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака,  
оћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! —  
гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође  
нам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само  
 повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро  
 вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако н 
ме његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та  
и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а  
куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Ве 
} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S 
ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као 
/p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући  
 са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом  
бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама! 
рац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за п 
то сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{ 
оје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа  
и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казал 
ако је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, 
е,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- А 
у, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, 
то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто оч 
нцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са  
ево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Не 
и никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p> 
есмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „ 
д вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, в 
 и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја 
иновче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — ч 
оче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окре 
буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, каж 
.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад ј 
S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му св 
ко сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p>  
опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габ 
а бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја 
ао болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни вет 
Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гр 
рају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима појед 
ала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песм 
ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите,  
чекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му 
знаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О  
 пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас 
на је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... —  
олитички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад 
пред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом је 
је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је г 
> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знад 
 да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а 
 јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је  
говара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се призна 
ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику до 
у, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> < 
зн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; п 
господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парок 
Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом 
е несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога  
 свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом дев 
вет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухва 
ек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања 
ина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло  
да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за  
 нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на тер 
ци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шин 
аше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смех 
чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете м 
друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај 
еколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више  
ош два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. 
<p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> 
>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам  
аћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже ч 
еда у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће ка 
село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ј 
нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димо 
ло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним 
 да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через 
гаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не м 
 је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па вид 
ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одмо 
што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је друг 
 рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћ 
толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} 
{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трај 
у опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него ова 
 с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>... 
/p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше 
— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри ј 
узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <p 
ујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама! 
 Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели  
!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би бл 
:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мен 
дем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да  
— протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на орга 
 Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пе 
а се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање м 
ако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Ни 
им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими 
е друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје с 
лицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ру 
 и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Ј 
иповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слаб 
 плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, 
 и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита  
 бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов! 
рабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не 
ин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве 
 кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад пр 
побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна г 
 да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p>  
ад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и 
напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је  
ао отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже 
за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо 
мовали и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с 
е наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</ 
уго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, каж 
е нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо 
тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!.. 
певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и  
већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна ми 
S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> < 
т и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа,  
аменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у тр 
ила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би  
> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ј 
 Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— 
 Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти 
ор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, 
аш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим ле 
од Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што  
> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочита 
вира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у т 
ас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и п 
и пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико г 
 тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро у 
ет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „ 
е.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је та 
ским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напам 
 овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог 
омаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. —  
ако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и ова 
ко је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Го 
епше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онд 
, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то  
задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако  
биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — 
 слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира ва 
ти.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’т 
’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не от 
 пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p>  
’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца 
х кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у  
ао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Е 
о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако п 
ћ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што 
 па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко 
енули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има о 
„колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде  
 она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула ј 
га тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га 
сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S 
извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разгов 
пе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо 
с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се вр 
један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честита 
> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{ 
 Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгор 
а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умив 
“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека сам 
овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, 
то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, г 
и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас,  
лушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на 
 кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су с 
ка дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута 
а настаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Св 
а, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’т 
ити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланин 
p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.< 
како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каж 
ви, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје с 
од своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а отку 
рођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера по 
и’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!< 
јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> < 
е од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од с 
тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један ил 
е ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваш 
адрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; ј 
рали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Ра 
очито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, са 
 за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се  
ћи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели  
p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га 
води Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је  
а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебр 
 левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на  
 зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и на 
икад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>—  
а, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали 
и акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и  
људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ вла 
д си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S 
тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне банке</hi>  
м и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и  
бе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама жив 
але место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Н 
.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone unit="subSectio 
 то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мор 
p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви пр 
 лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што к 
но пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је  
ред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и 
ас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и т 
ет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркв 
јећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе,  
ике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догод 
хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао 
 Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржа 
подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој  
ју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме прек 
 У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парох 
 па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јо 
ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу  
девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод очи 
ло час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као  
ачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па  
багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке го 
ац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n="221" /> <d 
валица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчк 
хијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са 
 ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јес 
> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш 
, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам  
аку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.< 
 Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> 
с.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутит 
ница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече 
да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад 
а се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запиш 
 као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред оне око с 
ија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе,  
о у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је 
Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господи 
е њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се о 
о па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради 
а биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи  
 Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да  
261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости 
 совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S 
ерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а из 
но гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је виш 
бра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— 
О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не 
тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, зн 
мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја  
ав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Моли 
ћи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l> 
 не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми 
 се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира 
анца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече п 
а који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па т 
ојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> 
 пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се  
те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна. 
а Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе  
то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мр 
 сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се  
 спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један так 
 ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка 
и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)! 
о да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашин 
ка и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин попа оде 
а!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури 
сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а  
окле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попа 
их вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а  
о маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не  
оји је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је о 
жена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" />  
кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> < 
оспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакл 
е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него ј 
 све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се  
 тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штет 
во ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господи 
 да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, 
 ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог 
е све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изу 
ом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин 
су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на т 
, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi></p>  
кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује 
“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја! 
 њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та  
 држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и д 
а а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за 
род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи во 
рив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је п 
ну дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује т 
та!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и бо 
ђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је ку 
па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у стању да м 
о!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, н 
дно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, 
ска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо ж 
 једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цв 
нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада  
} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да  
 а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, 
 за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу 
 никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја 
 по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здра 
дна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре  
— смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о бого 
’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо  
p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш 
ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и п 
аћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш с 
е киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p 
!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, д 
ор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему 
тим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, 
ри „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно 
ти.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> 
али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> 
 пријатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то 
 све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам 
у... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отид 
 га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти  
 земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му до 
, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне  
дмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико нећ 
ако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у 
 Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> < 
 га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто  
Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја  
и, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, а 
еност друштвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и пош 
тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, шт 
>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quote> <pb  
де се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити ф 
езла“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> 
скопе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета бербе 
 <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер  
умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина пост 
} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће 
 Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хл 
е у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плај 
Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је  
 говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа  
и, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно б 
а играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна м 
 комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако 
ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањењ 
 дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p 
можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката 
и се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из дру 
ера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ бра 
дове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би чест 
ве се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n="197 
у рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам 
и задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се 
те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>—  
е и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш з 
к је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ са 
и оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенству господину Е 
х само у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља 
че гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта < 
д радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље зн 
а држим, мислите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих 
 силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’ 
ога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, в 
 Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, 
к, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин-поп 
а правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само 
 Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно пове 
румбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезал 
оле и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђ 
је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад ј 
ед дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n="291" / 
едан!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За  
ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и др 
— а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — А 
 воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан 
то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — 
ица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с 
ужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним 
днако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не 
ашти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни не 
рашће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад 
 на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућ 
ћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спе 
ва, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, 
 Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фами 
ј?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад м 
 мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, з 
ренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева 
 И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би 
ру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гај 
сто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и пош 
сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридес 
и тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’к 
/p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb n="330" /> <div type="cha 
па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не тр 
 Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоци 
 милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој 
ву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу  
се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца  
да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је та 
ом који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле 
и, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унанге 
д је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни  
е знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час 
Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онд 
и их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанстве 
 левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} 
уди каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа д 
гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p 
ознајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спа 
чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско  
ла за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту засл 
— вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Бил 
ма онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> < 
 — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ так 
е даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида 
ци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је  
је ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симик 
то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам д 
ош нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пер 
/p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те  
ам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператн 
 сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <p 
Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено 
авио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти 
ји ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па 
ладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и 
 Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и 
 на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— 
уче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она  
је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се  
/p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове 
ного што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али пи 
ро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{ 
оз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не р 
у јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маш 
 <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка в 
за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне;  
а (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла  
а ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапс 
исте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека дока 
возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возит 
/> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хир 
питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор п 
о — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi 
езде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створ 
{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадиј 
то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је уд 
Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, ст 
ом Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и 
су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — 
шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{ 
дице које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, ко 
 па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифт 
.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пе 
 од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобраз 
ном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је  
S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као  
у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред ку 
 а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи с 
 и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал 
ко више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је  
поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па з 
биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело с 
 <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за  
 — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Веров 
 после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, 
тали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док 
 хусарски, инфантериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на  
биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количином млека, тако невероватном да ни ј 
лиле невероватном количином млека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На се 
иди, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскоч 
тало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер 
овска песма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док ста 
пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb n="51" 
дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а са 
{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да с 
е боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренов 
зацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обм 
шна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и по 
какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекал 
quote> <l>„О, незлобна голубице,</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l 
<hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самовољо 
 Голоса који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу! 
} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну брака;  
 мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста 
у песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте вена 
>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек  
ише онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп С 
а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад доб 
n="27" /> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поп 
ти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n="33 
ко они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповс 
. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о 
а да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</ 
икира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек ш 
 један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па  
коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а ње 
а да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каж 
амтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S 
жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само ш 
о украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!. 
прама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" 
осио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} 
у, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, ка 
{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже о 
у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n= 
фику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји ду 
трашна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ 
о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да 
/p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре с 
рвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} До 
 што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди  
ова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она,  
ој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада б 
hi>милија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</hi> дана!“</l> </quote> <p 
<l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису 
е већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими дв 
ике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, 
оји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прори 
дине доносила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим би 
 нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{ 
о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред св 
 није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зн 
 лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никака 
и он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метн 
а једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског тањира.{ 
да нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! —  
у, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научил 
г, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Сп 
ног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац баби 
ако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим 
атко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти  
ез зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...</p> <p>— Па... овај...  
етне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Ј 
ш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога н 
 милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога 
 па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе  
дна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.< 
речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попи 
говори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само мене 
е само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још 
свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратк 
узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се  
ву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте годин 
и, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесен 
едао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S 
стало свршеним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије,  
трењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, к 
 у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да  
онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S}  
сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена 
не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром  
о је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спи 
љена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији  
о није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онак 
о: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-је 
ли и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно; никад више да се врати оно 
а мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да  
ад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Изв 
е издваја од своје, поверене му пастве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мо 
тсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгн 
а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет фо 
} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} 
у и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је о 
 год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} В 
ац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, 
а не раставише на излазу из Епископије, него заједно продужише пут у разговору и објашњавању не 
дожењи, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се леп 
е не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејти 
 а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке  
е четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће  
 на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за  
као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека  
 се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на 
се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друг 
 башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у нек 
ни, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифут 
дно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам св 
ке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се п 
н од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуств 
мшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и  
мо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила с 
пет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из 
и онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А  
смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <fore 
у и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све т 
не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не веруј 
 бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су  
дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него об 
одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одск 
га у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако ба 
домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да и 
осао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори  
ала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’т 
л’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос т 
и се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовн 
 ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о 
обар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S}  
 одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би би 
цу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} 
де сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и ж 
е никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и 
 мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, 
а, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана< 
 А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мен 
А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су  
да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и в 
Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (од 
ше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочија 
бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша < 
рбернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} 
к, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жаг 
о га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш  
ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за  
>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терат 
рез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме у 
вуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А ба 
мињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог 
ужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да ј 
ров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре) 
ију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га 
иду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен мрзости и омразе.</p> <p> 
А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с  
рат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, се 
пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S}  
у је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај п 
рса пробајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога. 
ине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да с 
 ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео  
“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што 
е мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко 
 тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се 
прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилиј 
 плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те је 
{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју к 
амог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту 
а ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаљ 
а, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шт 
!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ в 
ка ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, мо 
ћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је дев 
тем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— 
ца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају. 
ви Часловац од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без тит 
полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуш 
 је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако 
ђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту 
цу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе 
о, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда  
ти! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти от 
е!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, веч 
} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако 
{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не ок 
створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим 
42" /> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта  
му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак иша 
мена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није  
А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан 
 никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ дод 
била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда  
 никаквих других заслуга, <pb n="15" /> него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, з 
иду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бе 
„жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас 
сле „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко з 
ш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили  
д си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и по 
иро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} В 
.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — р 
 очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p 
ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си! 
е, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; з 
 би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавај 
p> <pb n="193" /> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Мол 
ло и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тари 
S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега! 
ћаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p>  
фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам 
з бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па  
лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у и 
" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели м 
д из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>м 
е тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас провед 
!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он н 
огу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми 
} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало коч 
лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да ради 
, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са п 
 није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја б 
за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно је 
о ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбада 
 човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква  
идила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи 
>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили д 
ахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш с 
 баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти ја 
од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорс 
о није било банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком су 
кида је нестрпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон 
ас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме  
, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна см 
у.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је 
>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Гос 
ти и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани 
а, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би 
ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по  
за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p> 
ће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињско 
те паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та.. 
 су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона п 
орент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та  
аже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</ 
ије ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се н 
ази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да  
 не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за к 
ма у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весељ 
љана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело да посматра у цркв 
га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век!  
избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто 
ђоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села 
та и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разј 
једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крај 
тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опаж 
ено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене  
ћим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија  
 на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади и доте 
авог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљ 
једни поред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод очију, само се погл 
је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти пис 
дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зат 
е с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, из 
оћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крад 
 ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало 
!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било 
pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је 
ио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао,  
д ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пре 
.. нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле т 
е, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто  
а“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде после по 
 неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се 
 моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та ка 
твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сид 
тина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора за 
је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с  
 видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, н 
, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништ 
p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а 
 сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти к 
еро, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, 
ира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> ч 
е поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшин 
омарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало  
ло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса кој 
е старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило 
следователно, <hi>ноћу</hi> много живље него дању.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
у ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а нека 
; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљ 
а се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја при 
малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су  
је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> 
је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш је 
>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим 
, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика вар 
о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о 
реба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је  
споја Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је леном дев 
слимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.< 
ему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је са 
 <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нић 
ћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, ка 
.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само  
леђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, 
обар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> 
и те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад 
ио узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S}  
 па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник киш 
ер је и лакше све то маштом представити него пером описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђ 
ила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи 
мери, које све није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће на једно пол 
плака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако  
омињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан  
а је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сид 
, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, 
ди у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помог 
р би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све 
<pb n="222" /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он 
 синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ај 
а.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на јед 
подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и  
ости; типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi> 
, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а 
то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштип 
то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми в 
огледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало  
амук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорил 
лној ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватов 
ка дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке године доносила род и стократн 
чу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габ 
, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од бо 
 — Још <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још 
ница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује 
чепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> 
 кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промон 
је фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира  
ија половина човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало која да мо 
ос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено поштована у старим данима <pb n="399 
он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Бо 
жевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у  
, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено  
 После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и 
тац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па сам 
та тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Нем 
Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n="135" /> <div typ 
 Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нем 
/l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</hi> дана!“< 
p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркве.{S} Об 
ка својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понеде 
ти до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Дев 
иповеци.</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело бл 
у, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после под 
спуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али т 
о Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао 
ко је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада  
ad> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће 
и милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је 
енци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше 
е испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад с 
Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весељ 
р ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако  
} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирурги 
Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима. 
 к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја  
 цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојк 
 Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p 
у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће  
 да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет  
ругом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и 
ад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је 
о намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти ск 
у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их 
год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И он 
 Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат речник и овом ре 
азника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљива 
о се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њи 
знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ п 
ли Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се к 
исано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућ 
ече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> 
во први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апост 
форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, 
 и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су 
</head> <p> <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је с 
оши па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свеч 
 на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек п 
аљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не п 
 раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, бе 
, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силн 
{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама  
 набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у ј 
нији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад не 
т и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре служ 
дину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дик 
ута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало с 
ет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, 
о тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је  
, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али ј 
а је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) —  
ом, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола су п 
 ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка ког 
ишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме  
сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут  
едни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо 
господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташ 
глај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрез 
етња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења н 
ћ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И 
даће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жаба 
е се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема  
ђа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће ба 
а Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка 
ако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а год 
а попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само издалека смео посматр 
има и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупа 
п Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу 
еле да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му к 
 свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку...  
> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из 
ојом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, —  
е нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоност 
 утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; ба 
ове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природ 
же: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И  
је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био  
 девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> < 
ицом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; неке групе са лицима као пор 
 на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пру 
 а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S 
ана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака 
ала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Те 
 се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред 
у отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом  
.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на при 
им са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то та 
{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продат 
 или — вели Екселенција намрштено — или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно ни 
поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голубице,</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l>Ка 
 мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огром 
ко већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћа 
о: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку својих сопствених пар 
К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојк 
S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кре 
ра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је те 
поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легн 
проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је пос 
цилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не може 
!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је г 
ви ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је  
 Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — ви 
је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевал 
hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, 
ви она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и 
а. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да  
 ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирурги 
шу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гр 
„Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећо 
м <pb n="284" /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И ује 
 већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та.. 
} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате 
ерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана 
о плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стре 
а на <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А го 
шевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, 
ај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурац 
; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацу 
ом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек ост 
дно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду к 
ли и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је  
ли поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђ 
l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове  
у пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ 
ир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном ма 
, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> 
 ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандро 
и каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више 
 ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта  
или. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; сам 
 а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај 
зе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натру 
а, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, н 
 јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је  
ечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов ч 
 је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам,  
Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта м 
 <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и  
имају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и н 
у стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А,  
 само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожн 
ати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан 
те зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени 
ац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на н 
="181" /> решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом 
</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи ко 
би господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ п 
 перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чираци 
ј, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, к 
м у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигар 
м ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што о 
 да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер 
ња добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек шт 
p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, н 
она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, ни 
та им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то па 
а Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита  
рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улаз 
у.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја 
ах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, ве 
вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам велик 
ог дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S 
алетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} 
ет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели  
 тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „П 
и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. — Док нарасте биће он 
ј госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово  
ер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, дост 
као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једна 
 и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто 
овек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама 
удајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што тр 
ме!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још  
!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>К 
 и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете 
ира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинт 
. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> 
ога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, 
hi> да <pb n="181" /> решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сок 
, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда 
! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад 
, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то  
оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Ве 
уфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мај 
 оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одма 
могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том 
ала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује 
ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу мол 
ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> 
х сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још рани 
њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој м 
и се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо  
 Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта  
равили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вел 
чка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира 
 тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негд 
о; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки 
о као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају,  
пада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „се 
ису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга  
нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна 
ете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекл 
књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title>Риналда  
p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили т 
 може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле стариј 
њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами 
 времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовић 
 јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге пр 
ојешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шт 
словац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бо 
ољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том прилико 
дин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Зн 
 пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ забор 
{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господи 
трикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ т 
мтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то 
је им текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су 
арија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј  
стве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно; никад више да се вр 
о се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа  
к нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је  
акоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и с 
 упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за ти 
, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхл 
ко сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау 
ити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Никол 
ојом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде,  
ви зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестан 
а ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођ 
а јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви 
ње лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на  
се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се так 
аба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха то 
 стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида форма 
мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад  
ве иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с у 
И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, —  
а је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{ 
вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p> <p>— Та... знате, чесњејши го 
е га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је ду 
 а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад  
има и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију ку 
збије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неу 
 и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам  
’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фали 
и, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико 
брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више г 
и изглед, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентра 
 <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црк 
е поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео  
 и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и 
шта није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону 
онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходн 
дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дох 
ање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и сла 
.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој  
раво, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јун 
 па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на 
фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у се 
е сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па 
 дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блажен 
ас.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски с 
каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором о 
 посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из ж 
це са брошем незаборављенога покојника; неке групе са лицима као порцуланске „супшисле“ без нос 
иљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску 
 неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; је 
ира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад 
 А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве 
да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док са 
 предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па 
ја је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник 
зговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој 
њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је у 
је, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су ж 
недељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада  
н’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, наопак 
тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Б 
ивала га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољ 
 прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за м 
и ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вуниц 
је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: ш 
 упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког 
косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала  
се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у  
и официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани о 
тило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зов 
ги очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђаволски кр 
а дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб,  
 Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Је 
 Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто уда 
е, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, 
 лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле ( 
е, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези  
спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало,  
е се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, 
треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла су 
аши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target 
Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са меден 
е опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно  
л’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Вла 
!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слут 
/> него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенци 
удитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија ола 
 се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије 
атио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповед 
ити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрв 
ла него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а о 
том приликом <pb n="278" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурн 
неки лек против пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве опет црквене, где ће до године зида 
ленцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије До 
премале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запе 
е маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што 
S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се односе на онај крупан догађај  
 други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и п 
о главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се  
како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да  
моцкој комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа 
ешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, 
и гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса- 
 удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="113" / 
е неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерско 
{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним бр 
Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S 
и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довест 
о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај у кор 
 чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необ 
поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да 
ти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија уви 
познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не  
чићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спирини 
ога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и ч 
ше и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Л 
ој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, д 
шар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула с 
ера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њих 
моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару 
апских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, по 
 од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без тит 
ли пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и 
није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша м 
Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим 
а (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак 
ут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или н 
узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поа 
рани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а к 
м ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и тавор 
.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад м 
о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахе 
.{S} Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <foreign xml:lang="la">status quo  
државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни и 
} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа 
акије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужу 
видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у  
а <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По мал 
и сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па  
ије шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у б 
ди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошеви 
ештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак  
к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном ква 
нџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, поз 
нуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све  
 је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“</hi 
и тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости,  
же укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао му неке празне пла 
д, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто с 
едаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се  
верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као нек 
 седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" / 
а, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од ч 
 време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, ал 
дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Мела 
ба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, д 
{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што 
, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’ 
е се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекањ 
 је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на  
омпанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> 
 комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда 
дскитала, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцким уланерским филером.< 
ћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја  
се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, сл 
опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може  
м осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о  
ла девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико  
е се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели дома 
орио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто з 
i> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез вод 
 вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном ша 
дор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Мел 
на научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} С 
удити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге б 
о ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила гускама 
укавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да за 
н сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сок 
сантне ствари.{S} Заустављали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију и 
канова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а гд 
>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземплара имала позашиваних у лај 
 Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару 
га вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећ 
е увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судит 
поче ручак.{S} Поседало све и запремило неких <pb n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три 
ишта!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S 
 прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати к 
и још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као 
 ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилен 
rpus delicti</foreign>.{S} Даље има још неких слика, старозаветних и других за које <pb n="84"  
упирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се ј 
ек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф 
т како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расе 
се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опе 
 ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен к 
ом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако 
чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да 
м ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола? 
е сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара 
о и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијанима; ил’ да ј 
— тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по приме 
 првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је једнако у себ 
ога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па 
вику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би 
уша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о  
и били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду  
ед кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало пос 
ку да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г.  
а прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јо 
 замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира ј 
оле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим 
p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба с 
!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та 
довољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро 
ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција  
мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврано 
ао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? 
ед баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се испр 
како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песм 
на, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвал 
p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</ 
 куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинч 
, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата зна 
 пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спе 
посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле;  
почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb  
о исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, из 
адила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полак 
штање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје св 
 мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намоли 
све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, п 
анити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Тре 
— прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко изб 
фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то  
 у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком 
! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зе 
 што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају,  
ора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем тога 
 неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта го 
има. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ 
ли четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знат 
ше у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и занимале се је 
и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, 
ама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапут 
ко чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тим 
сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у ло 
послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, упр 
е из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</h 
го седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, 
="395" /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева старосватица пету стр 
афу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа 
по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења које даје младост и расположење, а не 
о му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад г 
 ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не тр 
 није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је ост 
 непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падн 
почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" /> својски ра 
, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се 
 <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на сво 
сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, о 
локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези удавачи тадашњој), и гумаластик 
попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>—  
је се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под ш 
им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера  
ба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278" /> за 
 Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролаз 
толовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву 
а врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као чо 
ЕСЕТА</head> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уј 
анско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових ид 
 кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је вид 
егли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте реши 
дном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} 
 ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала ј 
 господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канаб 
stone unit="subSection" /> <p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нис 
 јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> < 
 у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а после су се већ с 
бринута попадија провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није 
ако их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна поред д 
о, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није дос 
пириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Долазак 
пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле,  
гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде опет игра 
ди у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш н 
 издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спав 
{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће  
 казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удеш 
! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’ 
а се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогро 
ео; с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник 
 расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну 
ој се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Ка 
 ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у ку 
 није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како  
парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости и п 
 мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом 
 никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана  
 за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађа 
е био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије 
 догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ 
20" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита П 
вио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код к 
д брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— 
Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Те 
{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину 
садним стереотипним фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто 
ва познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попусти 
 сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна  
 ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељ 
 трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што једу путер и з 
ана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред пр 
ним хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком капижону какав писац давно није видео ни на стари 
 па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који  
 седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и 
еч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечис 
Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, б 
те, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Бог 
о баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпа 
емљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који се  
е „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, 
ако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се пол 
је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и  
азе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— 
продужише пут у разговору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — кликнуће читаоц 
еко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли пр 
и они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње  
">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је један 
 Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља 
зору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну там 
ењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у  
S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је посл 
Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жа 
е л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску 
сти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и  
ир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p>  
асположен.{S} Целога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су год 
ила по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreig 
ети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко  
е и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје  
ао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би би 
стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми 
спред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као 
p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетив 
асположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је од времена  
човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, шт 
ћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начин 
јину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама с 
, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повез 
тио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти  
ло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у ку 
мфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, д 
 се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одма 
 унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчу 
да ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по 
у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу о 
 у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости с 
} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема п 
ти се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади 
ти овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам 
о још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао,  
н.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — 
 да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па л 
ута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељств 
о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него че 
астала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку за 
га само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст н 
 залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири к 
> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца сп 
омаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер  
 па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Мелан 
цу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела д 
Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, <pb n="15" /> него пев 
брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi 
рђује поп-Ћира.</p> <pb n="308" /> <p>— Нема ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже,  
ра и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још б 
удима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један! 
ина нестаде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам  
кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и го 
доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледа 
на времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускоч 
вареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>би 
вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и д 
ент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А она 
што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>—  
миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авл 
ише оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Бож 
да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S 
д ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Мелан 
, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чеш 
се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S}  
 као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и о 
 друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која ник 
ко то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати кој 
у далеко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга 
</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа 
и!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па пома 
 стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у ј 
да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не б 
 као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. —  
Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и ш 
— вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке  
м селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати,  
 они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p 
 ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мача 
<pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика шта више, мило јој  
сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Ј 
 да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре  
вини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле 
 романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова 
кар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да н 
 n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мор 
 кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бир 
трану: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. П 
 ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој ав 
Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.< 
 њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестр 
пира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ  
нда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се ша 
а Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, род 
ли то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која ј 
ко јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он проша 
азивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Ота 
е крећу достојанствено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и раз 
она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S 
икну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је 
о лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније т 
стаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као нам 
авити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век 
ози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш  
ада па се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају п 
стива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите 
а и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују у л 
старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје 
новник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к 
осетила, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих 
ида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала он 
 уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад  
н право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у о 
 кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледа 
 њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, са 
а сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче! 
на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рук 
...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} 
.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та с 
 га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево  
ет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <milestone unit="subSe 
 у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна п 
 а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклиј 
ја је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта  
слу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других посл 
шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јо 
и је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица,  
 и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити 
и се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра м 
о би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражи 
 желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац  
о, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секира 
ја, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те са 
 госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на ве 
лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушајте! 
звин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, д 
 и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title>Риналда Ринал 
ар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, 
вакоме најтоплије.{S} Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало 
ажена света.{S} Прилично је изгустирала немачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се р 
до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада  
 ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је ф 
: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— 
е ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа П 
а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса увер 
српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол 
српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије из 
 шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с 
} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „н 
рса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каж 
b n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари  
лад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се по 
угом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не 
е воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити 
и то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{ 
т јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и  
андле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете пр 
 кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ма 
шљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски испри 
ли за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се ује 
, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида,  
ине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку  
о кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и гово 
своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{ 
е, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи 
 Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајал 
Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и г 
умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} 
а левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>—  
а оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се 
године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обич 
оје ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у 
’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога 
њаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, 
 гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, коменд 
ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Ка 
а через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на 
његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог,  
вом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како  
 Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал 
хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте ч 
павањем под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар 
чи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је  
ира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; наш 
ко је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће  
бла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све т 
а друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност  
он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога 
рим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само к 
поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу гла 
што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па г 
Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим,  
сну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да  
о.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а к 
то може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Пер 
"344" /> <p>— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам 
е један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прош 
тајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану лев 
а, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разгова 
ћу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко парче! — <pb n="250" /> додај 
спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћи 
еднако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још ква 
јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачк 
 то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута 
ко красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта говориш 
 не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јул 
оси те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебај 
} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али 
брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш в 
ирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</p> <p> 
е л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запу 
ели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја к 
о руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни 
 какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не тре 
p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала 
варају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели м 
те права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без из 
исам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите 
</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате 
подин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</ 
ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри л 
ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушк 
а траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p> 
 ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог 
ку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>—  
 <p>— Та немојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте  
— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за ба 
одно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је  
поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам  
дне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и  
а се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, на 
/p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје 
нда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда 
о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је м 
и своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово дог 
у кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу 
ију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, че 
 из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за коли 
се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе би 
и, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да  
ојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну иш 
е, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Как 
це и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Г 
да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до ду 
 је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији корак“, што рекле ис 
{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту 
, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било тестамента не било.< 
 речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала 
ад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наше свете пр 
сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији 
а чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и  
ала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта д 
ц камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као т 
куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се попра 
нолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом  
убне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију дв 
 и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахе 
 од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет најугледни 
јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојач 
утила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом шт 
ве г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта го 
з бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и п 
<p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка,  
 грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука 
а љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што б 
} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријате 
атеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гос 
ђе била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час 
ију оних непријатних ситница из ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да с 
дгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега по 
траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посавето 
е се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, између попадија а после, наравно, и изм 
куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А 
ивницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из ранијег непријатељства.{S} Памти 
иђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi> 
, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш 
 да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насеки 
јао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола. 
а ни Његово Преосвештенство није остало неприкосновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајнпренсуп 
н је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама< 
и (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости 
јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из др 
око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а 
 по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред в 
страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план 
о да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S 
 своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — см 
дом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи раз 
ећ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између у 
hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствар 
а затвори.{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тав 
лисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} Остави  
му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву 
ва.{S} Падала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона сам 
, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; но 
ама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп- 
пљен је после три четири такве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке 
е знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу 
 Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то те 
ти“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и 
о на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном  
> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и 
Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнији 
 и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био 
 рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт 
ло насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} 
болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула  
ог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио 
се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва д 
евчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Ј 
pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе  
о требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи з 
ата:</p> <p>— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} Каква не 
ка несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} Каква несрећа? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се ниј 
е то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весе 
десет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту к 
то у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теб 
же, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} Каква несрећа? — излети  
памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не 
 „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говор 
о да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако  
они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије 
у-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, нист 
е пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски трубадур. 
х, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да ј 
 драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да ценит 
’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином 
та у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на ком 
и, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кр 
 гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да  
ови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силне ракије.</ 
ла бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и 
читају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још в 
да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако с 
м рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио јед 
{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — 
а.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и пе 
тров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили г 
ше ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио 
им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ев 
 n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао с 
ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, њ 
ок мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.{S} Још мало живота  
 красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела 
 тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Ни 
грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после кише онак 
меши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и ми 
ије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дан 
 се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са св 
 белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S 
> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је засл 
— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, са 
ира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} 
да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи 
руга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу ње 
 јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта 
журице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика св 
ријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала  
 Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене 
праска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} 
да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каж 
Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад < 
и? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ в 
ка позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слобод 
би, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога 
 Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но 
 штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један па 
и рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Б 
оме научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја к 
рости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и  
не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, н 
 ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, ф 
е сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палч 
 вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, 
 канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} 
ица Меланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p 
гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те  
завршује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само сл 
анија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске 
де му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размот 
покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; П 
ме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни  
 Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће  
није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отић 
 то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп 
је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће  
, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се пре 
, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само 
ово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, та 
ла је свега толико много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице  
евиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обес 
...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак им 
 усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са св 
 Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p 
; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p>  
вде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? —  
 му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У 
ивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Бо 
кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, 
та, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што 
еде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па  
главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога с 
 <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали 
 бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што 
ст сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели г 
рице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи 
— До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{ 
 Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида п 
и, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам 
ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спа 
ве у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собам 
мо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо  
кли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не зн 
видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан та 
отом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке стар 
елу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — 
клињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’  
 сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати! 
>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни 
зи, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код ку 
ерујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу во 
ћу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да  
свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авант 
о да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</ 
и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут ота 
 не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је 
, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфоват 
т гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за ук 
великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о з 
 јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195"  
ашахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада 
 кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже о 
иво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n 
} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми  
 он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да  
ућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и н 
о ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ств 
Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нић 
и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу 
е могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља 
о, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, па 
 би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о  
; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп- 
 му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Пе 
а, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’ 
ше неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и к 
дном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, по 
и, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили! 
ко га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Кр 
и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ моли 
шкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останем 
кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није та 
ва.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем на 
 таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <milestone unit="subSection 
/p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње и 
 фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, 
аш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, в 
ћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, 
ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па ка 
да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла 
87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна  
шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Ка 
 друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге вољ 
то заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него и 
томе клавиру) дознате историју, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неко 
им вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те н 
е Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" / 
еко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми  
</p> <p>— Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена д 
ме кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: 
{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало 
он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Св 
т’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Ј 
 како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, 
 па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261 
лу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали  
— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’ 
оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о 
 нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустр 
уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти с 
и си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Н 
с је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом 
вечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра 
Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</fore 
а боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добр 
ста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Не 
 је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити  
S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш,  
ате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p 
ов’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја 
 за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> 
ушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад н 
’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’ 
 n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то м 
. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.< 
а нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме  
, Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — вич 
намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на св 
’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господ 
осао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали с 
 ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>практиш</ 
—</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече гђа Габриела, г 
њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а 
ајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте др 
ло помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори 
, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покв 
зати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.< 
за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући  
о се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки  
 вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и  
ирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад г 
ца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с к 
ш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно 
ла за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p 
хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачк 
ављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити 
Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме ви 
 деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече п 
, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S}  
шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, ј 
ко ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа  
ку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте,  
док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — си 
 романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена.</p> 
трона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине 
е јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него м 
да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле. 
 свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мек 
ичком правилу стајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака) 
 јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фра 
ом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке сп 
{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а 
же л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је 
е, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, к 
вог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, 
 се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S}  
 дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујут 
ите новорожденог младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на В 
!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег 
 само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете  
о трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господин 
ма, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погре 
ам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја су 
иче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се св 
крадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бега 
а моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, к 
али, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала у 
атима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви < 
’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит 
 А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина 
и је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p 
S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте 
м већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p 
ма певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{ 
устре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече 
ао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре 
на шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је  
ати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да н 
ну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао 
пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила 
дим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који  
Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра га 
о време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све  
н и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, е 
јатно разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга с 
ки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа 
ва се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеш 
 се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, п 
носио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Ј 
и госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако  
то ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне  
пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рер 
луге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— Само  
у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени ак 
 <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу пар 
 неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов 
S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало  
твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала 
после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему п 
, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно старор 
а.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али 
 један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о не 
н чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о да 
ра и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је так 
85" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, 
е и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако и 
ј и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро 
е зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb n="48" 
 ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} С 
, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па про 
а била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и  
 ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се 
у или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму ј 
а кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чи 
елу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад ск 
ставите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је  
о, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми  
срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирације, што см 
на девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед ос 
к се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у др 
“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе  
ије то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан 
 и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Мела 
зе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад ра 
свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрв 
иде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кре 
ели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} 
а „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је с 
рила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је  
и. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим велики 
 поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не 
је, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин 
ога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка 
пиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира  
ало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — 
лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S} А п 
 а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело 
ако је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако 
била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну со 
— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има  
пственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред  
ет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћи 
арану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцек 
ка руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прили 
и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад он 
ојом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на 
један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама с 
ве звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш леп 
 какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „< 
атовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле јо 
> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су  
сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без ша 
их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога 
да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за чит 
атина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је п 
те чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о  
е знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила 
ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батин 
ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо бил 
ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста изва 
д, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, 
је доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учите 
куције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно  
ио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из  
више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, б 
се ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и стар 
што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај 
S} Људи се крећу достојанствено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама  
видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и ж 
мију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све  
туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише о 
трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви си 
ве више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обо 
е берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апо 
кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекуто 
/p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о б 
каше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, ка 
... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а бл 
Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благод 
ише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао 
и) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеши 
, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно ву 
 и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као шт 
 ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми у 
{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{ 
ртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збу 
смо требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство: <foreign xml:lang 
село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пош 
д станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одма 
ти у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{ 
ш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскоч 
 о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само  
и!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од 
“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе  
звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко 
к’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јерб 
а, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, н 
/p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се 
адио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и 
им,... не устручавајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде н 
 нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n="163" /> са о 
{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то 
мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразл 
 с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпат 
дин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију  
та не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивањ 
лови</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — 
.. не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А п 
се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јо 
?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к 
p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овог 
и јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Ј 
је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугача 
а знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у  
и.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година 
их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} О 
упоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сад 
бично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је  
 гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад 
p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно! 
ве!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, д 
, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога к 
и Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друг 
дина кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајних средстава.{S} Још с 
а штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло дел 
 рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам ка 
чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гај 
му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим го 
ашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као пет 
 „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал 
 једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело 
се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату 
 ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за у 
ј је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је —  
 и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до п 
ила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те  
вештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све с 
 више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима ко 
је се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштр 
ки је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жа 
мљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не 
и у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S 
агати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваш 
 она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и је 
 могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па 
х се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и 
ли Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} Д 
тле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{ 
м количином млека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спу 
у се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што с 
и ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула 
ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су и 
i> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем п 
ије, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави 
ив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опе 
ебали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство: <foreign xml:lang="cu"> 
тару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Каж 
освећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против кат 
главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, 
} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано,  
, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа 
а док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио 
 јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Га 
ни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно  
већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва  
тора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; а 
} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да та 
ва приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} 
з ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је 
абриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“  
 обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели звани 
лу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале 
 иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће  
деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изуш 
х попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје дети 
к јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и  
дић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне ку 
 онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До  
ушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то пове 
па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о 
 било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад  
е види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само  
ће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капи 
мао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход 
днеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова,  
воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву ка 
 кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне ср 
о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све којеш 
ије умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор  
ица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож к 
енцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’  
} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство није остало неприкосновено.</ 
 вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — р 
е! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића 
 Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, 
ада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и ски 
ињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а 
 остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер 
 да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, 
уша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа  
 умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мис 
е, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Об 
а жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Так 
дић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му  
 и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треб 
ела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!.. 
, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Ја 
 Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута  
} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи  
 све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспо 
уд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и  
 моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има по 
ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад 
-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор н 
нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује...  
ји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо,  
риметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час бр 
аћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко з 
ознато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га же 
о овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што ма 
p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кро 
"403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица жив 
} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела св 
е <hi>Зборник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показ 
и Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S 
је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се т 
-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде још с 
 то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочи 
орено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали прост 
ели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би  
ој дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несре 
пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чи 
у фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапск 
ела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и д 
посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ 
то кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога  
ц, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о 
ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p>  
па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није в 
после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, с 
атио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако ј 
аузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код млад 
а помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има 
наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо 
Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А как 
о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" /> <div type="chapte 
де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — 
 убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико  
о!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стад 
е су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се раз 
а и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спреми 
опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповед 
le>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...</p> < 
 и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци 
ј шести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима, скида кобасице, суве језике, ш 
ства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о! 
ствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили п 
извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће 
ри, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренд 
hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми ј 
илу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева глава не може да попамти, толико их 
 она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Сави 
свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава  
оп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да 
> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те 
ало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — пи 
 сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете 
 сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се зад 
кад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дот 
 оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херу 
 и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и 
ому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима 
p>— Молим, молим,... не устручавајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја 
шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не устручавајте с 
 се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама р 
ном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам,  
унца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква 
.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p>  
p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим 
чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420"  
ће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам ко 
неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi 
ри једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако 
шта не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S}  
ад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам  
ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’д 
тер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас — 
ије први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били 
 се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће се у  
ти; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпој 
една другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244 
иганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да 
није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајних средстава.{S} Још су најкрупнији 
ато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Н 
а као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђ 
, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Си 
како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> 
 ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њ 
знајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Мака 
код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и 
азговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а п 
и, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у туто 
ари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а 
 <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... 
} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је  
а пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди 
м. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} 
тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — н 
угој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће с 
тао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из цел 
ра и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и 
рез Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Зн 
 обојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосв 
и у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега т 
м ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни  
 толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак  
дравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па је 
17" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио и 
упа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда 
рапна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</ 
<p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад 
у.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о  
{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти зна 
д Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп С 
!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог 
гама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фр 
 онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели  
 све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприл 
о,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторској канцелариј 
м; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је б 
али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да ј 
{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле 
 бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам 
’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј 
о?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутр 
г шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам 
<pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи п 
те, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала  
ем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера к 
данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио 
авила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвал 
а љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом 
ку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радос 
еш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — З 
м сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пу 
 празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> 
о, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало 
је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** 
ка као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, 
је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после кише о 
се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премест 
p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам,  
ија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да! 
ве она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између 
једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с др 
p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — ч 
омози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p>  
 другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и  
<p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Би 
S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И ка 
> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те прев 
 ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мис 
ецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на  
ам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А 
лио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> 
сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да ис 
а Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема 
> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенм 
недиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам 
аћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је б 
а, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Т 
, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде св 
лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} 
hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето 
м, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви 
ари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, 
пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад не 
n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже 
 на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шун 
есет разних нумери, које све није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код кућ 
!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противниц 
цини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не  
 се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попад 
овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а сигуран са 
 ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’ 
емо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно ни 
бројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за усп 
потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи,  
дати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Ме 
јтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врат 
редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправи 
> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о  
м капижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махра 
ад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти т 
и стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми,  
 наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> позна 
„Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p 
 она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјет 
авније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од папир 
</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа  
 ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајних ср 
и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена ч 
анде гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-С 
е толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагах 
е свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор ( 
есмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док 
, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан там 
 госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и п 
реже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па 
 она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја 
ћа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео је 
их сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Исти 
та је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а  
 му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути к 
ај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ 
S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве уд 
тало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кав 
све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него  
ас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?< 
а-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S}  
:lang="de-Cyrl">алте -фрајндшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите 
 тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња  
авила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се д 
ркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје 
 дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме  
/p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} 
 је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi 
 доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, с 
а је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац  
а, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши 
ај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама  
оп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао 
сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба ви 
ш није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пили 
ивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло 
о паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула;  
ле овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали 
лије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клав 
 „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то  
с изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Си 
 лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите  
онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа 
иру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па те 
сти; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још 
ету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна 
емилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људ 
 гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове по 
, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и 
 треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек п 
и у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљу 
} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња 
рена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава,  
о беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пи 
ито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а 
мо секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако 
le> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ј 
— зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>—  
ај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док  
а.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана 
 и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала на 
бар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматори 
>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време,  
да, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да с 
чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — пр 
е познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за с 
га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S 
ора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и 
арала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пу 
нела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одјед 
ма већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} 
ли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ,  
и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За  
овољини, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и и 
 куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше  
пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и пре 
леда у башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио ба 
<p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу,  
нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели зад 
епа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Субо 
д сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па 
на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности;  
спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p> 
тудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ д 
ве јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра 
 мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи 
зму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много леп 
 привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и 
 Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p 
зео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп 
шпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за 
Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида  
Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, 
баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као  
е).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је воле 
 она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и мног 
 советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ са 
.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је  
 чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па  
о и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за  
 кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Н 
 шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, исти 
ам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите  
 само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>—  
 <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти 
то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зо 
} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби  
носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n="163" /> са оноликим његовим... ал 
а није <hi>Зборник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и  
м што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{ 
их неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлеп 
p>Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у  
еби беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на 
ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>—  
у, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p 
 му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не  
гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а пос 
а покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би зн 
ку сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и т 
pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од  
 Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветова 
— то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о ш 
ло, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао д 
био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! <pb n= 
бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег сас 
е прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје стране и пос 
<p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пр 
 како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је о 
— вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога ср 
{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о 
-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту 
, дакле, симпатије између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на н 
 једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак  
— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал 
p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <mi 
шка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> < 
а је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} 
наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита С 
 згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, < 
а.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што 
дне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А  
.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на 
кога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте 
— Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу  
очекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замисл 
никако да се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ј 
опустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо 
дне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми о 
мо је немецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била  
> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомак 
е потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— 
мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Неде 
из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика г 
бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај 
>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту 
о да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фал 
сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“! 
брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ ј 
поведила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да 
!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће 
 место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него  
нтикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то 
гађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини,  
о; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важ 
оје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи гово 
једнога старога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово п 
S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој  
као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад би 
и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђ 
прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се м 
и јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па 
 моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имат 
p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путев 
 — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S 
а.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешењак један.{S} Чекај са 
ега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали  
сала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима,  
рзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних 
 си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ј 
<p>— Да није <hi>Зборник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћ 
/p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спи 
е л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{ 
тно па поубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још гор 
је, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.< 
-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим  
 <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је б 
>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У м 
 фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде  
ака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им до 
 поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба кој 
ки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишва 
а узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све  
а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, та 
о отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали  
> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о. 
и ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала  
 међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђ 
p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се с 
негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је  
! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та д 
смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штого 
 а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и  
 пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n= 
еле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула  
у је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска г 
остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, ни 
 данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ 
и гђа натарошевица, између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му 
е виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младо 
е јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како 
но љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погача 
ироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: 
о и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све т 
ши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпоставље 
у господин парок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да  
свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђав 
ту; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у 
 од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да  
 /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сок 
 једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те  
 још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и 
на је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. —  
ијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, да није добар познавалац људи, односно женских, а ако се м 
плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти  
е толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi>Зборник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајд 
да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паор 
 раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе г 
 то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно  
ено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у пој 
у, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађ 
абриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; 
лу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да 
а је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па 
, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</ 
нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сва 
итеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер ј 
 и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да  
увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље 
мислила —, то смртном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп 
една пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, поло 
аца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И ка 
то се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, уп 
„О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њ 
узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добију само они с 
ба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли к 
стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И  
боље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала  
 у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти н 
паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се д 
варала.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старост 
а скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и о 
ти к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата: 
 какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само ш 
д је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</ 
дно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од 
" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће  
опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш н 
>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’  
а Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави смо...  
 радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запев 
чима.{S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се нека 
ад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, 
ко!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и тр 
ом млека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати бла 
аш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викал 
ја.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Ле 
а образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S 
ом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, не 
 ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буд 
киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала  
путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само 
ничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А т 
ослужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је о 
рв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, које 
евешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће преста 
и отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Ју 
А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтер 
радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног 
 кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе  
 станемо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ 
ам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Таз ис унмеглих 
гањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S 
спод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоц 
а између две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што 
ван поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него 
че и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цр 
pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се 
и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да 
се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов  
гледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се з 
{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све ск 
о је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Т 
 јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар 
слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само  
еку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко 
>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав 
b n="36" /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шт 
ма смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ 
 <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси ника 
ажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, сл 
икад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћи 
>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је  
му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — ве 
 ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, 
осле ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији. 
мљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад н 
тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као 
-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Ле 
ажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако чест 
том шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавал 
, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, 
ли из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и 
ко су се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Ш 
аша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је г 
у!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чис 
ах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је 
веда још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новац 
/p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p 
него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мисли 
 она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђу 
о у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Т 
пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила  
ни.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Ти 
е са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог з 
estone unit="subSection" /> <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на 
S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан 
 лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту с 
 од неких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти него је све то забележио још т 
.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар тр 
 и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно тр 
оског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не зн 
но покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана 
ређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — 
че „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код 
... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S 
о јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је с 
ри.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе те 
у поруџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је куп 
 <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или  
Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаес 
 а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — к 
као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан  
пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као 
рио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S}  
 и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада с 
один-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да 
 цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи  
злети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> <p> 
S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против,  
теља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитељ 
ка грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се 
 Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала ту — как 
к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак ка 
ли један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред посл 
нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, 
 вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и  
1" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није н 
о је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{ 
у мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше 
госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста. 
ек кад прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, 
 сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жало 
а те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела и 
рошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се м 
>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p 
 ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Ш 
днела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су до 
 Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S 
дала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} 
<p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она  
ој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, шт 
баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А  
угим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго к 
ричати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Вели 
ке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где 
ишта, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако 
ловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни 
азрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру 
с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд 
 Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, не 
 ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање ни 
че најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је 
.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S}  
ра и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он 
лије која се частила дудом.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви ш 
 ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио,  
нај „рест“ Габриелиног приповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, 
лела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже би 
 Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у ст 
 га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо  
аква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву 
т, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" /> <div type="c 
Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то снева 
а уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву  
 Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир п 
ам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим 
оворим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога  
им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, 
г!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узм 
"197" /> <p>— Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни  
г твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро дива 
ена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућ 
; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим са 
о недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила  
 узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира 
<p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; 
акомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драг 
“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љуб 
сле овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху пр 
би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за обр 
о га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што сми 
све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па 
ложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који с 
сле удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi 
</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са ср 
ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио ма 
исмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и нево 
ца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче за 
м ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише и 
 мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако 
 у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши ве 
 дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас јо 
а му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има 
е иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка п 
а, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се ње 
што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела оча 
ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирк 
ганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склања 
е у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су поче 
шких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких 
е њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има о 
и господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им 
 има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсм 
 се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола 
д су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да  
а га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p> 
оведила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је 
му, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на ка 
капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само с 
је решето, па ни Његово Преосвештенство није остало неприкосновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоће 
 — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави 
{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога бруј 
да... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече  
 глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није т 
 погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде 
ве до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, 
о је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска бр 
у.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или < 
 и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјан 
 паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од  
чак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и св 
 сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш при 
, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако  
ули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као ка 
упним „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бира 
вања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала с 
по селу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити за так 
и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље уд 
 ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’ 
ти тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохиј 
а мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака н 
па</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каж 
ље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег за 
белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, ј 
 око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког пр 
из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од друга 
догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршил 
>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Н 
зине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у  
84" /> неком капижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у сви 
а имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га  
>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— . 
сно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женско ство 
н, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред  
к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука 
</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...< 
рзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој припо 
ли то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је по 
о онај шести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима, скида кобасице, суве јези 
> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официн 
сам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече 
(јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути ж 
је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа 
ју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, ог 
ономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, не 
о тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио к 
ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те ут 
оштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У 
сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’т 
 се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који  
> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онол 
х сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учин 
ого важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пу 
>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами 
tle>...</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели по 
 баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад  
ге газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију  
ћне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут није с 
јте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде оп 
i> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких  
мо знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом 
у Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се курталише својих старих папуча.) За то 
ла, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</ 
} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но 
ајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опази 
, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, 
ким шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и јед 
био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега 
саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан вен 
ви виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А- 
а јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог 
ко на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он један обешењ 
 је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунар 
а ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак нај 
ђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија д 
еку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак  
e>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш  
лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створ 
о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље 
ла и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира т 
 ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} 
су се разговарали у колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, 
<hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече рад 
аба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па  
знато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више 
ао да табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо нат 
фује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се ни 
ајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети свој 
ела ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Леп 
 га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш  
Монастерлијини Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада 
је једнако утишавала, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она са 
ори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да 
бро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после о 
ад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, 
мал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! —  
нате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ П 
>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: 
Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћ 
— Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма 
да који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обр 
ко стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје 
 пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба  
} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим пр 
зика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни 
вечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по  
ење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава прип 
ећ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала ј 
ако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобр 
начка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако сла 
само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што ни 
е запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала 
, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к 
вај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафика 
е трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанстве 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S 
l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао 
и.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једр 
да гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, св 
ма и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па м 
комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а он 
о, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим с 
ангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Бо 
усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и т 
а је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такв 
е да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу 
а ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад  
се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и  
 велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и ро 
 точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} П 
 да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и 
оја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се 
он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S}  
ћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам 
ера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је о 
оје ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно кас 
 само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и 
 дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица 
не, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Л 
... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мисли 
а пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље  
као некад, него онако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су 
акав трговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опрем 
...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви г 
енесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело ме 
 к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та < 
овала између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били. 
,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе на 
вру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да в 
е добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља 
сто и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, често г 
дамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! —  
!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде,  
оје пророчество се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, вал 
 камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p 
та ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p 
 слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало поти 
аз или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Сам 
која се частила дудом.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и 
 њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак од 
сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкереч 
’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо 
 спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала 
детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста 
долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у с 
не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p>  
зи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког в 
чити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо 
њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не в 
</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта  
и учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни о 
 није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} А 
, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако 
ежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за 
ди, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и 
селим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни заме 
мо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од 
> <milestone unit="subSection" /> <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула ј 
рати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi> 
{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стад 
, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд уд 
е и разговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред 
пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам.. 
 само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блат 
} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци,  
лике између радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с ју 
азовем, Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба по 
тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула 
сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, ист 
о. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког  
 кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче д 
последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу  
е увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако м 
подин парок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да видит 
е домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само сн 
и ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, 
очита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би тре 
ула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо 
баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, ок 
 ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља он 
се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? —  
 <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа сл 
 и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S}  
решли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За сада ј 
е певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, <pb n="15" /> него певао пред  
ране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир 
ажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајават 
тоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал 
е мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па 
ће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и м 
сму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село зна 
ку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти  
дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у те 
отребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год понудил 
опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова пао 
ту ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен мрзости и омразе. 
ави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њо 
ли би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није 
трах уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала —  
о жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пу 
оиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни 
р иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама  
шао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Ј 
ле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на дец 
опадијама; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb n="400" /> <div type= 
p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима 
аливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно,  
 био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражава 
 њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, к 
’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез 
е заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана чи 
а је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је  
е неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, мо 
 тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља,  
а улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нек 
 веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дан 
ните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" />  
рберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола ј 
а то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад  
жа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних песам 
о што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и 
 увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица 
 к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљив 
одина Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је 
се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потп 
априцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безоб 
е сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? 
омиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостив 
ин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч 
> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао п 
Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} 
 данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу ас 
, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала п 
 кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера 
ом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или од 
иво? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадиони 
онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин 
 је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слуша 
омози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије с 
а дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обој 
 чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која с 
угледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено 
а“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајст 
учем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та о 
 ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — с 
е ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} 
ити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула 
S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, он 
а попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S}  
а Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш! 
 све по селу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити з 
адио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке зем 
 их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срам 
де је пријатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта прави 
његове, од којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда к 
шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов  
ја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} В 
то и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па  
та се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — как 
еђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што 
прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим па 
а друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quot 
век заливено, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она 
ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} 
 јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту 
убинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви 
о л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теб 
м прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је ушти 
 чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све т 
м главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар  
 могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да је св 
. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу 
 газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него 
патије између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба М 
ез попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек с 
епо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а 
постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред св 
о из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габрие 
лужбе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не п 
ити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља друг 
!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлаз 
ају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале мест 
ачкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би  
ерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог 
тавио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини 
 се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио г 
време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава нед 
о удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, д 
рајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на веч 
 изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и баха 
оше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда  
шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А 
, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Ј 
 башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенск 
 је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „ 
ва опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не др 
 па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани г 
 знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p>  
ош до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ  
 не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући  
 и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S 
приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чуј 
ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, др 
вета око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу с 
 онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковањ 
 у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се с 
ну башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и би 
же: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јун 
А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него? 
ма додирује земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на 
да суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црн 
и чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми  
 кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју 
ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не да 
 већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви тр 
 се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко,  
о: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а ве 
намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата 
адо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.) 
Меланије ћери поштованога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{ 
итике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш 
а, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљав 
 <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који 
.. — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам т 
ој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна  
 ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти са 
у и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да  
гођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете 
уке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} 
руџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али 
шта.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} С 
мо по некад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже с 
аре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад ма 
Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну,  
нас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад! 
ја!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се 
ичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало  
изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перла 
и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаш 
 дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенству гос 
спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само  
S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и 
 да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да варм 
 Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, сл 
јера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијо 
, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Ни 
ашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећ 
ажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S 
Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам сам 
ојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним  
{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о. 
, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја 
} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Сл 
Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ј 
 нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да 
 један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и  
иком ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко г 
евојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога 
Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па д 
340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ т 
ерса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна да 
ош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пу 
штачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не,  
гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед к 
 је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви 
ешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за 
утници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовиц 
 ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила 
ина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничи 
што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p> 
/p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нис 
и тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога 
о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само 
 сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју с 
ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш виш 
 своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш  
> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала,  
шта</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти н 
и’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ д 
било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако м 
 <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваист 
оћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, 
сте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само п 
?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и  
књу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, зн 
ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ д 
поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити 
зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један так 
ас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни  
ола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем 
о ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мисл 
аше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ј 
точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’ 
госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не пове 
а не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па от 
е познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога т 
Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш та 
м на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си с 
— ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам  
ешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја 
> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</ 
ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела  
а сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник 
} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Од 
, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофп 
— пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јецајући. — 
<p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп 
 да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додад 
 — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — сме 
ари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват ж 
>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну стр 
— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штет 
а поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава... 
орњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натент 
направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом 
а је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} 
паде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а  
вин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп 
па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш л 
вам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, т 
ли на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то  
 си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се  
 Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не 
иромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш д 
, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба г 
ајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш 
/p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви  
воре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то т 
опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p 
о село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.< 
гра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’,  
и, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, 
 то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, 
ем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S}  
 сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даћ 
ржи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ 
е у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не 
мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се ран 
аљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— 
кну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, д 
 је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замер 
 врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија  
отив, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вел 
д није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</ 
 Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро 
 Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} У 
’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p> 
на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се бо 
а што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, —  
бро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш 
од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — ре 
на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А о 
ка? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица из 
та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не зна 
</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’ 
та, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели  
 за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{ 
Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљ 
их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је 
Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, ј 
на сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једн 
евајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p> 
леда око себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила  
.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ 
ме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ниш 
е и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xml:lang="de-Cyrl"> 
 код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можн 
упим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало ј 
и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос 
ађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} 
/p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро 
те баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу 
да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перс 
p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> 
{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Ј 
<p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S 
{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није н 
то љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Га 
м Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалил 
, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рач 
дин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим 
, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на 
 молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" />  
у а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или  
то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, ра 
син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га ј 
ге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не мир 
еле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> < 
 утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна 
 притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом с 
д код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не 
наду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи,  
у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђош 
да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров 
једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} 
хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимична <hi>превара</hi> 
и кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викн 
пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архи 
ек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц ч 
је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} 
о бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да 
reign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} гос 
 другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чр 
радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку ст 
куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега 
да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврну 
љи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни доч 
а после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више запл 
иних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи 
аже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и  
стина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично ув 
х Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула по 
питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пу 
рхимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не  
да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуш 
причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћи 
tus quo ante</foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих 
 Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног глават 
а су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у  
су почели званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има  
у?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима и архиепис 
из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за 
а, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па 
им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да с 
а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај ме 
воту, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г.  
ља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке 
мање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида 
може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазиј 
 што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сре 
си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма к 
примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S}  
 Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити ода 
зила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда прес 
е, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} О 
p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и д 
н гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као манти 
па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се  
мшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од другог.< 
гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каш 
есму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошт 
а, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и ог 
куповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су  
о огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, —  
О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда  
, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је доне 
ани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе 
селенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</ 
а наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А  
и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни 
а ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако с 
приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са  
их газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима игра 
ога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да др 
се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, —  
 од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће д 
мо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши 
ја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све 
аше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обеше 
а, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад см 
о саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах у 
село било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да н 
уку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је с 
ажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и  
.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило 
, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазит 
 се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бит 
раде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам в 
е, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли 
му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе к 
га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па  
чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци  
дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} 
ш нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто к 
.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово ле 
ан није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако  
 зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не мо 
, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и 
 услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене  
ке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђош 
 кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни ста 
икад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> 
куруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову  
 шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало 
 живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као 
баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмар 
 зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито  
 Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сеплов 
је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси 
ти.{S} Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ч 
маћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И т 
— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> < 
а све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о  
да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па 
tone unit="subSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо је 
ли и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа  
ознати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што  
ог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силн 
 кицошко парче! — <pb n="250" /> додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад о 
ћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> < 
о <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој 
не тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином <pb n="253" /> питањ 
<p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам т 
а и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и  
здалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду! 
какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећ 
!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> 
 собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели 
, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду 
ство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p 
} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов  
гне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек  
у, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја 
куторовица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим  
ространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као  
 <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, 
и да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад  
Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S 
кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и 
акила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и з 
тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е 
S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у 
а да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — в 
ред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу 
о, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле 
 <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка мо 
сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице.. 
етекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцило 
авом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чу 
е, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели  
и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</ 
г’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и с 
 — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: 
оћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, т 
 шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, п 
А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме ник 
>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову 
 куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије пон 
кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и пре 
ну кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а  
анас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па прол 
 сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако ле 
 кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама 
кој торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сла 
вком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему 
и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комшиница,- — за 
} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш  
етре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо. 
на.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе  
 газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му би 
 Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши  
Section" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебд 
о дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена  
 госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако  
.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <h 
тро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Ла 
ану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{ 
бро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ч 
у, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудн 
љуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о  
мад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у ње 
о први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n= 
љу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Ти 
се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови 
Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље  
есте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео. 
огом и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве 
охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече св 
 сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради о 
беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од л 
, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине  
мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме  
њу попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо,  
а убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну  
 па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похвата 
паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског 
а бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p> 
о на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита 
 искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана б 
секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити та 
ину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не 
на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па 
— Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти< 
 штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Ни 
уђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуш 
S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после  
и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ра 
ица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Др 
S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери 
по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаниц 
а, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш 
аше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за  
hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни 
Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш  
 а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући 
 твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то  
асја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као м 
 и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> и 
н све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зн 
аду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас 
паваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" /> <div type="chapter" xm 
манине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми  
у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру п 
д неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S 
 — Гледајте само срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши б 
ку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њем 
кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само мн 
 и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вече 
знато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер ј 
де плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S}  
јени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је  
некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева  
гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на ку 
а девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Си 
оја вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дана у Те 
чна. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у 
ко обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је  
 коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сок 
/p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} 
а! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па,  
дину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потера поре 
она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону шену Гено 
 ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да мо 
слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвести 
 а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само м 
слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради 
> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам 
ленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у рез 
ет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — памтим 
ла само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако упл 
едног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утер 
ље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и  
, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопро 
ајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, 
 ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише за 
и толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој гос 
{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извиња 
бопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у ве 
ељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — ре 
им, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лали 
ади црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо  
кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били и 
 Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна ра 
х, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало по 
е морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S}  
владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — 
е неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епи 
а таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и бо 
е каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића бок 
ира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је 
у од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја он 
 — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вече 
а узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седим 
 па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман јед 
идим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав з 
ама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи  
 А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме извинила.{S} До 
ица, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила ц 
; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није 
знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни 
е, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> < 
 на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то са 
 О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Ни 
супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза,  
н заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних  
а тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Пе 
о, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} О 
су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о екон 
се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата 
о три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни 
 камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко уба 
 ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је т 
и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала т 
алеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бо 
ма тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S}  
пила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз п 
осподин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А она, сла 
="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика шта више, мило јој је, а 
 и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано 
{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног 
 и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l 
 тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва 
исмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p> 
а, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио ка 
дија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем 
к’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задо 
да и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, от 
 мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако,  
, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је два 
са.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то тре 
ељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина 
утра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и од 
а?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здра 
: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била  
од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме  
олазе једни поред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод очију, само с 
а натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми к 
 што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева с 
 је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре 
 само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни реч 
јс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S}  
вич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требал 
.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа С 
ити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Б 
а кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушен 
се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чује 
 боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Ог 
о шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се и 
или сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb n="330" /> <div  
з своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо  
S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — ху 
сти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда 
жеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о с 
лов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{ 
 признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вел 
ове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморн 
Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин жив 
од куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари,  
ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам < 
м:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари в 
плео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати н 
сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је им 
ла мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S 
 говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пр 
оклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће  
ме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, доб 
дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S 
ашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп 
није место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, как 
но шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни ст 
...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’д 
.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио 
ш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу!  
што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па е 
 Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа  
и у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се 
А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад 
у наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да  
 потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он 
бити у реалности; типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} 
што!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека  
55" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и н 
сида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа 
р у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге љ 
а нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — ве 
 урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S}  
оше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S}  
о гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разу 
ела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни реч 
же л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну груд 
азиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај са 
си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни 
Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} 
 И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела ск 
е само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та 
зећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна 
елим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је ле 
 ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Х 
 да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} 
ма; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Ра 
ш... што смо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели по 
шта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако м 
вачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе,  
<p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је  
е ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу:  
о сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу 
 крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p>  
о ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно 
ло на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро 
>тако ми је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Д 
и и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и гор 
срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, 
и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се 
и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред св 
д тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану 
вол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела  
 око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задре 
пши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисл 
парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S 
ост!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му  
 баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Б 
е, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко! 
, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш 
— вели Меланија.</p> <pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослобо 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купе 
 к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити 
S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само м 
 као мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно 
и; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то  
лашар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошев 
в’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме 
иљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одм 
чека гђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја в 
е нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S 
и криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а 
 а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита и 
а сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали  
ожете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта о 
ана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита  
ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте про 
на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мој 
а свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па 
и Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа ната 
 камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јау 
/p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели М 
 код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ћ 
 кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијс 
... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани.. 
сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забрину 
 ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!< 
 знаш... што смо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вел 
 само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба ра 
а заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „ 
и далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано 
 и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и форм 
ру тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још периш 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не  
 у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија с 
ак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наста 
а не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и о 
мива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборави 
 Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две  
мо да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А.. 
ланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу 
намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, та 
аће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац. 
да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка 
рајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А 
ах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рука 
прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и ва 
ше пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело бил 
</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та 
Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу 
мо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и игра 
 је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —< 
ду.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гн 
да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да 
 знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — поп 
а која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, ф 
сле тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „д 
егова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтар 
 вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живин 
оја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми  
ек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете м 
дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати 
у; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све  
е то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао ла 
 њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци ј 
,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој,  
а потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толи 
о: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад 
шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како  
 зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздравља 
и свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и 
пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и 
.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити 
ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је  
у је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А 
неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези удава 
ава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу 
ти,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И  
адовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p> </div 
без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т*  
своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и п 
д — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по  
{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хриш 
ило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће  
 ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а  
кле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други 
 њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђ 
и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и п 
</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће би 
 <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бил 
и свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупа 
 село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дан 
 пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је ста 
 доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! 
старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учите 
ало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село  
ло, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село д 
е жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не м 
коро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржа 
н стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести  
маћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код 
ворило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади с 
 честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то бл 
у, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и раз 
ртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док п 
а опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по 
а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки љу 
 новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина 
итарске — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је 
ејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па 
 меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, 
ој цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није к 
е кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је 
ривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели 
рипомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и н 
ла кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купуј 
 башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама и проз 
учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопостављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да 
сла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дођ 
ају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Арк 
 изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у г 
 и поље рада за купљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељ 
после разносиле врло савесно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за  
 и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ства 
а се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Сп 
ћи густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала! 
њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вре 
у — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Бог 
а многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан прем 
— ословљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да ва 
ке дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Сп 
о <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу 
 да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, 
 Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ај 
 уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила 
 његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане <pb n="381" /> чизмице са златном ружиц 
дно са природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга ка 
оје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког ср 
кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав 
љиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавал 
 ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="3 
ди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} 
 забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је,  
е дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила 
(А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним  
 једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно леж 
а лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао сво 
лужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те види 
р прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, д 
 додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а се 
е, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мисли 
 то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праш 
крипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S}  
зиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица 
ак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Си 
а’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе пред 
а је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све бољ 
 кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују  
гуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и у 
збедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га ста 
 Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као  
а.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекариц 
У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Ср 
у.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— П 
п Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ства 
о, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми  
ојекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ,  
гале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и  
 рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је  
арошевица држећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узм 
же обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоћ 
 све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на 
ве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их  
p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си из 
а јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да 
и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и к 
баће и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш  
а ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та 
p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и з 
 столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљ 
ица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, д 
. гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то 
и до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па  
је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не 
 за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама го 
флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— 
и чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере  
а, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са га 
 је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо! 
Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћир 
 и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да  
 вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габр 
тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај  
 ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим све 
еби госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то 
лас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би предупредила поток суза.{S} Г 
 видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— 
нтом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и ти 
hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако  
> равнодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али ј 
ије доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ј 
а</hi> протиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је он 
што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бешти 
љу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А  
а лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на после 
ок нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио ма 
 старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} 
ећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.... 
а по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штрикераје и признају 
!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онд 
убе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом  
ат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гуч 
 деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пан 
а сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S}  
Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после др 
да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} 
 мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог р 
— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди са 
рукчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се г 
у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван 
како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле 
слили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио  
Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду к 
а ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији попу 
натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам 
емо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата св 
не боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила 
к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „< 
 онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду 
а ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још давније ствари, из времена 
 о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали п 
Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через т 
 <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и 
же он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу  
о, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и л 
а, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, б 
 волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прсл 
ал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто п 
 исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женс 
с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја,  
то горела од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови на 
 несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је ком 
то</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попо 
ио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он јо 
 великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако св 
ино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кеце 
 доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ћ 
ђу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је из 
игује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не м 
 нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина 
и, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, ал 
р, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у 
о око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоц 
 руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра д 
дин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира 
чно — корак два па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности.)</p> <p>Ер 
идиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетк 
а Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувш 
пала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на  
 да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, она 
дин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин н 
 Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г.  
тва и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније а и званич 
вака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са сво 
ка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош држи трафик 
шег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него ј 
} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породи 
доше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано 
и: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из оног 
м, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Н 
аних госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, т 
п Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар 
 ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити 
аву, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш нико 
у беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, с 
аборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’ 
другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене 
 На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је ум 
 ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао 
село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавог 
а скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан 
аму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а,  
шља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} 
ма, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</ 
ог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенц 
е једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n=" 
— „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако су 
оран човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио ка 
шћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убиј 
н дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и певушио  
оже да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде  
ниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собо 
 дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а 
уде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико не 
рицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до па 
баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да  
нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец н 
и, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па 
ху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде ка 
 гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда 
етог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју ве 
и после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио 
кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра 
е грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драг 
оз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!< 
ав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са н 
тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус дели 
песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — 
гом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас 
ира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <pb n="31" /> <div type="chapter" xml:i 
билно обасипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима рук 
, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па о 
а онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура т 
аљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели  
реко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{ 
је се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недељ 
! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <pb n="31" /> <div t 
оложењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори прија 
биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с 
ипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облач 
теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму,  
са.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод  
!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама 
а нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та 
 није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам св 
оја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комш 
а да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка 
, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чу 
вачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} 
ијатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрем 
 поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не зн 
b n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој ха 
ако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, ка 
оме је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да сни 
уморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} 
кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</ 
ећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хи 
т, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна  
ила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> <pb  
 па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — 
еколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у пр 
њих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и д 
ућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од 
, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га  
жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} 
ко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море 
на, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки к 
о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким  
клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се мор 
тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клуп 
ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Тама 
о <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од 
 били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара 
i> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l>  
е брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба бр 
 Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево н 
ла, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости на 
остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом 
м девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући 
буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подн 
а хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, 
амо што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> 
комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају. 
и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси  
ије мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће  
 му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди  
о; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те  
 коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много живље него дању.</note> </div> </back>  
дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала 
 домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бок 
 вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.< 
а служите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајга 
о је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду  
Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вече 
ендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по в 
зниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куц 
а беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беа 
радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако 
кен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зн 
а је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божиј 
 не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ 
ре.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава  
лико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Ша 
> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на  
и вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ 
 баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви по 
кав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па при 
е морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p 
5" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к 
, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом 
 и понуди госта напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак  
вол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрен 
не конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти него је све т 
раге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{ 
 сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, 
хом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, 
 дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро п 
е ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да ва 
p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану  
е зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „гос 
авио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он в 
 леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а св 
а се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије иша 
а чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу 
 па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити  
чем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој 
аопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} 
чија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он 
а и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плев 
е бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, 
да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер 
ула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да  
мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да свр 
 присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није ум 
учајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам 
.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. —  
гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених с 
 гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се,  
а.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима. 
ке и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је  
е ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му 
да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет с 
а не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штог 
 се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па  
т година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку к 
 дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу њего 
ити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — пона 
аводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим  
7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручк 
head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада чове 
ead>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад с 
>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире  
ад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узм 
оварали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је 
аше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше иза 
о нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула  
ено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се  
а а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора кој 
рвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седе 
ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како г 
 ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, 
!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жа 
ра, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у  
етнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па с 
дупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у  
Само забадава себе упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то 
вађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Ка 
’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди 
ји се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе гд 
орију, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђа 
 зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло л 
етли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио,  
на у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да о 
слио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „ 
 па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попу 
ули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморн 
о не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући с 
ад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се св 
а.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилиј 
дин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и ри 
ку, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, остав 
о је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, мож 
 слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако д 
иста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти  
била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Н 
је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу п 
га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка 
паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и г 
 страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и  
 и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с б 
лаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није п 
р.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај с 
 очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као доб 
> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} 
} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика 
дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушт 
о Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари г 
 /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, к 
 захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су 
Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— 
е га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собо 
реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу правос 
о у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и да 
у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени 
, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако 
и, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асн 
у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Ве 
 твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — 
 му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <h 
} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к 
ће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето 
а, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај  
ечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака 
>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао ме 
и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то кл 
 се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показу 
 <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шт 
} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, у 
 ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и  
Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима  
 исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде т 
ајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате  
Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово ш 
’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп  
вио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па на 
 он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од свак 
еља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица трој 
ани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S 
 обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку  
стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке ш 
баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} А 
S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га та 
 задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а до 
прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сет 
 и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако так 
т, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p> 
да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здра 
ло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће  
 он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А 
је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title>Макровиотика</ 
едно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један тестамент његов, — замерићу се свету 
ју да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да 
> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через г 
вештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што 
сти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у 
поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</ 
ама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и ог 
где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вра 
непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око  
аласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Нек 
хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације 
ндак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао 
паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} О 
ора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — з 
ре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У ма 
у већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је  
дна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад жен 
о, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту 
="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било д 
ниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи узда 
говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила! 
 после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као ид 
о се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу  
нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази  
. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Мелани 
, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас! 
а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и н 
ним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{ 
ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд са 
оред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као  
 Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добиј 
 сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мисли 
ј први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од 
око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је ст 
сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а  
кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац  
е и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јев 
гов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико 
 браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" />  
нције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, ј 
ућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, заплен 
роке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани ње 
д је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небес 
о послушам њега, касти, један тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замери 
 сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у 
ра постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у је 
ар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега у 
Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаш 
ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав так 
ароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени п 
о није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" /> само из белог 
на с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане  
ржи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да п 
предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору 
>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она 
ко и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђ 
ђе, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго пра 
песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злот 
ако то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио ле 
латом извезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пол 
у, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње п 
ашом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви 
оп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат м 
лагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За т 
тио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па ни 
сан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би г 
руги није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све п 
звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је  
ледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што ре 
ван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли су с 
ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</ 
равославне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да  
срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, да га баш онај ње 
два чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n="407" />  
са још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије,  
хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове, од којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле 
до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела 
алосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нек 
ити за тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и са 
ија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликовати  
иде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да  
нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Ју 
.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се оп 
ва бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами бе 
асоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за т 
.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је 
А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја 
данпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Влад 
је прославио <pb n="163" /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту  
ђе сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — пон 
инти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанс 
у нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, о 
сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове ло 
ара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени 
тељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њег 
, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да с 
уб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали з 
д брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из зам 
ре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свег 
ад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему  
 А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика правио каноничну визитац 
потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на 
S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, господин владика — Екселенц...< 
ве, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство није остало неприкосновено.</p>  
 хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — говори поп С 
еветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, што с 
ену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} У гневу свом, шта 
ела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло деликатне природе, па је онако раздр 
ло подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчи 
, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право  
 свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код се 
ити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: бољ 
ишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курт 
 не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но  
пођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Епископа у Темишвару, 
</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о  
ци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово д 
 га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му  
 и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи  
 чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио 
да скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила  
ко је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле 
 и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао 
у сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и ок 
у ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржала се тамо подуже и посл 
у, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — нег 
 заслуга, <pb n="15" /> него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцл 
а, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенству господину Епископу.{S} А кром т 
 /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и нап 
упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n="40" /> <p 
 мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба неус 
рла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа 
ао све песме које су годиле расположењу његовом.</p> <p>После овога састанка врло су се често с 
носио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се 
мо кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба поглед 
сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и г 
обровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и  
, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти  
 Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу!  
 Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S}  
ше још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „ 
гија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику 
ање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за у 
ише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије сл 
 n="16" /> Орестију ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који 
е кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја  
анити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у то 
о удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава  
код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен ми 
чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па  
 само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да м 
уцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире чове 
е разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а дома 
кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим т 
ли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида п 
ашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо,  
оп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године  
 их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима 
 ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепу 
д у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео 
 уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољ 
отово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта м 
а га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у  
и! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га гос 
рви видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. —  
уб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је вр 
 је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чак 
оцес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S}  
вих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији није  
 циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! —  
ли крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био  
 послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фа 
и одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, ка 
, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сре 
онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако 
а, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је 
те како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа 
тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади сво 
ој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гл 
е га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то  
Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног 
знуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао 
{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —< 
ознато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто  
гне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А к 
уча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падн 
 бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него: онај 
скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану де 
еселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домост 
ом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на при 
о је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви  
па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бог 
 да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је о 
hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити дево 
 Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} 
су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} По 
иховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој 
м супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоузд 
оред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће 
о доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо 
ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и п 
а шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вел 
свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена мо 
ени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му н 
 њена доскорашња другарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школ 
ад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касин 
ели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже 
х падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се 
о би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад  
д гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— О 
ла к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни н 
, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кре 
овога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било тестаме 
д укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно п 
ише тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и з 
 два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смел 
шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није мога 
оје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да и 
што празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb  
, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити не 
а онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то са 
, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Ка 
ј баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповед 
да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако п 
А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је  
о ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о сле 
изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била су 
ерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желел 
 је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Њен заручник је  
 „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљи 
 Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“,  
 извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је с 
је, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на 
 и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму  
е се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас таквом  
нако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче би 
 Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, 
а која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час с 
стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет ше 
кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни з 
S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели гос 
аш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се п 
 учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге ко 
никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и занима 
з’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под 
} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и до 
отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се н 
 њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорс 
да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је  
даред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања по 
иних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позитурама, изразима, разном 
атељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам пи 
 ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних 
да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је гото 
иге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са к 
ашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образ 
а завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S 
н досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и п 
но има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је уп 
тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и 
 паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она н 
 Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп  
(ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „ 
 да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и  
јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђа 
њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она 
разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, докт 
ву и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А 
кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, п 
} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек о 
ра у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар  
ај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} Направила му је  
споја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би 
вела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољн 
S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то с 
Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позе 
.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље 
е „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са б 
за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <p 
„лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијаши 
жила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сид 
на кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не с 
ам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са  
лед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским р 
>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Мелани 
је право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени 
 казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S 
карцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти 
у, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам н 
у бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по л 
су решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по с 
ланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди  
о мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње,  
} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељи, да 
шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — 
 из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, 
но, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши с 
кви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> — 
а дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По пу 
Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авли 
 и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле г 
 дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер к 
лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом д 
је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а д 
је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с кр 
 једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S 
и преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; 
ече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p> 
ерса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, 
а полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у др 
да на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и з 
п Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су с 
и на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, наоп 
и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш 
рати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако о 
ега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</ 
да из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разг 
о, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђ 
 прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа  
а чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Та иди молим те 
е била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обид 
труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њ 
стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим шато 
вана.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} К 
а је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нис 
н појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, п 
 се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>—  
 у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је св 
н је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не б 
а, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, а 
ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презен 
Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, др 
/hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па из 
во остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <mil 
г атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газдач 
је! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и раз 
 Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <h 
е Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="112" /> додирива 
а сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!< 
и!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети  
, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош 
 читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијан 
о! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А к 
другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па  
ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и ку 
маћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана,  
калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одо 
„Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме  
 ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, н 
, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што 
ињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да представе себи, како је било и Шаци и 
и су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето  
кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов 
х је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких 
абаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухват 
 иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме савије 
ни.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И б 
у за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза в 
ифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По  
ани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код по 
 косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечан 
г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме паро 
пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><foreign xml:lang="fr">Poesie</foreign></hi>,  
 тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не ви 
ирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не п 
или воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; р 
миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само срећног 
кије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им ј 
бе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву грех 
мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно.. 
 сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама 
овољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и  
слите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</ 
 слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу 
’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећет 
S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и  
оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газ 
купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што 
магала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа  
Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S}  
левете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу ка 
 отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је  
 прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред 
неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{ 
ода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце 
ношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања,  
тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па д 
та до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја 
и, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и о 
нкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је он 
 и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили тер 
а гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јо 
лика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радњ 
ију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне 
ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како ј 
 младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с то 
арађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом  
овесна створења, помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је св 
ђице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господин 
{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Си 
 платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о  
људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, сп 
пред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само д 
е се променило; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покиса 
уге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет б 
— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, д 
су хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А 
осно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац н 
који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то  
 свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна 
ном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарит 
/> се играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној ка 
е тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана т 
<p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне 
ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звона 
тво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још м 
дице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици  
аже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о 
разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да при 
 младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по сре 
а.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу 
ајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу,  
ало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код св 
о умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадн 
верним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ пред 
ше и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица 
је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију ст 
 искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни  
ајрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, 
има и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="1 
и просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ 
 зна колико полицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{ 
 Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а о 
 наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и 
још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај ш 
јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек са 
> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам ве 
а отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" /> силан све 
и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још о 
 а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S 
, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!. 
смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то ниј 
 њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Ш 
нда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци  
ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, на 
{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте 
Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па  
, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје д 
ју која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о 
 у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута  
купи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три 
о им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена,  
S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, изобр 
’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто она 
ним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и ба 
ид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састаја 
го се штошта променило, само је верност њихова супружанска остала она иста, она стара.{S} Као в 
да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је ста 
ла, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири  
омрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладни 
говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни уз 
о башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није о 
о отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је да 
и боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се пос 
из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и  
 пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни  
 Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога< 
е на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</ 
; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, кад ал’  
 него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било ба 
ела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и 
о кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ај 
b n="153" /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю  
 о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г 
њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к 
равно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га ниј 
ка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каж 
ене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина 
ин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати 
ула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узим 
игурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макр 
ђе у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло.. 
обу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право 
, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пр 
једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтп 
 и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи сумо 
ецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шк 
ографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су 
ругом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозор 
ета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јул 
ла над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, 
ла му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна пла 
ца а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у  
 једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} 
Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, 
 слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, 
 лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да 
 њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је п 
је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, 
ми!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} 
 довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене 
и, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ г 
</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш  
аму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој ј 
а за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од 
 пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго  
а у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо  
 лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S}  
тајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле с 
 што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n= 
поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.< 
e>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title>Карловачки ђак< 
ва Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се љу 
роха ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Теми 
донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега  
и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећи 
ије могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности кој 
по патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и  
А</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и мл 
’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид  
 Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, ил 
ad> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио 
Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно р 
 башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окоп 
шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи до 
d>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оно 
 <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом 
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Ма 
о пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели  
ј <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</ 
блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S}  
протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела реше 
 сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла  
но; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом крив 
ика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољено 
р кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг н 
ела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S 
дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску 
менка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после п 
је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени с 
 госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а  
е сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танк 
о!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како б 
 молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је биков 
вола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуш 
 — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, М 
је се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Он 
иница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата 
 тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам  
еланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговара 
а. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш 
елико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ер 
ставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она 
м гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онак 
дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек ни 
точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и оти 
ла ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа а 
ећ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од уку 
</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, 
 одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је ј 
цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па 
има што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их извед 
ти.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам  
C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је пр 
угарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та леп 
 другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Е 
на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју ку 
 Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Бо 
, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Ју 
ама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Ју 
 а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече:  
 каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" />  
 Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тет 
на и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп 
 она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе 
 је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па и 
оји дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад к 
задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} 
то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад  
— Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин 
ивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>—  
још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} 
јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије 
и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Ј 
нако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и 
— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p> 
 па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине 
о, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже,  
и с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и 
а свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се н 
 што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Нић 
словац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати  
шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна  
ити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу  
ржа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отима 
асима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад је  
 n="59" /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујт 
баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово 
 А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба 
 и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како  
заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и  
јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само издале 
 што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те бил 
крену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на 
а кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и ка 
ва, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Меланија, — 
а, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} 
адник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то до 
 и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро  
ру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато м 
е свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Н 
ледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицано 
 попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ј 
, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и  
разити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше с 
ећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="30 
се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и в 
омшинице.</p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред к 
се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против т 
 се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учит 
 Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оску 
 сахрањивању; о епископима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па как 
} Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће 
вота; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испит 
усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спада 
а о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба у 
 баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни д 
 зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом с 
06" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене 
 текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по с 
 се <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро 
тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тр 
о селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, 
 реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек неч 
м учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не 
>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп- 
ођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту ј 
 рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. —  
 <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и п 
 она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што 
и чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— У 
та све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о шт 
ла, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља А 
 зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’- 
, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Т 
ино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олу 
мо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. 
о другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла п 
/p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели  
и слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кр 
је су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљ 
мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?! 
кина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што и 
старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патос 
м стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у стар 
арају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће б 
ма, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељима, о старом времену и о том како 
 Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће с 
ам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти 
ула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будит 
S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! 
и то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша сли 
им смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате манти 
вам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и 
 данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, о 
ке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о  
реко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, рек 
иру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти  
мо <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овак 
ћете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S 
а из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, —  
 јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили с 
— „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка,  
Разговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епи 
 и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— 
е и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене,  
д блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то  
н’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату 
арци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p> 
, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о 
дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу с 
{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би м 
>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава 
тира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што 
види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да ж 
p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Ју 
де да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете се 
не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — ве 
ећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p>  
и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о 
 звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, та 
 кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — настављ 
Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, сна 
во та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица, — вел 
ли самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чис 
азали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p 
ате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p> 
аша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p>  
ећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, го 
м и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати — 
 моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецк 
 опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, 
евуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију 
послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е,  
ошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажит 
е, код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на стран 
рио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно п 
ио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гост 
д је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњ 
 поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, 
по смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А з 
Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и  
/p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то  
евих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало 
очествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера 
с мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ 
ас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа С 
ли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господ 
штила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас ку 
 вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с ва 
мерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Г 
једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп- 
 виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а  
Пера прелиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, 
куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, —  
 растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће 
силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ 
ра, — што досађујеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте 
кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар пре 
ља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p> 
то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова ри 
едем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало  
 сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{ 
аку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђ 
ате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} 
{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, 
 ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.< 
 се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово  
едимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у со 
но изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S} А 
иту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пр 
чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим г 
мирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење п 
која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све шт 
вака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су  
о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је  
ог Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриел 
т заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би  
а дан посаветовао са својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били с 
огу вас послужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалније изразила.</ 
ођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересан 
то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пр 
ријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и 
и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав 
г да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад ј 
ин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, 
— А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те г 
луша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носили курјуке,  
новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госп 
е (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, ст 
ерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла  
.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изглед 
{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себ 
едном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила ј 
к им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, ва 
 разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „ 
Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију п 
 да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине  
ла на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разг 
а треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале то 
ари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а п 
ексутра.{S} Известила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно з 
и, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило де 
огим разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике 
пред куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о 
р онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не ј 
далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о 
/p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через 
ји се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди  
ејским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу и б 
че живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавањ 
транцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира,  
 а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутр 
ар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећ 
ао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским 
а којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово ис 
ку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да  
ови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке 
кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и су 
лица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па у 
марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим 
 по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко 
говарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги  
оп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. парох 
} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, 
ш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој к 
скопима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћ 
ти се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а  
> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царс 
кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n 
{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p 
шила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи 
ам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког иро 
ведале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело мест 
ете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне 
е се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А 
p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и о 
з искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа  
апуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не па 
л’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је т 
што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које су га затицал 
чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сид 
мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S}  
ћом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно м 
 изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче у 
а живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после т 
</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт  
кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{ 
пија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и по 
лазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ т 
жем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} 
ја се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и позд 
зећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти  
о сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо <hi>Омладини</hi> која је пр 
 о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло к 
 и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. 
а бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, 
га топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Разговарали се нај 
детињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве 
нмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? —  
/> <p>— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службен 
 n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и са 
како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та г 
</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у сел 
село испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно  
ледницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} Посл 
ту вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, по 
p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на с 
е ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збун 
и или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетит 
ру; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш оно 
.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп С 
<pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Х 
то је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њихо 
S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што к 
о још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се нее 
пођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја з 
прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја преки 
је бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него: он 
 — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, ш 
, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p 
 молим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> 
’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> < 
а,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> < 
 Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на 
ела клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни  
у.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из 
го кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритл 
п Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та  
ени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с  
p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов д 
} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, зав 
олике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам 
нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског поп 
, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није 
{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака ле 
во сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију 
не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сид 
, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la">corpus delicti</fore 
они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од 
а: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако 
 ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p 
— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, госпо 
 ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збу 
ра стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке 
м га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и среб 
ек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после к 
05" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви мора 
ну облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ов 
 нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему 
анију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да 
се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а  
 То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће 
} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију 
 душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз  
а, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мара 
из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па в 
ира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, 
је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим ј 
му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена ко 
 ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> 
 више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета;  
т, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ј 
 А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их  
о све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпо 
јде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не  
аопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и 
— ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта ра 
!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија  
 сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </ 
а на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва че 
сида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једно 
рости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а 
 сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема,  
књу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас 
д?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели 
pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!! 
Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад ј 
 дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бешт 
а</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може на 
какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на 
{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и 
овек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се 
ажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен  
другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак  
те ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не 
м још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо  
 другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и ј 
адесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста 
чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа,  
<p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас н 
е с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно. 
бе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — 
 <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж 
уца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој ра 
гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а  
>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — 
свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад 
есе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p> 
 толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — каж 
> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{ 
 моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра ж 
ога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и то 
...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га 
} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{ 
платите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>—  
направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас  
начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до 
 да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> < 
иш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о дев 
/p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се прв 
освештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! ш 
нда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу 
{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам  
бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике  
ом своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе пој 
 л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о 
очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, 
 шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, 
ус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, п 
 коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi 
и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{ 
певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пре 
 они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробуд 
вук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћ 
а нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S 
ако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали 
ау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, ба 
аће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право 
Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови 
<p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан,  
обом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи 
 диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ прав 
то кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за ко 
 вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S 
ју жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, т 
раво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“  
а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима 
 њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти 
 n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све 
 од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пегл 
 чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, 
 из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60 
 у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем по 
ила је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати  
. па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене< 
i>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— 
лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, 
ам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау- 
А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре се 
о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што в 
госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не ис 
згледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мисл 
данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!.. 
о, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" />та 
 му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S 
 се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одм 
ума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре м 
ју, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, припове 
 се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај,  
 <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Е 
риш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> < 
 ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послу 
први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код н 
сим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у црк 
авати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману 
ло бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелистав 
’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за им 
н супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће гос 
, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о н 
а!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хо 
ли гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалит 
к био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</h 
“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а  
p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако с 
је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знат 
ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, м 
 десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— С 
 вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је  
сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади 
вестити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— О 
hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јаб 
сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о са 
 <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’ 
д ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све леп 
ка. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не мо 
па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она  
њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру инове 
аже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па  
 ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пуд 
S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S 
 од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуц 
, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е 
} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебанош 
! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, —  
смевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па  
 — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Зн 
е?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ 
дну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чи 
ка добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за је 
 ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> 
баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се же 
 А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију 
рам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ни 
исао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да позна 
иденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одлико 
ладеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му  
 крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су с 
дон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та  
ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асн 
за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сирома 
, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако  
П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како  
</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђ 
 башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја тати 
па не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћ 
</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме про 
бро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Посл 
 — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се к 
{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни д 
лио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, 
 Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, 
комислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерк 
што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не з 
сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, ник 
се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а 
 кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, 
што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Сп 
S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред п 
јте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Га 
 потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила 
 време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’х 
он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p 
о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино;  
 гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја  
 молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварс 
pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо т 
знато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб! 
а то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о 
д већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и д 
ура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’ 
 Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, а 
и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како 
 А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— 
ако парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Б 
— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— П 
аћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори.. 
м, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем 
 је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће,  
S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту ст 
воји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, 
се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша  
} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му сл 
пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку< 
м, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перс 
и’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу  
{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не труку 
 јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас  
 на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По м 
n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна при 
 не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје  
 хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како  
еки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје 
<p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мисл 
пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу теб 
, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде о 
 човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што 
елим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво насл 
да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад 
се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се не 
о је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те к 
„Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и освану 
 на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се  
егова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а п 
 са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј 
а, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Так 
а јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натароше 
дила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем 
 У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та 
Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> 
ша.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чи 
 се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p 
је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S}  
ктивни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше јед 
а је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера  
 прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да ј 
рса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и  
в фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ 
р чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да времено 
и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи 
!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас п 
и се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни  
ти мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини 
 керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у  
е најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од сил 
ла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S}  
му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Б 
 (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерха 
— да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би ци 
блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која се 
 примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у 
 пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенм 
цу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу,  
су никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А 
ања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на с 
 <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а 
о, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде,  
 Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти  
 шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а 
, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад 
етре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Мн 
ар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, в 
с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Ни 
у, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућо 
а лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стар 
па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све с 
ли фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра с 
сле кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n= 
е!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриел 
то се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, ш 
е волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ ле 
 и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцил 
ано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“ 
 њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од 
га, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођ 
 сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир бо 
 макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин 
куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, 
карада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трес 
стиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражме 
и’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у о 
ле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’  
сином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући  
зео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита п 
ам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било на 
 сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, сна 
ио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напо 
А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не 
p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign xml:lang 
p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, 
а који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан 
м је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба бил 
а сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На  
, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’к 
овек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А за 
акила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“  
шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, сла 
е спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> ј 
ри мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана...  
им, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед млад 
г зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као  
и да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та д 
трефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла сл 
ок се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчи 
 Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone 
ако!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена 
о.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог госпо 
 штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ 
а има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез р 
.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни ста 
к више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разго 
.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се н 
вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сид 
оће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи 
Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја  
Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да ј 
 сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ доб 
уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић! 
> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица има 
/p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, сл 
жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав 
на од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде с 
не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупит 
ко и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он и 
к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућ 
хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као о 
памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за  
је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиз 
ст и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у 
 — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад ви 
>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све 
на нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перс 
ача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ниш 
али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок п 
и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку 
 немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опе 
рнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси 
чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пе 
 и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда 
во, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Сав 
 род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — 
ињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропадн 
ћ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и ас 
, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изв 
и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатк 
 пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их 
 потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија  
 поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући све 
е слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млад 
аволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него 
{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, пого 
— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, может 
 кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баб 
му сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и у 
— вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="273" /> <di 
је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, к 
етка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није 
i>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>—  
ш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајст 
познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наст 
свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчић 
црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није  
али тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати —  
 знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги бол 
ат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани 
то сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам н 
а говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јо 
/p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што  
а очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у 
баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да с 
оспода попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, 
а о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада  
/p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И с 
вори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи 
слим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само  
га тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, 
!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти та 
 Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у 
дно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а ја 
 нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је иза 
е није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не 
радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па 
сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш д 
ој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибаци 
 ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, н 
<pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; т 
твари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски тргова 
ан, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију  
 негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летош 
ј, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ ум 
ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге! 
— чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и д 
е пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад  
е остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на 
 искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставц 
hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђ 
а дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она ж 
 ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето  
арошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, род 
и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p> 
ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданик 
сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојако...{S 
{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико к 
међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габри 
сти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду  
ле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ниш 
е поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и ста 
сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам р 
> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече  
ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Не 
 ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за  
чено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба ш 
 и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваб 
з’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим у 
а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="3 
акав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи с 
...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, с 
а какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и 
 дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени ј 
 А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело ј 
сфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Ње 
ш од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је,  
!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је с 
ензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да о 
уђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, п 
је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову о 
о синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога  
а зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спи 
ка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кри 
 приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унт 
аора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!?  
ш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад г 
оћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и  
р ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног 
ти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној ок 
рау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва  
пушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестр 
А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’  
па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени вру 
ко господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, па 
ће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то же 
S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете 
ко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула  
 <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно ј 
их.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђаци 
пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа да 
о лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојт 
гла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко со 
 нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да  
ру и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није 
, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет 
а и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи  
 захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То ув 
отре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче 
тао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпо 
 не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о  
 вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се в 
говара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса ле 
 каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену 
естрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро т 
е код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери. 
 на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, 
аш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и не 
равља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде др 
им обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.< 
чеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био  
у; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тог 
нда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не 
а младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па ка 
алостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, 
амо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сва 
 пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето и 
о по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, 
ли...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отои 
, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ 
а шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем ко 
ор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пу 
у, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се 
а и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не ис 
ре колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Ник 
р, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку г 
осл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</ 
 залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како ј 
енила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да дож 
ечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који  
 да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на  
{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми дет 
ду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје 
b n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; ка 
, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се 
е ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој ј 
д мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о ми 
веће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на 
покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног  
, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на д 
кле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p 
ита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе јед 
чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натароше 
гова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако  
ићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја  
 чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету 
ра плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет в 
у, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, 
ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је  
учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што  
олкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</ 
ка гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каш 
ин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! 
 Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прв 
о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог те 
!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивов 
 Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и по 
е да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p>  
на!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S}  
ек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> 
а, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p>  
и веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор 
лу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да 
јем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— 
?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та те 
а му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да 
ићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње 
истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да  
 слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> < 
а. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да  
 рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није  
вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога в 
е дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>—  
 Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало 
ишта!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли 
.{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га мо 
стане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове  
ије дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула по 
ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле < 
ћа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о 
ни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти с 
 ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Мно 
<hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја 
з’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам  
м <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да  
сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се  
.. кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили 
.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он до 
е моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је  
 порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. — Па пре т 
ражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та ш 
ило је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>по 
е!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p>  
м те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi> 
S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p> 
сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? —  
оп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају,  
че, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супр 
>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’ 
е л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не р 
<p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} 
 ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} 
и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — ве 
9" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да 
/p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала д 
="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом д 
адио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут 
о.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому. 
адити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже 
една власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, 
зан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању сит 
па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, 
</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нис 
олико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, 
признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Г 
.{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави п 
бом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим те!. 
 <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајућ 
p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S 
н је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад 
ар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга 
ринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што  
еби!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S}  
сли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај в 
ављао.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и 
 су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</h 
зоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!... 
</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим з 
шта ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за 
<p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> 
} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, пок 
 док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> 
 л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан мла 
и, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно ру 
био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n 
елим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо... 
е знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, к 
д му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света ок 
.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да п 
ран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалос 
д се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбо 
дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна 
ама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује как 
свештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ пола 
едај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама за 
похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло ле 
 боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг 
аћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред 
 сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и пак 
 у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — 
едеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, пов 
у лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лак 
>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, как 
тили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав  
квењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S 
 нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеши 
е онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што  
у? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb  
 јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се 
 леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме 
а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам сп 
ф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S}  
аде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш ф 
с нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје 
 у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три  
ан; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те 
те ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните  
се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— 
ино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер 
е им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу,  
 <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђ 
ле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука м 
од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S}  
орму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цел 
еш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — д 
!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамт 
криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> б 
/p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у 
>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме с 
ођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S 
а — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> < 
отучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о 
 их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— 
па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро,  
ивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићим 
Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз л 
м „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога с 
и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang= 
icti</foreign>, онај зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну с 
!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамили 
и дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један  
е у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се к 
јдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно 
нај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће ч 
о поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је је 
е што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна. 
и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{ 
ећ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна не 
 то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росиц 
ајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог с 
 ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о бел 
ећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> 
па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у сел 
тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је 
 је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја 
у!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си  
пре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијав 
 си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши.. 
ш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се  
оран и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не  
е га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоци 
 супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја  
ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што к 
 као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а 
ако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— П 
р’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам  
Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</ 
<title>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title> 
ексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што р 
 којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге годи 
а је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда с 
амтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> 
ук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промо 
цемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенц 
подин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господ 
, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а о 
амолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољуби 
тито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} 
S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па нат 
,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; т 
 одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п 
вештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отеж 
ја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и  
д неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га  
 <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата те 
о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад мо 
 застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— 
 и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и н 
л’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је би 
још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућ 
 Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у как 
ва!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и 
<p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мал 
, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{ 
, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био 
 седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после от 
дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо  
/p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, н 
г псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ 
ко ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Ни 
да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</ 
 неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, 
а сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а 
салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио д 
атента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и  
устио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ т 
n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна  
</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о 
 њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а иза 
 на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик  
 зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Паа 
. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к 
ло?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ен 
а. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче 
p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланиј 
о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им  
ару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по с 
фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим 
 кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет 
апољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Та 
 рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га до 
а!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света,  
, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, 
 онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, 
че по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и каба 
служио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кико 
е совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi> 
л’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p 
> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп- 
бљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па н 
и гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим.. 
ћи, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мор 
едно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошл 
ању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је пит 
е чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас н 
бешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је  
ба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полет 
агодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А 
ора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да 
д Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А  
д и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио 
з почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп 
 се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву стран 
је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голубице,</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l 
валише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле< 
ој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком д 
ра задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него  
о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба  
у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се  
 да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској парок 
 Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да з 
 наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белесли 
љ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута  
сприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Мор 
о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Да 
аљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде н 
хтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба 
 се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разг 
мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb 
е брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа имађаху доста посла, а  
 су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих  
и му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако 
о ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више  
ов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира в 
 једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n="288" /> <p>— 
ше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на стар 
, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један  
мо кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржала  
ешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад п 
ом кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за 
с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере 
зговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилаше 
бу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господин 
, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за 
и гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситниј 
е са свима детаљима тога догођаја добро обавештене госпође.</p> </div> <pb n="190" /> <div type 
ди и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и 
ке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у црк 
тску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пр 
 кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним 
онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам види 
ан се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду  
ами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе 
 имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћос 
 обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек  
вакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахах 
{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеј 
ро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео зап 
="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта 
задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и прим 
 сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити 
то од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, ка 
"SRP18941_N1"> <hi>Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; 
ћој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр; на четврт 
 на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је се 
по извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> < 
е и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— 
д вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном 
догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укеб 
Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је  
стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод п 
еје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је такође б 
о узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га 
о вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнам 
оведа тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и 
ла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лиц 
о се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и  
трење свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} 
Једна по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штрикераје и приз 
кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а 
са је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> 
 обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секир 
И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за 
ила да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је 
 седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неко 
узнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам  
припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи 
} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од зв 
нило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошл 
како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврш 
, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве с 
 свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Сп 
адба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан с 
> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта гово 
</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпири 
сподина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, 
ије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то. 
био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо  
у ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док нису чу 
...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку ди 
оп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчањ 
Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га 
 знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семл 
ако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ  
ала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; 
олико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да вид 
слови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању то 
кву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече  
 разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених д 
 је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ст 
 чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће 
 му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са маму 
 ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на в 
 /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето р 
к и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, 
на напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био  
ека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас 
} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо 
није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, 
ди к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} 
а!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Ко 
Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p>  
S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о л 
есту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре за 
ра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{ 
ко, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не тр 
 ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир 
 <p>— Добро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S 
а мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!. 
ер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда н 
.. и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" 
 код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми св 
pb n="346" /> <p>— Добро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да ј 
ењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди 
диш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, 
 Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила 
д у животу пасирало, премда је он један обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуг 
едај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лот 
моту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Добро си рекла да је  
је изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за де 
 то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта  
ђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, 
д себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да 
е је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone unit="subSection"  
е, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више  
 с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али 
: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!“</p> <milestone unit="sub 
 је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{ 
о и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парч 
оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi 
 после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренц 
епа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p> 
 знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — проду 
а буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он с 
оспоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек  
а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од 
 n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је ка 
е писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила „По 
планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S 
 кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија  
..{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам 
е натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S} Та ча 
 један другом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се 
устајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако  
тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно из 
еда то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га к 
ћ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> 
ало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, 
цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето  
 завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале ком 
акро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћ 
hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па 
аван једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамте 
мене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанс 
ве ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста ј 
{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S}  
њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари пре 
 управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и н 
{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога  
 <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то је 
 ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозн 
о авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p> 
а утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у он 
ским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-С 
ту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења које  
упу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изб 
 тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче  
ра је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ 
 уздахом пуним меланхолије који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, 
ко, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине  
.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Да 
а седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела б 
ад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно оп 
ризнају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" / 
чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти 
нца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакл 
ика, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби 
шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и  
е себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути кл 
енили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану досадни, јер што 
омшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за  
/p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, зд 
к на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају  
ици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако добро угојеног а после з 
падијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели  
вори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат 
 селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири 
ле често онај шести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима, скида кобасице, су 
љство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгри 
ај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следова 
хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> < 
ли госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида  
сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и и 
 штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на покло 
 изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично после заблагодаривали и извињавали се Бог зна ка 
тела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта 
один-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку с 
ирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб  
 кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код 
а прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилов 
его заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — кли 
адашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их слу 
 ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одонома 
 драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били 
нција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера 
у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече  
насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осе 
ако нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о 
 —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} 
раво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад  
онотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши 
но врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и се 
оне Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су арапске биле а 
дбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало чи 
 ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће ме 
готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и в 
а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у к 
’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је  
која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p 
/> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испе 
тнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у коли 
ош више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гле 
је био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци  
 повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Ј 
напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и  
ола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидин 
 Тими; обојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе 
 другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пе 
објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица учили латинску 
а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару д 
ветку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао  
 то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и ки 
не!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја 
се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обоји 
а и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели по 
Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, 
су макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицо 
оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали 
 и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, ј 
p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — 
и као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је д 
ли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а са 
ли, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{ 
веним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила једном свом познанику који их је сре 
атраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звони 
ека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Б 
по употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборав 
кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог деб 
ти и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и дру 
што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од јед 
е једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — в 
ва! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш ју 
ко било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира 
 лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним слов 
према.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за  
и је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и 
е куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S 
е <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже 
 је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је лен 
ио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимал 
 косом својом <pb n="112" /> додиривала образ Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао 
а ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала ви 
210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p 
е што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само редуше остале код ку 
че и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуб 
ма кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини о 
ужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај др 
{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — миш 
 струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више  
ље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад го 
а, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед 
ед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла 
енске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам 
е вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно 
 то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од он 
сне читатељке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим  
 а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато 
м у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после спе 
ара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешља 
{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једно 
/p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!< 
е мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и  
!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти 
е знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли 
 који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а А 
ја, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и та 
жеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се 
едаред послужила пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; 
но и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића бо 
 Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Ј 
S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, 
<p>— <hi>Којешта</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта са 
 ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зл 
у!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки по 
te> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хе 
баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно на 
 та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја 
раду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <pb n="284" /> паорс 
 уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб 
са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући 
, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи н 
преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимична <hi>превара</hi>, или 
и па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну бол 
 Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у правосла 
 супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин  
на морској обали а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт а  
ко да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’  
 ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>не 
 да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> </div> <pb n="352" /> <div type="chapter 
ати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе 
Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S}  
и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и 
тнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао је 
его само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пр 
{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у  
, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{ 
 <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још дв 
е до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да р 
 паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зу 
ла шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p>  
глед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S}  
А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи  
га варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је доб 
а сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешља 
ога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у све 
, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, јед 
жен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата 
}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха 
нскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — с 
 мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што 
ватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звал 
а овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На н 
слови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, гос 
ръ</title>, трудомъ Iеротея Драгановића обштежитељнога м.{S} Крушедола iеромонаха, сабранъ и до 
и скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из  
, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говор 
молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што  
S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте 
 фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће г 
ашћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендато 
а не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг 
орача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, заустави 
бе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па ка 
и примером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже  
, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени! 
смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће з 
и-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може 
својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И 
са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господи 
е, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> 
аже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланиј 
ш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш  
<hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако  
ло ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пи 
кршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад 
<p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изг 
it="subSection" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушим 
и“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а  
сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <p 
ало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не мож 
 улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу 
о и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S}  
те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> < 
м главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш  
>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, д 
бру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожеле 
 несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим т 
 молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — 
ића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не зна 
тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор  
зала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} П 
а ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене пр 
-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. 
ба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се о 
ите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, 
аде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тр 
ном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се он 
 <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... н 
itle>Часловац</title>...</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро пр 
 Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушт 
то ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ а 
 сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је!  
и ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној ба 
ли ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатир 
ћ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и ник 
та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S}  
ађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А 
/hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајган 
снаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нар 
мално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да  
ати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тв 
чног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју 
би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког 
p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћ 
 коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и  
охију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обоји 
та ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати чита 
 глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само  
иму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се 
тео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главач 
нога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отер 
у пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако се све о 
ом и господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — ка 
се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, 
оше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то к 
ј гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, б 
Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла  
д не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и превр 
о гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад 
 не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, ве 
ли пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе,  
ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо ј 
д Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} 
се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S 
е боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l 
кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић 
, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу 
ође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им 
 и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n="126" /> <div t 
/p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу  
.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу,  
вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад ј 
о!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ де 
старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад  
онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} К 
ко да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Ј 
е представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо  
а сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја 
аријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код п 
на, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју 
ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки. 
>Интересантеблата</title>“</hi> </p> <p>Овај састанак и разговор између попова био је тако око  
то овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто  
е уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за ти 
 — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што р 
</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенс 
ребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, 
цу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се  
степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ 
и сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако  
Ју, слат — ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.< 
да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером. 
 Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, 
рца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје. 
 али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то  
мо на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта 
на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теб 
 <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп- 
у с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S 
и.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе ко 
p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} 
 онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— 
е сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и дру 
 и госпођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део про 
а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова  
је мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’х 
кадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p>— Господине... моле вас да дођете... чека 
хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам 
 и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ств 
ду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така 
о, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S 
 је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спре 
е ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по нек 
 са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да 
да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с т 
у — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ за 
ови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супр 
 трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се 
к никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква 
тна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p>  
-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у 
еру истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко в 
адио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад 
 записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и  
ци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, ј 
 отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати 
телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до овога 
раво кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ 
 ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на прот 
ота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте в 
је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча 
еја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен 
му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Х 
ри ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комеси 
ира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето  
 и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устума 
ла ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокак 
де...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како с 
г јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човек 
 отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па 
обро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам с 
се, госпођице!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопостављени.{S} Гос 
p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је теш 
 јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, ка 
 дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолск 
 и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке види 
аво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад 
чије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој  
ба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</ 
у, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар с 
се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера  
каза му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устај 
 њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим н 
 и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади госп 
 се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да  
ли, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p> 
 ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да п 
 чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје 
ила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитат 
неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала 
 немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили о 
 друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у 
...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ов 
танеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни 
а шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде  
 и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам д 
е која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом пре 
попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, милостива, 
а времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да  
ладог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга им 
.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign x 
брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него  
е...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа 
 сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му  
ео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи  
Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте  
не гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем кора 
у јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да  
а лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длак 
аве у данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу  
 знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешпл 
ичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у се 
 — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки поглед 
малочас споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојниј 
о беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p 
 седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Т 
то човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру припове 
и за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа са 
 раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, п 
ју, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то у 
м — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Мелани 
, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то 
его да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре  
рољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пи 
ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степ 
, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а ка 
бе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи свак 
е све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита 
ет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а де 
а кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесн 
а га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ п 
<p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p 
 и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па с 
цезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к 
а нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукав 
варајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет 
ужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвешт 
ло и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се н 
ки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна јо 
које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сун 
хе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија 
ела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нар 
Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p 
ну... поред штрикераја, па запали...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они 
жиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна  
тавља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и прод 
и домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све 
 виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <m 
 један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо д 
 није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули славину.. 
ад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код  
ла од притајена једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих о 
ћег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу 
ок се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке  
це и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, из 
то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић! 
родужити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши путници н 
p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада с 
А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годи 
ли наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се  
нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар 
ји сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а  
иела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p>  
мом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад 
је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа  
ње поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село п 
а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ  
пода и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господин попа и један и д 
32" /> и помирљивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што ј 
у.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној 
то мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, ок 
 напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака њег 
 обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p> </div> <pb n="303"  
о лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије подн 
може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад 
ве стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео д 
екла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и  
х онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је једнак 
{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их о 
чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом  
ла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустил 
умарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа  
— а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. 
 <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94" /> <p>— Ванредно, госпођ 
 ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ру 
’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла  
тва и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ив 
 очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан  
 Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</ 
а?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на с 
и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гај 
ије стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инв 
 не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S}  
прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и 
слим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенств 
огођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго в 
 не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића  
што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, 
, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије 
риној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од  
у и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде он 
у одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до  
 Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму  
 А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили  
 гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пр 
клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољу 
а оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако ј 
— прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико  
елим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него 
 Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели  
на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава тр 
дан Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, так 
даше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на 
ириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S 
емо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, 
 пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ак 
мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао по 
ли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је са 
наш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’ 
ост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај ма 
та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој  
више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</ 
чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна  
 Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мисли 
овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко  
у га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу  
е то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не 
. <pb n="370" /> Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је  
еланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога ве 
сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он 
 онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један 
ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Позн 
 све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно 
 оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба 
(који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на 
у угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и 
} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како  
емај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо  
ишту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју 
то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих 
} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви 
скапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пег 
их к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од т 
 дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} К 
тирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?! 
> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с н 
варамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже 
, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или гос 
ије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и стари 
!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб 
јеш!</p> <p>— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би 
оже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — см 
и да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо 
белог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то до 
шко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село 
м и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо 
тим парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости 
 <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се и 
уцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одм 
 нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — уч 
 У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Ексел 
ахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву 
рвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљи 
славне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо 
 куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак 
ог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни нади 
вид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотар 
ба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глава, које ћ 
да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да 
последњу строфу.</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи г 
енуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а ода 
је млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно 
} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а р 
on" /> <p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, 
<p>Јула је жалосно проводила дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен;  
раброст и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, 
одиле расположењу његовом.</p> <p>После овога састанка врло су се често састајали и разговарали 
еписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала и 
шао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у 
мио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <miles 
јни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо 
и од предмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је ре 
а је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Бож 
естрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија прове 
нарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јоси 
ећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек,  
!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молит 
 поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула дост 
и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га  
ским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу и бел 
вара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче с 
а јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као <foreign xml:lang="la">co 
 што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијан 
ида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију 
а прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља,  
ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно  
hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: „ 
, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на 
илова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весел 
 ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се г 
ча, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бешт 
лас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она 
>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измир 
 у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{S}  
у усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да  
па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђ 
попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од по 
 једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо  
ђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву,  
т Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седе 
ешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, 
богатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се 
а тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали с 
а фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка ј 
тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога 
 и говорљивија половина човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало 
“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице 
 пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и то 
ли је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па  
 све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да 
а да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S}  
ење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било с 
 Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пиш 
а ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да п 
<p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даро 
е учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило. 
 <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га но 
} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће  
а ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зе 
екловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега друг 
ругу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.< 
 се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалниј 
рено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што и 
поручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађај 
 су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили с 
: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојо 
 Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p 
 и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сет 
дне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуч 
 мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још до 
а.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, сре 
 поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљ 
 донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — прод 
хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О,  
 прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се г 
ала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— 
ошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. —  
 Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем с 
пева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l>  
сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојиц 
ад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спр 
о данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} 
 Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако  
<p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!< 
 учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа  
Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, нар 
ир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате,  
 и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате! 
нако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у сел 
ица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Са 
ји умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, ог 
она и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду зај 
о једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест 
уторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је много других усло 
аница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче 
бро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако с 
а отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једи 
ерујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којима се б 
е жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином <pb n="253" /> питању, — па 
ла, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене р 
исао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољст 
еретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око з 
воје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикот 
њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је,  
 А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође п 
вног хлада врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе по 
путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком ви 
ор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са 
, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу у 
ц.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{ 
ла, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и сва 
 која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности < 
 /> онако стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, која  
 честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сук 
ктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без и 
да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма—  
па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво 
но!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја 
, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се 
зан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сок 
с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај 
и <pb n="329" /> после дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што  
>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу кра 
 изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку  
односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на с 
био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па доче 
дакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона 
 за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пр 
и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е! 
којника.{S} Износе многе врлине његове, од којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није зн 
 право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докл 
> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири  
трикају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и д 
парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и пит 
 што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и 
 један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље,  
луја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге в 
 и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће  
чу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупан 
ели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p 
’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А 
 с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше бан 
како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида. 
 још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у 
ву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тринаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио 
а чује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног проклетог решета!....{S} Један јед само.{S} Вид 
иница била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се 
 шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скак 
а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је најви 
читала <title>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземплара имала поза 
ландова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од 
иповетка, <title>Карловачки ђак</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај са 
ећеш, несрећо једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је јо 
ији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели  
 — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одм 
е знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и изл 
и, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће стотину да угости;  
ем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти м 
рилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да нем 
ачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</h 
.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пр 
а пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну ке 
ав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди т 
 се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S}  
ти за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се 
гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле 
ајвеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је и 
амо оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сач 
жње као какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако ј 
?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Тем 
 хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А т 
 лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па 
двикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом по 
</hi>, наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од поп-Спире.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А че 
ч чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њо 
не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђ 
то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — П 
 А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је го 
зону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ 
 тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да  
hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни  
од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки  
авран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља:  
 ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имањ 
и је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172"  
а па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S 
 јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере  
 друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опе 
села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погрије 
<hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од п 
 То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се к 
да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па  
и.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} 
ивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му з 
тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господин 
 кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а  
наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и п 
 сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — зауста 
 ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришт 
душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па с 
ују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват з 
м и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних  
треја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снив 
ота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <p 
дивљење <pb n="314" /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То 
руго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила гуск 
чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру прип 
каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашт 
коли, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега  
 бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ћ 
рике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандруј 
S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде  
е, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Б 
тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним 
а, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи као станац каме 
е: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све 
же да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беам 
им пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од 
ад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ д 
а тај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха као што је неправедан теста 
 камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се 
е је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна вас 
 бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у 
ром и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А г 
нцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>о 
о васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка 
ку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, а 
, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети 
на остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, 
роко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овак 
гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, ж 
 је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бест 
и, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <ti 
д... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили  
 питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркињ 
направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, 
са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је  
им речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у ко 
?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш  
ут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се  
, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва  
чаће једна другој колико је која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава ч 
а велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreign xml:lang="de" 
, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је вид 
 да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га  
ом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, да га баш онај 
се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене м 
ошло, није жалила труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да 
у ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер  
ашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге  
собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се н 
 <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и  
је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање  
а купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и 
а Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све 
таје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кора 
ивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била 
е боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу 
чаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а то му ја из 
у са оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме плен 
украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима  
гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам 
наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Срп 
кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p> 
 замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева), да му отпев 
гземплара имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џ 
а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}К 
де, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, он 
еђе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нем 
вушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као веш 
тврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде 
<p>— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала 
л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та 
 ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати уку 
и на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред ниј 
маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На 
дала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, с 
о се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аве 
тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та ба 
{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш 
а је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се уну 
Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчи 
 домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар св 
ко-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж д 
p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под 
 то већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши бил 
код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта ми 
 добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира  
постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвеза 
ин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако 
м (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на 
а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у 
— праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гл 
> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже свак 
једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако б 
па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{ 
о није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ниш 
Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у в 
Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране па 
ромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног приј 
да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге  
.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, св 
ла, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад 
 да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по бе 
} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <pb n="155"  
 на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу 
 крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо ш 
да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб изб 
ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’д 
м.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све  
а — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном вре 
} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <h 
рање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред пр 
овице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не 
ије ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет жи 
д учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и св 
} Заустављали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи т 
 месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А о 
нчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кол 
До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="3 
ћа и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’ле 
и, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо 
ај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о п 
родно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi 
S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Ју 
ци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се  
и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она  
љају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од пед 
преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и пр 
ло.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајта 
е свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је повазд 
уриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати 
 да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је 
 тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо  
аква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш до 
 Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да  
 нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> < 
 је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} З 
евносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писа 
п-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глав 
а ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели  
лу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да 
 песму коју заглушује топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узл 
, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све  
 се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни  
о да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за 
го се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је нам 
ћа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми 
 није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али је 
м.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, ш 
ли: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског  
тру Петровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им  
само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже гос 
ице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испад 
вилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и 
лако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, госпо 
ад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било 
ечена.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — в 
 мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прав 
{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послуж 
ама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb n="72" /> платна, пруслучићи свил 
д ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе к 
 па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p> </div> <pb n="30 
>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар  
пира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале  
вори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако се 
 више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и занимале се 
е лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руко 
то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и сме 
воје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми о 
ина, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} М 
ј место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може  
рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси  
како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је домаћа чеља 
имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду укр 
 само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни т 
 га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ с 
м па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку,  
стре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> < 
} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши,  
ме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас 
ни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати  
ти.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која  
 би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису  
би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало  
ријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно међународно пристаниште 
аборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се пох 
неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили 
ца се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се вра 
амешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо,  
" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта 
 — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, 
ка као слободно међународно пристаниште од барјака на <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се 
ца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је  
ла мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да  
ави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам призна 
отовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цар 
о и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко то 
 говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољн 
ђим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу  
е рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да 
волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S}  
.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатн 
 калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећ 
је је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму сп 
купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пи 
 — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер ка 
у једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је  
е могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала 
ена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није 
с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мал 
едмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Ша 
 дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргова 
гледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрај 
омака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} 
шта имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинс 
ет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет 
 размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Так 
зменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих ре 
е, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне мо 
 ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све је 
адолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тара 
<hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’ 
на, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за жи 
че поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи,  
се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине д 
е, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док мо 
 <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и ог 
i> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном 
о, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише усн 
ји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет у 
ку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Г 
ра од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти т 
ца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; уз 
 случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва  
} Известила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна с 
ћи... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа пар 
јапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено  
ала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о  
себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кућ 
 дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро обавеште 
ли су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала ј 
чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија  
и, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је п 
Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и о 
о изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, 
, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, 
да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш ко 
ром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. 
!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и  
једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било живота 
а’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} С 
шло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви,  
/p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се описујући овога лопова.{S}  
 сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’  
.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Тама 
ету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити савијач 
некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућ 
 крупније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, 
 то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и 
жа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледа 
 ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, кад а 
тика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним 
ан у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се 
на човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, 
вињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и кр 
их родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43 
} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахн 
 по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти,  
ти башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или 
ио слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пи 
ити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом  
есечине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад  
 неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер,  
онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикер 
е дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девој 
 до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га одн 
рти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш  
 опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па п 
иран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у  
ече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је 
<hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао 
од поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и ст 
е госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој  
дњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен н 
 /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би ч 
’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријат 
рану; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; т 
} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера 
вет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из 
смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо 
!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</p> <p> 
 — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогл 
че, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p> 
било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још  
би.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а  
ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n 
 као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— 
 ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на ј 
е?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али 
ћкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало  
 свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та  
 баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам н 
им сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колим 
рса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полете 
и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у пла 
— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет о 
 каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Д 
ам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни мој 
 ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом др 
лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — проша 
да и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручја па се 
 и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велик 
ваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко,  
за запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на п 
великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дуго 
, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’ 
овник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а  
ве му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па 
епезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, ал 
 један уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изу 
свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало 
аспаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негд 
К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели 
ром.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре,  
ио и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то 
з авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинч 
иповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у  
лтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало < 
{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће 
S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију 
олим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо  
била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у ли 
оса, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совр 
оласто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашуруј 
иликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; 
ви су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина х 
, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек ка 
ође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћим 
ајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало  
 да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје,  
ог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, ј 
са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о све 
и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који  
својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у  
две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах 
один Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан  
олико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се  
 ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па на 
S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада н 
 проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не у 
д њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печ 
 а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсе 
ерса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачу 
о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то 
, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p> 
колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло пој 
е му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; не 
у паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само  
и ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да прост 
p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а 
о није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала пос 
и!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их з 
цкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је има 
Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, вол 
се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, 
ега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Сп 
 била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља д 
у па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад пом 
 Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су т 
ље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?< 
е јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и  
 за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као  
жу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — сме 
бу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изнен 
4" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној 
 такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракиј 
 <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио  
ј тегли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте р 
прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему 
на, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том з 
Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку 
’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући 
јете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ј 
угу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чиз 
 имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчез 
еби кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнед 
екарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако 
 бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} П 
 каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку 
тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћ 
им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а и с 
ај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца  
ћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и 
 у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ — 
затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћири 
ко се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босон 
 па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу пок 
ке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред  
а и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице от 
та Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и је 
p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратиш 
вукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео сл 
 до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или 
га Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат 
 му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Н 
 једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна. 
, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски тру 
S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије 
д нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, гос 
-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда 
-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и на 
глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би  
 као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије п 
оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљ 
у, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о 
таде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, 
е потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дак 
евај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... о 
иба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Д 
7" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p 
а, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог ј 
 викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај 
ом штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фоте 
ичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте раз 
екад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм 
ицу показује неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задово 
од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Бож 
 уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и грабе се који ће пре 
пиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; само дом 
сти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он ј 
сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала 
ж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам то 
удили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дромбуље, фрула и 
у да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком позн 
 решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева л 
оја је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — ал 
али вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’о 
било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам  
4" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга 
не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт  
 и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају. 
фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и  
се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бер 
се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није  
авице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела,  
 је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљу 
ем тога, после ових података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што 
 будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старежа, Меланија извађа свој монограм на са 
{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него други неки, трукован к 
то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p 
јући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа 
 љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ 
 Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољу 
у (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; ј 
о поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну 
о је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, 
/p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, 
пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихе 
то казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спом 
спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад с 
ца</title>“ господин-Перина, остала још од онда.{S} Читам <title>Карловачког ђака</title>, мамо 
 певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме  
а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> < 
аш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене 
 смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о 
лозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине ко 
 да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — грак 
ви, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по шт 
е Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паор 
бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> 
 <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере 
!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l>  
вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l>  
ј!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском  
во!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l 
узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много 
РА И ПОП СПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМАЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p> 
д заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина,  
агараца; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} 
ма, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио 
 фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на в 
ја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зеле 
апитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам 
p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га пут 
анија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања 
<pb n="32" /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју  
, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши сво 
вно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а ожени 
жио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попа 
е, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али ве 
 је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, 
куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат 
је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, уд 
а у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником др 
тају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, к 
 ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и воз 
 лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по мла 
пше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и из 
ће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету  
се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и м 
авка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље  
и па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша 
је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p> 
пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се  
е узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.< 
ка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво 
итарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здрав 
лакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорго 
 млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу з 
 се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{ 
S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, к 
у башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно 
едне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање одан 
о га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ 
та.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „ 
ом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако 
ако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром  
 А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и би 
им, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S 
ошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се 
p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тет 
,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико јед 
ачица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где 
 је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си рад 
а гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даљ 
Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном одел 
 Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> 
е у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону 
, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела  
рана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула 
плет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>О 
ди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питал 
 Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> 
 господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, мол 
и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе  
{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с др 
фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида 
с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко п 
с, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице  
, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек 
обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и  
је светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мисл 
енљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо  
!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође на 
hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> 
дономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им 
н већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца  
 Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли  
ли гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> < 
 ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — 
 утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у ком 
и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S}  
лико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред ку 
и немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паоренд 
лим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша 
ече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, гнедиге! 
еће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који ј 
ра Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, 
ли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту 
иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p> 
демо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка! 
и</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и  
> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити 
а, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то раде за 
уке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из  
ида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нем 
це.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?! 
знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ог 
 глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се  
е си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то до 
м смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капут 
о сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од  
 Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију пре 
 /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово мес 
Спирине баште — као кад певница певници одговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео: 
ава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не з 
хватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта т 
гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а  
мори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солга 
то Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{ 
м у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у  
 на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се  
!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако  
ућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у кол 
ор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на пос 
е албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{ 
ирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} К 
оду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> < 
, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} А 
гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајућ 
 будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела да 
вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин.  
 данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану  
н. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хрк 
унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло деликатне природе, 
јница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је о 
 учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрај 
 га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и 
коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних с 
је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торо 
е.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да 
т газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у р 
е сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита оп 
 се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ дода 
солу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради 
> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="9 
решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одоном 
оћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе 
 Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја< 
јасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила једном свом познанику који их је срео баш ка 
ва.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поз 
!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комш 
а, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити как 
аше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро п 
о и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, ве 
 <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb n="330" /> <div type="chapte 
через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је м 
ексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у 
д радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у 
послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати н 
јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао п 
оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен 
А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо  
ро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобниц 
чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела  
 са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко 
и тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па  
 изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема 
ије!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки п 
"349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд 
е, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, к 
ла за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку 
 један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задово 
ну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш д 
иковати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој 
лу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има,  
јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заје 
?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена г 
{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једн 
путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово  
ко тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или 
жи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и диза 
.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му в 
 вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним р 
 морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир  
 се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у 
 руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је 
м водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре  
на а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е,  
 каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; в 
ила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сут 
ишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се јо 
у пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сва 
 ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} 
нских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танк 
 кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и пр 
 и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да  
ци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Цер 
јачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим п 
а у разним позитурама, изразима, разном оделу, у разном душевном расположењу и на послетку у ра 
мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те  
сним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи  
е ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбо 
> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас  
ш и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими. 
 то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се 
 ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но 
аде, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише друг 
твари.{S} После погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у доб 
,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l 
 се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то ниј 
ога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да п 
 велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, мо 
 наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <pb n="52" /> 
 била природна последица Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још ви 
Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друш 
 /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само 
хваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан 
нији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у  
есу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула 
враћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господин попа и један и други, али врл 
о... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — в 
богом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији 
у ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за  
те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у  
знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских  
је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ства 
 у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под ора 
а прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас пош 
 несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да  
Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу 
 паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г.  
ј кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од радо 
есте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чи 
о, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обо 
већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љ 
ато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте ј 
и се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> <pb 
"229" /> <p>— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и 
 вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> < 
па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па шт 
промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињ 
ној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко 
?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах з 
ија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш  
а!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Сп 
г. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S 
ми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек 
 да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фур 
ада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не 
и и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вел 
 да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је 
{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју п 
 да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, 
овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи  
иће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повеза 
у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели п 
е бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да б 
...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек 
а’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она 
амо име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блаже 
к је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb  
гледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p> 
затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви  
 — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је 
аросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито 
p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет  
уз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим с 
 да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш 
остиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, к 
ате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса с 
Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим 
гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми паси 
и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него 
е кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест година  
вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>—  
ослу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на  
ога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса 
стио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави  
м другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје к 
Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни 
.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други,  
 једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има јед 
кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова 
кла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп 
доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу  
о после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ 
ли ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n="16" /> Орестиј 
 прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоц 
 се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам за 
“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилу 
Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукц 
оспођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „о 
ав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око 
ек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по 
бе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-М 
а — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у  
.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с 
врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако 
ом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним стварима па стаде  
 нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и за 
однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на  
 помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и ј 
ртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати;  
 Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... знате... не треба се б 
 потиснута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађ 
мах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „ 
ли да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, 
ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађаконити.{S} Место  
.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије. 
че радознало гђа натарошевице и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка? 
 раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепш 
читала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко 
па је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао 
ни у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после то 
полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у сл 
 село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани но 
, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжу 
одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на оч 
те радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, п 
ли право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о том 
а госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко 
.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Как 
 зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смеш 
и.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па бо 
огих салонских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друш 
богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{ 
поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и  
гла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене 
своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него 
ти!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била  
оспоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу. 
ћу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта 
зређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела 
гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <mileston 
 направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од 
аже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, 
а младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а 
 следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога  
м очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега господ 
од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин др 
шијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди са 
 ђака</title>, мамо.</p> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки 
рса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, а 
н</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ј 
 да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде  
је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као о 
оп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и 
остану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и не 
> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ 
, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то 
ака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спирино 
ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босо 
о гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а го 
ор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти 
кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се чов 
и би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не б 
p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... здраге вољ 
 није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејс 
</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто  
век коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Ша 
у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како  
их Глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с гл 
 скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? —  
ја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберск 
па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Би 
о боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко ј 
 гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — 
м чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поред ч 
..{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p>  
е ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде? 
еде лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћ 
а лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад 
66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој  
ућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога  
премно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад 
ости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча пре 
 круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећ 
бочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан н 
пана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила  
е чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на и 
, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S 
им се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањ 
нодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и т 
ац сазнати још неке подробности које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фам 
е топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске 
га уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, 
ру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте  
 <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то 
сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја с 
е писцу, да није добар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар 
 руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} С 
у пасирало, премда је он један обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена 
ма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечке 
>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су  
 ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми! 
ти, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем во 
да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, к 
 ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобровољена и задовољна што примајући укоре и савете,  
{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида  
 онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље. 
адовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S 
бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је  
 било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него ј 
ту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задо 
чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p 
ц остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и с 
а ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затв 
кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули  
вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да  
а, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ отку 
 Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109" /> 
те воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вред 
 кућом опет скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био не 
ни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна г 
о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мача 
 да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сут 
ца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам оса 
 <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бог 
ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће в 
ла тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам то 
отив тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а п 
под руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А ниј 
Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да  
 <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо заб 
} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег  
ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се о 
i> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве ру 
</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, 
а лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, там 
сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није при 
S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде 
 му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нов 
то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и п 
послетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином изви 
оспођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са  
је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жа 
, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, 
ећ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мал 
о сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има  
ки трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права би 
ит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравно“!{S} Как 
е кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и је 
кле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љу 
ог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n="82" /> ба 
је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, 
д’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруно 
екана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Бо 
е чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и в 
али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела сл 
 дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p>—  
к, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А н 
јица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па нарав 
, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што кори 
 да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва,  
ним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разг 
дило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свиње 
 — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега.. 
 које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његов 
 ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p 
 је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и свако 
<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у  
И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му п 
pb n="0_8" /> <div type="titlepage"> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ БРАНКОВА КОЛА</p> </div> </front> <body>  
ко би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале пао 
дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p> 
 „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задо 
е са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са крат 
ним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се  
О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а 
ајмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам мал 
буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone unit="s 
 ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад 
 свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S}  
у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, 
 одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима б 
 приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњ 
ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} Приповедање старога 
о <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остал 
ило је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покор 
 малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а п 
 се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је.. 
јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па  
гати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде 
према се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала  
та учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова 
 вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си м 
ече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добр 
а нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћир 
равда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао;  
се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па п 
не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на кра 
ка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — в 
ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— 
</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p> 
ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова плода. 
ледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћ 
 ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од 
 у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као о 
 n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да проду 
а уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, п 
ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> <milestone unit="subSecti 
 спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ злат 
ежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</ 
стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,< 
>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ де 
а наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мо 
’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на  
 брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какв 
е под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса б 
итски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак 
а, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста,  
и прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање  
се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајд 
ек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој ј 
е гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је примет 
да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнут 
 Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрец 
Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним  
а мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама јер ј 
је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била н 
 безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону прокл 
 неких тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен с 
 Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућан 
ло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јо 
анде напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник  
 да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и д 
реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму  
тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам  
е певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила 
их дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће  
ила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју 
 опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница,  
и?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији  
иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће 
е на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с п 
сто где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле 
 чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудим 
бенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочи 
после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се  
ра, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се  
подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и  
еланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је ве 
— да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се 
 су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, 
е? — запита фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми  
 кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на  
ршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и х 
ао таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} 
ам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми,  
во ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање о 
 и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин- 
е гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће п 
on" /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подн 
је и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концен 
не, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубим 
ера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте ј 
оји хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабула 
/p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — ка 
аклано свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се пр 
ћаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући тв 
 одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата о 
у, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он б 
гра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између игра 
атове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: 
можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо 
атно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачи 
S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огра 
полако прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} В 
е у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Си 
вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале 
ак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, прип 
гим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у  
рошевица, између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже,  
 сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена  
е наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке ов 
а очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — 
 се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био  
и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га 
ме своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и к 
ред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време с 
 и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблиста 
су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персо 
ко шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се 
луша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; ра 
 не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоци 
та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Ал 
тише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путн 
колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће пре 
душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постид 
н се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богат 
ине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне! 
аки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (п 
арао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник између угодника Божјих и 
штенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комш 
танци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволе 
тво, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авл 
/hi> Голијата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Дави 
ерберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла- 
шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да 
 рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе 
: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да н 
{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, као каква променада! 
 домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај 
е лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смр 
и, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора  
че шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на  
о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа 
да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се  
у окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и ж 
ом, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дак 
их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку  
 госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S}  
 значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите  
рипада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера из 
> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту  
ти, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настав 
у воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њег 
мо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби де 
је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла 
о гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: 
ова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га 
а дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра бриц 
 ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон 
нда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — 
а у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и он 
стаде опет тишина.{S} Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну м 
м јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, г 
е.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се о 
говорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су м 
ти.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари  
једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па за тим хукну у  
рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, да се 
а па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p>— Та, т 
руго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је дан 
, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице  
} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра  
се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и вид 
љен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он  
оп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застај 
’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу д 
 говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако м 
 удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравно, има о 
нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет го 
S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има 
не и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Мелан 
правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако  
 <pb n="245" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ  
почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb n="206" /> дунди белих трепавица, која је  
ији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе 
ј ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога  
амена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних  
аш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта  
ног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест 
 повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње  
 Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брат 
 Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта п 
</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па н 
е побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>словенски< 
рујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам к 
оја служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све 
 официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито  
 а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за 
ој соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напосле 
вонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђ 
осподин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрењ 
чима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује 
ат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Та 
десет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у врто 
читељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него 
ари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да 
 за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом правосла 
.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки 
, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на  
ио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и 
.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све  
, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо 
p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитат 
да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на нов 
, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта ј 
дим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И т 
, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред ми 
 говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога  
лим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>—  
роха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки и 
ак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се раз 
ише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — з 
 се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће с 
омен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не 
рочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се  
рну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, 
 пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шар 
ње јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном 
са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити  
тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за 
го безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; ни 
па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а доб 
 познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на  
ако је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да бац 
е <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бо 
ане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у канди 
 и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из дан у да 
е школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, Догматике, ех —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта  
ста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Ник 
их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро 
на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покен 
кућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И п 
р, да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако 
тављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер по 
стиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама свуда о 
ње и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка пр 
 у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу  
/p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; д 
реходницу</title> коју је издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу  
зражавао о садашњој младежи, управо <hi>Омладини</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <h 
 коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а к 
едан млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су  
аче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="113" /> и р 
p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам 
p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, 
 напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, 
него једнако потпирује пламен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да б 
 Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S 
о је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи 
 па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, 
 није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све 
да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако до 
асловац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши правосла 
 увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, 
ови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</ 
 Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и за 
 је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S}  
куд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био  
илова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како н 
ко Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео  
д пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде с 
прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свеште 
е у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који 
м говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, 
амо „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него  
свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз  
стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по д 
мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви оп 
 поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госп 
Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко врем 
сто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он т 
 што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на јед 
је.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а  
Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшес 
а зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламуј 
што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — 
онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у зава 
ла зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би 
 Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег  
аставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> 
, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не з 
 кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућ 
пује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате  
р је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — 
 су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па к 
кав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба  
и и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p>  
ле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући м 
може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се ве 
ладика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а з 
ајкорисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и поб 
>Путници поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад 
А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, ш 
кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову  
аборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, —  
рски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела 
м ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог до 
погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог  
ра Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изразом лица  
в јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! —  
о таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер 
 кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; њего 
" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио  
о је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и 
дмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола  
 била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само 
пасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући  
} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, 
е он један обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се  
било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестра 
ш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже  
е?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— 
 се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро? 
се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није  
а нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се там 
ашу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну св 
што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти т 
ца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу 
>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се  
уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопав 
је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрд 
 са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози 
...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати 
„’хоћеш голубића, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне је 
 кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује 
аман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију не 
 продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није бил 
 диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице 
 извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш л 
вали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је  
 и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женира 
ваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном  
ад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, ве 
’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> бил 
ди господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Про 
пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како с 
.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине 
чења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га  
 код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фа 
оварати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у  
, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја 
паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више  
себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ 
и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му п 
доцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен 
зи, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „не 
 био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. 
леда за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка 
ак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S}  
обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је  
ар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, п 
јде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње 
ги сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и глед 
а, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi 
летеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <q 
 у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шт 
се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде- 
в, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па ку 
лао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p 
ј човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену наград 
то ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газд 
рив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <p 
уб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!< 
о би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав 
жа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује 
дни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, нар 
ма а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они 
 је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="22 
p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прил 
 Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што ј 
ојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека б 
ило то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зу 
јем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки  
одрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасит 
одинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она  
ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја до 
ставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је 
итали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — 
оја чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад у 
 видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па за 
оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више ср 
н, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њи 
 И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p>  
 мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја  
 ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти 
 ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмар 
, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако под 
реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, 
а у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти 
е, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски 
 што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја  
Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је в 
ји се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне  
ће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму 
 пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у м 
и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајва 
а га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreign xml 
творити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па 
 већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или  
ро од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин 
 сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и са 
год са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод 
аком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</ 
и онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, —  
млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујн 
но, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док  
елена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ н 
ото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенству  
p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки ча 
а свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијани 
в чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове! 
лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренер 
S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="3 
е ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и доз 
е уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија,  
 Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема по 
рока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па ј 
служио <title>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него  
јаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је п 
слушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са ло 
 ено Раде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде п 
} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре 
а једно четврт сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом л 
 му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по в 
би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испоч 
 питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и  
, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p>  
.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немај 
> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S}  
 просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га  
жи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним 
ачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није 
Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’ 
маћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели м 
творила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш  
л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господин 
к ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже доб 
о, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: <fore 
 чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него  
 сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлији 
<hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Прео 
ли, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к 
 и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Пе 
а’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p 
ша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде 
 звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Ни 
 „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза к 
p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна  
 бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Зна 
еднако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по т 
омаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше 
нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвећ 
, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треб 
није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец 
{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није о 
т — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад 
е кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само 
му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} А з 
аку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу  
ворио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је 
и сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на ш 
му јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само изд 
же, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди тре 
 тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја п 
есвјатаја мученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често мела 
век тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други од 
 приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати 
, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него он 
ље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако пи 
. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дођ 
ти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда,  
ћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после на 
м!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, к 
 толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље до 
аже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па нећ 
 а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето,  
уку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш  
да кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикоста 
ребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, 
 сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“ 
е идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да з 
="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава к 
 кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S 
уди. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се ч 
де тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} 
за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера 
ри Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле  
а колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бун 
издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако  
еница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и г 
нало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је 
, него да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије.</p> <pb n="371" /> < 
ао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и г 
S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле? 
узе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лиц 
же презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и бо 
баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа 
м дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S}  
} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам ни 
 извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се пр 
S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису с 
а!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{ 
ке заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о б 
сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{ 
вађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар б 
а дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— До 
егао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које би и читав е 
 дрским <pb n="166" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу  
 и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из к 
асота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и 
рви пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и дру 
сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; 
па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через ве 
-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да 
једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко 
с.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; оба 
е уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће 
ари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа 
 И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n=" 
н јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његов 
<pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а  
ће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга д 
бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никак 
дите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје  
оарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногам 
 овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — см 
его их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и 
ку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове сн 
ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а н 
а далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по 
на тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је једа 
еје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана 
а.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнек 
ије у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио ме 
а поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог ро 
 али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она 
један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књиз 
згледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселен 
жда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по  
подин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а  
.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели 
 се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} З 
“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да ј 
 ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „си 
тошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак п 
о су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата ј 
а ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то ва 
и гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је 
о био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком  
, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и  
оса ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо 
 n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим  
и, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљд 
говом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, 
ш и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од  
ојих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Нед 
равио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображењ 
ке године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па ка 
p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је  
елени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си 
то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, ниј 
али прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао 
екао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја 
 кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — пр 
име, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на 
апута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — ре 
ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’т 
чијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А н 
p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је млад 
ила, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде 
ли ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство: <foreign xml:lang="cu">„Вы 
 бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лу 
 Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога о 
ко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то 
била у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад с 
о је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, ка 
 мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о чит 
 га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима 
исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да 
пет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и туж 
ега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућк 
ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и 
о повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путова 
е узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни  
ац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудн 
ечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign x 
 тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мил 
вога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако зад 
о ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога ко 
а је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак  
јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.< 
ше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p>—- Е 
у, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у стању д 
 запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту  
икад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгод 
о јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S 
га почешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе 
да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас ба 
 ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349"  
а деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву 
маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби  
Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом  
ило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те  
као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао к 
 он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>словенски</hi> псалме пред Екс 
> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли б 
а једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб! 
 вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може ч 
 срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се  
меју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- ус 
пи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види њ 
 него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте  
аде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! 
но изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад 
на, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш д 
шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно н 
 ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— . 
 чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора  
ћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S 
. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завиј 
а баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, 
стом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила 
иелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање друг 
мо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се 
а како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зуј 
} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакост 
вог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог 
ост њихова супружанска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или раки 
 Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топ 
е би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је 
 о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом,  
та сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ра 
евица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} Д 
 за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; ј 
 кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, 
 казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме 
а је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати. 
 и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизм 
би: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао 
а ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и  
д краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била 
му певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не пев 
 То је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне 
је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје 
’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Д 
ме добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида 
ислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију —  
а!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљен 
на.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни п 
.{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и пре 
је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу с 
 ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, кој 
ви пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверава 
ити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне так 
/> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно 
ате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да  
 је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у  
аслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији 
у се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој  
мање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем заве 
ци, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је јед 
и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата в 
ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Н 
тник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> с 
е из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све к 
ћ, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони  
S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољу 
 без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје п 
ј спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче нај 
о једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натера 
е <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши 
е сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да 
, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе ло 
мало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре измеђ 
 пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у 
к, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази,  
ака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, п 
лика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно 
 и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет т 
гама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеј 
 устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твој 
уру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, 
 бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пуст 
држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то т 
чтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све д 
крене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о 
} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнуш 
 пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, 
 уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је 
утрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се  
 виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, 
 је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да  
м Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n= 
у Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па к 
и</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сум 
ека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове  
де да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с 
ад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па 
аги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, 
друм ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини он 
е су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искре 
 ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не вер 
је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гл 
ну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала  
руковано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове 
а нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно 
ор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све бац 
ели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да ј 
 него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рође 
пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога 
p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што  
 и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што са 
ерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда с 
 ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже 
ем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и б 
им калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба 
енисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па н 
ну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од  
ом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па к 
; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли ј 
ој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за ру 
венија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S 
ећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведр 
равила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи 
јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на наш 
бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна 
е било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Са 
Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој 
попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, 
 смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да м 
 је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, к 
је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је  
оспоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јул 
 А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то 
 певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Ју 
} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пиј 
 /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одо 
е гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам са 
мо је верност њихова супружанска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина 
ом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин по 
едну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало г 
нг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ прип 
ш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Ф 
зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толик 
кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што ни 
идети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и ди 
А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа П 
ашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна пословица која вели: „Испод мире тр 
и кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} П 
сма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она ст 
труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онд 
ок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него...  
а, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је до 
а и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Мелани 
 куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне чита 
а чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</ 
то га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла ј 
 И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже 
м ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка).. 
њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, 
 <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш 
 и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила ку 
пет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љут 
 сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле  
и гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете.  
ака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после  
но, па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи,  
 и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже:  
у, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли 
д су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким кој 
да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — 
ред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће п 
рау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p> 
унуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни 
ће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена 
а слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, 
 да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да н 
атити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и б 
ном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса,  
, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о 
 било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако с 
ко име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је  
е.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе  
лук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шт 
еца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном св 
ма</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се  
о се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробу 
> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми ч 
можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} 
ути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, 
ивље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили 
а њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Сп 
не за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирал 
ше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у прис 
 она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и прот 
, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас са 
 а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише 
коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева старосватиц 
нова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p>  
 свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: 
рса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, как 
 сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шезде 
крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p>К 
а <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим. 
 такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља ил 
кенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гу 
дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са 
дне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити какв 
мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах 
и у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и к 
варило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред ку 
о је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, к 
 — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па г 
није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од с 
ина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама об 
али се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није та 
енита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама 
н фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечке 
 бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44 
реку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он в 
е покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлиј 
м ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика  
 страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење 
ца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од н 
4" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него 
 се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> 
 је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци  
 пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и  
 како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом. 
 се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’  
ја, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед њег 
и га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p 
 гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „ниј 
лико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те,  
ола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занел 
ели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му по 
и оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру 
 дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској ба 
е ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира с 
а је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштри 
ко вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једн 
са.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај ч 
мо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> < 
! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и  
а наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi 
 онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао ду 
ој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула 
ше зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који  
ли шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбур 
да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу  
е, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на ово 
— каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје. 
и, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао  
збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљивост —</p> <p>— Простота, простота боље кажит 
абалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтел 
hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прост 
 мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини д 
а нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сока 
, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и  
ета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке године доносила  
дија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој госпо 
лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге  
ругу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревет 
скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се с 
го!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, и 
</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Д 
hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, с 
ртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> з 
 горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако 
и зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије  
љања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даљ 
 их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ов 
знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те ку 
чи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се 
е“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дор 
ва попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо у 
цезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не з 
 срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, 
ма у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није  
то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре 
>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена  
сијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо други 
то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учи 
 пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако ва 
Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па 
Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> 
 како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као наслово 
ису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је  
ам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да 
ја навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и ник 
нсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се 
 којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врат 
>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја с 
лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у 
е, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <h 
 поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува он 
pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па  
на, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло врем 
xml:lang="la">corpus delicti</foreign>, онај зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и ско 
то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу  
i> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом б 
м баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе н 
е и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта ве 
его он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la">corpus delicti</foreign 
га</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комш 
 мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучи 
 не каже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје па 
е зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а  
а сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себ 
ни нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо 
ала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи кр 
лама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шир 
 ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испраз 
; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone unit="subSection" 
ала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па  
 Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола на оба ла 
— Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то би 
 другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" / 
где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити,  
је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика прав 
е!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безум 
 још неке подробности које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје 
, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — в 
пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља во 
ај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и 
<p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер 
држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су из 
аховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана, па и  
ЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који није могао ста 
 свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја с 
ла је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљи 
ош ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Га 
његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала  
било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па так 
да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.< 
његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа  
још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим,  
За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонил 
у, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p> 
 чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, к 
овац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него др 
ели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да 
поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети От 
, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу к 
во овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово ме 
гова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.< 
е пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ ј 
господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му < 
; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па 
; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина 
Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен поја 
жег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја  
 ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> 
— Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, је 
 Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шак 
е на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег  
, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га изв 
што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; св 
ати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</ 
и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у заво 
о, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и по 
за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак к 
је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалос 
, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, шт 
 заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја 
ем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога пле 
ино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То т 
ечи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака  
вицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивов 
е могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Те 
cti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, п 
е, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног  
атељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испо 
таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о  
ра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајц 
шао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, нег 
 Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме сам 
рагановић, <pb n="22" /> кад је написао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој</hi> пос 
Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађари 
па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изеш 
 сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и  
 му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио  
 нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по ин 
{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по не 
ам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извад 
децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање. 
ело, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих  
 само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259 
пшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене н 
одревним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни представљ 
мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — пр 
 и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, по 
.. ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, пра 
а испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ ид 
нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо  
а оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ м 
тово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога 
кселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Ша 
; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мал 
а моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Добро си ре 
ресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p> 
ла, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био 
и поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред  
 трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар 
ко лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и а 
S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје 
ати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, п 
жно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови, а до 
 допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p>  
нако (противно свима правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још ни 
две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и мо 
>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote 
а?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, нара 
шкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?! 
уторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића.  
га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратим 
 Учио нешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и  
е, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар,  
 домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — а 
о јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’  
дупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како тре 
<p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било  
. овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош 
pb n="250" /> додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да  
ри!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То ј 
рка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту кој 
гне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га  
, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост 
ку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те  
 развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Уд 
 онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што  
ротив — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одлик 
 Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцил 
ек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у 
ати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцн 
p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— 
и ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Ко 
ворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне изва 
сте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> < 
то кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од мој 
еку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p>  
није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то раде завереници у трагеди 
о.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габр 
ла онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи,  
внице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... 
господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да це 
 гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сид 
можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би зам 
 већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује 
а би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разон 
су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће м 
а се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка 
ше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као  
а, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „ка 
дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бу 
онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апо 
 ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна госп 
 бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„ 
о јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посм 
га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови ми одма’ го 
као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је 
гу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, како 
господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у 
о је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред 
!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</ 
њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и  
изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној  
 <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми  
а мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Ју 
.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал 
?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — 
му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — о 
и; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак 
на моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да с 
 Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ч 
5" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била  
адице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословск 
 сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске 
 несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он од 
шај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам к 
пасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав  
па и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно; н 
ви! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегн 
 готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспир 
во питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва рум 
 поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцк 
д ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и по 
: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како у 
 вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онол 
-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека 
је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера 
их свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p 
 ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она 
„сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и  
те опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па  
уму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње магле 
ји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани ц 
и кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћи 
је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао пор 
беница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест из 
ове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се  
чурлија која су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дира 
е ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти с 
костио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248"  
ишта, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђ 
а нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши,  
тивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био онда 
 не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Бо 
м опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Сви 
Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо.. 
рау Габриела осећала неко задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно с 
 онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. 
гојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкаст 
м ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то би 
посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И јед 
 моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, 
аше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснама као 
а ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је с 
би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим год 
>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокак 
 запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго  
 то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми неш 
оком долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу 
се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао 
кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром 
али у колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и вр 
 капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу пев 
то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно; никад више да се врати оно стар 
ало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујн 
гу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспри 
у сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу 
 вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој проре 
{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад 
г.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан 
крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> < 
ликог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — 
>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не позн 
i> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’  
поја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо. 
 и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И  
 n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — корак два па ст 
а којима су се послужили (и поред свију онако повољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{ 
—</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због вет 
хо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</h 
танску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што т 
равити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ 
 други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас в 
Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>П 
.</p> <pb n="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо 
дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти ј 
к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фр 
а бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Врати 
ће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добију само  
ад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за ф 
амо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="3 
Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам 
 Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p>  
 простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који  
баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја< 
воја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама би 
и рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио 
 кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <h 
деље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет  
ко целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити око 
одејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он,  
.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Извол 
ког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо 
ако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — дода 
S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавол 
 чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочеку 
 тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад ур 
ад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Т 
ука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l 
рали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ет 
 то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас 
ранжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се  
то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио 
то је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ј 
их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у 
послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне позивати господин-Перу на вече 
е.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости,  
је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш н 
што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мис 
 за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође до 
а немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво д 
лачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онд 
анас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја 
уде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он 
апротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни! 
.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и < 
 тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред пет 
авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивил 
 n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а о 
нио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стр 
о икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја 
ажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и 
ати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди 
вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оас 
зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А 
бија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што ниј 
 „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико на 
 њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда он 
</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било 
ему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Сра 
же, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang="cu">ни 
ост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчи 
ћати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног,  
адна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, 
улу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг 
; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вел 
 сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о 
Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" 
 тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање до 
вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то д 
} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам 
 фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим  
к пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте оп 
а! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n 
то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме  
ојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њ 
 је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видим 
То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика,  
ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само 
} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишв 
/title>“ господин-Перина, остала још од онда.{S} Читам <title>Карловачког ђака</title>, мамо.</ 
 од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А т 
актику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то жен 
а умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каж 
 бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и она 
ао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш к 
 бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их н 
 да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја од 
дио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о  
у ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се треба с 
и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њем 
тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па  
ују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно  
оме у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола на о 
Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и сед 
ирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам 
ако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прим 
о ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да ва 
!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу 
и!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спир 
и на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она 
и да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава с 
> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на проз 
хову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово мест 
се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су на 
аки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прили 
ио истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и  
е му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба 
ором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећат 
 „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то та 
есечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; 
} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се в 
 ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кром 
есео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чу 
у а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По т 
ду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је  
 л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{ 
а.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> 
ас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је 
о, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је 
" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите ч 
 рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и е 
— чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то ст 
о, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим 
ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — бран 
исте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О 
цене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{ 
него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила 
ела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а кам 
 оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} 
свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирт 
се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети гос 
времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте к 
 кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајућ 
 то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, 
оже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја ј 
по под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ 
ра северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само 
 извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да 
уле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и будна с 
’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен 
 то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили 
ледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога 
је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад 
 то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе  
ој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ пом 
оме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофо 
и преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо 
а, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла 
, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет трти 
p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p>  
в шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —< 
деља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на г 
.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксира 
 запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујар 
ез твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадиј 
S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркади 
а га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и  
>corpus delicti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, 
аздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па 
еце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако бил 
ако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јул 
тњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на  
 кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој пок 
имекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту 
е?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки гр 
то видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све з 
не и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру, да један др 
<l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, о 
солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му д 
кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба ве 
S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвиш 
</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Ка 
, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула ниј 
i>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нис 
реме, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете... 
 Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја  
/p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — вед 
д ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то ве 
 своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „бал 
—</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>—  
 беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја с 
 рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="2 
у!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — 
ва, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе,  
еда ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез 
бо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста  
 ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће д 
ам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта с 
 се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да 
дебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само 
ра.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о д 
егов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам гл 
стим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и д 
— али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто маг 
а од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикри 
о као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не  
дека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то 
дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшн 
акуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, 
о пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале 
/p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле трис 
душама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достој 
ладом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} За 
 (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између  
 један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уред 
са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака 
!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на  
 n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприпов 
 верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја,  
е молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само  
дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по 
аш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек гос 
а Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О 
ог фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија,  
у али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно. 
а, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и дожив 
ајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и 
вице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћут 
вница певници одговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је 
ирате? — запита фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте 
у; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ с 
на.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели 
 ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубље 
од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер  
казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу 
 „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пе 
окоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Ма 
вом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мен 
чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она де 
е остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S 
{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару 
ише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све 
идатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се ниг 
ује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до 
и мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чу 
 Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може  
и сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи  
е, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене 
у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и 
 Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су 
о и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с н 
д уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се  
ај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пр 
све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни 
ри које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је 
устави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</ 
 шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се 
, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце —  
жем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи 
до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и то 
себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, 
зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти  
 или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до послед 
, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога 
да жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и 
у! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дот 
ширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да 
упа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чу 
ска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p 
то се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом? 
не у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чека 
 похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи ка 
 држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметај 
и те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ве 
а ће парохију добити само <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S 
 жив разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатск 
ло да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћи 
 прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и  
 Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, ни 
р захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: ср 
је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа  
 па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овам 
 луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ ка 
раво одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт саха 
уркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, поп 
мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, 
ику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е,  
потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с п 
прузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је го 
не куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се с 
!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па 
ијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седе 
ва: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он уз 
а још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слат 
оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Гал 
ешето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’  
 дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизм 
 <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темпераменту.{S} Један 
 а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте 
ј онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онак 
 Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— 
p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{ 
да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад п 
тима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb n="48" /> имаће прилике читалац да  
итија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне. 
ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, к 
 (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, заустави 
р једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, коли 
јтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и вид 
гао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бу 
ли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, ни 
S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конку 
ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се 
нке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи  
ији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су с 
даш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мисли 
 над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегај 
 они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе 
ако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам 
деше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p 
е.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а 
ве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити 
га возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n="286"  
ели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да ве 
="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три 
обудио, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’х 
најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу раз 
а — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, —  
ити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се к 
рско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а са 
ашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно по 
те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дет 
био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на 
 само млади и младожењи, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро про 
оли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом п 
паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А,  
„Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — ка 
е!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село. 
 дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати 
 комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, 
коме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих д 
Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p 
а на жалост господина супостата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi 
ош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, 
 они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповски 
то дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Ни 
 и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене,  
сним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан стр 
то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишл 
да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују го 
{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} 
.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерски 
, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теб 
еним сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — 
 се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог надалеко није бил 
 селу... па још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се п 
ио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно удар 
у строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвиц 
 уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија  
не оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да м 
 да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико 
довољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај флане 
с овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> 
су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ иг 
и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим кориц 
н се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а др 
а ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено  
де умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сид 
е, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту,  
-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се то 
ндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји  
з тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је  
правити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако  
и према мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, н 
о језик. — Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће  
рисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и п 
је фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада ј 
о снисходителни према мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на мир 
 и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</ 
 у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично  
(Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудит 
а је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све  
ну жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола т 
о, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још мно 
е могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који са  
 лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах у  
при нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те т 
 И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код  
<p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамн 
ти само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жу 
да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни он 
 Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да ку 
опова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињст 
сле и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авл 
шта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а н 
е зујање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Ју 
господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе ид 
 неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама  
 противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из ранијег непријатељства.{S}  
угом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми вер 
 тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами 
„возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Ра 
е: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и  
мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах  
hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га  
пи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље,  
и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му 
етци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само она 
бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone uni 
од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, 
новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само  
квареност друштвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и 
утник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите  
е у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!. 
p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса 
 али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „ 
ћу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ 
запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, в 
м кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забад 
S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп 
 све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача,  
пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље за 
бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио ј 
 путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штого 
ад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово на 
е престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Сп 
S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што ј 
би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> < 
ацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо. 
у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно  
ори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, 
„окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седа 
ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Трис 
авран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А по 
те ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни пре 
 чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мис 
ојски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакој 
те!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представ 
да дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ни 
ру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настад 
риј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељств 
илна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па  
 често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је  
ог јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Га 
цу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењак 
краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем 
аром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title> 
 да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и он 
никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из 
жиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго,  
па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p 
 кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум 
му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су  
 време да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и к 
 и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чује 
а бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељство.</p>  
ојео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} 
 још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити да 
а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n= 
е мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и г 
 кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са сами 
дне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и  
му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао мук 
 да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар 
i>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: 
асвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек 
 мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не 
мела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни 
м и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећ 
ј навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и мет 
ити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} 
а ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p>  
прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито  
S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана пр 
ш дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ов 
ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познато 
 доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’ 
пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p 
— Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’ 
p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S 
весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су 
> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није 
l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p 
 <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У  
читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те п 
?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место 
ваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... 
<p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p>  
, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и сами 
нули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан 
уби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногл 
точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!...  
пира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће м 
уди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега  
ећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари  
шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек  
ила је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и до 
Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих д 
нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милошт 
е она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш ј 
ванично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пер 
 знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <foreign xml:lang="la">Veni, vidi, vic 
мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова 
еним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је о 
’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукл 
рошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натурално 
, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесн 
у и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за др 
мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да је  
ују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да од 
ам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign  
 опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Ник 
 — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око  
и се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господ 
и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они 
м изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на  
о кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова  
 би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду п 
и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се не 
аравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала 
 потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој п 
 се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи  
пут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>П 
је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста 
о изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S}  
а се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељско 
ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi> 
јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздах 
ом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала ј 
те ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и њ 
ити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог 
{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S 
 ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и  
, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сигурно... бе 
г асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на 
ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу црк 
ан, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p>  
мо виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад  
р манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда и јед 
 да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што је сад учитељ  
гу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло 
ује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног проклетог решета!....{S} Један јед само.{S} Видиће 
е...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е 
елику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreign xml:lang="de">Ma 
шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S}  
Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како каж 
 испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и оговарањ 
спит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ет 
S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође  
е било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ ве 
па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле ру 
ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не 
ен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима  
прекидано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а он 
о и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте  
е и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Шва 
ко!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p> 
b n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показа 
кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав  
S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме  
ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, 
њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, по 
пархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуљ 
нам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично 
 је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви о 
ерса. — Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити 
Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет 
оп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог др 
 А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Завета, како се отим 
 добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га зн 
 фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то је 
ронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p 
 получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старог 
еко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, 
е, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука 
џаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га 
уже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S 
а је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за то 
{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а нем 
чуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему ис 
рога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их 
а нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је и 
м заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фал 
 молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало румени 
’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он 
рау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас е 
 Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како 
тавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; јед 
то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било 
ле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку бар 
унч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад јед 
или.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила  
 песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песни 
споја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем к 
у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћора 
таоцима показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп- 
Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испуш 
бе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа  
ђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, гово 
одина од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра па 
ар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му стално од 
да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ла 
 стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крил 
 каже, није прославио <pb n="163" /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта  
ело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало слан 
 ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у г 
ног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели 
 ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> < 
ац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} У 
ни су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, ни 
коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње 
.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о  
 ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете: 
за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху 
како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у 
, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> 
или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још 
 добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присн 
а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је п 
е новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спр 
р што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote 
ла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу 
 натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— 
родужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији... 
ахтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је 
а госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним млад 
 Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много пе 
ао сребро, девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада н 
највише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадиј 
шанила на нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шо 
пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па  
ни блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорск 
душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу 
тао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јес 
мовала ту песму или полугласно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луч 
 шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви в 
о њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се 
 <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Ме 
 додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Гос 
ле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло дев 
неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’ 
чио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, 
ра је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за правље 
 <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија,  
а превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном? 
 су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p 
њига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доист 
е се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља до 
 куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <h 
ти мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијски 
ите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе. 
на, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала по површини.</p> 
кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад са 
Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу  
ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’  
, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? —  
онтрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалит 
 (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да  
атима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Мариј 
 свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: 
и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје 
штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> 
е толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S 
м и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам 
но домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то — 
натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, само ст 
.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред ку 
, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се  
к су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то  
д, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају  
о је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати  
ају <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, уле 
очара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не п 
ао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S 
о, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са ч 
т? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао  
Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави ск 
 наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, з 
њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се 
је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то до 
, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно  
ке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; оп 
. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S 
а, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Ни 
ило, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, скл 
Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све поткова 
 на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт 
се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају  
 Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље у којој је јо 
ат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек т 
p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш л 
ног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило  
бринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било 
ели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Са 
ега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подн 
напарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бе 
и за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла 
равно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проре 
како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутр 
и се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, 
 их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чи 
ечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, види 
је се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А  
вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од 
ј; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све 
и не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели г 
на из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p> 
 је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка м 
S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену нао 
ио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен пој 
орпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — р 
 <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у он 
 је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра,  
љно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то  
а Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад има 
а велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао м 
’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</ 
е и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p>  
ну да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако срп 
арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p> 
е и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност 
, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му б 
ет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у нобл 
еду вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели дом 
 по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и 
а их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно друго 
камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та о 
арта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и 
еки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S 
 „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клај 
ла Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ра 
ће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му  
 му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хте 
 свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју 
шије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га  
i> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-су 
је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, др 
алфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба оже 
о.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суш 
p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и зап 
ри, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одгово 
ћ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је 
ко овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје 
то, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено ба 
је гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш  
ере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине б 
ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати < 
цне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије т 
 признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, ш 
 очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ће 
 къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ 
Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Перса.</p> <pb n="338" /> <p>— После, мало пос 
идиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара,  
уга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом;  
продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад тати 
 Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек до 
> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте 
 са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p>  
и!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се в 
! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни ма 
..{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући с 
риметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како  
ва.{S} Показивао му неке празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и жит 
ко здравица.</p> <p>После ручка настаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а ом 
p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, врем 
 куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па 
..{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пре 
јпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној  
та је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија б 
 своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта ј 
ла попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре подне је плев 
ђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се 
 у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе 
вила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао на једном  
{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео  
ет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању  
 ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим ку 
јиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n="169" /> < 
лима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све 
се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је дос 
</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми ј 
ало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и  
рпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Изви 
љавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све 
, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка 
ачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одго 
три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез му 
ш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти! 
за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга. 
 у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о  
то кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, не 
ју и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад  
{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а ка 
} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трс 
па сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и 
у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, п 
жила пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и се 
к.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља,  
дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се умори 
благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча 
 преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, посл 
дао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетич 
Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији 
зићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетам 
к...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p> 
ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после ти 
 ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Геци 
— веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! 
ског малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог  
уза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, х 
ећ познато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад 
е понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела г 
сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скор 
ор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре 
 и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу  
ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној ча 
рата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све,  
два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он п 
е било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше б 
да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а о 
 опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а 
ас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како 
па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што  
ставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотл 
рио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљ 
орила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш? 
бе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је ка 
а-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’  
истијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлага 
ује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и 
пружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба 
равно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се  
 подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S 
у то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, рит 
, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о 
ват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац 
и широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, је 
и благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и 
неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ни 
умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују 
ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немило 
му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точи 
од ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш не 
вао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула.  
 само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго мо 
 јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через тв 
курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се ве 
дин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече 
вори... доста је... накупиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, ра 
дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супр 
ло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно 
но не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не 
, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је  
/> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разг 
фрајндшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те? 
трос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радозна 
и какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте ча 
љу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се одономадне вратио из Б 
ру или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један приповеда: како су  
те к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала  
 и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице!  
од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте м 
на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус- 
жете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта 
 Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! —  
Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, ба 
 свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глав 
аква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, не 
поведам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и к 
ужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо  
89" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.< 
ила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гр 
добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста па 
о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешит 
у ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само по 
рам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек ник 
ало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трај 
 моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да 
вијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера То 
ш јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује са 
 не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога  
„воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима  
ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> 
p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о с 
.{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим 
на, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="subSection 
 /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева старосватица пету строфу:</ 
нели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бр 
>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопо 
ad>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирал 
d>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескоч 
 <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб  
hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и  
ВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрине и 
ad>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из је 
ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и 
ерка и учитељева посета; другим речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући 
АВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из п 
ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на чар 
а вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи 
тка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га се дове 
ше све то маштом представити него пером описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад 
ше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинил 
их у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позв 
ише удалили од предмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} П 
у, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те 
 јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, као каква променада!{S} И ник 
 му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, а 
е њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу 
у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао 
тија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чуј 
иш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="2 
Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда н 
а нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада про 
ерса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала,  
бина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу 
ке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по 
п-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат.. 
д батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пу 
ије поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у 
љда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p> 
Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође мно 
ог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја к 
и Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</ 
 <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле  
једала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло г 
и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге  
да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати 
комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса  
јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и 
 натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— 
 и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико 
о опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет з 
сподин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд 
 по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Ј 
{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћи 
оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седел 
емо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све да 
, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Перс 
о у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као 
едосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, а пр 
јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је б 
лики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу 
вако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и заус 
и солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима ма 
и се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешки 
 га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му ј 
е од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мал 
 тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког в 
о је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно т 
м.{S} Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а о 
анкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>—  
p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашав 
или?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите 
а, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, вр 
уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док  
да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помо 
оброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може  
његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену 
ма и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише  
пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом 
две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима п 
носио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво б 
ст је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледал 
емоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а  
е.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и пок 
жасна слика једног алкохолом руинисаног организма, за поуку многим читаоцима</hi> </p> <p>У сре 
ажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шај 
 је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и зауста 
зео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни тел 
е беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је поч 
егову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве  
а мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о д 
 прибере и замоли старога <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи ону његову певницу, док он час 
" /> А <title>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title>Кар 
Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око  
а, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једн 
 владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, метн 
љашњости, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем  
запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} Ови проклет 
него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предо 
им, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам ф 
ојно очекивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ћ 
или да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено в 
а у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето 
п Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} П 
ubSection" /> <p>И једног летњег дана — осам година после испричаних догађаја у претпоследњој Г 
Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин 
ер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па  
е и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благи 
— Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш 
 небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер 
/p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким сала 
и још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисл 
ter" xml:id="SRP18941_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какв 
е мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао 
 бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле 
а га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га 
 епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и на 
" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија  
едан.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој 
олики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, 
е тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разг 
а Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громо 
решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Б 
 од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој ј 
на ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извируј 
данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само ред 
а.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивис 
ни добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запа 
та за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени д 
 па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S 
 чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а  
о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="339" /> <p 
 Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их бри 
кле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ 
никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах 
само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од мири 
да, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки 
" /> ствар свршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег с 
звадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту ј 
д свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтер 
аже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. —  
 и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њ 
а-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића 
и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а  
д себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често <pb n="107" /> у несвест и 
корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћиц 
ушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му сам 
се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под пр 
а и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и мили 
ц никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једно 
ако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко св 
 тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена 
ину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раздрагана изашла у ав 
тена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце  
 није допадало попадији.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопа 
лико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су  
/p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију те 
— не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слик 
, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретн 
 утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом 
... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мо 
ге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не 
и; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога оно 
-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха  
ама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијо 
 жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки ста 
b n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Ш 
ђице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте 
леб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишт 
авлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче. 
мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно м 
ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p> <pb n="185" /> <p>— Ама... о 
ли попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви 
евичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, П 
чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а  
 ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’ 
Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо,  
левила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башт 
пава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— О 
оји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет 
па из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди вид 
pter" xml:id="SRP18941_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је  
Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су бил 
 мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л 
е л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јул 
и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получује награ 
 младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.< 
 два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разго 
Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још онда догов 
 развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порок 
 а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то прави 
тра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћем 
а.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да споме 
о!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> т 
сечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра 
оп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и  
протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ млади 
а приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена гов 
у, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је д 
оја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Ј 
ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно ш 
е га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мен 
и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p 
говар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио  
дин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>ле 
жио <title>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <ti 
ме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, ш 
е са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге  
часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у 
аредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се  
туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику н 
н-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир  
то је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И  
p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S}  
 само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он,  
ш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спава 
нска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Не 
о руковање и вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, од 
а кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори кап 
! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну.. 
арловачког ђака</title>, мамо.</p> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> 
звикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример с 
орбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, г 
>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.< 
кала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи мол 
 да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, сл 
p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ 
 сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лет 
. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи  
рсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</ 
на моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и мој 
S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави  
 ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и ин 
 се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није  
 боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и избли 
> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним стварима па стаде претур 
 сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Бож 
а проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ 
м после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је пот 
је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућ 
уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва 
ла се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је по 
вно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми  
ту.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп  
и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу 
{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рук 
.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — вич 
на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар 
о до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А 
аткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега 
<p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> < 
а, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском в 
а, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се пр 
у мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти 
ом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Бо 
он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта 
S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор дево 
 и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; пода 
у!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на  
 загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{ 
 Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за 
х на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и  
bSection" /> <p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и  
глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп- 
вечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес гд 
ве за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће  
ом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а 
ако бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало 
ста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им раки 
годарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p>  
о Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним,  
} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим 
 опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој  
ност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штрикераје и признају и саме да није к 
просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз 
ом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ови 
а ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара  
ије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћ 
После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" 
не, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p 
 — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули 
нат женскога лукавства, разумео.</p> <p>Остављам сада фантазији мојих читалаца, да представе се 
’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилиј 
неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> 
била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} 
— само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у живот 
их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе уну 
 подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће м 
на кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој ј 
па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна ст 
јбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и  
соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" />  
, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудар 
 комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа 
је хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да м 
по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испред куће после вече 
оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа леп 
истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради 
мо старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу  
 се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на п 
као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима правилима поетике) он 
tle>Преодница</title>“ господин-Перина, остала још од онда.{S} Читам <title>Карловачког ђака</t 
 је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бе 
оп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек  
аке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вел 
ило, само је верност њихова супружанска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп- 
ма’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... 
uote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло 
е могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су г 
ло живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то 
чем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S}  
икаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћ 
а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела 
 у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да леп 
днако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивије 
одина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и зам 
о кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и  
њене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуни 
раз.</p> <p>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је 
да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S}  
 тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришт 
а, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио,  
 врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева 
.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако а попадиј 
ени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ства 
аши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор проду 
п-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као д 
 и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n="398" /> мамурл 
зговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква ма 
пшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о 
 пуна врло интересантних ствари; између осталих, завршује се подужим монологом и једним чаробни 
о спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје 
же стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се 
...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по с 
и први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам  
 попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица н 
д моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно,  
ана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на 
прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бе 
а се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е 
шето, па ни Његово Преосвештенство није остало неприкосновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајн 
м двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, него да се оже 
 свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца,  
и многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} 
 Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „паки 
аде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут 
...{S} Каже ми гђа натарошевица, између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети 
ду девојку врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала 
 чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити савијачу с маком коју он, као с 
 вече налазиле и том приликом су између осталога још и саопштавале једна другој, све што се у к 
то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само ви 
ућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што 
д куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Да 
 рече жалосним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем  
о и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено м 
p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшественик им 
Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ по 
рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођ 
; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћи 
 сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несрет 
 ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ о 
 себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S 
овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не  
’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да 
и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>—  
 место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, 
о велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија 
прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отвор 
ма у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју с 
 до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем 
 сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p>  
’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе. 
ући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја  
онији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p 
!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а краса 
41" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p> 
још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради ку 
и па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису каз 
а већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S 
 је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливе 
 да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад 
о у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га оп 
 је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> < 
А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао 
 променило; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, и 
 Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки И 
признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне јед 
 запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепши 
ши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’ 
евојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћир 
да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е,  
е ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге  
ћи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а 
 до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света. 
S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартир 
ике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хиру 
у Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме 
 топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л 
 вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и ро 
е.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој 
-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро,  
рта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, ко 
свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и  
да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав прова 
pb n="253" /> питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда с 
мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> 
ђе па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> 
ија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... н 
откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништ 
ам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па  
 некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кра 
је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу 
склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; уве 
p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{ 
 и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па н 
крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав  
и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{ 
мо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још је 
т била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; 
оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатија 
у Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и  
 викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, 
његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћ 
{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има ј 
им, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја 
и!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То 
 поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде п 
у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шара 
ошавши, новопостављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад ј 
сто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он 
S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: < 
дера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о 
осле свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отво 
ерницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку!  
 А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мај 
 лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у д 
!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није 
у је понела на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтев 
а критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила ха 
<p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи 
х, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, између попадија а после, нарав 
 <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и пр 
 на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S}  
а се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’к 
абриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце касира. — Та д 
} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} 
пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну.. 
ђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима не 
p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после малог нук 
и, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} 
</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира са 
и то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> 
p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула м 
. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа ни 
p> <p>После овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала између једнога и другога попа 
ш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију иза 
ицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе.  
 „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S}  
бро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу р 
n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па ш 
р док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет 
иви да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је до 
је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гла 
, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још ј 
а Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гро 
рски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда 
ку о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и  
згледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати оно 
сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк п 
i>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па он 
бема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?! 
возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај  
љу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, ср 
вјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} К 
аја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Б 
спода тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ 
, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне в 
ивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча 
а од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да 
ко: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од 
плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питал 
пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено ј 
њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити. 
к поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господств 
> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела сам 
га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— . 
 већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора ч 
ерса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш 
асног Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљ 
 доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не п 
 плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу к 
док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> ма 
ка, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и н 
ерез чега?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају. 
а се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После по 
> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим — 
 чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је г 
 са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и  
сао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје с 
ослове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак ј 
више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао 
лаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n=" 
зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „госпо 
е; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђе 
им од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисл 
он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Ју 
чким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оста 
аво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, не 
 Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>—  
т.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо  
ијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попа 
 изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — 
руго, што је <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</ 
к заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хи 
ата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је 
 <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога  
к сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ћ 
а завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржала се тамо под 
редила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у т 
Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала ј 
п Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико  
оње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он 
ле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, оба 
наоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи иг 
пова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад с 
а дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенм 
Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ 
амо шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца 
ло, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је  
у ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о 
па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући ј 
говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: 
 гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било  
један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у 
 тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да времено 
то она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики,  
 поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> <p>— Ниј 
ћи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског 
ајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој  
а и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фоте 
 парче! — <pb n="250" /> додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане ко 
ођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, 
он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се са 
, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег 
 тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуг 
лико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу о 
о гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! 
са из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Кар 
 <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда- 
 — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобита 
неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, слатка?!</p> <p>— Кугла 
 сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та 
иви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само д 
чки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од 
з куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартир 
у отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... 
, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb 
ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} 
е зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога,  
hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не  
ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на п 
и, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашар 
ијатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радос 
а кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каж 
о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какве < 
 ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа 
— рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта  
 бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то ку 
о не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снив 
} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, —  
била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеос 
г доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не  
по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас по 
аметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само каж 
ар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина,  
мо део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га 
ора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег с 
’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за  
— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, сл 
, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког срећно ок 
лео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту  
p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас господен на водах</title>“, а 
ас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже,  
?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: <foreign xml:lang="cu">„Из г 
ватова највише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан н 
ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јул 
 спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, 
 то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-П 
 уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да и 
ни и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А 
миде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим ст 
одина), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило неких <pb n=" 
и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни бил 
ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачки 
 си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нис 
е Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А н 
ри!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући  
<p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је сам 
ка.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за друг 
ши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева 
до за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сут 
д поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, између попадија а  
one unit="subSection" /> <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на м 
, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али са 
</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало го 
штуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га др 
ом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељства.{S} Па је тако и вече 
икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остав 
 поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће се у мир 
авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — Видим те  
и и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило ве 
>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је 
ме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p>— Господине... моле вас 
— неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну  
г заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка- 
ладенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с ко 
} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтр 
ne unit="subSection" /> <p>Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа п 
ругоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p>— Господине... моле вас да дође 
.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здр 
ко певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А ка 
ма таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдат 
грабио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За  
кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна 
ак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу 
обаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; 
има!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, п 
 у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу м 
 да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова с 
као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госп 
ком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума 
l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида остав 
ам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, з 
ки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“</hi>, који пада 29. септембра, па се тога дан 
коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале с ногу ју 
викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пус 
ажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, 
лу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико 
гу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окре 
hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршив 
це, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се к 
ј! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не  
м нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нер 
уванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели м 
ика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Мо 
 тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако 
екако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате 
оре и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— 
 знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свак 
"293" /> први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Нед 
од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А о 
ицу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и 
:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излаз 
 па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само каж 
м лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на 
> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да р 
ра, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето ј 
а комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скра 
мо лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екс 
xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</p> <p 
hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> 
се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избега 
нако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита П 
а вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек п 
по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантериски па чак и један 
ан (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланија замишљено чита, а пр 
ки, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу 
ајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској о 
ј обали а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она насло 
питање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме позна 
њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ 
у се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у ку 
 од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n= 
оп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</ 
S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Та 
 би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели  
 ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави  
/p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p 
асели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> < 
ознато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо 
41_N1" />тако ми је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p 
 попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Се 
 доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало н 
је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Ох 
 поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може чов 
е не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p> 
брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало 
’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се поф 
ну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Сев 
тише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банк 
цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, п 
ене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред Прео 
рко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути 
ије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом. 
је воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Ме 
ђе и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} 
Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира,  
 више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није  
маћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу  
ујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте 
 проводила дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати 
а искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куг 
ле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и  
ресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — ви 
уче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је да 
и из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не мог 
док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> 
мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до  
ошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родил 
 ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е 
 ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај 
Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ? 
ш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим 
 сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено р 
атарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беам 
— цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацино 
нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. 
певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости с 
еле вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад 
а и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посо 
 Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi 
нција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се  
уги још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, 
 да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч п 
че домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте  
са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава 
ставити.</p> <pb n="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако 
мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред 
p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p 
ица окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши 
тац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ т 
а очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације,  
они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водо 
ивите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, ба 
p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Пер 
 а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и 
9" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи свој 
вај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која ко 
 и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито  
>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга  
евојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгла 
ах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, к 
 пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младена 
преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенција нас је натерала да се  
>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="78"  
ови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савиц 
а година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам  
у живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — 
доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет  
ран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепи 
рти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и  
и,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали!...</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, фрајлице, благо< 
e> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се н 
“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, ни 
и својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни ј 
 и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина  
а и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па н 
се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим 
мотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима  
 да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> 
 пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџ 
ао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му н 
сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по  
е.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати 
д</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамил 
се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешит 
ној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Мелани 
аком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му н 
ктевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:< 
и’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</p>  
те погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се  
рене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и ши 
а-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипа 
у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти с 
егнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и ди 
оје <pb n="401" /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, ј 
ак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љ 
е моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quo 
Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога <hi> 
ом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, с 
рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја  
и амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгл 
 што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; 
на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="subSecti 
Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже 
та ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже 
нцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба.. 
ржати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто 
!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} 
тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује,  
ке мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком. 
ђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтаним 
запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позва 
тета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к 
ица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само 
Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, ве 
ред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пе 
рје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и ме 
 слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире р 
е господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} 
ад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на с 
о <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита пре 
увај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!< 
 погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га 
ра обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — б 
Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спа 
S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бу 
летиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужниј 
, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <p 
абоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— А 
, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина 
 су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и пород 
„Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то н 
 данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинил 
ли званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже 
месте а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарал 
 него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време еробе 
емојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Ним 
ида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мо 
шта него се само погледају крадом испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу 
е сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> < 
о!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек сп 
 ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако  
</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, са 
акре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се  
као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се 
 дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо п 
ски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у 
уланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као последња  
лави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што 
итају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им  
 стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта в 
 уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир 
ве један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав  
 му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није било прав 
 немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па  
ако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми 
} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељским погледом.{S} 
примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па напр 
м приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то 
м Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се ви 
пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по год 
рече Меланија и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једар 
лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то м 
Риналда Риналдинија</title>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госп 
ми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ј 
„Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, на 
цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone unit="subSecti 
 наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је о 
позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и парос 
треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — хр 
 — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како  
и га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те  
човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, господине.{S} Спремамо!...{ 
ав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз с 
 шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао с 
пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог г 
комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана  
ћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој ј 
д је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег  
суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана иза 
ра“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде напр 
 све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак м 
 петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, к 
<p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? 
е се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лот 
одолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спири 
гашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариш 
година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде  
, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав  
 гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па чере 
ди, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те нек 
 пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад 
, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и 
ра извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p> 
ешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, бр 
 песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n 
јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да пр 
један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли  
.{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајв 
и!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „ 
је, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула н 
<hi>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, н 
а оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! —  
ко пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се 
ши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком ун 
к савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено мом 
евета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на крев 
Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том прилик 
, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим реч 
ре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерња 
каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти  
 послужио <title>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, не 
ек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, п 
енмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад бу 
а су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако 
 Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па 
њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S}  
, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње 
меши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’  
 он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се  
и, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слобод 
м и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне 
буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је н 
ђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпо 
ва... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај  
gn xml:lang="de">Maria-Anne</foreign>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а 
; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета о 
о може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се 
ко воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву 
папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S 
о је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>—  
еш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло 
су очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика м 
 па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је 
> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што к 
м диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро,  
им кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! 
ше тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме 
 и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слу 
шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>б 
опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној баби, ка 
д мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака  
гово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди  
аст, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио  
шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та  
тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кол 
о што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балс 
а к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу 
 да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима 
и, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у 
 Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде  
 њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и м 
 отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа ч 
уку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да кр 
тре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. 
је ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, 
ић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шканда 
 једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно  
у.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се  
ед оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гав 
им вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција 
цка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испроси 
ира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар  
 стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада су 
некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате п 
све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те 
 је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек 
у окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, 
стице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и че 
 се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ мож 
ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере.. 
уо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и  
 немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-ј 
 сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Как 
А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „ 
намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуц 
; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у бу 
ђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и по 
осили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (п 
 натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугач 
’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и о 
сна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју ми 
х, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати 
{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жараче 
решли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у ба 
пов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почаст 
ерса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чи 
ли поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету бољ 
 узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на вр 
љуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Си 
је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она б 
ља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже поле 
 бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се  
! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охраб 
се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S 
а, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> 
п-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, го 
лу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одав 
поја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје с 
ост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</ 
ли Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Ј 
ну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док 
еленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје де 
о сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Си 
супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем так 
,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јо 
гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашни 
дан, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две год 
роз све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру 
васац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к 
и речи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај  
ко је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш л 
 вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А п 
ла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела  
страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми ба 
само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на со 
с вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ј 
о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је би 
авај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми  
 и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силн 
ајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао с 
це, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај о 
страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре о 
 доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им р 
 зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како  
рађенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лак 
а дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p 
оз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати 
змарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а н 
кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ниш 
собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> < 
ом и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са  
их; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, пот 
а је опет почела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S 
даред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше 
пљени страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво изм 
О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала  
 у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колима која стадоше, и рукова се с путником. 
ћу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сет 
ро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, кап 
водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, 
неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице ко 
 — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонил 
охвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не ма 
говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава 
о све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лепти 
о, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати 
 је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање и 
а вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било  
идети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на  
циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке 
’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца и 
екретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, има 
ове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дан 
ош кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-су 
а а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} 
 и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило. 
} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang= 
 опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забрин 
же, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на 
ши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен ш 
 тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> < 
крали најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера 
 Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang="cu" 
оп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и 
пио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда п 
евам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте 
не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стоји 
осподин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама т 
тшелник“</hi>, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре два 
дин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случ 
поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестиц 
 <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се  
е шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц 
 Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quot 
о време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете 
кида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све 
дава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево пос 
— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l>  
<p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од леп 
n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретањ 
.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и 
 све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само 
еланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадал 
p>— Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у  
ла да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и  
намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити  
трос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годи 
исмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или так 
 кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона к 
de">Maria-Anne</foreign>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129"  
ојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дак 
 у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак 
 после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер 
д женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа к 
зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне 
> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и ј 
ао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим 
p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — 
па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е,  
> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, п 
рицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ 
га је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цве 
, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, ил 
ним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ д 
е!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p 
а-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>—  
пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарн 
егла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читав 
ди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине 
ведају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем п 
апију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p 
} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S}  
ио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да оста 
рехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пад 
 кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечи 
како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је г 
 вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што к 
од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, 
а бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну фор 
о реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне н 
з комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме ми 
 л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господ 
надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор ј 
Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па  
на!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак 
по и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, 
.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и  
т сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест с 
п Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад он 
а. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} П 
о њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе 
ца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не  
диш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то  
ћок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То 
ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; 
знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било п 
ыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спир 
све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Е 
 довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази 
рогост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а дру 
итимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта 
а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађ 
кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глав 
о бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јерб 
оп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на доч 
а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о ба 
е.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и  
буњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што с 
ле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова  
ако нешто...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и 
нај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти  
 да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одо 
цу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p> 
 <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више  
е много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.< 
 Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут 
 па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је би 
 замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та ч 
ву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља  
к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај П 
.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о  
е видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти 
ад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на доб 
 ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</ 
о гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповеда 
е,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!< 
 велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p> 
и’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад н 
Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у 
и прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске  
лети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо о 
на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. 
уке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега та 
ила при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, је 
тнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надву 
 није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет 
 ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она с 
их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се 
очари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одг 
едни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>—  
ана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуш 
му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима... 
 пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у сками 
о десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш 
 гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем  
дом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опе 
ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>—  
су пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља 
о његово питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију с 
а жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S}  
знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, сам 
амо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких к 
 Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом,  
рукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мис 
н.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у с 
д је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по  
им покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шеши 
офне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од з 
милија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ 
од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та 
 И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћ 
а пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А 
иро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „П 
а ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а ф 
 смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по зем 
 Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешт 
Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме 
 треба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржњ 
онели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је 
за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Чита 
у песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, 
њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ћ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте сам 
ом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако 
, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им ј 
 га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена в 
ира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чек 
<p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фа 
ронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{ 
итав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’ 
 тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то  
 доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као  
лупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и  
и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’  
на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се с 
је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па ви 
згриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћ 
 до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш- 
аставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умируј 
до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те,  
крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оно 
ог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко 
,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, 
астао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху ко 
е раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну раки 
знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе 
покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>т 
ца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, 
чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се ук 
 сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на  
он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена 
 тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја  
а не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та в 
ри месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли ула 
Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети  
Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, н 
госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додад 
.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је б 
ид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гл 
 Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>словенски</hi> псалме п 
 у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (кој 
к у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то зв 
 већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад 
трља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све прев 
’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожење 
шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши 
ћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како 
су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје п 
i> стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он  
 Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај 
у; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, с 
, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш д 
деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и 
ира је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира из 
 дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето та 
је него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је  
/p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда  
 наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавил 
а</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то,  
говац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, с 
кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради  
отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> < 
 ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па  
жали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидб 
 Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена,  
 опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црк 
 се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се в 
да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш,  
само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погл 
Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и 
?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, 
Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира. 
 к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све ко 
јом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Ј 
знато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Ша 
а није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз проз 
: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-П 
ептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и пла 
ијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим ес 
тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фот 
качки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, 
е...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А  
те пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — какв 
ије Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, гос 
је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране б 
 за то једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да с 
не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слу 
ајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p>  
 су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и 
/> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра... 
— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто 
аноничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p> 
ланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише места свршеном к 
де пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио 
дјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори т 
анији; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати  
шаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљењ 
, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, на 
 да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер н 
ћ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p>  
јмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте 
воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпанови 
ла би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, 
 једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било ка 
п-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: н 
не се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре  
ет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама 
едан, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је  
а све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S}  
ар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге в 
панке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако 
а.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <p 
језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи 
ажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био! 
ко се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданд 
 би били тако снисходителни према мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју 
у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло 
тела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било к 
а ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попа 
лавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном 
> послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам ј 
а одмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни м 
а крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, к 
ас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први п 
осле опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ко 
ју, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина  
ла: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ 
овољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</ 
тин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" 
 гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} О 
мам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.< 
ло кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је зн 
b n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво 
то ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете 
тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала  
 тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне  
>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине б 
А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега м 
ио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — бр 
и ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели  
гне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} 
само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило 
х доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’х 
кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ва 
асент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог бла 
лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а 
е се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а  
и лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага нат 
ду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учи 
pb n="401" /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на  
села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвик 
ли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати  
е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким 
 усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" />  
 се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле  
 почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама! 
само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зат 
 дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="2 
задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас 
ди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — зап 
 /> господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <h 
авезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенциј 
оста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађ 
остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, ка 
е берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и  
слу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћер 
ко га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га ни 
 гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један но 
ком сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га м 
} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани ван 
читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спи 
целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд 
 сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу 
 ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, 
за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се в 
ве чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то  
 па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам 
и’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље,  
ци и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара 
 пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то  
 шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози. 
оба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да пам 
ујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако  
 испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабом 
до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачн 
и и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошл 
Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам вид 
аду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, —  
 да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами он 
 Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мир 
ном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га 
ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчај 
ки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски к 
тоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S 
и и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак по 
оја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и леп 
а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а  
 да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ оби 
а, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А С 
а се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сока 
а да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мал 
бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А 
 предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули ко 
 лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па ј 
 треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви 
искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>П 
ла дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и в 
 као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Ц 
рке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прођ 
пао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толи 
} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, н 
тва, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па д 
скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, ње 
рашила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не 
е.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела 
 како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим з 
рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели  
 диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb 
еког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не  
иста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио 
’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога 
д тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, ве 
а трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су п 
колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после 
pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина! 
> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главо 
м.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и сам 
мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64 
ло!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S}  
ас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп- 
хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,...  
селенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не б 
ао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му  
шно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула 
 се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и  
друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p 
 и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћ 
да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже 
а.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> < 
пет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто 
 чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{ 
о можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра  
 људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони ње 
ођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој каж 
 она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њеж 
аћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно ка 
.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О,  
ави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега б 
изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то р 
а или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S}  
е је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одм 
ом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p 
х —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпи 
 поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека ј 
и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће пре 
а памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, —  
 мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно мол 
! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их по 
е пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда? 
ри... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели 
ога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да  
бриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натароше 
о л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна. 
 она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> 
но али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућ 
 те је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан ту 
</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добр 
оји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S 
 помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њ 
, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к 
а. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајд 
 пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ре 
— Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хи 
о!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, —  
<p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодил 
, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{ 
; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спир 
b n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима т 
" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже с 
је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, ха 
и па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-поп 
, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско де 
.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од  
 ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па п 
а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та  
.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство није остало неприкосновено 
ади ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та...  
 се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са 
„боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу 
ин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ак 
оста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај п 
сао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф 
ошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану т 
икад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то 
е да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О 
глоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима д 
а Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и 
к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страд 
већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са зв 
 Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p 
је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Час 
ркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захр 
 трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко. 
е мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се св 
а, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а  
ма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нић 
свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју 
дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви с 
не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем  
 човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... з 
љава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, 
а ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу в 
а се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с 
ли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти ту 
ало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, 
ицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном  
 са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о 
а бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорет 
 умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шт 
да је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба туто 
што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немо 
сту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <p 
 и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Бож 
.</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је доб 
мини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму 
 дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} С 
 завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</ 
не од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да  
као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полете 
о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с ко 
 је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаш 
ећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни 
.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па  
и, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S 
ер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија? 
 они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бо 
 послушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са 
тво и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео 
а се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој св 
 је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недељ 
 за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај с 
ама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:lang="de-C 
{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> 
 да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, 
 Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрс 
епу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још  
S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обри 
 ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњ 
глав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо 
 јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент зако 
} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“ 
 остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта и 
, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само кру 
>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здра 
о да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене св 
, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се 
ла и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад  
 пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о 
p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност 
е на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јут 
лук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промол 
тер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, сврат 
 ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" 
S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="2 
 баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унц 
а се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ  
ира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не оз 
ваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред 
е завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и  
аселенска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у  
ришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегмати 
 од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ал 
ла окретати и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати св 
ла, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго. 
, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што 
ије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпор 
иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванае 
н. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} 
упио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да  
опа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше 
да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад г 
ишта.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само. 
 крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А ка 
т раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба;  
ао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд о 
>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана р 
ло и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па ка 
ве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се  
ађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" / 
S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решетају жит 
p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућ 
споја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па  
аздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и л 
а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил 
го овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па  
 ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није сп 
и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну уке 
ити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Так 
е и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање 
марицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну пе 
што могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам 
шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кол 
а видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђен 
ко по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о пос 
рана; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира  
 ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла 
ло, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем 
едног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова  
ме покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му др 
 кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га 
S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беам 
ева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићар 
 са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, моли 
у,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за он 
дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад је 
 суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S}  
а, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у ко 
ића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</ 
јла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p>  
} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено 
ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, веру 
 вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад с 
 да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква,  
ећам само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p> 
ра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуг 
а наљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намер 
-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —< 
... одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па  
стане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, п 
пате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, 
вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечер 
ндак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како с 
сење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме в 
ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... б 
тио за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју гро 
 и један и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам 
 ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејск 
двук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно з 
дмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му 
ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну  
, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прв 
 к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; 
 и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо  
!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и по 
 Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крш 
чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три 
и</foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједн 
њир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо је 
 добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о по 
о изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу,  
у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је б 
него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам м 
!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен 
 „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће 
ин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; а 
ад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква п 
еднима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S}  
та лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта о 
аква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил 
у</hi> да <pb n="181" /> решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на  
нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-С 
м јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову 
 зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С  
пруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, ка 
<p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пе 
анца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или 
... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p> 
има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта < 
 Та ено Раде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џид 
..{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фра 
ти да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читао 
 вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и 
а“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпој 
А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мој 
м у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме виш 
ље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словес 
кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрп 
’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви т 
> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам  
а њена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљивост —</p> <p>— Простота, простота бољ 
 ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добр 
те, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, 
ћа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је 
из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући.  
 га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</ 
и треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јав 
> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза 
ад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пе 
ђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Но 
имировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мо 
што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" / 
рђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам б 
ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој по 
о, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, б 
о пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, 
p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што не 
ори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим 
.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад  
амет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожу 
аку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, ш 
а он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу п 
, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, 
 допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже 
га ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секи 
д себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тх 
каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S}  
само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гл 
шењака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, вил 
та га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пе 
ве може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> < 
лезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></ 
коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта го 
} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре  
 што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради Меланија, — рече наслонивши  
у, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није 
ћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да ве 
.. него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{ 
у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па за 
, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђав 
 песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она 
а, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста!  
нолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шк 
 <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — 
ом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима и 
шкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шо 
ворим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа 
лика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна годи 
ма и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“ 
 сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; 
ексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрин 
о, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу  
оз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа 
 је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и о 
ћ отпочетог страшног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времен 
 ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене  
ело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још о 
 драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, 
S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифун 
се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код  
о ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су прове 
та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало,  
тре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола 
, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је после три четир 
н; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шеш 
> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије с 
нда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Не 
и крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој  
и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћут 
“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његов 
оби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... по 
а.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шт 
д куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола т 
 поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шар 
кмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и  
 најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Мел 
; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово 
 а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оће 
 ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала 
 он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „ 
вињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкоди 
го ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после  
то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини  
краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто поставље 
 торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалек 
 дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Пе 
, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, 
="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ 
 њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица,  
баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на тав 
носи шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника 
па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар 
изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми 
зме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, 
>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" 
тка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове ве 
тар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметни 
ију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме ј 
огли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а 
а најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам оде 
 они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермиј 
а јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао д 
 савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је оз 
тале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо,  
ко се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Пета 
другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетк 
ари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко- 
тни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра да 
лео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихо 
о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о ш 
леда и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема,  
премали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је 
тигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се ј 
 Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S 
е баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, 
мити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што ст 
S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је т 
 пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и  
 верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врат 
е Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, 
ов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на гл 
р к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече  
ње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што ј 
онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео,  
ио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ј 
Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га  
и страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала 
дочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> 
ве куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, добр 
увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте 
р били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет 
ка, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} 
какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прил 
пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да чи 
ве службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да освет 
и и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“,  
у; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких  
ко је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које 
и, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити коли 
.</p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’ 
 да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене 
ј кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко с 
о то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја 
а као сваки човек кад прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога  
ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Гос 
наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не зн 
 Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још о 
рема Ракилином <pb n="253" /> питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — 
алер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најм 
; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не нал 
 је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчи 
мите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он 
а, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: 
д, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, 
та говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p>  
ујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а в 
горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— П 
p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамот 
авили господину Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на ј 
i>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати 
огла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <p 
спред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још 
ака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... до 
о знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад доби 
д браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види т 
че Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> < 
ад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{ 
и?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још 
е зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Сп 
 — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су пи 
од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више  
 оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Б 
ш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу згот 
 је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покр 
 свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да 
ку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку  
ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, к 
Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери 
уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то 
ице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талиј 
р једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркад 
ите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А зн 
 Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварај 
адвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха х 
его да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене 
већ прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него 
 скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау-Цвечкенмајерка.</p> <p>— Збогом,  
 па ни словца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула. 
 госпоја-Персу!</p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си в 
— пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ д 
ного је, много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, зна 
... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пит 
је Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О 
 добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као з 
 каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Г 
Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о  
ња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша б 
ира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у о 
’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па  
р, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајућ 
i> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p 
{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поруч 
 и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам с 
а у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о  
а сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али  
— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ва 
а то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не н 
 то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и  
Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се с 
, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о при 
/hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још 
 ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</ 
имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторов 
<p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.< 
а, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та 
ад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако 
пиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека б 
 је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не заме 
немојте, гнедиге, говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа н 
сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, н 
..</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу соб 
его <title>Часловац</title>...</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад до 
...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{ 
.. и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ 
ало рђаво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси < 
то сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{ 
па чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица.  
та плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула  
 молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <q 
па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску  
ару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> м 
риге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p 
аљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смис 
шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју  
 са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фа 
 и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јул 
ра, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачв 
 нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа  
страшна поквареност друштвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, т 
 ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p> 
— вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бо 
S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</ 
а вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од  
да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа П 
 То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера... 
те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту.. 
пита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а  
 — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ак 
 Све трешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није н 
а, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? 
и?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, 
енцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме т 
ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је т 
Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и  
 неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спир 
ено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи са 
о су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад. 
г младожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господино 
абу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па  
ашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор ј 
ала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} 
им то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чи 
па их погледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се  
у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, н 
цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу,  
 вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље 
да је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а 
когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутит 
чепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, 
и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S}  
ећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ пр 
ам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> 
ли ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помог 
а пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор  
је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S 
его к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да в 
марац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољ 
е, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С 
 господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мо 
роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Н 
-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мисл 
времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо д 
ми дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p 
, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ па 
ови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далек 
 као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неау 
шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — п 
енио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме  
езобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л 
 тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид веч 
 умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —< 
 није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> < 
вет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу 
на, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он  
те... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... 
} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочеп 
нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одоно 
д —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има 
да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад к 
посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p 
, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је 
ила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан,  
</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам 
а што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти 
га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили 
> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад 
 А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што реко 
p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њо 
еко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче  
о, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо. 
о.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира ј 
 мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да 
а мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда каж 
>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте с 
амо шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар 
—</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је б 
ене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и н 
ти што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговори 
имјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>—  
но, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{ 
ам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а заш 
{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили 
<p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> мор 
b n="280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете с 
и онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке го 
ко</hi> говорите, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ће 
ет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и 
ако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} 
?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и до 
 <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петр 
а ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то 
фило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног 
равим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренс 
 о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — ве 
 ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци 
ве него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајс 
а —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као  
 чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да т 
же наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра 
немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пре 
а сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Таз ис унмег 
а ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> 
че било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А ка 
’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко д 
 се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда н 
а би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> 
де бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба ч 
 силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, сед 
епове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукур 
Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија 
{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се ниј 
ушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта  
} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје ку 
воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Сп 
ме и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стол 
ве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакл 
ако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била 
 више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неб 
г, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за с 
ило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало ви 
кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми н 
.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p> 
 тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— 
е временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био.. 
е овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? 
рекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву.</p> < 
 док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу он 
ађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарнос 
сподске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после 
 госпоствено и мајестетично — корак два па стане — као господин нотарош кад иде шором по званич 
аучили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо;  
hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се 
за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и  
дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу ј 
хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже,  
али и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису  
икостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— 
овали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, с 
оји једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда  
рио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у  
ека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јо 
 пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњи 
ого штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау 
ући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговара 
 ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једн 
адне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти с 
о се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, ст 
 О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом  
еби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала  
види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и 
ве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво 
 мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар ниј 
занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра 
а до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ 
међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексе 
само како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... н 
а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи сво 
мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књ 
ама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као миш 
њиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је 
ји на једном месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим с 
 себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је г 
 у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас по 
ш до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отво 
м, — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чу 
 и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n= 
 колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожн 
.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће,  
а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ .. 
стови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како  
е док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину зап 
јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци 
 пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих р 
 сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с 
 то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још там 
 децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „во 
и потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запе 
ципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" 
амо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и  
{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу  
м —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопа 
> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старос 
слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он 
 то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа С 
кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толи 
S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији  
 ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и ид 
ешто запео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкал 
остави посао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа 
идећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> < 
гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb  
 онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно,  
 баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" 
изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко бл 
а долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, н 
доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у  
ала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ре 
 А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком м 
итворили због крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благод 
е овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Леп 
ицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га п 
л’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним н 
лутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она 
пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дођ 
евали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голубице,</l> <l 
>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде  
— узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа приме 
нај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</ 
 Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се  
јој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ ста 
вако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам  
 Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има нек 
ма.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и 
/p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и  
ке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.< 
каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не зн 
ди и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> 
још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и зад 
мена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам  
 продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>д 
он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. 
журицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она г 
е црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће  
Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла? 
поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с  
тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете? 
! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба  
ња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ 
и и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па  
ш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен по 
к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа д 
као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салет 
о, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се с 
и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, —  
а Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом 
ај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти р 
 се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чиф 
ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после  
х после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пе 
к нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} 
д вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде 
ст’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако 
оћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од до 
ине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Ми 
о држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се бо 
ћама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда 
hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премешт 
цки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде д 
га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за дру 
 тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, 
, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизм 
 страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој  
рта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све  
зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један мато 
х, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле пр 
 покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли б 
удио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета п 
ши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако поче 
 се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађени 
а гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и  
, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити савијачу с маком коју 
 <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћу 
 а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читат 
пак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића 
јвећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шац 
ву и уживање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све  
ртепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — у 
бе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и н 
ађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, к 
една пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ тр 
омоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека д 
иташ!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p> <pb n="233 
во Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не- 
/p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека т 
ослуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n 
ада неко песничко и певачко расположење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласн 
ну стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад ф 
азбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили  
 одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући 
ела па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> < 
Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му о 
сом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд  
ела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну 
и дође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је  
 држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p>  
 гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, п 
и преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на по 
и човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву  
>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси 
атно, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно  
 кад је она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, 
ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који ре 
} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомада 
91" /> остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, 
пу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада п 
 /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онак 
 Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлиј 
 кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасн 
кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха 
вање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од 
упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде 
рати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке и 
S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчик 
ит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и сме 
шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако 
свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; 
аставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, н 
> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ват 
ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери с 
 помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам 
памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се по 
иница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, госп 
b n="162" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ  
{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи 
еподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доист 
’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекл 
 а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд с 
фицир уланерски, хусарски, инфантериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ офи 
ога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш вран 
 је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} 
коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаш 
} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жа 
> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми 
, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> 
о онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапље 
 ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, при 
ће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим  
је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре  
оји су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збиј 
 јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> 
ан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене те 
где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’х 
’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста из 
рођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа м 
а се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без 
у где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом 
 себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим ро 
ote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћ 
у по два три тресну од силне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вре 
пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l>  
ма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l> 
чи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што 
но: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже м 
ови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе кор 
 Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша 
какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом ш 
а добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, М 
час другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија,  
ћу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак по 
{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће о 
ро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n= 
е до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дана, али  
о му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</ 
рске погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, п 
њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком  
 једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p>— Господине... мо 
ри очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет 
рећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако 
вигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; ка 
е сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та  
а Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан би 
а, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и не 
себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А 
ила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека  
нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi>  
аме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражај 
а ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мор 
грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоће 
у какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О 
 седи за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји 
} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — 
 све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије 
тови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се 
ну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце  
дном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдат 
’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, 
ући му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> < 
што ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре вољ 
а ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да с 
!...{S} Младић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о шт 
ословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима 
 к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб  
еђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све  
и, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, с 
одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешк 
"418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна ка 
а ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на 
} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго;  
 трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ства 
ће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је о 
орите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (је 
кин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’ 
обро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али н 
хне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хт 
 с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази 
ро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака  
а века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се 
език, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и проч 
 да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сре 
— Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај  
и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање позн 
ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца 
 ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело  
днога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине,  
та па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да из 
 хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако мес 
ескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S}  
} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.< 
њиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе сам 
 вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам 
мах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па зал 
, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није маст 
тиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезд 
{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остав 
 нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — памтим како ми је  
а!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра 
а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „п 
руго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли,  
-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ух 
ђајем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Зн 
ата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали дом 
ко, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркади 
Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала с 
/> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђ 
а шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и преб 
он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали ви 
 пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тог 
али који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани 
м на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићок 
е то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овд 
 да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па  
а лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по  
, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест 
м, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „на 
 учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то 
уди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, 
и коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а 
ијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попиј 
а наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та  
пији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па с 
меје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у 
и, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну 
лонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја каж 
к-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко о 
руге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l> 
аћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, 
воју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса ј 
у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из  
на бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова 
, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си  
Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А з 
ј штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни споме 
ржим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измир 
 n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S 
баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> 
би од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива  
ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила,  
а мајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па 
па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гл 
нтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтер 
 како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благ 
ој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, к 
огу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; 
е, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S}  
а хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, ј 
ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{ 
ве, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која с 
и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах 
било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> 
ори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље  
pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се 
осита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилиј 
у угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и ваша 
шили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је 
> <pb n="59" /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— В 
жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и о 
е расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењин 
его је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера. 
{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Ша 
чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у к 
p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— 
/hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су 
модирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и ун 
тању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је 
најситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је,  
 Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, 
же!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, су 
quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде кол 
“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида ос 
>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном  
/l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> < 
 <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло де 
икад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учи 
тори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест ис 
 Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао и 
уше поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На  
’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од А 
 рђавим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој да 
а нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будза 
, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула  
ме солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал з 
 ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Ни 
олем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вам 
рзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Ни 
 живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!. 
илији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита 
Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта с 
 и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није 
-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући з 
. мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или  
 господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро  
 следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> 
Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића 
не кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, шт 
а како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и п 
ротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S 
 сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Уп 
>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом р 
ко се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздво 
циља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико н 
</hi> „Киријак <hi>Отшелник“</hi>, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том сел 
угом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех,  
ођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Х 
ју гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је м 
е била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како  
з ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несре 
а.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу 
ав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама  
и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, как 
детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега т 
срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — не 
слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, и 
о, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне с 
Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{ 
} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па с 
ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па.. 
 проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни  
ејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је 
 гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и д 
е куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n= 
!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су св 
="345" /> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо 
ду, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, к 
е да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо  
дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће неш 
оара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по 
арали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у  
 Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме 
p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p 
ео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримств 
а опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ ч 
иних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и добро 
понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете 
песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А 
 гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S}  
Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магно 
ава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни реч 
ве се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о стар 
 А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако поч 
ом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учти 
-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али 
но друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шац 
 лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши  
.{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — 
, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и  
споја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S 
 знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да 
кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!{S} Цело 
, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разго 
>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека п 
ава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу  
ким стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука 
кала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паор 
зи <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је, з 
и?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дозн 
нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово и 
 задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је проп 
ењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови с 
ју и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> < 
у је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунака 
ете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути  
 празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани  
вабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p> 
и малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели,  
!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све  
д ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попусти и пољуби гос 
 нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, 
 преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је  
а онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук 
ћ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано 
д, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’м 
знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, какв 
ени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од пр 
обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и 
и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова паро 
с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау 
е кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Б 
 добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас,  
најте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу пау 
га, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу 
ћи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако ниј 
-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцки 
жње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш т 
е, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу к 
тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па  
јанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше 
 однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </div> <pb n="257" /> <div 
ао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само  
, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’м 
ош кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида  
и и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{ 
овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслу 
аче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује 
 Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а 
<p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <fo 
доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред  
Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у  
инчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију које ј 
е ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, 
овала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (про 
/> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад 
о други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о 
јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће  
олико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа  
ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у ком 
е држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо в 
— но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Не 
 док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ 
а у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Ка 
 мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди о 
а допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“.. 
о постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично неприст 
 на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опаре 
да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао какав пок 
р.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фи 
 од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој  
Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана 
у био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је т 
овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да 
ливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распит 
 како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику 
{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испу 
е, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S 
.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти 
 га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спи 
зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је он 
 фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад ов 
а му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а 
 а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да п 
рата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука 
а да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, 
 труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву 
емари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако  
 Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га зако 
ле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш ка 
 тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила ј 
господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговара 
 не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, д 
у и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко располо 
 фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који 
екиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај.. 
дала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> 
А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошан 
, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује  
ли, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, —  
/p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она 
.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; 
о дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... рек 
а. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта с 
преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда  
>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећ 
добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго. 
 Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</ 
 мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене се 
не вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у сво 
ерсида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S}  
ед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и ко 
љубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S}  
>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним. 
 „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно к 
цки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ укл 
.{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцје 
лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Једна мука и  
ије траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до ду 
, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друг 
 што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовим 
 тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети м 
икира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Т 
појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаћ 
плетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S 
 или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о те 
ај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много м 
{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, д 
Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штр 
S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је  
ислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, 
 шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и 
они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — пр 
 ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; 
сто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану досадни, јер што су знали,  
да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко  
радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра,  
, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље д 
 са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели  
и <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и п 
х до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше 
оси! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, 
дај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p> 
и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуш 
 је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а ка 
 да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на прилик 
х ситница из ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, 
а упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је  
>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е,  
тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординир 
 није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да  
руг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, об 
вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели 
ема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и  
ло па прошло! „Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог 
брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А  
оћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм ц 
 ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, те 
.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола саха 
к ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се 
ила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само с 
повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" 
я; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И пр 
амо мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација 
ише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи 
 ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћ 
(Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати  
изора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно међународно пристаниште од барјак 
и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. 
а кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке ас 
боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмара 
то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укеба 
редомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљав 
ло с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Соси 
аја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало 
</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвално 
а душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— 
ном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи пог 
о данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том по 
’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише н 
ведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се 
рас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, 
 а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља 
да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>—  
 бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бро 
леслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фин 
тити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећем 
 рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па  
’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја  
аопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало,  
чинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од 
тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>—  
ла је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она  
 којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а п 
а кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на јед 
рбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пу 
ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!... 
узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p>  
> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с  
ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да 
аже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, 
годи кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Про 
/hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није < 
, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека,  
кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне фрау-Габри 
ио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би 
Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себ 
28" /> <p>— Шта говоре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа  
ти и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска  
и — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под комар 
дно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови  
прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пи 
нији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на  
>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог 
 код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља.. 
рајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ  
, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за оста 
осили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви  
нам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!.. 
кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа 
, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје 
 и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... 
ену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обр 
а га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо з 
д није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам т 
 малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске  
 ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само  
зе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— П 
рији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То  
ркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу. 
но још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад  
јза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о п 
емате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет. 
ш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти,  
хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцул 
гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд  
не да каква крупнијег повода, познајући паорска грубијанства.{S} Многа је женска била спевана с 
е, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му поне 
 сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој 
... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Ка 
ећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно без дру 
ти на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, п 
те само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>—  
аћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвик 
 још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> 
ет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и 
 би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А 
аоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се 
Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О,  
о онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њег 
дили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{ 
а и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом 
у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин- 
цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име 
у и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали прили 
под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шес 
ао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слобо 
абље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто  
ка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време  
ским руменим образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Ј 
малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја 
же као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S}  
 све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — ве 
“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило 
ге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије 
ве скини салашару једном <pb n="284" /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чуд 
е, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>по 
доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о ру 
!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе 
 Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>—  
екарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паорушо једна! — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не з 
етурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле,  
и пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум готес вилен</forei 
а поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоци 
>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су  
огу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, ни 
селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је  
башури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни 
 ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео 
S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира! 
а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је с 
 изушћене против католичког бискупа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Перса  
ребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у 
и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, 
та али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више  
том или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — н 
шна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> </div> <pb n="239" / 
тири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да 
ије могао да се курталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разгова 
иш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женс 
ревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није 
а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S}  
опови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> 
Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико  
ина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка киш 
остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ 
чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брад 
ирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало  
нредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на ц 
јом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а 
да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било б 
а гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако  
!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!.. 
је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спрем 
им старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита  
ова?</p> <p>— Право каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!. 
 лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована  
м вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којека 
ље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слага 
 никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте  
gn>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и  
е и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вел 
 разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се  
’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми 
м? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — рече и скл 
т</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и  
ану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него д 
!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене 
и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Сп 
едни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није никаква варанција, је 
’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па  
ам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... зна 
е перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо  
колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш онда 
узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Ш 
чку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј 
ина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У т 
стра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се промени 
да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И 
а кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје ј 
 Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје де 
грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како  
одужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислит 
а и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин 
а?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по со 
 по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога 
о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, само  
љно Габриела. — Код господина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>—  
 кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем сад,  
ажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржала се т 
вића и девице Меланије ћери поштованога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су  
ло прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољ 
и у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхуна 
парохијанску и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како т 
ити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља —</p> < 
хиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и  
нда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, в 
, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа на 
док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{ 
и ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим  
/> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити  
роши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Мел 
зговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о еписк 
, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, ј 
тин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и он на д 
х епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми  
е боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ј 
укчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за с 
 време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p 
</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, нег 
и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> 
рке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим 
копу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко про 
а да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло леп 
о плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који ј 
ао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово неколико дана,  
је, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се ве 
 он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} А 
добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку својих сопствених пароха; да му к 
то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса 
да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од  
одужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву ва 
н Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а б 
ан из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су чули 
шњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13" /> они, који се буду хт 
ао закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и  
дашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то ва 
би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S 
окак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пу 
дин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад ј 
еру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол 
плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>—  
оји би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо 
езиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступ 
"> <note xml:id="SRP18941_N1"> <hi>Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што 
или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут 
, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је г 
ном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мат 
акле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била,  
и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми је изгледало 
иртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи ду 
ра, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне  
 гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с кој 
треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и ме 
едни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче п 
жеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко парче! — <pb n="250" /> додаје Нића. — Открој ти, онако 
пира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у том 
 додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе 
попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, к 
ак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— 
ва била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако ст 
ор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> 
рдаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! —  
 до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек 
енес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па  
 крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти 
 и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, кој 
ачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо 
 сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Бож 
/p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — п 
је дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци 
дни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечк 
не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао де 
Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим т 
 посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p 
же, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог! 
!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код  
 никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила з 
ела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар  
, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно женских.{ 
смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално 
ш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То 
де лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> 
очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да ук 
им, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била 
о своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, р 
 му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лоп 
 здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јули м 
 су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје 
мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ 
ли и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да 
месаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли  
еђу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него о 
 ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи као станац камен или као кула светиља 
м гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „суп 
"81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> < 
је смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, а 
и Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— 
астви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојако...{S} Кажем вам  
по казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као 
 <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир  
вога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, однос 
 редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве 
 и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо мла 
рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, само постеп 
после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова 
сиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку пастирку</title> и <title>Геновеву</title>.{S} Завуче с 
кад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и  
 економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене 
што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде посл 
<p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и 
 и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима 
шао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је  
дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жен 
наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Т 
ем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да  
е!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород,  
о њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која 
 n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По мало пра 
чајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml:lang= 
де забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метн 
иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и пла 
ца једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ  
би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па оп 
кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одоброво 
ји видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумар 
тано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је п 
д те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинт 
ма како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је би 
 да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се п 
ватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да ј 
 чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комш 
их неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је 
е горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних вра 
/p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — започе опет Шаца, —  
таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p> 
еше јаузновати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање  
и већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то 
ецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху п 
!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути 
 Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацуј 
долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и з 
} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова 
 бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница п 
ити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се 
па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпи 
мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој суп 
меша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Пог 
скоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим 
уд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци;  
 у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његов 
некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и ч 
милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милости 
м чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} 
 трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао 
. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве опет црквен 
 испричао историју једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је кас 
 кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да 
ховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборави 
ала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једног  
за вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару  
ућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако сви 
S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, о 
ница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву св 
хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По  
ве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица  
 Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се части 
кала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан  
 <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, г 
р, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,< 
довно случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш вес 
i>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{ 
хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и он 
т.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што 
 коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и мно 
p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку рома 
аги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Бо 
апурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако 
јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ  
красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца 
е!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што ј 
 утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари с 
Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује то 
о што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера 
баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу 
наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} 
ошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађ 
е окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа 
дашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст шва 
..{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што 
 певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али к 
на најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пуст 
имо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А 
p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза пе 
 плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је млади 
младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже 
једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по  
з одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> 
не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?. 
ин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље го 
с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића,  
ако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се разговара о 
у и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> < 
te> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, видела је  
ли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је то показивало,  
 пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари с 
 како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија  
о, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, између строфа се ти 
p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" / 
чку романсу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и  
 јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, и 
шио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван 
’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за 
 <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, з 
гли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> 
курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но  
био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприп 
рму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познат 
певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појим 
 пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi> 
ар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’д 
 диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а 
како допадало.{S} Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мо 
здаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хва 
 вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој  
појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо? 
, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> 
ерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је иза 
буру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, с 
 Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <qu 
 година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других з 
у Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирје 
ао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира гов 
ад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што  
квих других заслуга, <pb n="15" /> него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, 
м не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, р 
о, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он пева 
о што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Госп 
вац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тро 
 онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p>  
.. овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише пе 
е он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим ј 
 се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Сп 
паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар  
 жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на п 
а је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и за 
ију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму нај 
памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је једнако у себи декламовала ту 
н и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ 
> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, с 
Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате,  
 зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — и друга строфа оне песме кој 
</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми 
 из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — и друга строфа оне песме коју је Шац 
Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласно 
и глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже нао 
дне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а  
 је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и 
 /> Орестију ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ван 
јача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па к 
ажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесре 
ли свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегл 
 моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и ж 
еби декламовала ту песму или полугласно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; п 
листавао Песмарицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спе 
реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па 
р и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —< 
 — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ... 
а Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику ро 
тате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња,  
па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S}  
д сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не  
ега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" /> 
 ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа ками 
јала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и го 
знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уз 
и не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам 
оркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... зна 
о међу комшиском децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb n="51" /> дец 
то си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А 
клонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфантериски, и артелир 
луку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била п 
и</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђи 
="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> < 
 спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да  
запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на поса 
образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кол 
девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста  
кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чар 
велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не  
</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... наши.</p 
 почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна нем 
 драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела  
та зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по  
 Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе. 
злице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у к 
ка несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта креве 
вице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дан 
, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро годин 
Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ак 
 чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се п 
ра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам п 
 ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето,  
 о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи 
већем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето дру 
ао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином  
и сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.< 
о твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од  
е вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А так 
а и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плав 
а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је иш 
одина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S}  
веде чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сп 
конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и  
 горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" 
Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а 
лавије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели 
стар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још  
само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикос 
ако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим корицама — и тако  
- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно ни 
 ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шора 
е на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ај 
 <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор  
>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси од 
в мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— 
 пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало те  
азила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се 
је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? 
 ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продер 
рифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и  
 ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње магле и јут 
ут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке нес 
ула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашо 
па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће 
знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Покази 
кућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. 
аша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели по 
та, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто  
и полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лаж 
се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапу 
 једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</title>.{S} Ш 
пира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пер 
-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивовицу.{S} 
ет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и дваде 
="85" /> <p>— Благодарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Ј 
ела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’ 
 Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да с 
заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно 
ива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</ 
им молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и б 
unit="subSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранији 
ли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде 
>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</ 
се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — в 
ого у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> 
<p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— 
ања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, 
лите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полак 
ко је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан 
х —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још  
ћ Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на д 
Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у 
ашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пиле 
ужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у ча 
стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с по 
его су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек је 
p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца 
b n="112" /> додиривала образ Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Мела 
о му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина 
ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте 
раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коњ 
 <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Ар 
ја извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачк 
 весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених д 
тино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима. 
шима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ дру 
аа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Ј 
сто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пер 
ет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и б 
и, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; се 
 n="328" /> <p>Кола пођоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи ве 
ћа!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>—  
<p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон... господин Перо,  
опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то в 
’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турс 
ли мало —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S 
</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу 
</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! —  
у.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, госп 
ога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — 
ише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па м 
} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочија 
 улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд 
 забаве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помал 
веће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађаконити.{S} М 
аришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, 
 што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, веру 
ог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у јед 
p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан  
се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека 
утра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби 
 сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сут 
о ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде,  
ђе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи 
 извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— 
S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог н 
ло.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их исп 
ја му одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p 
кања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — в 
о и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шаци 
p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, госпо 
 страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста л 
 колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређуј 
нако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и б 
чања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; ни 
кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S}  
</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>—  
озити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако 
и.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, 
е као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та...  
.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мисли 
 је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — 
 Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа П 
ћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађош 
те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, Догматике, ех —</p> <pb n="120" /> < 
pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наиска 
— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао  
на!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господин 
!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе г 
, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће 
ребало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретн 
авњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су пр 
багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабан 
ко други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се до 
и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља својим 
— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав п 
 име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па  
аже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све по 
е учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S 
<p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки  
та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, ј 
ге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој г 
иглама између две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака 
што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако 
Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отвор 
 кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је т 
бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема,  
в будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то 
 пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим 
воле, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне марам 
адарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, 
ата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао с 
то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или  
то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шум 
е красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе,  
, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учи 
ици ни живе душе.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба п 
све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Оти 
 господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{ 
и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а  
ама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име сво 
, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођ 
 кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на коли 
ици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула  
/p> <p>— Па због младожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Ју 
све због оног младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим прир 
а у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о  
успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаш 
шли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак један парас 
зви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се с 
 — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{ 
 то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још ч 
 сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане цип 
ија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ те 
о у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p>  
тле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао кома 
спи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми 
, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Гл 
p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни 
истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој  
атиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ 
кованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синов 
тре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако...  
зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Нића и при 
ако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „м 
се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изобра 
ији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узе 
S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно 
и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита  
лостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом 
дин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Раки 
а и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум 
ели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Ср 
/p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бав 
— Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу  
, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали ч 
ћа; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.< 
 а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како  
туралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb 
 својом <pb n="112" /> додиривала образ Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и пит 
та добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер 
p>— „<title>Преодница</title>“ господин-Перина, остала још од онда.{S} Читам <title>Карловачког 
дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно н 
поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад 
виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велит 
бина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мр 
 ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" 
ити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мисл 
 рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јес 
од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још давније ствари, и 
 па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{ 
сти; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по с 
 излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње 
е шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани тиктакање дув 
а.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује ки 
 као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога,  
ш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S}  
, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чиз 
гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан девоја 
 нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити д 
грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседај 
, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone unit="subSection 
филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу т 
вају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Пита 
а и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У пос 
су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му 
, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А дев 
p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка  
е.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изглед 
мо, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш чер 
тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпез 
тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурак 
 да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До 
прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстови 
и’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, госп 
} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бит 
да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре 
о уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака 
ом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сује 
е, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали 
е бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’о 
ни акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у п 
 у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родите 
 <p>— Ју, слат — ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и  
ставља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато  
 и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скид 
му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће  
по одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и д 
а хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим 
к ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћут 
> да путују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} 
го сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све шт 
бадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па на 
 да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство в 
љувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</h 
окала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ве 
ла га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па п 
анд</foreign>!{S} Фрајлице,... господин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно 
 мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због  
ећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О,  
> <milestone unit="subSection" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у об 
 и лакше све то маштом представити него пером описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сид 
алетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала 
 Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну ча 
рећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од л 
е бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о ко 
" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, са 
ек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да 
епиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика шта више, мил 
ад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представљ 
га се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног,  
реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лоп 
а је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— С 
!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим п 
о је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало к 
чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и 
буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, 
било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, 
ка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца ов 
у, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања поче 
рне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је после 
да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{ 
— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово д 
 Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после в 
е је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— 
ије било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер  
и.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле 
Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила 
, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је јед 
ишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је < 
дно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шт 
пе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> 
не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да с 
S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скуп 
д наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Прок 
гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</ 
сле вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су се че 
ђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— А 
.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пе 
ким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> < 
"107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је пута с 
есме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— А 
— С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то  
 би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи  
на девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану 
та крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је так 
већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отвор 
>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је дос 
 разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О  
азати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обри 
и.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез ну 
} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направ 
} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="70" /> <div type="chapter" xml 
 ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако  
гу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се по 
i>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарско 
иро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам?  
p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће с 
лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{ 
енсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби  
ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве  
 ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то 
паднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за мо 
ренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћ 
је је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се усп 
 n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни при 
 ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том 
 и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше  
ила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n="178"  
аш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима свој 
ј паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! — реч 
нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за ле 
јући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, н 
ла по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клави 
о кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је 
„Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни 
 зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми 
о је изгустирала немачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру  
кодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен мрзос 
и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — наставља Ержа,  
рава каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћет 
авља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбо 
 драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге 
емојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити  
е слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да 
 Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она 
а боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге срет 
стота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је кра 
анабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се м 
 на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и он 
’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само 
ући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног детета, о 
, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — а 
и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече по 
 моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући. 
{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, 
дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп  
ели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — 
ио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него је твоја 
 одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и су 
оспоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да 
им грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом т 
вали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћир 
је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаг 
рош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колоса 
оворила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува он 
!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова 
га банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Нав 
 Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:la 
ла! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не мож 
нији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Перса.</p> <pb n="338" /> <p>— После, мало после... чућ 
 што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и п 
ни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можд 
ју: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер  
орушо једна! — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{ 
"178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то п 
е са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија 
 сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone unit="subSectio 
лу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила,  
дам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Дваде 
њу и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија 
 заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се жу 
а из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала 
каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орл 
Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој ј 
 л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после ве 
А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам пору 
и!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас преста 
!</p> <p>— Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погл 
је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спи 
— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — в 
а Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем  
/p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен 
 жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто  
ају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спирин 
 Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S}  
 Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доб 
орено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’ 
да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су 
жем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошеви 
А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, зна 
у.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А о 
а се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, 
 Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида 
Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пр 
за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спир 
 n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p>  
не феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди,  
ли ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида,  
е, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је тре 
p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Сед 
а?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било 
етврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на удају 
то!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — дод 
јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Си 
— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа дру 
енила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорил 
знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се н 
ирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није м 
ити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чес 
ље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наиск 
ше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи ра 
 домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испа 
а олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усх 
жа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет 
 све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа П 
ран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђ 
а је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћ 
исати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ће 
ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S 
љуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера ј 
ки!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само ј 
да и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш  
так не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво 
 што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта  
 те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слу 
све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо,  
 таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па  
чи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ер 
војим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим!  
 гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа С 
 ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код 
љутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео, али ви 
ије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда го 
Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло 
 треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> 
ја.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p> 
 опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-кроф 
ога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; н 
и? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводи 
n> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> д 
p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп  
до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо 
ољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдар 
л’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланиј 
ијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад  
нати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенст 
една дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ мно 
тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све  
’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте са 
ко су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куп 
а што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира ст 
ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персо 
ске наклоности, једном речју, господске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, 
 слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас 
{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{ 
им руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова 
 своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу М 
S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за 
мрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди 
.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Персу!</p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?< 
само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Мелани 
амо пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми  
 свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дођ 
ке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: 
S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пил 
p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>—  
леле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Ри 
p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво изв 
 рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разглед 
тант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, 
о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти  
 <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му 
те! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попади 
Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва 
не дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и  
а госпођа Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авли 
р’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег  
о, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благод 
адало.{S} Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на 
инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n 
левити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења које даје младост 
дном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, 
Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој 
b n="382" /> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује 
ре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а пос 
 не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навал 
 Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на в 
е, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевич 
једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{ 
а не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњ 
зви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! 
p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Ба 
 би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та мари 
з федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира 
откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p> 
а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пак 
ма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та  
у девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести п 
авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше и 
уштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она прод 
у и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{ 
 баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</ 
ре у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путник 
</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У 
а је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певал 
е то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <p 
 речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ  
у тамбуру, <pb n="138" /> иди преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесе 
слио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дош 
ожен.{S} Целога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле р 
ом Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „К 
ом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен поја 
лико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћирин 
о неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом.</p> <p>После  
 ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположењ 
.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио 
го певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се 
а певници одговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тар 
ли, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу нек 
регови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште  
а из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quo 
ада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, 
 да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је чи 
 ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се огол 
мбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски  
му допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> 
а омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред стр 
тка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме 
ију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом с 
си Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију пес 
његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, ал 
ре излемана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но н 
Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, н 
да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју ј 
ру свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две  
онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како  
 случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео би 
да и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели п 
ote> <p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дан 
м дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!< 
бљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе  
 несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону к 
бразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до крај 
раја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада п 
ића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату 
моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, 
, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>А 
ва да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а  
стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и н 
ожења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је од времена на вр 
 пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi 
ишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> < 
о у поетско расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</ 
, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да при 
ачким гласом.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ  
ке девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l>  
 За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срц 
 па засвирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придав 
је смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пу 
дономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разуме 
ење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певушила ону познату: „Прођи, луче 
е довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала 
сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после 
ле о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој пе 
, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> постали шва 
лако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гл 
ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, как 
неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Вел 
лама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповеда 
и сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а пос 
да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од  
 спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју мр 
меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срц 
га дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је једнако у себи дек 
 мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>—  
ло све и запремило неких <pb n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављен 
лика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвеће 
поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин  
оп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино во 
идесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а п 
младина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а је 
ање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље реп 
разбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се 
ли то је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тач 
купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразб 
мором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би до 
сењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да 
 хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одм 
н’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових! 
 одмарала старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} О 
у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене м 
pter" xml:id="SRP18941_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ер 
id="SRP18941_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најп 
 к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу дожив 
знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екс 
 помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба по 
то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћу 
ли госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим 
то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим с 
} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити 
 њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о  
ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма  
вај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира 
ј се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то јест скородошавши,  
и црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени уч 
ме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп  
ани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму профе 
их, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а  
пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села 
.. а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни долазити! — преб 
ео, <pb n="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају 
 то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — 
далека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ј 
 то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу проп 
ањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам 
о друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлатим клипаном који је са свој 
се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук 
рила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, б 
Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземплара имала позашиваних у лајбовима од ха 
ter" xml:id="SRP18941_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да  
.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи пета 
стеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="227" /></p>  
наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро,  
е, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с л 
ед као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се одонома 
сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошев 
н венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије ћери поштованога паро 
. дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја,  
 баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу  
’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Ф 
оп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А какв 
лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада т 
 па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! 
не возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтини 
 банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира. 
кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>—  
би, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, може 
 <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, ше 
поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Т 
м: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није 
ува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај  
н пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <pb n="328" /> <p>Кола пођоше.</p>  
м ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него с 
 капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру 
hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић’, — прекиде га Меланија, — знате ли „говор цве 
ј.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p>  
/p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопо 
еној и представио му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ з 
ања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије ћери поштованога пароха Кир 
, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у а 
официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фотографије од сад налази 
пирања и извињавања запева старосватица пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> 
мазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка  
 право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су зва 
е Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, од 
очешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу,  
оба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина  
еш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој оп 
ању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се 
епачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене па 
ме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p 
ципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја в 
га ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће т 
 мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па  
љену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фа 
јем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк 
вослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>—  
иво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику  
ећ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод п 
ђу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачк 
 и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити с 
је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p 
изу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на ко 
ко у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и 
рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока 
око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Чит 
 наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа 
ше и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. 
ожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па игра 
врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји нов 
трела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцул 
лећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док са 
аборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у с 
ише за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспо 
; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели св 
ко неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је пород 
 вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад им 
, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, р 
и.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на кр 
 отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш зго 
.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да и 
ање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} 
је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око г 
д се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша,  
к се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за  
вали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и  
ред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну бир 
е овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је о 
је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу. 
!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватов 
далека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мисл 
нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта  
р неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ни 
е, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то т 
 домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.< 
после оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S 
 је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не ср 
левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он 
{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p 
 и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: 
моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне! 
 како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачк 
ко с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алду 
 бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, н 
оја је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запреми 
сле подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фин 
Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" 
чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Мела 
рјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јав 
— шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.< 
’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим  
 баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Је 
горети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем! 
та ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш 
о једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, 
је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</ 
аје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте оку 
>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— 
воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</titl 
 се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак п 
ти слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко  
одина, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерал 
напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава  
збуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?< 
е хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>—  
ди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је б 
у, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на 
ако правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (и 
дужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим ва 
попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на у 
и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За 
равље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развес 
ико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S 
 вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ 
ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са о 
еми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну ш 
одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је гово 
ут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије н 
ин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помал 
 и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се зарум 
рне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само  
} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пег 
тано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе п 
е.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</ 
међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек 
ре Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{S} 
де, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита н 
аљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита д 
даред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смер 
 код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала с 
а стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето н 
 се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да г 
 скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужв 
 у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак по 
/p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то  
 су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вин 
оп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Тр 
лицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког вре 
и шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из кућ 
зда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „ш 
вала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још ка 
 насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као 
ена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћ 
 Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да бом 
 само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на 
 кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у 
вање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим  
зили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако  
ћана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетан 
е, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па н 
 по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он 
инчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија 
 Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфу 
чке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, ко 
 ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити д 
ци: „Пресвјатаја мученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био чес 
ослужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира  
 колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која је  
ком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашо 
{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност,  
{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, на 
изи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нис 
 вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам  
п Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штима 
к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се доче 
>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га н 
</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар т 
огодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађ 
учен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира д 
 зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Сп 
аслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљ 
 ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l 
аздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а  
 уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога час 
ко? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“.. 
 unit="subSection" /> <p>„Ђи!{S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још м 
и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним б 
а.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p 
, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у 
ата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, 
номадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чуј 
е ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један  
ошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писањ 
мо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти  
 иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и  
озната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, ал 
ш, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош ниј 
е, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео  
идети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет 
ди, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако д 
 памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, н 
ла, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је с 
учице, које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу)  
ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није 
а у <pb n="384" /> неком капижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка 
сне са свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменут 
 да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Је 
 и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерк 
ао што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему 
да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке ст 
е баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само ж 
 дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе т 
је своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што и 
 уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одав 
 пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него 
 својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето о 
дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло,  
а седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, б 
на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и 
 има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држ 
ву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображават 
ако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни своји 
а човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи 
 башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца  
презентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, н 
ише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пиш 
 је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата  
ијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „П 
S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у 
ксера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, доз 
памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме 
ише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти  
његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке  
 није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом он 
/p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испр 
 боље репрезентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атр 
то се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36"  
се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохи 
ењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадиј 
Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p 
због Меланијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, да није добар познавалац људи, односно женских,  
, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљоти 
 шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из варо 
и и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви  
 баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, м 
та вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</ 
со.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-С 
о вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столи 
 поп-Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Перса.</p> <pb n="338" /> <p>— После, мал 
>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чује 
 и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, мо 
> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем,  
а.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробуди 
 „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, 
аџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и проп 
рташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога п 
на и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S 
га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p> 
/p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље  
цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p>  
А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац 
неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џе 
 n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Т 
ко, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину св 
о време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако ста 
<p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, неће, госпоја.</p> < 
лави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде! 
ем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар посл 
</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон... господин П 
ете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели А 
} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре с 
тани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја же 
аном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ 
?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића. 
а би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како 
и?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је 
 через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше по 
</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — 
ако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не 
p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и  
ка глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Гос 
нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се разви 
ату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри с 
би жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица из комшил 
>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до ве 
 је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — од 
а испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један доба 
моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сид 
а, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мо 
 Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирурги 
ади што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер п 
 се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли 
р коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ст 
е од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да 
 паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па 
b n="123" /> <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта< 
арај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом р 
аман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да к 
а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Б 
илозофијама разговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке пита 
у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучт 
е репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега ј 
рно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња 
{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та  
а нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше П 
па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А 
е домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија 
у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је б 
м и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој  
мем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се н 
 питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа 
 вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти? 
 упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се  
каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека 
Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече  
ге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па пита 
ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, пита 
е фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; како му се допала Молчанск 
ге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> < 
 каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђо 
риних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Ј 
о прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане 
Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме  
о међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покен 
ца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запе 
ку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му п 
 се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својо 
гу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала 
ла кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више  
и, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја с 
т.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. 
п Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није м 
разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни и 
дућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партиј 
е сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перс 
ш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик п 
</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, д 
аже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој;  
е ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми к 
ела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се 
ући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спир 
ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она  
та каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њи 
, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —< 
е —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира 
 рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши,  
с назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> 
аузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се  
 па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збун 
м се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим  
> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — ла 
ни могла да да одговора на једно његово питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана < 
а неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се  
атворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а 
ушује се према Ракилином <pb n="253" /> питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ман 
да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како н 
ишту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кућ 
ра је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фо 
> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S}  
ш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, а 
Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти 
ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, —  
д’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта ј 
чи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, 
 годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу пох 
ко ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — о 
 Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не  
ош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Ј 
м, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, го 
у Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела  
го више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да бом 
етовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (спомену 
поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па како је само смерна и с 
рђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледа 
и се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као  
умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’т 
p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Ни 
гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign xml:lang="cu">„<title>Србскiи куваръ</ti 
, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и 
ј књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p 
>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинг 
њирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме 
плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму 
S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова би 
ле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вр 
 ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно 
а да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико  
ом писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запам 
у књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><foreign xml:lang="fr">Poesie</foreign 
’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, н 
 ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и  
 мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може д 
плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди  
.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него 
ало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем ч 
а:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћем 
неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре 
упио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе  
 преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), цар 
едајући хаљину домаћичину.</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апот 
 шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само  
и се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако 
 да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их је 
роки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди 
Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је 
смености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, т 
шу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S}  
 сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата јед 
уди који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам 
’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ 
вали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још 
оп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука ра 
га за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве д 
њи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свеча 
 жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети не 
у плетива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве в 
очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељским погле 
бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет ситних ср 
’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан г 
у:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p> 
лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубље 
о, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, по  
склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p>— Е 
ј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</ 
тлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до  
увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињав 
 и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штого 
ном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на хартији 
а у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремал 
е и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с  
се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђ 
тименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао 
и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданде из оног 
ер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су 
осу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l> 
шу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте 
ашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>—  
На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира раздраган.{S} З 
тито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, по 
а.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклан 
са не да никако, него једнако потпирује пламен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај пао 
Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. —  
кадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се 
 <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена  
да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио дом 
екам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта 
о на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које тр 
то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећ 
 и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и н 
прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафа 
Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</ 
ије господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S 
ци пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га 
ма људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов ро 
 у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" 
 поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Н 
 Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим к 
 чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио  
— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојт 
астору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газд 
 за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар  
 кошуље од танког српског <pb n="72" /> платна, пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глав 
ка види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и пос 
иних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посу 
оносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу 
и трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с поко 
 што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се св 
ти и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје 
, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чув 
И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас д 
о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику 
ари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Цика 
го наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро ди 
 држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабани 
 ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише п 
ржим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту а 
еб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S 
армај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд 
о не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не  
тив пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућа 
ћма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi 
ја!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S}  
 на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на 
 чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSect 
ече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не 
јом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида 
о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш 
— вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике 
ефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, 
а неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она сед 
 тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестраг 
јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title 
о.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га пог 
авља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће 
— кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се 
не чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју љу 
на стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече 
и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. 
но није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi 
у викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А  
а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу  
о из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихов 
/p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад 
 али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала сталн 
 словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, п 
.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пр 
еши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и  
Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам д 
 „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мама 
тка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, не 
ачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити 
му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу зак 
башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и ша 
p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајца 
етога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им 
 комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да  
и то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пит 
аки богословац у том расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>М 
и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље пону 
ловци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда  
а се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је и 
а <pb n="181" /> решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку;  
зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру,  
ед своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> < 
оз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, та 
 која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспослен 
 долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али 
 проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и ром 
ули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођи 
је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потек 
посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине  
ог дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на с 
истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S 
 неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код па 
собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који  
це па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — н 
 пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива 
/p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l 
а како получује награду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше < 
у игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе, од  
испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то бил 
> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно в 
лави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на н 
лом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабани 
е искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb n="72" /> пл 
шкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предме 
уцкајући ону крупније самлевену која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпо 
је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она л 
истом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан ван 
 ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи  
 у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина,  
ви мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би 
ана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује  
о су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — ром 
ла је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође 
 Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој с 
не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и зави 
а цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а у 
у пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то ниј 
— понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми каз 
! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, поглед 
лу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава 
осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је  
 врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала по по 
 напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> 
нки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваров 
но, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисл 
ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само  
 неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор па 
а изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лиш 
п Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> < 
!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објекти 
 како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде ф 
и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бир 
 опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћ 
оге књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане ил 
л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили ш 
јом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- 
е мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им госпо 
мо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</ 
/hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p 
не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као  
ари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73 
ој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је сва 
веда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима о 
т</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опан 
рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p> 
уша им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се 
е моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, 
ариста практицира код неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или по 
зила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао тр 
и лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе р 
ших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се он 
бриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прек 
 Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мише 
ве је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па и 
 <pb n="208" /> <p>— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штого 
 порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлог 
рохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избега 
 се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им,  
непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, у 
го све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример 
мокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман би 
д својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило,  
це откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи 
цу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме с 
елажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из 
астити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Ни 
не ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио с 
еко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, 
 зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415 
ли Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у с 
у по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се 
уже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, 
 се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек зат 
курикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те 
 тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и вис 
р или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разг 
 ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да  
у.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад по 
 ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посв 
, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спи 
} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расл 
 ону крупније самлевену која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p 
 а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп 
сала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и гледала без икаква  
есто и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па  
реко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са в 
икерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевиц 
> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту ј 
 Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња сврш 
почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слобод 
ш’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама! 
ти, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу 
згледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге  
ла главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’ 
звикивала је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и бла 
естаде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па не 
емена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за  
ета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокош 
е којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како ид 
и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{ 
ти, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S}  
на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа 
и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Не 
ставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да 
инти <pb n="329" /> после дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и ш 
 вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А,  
 он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако  
ерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо 
ржи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји  
ав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору 
ицом!“</p> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија ц 
у, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ни 
 врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Р 
а к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пош 
о је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њихо 
вом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} 
е, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па  
 он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је  
обл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу к 
у, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њ 
ио.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка 
ом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотер 
 су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и  
кућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин  
е ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакш 
 Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног М 
p>Кола пођоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да г 
 Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на пр 
ш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, п 
ла на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног 
 некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и жени 
го ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слуш 
 али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће 
олико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао конт 
т и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад 
после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека,  
код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмн 
/p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} 
о само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за с 
> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велик 
је тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се ка 
 на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је 
о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="3 
истане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра,  
к је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Сан Матере Бож 
не у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположе 
аређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у 
се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n="40" /> 
ела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, к 
 и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридес 
 другарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он 
{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код 
арка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је ов 
"373" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и  
/p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p> 
ратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он 
а и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели по 
 и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејш 
 кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами  
ви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’  
нова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком ј 
 а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лопт 
сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— До 
сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формал 
ње локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези удавачи тадашњој), и гумалас 
упави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нес 
репови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се  
а свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни  
љ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле  
 па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само ка 
ама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{ 
УГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она прод 
ала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се 
е.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, 
, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволст 
 Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Иде 
 окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у шту 
.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењи 
ог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под 
, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Обере 
; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све 
и, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе  
те дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла М 
да све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путов 
 прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре засп 
буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекуј 
 малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га  
о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он 
а те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советуј 
ростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о  
 никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пе 
 па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а  
ала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бу 
 има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу  
аним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је л 
о на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо  
ав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комш 
 Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p>  
је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> <p>—  
 кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по тр 
чних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео  
ка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је по 
.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насрт 
 дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке с 
сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер  
го попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p 
р’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о н 
тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује 
тра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, је 
се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само 
вци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете  
ија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Ме 
ско расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У  
 и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом  
е фотографија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише  
о чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та по 
ишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерск 
аздинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчин 
...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешења 
де маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послуж 
помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун 
 за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с  
н, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вр 
, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се  
ша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад 
е спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује н 
и слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом 
пе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>—  
начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кук 
окрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у 
штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај  
ојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзну 
ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача 
ча купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте  
па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет  
ош мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим о 
ињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> < 
а, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити 
зносиле врло савесно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај стра 
д био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачо 
лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уни 
и си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан 
па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како  
ао једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с 
!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не 
ром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба  
 мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена  
ла се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се  
оједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколи 
 кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — реч 
видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покрива 
Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Е 
 још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, 
вио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни през 
 децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира з 
е женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да  
p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико ст 
највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте ј 
, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и оти 
влији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке  
 коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S}  
не — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља 
агани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запев 
ћа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина! 
/p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се  
и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђа 
акав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабији из 
арима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је 
 да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не  
знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био ј 
едам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш 
 Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле по 
} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је не 
би „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али о 
о, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледо 
ак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — корак  
о је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућа 
} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А в 
зила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је  
 њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Р 
S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од  
оз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како  
покојно очекивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чем 
 само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба пог 
 онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте 
иже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо 
шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’ 
 уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица 
hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Н 
и лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућ 
} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те  
</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас заради 
 душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им 
и сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p 
рло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у 
ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S 
 да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари  
а како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд  
октер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зо 
рав’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l 
 слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха 
е и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силн 
ело.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет  
 рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, он 
и штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркади 
д не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неб 
је им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна ме 
влачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики кал 
е заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Меланији. 
ш читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је не 
на кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без  
зуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А дев 
 — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти м 
 образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} 
зна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој п 
н велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и пој 
 у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где  
у строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране п 
ја, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца 
 и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ве 
 Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и  
жало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и 
е једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се ба 
И поседаше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а поп 
 ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја 
ју код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер 
 можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти 
тво Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру  
устио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и  
’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом  
спођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пу 
ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида фо 
е... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није  
чешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све 
 уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво је 
 грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и гр 
о бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле. 
и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумић 
l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали!...</l> <pb n="335" /> <l>„ 
, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па  
е и прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, 
мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учи 
питаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније  
аз, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све т 
о гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb 
ка врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради,  
о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме,  
ојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а пер 
унда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јо 
’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочи 
е у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што види 
ећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па д 
није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обредише се 
ћи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после 
ћ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа П 
l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а н 
ош бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа бога 
и су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас  
се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, к 
шетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове 
 ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно  
а?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лан 
Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфемат 
и, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога д 
тера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне,  
асности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечера 
јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно 
е толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац! 
! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале  
 би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ види 
а) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за  
нца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој к 
а-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте мора 
— рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који  
је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушк 
ви к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Зап 
ая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па < 
 — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо т 
дан сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по баш 
 својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не  
поведио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну н 
 попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колач 
 Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у су 
о село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Вел 
, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пер 
о свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу  
!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се  
на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну 
а знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и  
 Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку  
7" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадио 
ире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и 
ицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и дру 
 хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омасти 
н се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навл 
висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно ма 
S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; дан 
д знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једно 
— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помо 
з!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о  
 своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> т 
иса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом. 
адије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, к 
ки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру  
И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би  
д не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан  
ље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће в 
ајгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="37 
 дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејал 
рила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад а 
ари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари 
ћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партиј 
ме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разго 
ар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи као станац камен или као  
аду господњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње колико 
 руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских. 
ебе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у нек 
трог човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали 
словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ј 
ље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и састајале се 
е и почеше јаузновати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само  
мтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало с 
еће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако 
а беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сен 
фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ће 
црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S 
епристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриели 
рку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких ч 
 кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмо 
 је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, 
— па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, в 
ерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се описујући ов 
 — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније д 
ако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се  
а, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорска грубијанства.{S} Многа је жен 
че у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке сл 
ма су се послужили (и поред свију онако повољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Как 
овољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте в 
</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о 
 обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} 
ао да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај бољ 
једне крајности у другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољу 
развијала.{S} Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <foreign xml:lang="la">st 
 дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi 
у крупније самлевену која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> < 
а извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красн 
/p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли т 
— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p> 
?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што  
пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и 
ивина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају по 
исла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им  
анца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише с 
 се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако 
ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала  
<p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, та 
; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде  
р Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> 
 и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обе 
 и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те 
 мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S}  
ријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <h 
теније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <p 
ја.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обеше 
ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико 
је вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Не 
{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та н 
мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду 
ет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет и —</p> 
вичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и са 
иније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’ 
} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку,  
есиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —< 
} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свако 
а кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n 
е недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће  
а чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво пра 
 Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p 
еним, вазда пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путни 
 то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно 
/p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: ко 
есма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах 
иг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да 
гавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио с 
празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="1 
а да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого ожен 
па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како 
 грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се 
собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</ 
све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као д 
он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На 
в више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у ко 
остаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p 
и јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћ 
ало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си 
 види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је з 
шту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чуј 
 И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави с 
ди, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће  
памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и 
 савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше  
аше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини 
} Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и 
ђице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага Ј 
— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће 
в, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му п 
ога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био  
ешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искаш 
 <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд 
p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним  
ла је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те де 
апутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигар 
> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпел 
уташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима  
о мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој т 
ве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title 
баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној час дру 
p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слу 
</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да в 
 — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра 
о погледају крадом испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље  
ругих, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод очију, само се погледају али ти  
 на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и р 
ла опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида зап 
 плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је вик 
’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није д 
е стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је уве 
ширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам 
<p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>,  
осподин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не з 
 погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерске, девојке  
ика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а нај 
: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту  
А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво.. 
 пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познат 
м испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљав 
певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чег 
 не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским  
ма, својим искреним, вазда пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сето 
ста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму о 
.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет фор 
да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар. 
осле пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који ко 
возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пе 
сподин попа су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја 
 молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојиц 
о је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завеза 
.{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђ 
сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што каж 
нам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га вра 
</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви д 
; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пит 
о је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.< 
 оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi 
л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако  
следњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај б 
канов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули 
а га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један лу 
ристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп 
 по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="329" /> после дужег траж 
 би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а попа уг 
 јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Сави 
деним кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p>  
удо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књиз 
баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао,  
ишта не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пиј 
ји јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла  
Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то! 
од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкињ 
ше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испруж 
вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ,  
анца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капут 
н.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже  
ко да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих  
Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду 
>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та  
р и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није лет 
hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са  
мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани  
мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S}  
грали на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако цел 
шњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а  
е врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира  
</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. 
нди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на де 
 пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима ск 
на.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испред ку 
S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејућ 
ије она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбаре 
е ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нам 
 </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељ 
 мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и 
и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалости 
 он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се оп 
— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, мол 
а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, не 
не, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим  
човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи  
у!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркање 
дерских навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју добру стра 
 /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да д 
кима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног 
 — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и  
оргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{ 
сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, 
 појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Ка 
ва одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин  
бом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p>  
друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l 
мбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непр 
а њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p 
та не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни ка 
си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп  
, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто фор 
 вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна  
ра му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били 
?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је 
ђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и ј 
 И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи 
д кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробиј 
ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p 
 били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан  
="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се  
 једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом п 
 оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића;  
 вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне 
 буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хекл 
и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад дове 
шественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бог 
</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и  
 За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменутих поштованих госпођа а ове са 
 била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>ш 
ом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем  
ко одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег  
а и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два у 
е једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу 
све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и преврта 
жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина п 
и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње  
 био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељств 
којница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кр 
одгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће 
 „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико ма 
поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац  
етна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, не 
то, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу д 
рети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад сп 
 претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у  
лом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну прек 
Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — ј 
S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им  
ланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допала му с 
/hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, ка 
у као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испо 
му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и преда 
 свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том,  
будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског „<title>Тагблата</title>“ и 
је се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и 
Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица о 
пира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријате 
 их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" /> силан свет Јули попиној  
 гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се уб 
а дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако д 
девет часова.{S} Тога истога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о т 
 — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p 
"subSection" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим 
н-доктор“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита но 
 и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад  
и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после под 
код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по  
аљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише 
сте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а  
} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда  
ете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и 
идљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унт 
им Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и 
правиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то  
у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и п 
/p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обич 
ет почела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослуш 
 згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ ве 
 паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могл 
прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{ 
тигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештен 
дава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужа 
ако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристај 
ућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испа 
емојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-паро 
/> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и  
-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи 
их дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остат 
а поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је заборав 
е, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа читаве  
није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и а 
 да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћ 
илихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и  
ета, канабета, шифонере, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јес 
да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n= 
 <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су т 
ово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља  
овора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А  
постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је д 
њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се односе на онај крупан догађај и вид 
енству; Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо је било 
и раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајда 
чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њ 
.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’т 
 угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да  
 могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... 
о из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажњ 
о те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жуж 
ала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина,  
утра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> < 
 /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби 
ушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.< 
 пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и јед 
Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га имам 
рајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих 
во вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланиј 
слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</h 
: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа 
мисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb 
ејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц 
 криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово шт 
етаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} То 
а том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладно 
 <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разум 
ајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убиј 
е, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</ 
а скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд  
а испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не п 
говом Преосвештенству; Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископски двор.{ 
i></p> <p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослет 
 у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов 
них ствари; између осталих, завршује се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном Ни 
вор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" /> прв 
ала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других 
 се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескра 
предила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не 
} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како  
 каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено прија 
ком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ослов 
ете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на друг 
а није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућ 
анде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шаци 
{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дак 
у!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали 
оп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глуп 
а то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код го 
то у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче за к 
ре, потерај!</p> <pb n="328" /> <p>Кола пођоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало  
воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашен 
 слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим какт 
а новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве. 
а жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па поз 
воје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</ 
ла Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка  
, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стихо 
 један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у 
ла је једнако (противно свима правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још к 
мерке критичара и држао строго правила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, дани нес 
ни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао неку П 
од зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А в 
ге песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и по прилици  
оје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан,  
е у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он 
кога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена, 
ка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читу 
 се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским.  
оје су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала пот 
лично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриел 
 својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад 
 ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексут 
 да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар  
дравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи  
изме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... м 
ље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће 
е неких десет петнаест егземплара имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу  
о и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила  
јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу само т 
чила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју кол 
кићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина 
 окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца 
носно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принцип 
p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете 
— Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме прон 
нам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S}  
 и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <pb n 
а, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ в 
Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— 
моје очи чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди 
> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије 
„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не к 
 и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <p 
<pb n="406" /> махну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријат 
асилијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она н 
— вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ћ 
По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један н 
 жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну н 
до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите ча 
оварали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се ув 
p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и 
 дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>—  
pb n="79" /> Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни је 
оп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Мелан 
о сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и  
које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комш 
оспоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети ови мла 
игде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не 
на, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали 
 ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге вољ 
 после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда го 
ако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер  
е и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, као што је већ с 
оп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. П 
ерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из г 
о је највише њених фотографија у разним позитурама, изразима, разном оделу, у разном душевном р 
чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад б 
 вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом  
а кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија 
поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно све 
 себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и 
у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја н 
 — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На лан 
!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, т 
ога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар ок 
бриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и привезаност мачијег рода  
, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} Све су то бил 
ха.{S} Пребациваће писцу, да није добар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоци 
ир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> < 
 чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био  
д њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лоли 
 „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p 
певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p 
је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“  
зни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш суд 
иро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа 
је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у стању да му с 
почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, једа 
вјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господина су 
ин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пер 
и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те 
шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није 
ити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете  
Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богос 
д-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек он 
ду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лал 
гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорска грубијанства.{S} Многа је женска била 
 на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога лукавства, р 
осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овам 
катре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро  
детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза 
главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, 
уб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја 
е. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ 
е што су обојица одговорила једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Еписко 
оћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше 
друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ 
ко нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с  
Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред к 
 свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наше свете православне цркве. 
е и признаће, да је златна и умесна она позната народна пословица која вели: „Испод мире три ђа 
спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, 
 у селу где су од музичких инструмената познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то је 
отребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадиј 
ле врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки те 
ула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољуби 
 он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— 
, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, ле 
равди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и пе 
и газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер до 
о јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: „Пресвјатаја мученице препече 
са самим касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала 
браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за т 
о што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана дола 
д Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну п 
 од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела  
, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши 
ла —, то смртном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири 
јеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац 
балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту. 
јих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни на пола час 
м се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на  
аше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изв 
о као што је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио 
 дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно  
, који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што каз 
а.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „поли 
се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спир 
ад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> пос 
алека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо,  
ла ту песму или полугласно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и 
 тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се п 
д му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита не 
не речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али  
 позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{ 
>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девој 
ра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџа 
што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети,  
га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогла“?</ 
он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од 
о господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер 
шио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макр 
} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још 
, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена 
ла кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из бла 
ви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А 
анредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија по 
ко, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, так 
ја само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под б 
! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’  
ему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд 
ј к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p>  
ез појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под ј 
ства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Збо 
 кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га вид 
 зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „За 
мао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између 
моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући п 
ије ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја  
спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте  
селенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије  
 да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме с 
оменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај  
а се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се  
е Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све 
џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда 
/> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> < 
понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да  
био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила је 
 од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! —  
ну брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике на мору</t 
 гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазан 
 љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике  
а слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Т 
не приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да се служ 
ци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоа 
мислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихо 
 ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} 
 га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шали 
у приповедају, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко вре 
 шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар то 
изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штру 
нем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се ср 
 је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога 
у, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, господске персоне, ш 
кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику 
кви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим дано 
’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је пој 
римиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била  
и: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, д 
рено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и слож 
д туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, 
.{S} Меланија одмах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја пон 
била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као  
i>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Ју 
S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве  
ао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је л 
же свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско кол 
ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Све се забрин 
ан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чи 
те са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник а 
S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ свој 
ти над несрећним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, 
 Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју 
ине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца  
јде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, т 
...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од 
ала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. —  
{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђерм 
ога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окр 
ешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, д 
рушености <pb n="332" /> и помирљивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина  
им... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, мо 
 кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још  
 подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Заустављали су  
ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, 
ГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, т 
летог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенству господину Епископу.{S} 
енда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, з 
им, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшп 
ће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком самога п 
“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота веч 
амо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго  
мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године  
ала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, 
абац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишовито време.</p 
е препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве опет црквене, где ће д 
ија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} На ње 
амо кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спирини 
ндрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе пред к 
ма домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је 
 Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} М 
’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габр 
n="37" /> ђаволски криле једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На послетку 
оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо жи 
ре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту о 
м ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb n="414" /> <p>— Та...  
ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је нево 
м!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила уве 
од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту,  
илосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем  
 лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, к 
а сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све ру 
— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром!  
милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта ј 
оје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не зна 
ра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног та 
 још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би,  
ако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у ку 
 никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче ре 
 по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти 
 — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на  
блачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чуј 
р.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од сил 
S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду и су 
им, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је с 
тојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре н 
ст. — После тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечк 
/p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и  
</p> <p>— Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клања 
пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се крене 
конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме  
 два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане треза 
и учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме ја 
а и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S 
и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одговори Јула и поклони 
ти.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их баш мног 
 Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слу 
 Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцар 
, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му  
д госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео  
 ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно ни 
ој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како  
 пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу 
учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога те 
 — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво  
"356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па п 
да, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чек 
</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, —  
а не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се сп 
> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела  
 ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, д 
д и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад  
ера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „ 
би, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Са 
 оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха као што је неправ 
олу и удовице са брошем незаборављенога покојника; неке групе са лицима као порцуланске „супшис 
осподин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго д 
> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове, од којих <pb  
Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњен 
на од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p>  
ркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у то 
то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цуш 
ојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Си 
ју, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу  
ши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код 
а један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина 
е већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <h 
ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S 
ид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још  
/p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и он 
дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три н 
 <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi> 
} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сач 
неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђ 
пи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’ 
ринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом < 
ла Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, п 
е није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ни 
, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти 
апију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— 
ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је мла 
 шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, го 
а мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’к 
ао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји зве 
ше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спи 
 беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не мо 
х рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувал 
за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, 
у.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавиц 
кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се к 
д једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама и прозорима пуним ди 
ђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а  
о оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и  
касто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очеш 
а; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изглед 
шао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се з 
 читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ћ 
 је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против 
ењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми  
са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си уп 
 рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, де 
мао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носе 
то он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас вол 
тељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>—  
о је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вред 
епом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?< 
 неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуц 
.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а  
ли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси  
у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А 
 на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по 
да-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све 
неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што  
банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцелари 
да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије.</p> <pb n="371" /> <p>— Гол 
, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска ч 
оси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па ч 
 крстите новорожденог младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио 
е.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете з 
ко своме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обиш 
наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивуче 
 дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а  
н друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и за 
еког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера сво 
/p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него  
да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је пад 
 /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полут 
ајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а лев 
 и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Зна 
и Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попов 
ишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанск 
него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло 
мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од ср 
а газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни 
 принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n 
испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и 
госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} 
нако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се в 
, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако прол 
<p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу в 
кодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је 
то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио 
>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како ј 
канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то прави 
 не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем 
уда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погас 
— Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме  
 ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столиц 
е.{S} Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди с 
S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’ 
јим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да 
иче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имал 
 трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p 
било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетк 
S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар о 
е-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од он 
та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота! 
а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута и 
че у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се 
нство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече он 
 пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p>  
S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти ве 
итисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре  
оспоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос 
орам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје  
да с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још 
но главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па 
а.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала ј 
ко живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торока 
ла дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће о 
а бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p> 
 отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је 
вац у том расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му  
ојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао ве 
авио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спири 
рати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и пох 
да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се прора 
ристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце. 
 или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао 
показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако  
ућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца пр 
, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И мало п 
дала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже к 
; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само  
ро, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни  
не су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попо 
клањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним коли 
бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет 
ом. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно пол 
тина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах следећег  
ште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147 
и) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је от 
возденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокак 
 да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у к 
ије завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом  
она самоубиству.{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси А 
едно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потпи 
уо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао  
ко бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник 
 да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо  
икле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди 
p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по ку 
е и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева она 
м и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и коко 
на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко 
и се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да  
, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> < 
поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспосле 
ула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не буде 
им, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пош 
азник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чис 
 да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је б 
најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи 
умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу 
ван кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и је 
е треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} К 
.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их  
а а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p> 
ла од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре  
о обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у овом месту неговали и писмену  
нска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.< 
екла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да једар 
ачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p 
дама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су ј 
са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнет 
ље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инк 
о.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да ч 
Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарн 
="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> < 
отографија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је  
ира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ак 
ћем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте 
једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те с 
оже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути ка 
звини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не с 
убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа С 
!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p 
ице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане  
дорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта ч 
 вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јо 
? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точ 
смех праведника који спава и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести своје танко тки 
боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вимено 
ки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и са тих  
 се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а мл 
о целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весе 
ко, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад  
 <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио ш 
су.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <milestone 
 кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобр 
ву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће г 
дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господи 
а повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у 
дин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} 
 помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчин 
па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и о 
м, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент 
отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страх 
рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и в 
 најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ов 
раге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није би 
о си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, 
в!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S 
акле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — ре 
—- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до са 
а.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — изв 
е волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је дос 
из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S 
.. и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, св 
руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Служб 
о га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“ 
да дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l 
била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој деве 
ољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз п 
и молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо 
мерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацк 
боравимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Т 
старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и разговарајући  
вали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш 
е, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А з 
 а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољуб 
о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. 
а га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што та 
Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрос 
м на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила. 
ја!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — по 
 зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перс 
едам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у ка 
једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас!  
Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира  
по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о послед 
ће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко 
а гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била ј 
о молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно. 
сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарин 
а по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе б 
х један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добиј 
. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“  
 рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не ти 
 временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели го 
ишта!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ  
украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, 
допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад зн 
 и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; д 
вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гу 
 све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: ки 
е, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице 
 ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други да 
ад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанц 
„А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже  
! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини к 
балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиј 
 к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест ист 
је, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S 
свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је  
ости и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватовска песма 
иних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, тако помажући им, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди  
 јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши  
ала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као ше 
 служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан та 
се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по јед 
аво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се закл 
завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува ј 
т је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p>  
{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост 
ју се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи  
ери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две 
подина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавај 
 ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је 
у се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они прим 
Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он сед 
вари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором крен 
.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава!  
 него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и 
не кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне  
ече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нап 
ко јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Ал 
сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, м 
ли и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа 
објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира  
ругом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш 
 се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Б 
хришћанске скрушености <pb n="332" /> и помирљивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре по 
ја говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели с 
ш, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он јо 
ркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ал 
гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а 
ула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Уд 
 домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да није познато! 
шле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају 
сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S}  
го</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> < 
 вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису  
>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скуп 
млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа  
 није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А з 
риела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешпер 
е? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милост 
чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и о 
смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; 
 се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се 
 и старо господство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> < 
у.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а т 
стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а 
ћи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса ст 
} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, ка 
ло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; бил 
акро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А  
 звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и  
, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам  
у девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи 
разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, ка 
адила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то ниј 
а на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и ви 
овјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање. 
е л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме 
диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! 
да ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зов 
ко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши < 
, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је  
 кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша 
ворити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га  
ди у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, го 
у фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је гл 
ни његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не  
— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</ 
о оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори 
 у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти 
184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брин 
дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућан 
ани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово! 
 Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку  
вај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и к 
латноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина 
ога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек 
Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти. 
тре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари уч 
о што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} Постале су  
 се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накуп 
а мору</title> или <title>Последње дане Помпеја</title> или <title>Преходницу</title> коју је и 
title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Костић. <pb n="111" /> А <title>Пр 
него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с 
а; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Г 
намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзи 
каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да  
 са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле неверо 
 домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он  
дава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и 
 младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтив 
ањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на  
тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли.  
о, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога т 
меш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ ба 
код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу;  
 они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Ба 
, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и д 
еље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда ни 
 је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S}  
та, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> < 
ађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар једно м 
а свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната  
ђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је  
ко је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као кака 
 се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је  
нај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш о 
селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике  
 мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни 
урице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и п 
ијаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је пр 
очела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p> 
 не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, 
игне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је ве 
> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира  
ако се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и незалечен 
утра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{ 
 суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују ку 
 така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p>  
 мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о кас 
адовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две 
<l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде  
ује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и 
 то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под 
 је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не  
није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту  
.{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — 
штро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло х 
 то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а 
</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на зем 
сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечиј 
попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трљ 
 ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! —  
! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су  
ебацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволил 
ш да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да 
господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{ 
нолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка 
eign>, онај зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. 
подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би м 
право.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује 
 Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списк 
у, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што  
помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и и 
те.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек  
ци су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} С 
416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимни 
та и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и 
ну тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајсто 
 дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S 
ио тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се 
уњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја т 
нута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађе утех 
 мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање,  
его у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је  
hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка  
вол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено  
а се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли  
 пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе поребар 
ј тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, 
утила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су вру 
 нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од  
оварао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и уп 
S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, проц 
по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донес 
огу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је з 
— узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и 
осподина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а  
’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, 
 извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</ 
 Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је занимал 
ога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у 
авно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да с 
 испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — 
шле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест 
 давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на в 
{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога  
тили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све  
иви!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно 
д тога једна фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у 
родни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа м 
рима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису  
о верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али  
ознатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто  
 него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући 
би поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди  
!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да с 
а!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он  
ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на < 
унду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није и 
А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>П 
ерсе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дн 
метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он  
 је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је ч 
 није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да 
Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, посл 
о спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одреш 
ев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу  
опа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допу 
ла за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справ 
 дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимни 
ка.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е,  
итеља заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он 
<p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити  
 прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а  
та.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут м 
</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убије 
лно тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{ 
говор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га рук 
ољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да посп 
 само пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни 
омарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се ник 
к сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим прија 
епшање времена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а  
> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не 
p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам 
з истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћер 
 погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га 
ије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после 
оље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрад 
ју ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, 
 није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжи 
твовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због м 
да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шт 
атељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви 
поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог про 
е иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S}  
весно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више чест 
 би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој 
чно покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, о 
ше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „ 
</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду 
S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису  
адија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p>  
аграђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била форма 
о је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из след 
арај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство  
на онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни п 
 n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Еписк 
ју.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У огла 
 воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи во 
е је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели 
тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S}  
/p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро 
ресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући ниј 
ње.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спа 
фер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву л 
 провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега б 
, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она 
дохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пу 
у.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не чест 
/p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, гос 
ли због крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарност 
у дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо 
S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, по 
</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — одговори му домаћин 
ђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Т 
акле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити 
 „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о. 
допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> <p>— 
жба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Т 
вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако 
 застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се  
ојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што с 
 ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пу 
<p>После једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које 
 у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој  
 у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p>  
{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво сел 
Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђ 
ио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику 
 да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном з 
решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сок 
се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — заму 
у Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенци 
о окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском мара 
ри капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђ 
рума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љуба 
иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што стар 
падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решет 
ад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједн 
је</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало 
 то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S}  
 је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна  
 пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Куз 
 госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ  
{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто? 
емо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p 
о баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се 
вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима  
ли.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми  
радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код  
 гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога  
чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима ко 
да се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога м 
S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као ста 
рашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у к 
а броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно 
за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи 
— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — ниј 
.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао д 
кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— Десет сребра! — вели 
змајстор па издајете квартире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi> 
та је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“ 
p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпо 
ква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја 
јзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути  
 богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црве 
 што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с башто 
вно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, 
и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћир 
поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који 
 конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се 
 радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко  
ерај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — 
ли су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи  
ј Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био 
рду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{ 
е знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и крес 
коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још 
оже да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пу 
ладике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуб 
i>, наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од поп-Спире.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через 
вима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан  
 вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о о 
ла зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана 
епо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из 
Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отвор 
 голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна  
ирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Кана 
ила је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, тако помажућ 
а је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају,  
 (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на 
на, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" /> г 
даред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њен 
з ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпој 
ече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле  
</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код поп- 
вратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? 
, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купље 
 била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно  
 <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n="125"  
род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих па 
тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> < 
{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво  
о сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S 
поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта говоре!{S} Го 
Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима  
ик али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одле 
ксер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</ 
пира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица  
 у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане  
ра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, х 
 чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем 
нда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужн 
но, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и по 
 та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, —  
/p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голуби 
лужбе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран чове 
еланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма т 
 супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му  
многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> не 
ткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно де 
 би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фа 
ше се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје  
>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и а 
 <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S}  
. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се п 
е па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> н 
отуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А  
 преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасн 
ац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта вел 
не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што је 
копски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) при 
му, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} 
ли! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и за 
то вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — т 
ишом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), 
а је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и 
Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несре 
 то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да б 
дан другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила 
ор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страш 
{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти н 
аво, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n="308" /> <p>— Нема ти старога време 
</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</ 
!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог 
опочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана м 
ојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} От 
p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о кр 
јмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и д 
нам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас з 
ојој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> < 
мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су 
 али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док по 
p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, 
ила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, д 
Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав 
="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражава 
танеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуи 
рити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећ 
="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ дев 
, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаре 
 а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као н 
 место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридес 
исам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> 
сно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али т 
 шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега т 
p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, доби 
 Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто ви 
hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, 
 ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало,  
 долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ в 
м се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, к 
е никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спа 
hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све  
 част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву с 
ладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало 
шом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је,  
— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже д 
b n="365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и д 
 Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слобо 
6" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да вид 
а.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спирин 
маћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спи 
не за печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар 
оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, 
ућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>—  
, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно п 
на сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="subSec 
Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави  
али паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>—  
Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто ос 
ign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... ф 
домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.< 
дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код свој 
>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад 
у.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш,  
.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око  
ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну,  
 дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже з 
 сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скуп 
</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, —  
ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на 
то је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија уста 
зног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је до 
 своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тич 
/p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="1 
нај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! 
допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу 
ми тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздера 
један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради)  
безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Н 
те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара —  
легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb 
вао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апост 
 ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о г 
, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га  
 ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се  
 застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на поте 
ет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама изм 
е нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} Д 
 Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Д 
/> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> </div> <pb n="0_2" /> <pb n="0_3" /> <div 
/> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СР 
красио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; п 
та не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју н 
аш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И  
остави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели 
лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењак 
а спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек 
коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче,  
етио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима  
о“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <h 
јпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и 
 радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланов 
о јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири),  
иђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад ј 
м разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас воз 
 шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих  
 Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о 
 за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „не 
 и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу  
ign>.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све ле 
пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се  
оји се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је вероват 
за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После т 
а за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за де 
 за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако за 
} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог сл 
арастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се п 
дам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, 
 готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са св 
ати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив  
себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, К 
е а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кол 
аним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем  
едњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви  
е православне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је  
 <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео 
другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам туж 
рема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп  
 до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га 
ше да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p>  
еду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи н 
 Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом него  
о руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га св 
о је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S}  
енемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и  
је неоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И та 
а</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућет 
се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи 
ванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју,  
тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Ов 
е к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о  
 други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</ 
<p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп  
и!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>—  
ожеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па  
pb n="323" /> <p>— Десет сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S}  
 та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све та 
.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да 
рећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и ид 
ше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ ба 
 пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме  
п Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра 
а ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „ 
у кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина  
!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристај 
о печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве 
аву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, веле на 
ма од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — ве 
 ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако ш 
— тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било  
 Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним ствари 
p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и 
м —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево 
> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија 
јганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги  
— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n="46"  
p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> < 
> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помисл 
за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет 
ло, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и  
 зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, П 
.</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</ 
 ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стак 
</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снеби 
то пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је нек 
p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— 
обро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амб 
та већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, д 
<p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262" />  
!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к н 
> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије ма 
т... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p> 
 глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, <pb n= 
p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Че 
и.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p 
— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам  
ши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је,  
кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n= 
/p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мам 
 ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, боту 
се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p> <p>— О, на пр 
е у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па в 
 Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{ 
е горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и 
ад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вел 
’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, мож 
— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још  
а то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једн 
е је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дош 
 човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира  
а, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!< 
/p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па гото 
поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је 
нао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, к 
ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гости 
 уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а  
 сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с који 
/p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А ка 
пира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S} 
у овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спи 
> <p>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и би 
но по инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Пе 
 црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она в 
рберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио т 
p>— Наопако!{S} Каква несрећа? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно  
, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> < 
т тишина.{S} Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче  
таше само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао  
 Епископ заврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi 
 идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била да 
кинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа 
 господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Но 
е</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и 
 девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако до 
ам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</hi>... јест, 
и изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад  
а... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се изду 
 подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.</p>  
о бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао 
воту, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шока 
онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не т 
 се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда б 
у, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фин 
ику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те 
ма да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не 
тум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прошл 
ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетин 
и, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то,  
ајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад  
о му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар ота 
же их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па једна не 
 сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци 
е се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад  
учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не з 
леко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о к 
 поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кра 
једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућ 
ам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од 
 (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} С 
развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. 
 вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и доче 
 вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам 
би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попа 
а до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем ш 
н ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{ 
мију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити 
аго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, ка 
 спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у бол 
памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало 
/hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној 
о неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно  
ну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, фор 
и.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је би 
е.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте у 
ругу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ д 
 Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што с 
-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овог 
лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је ж 
> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> ј 
ај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и 
p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S 
<p>— Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi>  
ститати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуг 
/p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</ 
м, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез 
им задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле: 
></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ < 
>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Ш 
е воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде 
!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довеч 
... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да  
лицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно 
обар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, —  
 сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ 
штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је прич 
ити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ кра 
<hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпус 
ви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n=" 
езон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ о 
киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попа 
и главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатст 
</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан п 
> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне 
могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као 
ирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао 
 од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело 
 с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапу 
куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који 
у и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас  
ње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спа 
п Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> 
вори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају с 
д је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p> 
х је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за сп 
ешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се 
 радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело п 
дија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у  
кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је п 
 <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћ 
 тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану за 
да.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног 
Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја б 
врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово некол 
е.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, 
ук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушен 
а је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после 
угмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је д 
ко мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида ј 
х тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је доша 
ирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви 
ба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у  
 <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпо 
ако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико д 
у једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p>  
 све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као с 
хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте б 
 синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а  
 Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније. 
адија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче. 
ш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјач 
гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Раз 
>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких ми 
“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спи 
ђе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај п 
о частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп- 
клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира с 
чео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зо 
ду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове  
p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p>  
ље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћ 
који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’л 
е познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се 
 попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о 
 се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, 
е!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па  
ико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да 
 насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје 
 селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се пресел 
а који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, т 
?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хлад 
} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на у 
Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И д 
 Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је с 
</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и 
 <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>—  
<hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћир 
ао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала 
и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто  
о доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он 
pb n="0_1" /> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> </div> <pb n="0_2" /> <pb n="0 
pb n="0_3" /> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p 
поведим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све.  
Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у дру 
г ручка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и  
 сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше 
 свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да и 
} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече  
мени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и пр 
 сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је је 
цањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као б 
Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се г 
па“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’ 
ешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о де 
, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт 
 дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се п 
им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошљ 
 па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S}  
црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену 
ла и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се одне 
а.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забаш 
 с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попа 
поведао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају  
але огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на пу 
ала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба поп 
он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговар 
карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb n=" 
га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обич 
ак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више годи 
ера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљад 
аред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Сре 
е непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе фи 
лашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп. 
ренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за тај 
брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами  
А</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у 
</p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од 
 нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банат 
ао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним имен 
вала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио ову 
отно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама 
 грдна провала између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" 
ристио гостопримством у кући ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, т 
.{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То  
 је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осе 
рима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење,  
Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа 
му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштав 
твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone unit="su 
ислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{ 
то се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међ 
асти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S}  
поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} В 
 ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и коб 
вољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заједно 
 И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублаж 
или наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним 
руга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, д 
да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p 
рча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаћ 
е ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочељ 
љно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћ 
е женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће г 
 њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гост 
морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прос 
 да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А ш 
 косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Карлов 
 црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, до 
 Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању ус 
ој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се ј 
один-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „ 
ста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас го 
гло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} 
(Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гроб 
га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га  
 медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почас 
пановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркад 
узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Про 
еха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — ве 
роведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му место дају з 
па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, 
о Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби! 
мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дат 
p>Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није б 
 ових из села одлази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: госпо 
га оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, 
 разликовати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући де 
ет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних  
 живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем 
ијатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле  
Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно  
могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар 
а вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро 
ори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш  
p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с  
е моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да  
Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку ниј 
ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наста 
.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <pb  
и, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура  
су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удава 
и и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се си 
зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стар 
е и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба го 
ubSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли,  
расан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек  
Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Сп 
ље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у  
удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживе 
вога пута.{S} И једна и друга забринута попадија провела је за то време неколико тешких дана.{S 
иво и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна  
ћу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— 
леб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочит 
што из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и 
о ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се  
п Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па  
не жалосне! — <pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако ов 
уде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p 
ндови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, шир 
 шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из вед 
еко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; ран 
уће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> 
чело се отворено непријатељство, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> < 
здора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато  
и им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хт 
 два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те  
а ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу со 
 попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много ст 
рају неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају пла 
опови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb n="400" /> < 
="la">status quo ante</foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло  
 <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете  
е свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Раз 
; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а јед 
ркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лиц 
.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у  
јазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села  
га и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира  
> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале 
ина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, Тем 
p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у 
да.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије.</p> </div> <pb n="23" /> <div type="chapter"  
лаве Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} М 
ха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је из истога узрока и сам писац нав 
де а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Пер 
менило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу ка 
, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би б 
ему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и д 
вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није  
 поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на је 
 се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{S} Перс 
 парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изра 
вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служил 
доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде  
 по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и матрикуле!</p>  
је ни Стратимировићева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био т 
халтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не мора 
атакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој  
 што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни п 
{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S}  
во у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, 
ик</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно 
за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила  
ија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла бе 
е онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да с 
затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог 
кинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст)  
ао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би  
рашно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мам 
 у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му  
у она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас н 
{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гости 
 Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку,  
 и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете ком 
p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпо 
 — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и 
о је неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Ни 
селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, огл 
образна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још не 
ли Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опак 
та даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два саха 
ска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој к 
исмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се са 
е могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су јед 
коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет 
м, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гу 
рекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах ок 
 већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А  
 надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим  
 је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багре 
една млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред тр 
 гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемире 
рашније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал 
д се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још стр 
ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену,  
к. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{ 
</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> < 
бало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! р 
мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано 
, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног ч 
скадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не дола 
ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за  
к суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али  
вестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у  
су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохи 
ји после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb  
ама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158" /> прашина, која се била 
 и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак 
ва!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снива 
ти се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове 
чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера  
е слегао <pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотн 
алармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже. 
 парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на м 
) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, г 
има, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. 
данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави. 
же: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта 
 што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, < 
ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} З 
 година, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније карм 
мам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића 
 <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздр 
шењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о как 
 за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје  
 за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретени 
 оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести  
ма сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> 
/> <p>— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! 
 боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца д 
Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, 
д је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња мо 
си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола  
дашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан 
 пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у  
а крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеру 
n="277" /> <p>— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаш 
аши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господи 
>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта мог 
 па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати к 
ће се.</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то та 
> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој  
 рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" 
це весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем се 
о!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу  
 код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по  
 Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кр 
.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора 
ра и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</ 
а.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога  
?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су п 
ле додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да у 
ма ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га за 
 другу?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви каж 
а за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кол 
јности у другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а ч 
е ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Мела 
адици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та с 
ј из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем  
е била формална „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеј 
еђу попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиро 
сто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали о летини 
</p> <p>Овај састанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дан 
уни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд  
има домостроитељку по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада сво 
 Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим  
наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих вл 
Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и  
 који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно к 
чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из р 
*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </d 
 били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу 
у пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разговор није им  
 — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, ту 
ли: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: <foreign  
-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p> <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣках 
ерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо  
то-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима  
 онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гро 
ћа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена б 
 живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да  
жи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом р 
а кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила  
пови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови, 
ишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако а попадије никак 
слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп О 
арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код ку 
</p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриел 
ји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не  
i> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, прораз 
о ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам 
 самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — тр 
ајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогл 
к сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују  
говарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Ф 
тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа,  
 је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њихово 
 опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што 
ригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако ч 
вар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <for 
 и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама слушкиње удевају  
title>Работнике</title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Костић. <pb n="11 
} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Е 
Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару кој 
, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на  
, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, гос 
ар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— 
о лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, које треба да послуже као пример оста 
329" /> после дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било 
ад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S 
ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати,  
памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’х 
дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свад 
те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја 
вене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти п 
је.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi 
 је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“  
н-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ов 
, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле... дакле.. 
те!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: дру 
— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљи 
ма му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала  
ле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као последња у албуму слика  
веног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографиј 
рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Службеница!</p> </div> <pb n="203 
мевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви 
један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли 
а Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп 
ђе време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p 
ад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина  
госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та 
: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у  
9" /> <p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. 
 — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати  
, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац 
алашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> < 
милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, п 
или су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира т 
п био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији б 
?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас 
тања и цењкања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>—  
 да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испр 
спод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, н 
 дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долази 
 било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета  
Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те бил 
 јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S}  
чи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да 
...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа  
е остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чи 
> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобровољена и задовољна што прим 
ручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари филос 
и поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао  
а, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’ 
 малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је м 
диш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... 
и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се 
 потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="27 
ику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезоб 
 се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, к 
на сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра ње 
дски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутил 
5" /> уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима  
о постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је 
те:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво?  
оста напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; д 
епријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила пр 
о омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} Ови проклети комарци  
да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник једа 
подин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе ис 
ан него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> с 
="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао  
елу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима 
p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим  
нтима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; т 
а.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p 
 дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа С 
и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све  
има испред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола  
ј „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не сретају н 
оворила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — са 
 сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих др 
а и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свира 
је имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпрат 
 пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’  
их мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних придика) да улове младога кл 
азећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу ил 
а после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући 
 блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину 
; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само погледај 
ђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да сврат 
а ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и з 
Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтик 
коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења  
који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и 
о крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако и 
? — запита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принц 
ише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у б 
 се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: 
едаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се 
има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ип 
 сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа  
’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, как 
ене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато 
 ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — зап 
ећ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш пор 
 <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифт 
 кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила  
ење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних вели 
јући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали крив 
te> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, бренова 
ра стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дувар 
чким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкињ 
свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и а 
/p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S}  
 пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло похотљивог па 
. фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили поп 
 шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} 
је ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако,  
Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и 
о је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје о 
>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих с 
акрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док  
ем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с 
у породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуц 
 за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у П 
и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад је 
порока а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењшт 
у два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S}  
} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењствова 
је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година,  
/p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> Пролазе једни мимо других, поздрав 
е и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само н 
виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не м 
енемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n="46" /> <div type="chapter" xml 
не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега бла 
 они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у ру 
раз и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Бо 
мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп 
 откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда  
о</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек та 
кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пак 
свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Петро 
естио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за т 
ад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили гос 
у, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти св 
почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама  
е... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца муж 
тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња 
е јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хо 
 могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним со 
слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, 
.{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам 
 колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било наме 
оп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу 
е заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— 
да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога  
шка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — 
у била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђед 
кала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да се н 
поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јес 
Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> < 
, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милос 
ћем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца р 
 дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није би 
еких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фами 
ска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева глава не може да п 
Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по 
ије ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира,  
’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу 
 кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим  
з прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је ч 
, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да п 
 као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке 
ога покојника; неке групе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима масти 
 уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи  
 од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико  
раћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код 
знаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад 
 је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опх 
тељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о томе, какве кораке  
нство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <p 
 жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп- 
она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала  
е једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по нек 
чким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке. 
а другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{ 
бунише се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по  
 багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне 
 тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и 
кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа ната 
а не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и 
е осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ћ 
та говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фал 
аш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Ст 
јла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак из 
, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чу 
реживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је 
’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми ј 
равно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Бо 
 враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је  
 дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, 
Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— П 
а се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама же 
{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту 
ктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило неких <pb n="385" /> пет столо 
стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у 
а имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју  
сти предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде једна повећа п 
е, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— 
 асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послу 
тима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади и 
 се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — 
.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фра 
падија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — з 
у седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе,  
стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано је једно идиличко пред в 
д је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при 
стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, 
е, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако сло 
убазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} 
је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично 
ално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, 
ну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, 
 и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог  
у, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче 
Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно свога века није н 
ри у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су 
два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на при 
кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад ва 
а.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и изла 
/p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад 
...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" /> својски ради.{S}  
} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, от 
о се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време би 
свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — поди 
дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бој 
b n="7" /> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену де 
 су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом сто 
та чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306"  
ра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав мал 
ли Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обеш 
авно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не 
да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —< 
у рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</hi> 
hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заб 
} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту,  
о“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p> 
о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас ваш 
м извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама л 
ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати 
и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ак 
 дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам 
ер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само је 
у а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да ј 
ку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све ве 
ју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да  
тао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, после послате тужбе, отвори 
*.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела  
“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Мес 
оштом послао.</p> <p>После овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала између једнога 
{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Ни 
ка преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући П 
немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посл 
е онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и  
олу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ј 
је и поштом послао.</p> <p>После овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала између ј 
а, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габриеле беше јо 
о што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>По 
е ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је пев 
стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} И д 
несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она г 
 погођених десет форинти <pb n="329" /> после дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, н 
 и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и ше 
, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" /> силан свет Јули по 
ла из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За 
и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише се кола пред једн 
м, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а п 
 их још по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији  
 обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста делова, и од њих три 
.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још  
у и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по 
не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не пошт 
аш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, но 
опет гђа Перса.</p> <pb n="338" /> <p>— После, мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио  
ким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њем 
или!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарај 
о, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је бо 
ра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем 
 тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему 
 стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све  
м и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ д 
о дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав је 
ошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна д 
<hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Сам 
тка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну  
на смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им 
ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овца 
е неколико дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест,  
р се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би мног 
>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на р 
а сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћир 
 то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, ка 
 кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, н 
ања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим 
есме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више с 
ића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ с 
и су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> 
ивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе к 
а!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магара 
ом јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт пред 
треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге 
 школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце 
о ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у 
ња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научил 
и попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробуд 
о ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} 
ред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту фор 
<pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида 
ао да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта  
, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђ 
 О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и т 
жда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само  
гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече  
 лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спири 
орено непријатељство, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп- 
свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме ни 
хата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама 
 уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и ко 
 надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још в 
описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фра 
обијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се д 
акле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> < 
је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-М 
 своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он ка 
с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сид 
мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, д 
ојој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за ст 
 јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кол 
(ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом с 
чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову ко 
помену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi>  
ље удавио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, 
бом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изи 
 гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-С 
срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу ж 
егао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек о 
о расцветана румена ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко ста 
о око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне ства 
bSection" /> <p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побо 
а месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није  
> <p>И једног летњег дана — осам година после испричаних догађаја у претпоследњој Глави — путов 
е дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па оку 
 <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева старосватица пе 
о, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно изл 
женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре изл 
рикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дува 
Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, ка 
 unit="subSection" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше В 
кућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перј 
ам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенул 
, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мил 
шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко о 
иним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, к 
p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће 
!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој ниј 
говор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако  
осподин-доктор“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и ч 
у која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> 
изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцк 
пођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кро 
„столпом православија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха  
ела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Т 
мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док 
г свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто вр 
Па и малочас споменути клавир купљен је после три четири такве учестане несвестице.</p> <p>Ето  
је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о ј 
ио.{S} После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} 
Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Службеница!</p> </div> <pb  
n" /> <p>Јула је жалосно проводила дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био накл 
 натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио 
да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је  
ирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>—  
е све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени пос 
 једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и  
шмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиниј 
е празна.{S} Укућани седели испред куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима. 
о лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, так 
“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да раз 
 само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је м 
тару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида зај 
ко се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина,  
ругој рапортирале што је која дознала и после разносиле врло савесно и ревносно новости по селу 
ра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде на 
освештенству; Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо ј 
лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши  
 нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа иш 
е несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Ц 
 описати, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. 
очне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с 
век мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — 
отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ 
име пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану досадни, ј 
ног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотри 
утила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габри 
једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** ни 
на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да за 
 срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како 
и, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а ос 
ку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си  
 шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дан 
 ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па  
како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је т 
 кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознава 
у ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке. 
оре чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти свој 
дне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро,  
је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задр 
 наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па 
 А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најж 
е се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз 
у.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп 
омшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону 
ледају као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре  
ан се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи з 
кујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> 
ога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се 
са.</p> <pb n="338" /> <p>— После, мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворењ 
ше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пит 
о човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче 
е и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перс 
то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о.. 
ла, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb 
ilestone unit="subSection" /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Ос 
кама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као <foreign xml:lang="la">corpus delic 
ова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета  
ојаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га  
лазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натаро 
 домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињо 
равио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији: 
 Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарл 
сам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим гро 
а једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди так 
аје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу 
чкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру 
а као калајисани.{S} Родитељи су обично после заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због 
 је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете глед 
 што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари 
ич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, д 
те за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске  
/p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберн 
 смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и бе 
и; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље 
 него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у ку 
сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за и 
ко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао: 
 млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по  
ру.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ изв 
eign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, 
 девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по о 
није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у уш 
 удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а после су се 
о и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о т 
 гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је ски 
 <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући  
: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S 
 а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан  
је још комшија комшију преварио!</p> <p>После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да б 
пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S 
чка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде опет играње.</p> <p>Старији и не ус 
узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч,  
е су годиле расположењу његовом.</p> <p>После овога састанка врло су се често састајали и разго 
е и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, после послате тужбе, отворила се грдна про 
аше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Ј 
амучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а  
ра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и реши 
p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То ј 
 исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења и састанака у башти н 
у-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпо 
аво тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158" /> прашина 
8941_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржајем својим за чуд 
мастилом поправљеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бав 
ла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће  
 пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат речник  
тају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере 
! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах с 
, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за кис 
le>Работнике на мору</title> или <title>Последње дане Помпеја</title> или <title>Преходницу</ti 
тила са медених колача <pb n="36" /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је 
баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и пр 
ише говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је б 
а, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од послови 
визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господ 
труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њ 
тну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> <milestone unit="subSectio 
 први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су 
а-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пу 
и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у  
 да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} А 
вне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговор 
иро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли в 
ам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова.</p> <milestone 
ље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним колима седе две прије, г 
наплати за сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хте 
 њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала и 
у-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је бил 
 /> и заблагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега овога донета је 
ритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — 
а рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог д 
S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, које треба да пос 
не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о 
вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спа 
еотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ово м 
а а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рож 
 и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> <miles 
али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, 
 и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка,  
 и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу не 
 се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом  
елу, у разном душевном расположењу и на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њено 
ући се све крајње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <mile 
м да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо зад 
ад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру по 
...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да 
утра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <milestone unit="subSectio 
</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по пр 
де!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба 
о гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. —  
е Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138" /> иди п 
 поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ретком б 
 је златна и умесна она позната народна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> 
зан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрс 
је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“;  
 <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село 
м (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче 
а тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обич 
раво наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p>После  
икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“< 
— А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с 
оћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та 
а они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Пе 
 десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се  
лашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућ 
изу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — вик 
а Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу  
то тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад чове 
спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад 
о!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко  
за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и к 
и, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћ 
 досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p> 
понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, т 
узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то б 
, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко  
а Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте  
ефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати о 
 је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар толицну чашицу  
лахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одб 
 намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље и с 
приличи поповским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> <p 
послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог н 
 би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госп 
нски ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да 
p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућ 
ира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином 
кве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему  
свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних придика) да уло 
аспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула 
ина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећ 
то, што сам се <title>Часловцем</title> послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, ле 
еварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</title>, па он ост’о без  
лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Све 
</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драгановић, <pb n="22"  
вој горњи капут који ће овој мало после послужити као <foreign xml:lang="la">corpus delicti</fo 
ви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима о којима се сувремена к 
данпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бо 
, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост 
висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше коло 
ви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то 
 хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „ 
ђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче п 
днако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку! 
“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Ју 
сти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али  
ушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез т 
кој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један тестамент његов, — замерићу 
амент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га з 
.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао 
таре философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb 
ај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он узме она д 
нако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубит 
ва га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{ 
ато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти с 
 уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог п 
него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Б 
јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о к 
али мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу  
ви разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју ј 
} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду,  
 већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. 
ени идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и прес 
а на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Мела 
foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ  
давати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не см 
; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену слан 
вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“  
аких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фа 
и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли д 
послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажа 
е одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како 
јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам к 
здржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а  
а и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим с 
Све, све се променило; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} 
ко вештица у том и околним местима, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али  
>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ва 
, који вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвра 
рем Давидом: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвра 
iи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту ч 
 невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с до 
— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! 
ед триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а по 
пширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жен 
олова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описив 
, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign xml:lang="c 
на створења, помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је сваком 
са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене 
о у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут 
поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко сед 
ак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гос 
је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне реч 
а дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који 
е?! — рече радознало гђа натарошевице и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, 
ако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и 
 стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране 
пан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натар 
 са живљим и интересантнијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била 
ери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу)  
ок није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину запове 
 Календару и тако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“. 
 за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А гос 
НАЕСТА</head> <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главу 
ћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве 
у:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l 
ља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп  
ји после обично код паметнијег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издеклам 
 своје темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерс 
адава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за 
о чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</hi>... јест, <hi>прота 
 и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берб 
зећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне  
, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад у 
от.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и  
, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му ск 
ксутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</ 
дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души 
а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стре 
у у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то  
359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао  
 парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја др 
гобојажљивим овцама.{S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите вре 
а, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како с 
 да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, 
 нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви з 
, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празничног д 
ратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знат 
} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежном 
хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између 
 дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту  
вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ да 
за) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке 
вољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а д 
 И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало 
S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ је 
соног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци 
 А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што се 
 читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре 
ар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони 
а, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ 
еди за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу;  
, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n="308" /> <p>— Нема ти ста 
ша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацује 
ји се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењен 
ад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у по 
апевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења које даје младост и распол 
 тако за једно четврт сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати л 
ијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} К 
јим колима испред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђ 
киде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташ 
па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <pb n="328" /> <p>Кола пођоше.</p> <p>Тера 
не шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети та 
т.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одмо 
, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала  
је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-п 
ло није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <p 
е пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> < 
...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S}  
и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже 
 други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде н 
’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му 
 њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му ниј 
и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају ово 
од бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица или стреја 
S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не  
 нос, да <pb n="131" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чара 
 замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се 
ких мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душ 
дије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе,  
е, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог страшног 
ли гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} За 
 вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — мо 
 списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгле 
омислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>о 
прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ  
бли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакањ 
 су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан спис 
у и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — говор 
.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке бра 
</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на  
 га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле г 
адајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на посл 
кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по сел 
<milestone unit="subSection" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Бла 
.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми ј 
) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо 
} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (ј 
ху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису  
па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствари с једног места на друго.</p>  
 па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мот 
ж за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима 
ујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> < 
е частила дудом.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево  
рса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна де 
 беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског „<title>Тагблата</title>“ или још боље  
ара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол 
ше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати!  
— вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно напис 
 Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бе 
прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и  
ности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гост 
то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели:  
јд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама  
 то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’п 
у прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар 
зати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најм 
нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек 
и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих  
 се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала  
лања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задово 
и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па и 
е прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б 
ерно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и ла 
напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал в 
ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће  
е така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сут 
е сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p 
 пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтер 
 л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разгра 
одаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се 
>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> < 
воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се  
ла само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има 
 јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и  
да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да поле 
е!{S} И-ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} Потукли се!</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се в 
Инзултирунг!...{S} Потукли се!</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S}  
е треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим с 
 њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили и 
 по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> < 
ведало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, ве 
<p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја ва 
 сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му 
: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате  
 што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду 
у; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиро 
есто да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин- 
а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло 
 како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије  
њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како 
 господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп 
ој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом ру 
дног алкохолом руинисаног организма, за поуку многим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око де 
које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), једа 
вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не пре 
.. бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са  
вера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавали 
ге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фин 
 Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— 
} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а  
 силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред —  
мо промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог па 
 му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и 
ужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин мл 
вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о 
 и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на  
а“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив дока 
анас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле  
и — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, т 
ма и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад је зав 
брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег 
кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шешири 
данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је 
лити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера. 
рже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прав 
спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе 
 казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем ст 
{S} Службеница!{S} Службеница, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља 
и гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници к 
у и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају ка 
да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога  
Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан јед 
род, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, 
ера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и д 
а!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <milestone unit="subSection" / 
шчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унте 
покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к 
реосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не  
А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спир 
 а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што 
</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сат 
н региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То му је 
утра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу  
илета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше 
де, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> 
ком марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> < 
полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на прав 
е Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро познато  
 пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташ 
 из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тог 
, молим...</p> <p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од 
атка мамо!</p> <pb n="233" /> <p>И Јула поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове кости л 
фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово на 
рен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па д 
ли на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре 
ет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</title>), као да 
страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и 
6" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро поз 
 безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до 
 и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са  
ни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb n= 
ра да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти к 
дна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници л 
ети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе  
 — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до 
ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш доб 
ила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо  
пустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а 
никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први 
крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели 
 приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе 
рали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А 
адика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p> < 
 да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{ 
лужила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофн 
једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи гледали 
оље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за ш 
 и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, ш 
ли су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо г 
вади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је 
 руменија него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на со 
 оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она  
.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звона 
— и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина  
а и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, 
настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први 
сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О  
м албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату 
 то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо  
га метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по  
е бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Ка 
 и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фа 
било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на  
то запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јо 
.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила ср 
ати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интере 
>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А  
"305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — 
зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Св 
 Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" / 
.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе 
д њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљивији доби 
 — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре св 
 неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси и 
о вољи од сваке руке па између осталога почешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачв 
 спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији б 
ло, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп  
на и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и ни 
ој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски кап 
} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, о 
="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, 
Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол серд 
 је дуго.</p> <pb n="267" /> <p>Настаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто 
а багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi 
оне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој 
 госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло до 
</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, 
p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што 
н-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас. 
ује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S}  
ди унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере,  
једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пре 
атка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то 
оста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро! 
 ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав ком 
есело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшил 
 теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и ду 
ебрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је  
а па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста  
} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цич 
 прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих својих.</p> <p>Место је било вели 
ено поштапајући кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепот 
строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће ле 
ела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мора 
онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако так 
ститити ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разг 
као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће 
 <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу 
 солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шако 
, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“ 
{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп С 
, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа гос 
р на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јав 
р (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти 
тације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на прим 
а грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија иза 
ли гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> 
и гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ћ 
="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ < 
е у кући шта треба па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литур 
ами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш,  
i> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом к 
њом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p> 
гоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођени 
 су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о  
— пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре с 
уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја  
 да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помис 
 може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, 
 преварио!</p> <p>После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде ве 
 Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића 
још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени ф 
бриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и 
тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру пре 
дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у  
..{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипа 
} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба  
S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три  
на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, н 
слио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипош 
записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у  
давали много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни по 
а је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често  
сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федерм 
и да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорб 
собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира 
би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, к 
 спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се 
на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је носи 
еселио код таста.{S} Негована и искрено поштована у старим данима <pb n="399" /> својим, ту је  
тавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере само 
да се служи подацима малочас споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — 
 Петра Петровића и девице Меланије ћери поштованога пароха Кирила Николајевича био је и прошао. 
н, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види 
’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао <p 
му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин 
а је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, зах 
а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, после послате тужбе, 
 испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, ка 
и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животи 
} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле 
стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењ 
приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај 
и на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепећ 
ија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао к 
ења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{ 
буче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било п 
, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, св 
светољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то п 
из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметиш 
ан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од икон 
влији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чег 
ело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао  
ко се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање  
 ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говор 
 и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти  
 њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оста 
 тога дана има од свију сватова највише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону к 
рез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајућ 
, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то н 
Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промис 
ред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са св 
на по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је прод 
hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињ 
p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Ни 
ом капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта ј 
еж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлен 
о им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мисл 
етују и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две или 
а.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намешта 
 <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња млад 
рапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и  
е и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју 
обом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Кас 
екако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати с 
вљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получује награду.{S} 
жењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свр 
ри; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, <pb n="110" /> копуни живину  
hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, 
пира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, госп 
 и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, к 
ушевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија 
ам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хва 
 „Гледај само обешењака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов преис 
 показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од кв 
по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга 
 њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праска 
оц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до г 
е тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} 
арци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, так 
 срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —< 
 мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него други н 
б, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим он 
оправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни љу 
откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — 
и обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог д 
ве сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете моје 
е је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала 
од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајстор 
е јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Ви 
једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радоз 
рао на замерке критичара и држао строго правила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, 
.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђав 
љена, остала је једнако (противно свима правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и н 
осута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети  
омонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно испитан“</foreign> проучаван је и прелиставан  
дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А  
р с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек 
им вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека 
’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} С 
све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а ш 
 толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодн 
з паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форм 
, кад је Његово Преосвештенство Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, па није 
је. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке 
ign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S 
ом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо ос 
само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p> <p>— Та... знате, чес 
 па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви  
ле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у млад 
у за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој  
— пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење  
} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедн 
 наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> 
а лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још да 
мо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Пер 
јим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, 
 после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јасту 
доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија,  
проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме 
аметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми с 
а чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожало 
ина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам  
, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана  
!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим 
ваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарад 
и замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешт 
 има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто п 
 врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола 
ала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите н 
о слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> 
и ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу сваком цуке 
он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим с 
а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче по 
онъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам  
, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и 
<hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Те 
 дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан по 
 Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ств 
какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену 
о <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то 
ика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звон 
е изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г 
 у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једн 
пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега з 
аравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже;  
и</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— А 
по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица 
руги не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и с 
испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим,  
био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати  
него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе. 
али је то непобитан факат познат сваком правом сину наше свете православне цркве.{S} И један и  
су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} Не 
и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{S} И где год је после било прилике, похв 
е купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикост 
аједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спомиње ни 
цом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао и њ 
ат познат сваком правом сину наше свете православне цркве.{S} И један и други поп из овог места 
, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопстве 
оји, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији црк 
молио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Сп 
е марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чек 
ерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака п 
адашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вун 
ће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све  
ила жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула  
оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензаци 
д њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он 
 је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у ду 
вом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са  
з кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га 
ако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и  
а клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испред куће после вечере и ра 
раћара, нахерена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачк 
зици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ  
ојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде м 
лек против пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати не 
сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свако 
 разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; з 
кинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па зап 
 А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо срећа 
е има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Велик 
ајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попов 
 то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било 
свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а св 
јоргованима и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ног 
о, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“</hi>, који пада 29. 
та баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се св 
а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на дру 
ено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће  
, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђа 
} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спи 
тидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је свога принципала а овај опет 
је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати 
рије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико 
валили, био резултат удружене теорије и праксе, — теорије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и пр 
; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, 
 егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По мало практицира а п 
рактицира код неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан п 
ев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га ни 
ајлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога фазона, мало ће бит 
ити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде ј 
до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија исп 
деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау- 
а и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви 
>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук 
 и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на вре 
како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, 
к онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, зн 
n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти б 
као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спа 
му по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шл 
 лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, 
т. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је ве 
 увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи  
е побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта ви 
не почасти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је по 
амо да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није бил 
шла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута би 
буру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љ 
рећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дв 
 за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p>  
ла у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула 
а је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег 
а више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је 
ко!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је т 
им стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <milestone unit="sub 
И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А  
ве нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, он 
з која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио. 
 кола попиним сокаком, и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала 
" /> решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки 
у од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешн 
а изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја з 
у; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту с 
шном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусрето 
нији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{ 
 како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу св 
е капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи  
лога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га диг 
е, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокаком и у који 
олио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио  
уд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на  
и се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И ма 
ишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред  
 право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом 
 <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је заврши 
 она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> 
иру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео прев 
 најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити  
ка иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Пер 
о кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речим 
една пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако дал 
нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет  
pter" xml:id="SRP18941_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, две по 
је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице  
ку чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим к 
 задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана 
присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручк 
а се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та,  
> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем с 
во бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S 
ле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака гл 
id="SRP18941_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код го 
 употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часл 
 новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не ум 
јатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом 
 може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су ле 
дужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила  
о тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па 
лепуш</hi> сама својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим  
мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој 
ва, права руина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници 
Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут 
т, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа  
 још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги д 
S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, 
тан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколик 
ућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читала 
 па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је оп 
јати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу 
одине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така,  
аравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас 
>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био г 
ерака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији нем 
и већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S 
омиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у 
ожјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли стар 
продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се  
ажности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бит 
гоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone un 
Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамили 
ануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да г 
а.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, каже 
олико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је ба 
> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у кома 
и то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да  
 својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се св 
, да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним го 
маду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{ 
јни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ 
им: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслањ 
есеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га ба 
им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!< 
авати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се  
е кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му:  
онских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са о 
? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А 
ного, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Ш 
ом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели 
 Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну мла 
ао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из  
ела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, од 
а.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и  
х руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опе 
ј грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру 
 ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сид 
 узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланиј 
спричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година бесп 
снотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и  
век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не? 
мо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крај 
ени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каж 
ма, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте,  
дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије ће 
ира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог  
 кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и  
 од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохиј 
овање са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. 
врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, ка 
 за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају  
доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после  
2" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето призн 
рау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</ 
 опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска 
риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није  
редити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула  
ре сте опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, 
рче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им 
кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се 
дине са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први п 
>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти 
ла.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом  
 поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Д 
е опет почела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} О 
ли господину Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутр 
је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од 
 разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку  
 гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком  
и, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја 
а и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> изм 
ајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из он 
 и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> 
ахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост  
ад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручил 
ију једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изн 
сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта 
ке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти т 
крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај ог 
 Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како ј 
а то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно би 
 свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к 
га дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену з 
и, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ко 
учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица  
ше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутил 
вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је ве 
и само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што 
окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред 
т од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није  
изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја  
ужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и д 
>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>п 
ругу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута 
тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми  
мо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се  
иђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, 
штином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капла 
Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Ж 
 обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначк 
пећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни 
арловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога  
 зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да 
ало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?< 
4" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће  
летворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и иначе преб 
а и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p 
ер, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после под 
не стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосве 
} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све  
и је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте 
з куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема  
љавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и  
сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на ком 
е, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гај 
е ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} К 
ненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капи 
слиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће,  
 после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је м 
поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице,  
госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже  
тује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и  
 се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не па 
коро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а са 
забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је про 
ала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешниј 
шљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим б 
д Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксу 
есно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени кл 
Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар 
сти показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, ј 
х до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се о 
х сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казал 
а си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi>Збор 
омшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давно би 
’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он 
тогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити ваша 
еднога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква не 
 и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна пор 
о шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још п 
два малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да 
лике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Јо 
е, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама 
ољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А отк 
змишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку својих соп 
ко је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула с 
ш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му, 
ко праскала због Меланијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, да није добар познавалац људи, однос 
 <p>— Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — б 
>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, госп 
S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— 
а врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заб 
та сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, п 
 ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да ва 
 наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{ 
 последње недеље обогатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога 
у обријали! — „Ово је или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенција намрштено — или не 
 њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p 
нас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дот 
на!</p> <p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефт 
од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонар 
еко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збуни 
у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и 
.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало за 
-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p>После званичног дела, пошто је уговоре 
е да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо 
шану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <tit 
изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ов 
новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а 
е ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се  
асију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>-  
 пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више 
ива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</title> је превео Ђорђе Поп 
 Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и  
 преведено. <title>Работнике</title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Кост 
и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару 
вчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А  
већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стреф 
е од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау 
<p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, п 
 не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Си 
он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, ка 
што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију 
?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p>  
..</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је  
је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срди 
зтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварск 
 готес вилен</foreign>, — рече Меланија прегледајући рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та зд 
сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и један из ве 
ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, господин 
пиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло дост 
дно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно леп 
о вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обич 
осла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукави 
уд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и 
 Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> 
, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном,  
{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је  
а а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод 
а гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и 
е лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортира 
е у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао 
тамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је 
 нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Ча 
стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да 
згледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна  
 заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l 
млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, ви 
в био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејт 
три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо 
 викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стр 
твар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад  
дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са 
своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је нап 
.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњ 
ти, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје стар 
 и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па заларм 
је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта 
 хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно д 
м, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> предузећем.{S} И он узе тамб 
ија; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга поп 
Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није бе 
ма па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из  
како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш 
 спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p>  
тигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не јави 
поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, 
аорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и бед 
опова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша н 
 декламује на <hi>словенски</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на 
ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо  
сан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је 
ао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога прин 
давачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседиш 
ики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућ 
 барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свра 
дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре 
. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, 
т година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и п 
 се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је  
, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они  
 ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге 
му љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, изм 
, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују 
{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Та иди мол 
д су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам 
ује Нића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, ка 
 тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју 
 можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сок 
оле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца мужеског  
им... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А к 
 прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ћ 
ша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом  
шину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти с 
ту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе 
а и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и свато 
Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, д 
ћује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <p 
ндо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, 
 А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и п 
ругих заслуга, <pb n="15" /> него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на ф 
је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином 
јку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док 
ла!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је у 
чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу п 
 голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, 
 распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{ 
ругим речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p 
 се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.< 
комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} 
огле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сија 
.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађал 
ало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероват 
приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља),  
тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> р 
есто обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта нап 
л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље кућ 
оп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Он 
а у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне так 
на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота 
само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пил 
аучила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје са 
ала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо  
 геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино  
и прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату... 
и није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне 
а скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је 
аје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком 
hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> 
>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Ј 
 пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се 
 па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о д 
једаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се од 
и изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баб 
’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један п 
дам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мам 
о.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, 
... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прих 
-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер 
 чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вел 
ла.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за  
авлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка 
га и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на 
уља од српског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана и 
жав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о 
 ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут 
јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та т 
се му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене бл 
} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Е 
 Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце ус 
us delicti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па в 
под руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе зам 
есму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и 
ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља м 
а.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да 
а. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми  
S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођи 
p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. <pb n= 
о и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да 
 старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог п 
или глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та г 
к (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси  
тим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговара 
i>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде  
 Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p> <p>— Та... знате, чесњејши господин’  
адежи, управо <hi>Омладини</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и  
м, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу ви 
едмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дан 
 Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли 
 <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} Али 
ху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и сил 
ог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које су га затицали крај књ 
углих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, п 
а рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше ј 
га, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ћ 
а <pb n="285" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прили 
 очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету т 
ли смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да 
осао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан раз 
ом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То 
 се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, да 
д тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и 
ављам сада фантазији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако пре 
имали какав — роман), њима остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутк 
це, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представит 
{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа 
 старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му ј 
е нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени клири 
и, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Са 
а!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на ме 
паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о  
<p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се ме 
о знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p> 
таве себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером описати.</p> <p>Толико само дода 
је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб  
> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима чудесно рођење Хри 
ести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима, скида кобасице, суве језике, швар 
, што закуца пред дрским <pb n="166" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека пол 
ријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп 
ом шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикав 
после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љубав 
ов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, знао је, да  
 осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о ц 
то на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо 
 случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро от 
б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бр 
n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреж 
са подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S}  
/hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За  
 ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може  
 таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћ 
S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у свато 
у слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп н 
д би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би 
!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала му је све др 
ио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и п 
.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по ше 
 за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је пра 
е’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп  
д куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreig 
gn></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа  
а и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кре 
ислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p>  
е дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали д 
чије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се 
од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И  
пљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечке 
ац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом  
подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кр 
оворожденог младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и 
и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевица, — него молим в 
леда у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> < 
еди мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сат 
 собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; је 
д мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. —  
г ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — одговори 
ш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године 
/l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{ 
</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић’, — прекиде га Меланија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— 
</p> <pb n="56" /> <p>— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове крас 
давно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар 
 и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви ра 
ојој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габри 
.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, 
е таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, 
тања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци х 
 Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног п 
>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погле 
, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него о 
е знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни д 
 унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној  
њу прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. <pb n="370" /> Фрау-Габриела је  
ру, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању пр 
диво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповед 
ајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда до 
 Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{ 
ирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, који је в 
е, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су изма 
онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} 
 ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разгово 
На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дув 
ов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је ј 
S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у  
S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по 
ам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на ј 
мија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи  
е интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му в 
ју.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb n="72" /> платна, пр 
’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хо 
е нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два д 
шилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места в 
сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера п 
стао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућур 
pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добр 
поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p> 
ељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе б 
ји живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене п 
hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим 
S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиб 
или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да н 
 дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно њ 
си баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола с 
 се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми так 
е кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то мес 
ју и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га пр 
омаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласт 
исле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па  
 фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на та 
 коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новос 
је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују д 
 онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели,  
рудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћ 
S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенција нас је на 
о кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало 
 викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путе 
мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући  
> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и гос 
— рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је 
’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — 
ти, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној це 
, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се о 
ке баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> < 
нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се ус 
би (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав 
 рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. —  
 лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на ме 
е одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па 
ицу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чиз 
птање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о  
 једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече- 
, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала 
Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спава 
а, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где  
, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду,  
исоко до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се 
/> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је 
Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p> 
ром и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима,  
о да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак и 
овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Завета, како се отима похо 
е ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају  
 од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих  
иле за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све по 
ад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово п 
: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, 
поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сид 
амо штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремим 
е, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помр 
знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p>  
тра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; 
о својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрд 
Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албу 
 мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу 
њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, п 
ашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са ов 
Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да 
 је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се с 
 ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те  
е, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и друга једна баба 
рци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојан 
 устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и ст 
 је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши  
нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то 
!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за  
шло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, п 
ти мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е 
нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n="236" /> се о свему и од  
било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која 
опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала  
 својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду ко 
ају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и ост 
има су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и ту 
, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера 
видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте,  
вилно испитан“</foreign> проучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан р 
го и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и певушио их,  
рај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много живље нег 
> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по сел 
ве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако н 
ко на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са 
ла исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свег 
 стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењ 
ад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стен 
а послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, ме 
и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео мл 
жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.{S}  
по, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћину који се целога тога дана труц 
убав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да  
 <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је 
ити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше. 
а је немоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потреб 
 Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином <pb n="253" /> питању, — па... ето тако 
ао... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште и 
не да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи  
Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темпераменту.{S} Један се љутио к 
о, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предоми 
’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да 
 је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стад 
де. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се 
ила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Пер 
јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био 
реподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — 
), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и 
ена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... д 
ир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге к 
одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско  
чекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре ( 
 тако што није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно женских.{S} Он тера 
 ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) п 
 нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствари с једног места на друго.</p> <p>— Што 
 су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса ј 
 се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него у 
о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Пе 
рам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево  
ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам  
акћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у ч 
она.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Београд</hi>, 189 
 је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред  
!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук,  
јање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодница</title>“ господин-Перина, остала још од онда. 
ј је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула 
82" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без цркв 
вештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А 
рсом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Епископа у Темишвару, и како  
— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је с 
А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложенога <foreign xml:lan 
а конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -вее 
 за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже о 
 <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве  
заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство: <foreign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ з 
во баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој 
 то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час м 
ке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са свим 
 га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, 
.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на ми 
е и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посав 
е мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика правио каноничну визитацију по  
аду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, господин владика — Екселенц...</p> <p> 
 је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство није остало неприкосновено.</p> <p>— Ај 
 који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се < 
и измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} У гневу свом, шта је сам 
 једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз  
аве, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржала се тамо подуже и после подруг 
 он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенству господину Епископу.{S} А кром тога, мор 
роти или коме другом него самом Његовом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужб 
с у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку није 
ла нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и пре 
тропар шљивовици: „Пресвјатаја мученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друго 
ош једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ни 
у не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, после  
е поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме  
рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му  
на је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом 
Или удара у тамбуру, <pb n="138" /> иди преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца ри 
даје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="228 
</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ј 
о, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао му неке 
S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу ко 
е читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије.{S} Меланија је  
стали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и забора 
а тако добро познати тропар шљивовици: „Пресвјатаја мученице препеченице.“ Пио је он често и са 
ле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спр 
наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, к 
ојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено поштована у с 
чера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је сасл 
ад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се провре 
те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп 
 је л’ —?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гр 
— Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде д 
ју“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају кр 
 па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде  
едан недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</ 
 Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л 
жеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била  
тол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је 
 тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> <p 
ака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>т 
Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ пре 
и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедал 
Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S 
амину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања 
S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према  
а ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш нај 
ивни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на с 
само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана  
> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, ко 
д недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизм 
од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт 
 у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу 
 да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан 
м их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— А како то да раз 
 облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> као  
, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари бл 
>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’т 
 као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто зап 
себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да с 
 је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледа 
3" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо о 
о...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим,  
оди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожуриц 
итају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком с 
крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још  
се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они 
 које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галант 
 душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле др 
наш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде је 
убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиниц 
осам година после испричаних догађаја у претпоследњој Глави — путовао је на коли један млад поп 
 <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају, — ве 
е лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши по 
испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега седеле су радо и 
 башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала руме 
 је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да док 
ња и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана, па и она,  
 доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, ко 
це — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живи 
" /> додиривала образ Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му  
сао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; 
лоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p> 
дна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример, својој ћерци, да ова буде 
 сумљиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, 
> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам ј 
и госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било. 
ао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао ле 
e> Лаза Костић. <pb n="111" /> А <title>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има једна кра 
оследње дане Помпеја</title> или <title>Преходницу</title> коју је издала Српска Омладина.</p>  
 Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је 
 супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтел 
и и разговарали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ н 
рлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До повра 
 украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих други 
дим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули сл 
ретекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотил 
арали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко 
аком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с  
 што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је бил 
мално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можем 
је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадиј 
нуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже 
 с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало виш 
у или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су 
о на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Р 
живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је т 
о; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Пом 
ли кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венц 
аш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му уне 
рочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад  
 <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја слад 
о по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прил 
 носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у  
до је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n="16" /> Орестију ковача, 
кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око с 
 је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим з 
томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> < 
се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У ку 
ун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па с 
, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се  
домислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп 
вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ шт 
је признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, к 
, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман ка 
ка ствар, познавајући конзервативизам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Га 
бивом им дечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које 
 Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило правос 
 је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како к 
њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и  
цирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си 
{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на  
а маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, 
аћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне 
га младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад с 
споја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Мел 
иш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Т 
иснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога ж 
т гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то 
јајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то ниј 
у не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А шт 
венчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и кор 
послужили (и поред свију онако повољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је  
ће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што б 
уди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу г 
икако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми тр 
та, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „ 
 се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да 
а држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и 
ица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем о 
ша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило 
ми.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски з 
а зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шацино 
ловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> 
ш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и л 
 истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је њ 
Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, н 
/> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих вол 
аже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу. 
 ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобровољена и задов 
влији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак нег 
аком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? —  
оз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна 
очари.{S} Остављају раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то  
етку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кр 
ст!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај  
зију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учите 
још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне н 
ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Мелани 
редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовит 
ори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшал 
ве прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <h 
док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је уби 
д квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само 
i>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — в 
{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, 
љиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна пос 
</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газдинства! 
је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а 
е не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као  
престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутрашњој киселој ч 
све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћину који се целога тога  
алена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што  
ијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не пл 
>— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш  
 <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, 
слова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у ве 
S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, к 
 у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, 
ш: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде с 
кажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ 
ш само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!! 
м не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео  
иц.</foreign>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, 
и зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, д 
, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што  
да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинск 
ралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и т 
тељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле тво 
а бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, 
Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет п 
 умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва  
е одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} С 
.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина супруга!...{S} Милостива.  
он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ 
, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, ко 
оспоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођен 
 рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после 
је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, гос 
а на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ з 
им плавим очима, својим искреним, вазда пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше више д 
 /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотаро 
же бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, в 
за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Пре 
и!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично п 
 више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја пок 
или а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша 
 испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осе 
ако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спи 
а, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пант 
ни несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном  
 од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван  
о и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен г 
е опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш шт 
гом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати м 
рекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запело 
а ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="1 
 да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се 
им најпаметније тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама,  
ма малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гип 
ко и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је ме 
ге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплака 
мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се 
теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе п 
</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија ко 
 Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам 
дмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике  
у плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема он 
} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, 
{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао д 
а!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лу 
 Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је 
ворити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и п 
еном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За т 
, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од ж 
“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, 
емо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викн 
, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из 
ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па уз 
ирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека 
би, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примач 
; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, сл 
арош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у д 
ом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перс 
 и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га  
вети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сах 
а кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њ 
вно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру,  
 живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда 
>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је,  
е, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — за 
 се они разговарају <pb n="48" /> имаће прилике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија прост 
м вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, 
Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запури 
авославија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а ви 
џија кога су били притворили због крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а  
 и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једног маторог кусог п 
високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест годи 
као дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278" /> заостале му неке ситне сачме и  
. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и саопштавале једна дру 
а за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад об 
S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако с 
осла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на со 
су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на 
лику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} 
д је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’,  
то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, 
рез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако по 
ташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, је 
једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем? 
спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо  
 попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па је 
вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са т 
вио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узим 
 нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метну 
и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> 
, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрс 
 и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или хулане 
, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А з 
Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није ника 
ити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих 
ро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме. 
 кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истин 
па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом м 
а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <p 
омцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи мн 
па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру  
у је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из се 
а то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква је Ј 
га?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n=" 
 које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: „Где и 
бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом ста 
а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без по 
ије мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</ 
 расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У пес 
 они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, које треба да послуже као при 
погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко,  
гранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по под 
широм му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до ко 
 <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао 
зговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног з 
шао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира  
заволела тај језик изображена света.{S} Прилично је изгустирала немачки језик који гђа Перса јо 
одина радо чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајл 
ој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb n=" 
ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте  
у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем 
у очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> д 
 Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повик 
а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нем 
е, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложенога <foreign xml:lang="la">corpus delicti</fore 
, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{ 
у-Габриела одобровољена и задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипа 
м поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима;  
е код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S}  
којаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од  
сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капи 
лоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно бур 
ерету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере 
ски али невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица изв 
 већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, ј 
ј, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, 
ту сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије.{S} Ме 
деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин- 
ицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе  
иста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо  
ле сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, д 
а бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{ 
д боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ам 
ди газдинство, да претходи примером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућани 
наје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико  
нусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у ав 
— вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi> 
сузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, грдну св 
ко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру иноверних попова; 
" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се 
шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе 
ј је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне  
вским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су,  
ица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом 
 ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Кад  
удовац на пример, има домостроитељку по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом на  
о око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло 
сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сид 
овољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако нес 
} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела,  
азда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре ј 
 посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери та 
 гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног  
њу, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло пл 
аметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она 
за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца ј 
е с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита п 
етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је све то л 
дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће  
није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о је 
з разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе н 
је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде 
уина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате,  
кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, 
ан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што ниј 
ди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одла 
>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се су 
о захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само  
обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној 
 тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" /> свој 
 Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, 
иктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни гла 
</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало 
али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Пер 
опа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског 
uo ante</foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разл 
ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што  
е још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у целој ов 
жемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и  
или, да још једнога <pb n="285" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и гос 
умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогај 
" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, зн 
... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребр 
ријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, 
ем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n="313"  
S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно д 
о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек 
нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђав 
 л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништ 
ебљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толи 
> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n="308" /> <p> 
мате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно,  
е насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе н 
леда га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ  
вима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменутих пошто 
о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелиј 
аква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести на ср 
 лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! 
ове хорнодле (назване по некој швапској принцези удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и 
ред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А ш 
hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,.. 
е к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна 
мим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па  
 је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим  
 гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клања 
ио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и распо 
сваког празничног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша  
{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се  
 по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципал 
му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> <milestone unit=" 
тка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> <milestone unit="subSection" / 
пала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Је 
огођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у т 
ућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста м 
а страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику  
оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пако 
ец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је 
ала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој 
о, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, 
ишта; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала  
одим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, го 
старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам доче 
им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које  
и садашњим малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто 
, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из  
ојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} 
ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама ис 
 то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње  
 живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која  
веда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих  
иге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу ил 
и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још давније ствари, из времена кад није било  
о је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки јо 
лветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о сил 
ћом опет приповедали о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царство, и како са свак 
ак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној  
ло кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, о своји 
оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не 
а удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је п 
и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се иско 
же само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком! 
ице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пуну једну  
 n="376" /> <p>Ту је, тако помажући им, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непозна 
о није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бе 
т седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној баби, како  
асова.{S} Тога истога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о том дога 
ом, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са 
и у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси  
место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслу 
амтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о С 
та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, а 
ба под Патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Рако 
а све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити оч 
ећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у  
/p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она 
 Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу 
ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p 
ених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг  
>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} 
 се оженио својом садашњом супругом.{S} Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су с 
АВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габр 
тог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. <pb n="370" /> Фрау-Габриела је дакле ово  
па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашл 
 њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и  
дао много нових и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од ј 
а и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живкови 
ас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и б 
ње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о негда 
вуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Приповед 
ио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли зак 
 ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у 
уке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида 
 се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда за 
p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти  
јте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Т 
...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица по 
ша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да н 
 приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико са 
тити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога истога д 
је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title>Карловачки ђак</title> од Косте Рува 
у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се п 
lepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМАЦ</p> <p>СР.{S 
аљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, није н 
и било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, 
о, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су  
га дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S}  
часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су 
јмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и ниј 
скочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља, то је 
страшније и најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је к 
нети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа 
е боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне п 
а на једно његово питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана <pb n="389" /> изашла у 
 којој је исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења и састанака  
 црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перли 
тински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из д 
прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера 
е сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака ма 
поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спр 
нско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! —  
а улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на пл 
 вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па 
нодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се не 
је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, 
новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, месном баби 
прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њени 
ој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, —  
е подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за 
то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу  
с доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти 
ок му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) 
 полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p 
им тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други гла 
у, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружи 
ље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Пе 
илних пантљика као слободно међународно пристаниште од барјака на <pb n="10" /> разним ескадрам 
, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један тестамент њег 
е касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било 
адија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку  
ронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио  
бавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пиј 
ању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, т 
их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем све 
— пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се  
 и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе приликом просјачења па га поп-Ћир 
 ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу 
<p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повр 
а не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће 
 фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{ 
 нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај зам 
>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — 
наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p 
 Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у т 
 к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и х 
му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по тр 
 сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови нови 
гу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше  
рвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера 
>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— .. 
p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица у 
 човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ни 
 се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара 
опа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> <p>Мал 
сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју 
 и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накарадним српским језиком и уноси шале и  
љиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носили кур 
јни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света. 
> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе П 
 и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много кр 
броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S}  
он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељ 
а и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек 
ају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек сврш 
г искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски п 
и му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их 
 за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, нег 
 масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али 
ца и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана с 
му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано к 
притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију.. 
у, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, стара 
/hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанил 
знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали па 
кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке с 
утра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлинговане сукње за р 
 Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком  
ен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ватре 
, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице 
ва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> < 
— трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њег 
ду... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, ал 
аори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца 
!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... са 
> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа  
и и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непо 
-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоћ 
 брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине 
ом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада ј 
„Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о 
 нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="26 
тавља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цве 
 другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бог 
њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о мог 
оворио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш 
 и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право та 
а се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефи 
 од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним н 
 кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Дома 
ца не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госп 
апоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни не 
го и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробуд 
 и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже,  
— рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— П 
Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p> <p>—  
од ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин 
да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се н 
оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S 
гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина ми —</p> <p>— Ш 
здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш 
правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, доса 
 гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад с 
шких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да до 
 после послате тужбе, отворила се грдна провала између једнога и другога попа.{S} Никад више од 
 од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима  
есносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нар 
имо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, м 
.{S} И једна и друга забринута попадија провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај 
и!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Г 
 како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{ 
 би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n= 
с па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нов 
, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно п 
кадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, 
ја трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у к 
ад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче 
.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у св 
 хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а Мелан 
unit="subSection" /> <p>Јула је жалосно проводила дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јо 
 рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кер 
во задовољству и уживање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{ 
ече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно пл 
— рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— 
поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост је с 
’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике да 
а ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смир 
ти нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макр 
ту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па  
а рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <milestone unit="s 
ва ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док трај 
арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја  
квог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му  
ши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако он 
ћу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је гре 
а ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко в 
 што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једна 
 дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али дана 
Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, 
ла, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— А 
 још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју лонч 
hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја  
да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те се 
 и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита 
ива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако с 
 трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка  
рена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор 
 мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дун 
Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пу 
 бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике 
а прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попа 
8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћ 
 издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђ 
то је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бир 
S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>За 
ао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кре 
аму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се  
ачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула о 
</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавал 
о извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показ 
>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p> 
гообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридо 
лима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је био пи 
>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали ј 
 и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоћ 
паду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на пл 
 добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се 
јд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ 
 гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужнос 
е, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим пут 
е на излазу из Епископије, него заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком...</p> <p 
о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то 
леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи пред кућо 
и према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору беш 
а!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким б 
 катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из  
ошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{ 
и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони 
е међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, каш 
тара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш 
 паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку 
о она... <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто 
ски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и 
 гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча ду 
и ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад 
вно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Про 
ити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> 
е од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом!  
им — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па готово да и није било све онако... 
ла него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за д 
ови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S 
о и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и најуг 
ече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа. 
ни по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, 
стави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво н 
зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шо 
нају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та ма 
ети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нић 
 опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско л 
ле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан 
 је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако 
о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мар 
па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „ 
 крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај 
ознат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад про 
ознату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“ 
у или полугласно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сок 
т сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у  
велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вид 
/p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај се 
подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад  
и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паор 
ш пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко ваш 
о строго правила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и вр 
куле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не паси 
жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви не 
{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито глад 
 мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашт 
S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на 
ебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћим 
гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — 
i>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Ке 
путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино! 
ј ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па 
 разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p 
ринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће 
а без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако  
{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би с 
; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> <p>—  
ло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа це 
до и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје 
је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и о 
 чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам о 
ида се шетала по соби, застајкивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза кроз 
ила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о о 
 кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем дв 
прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, ко 
там сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi 
кање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресн 
з топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо двана 
ра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блат 
ајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринк 
ом покривеном, са зеленим шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу ис 
гла и стала окретати и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је б 
5" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло м 
на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпођиц 
уца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјезд 
p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ов 
 зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишовито  
етња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу 
 је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или  
је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику 
коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше 
 — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам  
; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас неш 
а лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Гали 
о се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам  
 штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодит 
 га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ра 
очијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких;  
може, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се и 
нина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да па 
се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицо 
л за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде 
 пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у писмо а  
к под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по в 
, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за т 
 само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се 
ету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Се 
оте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Гец 
 позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може 
. поред штрикераја, па запали...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они пра 
има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасиј 
 л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га 
Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет  
 бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он ме 
</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у ста 
рилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спал 
лиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не мож 
а на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојо 
ад се разговара, <pb n="183" /> од оног проклетог решета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ 
269" /> морате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Ње 
то гођ ти гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек  
невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S 
роклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је ј 
халтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ства 
скује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Мелан 
ам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди  
ући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице 
риној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавали  
hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не 
о још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како с 
 покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша 
да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на  
{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — у 
озим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n="286" /> п 
другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <milestone unit="subS 
ркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од г 
’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући ш 
 шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту 
цима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се 
здахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S}  
.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио  
м, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафр 
А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око  
ка дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гле 
дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S 
е јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако ч 
оје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обич 
 на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p> 
па.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после  
 одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов 
 бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млад 
амештене) те да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира г 
.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити п 
Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко  
сподин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој м 
аорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака  
танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај  
арао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти  
ио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости 
о у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте  
и госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обр 
 чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чис 
 <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече дос 
но, оплевљено, увек заливено, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баб 
немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно  
вала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш ск 
дим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се вра 
</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ног 
 живели.{S} За то време много се штошта променило, само је верност њихова супружанска остала он 
ћну од времена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посред њих остао још онај л 
“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, 
>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а пр 
а хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — за 
оље и сигурније знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Ст 
вина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остад 
бе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и 
одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наш 
 то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође оп 
мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо 
 Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, гос 
кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, с 
арде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ тр 
су краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а 
је рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, дожи 
, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога  
кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о  
а једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n="214" /> <p>— 
а собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за 
тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" 
</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — 
рла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта с 
уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух 
бе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог. 
е а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није  
певају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око ј 
да дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега  
ој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па  
и!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштал 
нија, како је једна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас 
ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду 
же нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, 
ко и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S 
ила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — за 
 доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336"  
а се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекр 
а се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — да видим 
остојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како  
е.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомоти 
а од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је и 
 врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у висину 
 је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна какв 
лупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће ви 
 сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што  
ђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Ид 
потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ја никад којешта нећу  
изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S 
јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу.. 
једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и 
, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезд 
 су били притворили због крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онд 
и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n="163" /> са оноликим његовим... ал’ шта 
{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља 
о да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и 
чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела ј 
ца и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са 
еал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пи 
а и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћиц 
ј не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле;  
лавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак  
терхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у  
ој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О 
о на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек 
> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi 
 Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и п 
адина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немо 
 и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, м 
о, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели  
баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад с 
 путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта гов 
 буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејс 
их руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и до 
!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она  
сљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из с 
а учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га зва 
ек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, 
а још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он,  
није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово неколик 
ције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте з 
е шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало  
будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, дв 
се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, ка 
} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати 
е твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p 
тек она стидљивост —</p> <p>— Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да  
ња!{S} Па тек она стидљивост —</p> <p>— Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад 
талац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш д 
/p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки з 
ало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је 
крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше д 
 у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогла“?</p> <p>— „Как 
моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p 
тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</hi>... јест, <hi>прота-Спира</hi> —</p> <p>— Шта 
протојереј, <hi>прота</hi>... јест, <hi>прота-Спира</hi> —</p> <p>— Шта!{S} Сида <hi>протиница< 
 сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекину 
етнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од те 
 Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> < 
 толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S}  
еба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештенств 
 створови пишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се 
ерса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Ба 
што досађујеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек 
ивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у овак 
носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, б 
ру дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам јед 
 само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш  
ква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту,  
ла, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог  
 /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика шта више, мило јој је, али ипа 
Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у  
атема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за паповања каквог Инокентиј 
 да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и п 
и.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве опет 
зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спав 
ензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је 
 повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојала утр 
ијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели  
оњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, 
екну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах следећег секунда би 
 ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних 
а је била заљубљена, остала је једнако (противно свима правилима поетике) онако исто пуначка и  
о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="3 
-Спира</hi> —</p> <p>— Шта!{S} Сида <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно 
окор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</hi>... јест, <hi>прота-Спира</hi 
који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с јед 
е Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу д 
ланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="20 
ти и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш н 
руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} 
i> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — 
еш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; како му се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е 
’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би  
ло воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти 
 искуствомъ правилно испитан“</foreign> проучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сј 
ске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном  
МЕ УЈАКУ</p> <p>ЈОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ</p> </div> <pb n="0_6" /> <pb n= 
прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му 
 тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често 
 а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога п 
п-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габрие 
опшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало 
{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој  
а.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас господен на водах</t 
ј је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} 
 из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче  
а којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т 
е опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде,  
мо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мор 
Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S}  
p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта ми 
ије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиуму</title>, <titl 
“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога  
 своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> ви 
ту, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије</title> од којега је 
х —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно 
критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватн 
д једнога господара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине 
ошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевид 
о један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ ј 
 здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолко 
то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени н 
анаћанин <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.< 
 га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што 
{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</ 
е.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с 
ане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до се 
 побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што  
пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем 
н прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећ 
ога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога мес 
порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, ј 
и чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта 
рела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и  
кућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те но 
ubSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута 
i>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n="406" />  
овом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послу 
 ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним глас 
Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p 
/quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет  
траха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам  
да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко п 
да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је пока 
ије а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређа 
 чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — т 
 мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада нас 
ротестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n="135" /> <div type="chapter"  
зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се  
ртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма  
аху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158" / 
о је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао с 
рави, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’ 
ме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у п 
показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и  
ије, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p> 
 у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу,  
 бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! —  
="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и сада 
 време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора рад 
 буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi>  
н код свију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ им 
асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно стар 
кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мо 
ћу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — памтим како ми је гов 
/p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра ср 
то је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „прол 
кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка,  
>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а и 
’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, с 
ало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас прева 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не с 
 би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише го 
 ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што са 
а, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb  
има неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црн 
</p> <p>Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што 
та.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући ч 
 и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ тр 
у богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно 
анака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а о 
но на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна зла 
раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет ситних сребрних пуцета, око врат 
били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбу 
х образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то  
ТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао 
одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, 
 једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледо 
} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И 
 се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге ц 
о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су кошт 
га по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код  
сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! —  
 шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још има 
а, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво и 
договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити го 
ормална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сет 
 одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви 
{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, вечерас! 
 </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшк 
о што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спр 
нако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да ј 
рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здрав 
, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запусти 
че Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако 
оја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси шали 
 није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, 
ко је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на г 
е, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мо 
јао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од б 
наоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћ 
 онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и  
, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Прео 
S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирењ 
покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће 
међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И путник 
Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — ве 
обри су... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у  
 сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Б 
ор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мис 
н, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зн 
ла то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обиде и  
је тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али 
ко угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S 
од танког српског <pb n="72" /> платна, пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови ч 
е попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: <foreign xml:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ  
то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намиг 
еленција са наљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да са 
он</hi> декламује на <hi>словенски</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, п 
п-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-П 
дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, 
тјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: <foreign xml:lang="cu">„ 
 рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, г 
 — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију које је, кад ј 
ра Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајд 
Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју  
ораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака 
а је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који псују ритске комарце што се ни запа 
ајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје с 
 домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је 
е облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А 
p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса виј 
 после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после гр 
{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то згодн 
рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак 
јане ритске трске и псовком чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје н 
 добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасе 
еривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нов 
р!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана 
нику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па св 
пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред  
рајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде  
енила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — д 
свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и 
p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на  
<p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим 
; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи и 
звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала  
ли, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не 
 се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете  
а паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l>  
у, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у о 
н и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удр 
сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а  
 познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом 
 то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S 
еба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске 
ије читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не п 
тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али и 
ем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</ 
де одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и с 
едате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђ 
 да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе дим 
против.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши 
 толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају г 
и.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и  
ни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нић 
у и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> Пролазе једни мимо др 
ишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; између осталих, завршуј 
. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако 
ти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор  
калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од ст 
вно свима правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за 
, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само 
но нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да 
несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се су 
вуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац пре 
све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да н 
читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чуј 
а се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> 
авиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <p 
ни тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и  
а, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изреда 
аливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А д 
уга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S}  
 а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вел 
 и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуд 
не да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у по 
ном, са зеленим шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенаст 
н грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао 
 и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се 
 Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако обичан код свију страсни 
 да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћи 
 на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару Зат 
д поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и о 
је! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Ша 
S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод 
</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир 
и и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не тра 
н као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао 
е вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све н 
ећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — 
ер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.< 
је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, с 
 још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано б 
 страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младен 
, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи  
ала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се из 
е нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па 
ерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и 
оведају, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, до 
кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексер 
 трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><forei 
дмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатк 
одне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино пре 
ш по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп 
 и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најра 
Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским 
 бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.< 
у као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим 
а да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотит 
удом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе,  
S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће с 
S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шаре 
вом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне чо 
 може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; д 
Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за  
ед на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да 
рата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо о 
јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним р 
л’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <h 
 подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да  
е да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој 
!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у 
па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволст 
Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign xml:lang="de 
раган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепш 
Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда с 
! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испрас 
оком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. —  
су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишк 
, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да  
е видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћути 
ао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћ 
е га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело 
се тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>.................</p> <p>— Е, фал 
 ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та н 
лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је врана 
м ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вел 
де бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="140" /> А да 
 цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио 
ену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{ 
 ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Ме 
се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћ 
пире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до че 
ј“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то 
а и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и по 
ештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не 
не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовар 
p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало  
а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младоже 
ne unit="subSection" /> <p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бог 
 нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна  
ирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар 
вог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у 
кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то пла 
у из Епископије, него заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су  
.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по ав 
ма којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрт 
рава руина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да з 
’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ 
 толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса 
 пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пут 
у дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из 
, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође  
 обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ 
 света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизм 
 и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога < 
ти овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а  
а уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија ни 
диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се це 
 је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба пр 
расан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и од 
<pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене к 
т у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови уч 
 своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није потрај 
Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће 
{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај 
е, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти 
 од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и разговарај 
p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија по 
е седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још 
шке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа, <foreign xm 
/p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, 
 било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <p 
о горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута ше 
! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи бил 
 Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу 
Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и с 
ако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за  
и домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те сам 
ати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он 
на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам гот 
прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас 
вару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало  
а их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се кан 
 нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</ 
родни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је д 
 пођоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела 
 веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сам 
е ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у 
и, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадија 
ењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија провела је  
гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред свако 
д кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и миро 
етврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише 
 него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверак 
ере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</ 
потребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају 
 Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже  
... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту,  
дила — склона самоубиству.{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек 
аки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро  
е, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој 
p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — 
а госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен. 
а прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{ 
 порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад  
нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну ф 
</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види еф 
е наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе п 
ађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати оч 
и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца 
то ако нису један уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, 
ругом крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је ски 
моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах о 
hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало раз 
му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол 
 баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па ч 
шну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, ш 
-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије</title>  
, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и 
; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га 
добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ  
 месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега сек 
аша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на  
дава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али  
за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жеље 
-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, д 
ви укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ дру 
 жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин 
као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви  
тајали и разговарали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на што 
е куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује не 
а на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Мел 
 је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мисл 
 а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољн 
и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет 
нпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>—  
другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чул 
 капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори кап 
лека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако 
г сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне 
улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да 
> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ 
д поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом 
цао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као  
 из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не зап 
знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то  
енејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у 
Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај ког 
и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољств 
очице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на 
, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и  
ој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе 
а Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb  
због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута  
а је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сид 
 супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам < 
ите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и  
ти; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме ј 
дарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико 
ко капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и ни 
даш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са зах 
волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене 
мишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — в 
рећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једа 
ог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало 
у који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путник 
ише изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али  
ете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p> 
уку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сир 
 </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш ко 
’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркади 
нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све  
оји се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су...  
у л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вел 
ну.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба  
>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њим 
и?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пруж 
дија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из ав 
„О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и друга јед 
— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски;  
ечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим.. 
{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спирино 
ро-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, н 
 потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се 
 /> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — С 
</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мисл 
сак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас  
ако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отво 
уком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се  
њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа и 
 нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна 
ола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, која су се пор 
едном таком сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче,  
 не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом!  
ла сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и к 
пе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како ј 
како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже раз 
абама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста 
 <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>с 
о молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, б 
увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n 
њег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Београд</h 
беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савла 
опа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господи 
 пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S}  
елујане трске заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете 
на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице 
S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао  
очијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацака 
трча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ј 
је него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да уп 
не курмахере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоск 
 погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S}  
о напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... 
 и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдек 
стим путем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцило 
 Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он се извињава.< 
ин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p 
да, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и 
те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чу 
е да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек.. 
се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и пр 
> <p> <hi>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој полови 
разни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како 
поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш  
ичаних догађаја у претпоследњој Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући  
ге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње 
 далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по саха 
дбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <ti 
S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровка 
кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна. 
 у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли б 
 задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је 
кан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да дет 
је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо шт 
вим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мал 
 а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Су 
вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна ста 
ола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... ел 
подин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам г 
а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спир 
 по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми  
је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им с 
ола пођоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајд 
инску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и 
 човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћ 
ако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао сво 
ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса:  
па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, 
мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразго 
комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је  
и торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли 
кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује Нић 
ра измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели о 
 пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар 
ад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“  
и неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се шт 
па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> < 
 — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке  
се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; са 
ни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мисле 
ажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} 
 јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих  
и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имат 
дврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правда 
{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц 
о кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шеши 
 платна, пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих га 
тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо св 
 се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се  
и и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и как 
 за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S}  
 хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, нећ 
 прслуку неких тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом и 
} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то 
!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни  
 поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он 
о на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова б 
 барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње. 
 овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш кад је 
не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што  
 добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и  
 Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан 
ији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и  
који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћиц 
ова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ 
а, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонц 
 помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом пог 
; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Зад 
/> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко  
ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и 
вљен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шет 
ва је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S}  
које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо ра 
пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле  
и!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} 
ајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандро 
!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да  
ремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав  
крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Ве 
ње. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми  
вако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа в 
 кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај та 
кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; п 
 тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речи 
 код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе о 
њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала  
ро.</p> <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</forei 
 на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помп 
ишом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике на мору</title> или <title>Последње дане Помп 
ба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у ј 
ем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради св 
д сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде к 
ловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа 
 и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четвр 
упи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што 
дића, и после да је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прили 
једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и  
ини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота к 
га избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулге 
 коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашар 
ти да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све на 
 <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му  
ном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће 
о да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од т 
се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин 
 да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опро 
— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни 
о седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешћ 
а и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је н 
таве моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа им 
октерској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиро 
одним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним к 
п Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни к 
веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачван 
исоком трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на 
 Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па з 
ужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у  
роком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на 
ру; тридесет година трудног апостолског рада у вртограду господњем гајећи и усађујући у срца по 
осте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’  
..{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека  
д је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дан 
а, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сид 
есте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп С 
а јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и са тих преим 
га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</ 
мо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на ч 
 узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запе 
b n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде ин 
ио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у рук 
>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати,  
н Прота и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилиј 
медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од б 
остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Службени 
и речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају 
 Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно. 
{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слат 
> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку 
у. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи поле 
 мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако  
ати испод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Не 
ј Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде 
се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да  
ет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испре 
дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правид 
и уживање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и н 
е Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није  
оји се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако 
>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тог 
а у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ч 
играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, жур 
баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па  
а страну, онако тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем чин 
ихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S 
као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирур 
ачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, п 
чи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува  
а свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хте 
а изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне позиват 
ако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и нагове 
ах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — ка 
поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо 
ти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наста 
Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами 
и на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз је 
Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па 
 и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је  
су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагасто 
и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, 
д једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотин 
деловала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких д 
акога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинск 
 него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је одан 
а, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним д 
...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p> 
у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и кра 
и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приб 
баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу д 
, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. 
ој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћ 
’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју 
Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остав 
не баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажит 
 сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни  
ада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико годи 
ео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то  
који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Г 
 узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у пис 
 до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као не 
 дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — 
по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво б 
а сапун, <pb n="110" /> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док  
 онда треба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о  
а, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте  
о некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде о 
а узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„ 
м мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињ 
реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича 
 и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга  
беном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одј 
жи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенс 
у се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} 
авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нис 
анзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог 
>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети 
ла па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p>  
нати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенцима  
тено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина 
„Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S 
ао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г.  
>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а о 
ега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од ме 
дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не зна 
к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више ро 
 ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> 
икад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А 
 ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ј 
као испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — реч 
сен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— 
— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колим 
евај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi>  
n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста б 
’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље  
 ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једв 
 Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’ 
 попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај 
утито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је после четврт 
ће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад н 
шишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> 
ако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамиј 
ста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ — 
а румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p 
д се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... 
к’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>т 
руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мет 
— завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта  
 — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комара 
ослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опа 
} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S}  
ладих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је бил 
мо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита пу 
 обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а д 
— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — реч 
а скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кол 
и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп- 
шо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натр 
<p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књи 
смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашт 
"53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће 
! — прошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шац 
разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; б 
цкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се 
ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена 
осила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а  
ола, којима је кочијашио један, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако  
е.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па...  
а рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Гли 
метно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога  
се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="339"  
ицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку 
ожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем  
а спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само је 
и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда н 
 роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго 
а која су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} 
 иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ м 
има на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у 
 учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па 
е и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред ку 
 кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а о 
ридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља би 
о соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију 
 да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момц 
јући се на огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћу 
ико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде 
 како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p>  
е им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи  
 ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са гос 
а —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече радознало гђа натарошевице и постаде одмах много услужн 
н! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само в 
етике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ при 
ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ 
предан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узел 
а за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву н 
<pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је в 
господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колима која стадоше, и р 
</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p 
у.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, 
ели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом 
head> <p> <hi>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине поро 
а накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио <pb n="321" 
е опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под глав 
равивши казати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвал 
, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од р 
<p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише,  
 Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут  
кирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида о 
а ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорг 
ла па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида,  
 ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— 
, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао х 
о воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник  
 И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју ма 
оле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’  
ошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p> 
о, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и врш 
а ону стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l>  
виње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији к 
 умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па  
е к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, и 
о од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљуб 
ају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да за 
коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викну 
И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мал 
 на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег суто 
и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, 
тра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала са 
шанкама са дугом косом <pb n="113" /> и разастртом <hi>„Заставом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на  
или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешт 
а вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросн 
 баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме с 
дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачва 
ло свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S}  
ашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па 
Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле 
селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, 
 ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти  
а, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно  
лдинија</title> интересантног романа из разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{S}  
лети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и  
ека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!< 
мишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, д 
/p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, г 
 колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство  
аћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p> <p>— <foreign xml:lang 
 владици.{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извади 
 затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме ј 
ги поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни п 
видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајсто 
ишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима је, истина, повраћен неки ј 
ог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи  
пира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле  
 мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад ви 
дио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ни 
го, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био  
, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламациј 
ка!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о  
<p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те ни 
ој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала,  
ви науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и ско 
н матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазира 
 учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је в 
роразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и  
ошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перс 
 <pb n="48" /> имаће прилике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се чит 
врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је 
е ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Е 
еланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вел 
буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="1 
гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.</p> <p>— Код Пишкелесов 
се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сид 
 и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају 
Ја сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео з 
к, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочита 
остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила! 
сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет сед 
у чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два три  
 откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и о 
шењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже 
а, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сре 
ћа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала,  
би; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула ј 
ести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори 
у који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — прекид 
} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги  
ед кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног проклетог решета!.... 
ју, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и нас 
<p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа по 
ном.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певај 
едан фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлингова 
 n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чуј 
ад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био 
итејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира 
враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, к 
да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да 
цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па 
ршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше нег 
ужи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије.</p> </div> <pb n="23" /> <div 
их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин с 
 овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Шет 
устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb 
п-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, п 
 па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb n="48" /> имаће прилике читалац да разг 
ког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију  
тавише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb n="48" /> им 
о јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа 
ољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће можда која радозн 
опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене  
 излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћ 
ојешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} 
 и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и  
међу попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој ше 
ло о свачему испред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па к 
оварали се о многим разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским 
у у друштву са ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице  
деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о 
} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре  
у.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две л 
нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доси 
реселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвалили један д 
ља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, 
 и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је м 
тем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разговор није им текао онако о 
но, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— 
/p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и  
ућани седели испред куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Разговарали 
а састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је 
bSection" /> <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили  
 су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели с 
 сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, 
жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто и 
 За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падне стр 
ндрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише  
 јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су донети  
звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Разгов 
{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће не 
нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да с 
киде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S}  
ваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор 
ако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана,  
ш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околним м 
га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је понудио бур 
<hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S 
е л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на сл 
ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови пијуц 
о јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господ 
какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве м 
-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.< 
како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере 
прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни 
њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жу 
 оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може 
 <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="33 
а попови су се разговарали у колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као нека 
="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и 
те још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше 
е то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и б 
ксутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, 
 је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S}  
ло! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим 
ли „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" 
езом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија мног 
овест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорг 
тавите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу,  
евање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и ко 
рамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето т 
е, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је и 
а</title>“</hi> </p> <p>Овај састанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} 
 по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло  
ли за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У т 
их редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ ост 
ом је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је  
ри осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима.{S} О  
па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Мо 
маћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши.. 
 и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је 
јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћута 
Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} И 
ате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговар 
и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарал 
уду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова по 
<p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бр 
м?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпој 
иву главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Н 
 је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао 
ени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у к 
о мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног  
а је жалосно проводила дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни ота 
 А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити;  
азговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни  
до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак 
 је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’ 
>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је 
 стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па 
 па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако  
ара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати  
 Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима и архиепископима.</p> <p 
О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. а 
е, али који са живљим и интересантнијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А та 
 шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ 
у што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу 
пископије, него заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се пом 
е све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, пла 
ручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ос 
га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико годин 
еђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што  
S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="30 
 капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те кап 
иној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господин 
појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S}  
плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас 
t="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него 
абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о  
ање врло деликатне природе, па је онако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва румена и  
бриела осећала неко задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створењ 
им, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу дом 
!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“  
м!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад 
о и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохија 
 и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутрашњ 
и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Прв 
трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Б 
е, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, г 
је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од 
аком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па 
{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила  
тере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу  
ника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада таке  
ове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву 
 небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по м 
 — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским  
и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла< 
/hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темпераменту.{S} Један се љутио кад је  
вих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу 
нуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и  
ада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп 
само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} 
нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном ча 
не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би има 
у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> <p>— Моли 
и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну 
аво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, столице, крев 
>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетањ 
 А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћир 
ла! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где 
 на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека  
шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпос 
p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослетку.{S} П 
 толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту не 
т развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, на 
 извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре об 
и и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „супружески 
диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — пр 
 очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> < 
.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" 
пристаниште од барјака на <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина  
 после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим  
и за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке п 
е, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће 
бум било је највише њених фотографија у разним позитурама, изразима, разном оделу, у разном душ 
ом душевном расположењу и на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици виз 
еке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти него ј 
ографија у разним позитурама, изразима, разном оделу, у разном душевном расположењу и на послет 
м позитурама, изразима, разном оделу, у разном душевном расположењу и на послетку у разним сезо 
рапортирале што је која дознала и после разносиле врло савесно и ревносно новости по селу.</p>  
оје пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из  
ење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како 
о ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам н 
hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="227" /></p> <p>Шаца оти 
је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој п 
се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила. 
ти брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари 
> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} А 
 Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здрав 
 купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцим 
јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење.{S} За то 
е да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло ј 
 њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца ка 
а која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситније в 
вића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. П 
— вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и 
 красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја  
стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а,  
роменити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хлади 
о рекли — лавиринат женскога лукавства, разумео.</p> <p>Остављам сада фантазији мојих читалаца, 
к разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’  
 од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви  
ли поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам н 
>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стад 
иди Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна 
.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А  
 био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са с 
су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title>Макровиотика</title> Хуфеландова и <titl 
а волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не меће 
/foreign>, — рече Меланија прегледајући рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар 
 то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га н 
бе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и н 
гој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на тре 
ербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама он 
то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’ 
пап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стре 
S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — т 
ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћине.{S}  
ира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладн 
и поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на о 
тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско вре 
баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна 
/p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— О 
ш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки 
А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не 
о, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не б 
о једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фа 
да опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} П 
ије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди 
 рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па з 
 из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом  
ашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне обра 
дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам 
ечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Ни 
само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Раки 
ена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече го 
мтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и р 
че бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Ст 
/p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе п 
ао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p 
ира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; 
штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћ 
ти нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим г 
идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спи 
} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Н 
окак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовоља 
из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од де 
{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица из комшилука. — Д 
ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па  
ћо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југови 
>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, 
 радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце н 
зика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требал 
ћо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткива 
 — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели  
?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор пр 
е пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули славину...{S} 
, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином <pb n="253" /> питању, — па... ето тако, от’ш 
ирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским ба 
а има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам 
 за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини  
мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако бог 
и; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред  
тор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Т 
трањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија. 
 кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворе 
е тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам! 
..{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о сво 
та ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам јо 
це неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То  
ле у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, руч 
јим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том 
Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат у  
шето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева лете 
липова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојт 
јан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу 
</quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рек 
ло па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш,  
{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак 
закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>—  
— вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупило се н 
даје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад.  
да још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срц 
 хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се г 
етити свију оних непријатних ситница из ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и 
ло и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неко 
 вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру — 
сака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина  
’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Таво 
у баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био 
егне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десети 
еки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А 
, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макр 
— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала,  
 зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се. 
ди, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну  
особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и пр 
ти! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратит 
ки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори:  
гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мен 
ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није 
га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре и 
а њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече 
е, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи с 
и, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамил 
то год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после настав 
аво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попуст 
аске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тог 
ћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из  
отле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите 
ур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратим 
аш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је  
 има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не  
аочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављ 
јг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за 
ано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле је 
благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разгово 
> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је  
ева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд  
 него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, 
ilestone unit="subSection" /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p 
 како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у варо 
а први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против то 
 да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрења 
еда у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и  
 шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам д 
А ПЕТА</head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђ 
н рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслу 
им ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла!  
ерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и после разносиле врло  
тра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не н 
Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, гро 
 јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шац 
 и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана го 
ија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="2 
 тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} А 
лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни  
иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или ма 
Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лет 
 кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи т 
p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ни 
говорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точк 
и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку неких т 
једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је ви 
а то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ак 
ре мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Пр 
бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад  
жа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote>  
 пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа ни 
мски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велику зимску ма 
 искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно 
њски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што к 
запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, он 
товима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је би 
 се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је по 
увика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е 
ило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређ 
— теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S 
и?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето в 
му! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стај 
лико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>—  
аца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао неку Песмарицу 
ио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> о 
м доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да с 
и волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb n=" 
епо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена курисањем једнога старога штуцера тамо унут 
види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем  
први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак тр 
ед рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму кој 
м обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења које даје младост и расположење, а не из ка 
з неког расположења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није би 
 и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да н 
} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је једнако у себи декламовала ту песму и 
ре је разумела из певаних песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину  
 ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом.</p> <p>После овога састанка врло с 
разима, разном оделу, у разном душевном расположењу и на послетку у разним сезонама годишњим а  
, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило 
 гласу моления моего“</foreign>.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце ку 
ндере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују! 
 гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра 
шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, била је п 
>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а  
чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа по 
 Да он чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ 
} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заједно продужи 
т; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део ми 
биђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски сок 
 није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах 
та, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други разми 
ата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на м 
ига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опе 
о!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде  
приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и г 
врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу 
и, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!... 
ј и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, у 
а хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад  
ају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава п 
, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослаб 
шавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хв 
ад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, а 
оркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{ 
 глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђуве 
аднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после мајске кише 
авори се, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па 
на.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете 
иво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па  
 била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти царе 
нати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна дру 
.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо доба вел 
 ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све с 
 како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и н 
 Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе 
 <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S 
<hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је 
е бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је б 
баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p 
ађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду  
о не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или д 
болело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, д 
анем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава га стари у 
 је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да  
ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера  
рно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши  
као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p> < 
у певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулге 
/p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још д 
 а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S 
аћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се ус 
што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n=" 
ад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; 
p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио 
ам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче 
...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све 
е мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње ј 
—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па  
 заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још 
сесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они  
не намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио? 
забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи г 
цом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што казали, два петла  
Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а 
јем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености,  
е нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго него створ 
не, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и ма 
<pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по ре 
изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Бра 
о мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А б 
за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносн 
ознала и после разносиле врло савесно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва до 
а шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га  
т другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb 
онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке 
тнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „св 
 — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, 
адија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па  
е:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то  
лији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова к 
 фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта г 
ло јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да сед 
ају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они  
е због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је  
кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају г 
презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим 
пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обави 
" /> мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га  
аду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио  
е све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред ил 
ве (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: „ 
" /> <p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — некол 
дне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да  
и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове сте ситно,< 
 пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци 
орисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је  
ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај! 
ја су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по  
мо шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џеп 
<p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} 
а испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мал 
, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати... у т 
стољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све  
или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити  
редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ 
лији образ.</p> <p>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравн 
p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело бил 
у кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу бољ 
ва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спи 
чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после  
ило изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене 
вега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (так 
доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом п 
а.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек  
 блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него пр 
јали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је нас 
е. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седит 
 да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди б 
новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Там 
 му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ 
 ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у ре 
’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у 
ба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, ш 
поде и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господс 
гери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — теорије јеромонах 
Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а  
 дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —< 
срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја... 
и’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо — 
>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.< 
т’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi> 
о селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — п 
угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p>  
лити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Т 
с, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја,  
 Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поре 
ао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати 
аст, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</ 
риела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како 
 Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то н 
ер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А ово 
то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> < 
.{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потра 
i> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су р 
!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па г 
ије жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, и 
а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „ 
е, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по  
 него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар  
штво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га  
/p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, 
ебацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сид 
/hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао 
 ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње реч 
оспоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној 
аставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и ов 
оф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређај 
ано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш л 
, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистил 
бе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман оп 
ек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попо 
кусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрв 
 каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на дру 
рош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени да 
у, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му  
ју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Цр 
ћате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А 
 стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се  
, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габри 
лажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi 
је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће  
шењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Добро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добр 
ала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец 
адесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање...</p> 
гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га с 
стручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату в 
ало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је п 
 своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S}  
е нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та  
 свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страх 
.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо 
а промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте бел 
о краћи, „за један кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ 
 је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора д 
словицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и  
м разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, сам 
идети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свет 
{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, 
и, једном речју, господске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо н 
S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</ 
ји, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>С 
алишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лај 
девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта 
е, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога лукавства, разумео.</p> <p>О 
ам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, ј 
л’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</ 
ети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</h 
 боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> < 
 оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад  
нили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, узд 
Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је оста 
ло се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај и забадајући 
рај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује 
п Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доб 
лијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p 
, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложенога <forei 
ћ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и баш 
ваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли го 
, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о д 
 ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</ 
авам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухва 
не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, 
у наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад 
Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} 
 ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а  
 — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље 
уша да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искус 
у од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех 
.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватов 
ви,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће 
то реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Ник 
као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобоја 
парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и напра 
Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</h 
кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе 
 онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекива 
ад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде о 
исмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да  
грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до др 
 кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n="82" / 
ено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе п 
 курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво  
 одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако о 
.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стра 
т и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, 
ли, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван. 
<pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у 
 к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно  
ало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено  
СТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који није могао стати у Г 
вио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и привезаност  
елу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли 
S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а п 
i>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — 
 комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба.. 
та.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије м 
> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше  
ин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господ 
ма), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш 
селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко со 
оварају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је  
о.{S} Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Ју 
кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дува 
<p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида ни 
лдинија</title>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... 
307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано 
p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врл 
шта, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненад 
у, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби 
 да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуш 
к остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће  
, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се  
и невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гуш 
</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због спомену 
а кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку как 
осле вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>—  
а ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор  
ав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ вод 
 ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи 
сније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено,  
закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклат 
а пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји т 
ужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине 
лабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљен 
амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јес 
ромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и 
ти, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.{S}  
ала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само д 
<pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина 
је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код м 
 и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати  
} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да  
егда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа 
итаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са  
нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <foreign xml:lang="la">Veni, vidi 
мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ раз 
не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а  
 гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, к 
ш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисал 
ли госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и  
е.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог д 
 као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паор 
постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и 
речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S 
, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслу 
е теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} 
 Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да мл 
, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ 
 дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се 
 госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам  
кретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцр 
јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа с 
вља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја п 
изнаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него 
 као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомб 
ре Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви 
 који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псал 
p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о  
о и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свест 
, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и за 
 није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се 
уди и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дош 
/hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрад 
> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу 
 <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! —  
оне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћет 
ладе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети  
е! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хва 
кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, 
ани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку ш 
Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л 
 ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече радознало гђа натарошевице и постаде одмах много у 
аске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам ко 
ити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ј 
>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина <hi>Ћире, паро 
p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те 
а да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!.. 
шти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не 
!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже с 
ерси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Ун 
ин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Р 
ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А 
"171" /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати 
. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повез 
} Не знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и погледа га својим црним очима тако знач 
pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — р 
Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, дома 
ац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, в 
 га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.</p> <p>— Код Пишке 
 Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</ 
—</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их с 
у у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p>  
исам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и 
х, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p>  
рло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем д 
 само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију  
’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шл 
 она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канд 
м још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела уда 
, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој  
а и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки з 
осподин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи к 
олим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’ 
’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.< 
ефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок.  
едај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. —  
, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n="198" /> једнако нож 
о вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега. 
"412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву.. 
 испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши госпо 
.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи 
прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је 
да. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за 
арловачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја  
аћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>—  
куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само мал 
кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло сме 
 <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата тв 
ушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раши 
ела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milest 
е добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да преск 
одруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S}  
 јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о 
 ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може 
, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, 
и мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="s 
есет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!... 
о.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима  
о! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њ 
о кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испо 
у Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Си 
са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чаш 
hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и 
одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и 
<p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћо 
ђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамин 
вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> ми 
p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста  
чи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није 
 спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p>  
 Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је б 
драге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни реч 
е мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека ба 
на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад 
p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева 
/p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра 
} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, —  
>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једно 
два Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, ко 
што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у ко 
 под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p> 
<p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине неш 
га у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четр 
падију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! —  
>— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спи 
g="de-Cyrl">ум готес вилен</foreign>, — рече Меланија прегледајући рајспулфер, — шта сте то ура 
та је —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржал 
ра. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланиј 
а другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, 
/foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си 
рсу. — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том 
 Па шта <pb n="410" /> ради Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на т 
>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</ 
p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габр 
ло ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о 
" /> <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му  
штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — за 
гом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћи 
питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар с 
пет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она ви 
...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запа 
е л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код 
p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А т 
дувару.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти  
олега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде 
све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> 
} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три 
по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се о 
, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво по 
перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос вр 
а чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим М 
, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— 
 кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола 
</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — 
ију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу је 
каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, 
> <pb n="122" /> <p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ 
о!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за 
дите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то 
Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало под 
м, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу 
>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не скл 
 ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљу 
 кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођ 
н... господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето...  
ђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам кра 
е се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>—  
{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и п 
>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господ 
ч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-поп 
виш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци,  
 преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и н 
"179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p 
м код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрс 
д’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и н 
и нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће  
 Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, 
..{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио! 
-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> < 
мо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо.. 
 а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га 
 већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриел 
ољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од  
да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно 
ли у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од  
 А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Поста 
 <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилет 
ило</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и бе 
?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те ба 
Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко ками 
де иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p 
век што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија 
 на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и у 
Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и  
 ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колима која стадоше 
мо мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И  
, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Р 
 окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, 
та.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау-Цвечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу 
ве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претвори 
д једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завири 
прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, н 
и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Мел 
берај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је прете 
олајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда т 
 Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва 
о да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кр 
рчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахат 
 вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори  
и путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше ко 
 г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену каши 
оде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крек 
тера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l> 
иже види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње 
знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и ос 
 је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како т 
а позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p> <p 
 бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије 
ути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испу 
 раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записа 
{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за 
у ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод 
било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А 
ала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив 
ладић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног п 
та!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А  
д ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад  
го јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог 
а, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка 
како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо обј 
 уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> <milestone  
последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пе 
суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни пог 
собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је из истога узрока и с 
 сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изуш 
 а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку ј 
-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити м 
нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечер 
и инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за папова 
чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме  
 баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол 
Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она  
 И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</ 
</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да б 
тала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што 
ј се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габри 
питала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву какво 
 Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који 
бриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситн 
p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми 
а другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" / 
овара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп  
p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмаје 
иге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам ра 
згледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида  
 дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек 
лим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога см 
ке господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим г 
крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{ 
тер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска  
ог јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S}  
ју формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — вич 
га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћиц 
 схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, 
леће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n 
ћа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића 
попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недељ 
реосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, кој 
 пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после 
у пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, 
ила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се изду 
је нарави а појетске наклоности, једном речју, господске персоне, што рекли.{S} Тако исто је из 
себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се 
 недеље обогатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти 
ај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно п 
и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду 
овара, <pb n="183" /> од оног проклетог решета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— 
; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравил 
се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и 
 кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију ф 
и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А н 
="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду  
ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба к 
ету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство није остало неприк 
... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="18 
p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до  
Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о чо 
јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... ка 
 боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се на 
ше.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему г 
је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је 
на кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и ј 
А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу;  
им, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што 
је је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може с 
бу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацови 
 ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара!“</l>  
 намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не проп 
} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се 
 кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хват 
 попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се 
марицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код 
иси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим иза 
 му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, з 
и ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета  
а четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад зна 
(који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</title>), као да му очима хтеде рећ 
мачка књига, тридесет седми хефт <title>Риналда Риналдинија</title> интересантног романа из раз 
тави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</title>), као да му очима хтеде рећи:{S} За 
ига, тридесет седми хефт <title>Риналда Риналдинија</title> интересантног романа из разбојничко 
умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се види да је б 
 Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и  
чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашт 
 кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само црк 
ачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш 
већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тер 
бавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухну 
е се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ  
мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а с 
’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева 
 људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докто 
оси ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који псују ритске комарце 
итске трске и псовком чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него на 
једају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да  
p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са  
аласало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трс 
 шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом в 
— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и  
 држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држ 
седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам  
емојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се уме 
 пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украш 
видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си  
иста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико 
рса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви н 
у гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим је 
ма, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата 
ује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоци 
реко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дрен 
јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино! 
 шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет и 
уо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако ч 
и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је јед 
ог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакон 
 сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и 
ило све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p> 
ећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S}  
е ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ шт 
S} Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугма 
варају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак  
а замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а  
сала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао д 
/hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загуст 
и’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па.. 
енидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па 
укње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отр 
маћичину.</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш 
А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло 
па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго  
о неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно ларма 
ме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских муче 
его родна која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око  
 им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.< 
си не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; к 
рквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венч 
оцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови,  
то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он 
 у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{ 
да га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али 
м:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га 
 прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита р 
јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши  
оја да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи  
узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што ј 
таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, ч 
ка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; шт 
и конзервативизам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одом 
/quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђу 
е у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брат 
 скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола с 
— веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекуј 
смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Ла 
да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не  
тељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он 
 мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења  
киле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и 
е, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакв 
љу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, 
дрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а  
о зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима пр 
плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сент 
 детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шир 
јући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на кра 
д се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,. 
за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две  
и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближ 
 пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од с 
 много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад с 
но умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповед 
 да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и 
 Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — о 
се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира иск 
ладом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада 
а наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од сре 
а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је 
 селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично после заблагодаривали и извињавали с 
тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни п 
 „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену 
бав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали 
дија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Пер 
нити шешире и понети кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били 
 недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p> <p>— 
ушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који се гурају и п 
суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се  
да али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке године доносила род и стократно наг 
{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рат 
Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа Спирини 
 боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>О 
око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више см 
т толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарине сватима а  
 данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и 
а сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље ку 
 скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они др 
на!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, 
>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код с 
 кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето 
м се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ 
да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти 
Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капи 
обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi 
коро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад 
 — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспре 
е ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена у 
а из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћош 
ас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — 
а госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам писац, в 
најем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одоном 
о и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо м 
ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љут 
што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се п 
 господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — 
.. да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја вод 
привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој јед 
тављају у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим домаћима, и док их онај 
 последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док с 
о!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и чита 
знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш н 
пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на 
е и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће  
онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ 
 домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си 
блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијс 
У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је 
<p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера  
едаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако,  
и — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница  
бе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да представе себи, како је било  
<p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и не 
 прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!< 
ерно огледало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире  
налда Риналдинија</title> интересантног романа из разбојничког живота, који се тих година радо  
оји зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су в 
 још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдер 
а наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји 
кле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та је 
еланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасет српских а још  
нији, — могу вас послужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалније из 
а се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмари 
ар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која је са 
е тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах 
 Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l 
— кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, нес 
} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат  
, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра с 
ијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!.. 
ign xml:lang="de-Cyrl">алте -фрајндшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад  
"335" /> <l>„Ах, фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Св 
њајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ћ 
а о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не пла 
бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин  
 <title>Карловачки ђак</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како ј 
 горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил 
 <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, 
згледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи стру 
l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l> 
и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичи 
ђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане н 
дава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће ов 
оване <pb n="381" /> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, к 
} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота  
?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сок 
.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су св 
 а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она д 
о и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у  
овро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује он 
ице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима м 
ер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што п 
ака, један танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметише гост 
изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног организма, за поуку многим читаоцима</hi> </ 
уморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљин 
ако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио 
ужи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава м 
уђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,< 
и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и кра 
в па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић 
ели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујут 
трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" />  
.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и м 
, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, шт 
 њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, 
ку за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет ра 
S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!... 
м стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од  
вам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и 
 флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па ми 
уњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме б 
о друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S}  
их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље 
ешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о г 
ђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећ 
олај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати! 
у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, —  
 из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И ко 
и у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају 
, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћ 
ли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и з 
е за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завиј 
изме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, ис 
 нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S}  
која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала 
осле подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија  
љан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужи 
оведало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастер 
 је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта и 
г.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о  
 то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као мла 
и јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ но 
опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако зави 
 к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је  
сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ра 
А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </quote> <milestone unit="s 
 Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух 
т.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, не 
 кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити савијачу с маком 
опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то  
одом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изр 
ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор. 
> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени ск 
ене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </quote> 
 да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она м 
l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра кол 
није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ств 
ве полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете,  
тавља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути ј 
!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица са 
Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, к 
Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, д 
бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче  
двише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи! 
>Меланија му одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Мелани 
 руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вел 
.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n=" 
дног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам 
да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера 
ђена, па притрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не на 
Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том распол 
че потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него ик 
другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољубили!</ 
аду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} Остави га на посл 
а ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина В 
 већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће  
а себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефил 
и ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, вид 
тер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb n="330"  
ашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био бок 
ји се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад  
оказати. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, н 
а једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку 
леко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па  
очи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слуш 
само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности пре 
 било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на ши 
ша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик  
.. своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Б 
н да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудит 
/p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекид 
 Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том л 
то тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p>  
 самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао начи 
а научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћ 
је а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} 
А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како не 
ониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, ш 
меши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> < 
го јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама св 
е оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле ко 
озефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој 
некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окрен 
<hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да  
ако се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па  
евати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово 
м! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша  
м се.{S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а 
>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се 
убитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али  
ве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пер 
о, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо се...</p> <p 
b n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе. 
а гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, греш 
ик и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш  
абука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и  
трук и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећ 
} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S}  
 ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{ 
пођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! —  
{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>—  
ошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си 
p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. — Док  
би га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод п 
ло...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о праш 
а и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желе 
а, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већ 
, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стад 
оклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>из 
арцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој тален 
 па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут 
 чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепћ 
х: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му з 
 раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>—  
ми руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} У гне 
знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили 
 али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ мор 
рена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вр 
p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну гос 
ими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и  
анопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фал 
ену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измирите!{S} У 
милије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није 
 Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не 
це јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно 
о би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил 
еке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висок 
гана <pb n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} 
ушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила с 
кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пру 
дске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — 
 га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану  
али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера 
ујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га  
ели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира ниј 
о здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније 
нцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст 
која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело да посмат 
ира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли 
S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца 
рау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „п 
да се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, ча 
 столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка  
ећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то  
и о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога 
ш и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код неког Шв 
<p>Пред другом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царств 
е ситно,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали!...</l> <pb n="33 
е јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало  
а своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала и з 
 тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрш 
о суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо ул 
ера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој ру 
— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно 
а</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога г 
ица држећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите ма 
а снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са сноп 
Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама с 
ца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш  
н и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да 
 кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p> 
м кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељад 
p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-н 
го зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима п 
кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах одне 
ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног  
ћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, шт 
Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јау 
 ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље 
јем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу само то, да је г 
иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало п 
и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро,  
 а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило неких <pb n="385" /> 
једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпој 
“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакш 
днако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до н 
ели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и  
 у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа  
им кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — р 
полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претеруј 
 други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ов 
дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутр 
 оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад м 
ренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S}  
 да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се прив 
да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом;  
е боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и ко 
и да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала 
 — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>—  
а па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињењ 
 било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше 
а ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беам 
ротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка н 
ни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишт 
вор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак 
, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече радознало г 
лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен- 
лазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредн 
ац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног зав 
 комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цр 
а Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај гла 
l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где зао 
 га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пент 
> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане п 
а снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, 
 од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишћ 
увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ 
 латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<h 
ру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по два 
ши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми 
н, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћи 
в на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера прист 
варати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако о 
 још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба 
е,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l>  
ума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећ 
те одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, госпо 
ју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки н 
они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па 
пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, 
вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е 
 јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржа 
 да накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — зап 
ко?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, 
изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држе 
 Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у  
е, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако  
p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, сл 
ате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио 
лим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n= 
ена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак о 
, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Мно 
одарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> н 
после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако  
који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба  
ешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер  
голубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да г 
иви знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш  
ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p> 
ђење и потреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше  
и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти 
 да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у  
га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настад 
лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ 
 Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа 
л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све 
е овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили 
е куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем ко 
у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с к 
 одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, пре 
 брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже к 
у другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је ч 
 само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p 
д то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може уке 
бриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберу 
дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно бог 
 онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли 
рашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га запл 
один-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада 
> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> < 
дан се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а  
арског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога  
у баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, 
p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. —  
и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето јед 
 да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које н 
ира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су из 
ан па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, 
еш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им м 
 претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.< 
вен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, 
ад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, дома 
ше, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу 
јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите 
 к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, ј 
на на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару З 
ди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада н 
издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је ми 
им словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, 
 кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и баца 
ором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi 
потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш 
ће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јерб 
и: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</hi></p> < 
И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одм 
— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-С 
ошуља од српског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана 
сти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пеш 
ри капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори к 
ава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најради 
 за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њен 
далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једна 
оцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу н 
 Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на сам 
му се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p> 
ма)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја д 
 Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз  
упити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао ј 
ј неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то 
ело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> < 
но проводила дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни ма 
/> рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у 
а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не остан 
а нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шт 
 оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави о 
а (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-ауд 
мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —< 
 у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да  
пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели 
ој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ра 
а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>ф 
ст, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није  
 обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — во 
е него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти н 
-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао ј 
 пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам  
м прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крсто 
еду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да ва 
ед! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира 
е хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икак 
излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све род 
фали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</ 
Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене;  
је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је  
рани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада 
коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги с 
, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, д 
, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра  
је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре 
ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују и 
{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi 
Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је 
слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S}  
 он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не 
S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш 
{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску ч 
чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка 
ика.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекар 
еле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те не 
кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све ко 
ивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау- 
комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!< 
— вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све чет 
помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђ 
ритрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} 
ним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Он 
ак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила  
ина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, ал 
 са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка 
рца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, 
кије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у би 
p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S 
а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на през 
и Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама,  
 <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер до 
и</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па  
у готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <pb n="80" />  
он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је так 
п-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мал 
вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, 
поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</ 
 један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола с 
, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек  
 ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <m 
кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред  
нама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалиш 
/p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у 
бог атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газд 
а их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће  
е лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то 
и у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе 
јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глад 
 затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, 
сму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> 
 тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и в 
еса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омаст 
говори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају 
ођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар проле 
грошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учит 
 и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда 
х девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посма 
е се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по 
није! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и р 
 тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти 
аплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само 
 земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који с 
ема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то  
сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би 
S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други  
> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленути 
п Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, др 
 за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу  
ког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а о 
буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа С 
 раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш 
е свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па че 
Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким 
.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имал 
н точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и о 
е једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком  
г’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се 
“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо,  
ла: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио  
 Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди 
е тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам д 
иње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p> 
неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну пр 
" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тре 
 и без икакве потребе премештати ствари с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; 
 поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је 
а дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића св 
 онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p 
— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је с 
 сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару в 
трчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин.  
и улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана  
 А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једна 
отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} 
у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и ка 
 се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="112" /> додири 
 га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску 
и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој—  
 засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло 
 ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског р 
исли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и 
ма у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врл 
.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви  
рвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече  
, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натп 
и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па 
 клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу  
опутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира ом 
цки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примет 
и лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метн 
ним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то 
енте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску  
p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још ја 
> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; му 
и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пол 
ски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких дв 
ију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да к 
 оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а ка 
је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад д 
 ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није 
ло читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пиј 
о што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало 
 су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се зв 
 ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ позна 
ило! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А 
Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> < 
еше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту 
подин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљ 
бриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p 
е гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има д 
јих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за  
 нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми  
г другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, п 
Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само д 
; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и  
ад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} 
ца. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отв 
екујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме  
нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi 
} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари  
на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, т 
та радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело 
lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира разд 
била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ик 
го о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим 
наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Башта се про 
обе се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели до 
ју и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n="398" /> маму 
После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекариј 
учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за 
из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенча 
ик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пиј 
угачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим 
 <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопшт 
 бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако 
с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте  
ко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} 
пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала  
ли: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вс 
ою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да н 
l:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят 
амят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, 
били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајст 
спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера је 
ђе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се р 
ице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки богослов 
се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што пла 
е добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледа 
ау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се  
ездице које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему,  
оћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна 
едне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“  
уте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га ра 
ет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају се идући та 
недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој с 
е.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица кој 
а једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па 
 брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} 
алио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се ку 
шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпој 
чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се  
домаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана 
и калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се о 
овати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и инте 
то рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о 
 у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе 
!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа исте 
вира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишва 
ној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желел 
ану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећ 
између осталога почешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста нај 
а дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „ 
имеру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ в 
та.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шака 
n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страно 
на остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао 
шија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је неснос 
аки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="40 
тила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа 
 као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почи 
а до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај 
ја није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... н 
, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналиц 
 иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су арапске бил 
’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекањ 
јић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани 
ише ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога д 
е оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја 
у, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима 
ца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други иншт 
 Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они њего 
каку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капларима, а свака је имала свога 
с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнаш 
или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира 
, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољ 
ом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, с 
ога друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и 
к се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагу 
унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од 
 Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n=" 
ом бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебел 
се, каже, није прославио <pb n="163" /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Ш 
памтила са медених колача <pb n="36" /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад 
намрштено — или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p 
S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре г 
тенство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примје 
 ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му 
што са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне о 
ег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет д 
 поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда к 
ду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме изв 
ану, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се  
ели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </div> <pb n="15 
ај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! <hi>Изгоре 
јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку посла 
орцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као послед 
, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не з 
{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па  
иној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихон 
 поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, ка 
сти намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље  
ори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на бра 
— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— 
 и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још  
ној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шн 
је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл  
м цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Еписко 
ла му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена б 
у је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом 
каке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у ше 
лару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како ј 
мопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у м 
 оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једн 
ихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" /> са последњега вашара.{S 
зражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зел 
/p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Извести 
 главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто  
 покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="113" /> и разастртом <hi>„Заставо 
све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.< 
и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’ 
авицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого  
ј порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо 
<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела ф 
 у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и сл 
к. — Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према  
ун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова а још више због 
уштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије с 
 шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још к 
анства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, 
 таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спи 
у ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје 
 и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога с 
 а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа  
ут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p> 
, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су св 
на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза 
инској соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда к 
ацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад 
ау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то  
е разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се на 
реимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки 
ој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе 
’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и с 
ог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радо 
у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа. 
ко ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’ 
рговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу,  
ротиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи вр 
час споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији из 
 ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се  
ја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено 
а служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени чо 
вом чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију 
 се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце уве 
у неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па 
а у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било пос 
 Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каж 
времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који  
у“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живе 
едним дугачким грлатим клипаном који је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац с 
ају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса пок 
стој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном мал 
ла; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене 
 једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у пр 
доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, п 
ве од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се  
 беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлатим клипаном који  
клони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.< 
рела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Еф 
ове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа д 
о!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам 
мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају  
читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро обавештене госпођ 
е унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је пр 
кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред ј 
е вероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, д 
пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, к 
>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе  
, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси 
м незаборављенога покојника; неке групе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а  
 читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог П 
 Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тог 
’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — кој 
бија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једно 
у уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се  
на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунд 
 је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> 
турају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају глав 
“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Св 
миће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпој 
г уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор! 
 чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-С 
е, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не ос 
а јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа 
о страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, п 
не белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> < 
S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, 
на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте ре 
ном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке с 
таће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вред 
века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним при 
и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; неке групе са лици 
 ногама лаковане <pb n="381" /> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струко 
су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пир 
м се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за пече 
мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију које је, кад је блато,  
 јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нис 
 прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанка 
За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда с 
ворила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити  
а ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и в 
а за купљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом 
једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на харт 
в Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи,  
ко се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, 
це кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тед 
 и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мат 
 велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без ика 
а са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме мор 
ом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не  
абао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и дв 
 Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира 
 вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па  
е, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о  
аву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика 
извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ познати као врл 
и испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S}  
 силне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе 
на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави г 
и.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као  
те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе 
— прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње  
{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p 
е на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе је 
 с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговором постају и сами ж 
рбо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам  
чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, 
а мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по 
pb n="72" /> платна, пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у д 
еки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабанлија који се само ше 
ање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели 
ра, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само  
се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не мо 
варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио јез 
ончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся 
 <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, ш 
 то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећ 
то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и 
ага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита  
лераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пеш 
Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима 
се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњав 
 <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, ш 
дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па  
— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} 
другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на  
.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб — 
а два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а  
> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, 
угачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врат 
ерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Из 
, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и 
већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало  
узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и при 
би:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А 
 мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, д 
атарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих ж 
 писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па поша 
 опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и 
у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђо 
м пословима), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} 
бицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапорти 
Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да пред 
ек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Т 
/hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ 
лушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да 
риних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида  
апред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћер 
и тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако  
 а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка,  
о и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и мла 
васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него  
 мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране млад 
а: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже 
идиног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — в 
 дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо  
 полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођо 
отавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђ 
е Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разгов 
p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.{S} Још мало живо 
Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на 
два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побож 
оде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило физиогномију своју.{S} Не видиш в 
ан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је заборавила и завршила с пл 
ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се разв 
окисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане ка 
 све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима је, истина 
ц ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно би 
о брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и 
и фине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом чове 
тном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевс 
и и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила у 
н шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад з 
ду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад иза 
нској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напо 
 већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и пис 
еју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих су некол 
Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путн 
рај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогоди 
раве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и  
 улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређани 
јно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом 
 на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је је 
 седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S 
и, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тринаест сребра, за  
, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста би 
ес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S 
дија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а 
му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне  
 са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с пе 
окисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов 
i>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћ 
удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти уд 
ду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш заг 
е морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате,  
 задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фл 
мњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и 
ом крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S}  
стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови  
јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада  
ођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi>  
усна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим 
} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламур 
одневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под је 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у 
аком цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разгов 
а чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више м 
их попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети,  
у!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девој 
тежитељнога м.{S} Крушедола iеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно испитан“</forei 
ирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене. 
ако!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не з 
е и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак  
рочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али дав 
ош могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утј 
 страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана, п 
 одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <mi 
уначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Зн 
 кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом ку 
> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi 
то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоц 
 Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А мор 
као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, а 
ру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дуб 
ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј 
 Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо 
ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како 
ВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који није могао 
Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, 
 певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жаб 
 дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова  
ин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под  
соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на 
 ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола 
 кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад  
— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта ма 
ајмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се пону 
 канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче ду 
ветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им н 
 Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.< 
дања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир,  
да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше глав 
еда у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошл 
м мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о кли 
тио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћинов 
едњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити че 
 је која дознала и после разносиле врло савесно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њ 
реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из куј 
и.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да  
а да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба  
ољена и задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкен 
S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала и за то га је паметн 
ког грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана 
 огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а о 
красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала  
лабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве размеш 
 бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је 
ти.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, 
лазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз клупч 
 руке па између осталога почешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију  
мате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са г 
 све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата 
вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он  
Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом бос 
Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени скоро“  
а се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а по 
 захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све исп 
 и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суз 
ила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао 
па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло 
S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има из 
е дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говор 
новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обра 
 човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестамен 
} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, 
 видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стуба 
ре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па  
> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, 
 — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере за 
ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја са 
ој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош 
дакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, ј 
не да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене 
 гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с р 
журице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, в 
ен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдаш 
 и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све 
ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</ 
чи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се  
ом и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаш 
а“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћ 
кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не  
ште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.< 
. лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље и 
ругих хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, ј 
 троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и бра 
у њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују. 
 Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спав 
, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допу 
, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... к 
’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, пит 
Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једна 
екираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла так 
рве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и  
о је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} К 
 Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, тера 
о и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, шт 
 вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто н 
 не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син  
’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по  
ва.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смеј 
ву нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не тр 
 <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај  
 па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину кон 
и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шиб 
 сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно пут 
ко на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само 
иду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму 
{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S}  
 — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о от 
аже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба н 
на седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајд 
{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу до 
— како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а  
 дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтаугл 
поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад  
, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! 
е: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да оп 
о то мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n=" 
и нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и са 
ки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала,  
гор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не 
коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта 
ера, добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем ба 
> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> < 
S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула п 
а готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд 
 о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин  
 свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожен 
ефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесн 
еда у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а на 
и да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усић 
исати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам пис 
ивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и  
 пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p>  
платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су 
 научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом 
и се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да 
ави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остат 
> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’ 
ла. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш шт 
p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, та 
остота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, 
и стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар 
Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај 
Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — зав 
д се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама н 
} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа гл 
О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Због 
и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш,  
<p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је чове 
 ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њ 
ну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb 
.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био 
ли се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и  
бро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој,  
, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко г 
кости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Х 
њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманин 
 код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе 
т имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као вета 
уо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било с 
ад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је м 
Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и 
је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени  
сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отров 
?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да  
ет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, от 
танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметише гости. — ’оћете 
 ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до  
ам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што  
— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија 
и.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад 
преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну 
pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Е 
да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сут 
а како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца 
једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бо 
аба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазле 
S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, поне 
нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо 
оже бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, м 
ет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути 
ате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је п 
вече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са 
Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку 
 тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти брк 
идим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти по 
би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, по 
ира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништ 
="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво за 
да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спир 
и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се  
 одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не  
о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал 
foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?. 
а код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спир 
каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да  
94" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ не 
се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о  
Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> 
актус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се н 
 ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’ле 
ашна поквареност друштвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе 
ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после тол 
стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала 
p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, < 
8" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како! 
 а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш 
це брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био  
села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер к 
лим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нек 
ан. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Ју 
е, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта п 
ије, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа! 
 Петровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одл 
о да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По 
ваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан фака 
у се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва 
!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где 
р!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера  
 Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до го 
иви, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био н 
 весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се  
леда и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема сми 
ји јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.< 
алостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то је 
и гласом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико н 
о ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се та 
Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жа 
о соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред ку 
плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога 
на и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Киц 
 се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра 
господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је та 
 тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није и 
ваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — в 
 да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва п 
ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница.  
шли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по  
у се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.< 
има кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове ( 
то је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, ка 
А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко 
p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и пока 
 младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна 
о написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и у 
оба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по нека 
римити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњују 
ле и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта 
А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепш 
к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код ме 
 оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или 
а!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Че 
а ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, ш 
отику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште  
 гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога 
з фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да ост 
 За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме даров 
да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сиг 
дости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови  
 у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} 
 — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у срет 
ако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру 
ад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксал 
 баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, з 
аво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фа 
одно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била н 
ујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се с 
амација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга 
да.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себ 
ишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако  
је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам  
сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би 
штиге, получи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</ 
ребала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта 
 и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста у 
едали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да и 
ао иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{ 
у му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и 
још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</ 
!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало... 
подара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се  
</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан... 
обољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ 
десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и  
и дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о 
а.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Пал 
во већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang="c 
, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, 
една!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа  
дату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за срет 
 знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ  
ећ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} 
аца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се 
ли смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> < 
 све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар 
ји би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их  
ам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како с 
ри учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ  
но и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге 
 — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да снев 
а своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихв 
ла, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне  
 да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од ст 
пуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је сам 
</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се  
рано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-С 
сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош 
 човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ жи 
лова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити коме 
 оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти в 
д, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да 
лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му ли 
 поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, п 
а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb  
аном Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чује 
упаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера  
на мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ја никад  
тка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћир 
 Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S 
о чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах 
ла, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она к 
ад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до т 
ек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три 
ико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгле 
дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то  
да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и 
} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се прома 
та <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор 
>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба д 
јући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане. 
ање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и 
д ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади н 
отучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила д 
ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног о 
 Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како  
а-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се ни 
наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долго 
до,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарају 
 се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ве 
 „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} 
дравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица  
н!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју. 
 то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S 
путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочија 
>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S}  
S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример 
 да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, зн 
еђутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да  
 је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године превр 
а вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, 
е, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тог 
оварати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете ра 
не приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио к 
учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп 
се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље в 
у је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи та 
ира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа  
к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и п 
почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310 
 за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је ме 
ин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору? 
е офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него 
ам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење 
уди грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n 
 добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латин 
 стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка 
 труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то 
а моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друг 
а не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ј 
S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>. 
том Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у 
су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по  
рталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и где д 
их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни је 
оја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ј 
шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединт 
 вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ј 
 И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграби 
— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш 
 ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата за 
—“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шт 
рчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; од 
скала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље,  
ира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то ј 
у).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабета, шифо 
нако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А дру 
ширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не сле 
а, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господина супостата, сви су они до дубок 
до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} 
вала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, н 
ису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да  
могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са о 
за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жаго 
анац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гавр 
/l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста  
да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да 
ко к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а 
других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била та,  
 тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да ј 
о запео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{ 
 укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све  
асу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар 
акав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигур 
/> <p>Настаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не 
 њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њи 
а није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пус 
о ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени;  
Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико не 
есника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Жи 
 скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ств 
толицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p 
знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако 
е стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија по 
уда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и 
ога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина  
ном и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у 
м, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два 
пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, к 
 поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и ра 
ко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — 
Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћири 
 умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор чит 
ога лукавства, разумео.</p> <p>Остављам сада фантазији мојих читалаца, да представе себи (ако с 
уку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младеж 
 нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једно 
 много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S 
рујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити ми 
p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим по 
ине к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е 
х је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са 
} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недељ 
омаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „ 
лаве то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање  
у преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, 
или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Н 
и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није м 
 Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окре 
ве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад пра 
осподин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> <p> 
ављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном др 
оје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} А нар 
 ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од 
 израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...{ 
о нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се н 
ао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, Спи 
тним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и 
сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо <hi>Омладини</hi> која је пред 
 има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} Приповедање старога свата било је 
е,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l 
ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штамп 
head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха чен 
сала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натре 
иком. — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори  
е што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’ 
се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се с 
годило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом пот 
ајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, уз 
жно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Швабине 
 дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ 
 Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се односе на онај кру 
 он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала 
р је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе приликом про 
, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала  
Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то  
ких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала ј 
 Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју ме 
 и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, 
торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи 
 и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је дома 
авала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зор 
а од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће паж 
а.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна вл 
пут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S 
у к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се с 
ишући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо 
к га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на  
Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— 
ове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр 
. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја он 
из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <pb n="284" /> паорском, све, све!{S} Н 
S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, 
арежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што 
ала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, 
ин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ 
 однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица  
и сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела 
срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи 
је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је уз 
сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми ј 
, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав  
.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукн 
 онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младож 
је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газ 
од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад 
} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах у први мах уме 
Нисам, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако што 
ке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја пок 
м је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка р 
ла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се м 
ко ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ рад 
{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се ув 
и!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак 
а сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратули 
рујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> н 
сне фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доб 
 вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов доп 
окој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и  
 нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде г 
 Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели? 
жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, к 
ај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о 
Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јо 
 <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а  
>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S 
Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал о 
о би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми 
 праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности 
н.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!.. 
у свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски 
 решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни  
што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не з 
и било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од  
гођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око.. 
ру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S}  
 пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и изва 
ја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није 
господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и п 
та!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} 
сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку фор 
S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанс 
агов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха! 
да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, 
ите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела 
} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од  
 то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</ 
} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојак 
и и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе 
 прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви 
сподина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ 
" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p 
? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мо 
а се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И о 
 Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар нек 
хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</title>, па он ост 
 чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, —  
ја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко промен 
} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од ње 
ну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и пр 
био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим 
урим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо 
у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi>  
т сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су 
 смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекал 
готерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да 
јте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стре 
глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p>  
 вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге же 
е <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су упра 
га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и 
је ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш л 
 — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити 
ла — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја 
ла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се,  
дим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због о 
сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n 
а лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете так 
о!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој г 
до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки 
кле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук 
нга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица вас с 
ра кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, —  
а бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори п 
, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да  
ула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече глас 
релиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим 
ко мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говор 
 звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема 
бити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћи 
ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <f 
а и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S 
полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је 
су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су зави 
питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли  
 собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S}  
екате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшес 
уго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — 
S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и у 
 — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с  
рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му з 
е и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам н 
 крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхл 
Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш 
 Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!.. 
милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим  
о је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу 
<p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p 
акра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мо 
а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви 
д вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер,  
ри, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквења 
е ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда 
 што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас 
па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то н 
аша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта 
> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је!  
но му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам повер 
ире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n="308" 
<hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и  
а вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>—  
рн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну д 
лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Тем 
та га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад те 
 је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим,  
ен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој баш 
Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Са 
кле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђош 
 А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мно 
дговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,< 
а покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема  
регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А др 
, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да 
с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви то 
иси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак ф 
а ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу ре 
накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте 
ова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живи 
се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошл 
 није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па п 
 трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{ 
вољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону 
ала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми с 
тила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја в 
што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта 
сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?< 
г дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има не 
 пардон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра 
муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида 
ати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па  
 гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду 
м се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те ко 
а шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим  
 сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Ма 
олим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази  
слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све по 
дарио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана 
и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад< 
е ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ 
тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви с 
ам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, 
га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом 
ђе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми за 
ш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p> <pb n="233" / 
ко је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благода 
о си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља п 
ш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу 
супу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд 
, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и <fore 
авио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама 
заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Пе 
ама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад 
ртирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ  
 n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S 
о седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>п 
имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Се 
 им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слат 
} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање... 
а Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала  
же бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дед 
едам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем  
онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па  
огу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам с 
е!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А 
о... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само  
тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Ј 
 и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не ум 
ола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да ни 
>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?!  
, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце 
...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у 
озле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело,  
у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је у 
да Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к 
е не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се  
о!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разгова 
 ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, 
ак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако 
 би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта 
јете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако ж 
век ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребац 
иде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу  
љиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио с 
!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав 
онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира 
 сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</ 
рији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу,  
у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Ј 
сније дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни с 
ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</p> <pb n="237" /> < 
родавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста дело 
оја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа 
изи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана  
 Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се  
јмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фра 
вентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} 
а Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их 
попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми 
едног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша  
ра, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ  
тиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p>  
падије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа ш 
у, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и 
азио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чре 
ламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно 
има, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде так 
се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти св 
е Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Ти 
 све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Н 
 род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сла 
> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— П 
овице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша о 
 је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315"  
промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — 
заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као 
 Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има 
ученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан ка 
p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очит 
ажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже 
ле те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l> 
ажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{ 
i>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће м 
а ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то к 
и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се  
се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сет 
 Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених 
и сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о 
 n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп  
другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је  
сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најра 
>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лоп 
’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ нек 
и си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај 
т и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што  
шите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окрећ 
ојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Бо 
ј, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћир 
Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нерво 
м свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га 
 није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једн 
— каже, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и 
а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la">corpus d 
овче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше  
во пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба п 
 ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p 
храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p 
{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од  
улу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о 
Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не пр 
ас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n="214" />  
попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; 
та по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: 
аздачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је ле 
ло јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки да 
{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и јед 
ским господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, 
 господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако 
у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке  
о да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пр 
ућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро 
е век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</h 
, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка м 
орнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога  
 кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла  
а да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> < 
да, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног  
кати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ни 
а вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p> 
вам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред  
 кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p 
и казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} К 
ио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о 
ити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и 
S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави при 
 _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n= 
га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцило 
о, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што каж 
 Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеж 
и попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом узд 
 момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Т 
е од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>Посл 
ега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела на 
} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гра 
ам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато 
је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем 
 тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће с 
је ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му 
матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се дос 
о!{S} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин 
е три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, 
 А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам та 
овима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза,  
ених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се  
а дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели  
е каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша! 
!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина  
, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, 
и руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још  
} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршуј 
 се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Св 
 сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жа 
 се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у  
а га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пас 
S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, ниса 
 — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — 
Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И пр 
научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Дв 
а и комплиментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо и 
е помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја кри 
а види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те 
!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је б 
" /> некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После 
S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ о 
ређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, 
 тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S}  
изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе веч 
 поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја  
еда, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран 
<p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, с 
ета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Т 
, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није б 
им к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, 
већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитава 
 ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и 
> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и 
и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш  
i>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и п 
 дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за ж 
— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребац 
 и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се пред 
, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е 
аш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „ 
оведа ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила  
ако, свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> < 
брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја!  
 пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како  
гова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слу 
е гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само с 
то оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S 
и само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред 
 коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћ 
шта, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мисли 
си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-по 
, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас  
— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ј 
 меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш 
 не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S}  
лакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се ч 
во се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје  
не на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па проклињем и се 
штенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> послужио, каже: то су ц 
те, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к 
, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек т 
>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да т 
>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Ј 
вно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p>  
ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, 
 И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштр 
 а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, к 
, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315" /> <p>—  
ло, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су  
, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском са 
 знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је тв 
мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, у 
од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој 
ујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код чене 
ш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>—  
 <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога 
} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: пе 
етко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — ве 
о комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели  
едеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике годи 
ну руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђ 
 сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Т 
{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја ње 
ије мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чи 
ћу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p>  
 <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а 
баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсети 
 Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и с 
 ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ  
ција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами  
ре): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред  
i>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикн 
еговим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрек 
{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцу 
у чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, п 
ју.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, г 
обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопо 
 овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S}  
Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направила, први видљиви знак нежне на 
о ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и компл 
 душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбољ 
 није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира 
адалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагал 
рио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му ја 
та је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и  
сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају,  
 у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале уну 
год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним ч 
 <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се  
о је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мо 
халтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ 
ражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, 
 се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону 
! — узвикивала је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати  
 је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фрт 
ји.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тра 
 у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје 
е с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се 
вога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћ 
нише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јел 
гом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни с 
ђе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас бил 
ављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у  
ују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови с 
ерса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, посл 
а вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешн 
 сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, д 
а обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама 
ању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па д 
а да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнул 
 радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра  
много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{ 
исам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p 
p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што 
 неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно,  
а, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће т 
! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми б 
е опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланц 
-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у 
ла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама  
d> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Гл 
 Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи 
’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала 
ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бац 
p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>м 
док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Б 
{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S}  
 да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их 
е!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непр 
свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi 
младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам к 
ла!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, ве 
аш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да игра 
а да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога 
стављају раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} П 
и се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ 
маже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падн 
ју.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у п 
р, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопак 
за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа д 
презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама 
{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не  
.. — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право каже 
х силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S 
/hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Га 
ћо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се т 
и се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</ 
 и интересантнијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Ј 
 ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> < 
низно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> могу прим 
и не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би м 
 ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а  
 али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ћ 
аци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и прези 
читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом предс 
господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погл 
ади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ познати као врло д 
чити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је след 
далека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се 
 нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово н 
ви родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и по 
аћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекор 
била неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју 
свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек бил 
је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала по површини.</p> <p>— А где ј 
тено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше с 
г дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— 
пет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тог 
 њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрем 
А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу два 
младина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разгова 
ам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти он 
ље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невер 
!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види 
 кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту к 
 се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода  
њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је уда 
нахерена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамов 
о дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гу 
 нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове,  
ш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S 
ај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спр 
подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све та 
— гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и 
то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Мелани 
> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни 
 више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то гов 
сам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је ф 
ђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле 
 у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, пог 
још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} 
а је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} М 
ла ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати 
као утук, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, ш 
адити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо 
/> баш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>—  
о сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам 
азбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема 
е онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така 
уке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта ис 
у баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штри 
дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб 
ли, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није би 
и.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто. 
ја, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фал 
 сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обеше 
 да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, не 
 <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, —  
S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да предупреди 
у.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло м 
ји; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад с 
 у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, 
: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам мо 
 једно и друго удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, п 
ећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув је 
ом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>—  
 За то време много се штошта променило, само је верност њихова супружанска остала она иста, она 
 фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама н 
 ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и за 
попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак,  
ир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислит 
 га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе  
а Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим  
бим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рад 
 се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће 
 с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напу 
о се само погледају крадом испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него н 
ораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим 
о пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би з 
ушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, так 
мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно нај 
.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би ј 
.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од  
к зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а мо 
 она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних 
 уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро  
 и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муц 
а ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здрав 
тне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, 
ена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари,  
!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што изв 
алеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате п 
ља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији 
гова паорска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није ум 
 ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадит 
кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели 
о и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сач 
е, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, н 
. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању у 
ме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> к 
 <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа С 
а Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. 
ани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда 
твари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја С 
ти!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчи 
 гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, —  
 увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа 
и је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p> 
 <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.< 
 шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да с 
 чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влаш 
ују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни  
?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казат 
аже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Мит 
.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уш 
ин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења 
 по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека  
а, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила за образ него  
у.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у 
— веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} 
О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи д 
и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Бо 
и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их  
 што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, слатка!{S} Није то да го 
ш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фр 
{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, пла 
> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се 
то од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам р 
зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш 
кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а,  
да већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка 
ђа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после ј 
за, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је ср 
е дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или 
толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се 
а сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, 
/p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна 
 к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира  
!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уве 
 смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, ус 
лске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S 
„Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па оти 
и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продал 
— обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом п 
го једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпај 
лед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све 
 она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида ви 
 Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част 
рка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер 
. ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда гово 
 је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’ 
к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и н 
ће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <mileston 
 Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако им 
.{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом. 
ришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете на 
попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се 
е на селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је 
ло тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али  
ала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала с 
елена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како  
о је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауз 
 јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и  
х поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији извор за тај до 
е, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чуд 
 вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да  
а забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефи 
> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> < 
ене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат  
и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу 
 је било хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, 
о казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било 
купио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, ка 
тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које с 
, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док  
 бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је 
рави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете. 
в и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо љу 
, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озној 
за, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нис 
те, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци ка 
а неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био 
 па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— 
сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, 
виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаре 
 бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, 
аће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, з 
аз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од к 
ако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна ва 
ан обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мис 
јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабу 
е нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се в 
к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се д 
— склона самоубиству.{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту д 
а сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>г 
а човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном ч 
м, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла 
једно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хте 
 „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не са 
у лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Бог 
оног проклетог решета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} 
 што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда  
зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, 
ебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{ 
оћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S}  
 стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из 
више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се  
кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хасни 
часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео. 
“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пу 
S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума  
матрао као недостижени идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим ти 
Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има 
и је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — 
ЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла 
о иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест д 
се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиш 
је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се п 
тво руководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао 
 ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово ниј 
, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>—  
олази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласн 
-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како ј 
је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки м 
.{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече  
ог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт ш 
пунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцим 
егово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> послужио,  
S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — как 
ије село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек м 
к ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ о 
 до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изг 
систенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у про 
вела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад  
је никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих 
а, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде 
а и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бега 
питомо <pb n="118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? 
жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-С 
цени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p> 
о састајали и разговарали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се н 
шинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чу 
 поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице 
ете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад  
ш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна  
 <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни б 
и од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда  
селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванул 
ве младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направила 
уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари по 
не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи дру 
 натарошевица, између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — к 
 не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Ниј 
одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> <p>— 
а капуташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне о 
 појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је  
авно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пил 
— рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање ни 
к шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви буди 
 ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мр 
ини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека  
т пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову  
 каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати,  
лико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и в 
ица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкара 
 и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у ко 
— ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао 
ђутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције  
тир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришо 
 више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, бо 
човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-п 
вет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели 
 онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека 
д моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се р 
 и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S 
, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капи 
ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} П 
тивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а  
 Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не 
ђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је 
ос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав ви 
амнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>С 
за.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе 
рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте  
о што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађ 
их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, мило 
е, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, 
ом кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњу 
а Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p>—  
 једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њен 
 кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Го 
ше и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бо 
оз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто ј 
ки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p> 
ојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е 
жеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до 
утиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам 
ида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?< 
 овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> 
е чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима  
други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравно,  
а кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила 
чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту д 
ред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод очију, само се погледају ал 
аучио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам 
варошкога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и ство 
го к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им  
рам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па  
Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа 
{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — 
отив тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква 
’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’к 
с нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него 
где су од музичких инструмената познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе  
ицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, пре 
ви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!< 
за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> 
и.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, п 
е послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег 
 Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одм 
а вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је  
омшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Неће 
а човека, слабо то створење! — Гледајте само срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и оча 
елунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а! 
ива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу ис 
 веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; како му се допала Молчанска Керуви 
лим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S 
се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала! 
е куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, м 
 излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помисл 
аде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се з 
ванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сок 
’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у  
још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико  
држани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујн 
ен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то,  
па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прес 
срђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан пр 
атак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као мес 
 пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} У гневу свом 
ке, ех —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви из 
ра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на п 
овориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е,  
{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!... 
, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни на 
ке и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било! 
>— Ванредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре да в 
га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж 
он, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, 
Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S}  
огу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— 
тива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе 
 босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хва 
коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане 
p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ но 
 ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> 
О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију 
гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може д 
тинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то  
ство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене 
ели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио 
 и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у гла 
ошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да  
е л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А посл 
ло“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађе 
ле!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељ 
ена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапуре 
лепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi>  
и уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја с 
i>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, ма 
 има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би 
лико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— К 
ју страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам 
ркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим  
а овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексер 
 тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана спор 
ург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, ина 
не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеб 
рца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа  
ткуд толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туце 
д би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелен 
 нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна 
, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како се прави светац!{S} Па још  
 гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта! 
его луциферов, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и пре 
руги пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми 
ар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он на 
!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’  
 се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом ид 
S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко парче! — <pb n="250" /> додаје Нића 
 господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај,  
 моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, бил 
све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, 
 то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једн 
ем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Ч 
о му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S}  
 треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого 
свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дент 
а нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор к 
аш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, само у цел 
вађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запит 
 дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па 
 али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али у 
ас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још  
а је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његов 
родере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне 
ог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра 
ахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава с 
оћеш голубића, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик 
 Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна кра 
очека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештиј 
/hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може наша 
ао уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ј 
 тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби,  
> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног ло 
иривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече 
чи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у 
ајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге сти 
у.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп  
 оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мами 
 тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела 
.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао п 
у песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио св 
 звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква  
 и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио  
д себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн 
ст је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће 
ајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богосло 
уше, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; би 
љења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом < 
ашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха от 
авити него пером описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли 
тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру з 
 било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном  
ве по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља пер 
 ис унмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо шт 
толица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је  
 <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло ретк 
а, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Б 
дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи;  
м’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си  
 А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добију само они свако своје, 
о?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и о 
а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста 
ка, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да се ш 
но! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, о 
и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и ле 
ако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не 
госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и увер 
ак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав 
 Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!... 
огу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш сп 
и су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, 
о село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокрет 
 рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестр 
 он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице 
рава њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од се 
е заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се до 
p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа ната 
ји цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi 
вета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па 
 и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се 
ћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закољ 
>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја м 
ела могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао 
добро само млади и младожењи, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добр 
208" /> <p>— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Сл 
За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код ку 
а-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако  
а пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију и 
ула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу ка 
"59" /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте н 
дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како  
ко је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из  
шу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а  
е овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су т 
<p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити 
едесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар  
 ручак него га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав ј 
же коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онак 
е било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна 
авити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку. 
ане облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапц 
p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама ил 
бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p 
 ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих же 
сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра 
млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћ 
/hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не  
те гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самов 
жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у  
јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се туч 
="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу,  
е од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драгановић,  
> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и 
 Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="273" /> <div type="chapt 
 попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не раз 
и. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написан 
конити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је ве 
рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате  
итаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна изм 
ше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А о 
="222" /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе 
оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним  
не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје ук 
аса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели до 
и је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико н 
ца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је  
упи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако р 
а сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} 
ла, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опа 
ла — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је пута само полетела бунару да  
ј овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који  
> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n= 
ва њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељи 
ћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n= 
то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> 
и дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, 
н нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре 
на само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надглед 
а по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка 
ава и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера кој 
ле те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брз 
="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“ 
вачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом А 
 расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд 
ло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек пос 
авно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p 
а ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њ 
рок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега  
о неколико пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петн 
Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни о 
у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином при 
арали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — 
 кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгле 
<p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те 
ло онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас 
е увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „с 
си свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе мета 
учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Си 
оци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују 
ој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео ј 
 сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широ 
на не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у с 
родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам  
разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом н 
н шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљено 
не мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ак 
ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајних средстава.{S} Још су најкрупнији и најзнат 
и том приликом су између осталога још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или д 
ти клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак,  
 је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факациј 
! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено. 
д је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом 
ећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојч 
да сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџа 
ала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жа 
е: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, <pb n="110" /> копуни живину и ради све таке кућ 
 и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију 
к све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збого 
ио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потре 
ј се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог  
тке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом.  
е сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад  
н).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас! 
потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате 
иби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да 
ја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, 
, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни 
 слатка мамица упропастила и унесрећила сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас 
а презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreign xml:lang="de">Maria-Anne</foreign>“, 
ашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју,  
е, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела 
ве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А мож 
гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је 
н мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ наз 
о не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — 
оре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S 
 пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, д 
 кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — п 
атна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима 
через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то 
 направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет? 
 <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај бог 
та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ј 
г једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов од 
жу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпостављам добру с 
кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, гос 
езонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало и пор 
 — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!! 
она одмах поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима н 
ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер  
’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо не 
а; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још 
то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну,  
 да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од 
а напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном 
о све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека  
а пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се 
увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео 
ести за својом завађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштин 
е ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер  
p>После овога састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} Колико је само пута пречула 
оведало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ н 
сми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; зах 
има у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови  
ресантеблата</title>“</hi> </p> <p>Овај састанак и разговор између попова био је тако око девет 
дна последица Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело  
расположењу његовом.</p> <p>После овога састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} К 
беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило 
езазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под вид 
ућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће  
се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како  
ош једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Тво 
вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га 
 па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... 
оја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, он 
е и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Чен 
кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети б 
<hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од д 
тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба 
стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је бил 
ност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а о 
пева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке са 
 фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, 
ти у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, лега 
 мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност  
кује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’ 
иво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме п 
под кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи 
</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин гла 
и Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано,  
 рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана г 
терски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Пер 
п-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир —</p> <p>— Т 
е да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p>  
 којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена.</p> <p>— Па  
е извинила.{S} Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен  
жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фр 
не.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим 
 холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, 
ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S}  
иле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте по 
 могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није  
се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам п 
ла зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и само 
, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још детето 
спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигн 
е у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и к 
 <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био  
а тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамна 
, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори 
 сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији  
e unit="subSection" /> <p>После једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа  
да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се он 
оме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је 
 Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се сам 
у задовољни укућани тиктакање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди к 
ne unit="subSection" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Ша 
 Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, шт 
иличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се  
е њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нахерен 
ког да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешак 
Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габри 
а зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му н 
има</hi> </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отвор 
о успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и ви 
да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не 
е рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> 
S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељима, о старом времену 
м <pb n="278" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да 
 и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави нау 
епше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину 
шевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па  
лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподо 
аће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам 
ти, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја ва 
>, па тражите паоре!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фра 
е, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од 
ем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и с 
 А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> обичај; вол 
Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај 
га да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <p 
 му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог  
 бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да 
и невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из  
наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама и 
осиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом С 
" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене л 
овек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркв 
иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре и 
ошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, 
 би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> 
.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ам 
>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псов 
S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Св 
" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb  
ској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала  
унцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтин 
ира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи,  
бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала примети 
 дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он не 
" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узе 
о, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети ови 
богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији,  
 Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се 
нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време  
ће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опе 
м није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби,  
лио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас в 
хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носић 
је оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; јед 
ана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто 
 је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шт 
едај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себ 
 каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и  
, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — п 
лу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: 
 „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојни 
 ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга  
та још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш 
а Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели  
азвиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пре 
!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је 
ш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S}  
створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљу 
а гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се 
с на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, до 
скочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје накресанога господина  
е!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „ 
! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, д 
и гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, 
у своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за  
, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила  
у грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се с 
.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па 
!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звони 
 подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући кисел 
ад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, п 
..{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па  
ј пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да  
нета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз  
здрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом 
око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде д 
да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике 
} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио. 
— па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — в 
subSection" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима ма 
х сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (изм 
идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за дра 
еланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи,  
р ће се Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и само 
А</head> <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана ( 
>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</ 
ега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних п 
ђу којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог 
tone unit="subSection" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цел 
 на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћ 
 је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали с 
парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи н 
езан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!< 
ислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари,  
има и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао н 
о, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говор 
гу</hi>, једног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! ув 
.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је 
 миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето,  
 велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, к 
 ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кол 
о, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“,  
ом) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капларима 
ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Си 
але и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, н 
еднако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим в 
} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је  
у која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њ 
 пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} 
ира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о  
! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} В 
сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујт 
уга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а как 
ине, са својим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом 
е.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркв 
 А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој с 
љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у сел 
 наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога ис 
ао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти 
нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено 
може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, до 
ај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазн 
опадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је та 
тину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много ни 
душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог пи 
 се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој 
>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно 
ели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је т 
„О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, о 
о; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, 
и која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу бли 
учена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И мла 
ане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ни 
 — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опаснос 
 ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране,  
>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа  
нда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је т 
о га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је 
е се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити. 
ије баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни 
с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру п 
 страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али  
 у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити савијачу с 
ије ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после  
е да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајч 
н напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и 
од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што  
ва као она на сокаку него родна која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњ 
аде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно 
 тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај  
<p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца ски 
у, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} 
} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољ 
не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га ж 
 од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно 
ало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца јед 
мо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће 
ођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има  
ову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко свој 
еђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и 
он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принц 
ораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па 
>Maria-Anne</foreign>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" />  
евента и старо господство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита. 
е брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и 
ловање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и бе 
 старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не  
аљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе 
ло ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру њег 
ечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту 
о камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор 
то су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било  
овор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их 
кивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове де 
овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрс 
е.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{ 
дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице кеце 
ија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час друг 
 вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после г 
а сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напосле 
 и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размешта 
ем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ј 
аоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он т 
иди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмешт 
лог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прођ 
 се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако с 
вши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за  
ће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Мет 
је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни при 
{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу пе 
ад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па готово да и није б 
ија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво и по 
 друговима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> <pb n="62" /> <div type="c 
ш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —< 
ше и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највиш 
с гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па 
е, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивути 
раз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоруч 
 не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се  
како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, ј 
да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Ал 
.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочел 
кошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се ј 
му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталога ј 
се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их ког 
о млади и младожењи, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази 
 и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није т 
нако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{ 
 учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по с 
 кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако ј 
ао оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати  
р се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У само 
елу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, п 
учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на ме 
ило постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је свога принципала а ов 
 на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком ро 
324" /> још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S}  
ало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенција нас је натерала 
је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није  
ео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући 
-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у пу 
; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мањ 
ме, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну п 
 а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако 
е бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако 
а, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, је 
веће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све пост 
S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу 
{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после подне зал 
се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму  
естро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>,  
етку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецина 
би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми  
а и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплака 
} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гро 
„Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то  
ном постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији  
да.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да 
 n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињ 
 цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне с 
п Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у ко 
иси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, позна 
о, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да  
 што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претвор 
 да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у  
е, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити..  
есте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну зачуђено и увре 
, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замот 
 сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшн 
а чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете,  
мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Бог 
их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитељ 
иве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија  
ир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, за 
т између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав бога 
упка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" / 
д тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ов 
 мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се прим 
ће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрски 
 вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг 
знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наше свете православне цркве.{S} И ј 
ућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни на п 
S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, 
о.{S} И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром ј 
се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више мл 
о, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Те 
>Омладини</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi 
.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Ц 
ицирске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па та 
оје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије.{S} Меланија је знала немачки, знала 
сположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више  
 после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буд 
а је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Кален 
ју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке га 
 чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају,  
 од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — ум 
ен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба 
 своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Не 
 попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола поле 
, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин буд 
 сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађо 
а пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <h 
ири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећ 
а имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо  
њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме м 
тидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права 
есму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, 
дашњом супругом.{S} Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера  
селој чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер 
 Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све р 
l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог 
е младине и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они 
дније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа н 
еш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како дивани 
 понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не доб 
стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева), да му отпева ону њег 
лостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пр 
 и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако се 
ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог  
ог гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева д 
— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не у 
 Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно сл 
pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти 
м!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт 
.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако прили 
ирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а 
на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, 
едну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... ја 
ке све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на 
т од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише 
умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцим 
крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њи 
а и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О вра 
сподин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, да га п 
А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’т 
Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упад 
јевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S}  
е и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као  
ишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће дан 
 да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира  
према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала се 
ом јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то 
 човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се  
за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно  
ори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз  
после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетн 
 му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечке 
а је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада 
помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад невесту чеш 
а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале 
е тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свач 
биља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовал 
ад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и нова 
арош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија  
одног за претресање и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Сти 
ћом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Сн 
!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњен 
га с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шуп 
ек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што се догод 
S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледал 
 топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпр 
S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, 
ј својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Гла 
ст њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{ 
 и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ х 
 чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од 
е!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гец 
у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хл 
 добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не 
 ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне п 
ако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и дана 
Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бриш 
шевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!! 
 — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балс 
ећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би 
рташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам доба 
ру једном <pb n="284" /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p>  
у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенс 
 или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посред њих остао још 
у страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спи 
/p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, 
теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И 
чио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори поп- 
трашне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!“</p> <mileston 
 <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по обра 
 и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <pb n="284" /> п 
 пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’,  
 не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је б 
 И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S}  
 и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише 
а и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметн 
ле тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан...  
р Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни реч 
ћера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа 
оже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и  
 милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} 
, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Персида —</p> < 
ло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <pb n="284" /> паорском, све, 
сталога још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или  
 можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здрав 
 <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог 
уотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други с 
алашару једном <pb n="284" /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“ 
 после спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца  
 она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код 
 и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево о 
 <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милок 
 па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, ш 
</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско 
; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле,  
д!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што 
мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају,  
 ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p 
ави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но,  
речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!“</p> <milestone unit= 
ритиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</h 
ш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви  
ургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита 
ила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, као каква промен 
укаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало  
о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Ме 
и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко 
ана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не гр 
е све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на по 
„О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осам 
данашњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да пома 
толковати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работ 
 каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се  
, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећ 
 старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што ка 
 Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро,  
е му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем  
уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није с 
обити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: 
додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христија 
јој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. 
да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његов 
{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само м 
 другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије 
ути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра ну 
ткуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“ 
ћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од в 
повједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти  
рију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосве 
ан’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да ј 
а се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога 
знавала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с фин 
ице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледа 
{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја н 
 сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака 
у кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у  
каже и наговести пролепшање времена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула  
да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цв 
<p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p>  
е викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна,  
дају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале 
 што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само м 
аткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посред њих оста 
и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ б 
о да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту н 
 да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и 
нере, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави 
, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца 
шљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки 
 велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} 
/p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у а 
ушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’ 
 обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помол 
еко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко л 
’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ так 
 љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непромен 
т година је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је т 
 десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат по 
!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, —  
рај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Си 
лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дан 
 српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра! 
, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече  
ље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’ 
сподине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме 
е тада певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој не 
ран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то ле 
вовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по чет 
 блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти 
ком од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша  
ре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све ч 
личавате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа П 
о је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!... 
рин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и 
 получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори 
а судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па ма 
ећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е 
онизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега 
је коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи  
је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пе 
те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друг 
кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у 
ник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи  
 нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дош 
јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то 
не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си 
од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кр 
спред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умив 
погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је  
 видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, пита 
ом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — п 
... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, —  
опина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и са 
ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је 
ас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S} Т 
о банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш 
 у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћи 
стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани г 
 <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима 
м.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто 
ата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати 
лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад м 
ио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво 
еху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после 
Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он г 
а заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи 
и!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S}  
ли радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— 
а сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, п 
знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-кр 
кија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је св 
 свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка  
пет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па  
ану.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше да 
 љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацива 
оменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржњ 
Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Пе 
 свачему, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није 
 прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи  
</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу 
астучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спи 
вама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфа 
 полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, 
и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила с 
ену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех гаси  
 из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку 
 — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Не 
једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S}  
е л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак 
 се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. 
ве некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири  
а гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — 
ама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слу 
ац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слат 
ири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакањ 
ке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако... 
, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> 
цату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да 
 кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — 
а понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к 
’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су о 
ед њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о не 
S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Г 
.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је д 
деља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке р 
д је она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а  
 /> остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па 
е и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од си 
 мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јав 
е се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у не 
 тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њ 
косна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за 
, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћ 
увику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци  
тао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, нек 
 мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> 
касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Шт 
о срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам  
ече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" 
а земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо ш 
готовим стиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако ле 
 — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа ни 
е било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како с 
је је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по не 
хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад за 
рашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао д 
е јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она  
; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А посл 
веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би к 
о обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела к 
одица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стаја 
оћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газд 
жио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње к 
S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке 
о доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</ 
лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила 
 туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, 
и фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су 
жбу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови у 
 самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије 
о веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према  
екли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш о 
но ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити 
 Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него н 
ија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још је  
а, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер  
ако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} И 
те на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Пе 
 не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гос 
!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило 
 поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, а 
 На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било 
х у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачи 
 неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао  
 мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би с 
о, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побе 
 умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатк 
онети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још 
ла се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову н 
one unit="subSection" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој ва 
 је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће  
још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p 
је све није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака 
риказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечу 
о, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>не 
tion" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му ц 
езују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није  
кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о ш 
> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ виш 
да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’  
и да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p 
риметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што је са 
и поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p>  
викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да  
дати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узв 
у.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, да  
ажђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до  
 он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и 
.{S} И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је са 
иста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекра 
ц, како му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз п 
, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искр 
 свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па 
ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки ча 
уџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и  
нице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти него је све то забележио ј 
а и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, 
во склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним  
 зубима и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p 
од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и 
фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и  
 се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>—  
е а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, не 
 свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не срета 
вца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p>—  
веселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјесности и страху; како 
 па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и  
орских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе 
 својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на ро 
 одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим г 
х.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полет 
 говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па ни 
везда залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљ 
; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та  
Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је мил 
е наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа ј 
/p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољ 
недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најч 
отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој  
у.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне ку 
 у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређе 
само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је ваша 
 мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се 
 шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’ 
лски криле једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај да 
ди наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој 
ј мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све 
јте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипа 
 — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира 
као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S 
клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте 
те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла 
гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неко 
ују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Санов 
е женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала з 
о да нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан 
 к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <pb n="328" /> < 
ла су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се  
кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу досто 
ветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о  
 оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за 
и често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијо 
огледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћ 
они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером описати.</p> <p>То 
о његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво др 
{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још онда д 
оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!“</p> <mil 
S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о жен 
</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је 
 бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да 
 фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него ј 
А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло 
а ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по остал 
 сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен  
д младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлака, а по кан 
лук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку нек 
мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од об 
<p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква 
а дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких 
и само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вел 
и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S}  
де.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широ 
{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се рад 
ихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, сино 
ао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, 
е оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверав 
живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестат 
ћи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћиц 
атворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као 
ца, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За  
ши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Т 
ун, <pb n="110" /> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за 
нако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаш 
запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пре 
 се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњен 
њигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о д 
 и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја,  
 се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са свој 
су за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога 
ира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! 
ори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> <p>— А  
ку, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p>  
ерујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пу 
н параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели  
, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ј 
лу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је ве 
 зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не оп 
 и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све ви 
ва архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и 
ира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и б 
гледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву 
зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се ба 
угог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су зв 
м к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни к 
исоко, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Забол 
и у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после поз 
о дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе 
 пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314"  
ица из ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак  
лов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха слав 
ндак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од др 
ој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, <pb n= 
 вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених 
ко врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p 
едном месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула 
споја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте  
ан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни 
ешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође, 
марум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Ме 
ао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је по 
 слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о с 
равити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса  
 Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они пр 
вам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слат 
..{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити 
пиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела вел 
ат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да 
 сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се изд 
у њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији ум 
е и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један ко 
— каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка,  
ном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си ч 
ви посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не см 
слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан  
ин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му д 
’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промоли 
едам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе  
сивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом.</p> <p>По 
ајући перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се 
д ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде д 
ада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} 
етку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се 
к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да  
пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Сева 
и ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком су 
кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба ом 
з Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па 
а сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по 
ерсо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што с 
ојас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље по 
еснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S 
, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли н 
а, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице сол 
p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у  
ригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а 
нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад 
попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће 
 опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на к 
 па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>. 
— наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако из 
је и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило неких <pb n="385" /> пет столова, два „ 
говора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после т 
амо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре 
почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — н 
S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико не 
ђе опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је  
/p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову мам 
 од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити  
53" /> питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено,  
, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни г 
 „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима мно 
/head> <p> <hi>У којој је исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлаж 
она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није м 
ели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да ч 
а на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колик 
ин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика,  
адржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, т 
га, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спла 
> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај прок 
е удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа С 
 можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна 
нам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога  
њира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри но 
а њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, н 
она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да с 
наш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историј 
е ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Н 
је младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је 
а погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код 
паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш 
ид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала 
вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забав 
а лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак о 
слите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми  
Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа прот 
а да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним 
туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својо 
о шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите  
 па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки 
слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Св 
аква варанција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, веруј 
 попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и 
е хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на  
ечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који  
тити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-С 
есет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за он 
т’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и к 
а сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па н 
омотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога  
Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу и по  
а већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и п 
ад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не мо 
би један по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на лев 
де смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујн 
ог времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и 
„Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита с 
азрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна 
д и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!? 
 да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад 
смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а 
осподин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова! 
>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколик 
-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити 
о је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> < 
ћи се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је 
мештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; а 
кћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе,  
оје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило физиогномију  
авица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а 
ркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <pb n="284" 
} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! —  
 лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред сви 
ећ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа 
о шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио нај 
 с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А 
морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, 
Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је М 
према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} 
pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом верглашу. 
било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешки 
а да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!! 
 тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, 
тељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику  
а. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље 
акра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до 
ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избије 
већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да и 
S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi 
 дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом 
ири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глава,  
рици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако ни 
 је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенцима неће требати бар за п 
 могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} 
ршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задржани м 
 врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p 
свештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре 
 све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „к 
магала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спи 
у на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако в 
чекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз 
ди га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</ 
ана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би с 
и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су и 
S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенм 
ебе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још так 
о у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са св 
</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно  
ира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балего 
ренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих папр 
оду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими 
рај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође  
боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам 
пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју сна 
ије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбур 
би и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је 
ја је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што  
} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, 
 на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разгов 
сутра.{S} Известила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно зад 
ј архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чут 
бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата. 
ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спи 
; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title>Макровиотика</title> Хуфеландова  
рибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу,  
 па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и  
ну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недељ 
одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какв 
уши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; к 
 свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навика 
едати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе 
, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> Пролаз 
оклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; 
огу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха  
 зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ј 
то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p>  
</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к 
 од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја с 
рао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико с 
284" /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред зас 
 знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље св 
на времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то 
етир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас,  
а, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери. 
бију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Гли 
ашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења сва 
љао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокако 
 мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— 
 Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Ид 
да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написа 
еника, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српск 
 Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, в 
 какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „ 
Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспита 
ов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота  
ле подне се слегао <pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао 
штапајући кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S}  
Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу с 
тно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од пао 
да, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели  
зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јо 
и, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Ниј 
, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај млад 
ећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом  
опажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа и 
ло.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а мо 
е пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам 
 сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци  
ако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико  
је здраво заволела тај језик изображена света.{S} Прилично је изгустирала немачки језик који гђ 
и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручја па се оп 
вој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније д 
hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, с 
овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у т 
имови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра  
<l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе 
р, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пе 
 алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{ 
и тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>................ 
оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само п 
силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ 
ај само обешењака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов преисподњи! 
} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има 
 ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служ 
ан факат познат сваком правом сину наше свете православне цркве.{S} И један и други поп из овог 
жу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, с 
младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n=" 
вио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти р 
воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком пр 
ва ноћас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о ул 
 Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само 
него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све  
 упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините  
тани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> 
вног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа 
таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало  
трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да  
А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шм 
ефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла слав 
обиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана 
ад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама 
 Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стив 
ог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формалн 
ру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Те 
</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало 
онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па он 
 се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а диг 
тави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд 
олијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га  
зрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобоја 
 загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејк 
и, један тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А  
не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И 
ојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а  
мо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је:  
ер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за 
> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде л 
> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред сви 
>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бој 
нај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S}  
ш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет пр 
ар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати т 
ави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим 
о без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао 
Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; ни 
ако знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у 
 наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога  
тина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађ 
мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову  
ш дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, бр 
 као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често од 
а два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далек 
ци и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне поло 
ујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а  
а с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из  
а ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као  
ећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та дру 
ведање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није  
вио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште  
ле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} С 
торо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је 
 велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му свет 
/> и јасан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једар 
јаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је 
пођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</hi> (гос 
цу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразил 
 па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. 
— вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на  
</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти там 
а, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити —</p> < 
као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док  
на, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Исп 
о а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо;  
пођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине 
 а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затек 
вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је јед 
атле девојачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, 
S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S}  
 што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд 
матрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који  
тника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити  
о је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е,  
 То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко  
 прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И 
га, сада на жалост господина супостата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здр 
завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако  
вигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га  
е свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа С 
к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним сл 
ар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто  
ака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћ 
 на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле 
аш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потв 
вати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви  
ала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму 
томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n= 
 па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> 
 за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотар 
ече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није прав 
i> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да  
 први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај 
Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који с 
 не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадиј 
крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није 
а велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар 
ж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради 
 Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је  
иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њ 
била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор с 
етог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „ 
а, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо. 
 краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се по 
н-попи опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и 
.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чу 
Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да ви 
и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је п 
иса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним с 
 су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стан 
ите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="3 
лави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар т 
та да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стар 
/p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> 
 ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа фе 
интерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S}  
>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте п 
иша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} 
хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа  
а како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале 
p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Г 
 прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S}  
ом заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошап 
а <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски 
пи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе м 
ако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, < 
о се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који 
а.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били т 
у, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ дру 
ком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и мол 
девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здрав 
 ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча  
 печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једр 
ера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} 
 се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пи 
ква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— И 
анашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био  
ад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и прав 
 то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ 
 се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је  
лази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — в 
 у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Швабине суваче па  
уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало наса 
 тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље.  
>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она 
 рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му  
 прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде једна пове 
огатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао бла 
чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— 
изи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и по 
 растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> 
сторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних придика) да улове младога клирика  
а“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и 
с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и 
 у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват запо 
молио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева), да му отпева о 
зашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, ка 
ним меланхолије који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја б 
 за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да  
ује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде г 
 свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови т 
не ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ м 
 своју противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из ранијег непријатељств 
био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз нед 
идећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била ј 
ине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењ 
ан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе 
слиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеж 
аце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле  
а пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда 
ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quot 
ије ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге 
десет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, 
и је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која 
ови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси,  
та се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем в 
рпског <pb n="72" /> платна, пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шешири 
две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком капи 
и на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно об 
 Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело ниј 
си и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин 
мам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања,  
</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани по 
 то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови  
 <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и  
 друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и се 
е он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне 
лим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n="214 
ство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетит 
п Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад  
, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се сва 
 гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </div> <pb n="157"  
аву.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто веч 
Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да  
{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено ст 
 пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после  
 било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> <p 
што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о сва 
> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што  
је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и ра 
то се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и на 
икнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и призна 
п куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле 
е то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима је, истина, п 
ића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као 
 Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код го 
 их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с  
>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама 
а сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви п 
аоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро обавештене госпође.< 
ероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да с 
а по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног д 
 n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — 
гов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у ол 
д се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташ 
е гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од је 
Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре пе 
 свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена 
{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици:  
к, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђ 
 заљубљена, остала је једнако (противно свима правилима поетике) онако исто пуначка и округла к 
лама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се 
ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, в 
оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> < 
есно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада  
ше се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе  
 омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких 
е сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти сл 
другој колико је која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће 
на другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица,  
 угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен о 
, а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па п 
, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа де 
већа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом об 
ани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га  
риповеда о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до  
— него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} С 
ош момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на  
кије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдум 
кох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а  
а“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикам 
и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и в 
, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>С 
Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, 
ога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се 
зда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш,  
 печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува 
имница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се сви 
ме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у ко 
е свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог св 
ија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза гор 
пам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки н 
лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних за 
кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа 
амо срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има свој 
угу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, 
Колосално је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу допаст 
ко је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако не 
доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде с 
а вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом! 
 Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирал 
 с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вел 
од јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се 
Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амб 
дознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сока 
к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или  
 чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, в 
о у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — в 
ш добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде 
д стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој  
{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је п 
ратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је г 
>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном. 
де је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз,  
S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће  
не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, п 
х, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се 
рајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добр 
 у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призре 
о с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замера 
т у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црн 
у су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све  
е га и послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу мл 
оп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био злов 
 и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно  
S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима 
оје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак уви 
га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна 
} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му 
теног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву ф 
зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му  
 час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бест 
ивено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде он 
ина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчиц 
ритичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} За 
 мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си б 
а је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су ни 
 к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се провредниле па 
 око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а 
ела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само 
еди па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о 
е сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са со 
здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку  
и тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдаш 
ква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред јо 
а сирото дете наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дак 
{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. 
да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео и 
 рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара к 
узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на ње 
 је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запи 
хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затр 
ефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, пра 
овања у Карловцима и танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме  
е вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро п 
ичући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкињ 
ју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног младог и финог ђакона, па му ка 
, као сваког празничног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нот 
и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за  
о су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> <pb n="283" /> <div type="chapter" x 
 ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Сп 
ло!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна  
се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и она 
ом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку пес 
спитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила д 
 путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш 
 задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека- 
S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о шт 
е г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког благ 
и поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по 
теле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош 
у поскочицу какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела в 
зам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у друг 
тиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> 
у ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала  
 па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фра 
 онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по ови 
пих од шареног старежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или 
 и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и  
к пре две три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та  
ан, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као  
пира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што  
ије поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изв 
— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвеш 
по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова л 
ао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било н 
и у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само  
који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај н 
о сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је 
а њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа ната 
 гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p 
м му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим  
е путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова 
ате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p>  
прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која 
 стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка 
брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмла 
 миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле ве 
а по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао траго 
љан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био б 
 он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, 
то је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, 
 после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да поза 
как и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и 
своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпо 
 већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате душ 
неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— 
<p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам 
ек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио о 
ш спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек  
м?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: 
само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа!  
 богобојажљива девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: < 
ћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата  
ни венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може  
ко свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових туг 
дају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њ 
</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава 
i>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство није остало  
е бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта  
ри, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — 
а.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перс 
“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му 
 у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако  
као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи као станац камен и 
о, није жалила труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће 
тајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала! 
> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта он 
 <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кро 
 превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија 
 она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће. 
после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бле 
молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} И <h 
те!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да  
ста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли ко 
 долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — в 
састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капларима, а св 
 чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изост 
јаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — ка 
 ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радо 
азе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би м 
е дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахов 
 плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће 
 а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа  
ога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око  
и да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, 
ца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од 
у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо 
кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село з 
ла се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <pb n="155" /> уступи сас 
гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређа 
ду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану тврдогла 
емљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се 
е рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: 
 кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом 
и, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му тре 
p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; 
 поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а  
ад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао,  
уше, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад,  
Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити д 
ео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпит 
лупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milest 
получује награду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="1 
мрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и 
ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у  
о и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се по 
све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он 
 готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о  
, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвише 
едно четврт сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левч 
а велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику  
ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је  
оследњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најто 
 шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро 
лу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— 
и и младожењи, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад 
 мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску 
 смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: 
е и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасе 
апско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и но 
 се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само  
 господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за су 
он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног 
ве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао 
пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а 
Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од  
 из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз 
то онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи 
 га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељским погледом.{S} И погл 
оштована у старим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњају 
p>— Штета! — рече Меланија и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика 
о и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете 
тадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару  
ем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да ј 
 је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула ј 
јала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по ст 
 из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља својим стародревним хумором и шалом, — дотле често онај 
 високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Д 
по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него об 
о се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом.{S}  
а ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко 
у, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S 
у Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{ 
де једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлатим клипаном који је  
 Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузм 
чка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младост 
и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, 
а на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накарадним српским језиком и уноси шале и смеха  
м година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда приј 
-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често и 
ве и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Н 
’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p> 
и били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два 
; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још ка 
ко се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов 
 па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у т 
пругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала и за то га је 
СЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погр 
 гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више 
 после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше ми 
о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба узд 
 живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању  
се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, 
и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све м 
ни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод стрехе 
је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити  
раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб 
ја иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’  
..{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па д 
и, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да 
испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсо 
 и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесил 
писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао 
упују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да  
.{S} Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговар 
трговац, што није могао да се курталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци  
— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Београд</hi>, 1894.</p> </div 
или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је 
ци ту неискреност парохијанску и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни на 
 дубоку старост и пошао трагом старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохија 
нство, да претходи примером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и дом 
Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о св 
/p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S}  
а Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче  
ако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или кад 
, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком о 
г грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која 
и од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка о 
сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се п 
 роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
реко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И  
ан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све с 
ка нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су он 
заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би ум 
И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окр 
 није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама 
са. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А дево 
 Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на  
послетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би н 
 Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ход 
у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула  
Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње 
ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ј 
е, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вред 
еле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, 
цу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолит 
 му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоно 
ко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала леп 
 оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</ 
им дугачким грлатим клипаном који је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са с 
крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Пра 
овори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — уп 
 Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није  
е поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак н 
ну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаш 
разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="112" /> додиривала образ Перин.{S} Пера ј 
ј песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} Приповедање старога свата  
њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>После мало кавге најлепше ј 
а посла, онда треба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да  
 пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци насла 
вој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет  
 некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мал 
.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — п 
о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати нећ 
ије хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ни 
анију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпита 
ра ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју  
 у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере свак 
твена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се до 
кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} За 
и како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; д 
 из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је  
! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћир 
позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим  
илук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>—  
<hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек бил 
 па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма ос 
 да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ће 
то момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S}  
м, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан  
 не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он дом 
 је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних 
дужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је  
 Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио,  
прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је 
} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} 
ијао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бо 
ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију оних непри 
 дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у  
раменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „ 
ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу. 
 под комарником.{S} Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гој 
гле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и пом 
ног млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мил 
 лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амба 
едно са сељацима променило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни 
 једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p 
е: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се  
иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш 
јада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио  
Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.< 
 остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на 
еш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него мо 
о то иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише  
теха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако  
ао кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбу 
S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гле 
ваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он ви 
шкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па 
удније што су обојица одговорила једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Е 
 свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на  
та су имена они добили према различитом свом темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју 
А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га  
 каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој куп 
 А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што куп 
у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења  
ву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао) 
ђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах  
нга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је  
 Преосвештенство руководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћи 
 к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — 
 седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о попов 
јпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле 
ву кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а д 
м, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Как 
ему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, как 
 да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља п 
па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?!  
нашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у 
 јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу 
имом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зн 
с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са сво 
ја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код  
т!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> <pb n="283" /> <div type=" 
д су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо 
pb n="0_5" /> <div type="titlepage"> <p>СВОМЕ УЈАКУ</p> <p>ЈОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕ 
p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули м 
Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем 
а врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак с 
о у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад з 
а натарошевица... — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад 
 куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} 
. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вр 
ћи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући  
, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради Меланија, —  
паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> 
оше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткр 
м Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо са 
рау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала  
 у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да ј 
Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира разгов 
hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о в 
молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћет 
калови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам 
и што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p 
е те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Ју 
о ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ пр 
 и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке 
 деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној  
од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у к 
<p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершен 
вадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као бого 
едставио му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово мес 
 лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима 
тњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћа 
ли да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је о 
анија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти 
к и „маринерски“ официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фотограф 
есто.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради 
еш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — ве 
вно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк 
к причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да  
иђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</h 
 грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супр 
већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној  
аручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи 
, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју ј 
аплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далек 
при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вел 
lestone unit="subSection" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале га 
nit="subSection" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица чита 
ави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на 
м је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} 
 су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре  
шили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из 
свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћир 
 к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — ре 
и заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и стала 
злазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Је 
ако меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним кру 
с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра д 
 имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стај 
’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! —  
ки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусн 
и к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јо 
</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта 
и су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир 
сам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла рад 
а је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година. 
ну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, мо 
/> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али т 
ла башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали  
ио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколик 
 још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише 
ог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцне 
Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о д 
еског, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господина супостата,  
ка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар 
 да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом  
вој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни мес 
 врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад с 
у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, са 
м њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је с 
оји су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Ч 
пске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из з 
ос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не мо 
о као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мис 
 мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла  
 по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb  
и Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке  
 с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та зна 
знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што  
смех укућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p>  
е одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{ 
лони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{ 
ли тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и пос 
 меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да 
заветних и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је  
а шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, —  
 прексутра.{S} Известила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпун 
вија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од  
на сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама 
 она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</h 
 је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него с 
ам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, 
хотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа 
е ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а о 
не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да 
им се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим  
код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају  
 родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју  
— а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!< 
и свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — в 
м само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би 
ја?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n=" 
игама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на пам 
а право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а 
јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се гос 
е с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — з 
а се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да 
се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп  
ца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Т 
же вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ 
мрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је 
> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’ 
Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу 
предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не 
 — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’ 
ом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викн 
ру на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полу 
="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с ва 
родужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне би 
и нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајк 
l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од руж 
 она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Д 
 се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да  
нцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује как 
у са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби  
 Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, вел 
<p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Триде 
рунг!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, шт 
здржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјето 
адовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заје 
, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудит 
аш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздр 
мали.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало по 
не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао нев 
у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не н 
{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда с 
 особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ 
а притрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате... 
се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу д 
есеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} 
илук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату  
ати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А  
 <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="7 
а и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто  
<pb n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да пр 
рска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да м 
 л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има 
сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне н 
 то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема су 
 помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се т 
’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само г 
џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p 
њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провесел 
неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито  
ов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро 
ова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} 
прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још  
ева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде  
ира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— 
} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке  
и смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били бре 
ресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријат 
нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до  
ирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, 
врши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} В 
јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо 
 него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно унич 
ела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n 
јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују 
је могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У  
ју, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та 
и заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ ч 
ра наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали 
 извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам  
окаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско  
и и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред 
ем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на зам 
тка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше доч 
нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{ 
дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој 
од господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака па 
оватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бац 
 тако... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођица 
би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поез 
 дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p>  
 врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, н 
 се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> 
то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е 
пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај в 
т позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети 
што цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно се 
јни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жи 
ћ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је  
ља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без 
едва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју 
{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га ј 
дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је о 
енуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пр 
вему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не р 
м од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако с 
 је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња  
ији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мић 
S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандри 
стима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменутих поштованих госпођа 
а сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на пр 
а, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, је 
утио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није  
г“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} 
} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја ни о 
погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p 
е је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, ко 
угих.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све по 
 једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак 
иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у по 
Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у стр 
 ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му  
ући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом  
ефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је к 
е преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије  
а, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван варо 
 једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} 
 мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, п 
то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псу 
 А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци 
о држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, н 
 су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и ш 
ла потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити 
и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као св 
и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа ка 
сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима 
шли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо 
.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реш 
о свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се у 
дели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не до 
се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А  
ут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао с 
а у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост 
/> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш 
 Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо ма 
идиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’  
p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја 
што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће  
имо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фал 
/p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног пр 
ла Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S}  
 А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па ниј 
— излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p>  
..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на проти 
шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онак 
Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научи 
 Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кав 
нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа 
— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — 
 какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресе 
ад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу! 
>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним. 
ма; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} 
човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и ужив 
гао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из деш 
и: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и друга  
за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вел 
ера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања  
и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да 
; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> < 
мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — пре 
!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и  
аже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је же 
ој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одгов 
лу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У 
 бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег 
р ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не  
оварам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу ма 
још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та д 
<hi>Омладини</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро< 
екарица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напос 
уша и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Ба 
обро.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога дру 
ерез ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто 
рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила! 
е одвикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она  
Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Из 
ао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а де 
и.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај па 
ако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и пр 
х претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је гор 
ј већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p 
.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из дале 
е па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да 
в био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлиј 
{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi 
р била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем в 
она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновље 
н-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си,  
аточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручн 
: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних 
 сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да  
чун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И мал 
 чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} 
ече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која сед 
 него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред среб 
ати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније  
терхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не м 
 јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Сп 
} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S 
 свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како се п 
 лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним 
 за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што 
ди ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови пи 
ој парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и мет 
, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека прено 
а фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро 
— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето 
гама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — ч 
да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега н 
едниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте 
еко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „ 
и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — реч 
у!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, м 
вога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих не 
ога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.< 
"392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето пр 
век међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и 
S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати ка 
 /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је пис 
а то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благода 
 бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега с 
p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што каж 
е и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’  
обито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, др 
колина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још вр 
, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога та 
завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошт 
јеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћак 
, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја с 
вим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела 
foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте в 
 онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесењ 
ај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и  
 цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које на 
 ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света 
вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да  
 једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се заус 
 је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па 
угој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мо 
исто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко  
 поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар са 
сле подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ал 
е (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’ 
волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Е 
а им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу,  
о онако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменил 
ило</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх у 
н, да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају  
 онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентико 
у!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пев 
опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и П 
и у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад од 
ој вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати 
ти да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p> 
ће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима ј 
а, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, д 
нако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе. 
била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајв 
’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте 
леса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела 
седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за д 
управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пац 
 <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако не 
љку по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но т 
на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да  
 очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, 
 се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све  
рицирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је м 
кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S 
} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>—  
 једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборав 
му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на 
гледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој 
ем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара;  
е главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му  
 — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и  
а глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече 
о је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако с 
 у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је д 
це намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време прона 
тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, ка 
А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код кућ 
ако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако 
, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће стот 
ија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најес 
ећ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о  
ликој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часко 
едан поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио 
иње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја науч 
и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствар 
 приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом м 
, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, ш 
и му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="273" /> <div typ 
о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о 
и, багдатски трговац, што није могао да се курталише својих старих папуча.) За то су сад и најд 
био би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те 
који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер 
ен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, 
 један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све 
ледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се 
ку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно  
ио крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S 
 свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} 
 избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи је 
 час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, 
ли је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били освето 
ршеним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше  
да... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А  
рана писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учит 
а против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени  
естио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а о 
ињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али ж 
а Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и 
амо економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао м 
дне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по 
у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред П 
нуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, ка 
е прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе вра 
обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о  
 се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једно 
д куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, 
з комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети  
авом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поре 
адно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре  
 друго удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећ 
 моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула  
b n="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се израж 
е нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi>  
о у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А весел 
тили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није б 
о пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али  
К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном 
еш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је с 
ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено д 
 му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина! 
ала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{ 
 и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим у 
на, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и 
испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, 
е?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; т 
 село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мил 
тио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обо 
ентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена  
бичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да 
подин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се пр 
 моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра бербе 
ко пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их  
 Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак ко 
евши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи као  
ећ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног мла 
ки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакос 
и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у так 
, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p> 
ко је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном  
’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над  
 прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (оче 
, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а а 
о.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ с 
њштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мр 
вља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на  
>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем т 
аљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне 
динку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и 
аред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и пр 
 сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је оста 
е се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди д 
Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, зн 
је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, зна 
, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p 
 <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта с 
 Док је певала гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним г 
о пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос,  
рашњи <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву к 
слили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме 
черамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о  
сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и гледала б 
иди, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на к 
још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се 
ак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жељ 
 су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете  
је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S 
р из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да  
ле године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, 
ст томе клавиру) дознате историју, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од н 
е пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли по 
 таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја б 
з ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим со 
ачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је јед 
е чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</ 
е... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’д 
>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и н 
ли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде 
у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зн 
ме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бе 
е диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од 
у и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас увера 
оја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Пе 
ећ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез 
па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе  
 Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па 
 Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се  
о звезда залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и у 
 се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као зак 
ости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли! 
ија; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S}  
} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом. 
а Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пал 
} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n= 
сокаком, и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и с 
 Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прич 
pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и в 
. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где 
ем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и д 
ула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ за 
сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говори 
кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог л 
а ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n 
p>— О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи  
че: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; 
ила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина  
и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији није никад потребно било  
да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и ба 
има у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је д 
ћом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога веч 
а, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се гу 
 чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта 
виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} 
е клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог зад 
и Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутеш 
 како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од  
м теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и о 
је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о. 
 и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> 
о верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и 
мо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба,  
зболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда 
 останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кон 
/p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, уда 
 луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти,  
лостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, 
а, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учи 
ефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш доб 
пирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, 
} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај 
 које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остав 
ла ка Његовом Преосвештенству; Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископск 
тку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмаје 
аплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад с 
је мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђа 
је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: п 
више слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, н 
а ствар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа 
 била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ћ 
изу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је  
авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с др 
ом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати  
еста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана и 
штај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то уку 
 одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје накресанога господи 
ку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један 
д срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јав 
{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме да 
, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гус 
? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп с 
ри Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер м 
и) и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} 
кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју  
рске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалил 
ле овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала између једнога и другога попа.{S} Ника 
господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола 
о и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка 
 колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хт 
ко је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњив 
.{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловк 
а.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљена кандила и мења 
а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама  
у косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А  
е.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин С 
а.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а  
 је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А так 
 весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она за 
да!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини он 
Section" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апосто 
 тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у  
вар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није забор 
је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И она од 
 је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или  
— Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче  
њем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обо 
о седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред по 
х је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досад 
p>— Па оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је вар 
 и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па 
тају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватов 
е он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, 
то замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина 
 и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро ст 
 ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви...  
латка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати,  
амо смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Пер 
у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних времен 
ајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изм 
друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Б 
 „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће г 
атити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и дру 
ду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он 
-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћ 
раво, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, ј 
морио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешћ 
, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а  
ослужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалније изразила.</p> <p>— Б 
зио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин 
ерна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна пок 
ир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на св 
едику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили 
 баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околни 
момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке  
 о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p 
Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је сваког 
сит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S}  
о некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благ 
 а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса гр 
арији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у соба 
учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учи 
ама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце 
 и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њи 
се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни 
, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а 
 за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако  
че је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава  
а и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Ни 
тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже 
ланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" 
адовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа  
име младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га ј 
 морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је дв 
„Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће  
ала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намеш 
е, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p>Као м 
 сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слат 
de-Cyrl">кис ти хант</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод у 
Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутр 
 <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, т 
апљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p> 
дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n=" 
е гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да 
ва Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је  
xml:lang="de">Maria-Anne</foreign>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <p 
ма тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми,  
ране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада сумор 
 једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је 
од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подви 
, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одош 
опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} П 
што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вр 
пириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, госпо 
илу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније  
ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна с 
 није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоко 
ти од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на зво 
ко?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— 
пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш?  
лник“</hi>, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадес 
Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшег 
24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање.  
 Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јут 
коћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша 
енска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које 
о! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ч 
 малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или с 
?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добр 
S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>—  
ају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па д 
о се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је глед 
и плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно  
е.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задо 
о тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, ј 
ли му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по 
. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај  
— понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, ка 
ао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху корац 
 — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а  
о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа 
 ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Га 
диш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти 
 је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира израж 
о једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотогр 
.</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта 
 то једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се с 
пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а  
оме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научи 
ик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S 
а је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад  
га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није  
 сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га мато 
у... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако нај 
авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно,  
ста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис  
 њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под г 
ко умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим зало 
n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} 
шће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S}  
ца и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад ј 
ли недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А н 
о, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирур 
ф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима дома 
ида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и од 
којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже,  
од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то  
!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскош 
И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог 
а их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле 
 Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се см 
 — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p 
о наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да ост 
, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше би 
враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све 
Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решетају жито;  
жу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га он 
 за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохот 
ушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну јед 
је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пако 
ада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к 
 тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а з 
, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, 
едно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија 
и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чи 
и’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p 
ле отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа ј 
ве, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикн 
а а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је  
и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола н 
рстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву.</p> <p>П 
 на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у вис 
 камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јорго 
е само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спре 
Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у п 
ихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, к 
лите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига 
стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="34 
д ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с ва 
цу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“ 
отрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваш 
p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, 
ћи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„ 
т се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb n=" 
шла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаже 
 к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погл 
и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p 
.. знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</ 
овек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву ист 
рим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијски 
ц’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жи 
ет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потуч 
="162" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ рад 
добио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста,  
само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у 
ватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријат 
спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извад 
ан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а 
огледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — шт 
онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је 
па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избиј 
еб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси ж 
ем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало 
та ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци 
а терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку П 
епо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кућ 
ркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне 
м пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измирите 
; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ов 
тела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер  
n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њи 
 Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаво 
p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S}  
јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само  
ом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, ка 
 ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у 
> <p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе 
, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> то 
 улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево 
аћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду 
жа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами 
Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан к 
ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе  
 Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гле 
и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрем 
p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} 
опала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и  
очели право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о  
разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и 
 су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</ 
му „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га 
и, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на п 
ла редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски згото 
ето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бит 
говори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омек 
ас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјето 
кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p>  
А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S 
е, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву чере 
ица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на но 
 кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чем 
>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а пос 
огу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук шт 
вних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’  
ос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у  
има се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била с 
о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад ј 
/hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да м 
о дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то 
се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу 
ор’те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћ 
понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав 
е, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— 
ких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте  
о и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увр 
ј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада с 
тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је  
сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — 
га само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је в 
} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па  
тима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које ј 
-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— С 
ог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате ф 
 вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јул 
а на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан 
ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокисли 
on" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше 
дала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим год 
чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као  
астаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обој 
луша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручи 
овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилим 
е свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а стариј 
е пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са 
е се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голу 
е и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да м 
спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пиј 
амо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добр 
Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послуж 
</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта 
’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде п 
</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подуж 
-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да 
.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шар 
ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} 
фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофн 
тељке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима 
оја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду 
ика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фото 
рзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца рад 
И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу в 
 два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађат 
радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и  
p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81 
 да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како 
у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читав 
е допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’ 
месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су та 
ће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром ув 
ући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да 
траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из 
еру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, 
 па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „лу 
неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и ст 
ног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу ка 
А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да  
која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах,  
још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, ме 
ивиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је т 
е поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина  
S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити 
 господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира 
 л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да каш 
 одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је 
 посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножј 
ди прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сид 
p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе! 
су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили об 
, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не мо 
лостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су  
ије за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Срет 
ине; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина 
година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} 
пре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ поче 
те у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, б 
ути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и 
у му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да  
та ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла.{S}  
да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ 
мице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са к 
ов иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или 
 пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног проклетог решета!. 
о, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и тан 
b n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај 
 истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на ле 
жа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И пут 
чује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује: 
уги свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не з 
е до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек мо 
кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из раниј 
из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац 
речула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је  
 обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад ког 
} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више  
 прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро 
га оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ амова 
ведала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалт 
блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморно 
утник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослов 
попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених ле 
 је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао они 
 Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година 
ре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на сво 
о је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је д 
пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси м 
бично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — т 
S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало  
ли поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети 
 и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није никак 
 здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по нек 
 која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
вање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па. 
>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм кап 
 мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледа 
 <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да 
и час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бач 
 ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му так 
х хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер ј 
ко сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши  
 мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n="280" 
S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да д 
у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочи 
 обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни је 
..{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’ 
ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, ш 
седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> < 
Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, сме 
љу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само ка 
не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље! 
н.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека ка 
 фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S}  
 назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља г 
ле једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад  
довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше  
д силне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је бил 
никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.< 
 дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, 
b n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глав 
али је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска л 
 пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посред њих остао још она 
рану (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин  
девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније  
м па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а он 
снуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>,  
е, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и уб 
 гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да 
 и наговести пролепшање времена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плач 
а као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив. 
а половина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, п 
ђа или руменија него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или 
од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша баби 
и сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло м 
еда, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вред 
у малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Изво 
их девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до  
мицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био  
тро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, 
е за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јар 
а да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међ 
 сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на  
о? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину к 
ворим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, 
ава биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није 
 И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест  
коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде 
 кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је  
 дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је  
ана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S 
даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не м 
на тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се до 
 од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће вид 
иела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Сок 
ијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће  
у.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, 
е као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу  
абаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и цр 
ашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго од 
јеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Со 
оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера 
јем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она  
збио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложенога <f 
S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра 
p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за ра 
...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Ка 
 <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакл 
описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој прип 
књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S}  
у —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... наши. 
 прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу  
гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од к 
нски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ак 
каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пол 
 не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> 
 толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред 
на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и па 
его што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад нев 
ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала  
hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</ 
потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и по 
ди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од ње 
да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, мо 
он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а ек 
ћу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благода 
 он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персид 
b n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’  
дма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг 
 Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу јед 
љно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу,  
а издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не позна 
већи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто 
. да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Б 
екнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а 
ког господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још  
ко ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли  
 —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах 
то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто нату 
<p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српск 
у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, моли 
аш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се  
би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао 
ду какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их  
 враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у к 
ји — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и ш 
може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас  
, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају  
једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најм 
ног и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у виси 
ска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и  
и: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркади 
 сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран 
А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на чита 
Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имат 
и реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није зб 
другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му ниј 
а свршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој 
 као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било за 
алик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на кра 
 на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђ 
 у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и п 
нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој ш 
цу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку пор 
журици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако добро угојеног а посл 
н се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокаци 
у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и сна 
у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пем 
у шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње ма 
талац сазнати још неке подробности које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „ 
ику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силно 
ог кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шеш 
{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачк 
а Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан 
емни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вам 
мире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испре 
ије забаве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе по 
ако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера ко 
вају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плест 
тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо  
пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S}  
.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо  
ши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и ко 
ула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пев 
, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Т 
антних ствари; између осталих, завршује се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном 
 за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином <pb n="253" /> питању, — па... ето т 
о сво задовољству и уживање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатр 
ла Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и  
ојом завађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са свој 
ена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико н 
 вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: <forei 
 од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашар 
ку, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера ка 
љна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су 
 лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на бана 
да у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно 
 а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.< 
.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који 
, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз  
амим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Ша 
 мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде п 
у грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се  
S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сир 
ини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n="126" 
ом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му  
описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, и 
 симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен  
а госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима  
Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископ 
егледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па ча 
 <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочита 
да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дет 
а ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала 
 а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и о 
док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да у 
 поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и он 
 авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сват 
ећ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изне 
же.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спир 
p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде  
м а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплак 
и, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их ма 
p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћинов 
ија!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?< 
ринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ла 
једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће оста 
 и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута туж 
о и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питал 
 најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сид 
 шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!< 
ао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из б 
од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали. 
е иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госп 
он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а гос 
ки челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио  
и! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја пр 
л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Ју 
е.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пус 
<hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви с 
тај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам за 
те, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни  
огме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p> 
 мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — п 
и к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у г 
 па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разбо 
етела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу 
ст, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси. 
, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господи 
атка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ р 
 ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвес 
 пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла 
о да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете  
<p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то 
а бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — ви 
 је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зел 
разу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете к 
, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и  
зору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књиг 
а учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим 
 — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, 
, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у 
жете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одг 
n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава  
е ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајган 
 — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела су 
х!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланиј 
о, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нис 
 Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује  
 и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамиц 
> <p>— Молим, молим,... не устручавајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} 
није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца 
ез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не устручавајт 
ти.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста  
Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и го 
слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али  
пођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн 
ро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како  
— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог 
 да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење! 
крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас 
извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по ав 
ли, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> <p>— 
е, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем 
е да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xml:la 
Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мен 
> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рук 
кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути 
ло <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин 
тра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l> 
ко је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па 
 домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.< 
S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. 
>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још не 
ати какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и 
ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе њ 
а: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> крав 
ајживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одред 
е у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано 
’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду 
ки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, та 
дној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујн 
d>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановник 
наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а о 
 уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јес 
ај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што 
, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, 
 ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оној из пр 
а по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обр 
а варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —р 
није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, 
 живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађаконити.{S 
ше — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, так 
, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но 
кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина шт 
, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каж 
 данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се  
се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па  
.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду 
лу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о п 
има.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, к 
а соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда с 
и дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и  
ан из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а  
м, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет 
S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси 
сла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S}  
„Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шли 
дно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, гд 
давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количином млека, т 
milestone unit="subSection" /> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високо 
e> и <title>Геновеву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је 
едаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S}  
пе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S}  
да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и пот 
 радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и свато 
оњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младож 
 га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да  
рије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокаком и у к 
азговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па 
p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцк 
S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су 
виленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију  
 да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарск 
} После три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p> 
служила пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и 
апослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — 
 поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћи 
поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p> <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣ 
p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да ниј 
мириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљени 
вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S 
ше, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и зв 
ше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено пошт 
 се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n="46" /> <div type="chapte 
 приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је  
звати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, ко 
="subSection" /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра да 
ја-Персе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу д 
заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> < 
у смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да с 
ако би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Ти 
о и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обаз 
е с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од пл 
ар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости он 
ска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Ник 
губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у  
шљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“  
чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — пос 
ојих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу  
оворила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Са 
ланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор д 
 Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијам 
цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Пер 
наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развил 
што <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тера 
реведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово ч 
палио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од 
товима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и ч 
 неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја 
ад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испа 
нађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних в 
да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула 
се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> 
па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{ 
/l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер 
</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби с 
еко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких три 
/> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</ 
i>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е!  
</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На  
 се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфирован 
ео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, м 
p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам 
> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте ди 
до, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне 
 то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — ре 
S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар н 
таве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138 
 се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка  
беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <pb n="80"  
 поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л 
еглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај  
стављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n 
је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била еру 
и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају 
ости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још  
сма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутр 
хвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И ста 
.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу 
се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се  
 то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајда 
b n="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па  
 као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бог 
а тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под с 
више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту б 
жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена 
курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Пос 
ја, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече с 
} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена  
брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на  
 и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онд 
пева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па  
 сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нес 
ве већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни један нема лулу у ус 
а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, 
i>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p 
ш нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).< 
учак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиљ 
м —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад 
азала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално 
е молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> < 
једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо ка 
а... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Бож 
гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, ал 
 Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свег 
{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — уб 
 да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна  
 је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p 
} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> < 
—</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’  
Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о 
ло?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ниш 
 n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то до 
аш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Глед 
у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне  
лтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним В 
ек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часн 
тила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно ал 
се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад  
е тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркв 
а мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу ва 
ла у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у живот 
е неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све ви 
многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; дивна ид 
овољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света 
звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића 
нате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у ре 
ног романа из разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила приличн 
н, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Мол 
ед сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечке 
ију добити само <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је,  
аспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке ко 
 стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је па 
</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима 
а скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургас 
 се кућом опет скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био 
 тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не 
ла.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шт 
аплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пун 
своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном ш 
атном кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сра 
залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању  
м.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, нег 
.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, д 
азгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у ду 
/> <p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам 
ога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе,  
 Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам  
 Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне 
ваног.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет поду 
оји купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилу 
тари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је 
ицу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се  
другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone 
 троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се завр 
дитељском милоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с ка 
 бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па л 
ојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} 
ји и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије глав 
лавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек  
 невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} З 
о двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> 
стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућан 
е било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њен 
 што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ла 
ринглшпила и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гост 
е унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и  
да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говори 
вај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали ма 
ако је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> < 
призрења према поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па 
 гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p 
обри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило 
} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вред 
ући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки зак 
 пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> син 
и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас< 
 жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски  
неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умр 
е озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <h 
а, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле 
ако не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па  
ко те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде 
до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади  
прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, д 
{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала ту —  
аца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице  
еби.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у  
и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измис 
пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone unit=" 
ој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним 
е у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а в 
још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један р 
мо видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан 
е очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој  
оситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на т 
 јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и рат 
а леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, —  
ачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и п 
 ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S}  
ично после заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шт 
 да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? —  
{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, 
 испред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио 
 многим разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама кол 
 испред куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Разговарали се о колери 
ари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто 
наш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресеч 
p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет  
цу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се ум 
е у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црк 
претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају г 
е цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132 
мачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитал 
а заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се 
јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег с 
евају, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и  
повише удалили од предмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S 
ајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару 
пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ К 
ия моего“</foreign>.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певај 
пет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре дваде 
ео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго б 
ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} Потукли се!</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда сам 
тиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврт 
а <hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењка 
пири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што  
ну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, 
, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S}  
је истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уљ 
о, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту  
p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдн 
она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се нанов 
е ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>с 
иница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи л 
аво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад 
с, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него  
већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је  
сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, тр 
 од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је мој 
 гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па ј 
м ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп 
-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам ка 
ака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, 
а се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад  
’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а 
</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{ 
) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па н 
руги један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме че 
е.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без м 
исто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младе 
до’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n 
масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав са 
их крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А с 
ићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати 
и. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та бил 
у — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quot 
л’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је  
? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари л 
— јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, —  
Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и  
о, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то  
језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} 
ача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо свет 
 се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на  
римјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух 
очели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да в 
 ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а из 
сом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} 
еђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели све 
 —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дер 
 <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да  
 ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, п 
а Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код 
> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пиј 
</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p> 
а људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да с 
не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, 
покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна  
у пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно међународно пристани 
 шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив ка 
ије ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, к 
ма.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоћ 
 она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида 
 ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па т 
чеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћ 
и место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господ 
 Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се  
мади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па 
али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у 
 Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо с 
} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — ве 
ата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о шт 
 за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допал 
а амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Пет 
<pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни бил 
 поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо  
а, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штог 
есног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа  
жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп 
српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и  
чувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према св 
(А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па  
p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персин 
ону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, са 
 тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу 
 то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на 
кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђош 
жеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ ка 
друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни б 
 се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа 
’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш! 
та је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса по 
p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! —  
<p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А в 
ку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га 
’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад м 
 на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S}  
.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара 
ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из 
 гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S}  
и још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успех 
туру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — 
га благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и ве 
о.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и 
p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!< 
 <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја зн 
же ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им каже 
е још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се  
Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и 
 цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и н 
појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако!  
гу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господст 
трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер н 
н кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, кој 
што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово  
 ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и с 
у пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље 
ме, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима 
> <p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, н 
ати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} 
 ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, 
укумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма гос 
ин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадо 
 иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Си 
и вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако  
ођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави 
ну кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се 
 највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, 
 n="89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Сп 
раду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да 
S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песм 
 с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада к 
ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одв 
 вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S}  
е поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао тр 
ст сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Сп 
 Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, п 
>— Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службени 
Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да  
ости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав  
ора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада. 
ка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те? 
{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви 
нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида п 
ога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?.. 
ље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S}  
аше дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гл 
егао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и  
 је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере? 
ад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те пер 
 не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>—  
ашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар тол 
и заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се  
="154" /> онако стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, 
их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто 
hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалос 
оја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радова 
{S} Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрека 
оли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кол 
ајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Са 
и... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро 
епо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби 
 Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси,  
 лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћиро, — н 
аволски криле једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај 
ама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може чов 
 каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђ 
кчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; мож 
е кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој 
е г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одговори Јула 
ко кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шор 
} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, је 
ну и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чит 
то и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекари 
 даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и састајале 
10" /> ради Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. 
бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће 
а сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића 
звади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „ 
ји...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="70" /> <div type="chapt 
ше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унао 
p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа 
а Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрз 
рити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп 
и били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и јед 
 шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпо 
.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шп 
аже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“  
 га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</ 
домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струж 
ине преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, п 
 пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и 
кана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не  
а се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на једа 
а много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити,  
сетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој 
та а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко 
и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи 
зан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно 
 Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка 
баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми 
само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А  
Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад 
цу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних 
дела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Т 
на је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу нау 
{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми с 
а ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нем 
жио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар Петровић уч 
је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55 
е посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна  
пазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је  
же и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p 
риела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриел 
комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па ста 
ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала! 
м а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара в 
 кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешт 
аштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и  
 било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „В 
 после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ер 
опина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па изви 
и тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде 
’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад т 
 већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви зна 
во правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању,  
 се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпој 
Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу ра 
лалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купуј 
е, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p> 
 <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене  
есме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и  
а отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p>  
ицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S}  
ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина исп 
Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p>  
стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од  
ти к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак 
 буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно. 
 <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли 
гледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајесте 
шем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани 
ост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра  
зи за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А П 
увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је 
 да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала ј 
нија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела доб 
ндару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживањ 
и стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послуша 
 <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господ 
 реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаш 
но ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је 
устите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће  
о спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђ 
стајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још мог 
а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене р 
 неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p>  
 гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће 
алили један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред п 
 га преотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} 
е и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора 
ве</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, 
крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S}  
ме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</ 
девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p> 
вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb n="48" /> имаће прилике читалац  
е и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозден 
 Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дот 
а па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у  
е, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — н 
 не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема ве 
би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћет 
ролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и праз 
 „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужа 
.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му  
ета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да м 
доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачу 
оја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S}  
— одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романт 
 ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира  
 — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе д 
 <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се б 
кад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Об 
о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А 
м.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</ 
бављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, бо 
 и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94" /> 
 тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} Д 
е доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво лан 
и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Мо 
ар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</h 
мати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спир 
ш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на бе 
 Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Кис ти ханд!</foreign>  
о да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш 
ва, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан  
и шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то ј 
и туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице,  
м се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратулирала 
— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да ј 
} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} 
ло, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Ексе 
 да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S}  
је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi>  
 преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</title>, па он ост’о б 
по живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку сл 
ад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели 
ати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим,  
за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па 
же нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!... 
е —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшествен 
 поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; 
стива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке 
 малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам с 
дон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} 
да. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу 
да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш 
ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребациват 
е!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Га 
о пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} 
ћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купуј 
же, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре 
; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, 
p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343 
е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фи 
пушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљи 
ква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> 
 кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је 
 и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, у 
сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право  
им на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадес 
лед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда 
и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та кл 
о се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било  
 би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{ 
, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује  
ам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предават 
 свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>—  
ђе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све  
но кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћу 
е већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визи 
ство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> послужио, каже: то су цркве 
сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића бок 
, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је ка 
, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о г 
е.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стал 
кију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, 
оји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби 
о ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гу 
о њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или  
а.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих 
не.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и 
ајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте в 
пристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подо 
вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} 
ад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако у 
никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> поје 
ати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђа 
 једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} И 
 обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да 
с, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обрат 
ења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те 
, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем. 
ћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећ 
обијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и 
 и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладни 
мети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп 
угу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао,  
 — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ 
— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се н 
тао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а 
 нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, 
лбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изи 
ешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако све 
таје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{ 
ганизам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и мо 
 му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у ком 
и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је  
ђе-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парох 
ак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, ра 
ћу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{ 
тпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегр 
та издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па та 
али сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише 
нац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!< 
p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" / 
ланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p> 
ма већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквен 
n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растеруј 
ву путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је по 
 попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ поче 
ма, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто вре 
туби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума.  
ност од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га ни 
ако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{ 
 је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и 
 мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послу 
 да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се одономадне вр 
а лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђо 
„кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија 
о полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спас 
к изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбе 
ја за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прек 
лук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси 
 различитом свом темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разго 
 се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач 
на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана  
 о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p 
рјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p>  
! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, 
.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био кој 
ева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде свој 
 „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чек 
 мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако 
д се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућани 
тници поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не 
и задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв 
аки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је 
ла права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само ње 
ти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући чен 
Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се изв 
господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћа 
аспирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праш 
шењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је сам 
-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а  
ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује 
и, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав пр 
 и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравн 
ум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити с 
не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долаз 
дила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забац 
 ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{ 
а узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreign xml:la 
рити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па по 
шчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове 
о као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које би и читав еска 
 кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; са 
 — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадво 
ати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногама м 
х тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља 
ни!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ 
еле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</ 
уше, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз де 
 чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму 
угог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак па 
ане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да 
 књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три да 
уцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима  
а отромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти,  
м, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије н 
ви учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на 
о и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попи 
на ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а 
лужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и а 
и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него  
ео да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и  
 његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у 
ије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о по 
 /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Ко 
уо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му с 
ацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ п 
д преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако не 
вај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од  
а се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да 
следњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припаса 
екиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задр 
о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију! 
...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{ 
невати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке д 
е може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по др 
ћи; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже 
раке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претво 
ра чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах т 
ше да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш пот 
огме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом п 
ас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру 
ар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је пит 
ице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је т 
 не може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја  
еварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су 
пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјарено 
лаву, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује  
 поред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод очију, само се погледају 
носи, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је  
к има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљив 
 неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једн 
 до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци на 
ко су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, само је верност њихова супружанска 
ан једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето  
ао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спири 
Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о  
ро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и о 
 Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на ду 
арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима та 
, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бун 
!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>словенски</hi> псал 
вањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n= 
лушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка кр 
онзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да п 
— запева поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и 
онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине  
 гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скида 
опо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи 
вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценк 
мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркади 
утник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да т 
 видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у дру 
рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и х 
ино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њ 
овог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је  
>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јул 
смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — од 
у, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ 
рњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настад 
а, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, с 
пископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја поми 
а посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Д 
бавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xm 
 неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, 
’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарат 
ју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам 
ма изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било 
и и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам 
 ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — 
 да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пр 
познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно д 
у кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му к 
мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p> 
S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни;  
раћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један 
емојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обас 
увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ниш 
ојих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је исприча 
ки и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау 
еди.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месе 
p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; ј 
"271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад ниј 
 јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта 
оваца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а да  
о да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би до 
о ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим  
 да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три  
амука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула је душом и ос 
 да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, а 
екрасног Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шм 
ва. „Гледај само обешењака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов пр 
 Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јас 
уку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом 
у излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ —  
прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да с 
b n="151" /> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме 
вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од 
почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у св 
вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па  
еко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћ 
 поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински,  
појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја ника 
асред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се и 
Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним 
но на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па 
 трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, 
руже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу  
аљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш 
ило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хл 
стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка  
вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} 
на Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш д 
а се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да  
адији.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао  
сности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког времена д 
прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбља 
е лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана  
зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска ти 
о!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињам 
ла као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зја 
з штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодић 
у све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете м 
погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је и 
— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, ист 
та није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што  
еднако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да п 
како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тре 
углу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало,  
ђе једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапун 
ја-Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он  
едном у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно,  
п Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири док 
е јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он 
дговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало в 
 Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и  
с“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Сп 
д, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стад 
е да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Та 
 лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио ј 
вота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђе 
едбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ла 
е једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар по 
Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше би 
Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни сн 
ојтара који једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако пр 
ша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговар 
 дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије.</p> </div> <pb n="23" /> < 
 заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком св 
ј (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у к 
ити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако  
зан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао 
вила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душ 
estone unit="subSection" /> <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући н 
<milestone unit="subSection" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале 
 једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} 
 како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натез 
роз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суг 
ва.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она сви 
ња, једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без  
 Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован д 
 како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље  
гата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у с 
} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди  
о и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то при 
 дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема. 
исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Как 
је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у ко 
духнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елеги 
р сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовањ 
 За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца 
играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела 
су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а сти 
о, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор 
мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, мно 
, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе 
 једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песниц 
лог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у 
иних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, између попадија а после, на 
е и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је с 
ти, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем че 
и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или др 
{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфи 
 у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и не 
{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?! 
 и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шп 
е.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићино 
 пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надал 
капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару 
ћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у о 
на, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају  
ећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем 
само погледају крадом испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него најдеб 
права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силн 
адија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Об 
 чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша 
 љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла  
оравити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада  
 вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јул 
ла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли 
а два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ов 
p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена 
ам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{ 
— Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Извол’те, и 
шује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи 
 ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на 
>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољ 
ави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми 
{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз  
 моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Бо 
или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцк 
у, заборавимо узајамне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p> 
ако је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене  
али, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разговарали!... „Којешта ме 
> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.< 
у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим д 
од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој с 
е, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн< 
а ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега п 
а се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале см 
ди и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се опис 
нога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољуби 
>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фам 
.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти с 
 теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само извол 
: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо 
шао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се 
И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као к 
ач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај оп 
S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде по 
и; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} 
ротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљ 
 звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. 
мством у кући ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно  
 могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста н 
к и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња ост 
м: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а  
о код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже бе 
недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда 
а, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>—  
ламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ва 
ма сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева 
<p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати 
па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Призна 
 то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па  
и</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би 
S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поч 
окака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи,  
— и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па 
 у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и 
 сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је ба 
ас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирино 
p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски је 
“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нер 
курузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — 
оји невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с 
“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су с 
.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и 
Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Ка 
еле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши  
 многих салонских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском д 
ед те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела мо 
поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и про 
 што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незван 
ам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му  
и —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро  
кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p> 
ње, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — го 
а су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцило 
о, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} Приповедање стар 
 и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са 
алац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак  
...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива 
> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домис 
јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерк 
 им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако пра 
 ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресест 
аћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то  
 Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ 
лика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом по 
Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће ис 
— Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога 
та личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном к 
дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити! 
ло је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао  
 већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет 
 у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно! 
па ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи о 
ољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад до 
даша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало  
„А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је д 
на варошкога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и с 
н, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо н 
 шарена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први п 
ј у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га до 
још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило 
, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу 
да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на п 
ом чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="42 
аучите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у  
их детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући до 
ног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће би 
довољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начи 
ју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Мак 
и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко 
иваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и р 
неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је за 
 срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом ча 
дбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n=" 
ло банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што 
лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица  
је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и шт 
 с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани нос 
ролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен 
ожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка  
 је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се до 
ца неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обуче 
они се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвал 
вне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Р 
шло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи пр 
 И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?! 
те ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, 
 проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја н 
штине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и паси 
час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и 
“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут с 
тарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не в 
 увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спир 
иним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> с 
довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!< 
а врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему леп 
 и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, јед 
отив <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичаје 
то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра  
— омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу см 
 је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом н 
верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Са 
поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпал 
о знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му 
тијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} 
у поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао  
 ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.< 
ено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређа 
ан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p> 
га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој  
ута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да 
 тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи 
 Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Р 
с се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи п 
чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још  
 вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S}  
војој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јо 
{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме сп 
 буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру г 
е знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, 
непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела 
 авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па та 
равите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n 
а и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Т 
 бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро нат 
нска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа 
ажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива 
авиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговар 
аштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму 
кака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте ку 
о само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.< 
 су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S}  
х и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и беск 
{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка он 
</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па 
чере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не 
p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се < 
it="subSection" /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с 
дна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али 
о лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да 
о и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак,  
 Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница  
а?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па че 
трења свака својој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а 
 који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чу 
са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у 
 још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да 
деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима  
овору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и ја 
 „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених ни 
о ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И 
вље родитеља заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и 
i> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Р 
, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар  
 некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учите 
.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа  
а, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бо 
п-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изража 
где лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S}  
асоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јест 
даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују беши 
а те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљ 
нас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} 
х, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те п 
о право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге  
рмијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Гли 
о од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да с 
 да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, н 
екала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да  
 женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачк 
.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та 
 освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт  
 до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољ 
ла пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и но 
S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веро 
 украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} По 
авила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p 
епо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Гр 
оброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било 
 сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње к 
летака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве 
 што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да 
ели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих). 
и су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опази 
лужбеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест 
лишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама 
 па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста о 
а осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш,  
и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напре 
пира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спи 
разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити т 
Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабрани и 
е му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог ко 
са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госп 
 како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело п 
.“ Питајте само господин проту; како му се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш,  
о су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чил 
т шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Не 
говара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи че 
</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку и 
у, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим 
вимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ в 
 сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни  
а Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже са 
 прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму,  
и гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати,  
 ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за т 
>Којешта</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ј 
!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} В 
p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, ради 
 Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — узд 
 наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и ра 
олгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да не 
он, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв  
мњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па  
то ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо 
ретерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо бр 
е у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацил 
 радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењал 
знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога ч 
 би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије изме 
ше, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два ме 
едајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали к 
ла свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних придика) да  
е основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру, да ј 
ородиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио  
ужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се чит 
што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још давније ст 
де да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су о 
х услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у 
 ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мач 
 су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису ма 
рзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим 
истога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече 
е у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује  
 и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћи 
о дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и  
да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталог 
арога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{ 
ину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора ј 
 путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разговор није им текао онак 
.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали 
ма се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, 
илов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски то 
а.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апот 
авала многе ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је та 
 пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и дру 
довала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопч 
Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели 
 интересантне ствари.{S} Заустављали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу к 
ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу  
тпоче живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, кршта 
 попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући  
сле су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ 
 поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за з 
„шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по сел 
е двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира уз 
 још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су с 
ј усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењак 
 чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадили.{ 
илне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетс 
зговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској шени 
равно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> < 
Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у п 
 вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у кола  
ратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побега 
е куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S 
ne unit="subSection" /> <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S}  
само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки  
 сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времен 
ако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо пре 
 а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на 
сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим 
уги одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцим 
тила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... так 
акра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а посл 
ом.</p> <p>После овога састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} Колико је само пут 
му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а о 
већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ при 
олина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од муз 
е ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке 
сна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле  
а то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сак 
ијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше, х 
 куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам 
 је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела ка 
 истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много 
па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле ку 
 Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доб 
овани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру  
фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима с 
еко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак  
ко радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ниш 
оме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Сп 
и, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после 
ти на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је 
 Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви 
дмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али 
ени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> 
аље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушит 
Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и 
ам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади< 
да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и 
се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена 
асти, један тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} 
ише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња к 
друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пу 
ласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече пол 
ква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на лев 
.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе б 
з Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај 
о дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Н 
Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је  
!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас мо 
ристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће гос 
 <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин. 
прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита  
.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин 
/p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца 
после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одгов 
 <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само! 
куповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јест 
ош за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећ 
е прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Т 
горелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити  
е, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и  
 чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n="16" /> Орестију кова 
 Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> < 
днако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А 
же врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му 
ли потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро позн 
е од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казе 
ламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале  
ру.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго т 
и, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n="163" /> са оноликим њег 
 а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ниш 
да.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>—  
е странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћир 
стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, п 
је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само  
о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме ба 
к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не 
о баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па  
!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим 
уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој к 
p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој  
 <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</ 
е ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <p 
о таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Ал 
вним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш ст 
— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му  
јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му б 
 Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече сти 
 само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у 
о стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му ст 
е и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p>  
тво комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу 
едног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја паме 
о силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се 
„Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, —  
огу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, х 
и у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући р 
слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан 
јала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Пада 
 са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је с 
ожије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре,  
ад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — 
вештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— < 
— а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд 
" /> га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже,  
д можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слобод 
 у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта 
емешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свем 
своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да  
лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама ур 
лична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештенич 
 И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца  
 Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{ 
очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је  
 запита фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи 
који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још п 
ко прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види  
слонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог г 
иле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа  
/p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> конштрукци 
лато моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку 
но око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако 
и брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га д 
слим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то зна 
прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и свој 
себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако  
е, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје С 
 фантазији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и 
в — роман), њима остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то  
е потруде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пер 
, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила г 
одужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме  
 ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде 
} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— К 
ило? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства 
ке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте  
задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спа 
 умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> < 
оровица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, 
, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па јед 
 се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била ко 
роси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше  
 још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спи 
боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. 
 — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој 
име!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за теб 
 к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и р 
м се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што 
 и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачу 
ка; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила 
 кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћујет 
 сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је сн 
д нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Ј 
време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — изв 
ујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га  
ежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим 
ерса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо,  
ерне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да 
као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато мој 
и је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већ 
е са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си т 
— вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забад 
 n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Н 
р па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш  
тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ м 
у, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка  
о кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је с 
а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све  
је се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи 
, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p> 
ије било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!... 
о и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Дос 
 већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се  
тино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ го 
 будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После  
 што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бит 
ивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам сре 
 <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да није поз 
исте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како са 
слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није ч 
ш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>А 
ако је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су 
 морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешир 
у с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, која су с 
ла.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст,  
та се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту 
 <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S}  
и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кр 
јаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; 
ен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>За 
А ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског по 
 <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S 
мали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде! 
 нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад  
 говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне ре 
као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> < 
а!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој  
раму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се 
ниране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна 
а баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин- 
 ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао 
у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим проду 
си гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силни 
о и певачко расположење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певушила ону п 
p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Сл 
а ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија усп 
</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што  
Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p 
S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У 
не! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, 
ба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунит 
 време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланиј 
о да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удов 
> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракил 
тра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратулирала, како  
Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће 
се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањ 
 гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош 
з тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата к 
дом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму. 
жу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим ва 
’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима 
р су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њи 
 <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајт 
д чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, 
ца, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је 
трчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И  
 ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају  
и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, 
р господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како  
ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша 
зде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мох 
, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је 
ол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е 
 Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе  
би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и  
ке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закр 
адне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачки 
ш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и  
ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све 
ено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није  
 била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта  
p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни 
е поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пе 
бија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко 
 тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест  
мнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталиц 
ter" xml:id="SRP18941_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Која је само зато постала, ш 
сподин-попи опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и ј 
ма, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не го 
ија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у кра 
У последњим најпаметније тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим х 
једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп 
седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвор 
>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, о 
у ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штр 
роз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} За 
че и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и од 
та говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="12 
пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређива 
зује како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на  
ом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, не 
а, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не зн 
 чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и дру 
 Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опрос 
ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S 
 капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући  
 један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багре 
полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа 
ђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?< 
о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својо 
у као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у 
 претресање и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су в 
 под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испред куће после вечере и разговарали се о мног 
ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога ј 
о не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, пе 
а одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту  
спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена та 
 све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченеј 
ја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су се 
кле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S}  
којаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола  
S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстари 
те се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарат 
, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, 
седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док 
S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко 
опролазећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива ули 
и; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па на 
онесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Дон 
То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријал 
вађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког жи 
и предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што 
текла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да  
у газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, П 
а радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p> 
у већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не  
ен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предив 
о а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренераже 
е се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одве 
а Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ 
ваја од своје, поверене му пастве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, н 
Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то уради 
, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплака 
жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диж 
 ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S}  
и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова  
 беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџа 
ке часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује теп 
 да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, мил 
.{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг 
ју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те про 
е видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за  
 Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</ 
ош боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце 
ђи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту 
звол’те, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ј 
 све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме п 
исто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће. 
лази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дан 
.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао дос 
мнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фрт 
— рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у ко 
 у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч 
pter" xml:id="SRP18941_C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је би 
ОСМА</head> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме  
S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title>Риналда Риналдинија</title> интересан 
на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житног 
 гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних д 
ше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S 
атеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не мож 
 штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико к 
.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећи 
м чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него г 
, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он врати 
без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас господе 
на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа П 
му, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не  
сус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, 
осио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал 
а да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити  
во ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и  
га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења,  
о је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у р 
ити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике о 
укатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвет 
оја полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљи 
вном расположењу и на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по  
смеја.</p> <p>— „<foreign xml:lang="cu">Сеј ден јегоже сотвори Господ</foreign>“!...{S} Аркадиј 
нда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу 
као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешт 
т’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{ 
вољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> < 
 жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb  
 више да не видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе 
му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда! 
кав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилука кад изађе на с 
адим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш  
Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се т 
 срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шор 
е Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није ле 
ни нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у  
плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фал 
оспоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Д 
 дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира 
102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> < 
мила старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је 
 од неких старих маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два  
жни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих мо 
ту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „А 
ј муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{ 
госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и п 
еколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога 
ћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Ком 
 писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме п 
 крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је так 
г је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како  
 талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад уд 
вника.....</p> <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од 
акање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, н 
вати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јест 
ни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе  
S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш ник 
 да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе 
 попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни,  
свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и сво 
лтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи  
ата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља својим стародревним хумором и ш 
га увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћ 
их обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попади 
— Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према мио 
ни му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> 
 се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једн 
он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шак 
побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свес 
једно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се п 
 финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, 
тује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи тре 
иде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господин попа и један и други, ал 
гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше 
енутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији извор за т 
макли тако за једно четврт сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохв 
летеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једн 
ле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, 
вио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Т 
ћа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="3 
 обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који 
ао ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чуј 
ој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Ов 
 од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама јер је празни 
ило?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти  
тита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Перс 
ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и 
овања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а 
и; нема овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам приличн 
па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, н 
обру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само  
, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајт 
ада је најновија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на м 
да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то п 
овачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира,  
вим стиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа,  
ре знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило физиогномију своју.{ 
као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{ 
 што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела од 
и.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Со 
 — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу 
it="subSection" /> <p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пу 
 како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ј 
а то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери 
је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмех 
 рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p 
оји је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га бедили да  
 је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што 
о а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде в 
авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама  
 ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није н 
је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само вис 
 опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да у 
 обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако ст 
љ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пу 
ски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на  
">Таз ис унмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, ч 
“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем стр 
ељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио ка 
да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам на 
ла се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Ша 
у у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дуж 
 што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’  
нуо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутр 
ubSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава 
</p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека 
е, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} 
д су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршав 
а се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{ 
 ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па  
добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако ј 
/p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц 
не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо:  
а.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре  
ог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу туже 
ој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим Старо 
; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши 
 свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута  
цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе! 
е, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрај 
 </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публ 
тељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} М 
 Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас б 
вету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се 
к или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се  
 <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не вел 
терује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p> <p>— Ла 
 шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{ 
а, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, д 
тембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио ш 
тељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обич 
</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су 
 Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу  
<hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клев 
и: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А 
b n="208" /> <p>— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{ 
 месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пиш 
е су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена 
ко стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао контрол 
ане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гој 
све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању 
{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака  
ца.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо г 
силе врло савесно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан 
што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом у 
 нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он  
 прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, је 
о ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ 
— Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате 
} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње к 
 (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу  
девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празник 
авир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар не 
је нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује 
е допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена  
месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако а по 
 кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у ј 
сет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Неде 
тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нуж 
на.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме,  
рађанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је св 
} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештам 
} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а па 
> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручу 
} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива!?</p 
 да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је ду 
ве красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно 
ћином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се д 
тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде  
м ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} 
ти час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпи 
е видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месеч 
алоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Та 
ли и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут 
 младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговес 
ате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} 
родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су са 
 за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о 
Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво  
i>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизод 
 и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је п 
слим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се 
м људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало виш 
 свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису т 
/> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не зна 
и ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, п 
а несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро 
 за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} 
о говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, и 
 у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње ко 
екли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају 
 тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта ви 
та, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнак 
су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дромб 
о да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жа 
 лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаси 
них дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комо 
омитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извика 
 и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан 
 се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управ 
ељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Ша 
 и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило физиогномију своју.{S} Не видиш више 
/p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта ка 
авола где се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кућ 
.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и  
ржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су 
ама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габрие 
ош неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи фр 
ви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} К 
гађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мо 
а!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију 
де и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, р 
 у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шац 
а, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, 
на цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена  
и само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> 
о гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема,  
вежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија од 
„сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана  
још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Че 
е и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За т 
ешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ 
 <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.< 
вет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да каж 
х, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S}  
опча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пе 
ла табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па и 
ћен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а н 
 се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал ви 
тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} 
је, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се припове 
се на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашл 
и у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадиј 
амтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p>— Н 
ад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па 
нако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, п 
шамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а назван 
 је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет,  
ван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} 
лофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно з 
 испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу ко 
ена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског „<title>Тагблата</title>“ или још боље „<title> 
ара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба 
тромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — с 
 штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. 
ића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно и 
абе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл 
ер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па 
ријак <hi>Отшелник“</hi>, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како 
љку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p>  
> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди мол 
бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у  
ле мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ћ 
к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није б 
ње, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију 
већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а  
бро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад 
здаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али с 
м верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голу 
еда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане <pb n=" 
 жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа 
ога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом нашег 
 коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам ј 
ме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n=" 
е ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом в 
ез ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А 
је — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има  
 таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша 
слила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске ку 
ег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи 
— рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког 
год прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погл 
он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се послужил 
па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и ста 
де која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Д 
господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти 
чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да 
ом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решетају жито; па  
 ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше 
емој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, 
преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога с 
жеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланиј 
сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није  
а још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S}  
ек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} На 
и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, к 
игоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Арка 
у, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и 
јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p 
S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад в 
, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста к 
 видети своју противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из ранијег неприј 
 и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским р 
ема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ра 
о се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, 
ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише. 
Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, —  
} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде шешир и реч 
то је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он  
е дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је  
 могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећ 
х времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и ј 
тарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По в 
буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорс 
’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те ре 
пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми,  
није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, само 
отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не  
ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му ј 
 смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и проро 
доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мис 
ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ П 
аћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, вилова 
!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Н 
копу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли 
ири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој 
кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, добр 
ећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећк 
ер.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фро 
ли, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, 
, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година 
 са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко б 
баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, 
бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца 
акл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један  
ам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} 
члија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — 
нанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо м 
како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши с 
="128" /> <p>— Шта говоре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за по 
Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, ве 
<p>— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о пам 
 Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те не 
ј есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси 
! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да  
е треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на ср 
ри!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да ниј 
ошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p 
м“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Млад 
анас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога 
.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што  
тогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} 
 су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не сл 
како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш 
је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> < 
ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћ 
 и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћ 
Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p> 
ју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S 
а Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да ишт 
 ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; је 
p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја ни 
: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса 
е би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади 
 главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S}  
о на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у 
 <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кр 
ту строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће 
— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир н 
је пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после  
прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво 
ем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} 
тових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а 
а једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Ко 
p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати 
д <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не  
и и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спрем 
 замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „И 
ду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин 
а у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражи 
 и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Гли 
и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Ј 
нај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од вр 
усрела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити м 
 Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин св 
к један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — 
 недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ. 
.</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! 
</foreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још 
а дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по 
шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од 
ру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се  
p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>—  
>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> < 
 Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через г 
 А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је нем 
оп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задов 
ли му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да т 
испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш 
ати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој  
ром кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> < 
ђ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те гриј 
а дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не на 
мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзи 
никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова  
ам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси  
твовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јул 
, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју  
еш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна 
н и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каж 
и и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њи 
 <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до  
м унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим те!... 
је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан 
астаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— К 
а</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је 
 га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —< 
 <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим н 
мадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убил 
да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је  
 покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S}  
лује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насам 
hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сока 
ли. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети 
зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти н 
изн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је да 
обешењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Добро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек д 
 смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо 
ко</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и ј 
ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то  
су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам би 
роповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се  
 руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ 
 па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу д 
осуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, —  
сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду 
{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру 
i> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!.. 
 кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам глав 
 час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго мој 
вол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, ка 
 „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио! 
аче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу 
то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста  
трога.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си 
о каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. 
јој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како ј 
, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а ма 
</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l 
ог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S 
Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> 
 попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> < 
е сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и време боље  
 предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ам 
лена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вел 
ог младог, здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да га не знате? 
А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се 
/p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!< 
се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако  
мо вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге 
мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад јо 
ест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да св 
<hi>прота-Спира</hi> —</p> <p>— Шта!{S} Сида <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њо 
пет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у з 
етка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком капижону какав писац давно  
није тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у  
је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о сам 
и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодил 
 <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Сан Ма 
јомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није пла 
п Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, 
ој <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, 
о и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена  
е у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом по 
ред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква и 
спехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по  
ђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне, 
расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој вазда 
 кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p>  
лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и глед 
a">Veni, vidi, vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и сво 
 не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора 
ма и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би т 
 гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и 
 млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трљ 
>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, и 
жем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак каже 
јак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо  
S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на 
p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако гов 
 n="332" /> и помирљивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као  
бешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>—  
ако је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је  
в порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>ј 
из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извињава!{ 
а неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај 
ба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати нек 
, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</h 
 о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау- 
 Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јул 
p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> 
 трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— А 
клете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А 
м и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зу 
 Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дент 
>ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путује 
селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп- 
чуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само  
о остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је или ишла 
и.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашл 
ивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учини 
“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје д 
а и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет до 
p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више нећ 
душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перс 
а, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навик 
ш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се  
Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>—  
линиш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n 
какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном 
 он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,...  
 ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради 
 од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и  
понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па из 
авно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; в 
, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је 
 још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, н 
 па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам ка 
ро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p 
да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у 
и лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>Пос 
оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а др 
 упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост, ме 
> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одку 
с воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодар 
>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певал 
 /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па 
ла на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{ 
а</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад 
 <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула. 
, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о к 
/p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штого 
госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г.  
/p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замис 
122" /> <p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила н 
је куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке п 
 А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац... 
 бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића бок 
д ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, д 
 мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ет 
ографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула  
че, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела и 
тури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, м 
у мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда  
епуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једн 
уче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разг 
дацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под но 
косна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели јед 
 <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно води 
рој партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те  
i>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi 
би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У 
в за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам  
 Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела 
, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута пом 
јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час 
Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, 
е нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, д 
а <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p>— Мамо,  
8" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том  
 Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну  
ест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> < 
ћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љу 
!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p> 
добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођет 
зан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мал 
а испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да 
а воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi 
 Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, ка 
о како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title 
је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква 
и!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кр 
 гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена 
на) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, ме 
шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме. 
и и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите 
а Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, 
} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi 
— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву  
ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, свакојак..</p 
 то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толик 
ој —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудаје 
/p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело! 
, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дре 
 разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми  
а?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ћ 
ерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ р 
 кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ с 
а, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p 
ли ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе т 
ели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо квар 
ш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар  
рошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг 
{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.</p> <p>А 
е које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу кра 
вога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме с 
ле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како 
, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би,  
ко је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу па 
нда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — да је пит 
срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући још по с 
ени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не м 
м стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му 
преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фу 
.. па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу,  
Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шт 
га хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не мо 
 се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љуби 
Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћер 
вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi 
 нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу. 
 што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да 
ици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па ке 
слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде 
емате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије 
} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је  
тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари јед 
ла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb  
: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Ш 
е руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго 
, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да,  
р се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У сел 
та често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, че 
 Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да  
није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико са 
<p>— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p>  
> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви  
утра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле. 
 спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не мог 
же, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само д 
у. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Ка 
<p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо и разас 
а шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменуст 
едам у јутру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник< 
не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву ј 
то се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће 
 година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и нада 
ада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу 
 с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти ј 
иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта 
ба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је 
ли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спази 
 читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида  
и г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — реч 
да се послужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прекси 
ешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се са 
ј авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ј 
сте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој  
 свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином  
текарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред кућ 
све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно 
м, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Мно 
 приповедам, знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па  
и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух  
аце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — 
 знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма  
часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позај 
ку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — про 
 n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је доша 
ај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> <pb n="100" /> <div type="chapter" x 
кав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога 
 врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно канди 
наха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.< 
 на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Перси 
ко, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида 
-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре нек 
и се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и гос 
у који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у п 
е малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељо 
ише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а 
о оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес  
м се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— 
ма к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га не 
овији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о сму 
то...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Глед 
 вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{ 
дите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће  
пира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније  
залуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб!  
 попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! —  
е је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.< 
ном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p 
 неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у правосл 
p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето 
совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас н 
} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да н 
 <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајен 
е морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта  
ш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса 
</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве,  
,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређен 
 кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш  
аво, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, он 
{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немо 
уке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <milestone unit="subSection" />  
... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с ва 
је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји 
е, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — св 
, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шеће 
емо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с  
 Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо  
отографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала 
пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи  
још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној к 
 да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш,  
 поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134 
пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „ 
ко исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до 
 длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила 
 ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу 
му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, 
чео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скаме 
оп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина гла 
ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l 
p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже  
мо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се с 
тусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> више немачки 
 шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ де 
 излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником 
ћ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности  
а ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни с 
ечи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали  
 Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држ 
запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о  
га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила 
знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном  
е и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским мом 
но зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Сп 
ма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли 
то је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија с 
о и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема ви 
S} После подне се слегао <pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, 
з придика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навик 
 мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој 
једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрча 
ћу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква  
 сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о је 
м ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави  
 матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диж 
 — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од 
 скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања 
н.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованим 
им!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди 
ако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наста 
 види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у пл 
еће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је иско 
оље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни 
реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да 
е на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просј 
вори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{ 
 које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе 
кну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти 
 стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S 
 древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и т 
с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које 
несрећо једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мо 
 искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до кућ 
зати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговим 
 се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлатим  
; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, 
, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде 
те у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} 
ерлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи  
та; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, 
о из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које су га затицали  
е.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" />  
и му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећ 
атна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно међународно пристаниште од 
Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва 
потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p 
ање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним 
ко да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само 
 из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb  
оњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p> 
еташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец 
дан тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај  
 тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје  
 сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају него што пома 
ететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гост 
 то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама 
<p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече  
} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио  
а ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу 
е „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, није задуго нико више зн 
 је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обо 
и!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто п 
ано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару ом 
 је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латин 
ској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њ 
овек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какв 
 целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што ј 
ра Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред  
им лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па ниј 
 што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он —  
ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, ка 
него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, ни 
ло врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли  
 сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам нек 
Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук  
та воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једн 
су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „р 
<p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Гос 
ава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p 
 <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила с 
 а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ,  
ако то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам? 
уни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — реч 
Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст 
ира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето 
ма ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, 
ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти  
ог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пр 
ној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исп 
стина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за шт 
а, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија п 
ре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу 
рја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?< 
> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту,  
је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети 
амиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике в 
 кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим 
 није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код ње 
то непобитан факат познат сваком правом сину наше свете православне цркве.{S} И један и други п 
је тешко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p> 
..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’ 
. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже 
весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и  
пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — к 
 Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна дец 
<p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јо 
лим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монот 
рапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газди 
прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије 
е (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, б 
а пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се ле 
 и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло ж 
ворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши 
!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Д 
ром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, са 
 клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на ц 
укцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> 
к нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се 
о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте! 
 свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа П 
обито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ он 
p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{ 
 ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију;  
 га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и  
> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, 
 сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш  
ару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала! 
 ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, каж 
Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сирома 
> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више  
а звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па м 
м вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: 
ош да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањ 
о и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. 
у га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме  
лио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службени 
Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није 
терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред 
пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, — шт 
ебацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> 
е пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана с 
милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста 
не унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори 
она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p 
 свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натуче 
.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-С 
кају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и п 
ђе дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесе 
амо седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога века толико 
ажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p 
абринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи 
ко?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а ут 
е дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађење! — Дакле, н 
 и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање з 
орала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођ 
е описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да про 
та то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас н 
з шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супр 
а је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју на 
два чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак се 
пну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући сво 
војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и це 
 чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску  
 и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p 
риликом <pb n="278" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније з 
одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с неба  
ви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је  
оје до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све 
о здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарс 
ла од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ изва 
 гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а 
е се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се тиче же 
то лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је  
 се треба сетити свију оних непријатних ситница из ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна 
е, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па ч 
 би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не в 
> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом< 
рилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме,  
ли лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла га 
="285" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, пар 
ц вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва 
 а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако саве 
 коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из ко 
м тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S 
и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па 
ирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали мног 
а да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb  
ај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за  
т поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l 
на брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што има 
транца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за к 
а... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на  
онаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Ни 
од ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себ 
полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад 
ко! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пу 
 одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви  
аш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом 
војачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да 
кала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бешт 
е.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијују 
цови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет  
о своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и об 
И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад ку 
сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине,  
ји обично није ни представљен домаћима, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из 
онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па  
ано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој  
ан скида златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Ј 
идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате са вр 
ље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из  
ш’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје но 
ш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себ 
p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на 
нера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабе 
> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели д 
и сетом обузети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</ 
о је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и по 
ави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како  
азе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, с 
 а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у  
а им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од 
 подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и  
ро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега  
 су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло с 
је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — 
запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече 
, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош! 
</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново р 
 иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило с 
p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру  
е још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <pb n="284" /> паорском, све, све 
 знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S 
 сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госп 
н-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, 
 судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она< 
, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране? 
 видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало нагл 
ког Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Кр 
приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши  
а дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд ( 
да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недељ 
оје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p 
ије мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} 
е време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам 
 <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану ма 
о и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај  
оље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је 
ст и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је пута само полетела бун 
 Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од т 
{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци с 
Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на  
же на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p>  
м вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их  
молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Сав 
 затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој с 
сподин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте  
ратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Со 
у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Баш 
е такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра 
о и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће  
ије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинит 
 се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи 
ају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ра 
 па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</ 
ше година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи ни 
ији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари у 
а Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дув 
лише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то о 
а свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чуд 
/l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекид 
пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, под 
ко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет не 
 сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; и 
н!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесе 
ко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И к 
м му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђа 
милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</title> је превео Ђор 
о ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мор 
 има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и мет 
етар Петровић учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопостављени.{S} Господин ваш отац имао 
селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, с 
 —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин 
добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћоша 
p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, дос 
p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ к 
тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатр 
ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и запевала 
 хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p>  
и за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви 
 освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаро 
 је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти 
рсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату. 
па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>—  
ни Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да деве 
стим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Ју 
трикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —< 
ази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е 
мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, па 
на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје  
на добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да пр 
 не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што  
ро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „ 
ином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености <pb n="332" /> и помирљивости показала гђа  
к да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш 
к, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест,  
, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости к 
ам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надале 
— Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако во 
ан’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш  
 особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, поро 
е... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, —  
то, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, 
п кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Ве 
 обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве  
шко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан пр 
попином кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се 
тра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена н 
опадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкер 
 очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силној р 
 Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Б 
уго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под 
раво кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они шт 
ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па  
један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није  
 извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти  
 све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли ч 
све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, п 
Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да с 
увише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<f 
ете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула 
ом и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запреп 
ра?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S}  
Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S 
е, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често <pb n= 
а тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и пра 
 баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ 
аткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само срећнога и задовољно 
Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p> 
— вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године...  
не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>—  
део и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је 
ед њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе  
и представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, 
— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите. 
маћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам т 
да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, ј 
и и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и п 
екао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их с 
вичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице 
S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као до 
ато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комш 
килини ђаволи из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешт 
би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} 
аца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шан 
{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хо 
{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубоват 
 доскочила — и на послетку се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико  
који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући ченејскога попа.{ 
 педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи 
високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једн 
{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једн 
а је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, иг 
ли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сид 
ст, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, сна 
 за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, к 
ош и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па н 
ем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи  
сећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела ос 
а зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живо 
а.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код  
 <p>— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ва 
то форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> 
га само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај ст 
 и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и ч 
ице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није 
Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" /> господ 
у задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилим 
 у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, ко 
диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју за 
шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала до 
и о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хула 
 кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и  
ма тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обе 
 и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би 
чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи 
у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа 
други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара сви 
ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сла 
 се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наређује домаћин, — и мало сува језик 
.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика 
тни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко парче 
ти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због 
 и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око које с 
а ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бу 
о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, 
машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији  
а иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на свак 
оје какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена 
ам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — 
дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џиг 
ама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, п 
<p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{ 
осле додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ј 
 нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. с 
рујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне  
ла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. —  
иге, не смете ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па  
рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од 
...{S} Те још какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређен 
 ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам 
д и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми 
ију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p> 
зала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између осталога 
 <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само  
њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу 
} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ м 
, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам з 
та какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтер 
S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што 
м чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — преки 
 — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате  
а фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод ру 
 говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’О 
понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све 
ода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује  
пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p> <pb n="233" /> <p>И Јула поче гласно,  
— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој каже 
 да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се пр 
е ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то с 
 шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само  
м кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам 
 треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто 
</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</ 
ом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла б 
баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p> 
а то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се 
рзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S 
S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одм 
а њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све по 
ацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ ка 
е гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми 
ате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> 
аво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја с 
запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није 
и, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад  
се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, з 
i> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако  
е фрау-Цвечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} 
ела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> < 
ствари — само је немецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је 
би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, т 
ањам се!</p> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> < 
и то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако  
н к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је ме 
 — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније  
 Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фе 
ого услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Нисмо, р 
ите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још ком 
њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам з 
з свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само так 
рај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја ба 
е баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето о 
ф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу  
кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад 
са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви шт 
 добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још ник 
д’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То ј 
у ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришч 
ш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до п 
ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Га 
ако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта. 
вожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да п 
 фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас таквом једно 
нате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањо 
ол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цу 
 само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни  
 Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у  
ада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и 
 и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух,  
о чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! 
у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у  
па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — ч 
лепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из с 
 правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти ње 
ано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цуш 
та, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreign xml:lang="cu">Сеј д 
баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како 
 у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p 
а звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бит 
ници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто,  
а ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке ру 
разила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, молим...  
осу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</ 
поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Персу!</p> <pb n="124" /> <p>— Па шта:  
лији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сватове 
есео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <pb n="320" /> <d 
оказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати.  
 на противника.....</p> <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој 
 свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне  
е изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило< 
г секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја 
о се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чис 
 поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у јед 
ом пала у несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођењ 
ађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много живље него дању.</not 
ери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака 
 штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је 
 детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код  
 од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Ов 
дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из  
уле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар п 
им очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обор 
х ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне 
 у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног организма, за поуку м 
 се читаоцима показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова 
на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече п 
ни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске 
м, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плу 
да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и он 
е био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било ни 
таклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сце 
им, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправц 
elicti</foreign>.{S} Даље има још неких слика, старозаветних и других за које <pb n="84" /> се  
нцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све нап 
ца Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са оп 
ровима неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочи 
 с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле с 
а се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кућ 
ву старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна зн 
 Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо т 
се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S 
ри тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатниј 
блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насли 
занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била ве 
сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, да поми 
етлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је један мој пријатељ 
цију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p 
из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— 
 сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, оф 
јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} С 
} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</ 
 — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S 
вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели  
ило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— В 
 једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и бре 
 лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле вољ 
S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та 
у у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— .. 
ам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опе 
 Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помог 
ња.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно међународно пристаниште од барјака на <pb n="1 
омака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа сна 
Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не п 
сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаре 
ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпо 
штини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно 
— А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило  
жио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>словенски</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, 
у доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него  
кебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића намешт 
И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне 
тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад  
.{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све којешта  
ри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им 
 Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида к 
ли тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили  
 оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p 
сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>ку 
под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће  
ју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quot 
 треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико је још је 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испуни 
, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао 
здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, т 
 ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ће 
омиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолс 
пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти  
eign>!{S} Фрајлице,... господин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p 
л’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас 
 сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— Та останите још мало, с 
 да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те  
нате, да ме после попреко гледају...{S} Службеница!</p> </div> <pb n="203" /> <div type="chapte 
говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, — рече и похита да иде.</p>  
ам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми об 
уку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како  
..{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом раз 
похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом п 
ћи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, 
 је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, нар 
у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао  
ипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају! 
, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу 
рлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и А 
спитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу  
сподин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па ви 
ег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина ро 
 поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— 
ма.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменутих поштованих госпођа а  
и је доле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу ду 
у зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме по 
тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разгова 
 иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст п 
садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, ка 
кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О моли 
 довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин.. 
дији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу с 
ажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господ 
а ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разглед 
пе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберин 
бито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се са 
p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па 
оља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно 
лободио попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим 
.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија 
много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села 
 за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој т 
 знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика правио ка 
кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, д 
</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили 
п Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на 
 /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на 
родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" / 
вљао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="7 
љни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Б 
 ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} С 
но нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера 
и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цв 
 можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу от 
им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између д 
а Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева 
 к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, 
ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој р 
, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој  
 је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Ју 
седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то 
 ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако  
 ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је  
ко.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до  
м.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет  
са и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда ј 
асно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,< 
 бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда 
о дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два  
а оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула н 
 дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим време 
оро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и ш 
а је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио 
учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметни 
нда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа  
ја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра жели 
осна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог Преосвештенства,  
у пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце  
 само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p> <pb n="233" /> <p>И Јула поч 
молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и с 
 ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите т 
 матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан 
анке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p 
" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, он 
ала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа 
нај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним 
е тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани тиктакање дуварског сахата, к 
трану.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје накресанога господина Асесора.{S} 
 вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то ниј 
чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима 
жем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... в 
се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} 
оја није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi> 
 а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, ла 
 је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којек 
претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој. 
 могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло лепо 
само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> 
 нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре?  
лушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса по 
пустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то н 
доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ни 
ко из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p> 
 нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико  
е не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало п 
} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге п 
лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зев 
 кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче в 
на мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозор 
.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној нећ 
i>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће 
чно музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, д 
а.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући 
ивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пр 
лам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, слатка?! 
p>Поповима помажу капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не  
ма због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова 
ук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посје 
лу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају много здравије очи,  
ђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— 
.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с 
<foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>о 
се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити фина 
ј!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што  
 разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој к 
о допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само издалека  
 поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к 
алите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете го 
а свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и 
> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S}  
 и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас 
ешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде,  
ра да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја ви 
 у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица с 
ића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш с 
, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на д 
 у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира св 
астерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, каф 
 коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Арк 
, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видиће 
нту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц  
не заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чуд 
вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а  
бито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је сув 
ате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверен 
 да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по  
милије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>—  
е госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебел 
меје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу 
ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју  
есто да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отр 
се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу  
лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај мал 
ч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје 
 а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здра 
твар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодница</t 
комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, н 
адан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шац 
!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Са 
> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S}  
 се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак 
имер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — А 
 је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{ 
се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама 
шло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она  
.. овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <h 
да, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција 
 па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју 
p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — б 
<hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола,  
у“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварил 
тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’  
reign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар  
задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, в 
ра Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не 
су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} 
ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" />  
и ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p 
амтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, ка 
ље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећ 
излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи  
p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чист 
!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите 
нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле 
!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и тр 
се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није 
 правиду какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, мож 
остана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпа 
а капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца но 
и је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер би 
— заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро д 
 трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом  
Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојиц 
ла од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> < 
Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуж 
 онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="2 
 до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сиро 
мишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <mile 
 још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз  
, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупо 
нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не 
 спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гред 
која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... 
 он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му ј 
 највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака с 
смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се сме 
испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi>  
слоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S 
 мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сиром 
воје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и ф 
у је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово ба 
м потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Бог 
, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није 
орби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине  
штам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћ 
 на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у груд 
аму, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата о 
ан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месе 
без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторск 
адржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — вели г 
 то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљ 
у:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с други 
с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је 
цао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће в 
што си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p 
веде амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту т 
</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне суп 
 n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се г 
остижени идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и 
 и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тих 
ких момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништ 
дну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело се 
 јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> 
ећ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам зн 
ђа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је  
ој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа  
жа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове м 
о <pb n="118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чу 
ве то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју  
ике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полак 
он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но било би 
 певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар 
 онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала  
м месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за  
 да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после сед 
некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио 
 тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом 
јој у силној ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чуј 
е, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има л 
</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и нави 
 се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам о 
 се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} 
сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Не 
{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из 
ивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се 
 оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога 
тране, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— А 
еку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јаса 
и да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже сило 
е може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у ко 
е миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па 
карадним српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устај 
а ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди  
је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то 
p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо вр 
рло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме  
Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25"  
p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{ 
ојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајућ 
; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одгово 
и је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, ј 
 певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’ 
/p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, к 
е, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних  
.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зу 
ом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Пе 
о му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови 
оваца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан 
ко је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело прем 
з избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила глав 
 говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекл 
потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испо 
 и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е  
дука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много пут 
ка-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте г 
 с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најрев 
 Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Ш 
а смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа П 
 патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпо 
 снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде 
 <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио  
 n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S 
што на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, шт 
 утишавала, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом  
поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изг 
“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али к 
pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} 
баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама д 
 онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, 
о к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото д 
ели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви  
з мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћута 
 ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо  
ај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о  
о неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и 
ити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је з 
 и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на м 
н!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли см 
i>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја сп 
те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство  
нам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о  
те ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеш 
ки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми 
е, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш  
иге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам в 
оше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и он 
ли гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S 
оварали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разговарали!... „Којешт 
десим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде по 
’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бед 
гу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Х 
и?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад 
?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте  
о не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серена 
............</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зор 
то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми 
о, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохиј 
уката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, 
 је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мисл 
ице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја ј 
ам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се  
p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S}  
иним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ћ 
 удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...< 
А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо с 
А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фур 
> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари.. 
Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још о 
омендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S}  
капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у г 
о и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад је 
му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а друго 
с, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој 
S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, 
 шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote 
а му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а 
>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi> 
 n="318" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба —  
од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само 
упруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разг 
...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> ком 
 се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p 
куд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму пам 
е, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; ње 
а, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте 
шље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да зако 
ласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекид 
вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остал 
 глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се  
: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе с 
 једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>По 
> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна 
само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то чести 
> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>—  
ос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо пос 
и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука. 
{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја 
чину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд  
казујеш!</p> <p>— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит 
ј да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једа 
 ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само и 
вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима. 
саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Мелан 
ла.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио о 
на једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити 
и!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —устручав 
 треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси  
{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за веч 
ереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — 
на човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, вл 
е?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам шт 
им, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и  
м у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како 
 кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направил 
о да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <pb n="52" /> говори 
 живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није н 
ени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</ 
ијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући  
 пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли 
не девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко 
ају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто  
ути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ни 
ш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p> 
ља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и  
 живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну ви 
у сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви с 
ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе  
 испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћ 
за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се го 
м нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по 
ој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако ј 
ћава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста  
 да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорб 
гово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго  
, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баб 
лом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, 
“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај  
/> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та  
увши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па с 
’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, т 
маћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габ 
ора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да б 
л’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа г 
ојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и  
’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирта 
{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а ка 
ти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угрије 
ек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене  
 било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне о 
ати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари бр 
 је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле ј 
а, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече п 
ам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да 
, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако из 
{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим н 
 у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам е 
е и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улази 
ма’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — 
е сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па ми 
>ум Готес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то 
 смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло 
о рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти 
— Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин 
ља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о 
откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30"  
све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нем 
они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још не 
помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са не 
ли госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда отк 
до.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак. 
 да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није 
, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то  
 ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сн 
ацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш,  
 па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те 
но спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —</p 
је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико ј 
носније на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па  
; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у 
то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, 
 сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала г 
} Беше то осмех праведника који спава и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести свој 
 Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуниц 
е се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више 
е, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и по 
обилазим, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро,  
?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано,  
е: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, 
 ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’ 
ислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гуш 
а сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ ш 
о јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљ 
одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела  
аном и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ о 
ом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгл 
 Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и  
а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили онима тамо... они 
 и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако ка 
 <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике  
 и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљи 
p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати и  
монологом и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља  
дмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} З 
 скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да 
чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично р 
ије потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама  
 смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ  
јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила 
вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у сн 
тока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на в 
о?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом оп 
О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те 
gn xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само ј 
rl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето в 
"278" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предска 
волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа 
дну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{ 
је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај од 
бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из о 
 — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубок 
а Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S 
ице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући 
, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја 
сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, столиц 
ер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору  
 коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред  
само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који ов 
или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ  
спражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима 
 поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S 
), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и 
Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким звижда 
/p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бр 
лаву тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?< 
ни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали 
 до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао т 
ј само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S}  
<p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса. 
ајпространијој, тако званој, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све  
..</p> <p>Домаћина нестаде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата 
д политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од  
 шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и к 
 прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од б 
авељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду  
 Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с вр 
ији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљиво 
а их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и гледала без икаква инт 
кивала је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажен 
реће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукат 
кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и н 
гођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај сам 
и и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан ке 
вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му р 
а склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да с 
 <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало 
уповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две ма 
удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одм 
ожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад 
авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају 
сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишоб 
р</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забл 
су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлиц 
та! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш 
дох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на 
пи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је 
 и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи так 
 свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори јед 
дира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу бл 
ролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у мног 
цом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого мој 
и се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва  
трашно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па о 
менка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „ш 
p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, ка 
 перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало див 
од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, как 
и душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела  
а, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, кој 
{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекорне слу 
ису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не 
 Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпошт 
мала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Јед 
дије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-С 
опови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb n="400" /> <div type="chapter" xm 
ачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио 
кровиотика</title> Хуфеландова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здр 
 Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму ос 
ако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и 
— вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!< 
е стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други 
проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чист 
чу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели  
 гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипу 
али? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба зам 
рсо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, ш 
. најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А та 
е у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу). 
ари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако  
а спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћино 
а опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сап 
ра их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се  
аја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и ј 
на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, 
м, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и зап 
ле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни  
кла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне поп 
ние Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверк 
 клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има 
 се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у л 
 пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жен 
S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{ 
. к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та  
а, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у 
а, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим 
 пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совј 
е ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се дан 
 па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу 
ум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“  
 А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак им 
 и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде  
е мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Со 
ва дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те бил 
за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га  
 само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео ј 
ило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и 
пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у с 
тирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" / 
је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p 
 сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање н 
/p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко 
 Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте 
="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, 
</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто  
 мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чу 
кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} Н 
ако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb n="206" /> дунди белих  
и од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих  
м.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Г 
ине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ припо 
шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спа 
-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате?  
епо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мут 
 спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и  
пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад 
адили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после  
 мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За 
ако обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад  
, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света 
азила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била  
ји није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ от 
="51" /> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида уме 
} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењ 
ашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компан 
онекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат 
није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета 
— пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејат 
у) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прек 
А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред с 
/p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сок 
ата, гајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас,  
оло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од ка 
о Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу 
ије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још сто 
гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред пог 
 га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му тр 
 а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се с 
рошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има,  
ј села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу  
p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабанич 
188" /> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да из 
ошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне  
Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа 
 Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону 
ром, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерск 
е плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’  
кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</ 
није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док 
е тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је  
ормално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка ус 
дарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни траж 
стана и праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две  
њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са 
ави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Со 
л’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и вика 
о из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два в 
спод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни  
летеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше  
намо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{ 
е цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S}  
ад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни једа 
нам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да 
а онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко  
тавља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не мо 
де, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођ 
на.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, ј 
 и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један др 
га дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с п 
{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокак 
от, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко т 
еје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако воле 
рски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пу 
е разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али оп 
брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</ 
а авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео пола 
ак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калд 
 оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </div> <pb 
 што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера 
а Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмај 
ојим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, 
г плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, к 
па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази,  
 А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и ј 
не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и  
 прашином на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у  
 <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после 
добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно 
р и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да  
 кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуш 
летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина  
 звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба П 
равићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду 
ме гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па рече у  
Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и 
Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла в 
 имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по к 
даред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је н 
 јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао  
а!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мис 
ва велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке године доносила род и с 
уче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да и 
авађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хул 
алер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви м 
матра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, как 
ама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до по 
нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћи 
уђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:la 
ака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом С 
аворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се 
куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и 
им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па ми 
. господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршен 
је била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга. 
купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање 
ра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално  
. како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да  
та.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини пр 
пицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у б 
могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих 
зумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће  
о дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни 
ли лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разгова 
кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњ 
ама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми  
утила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, 
еда на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа  
ке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, 
пре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и на 
ела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом ка 
.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете о 
l:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, то 
енство: <foreign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочто 
 газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је  
„Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако те 
а тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковим 
Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули 
о га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту ма 
b n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p 
век посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па пр 
ка прича о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је  
 о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или  
аписати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био нек 
томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте  
е стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе 
и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Измен 
 ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="337 
</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и д 
 солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣде 
вци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, нек 
сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он 
 на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакл 
цима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове  
ешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако,  
 А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабан 
асти се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта 
еискреност парохијанску и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање д 
"74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало 
 тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</ 
вне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га пита 
ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да ј 
p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p 
иде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види 
} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апо 
у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим  
ко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све из 
 „<foreign xml:lang="cu">Сеј ден јегоже сотвори Господ</foreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти с 
уо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог 
ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђ 
други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la">corpus delicti< 
сали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ен 
 Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушкују обој 
исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђ 
ажавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то је  
 с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај с 
е сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану ста 
ајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге су 
ут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на ј 
чи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по  
трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получује награду.{S} И сан стаде пле 
 ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соб 
о и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Сп 
и син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се с 
 господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и ст 
оноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају  
и песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, 
" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p>  
{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини  
саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све  
ли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест,  
сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S}  
марина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мрт 
 чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, нахерена на ј 
отина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати 
 А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узет 
е ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже 
радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом ј 
, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, 
 је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио 
е заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Ш 
а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се п 
тра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод стра 
ли једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишиц 
једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко-паорск 
 <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорс 
— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина. 
!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Д 
рпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин ниј 
му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164 
а сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е 
 — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </d 
ао интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном 
 поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> < 
 Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А 
е можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шал 
у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи п 
њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло  
о од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! —  
 села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ 
и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак од 
ресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео  
еде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} 
ла и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође са 
уј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средини;  
 је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему  
боје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином вел 
вска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала 
ратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се 
Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа ап 
прстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место мет 
а сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, м 
{S} Сида <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Пер 
а се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} До 
к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида,  
 љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим 
... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сет 
ђаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с т 
оклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради 
ник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био  
 нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ с 
н је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу паро 
а!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд чове 
е.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте. 
 Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „ 
 тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенциј 
г извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</h 
же бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за 
мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана уда 
војим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа. 
рађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио 
деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завил 
а у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеш 
ину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л 
ог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и  
 оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не  
кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пиј 
ести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасениј 
S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и на 
она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп- 
адовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. —  
л’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Сп 
ша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом свом мест 
оследњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} Нап 
гну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха 
ера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278" /> заостале 
 Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зау 
и га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођен 
е у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојк 
ш они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка с 
ош само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па  
орски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви  
или и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно 
 слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да 
илука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је нег 
млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се 
ва ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и  
а грубијанства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и  
јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</ 
реће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло 
, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца бри 
керечки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мр 
ени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јак 
па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, п 
 <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабр 
н’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да с 
 путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му 
рски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Сп 
а ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а влади 
/p> </div> </front> <body> <head>ЋИРА И СПИРА</head> <pb n="1" /> <div type="chapter" xml:id="S 
им.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! —  
ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, ба 
а Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи  
како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добит 
заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p> <milest 
 да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам ка 
Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не з 
га једна фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руц 
рујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег 
уо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он једа 
це прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после то 
ало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити  
па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из р 
оседаше сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцил 
хвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а посл 
S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је 
 <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена ш 
тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} У 
р, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком н 
 били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема 
ње времена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа  
>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не спо 
ледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је  
е ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то  
е све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање 
ао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младо 
а себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера 
то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јул 
покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако 
поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обеш 
 <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па  
оп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису наку 
а и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— 
 поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће  
 ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство њего 
325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ з 
S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашено 
у ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није зн 
 неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу  
<p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, господи 
адиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри  
 <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — одговори му домаћин и к 
ерса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ма 
А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p 
 кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — није ба 
> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијал 
стор па издајете квартире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>...  
је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Пер 
.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> < 
<p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голубице,< 
ротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на с 
и су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима 
— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Мака 
„Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа  
ање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтин 
 у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а н 
 била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и про 
И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не уз 
ш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Р 
!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те 
7" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка 
читељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иг 
 —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p> 
ет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино,  
ест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, при 
</p> <p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паор 
</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синк 
.. је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да из 
 баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно. 
> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим,  
е, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и ф 
</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, п 
вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави пате 
 попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало 
 заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... форма 
ћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p>  
p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо 
вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две  
 те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцен 
 <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече 
о.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу жел 
Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а 
ар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га пе 
да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи 
шли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До са 
а и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допал 
div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> </div> <pb n="0_2" /> <pb n="0_3" /> <div typ 
div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМАЦ 
ви и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му: 
 је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као  
зговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити  
своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецк 
 пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет  
 је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каија 
а пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— 
огађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а  
р.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако  
о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о стро 
p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо 
> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су  
ра.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</ 
чена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве кер 
ј ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</ 
а.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима ж 
/p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} 
>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p 
кле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n="46" /> < 
Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>—  
есет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi 
.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре 
> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> < 
и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену 
ута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко др 
ећ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, 
>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало!  
Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, 
, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја т 
асмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p> <p>— О, на против 
Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао 
а ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Т 
 што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако  
ека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира које 
<p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па готово д 
ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као г 
.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Пер 
>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити в 
i>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и зат 
ојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао. 
ош и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</hi>... јест, <hi 
, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки  
 је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба 
и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, сл 
а говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не вер 
</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прошло је 
 домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад забо 
ња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао  
!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам сам 
 и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро 
е се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Б 
>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још ј 
Господин’ Ћиро, — викну императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не 
 Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа 
<p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> < 
о вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпе 
> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n 
ља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брж 
рати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му  
, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви с 
!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од он 
 две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} 
а сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као пре 
живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као 
није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> 
а.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> 
како најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и 
а, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли  
а дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћ 
Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Ш 
на те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, 
 дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</ 
знаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се код 
овић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доист 
 <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чло 
чка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њ 
 решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше рас 
таде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у ку 
! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и правос 
 је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео др 
бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаг 
да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохо 
ереј, <hi>прота</hi>... јест, <hi>прота-Спира</hi> —</p> <p>— Шта!{S} Сида <hi>протиница</hi>!{ 
овек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>с 
ником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако  
</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после мал 
Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвал 
S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћо 
вансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било  
је се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S}  
да; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> <p>— Врл 
 верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p 
дају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага- 
ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— Десет сребра! — вели поп 
у, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињ 
 које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и др 
новато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем дру 
е кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и  
ија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то би 
ко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним н 
другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пун 
седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је 
p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је 
ази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више  
 спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом 
а печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са  
<p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" / 
ио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћ 
ра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} 
</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обам 
ест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар  
.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигд 
д Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели г 
> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама. 
мо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! 
што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да п 
Наопако!{S} Каква несрећа? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па п 
руму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </di 
нар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов 
кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) 
 видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су в 
ће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно проч 
еру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формала 
ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сет 
 Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мо 
ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чека 
у с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53"  
 <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас 
/p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сат 
„Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш т 
само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али 
p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако 
ло гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, 
ма бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пр 
ј жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд  
Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп 
судно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној 
да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута с 
ке, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у  
наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од поп-Спире.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чег 
, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на з 
и гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обичн 
 миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета 
 ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Си 
: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} 
едлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима т 
S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из у 
у; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћ 
 место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер  
извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболе 
а не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима ј 
гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да в 
сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп С 
p>— Та... знате, чесњејши господин’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</ 
е још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са 
и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака 
Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црв 
м, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакос 
 нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салаш 
рати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се т 
Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село ок 
, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија  
било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не в 
 све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом те 
Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у 
 запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете с 
ље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом  
hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на  
"365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и до са 
 тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро. 
н добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека 
бразник један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни он 
есме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — и др 
ост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланови Ша 
 испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као свако 
емо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перј 
еоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако,  
 — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи,  
овољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у 
и Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и ве 
је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, тако помажући им 
 седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта  
— да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" /> гледа 
д или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Ју 
је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу 
ква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним  
а је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упут 
ику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отв 
 невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћер 
ница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="1 
 вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <hi>зу 
д иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана 
та који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приб 
p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив,  
ју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче по 
е ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју није  
осле једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које доб 
ли се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети з 
ога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао јо 
личко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко 
ељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам  
вим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико  
д“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да ви 
га истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао но 
е строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} 
Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа С 
се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана  
два нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>П 
 се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који с 
-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки  
!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености 
је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о  
 и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још јед 
јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, 
тао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се прода 
елу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад 
<p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да 
едно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти 
е најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мисл 
Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па дево 
ека их...</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све  
 Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} 
о нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, С 
не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја д 
 рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се 
е знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, 
, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> мо 
ве, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <h 
 прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{ 
дуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста 
ол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом п 
а да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка с 
... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — така 
икну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти 
’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фа 
it="subSection" /> <p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, —  
ендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке еписк 
ише крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефи 
оји дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, 
 и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спав 
тничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он 
илазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро 
ити.</p> <pb n="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, 
у је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад н 
ко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’ 
 приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Ш 
јући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио  
м право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад м 
оп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти ј 
е реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка 
нало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и 
оју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кра 
им прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп 
ојим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S 
ебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавају 
ра који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p> 
 вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Пе 
 свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему 
ознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп С 
ике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и  
кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце  
у година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то бил 
</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — 
тијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, 
итар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одго 
оју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— 
.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Пе 
амењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом  
овати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од б 
ћи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>—  
Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испр 
 пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би 
ио, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна к 
 епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Ба 
оји је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога  
баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тес 
 вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пе 
коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на су 
 су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом него само 
ина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бо 
 само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао прих 
ћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Ј 
т газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! —  
его, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Напис 
овољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће к 
е плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако  
 су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слов 
ије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, пов 
о</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је м 
пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекне 
 мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита г 
исано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита 
им да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове 
ам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Бог 
> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад 
А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине 
hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’ 
је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било ј 
<pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по орману, вет 
чак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</ 
 кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ 
па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцул 
д зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о  
илици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орманом бест 
м <pb n="322" /> од тринаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћи 
sie</foreign></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а н 
А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паме 
 читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жа 
 да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не зн 
је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p> 
селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оце 
у ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш 
говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра  
пира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам  
и у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су се  
> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког с 
даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где  
ође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и 
пходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фали 
само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, 
окатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солд 
 то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример жив 
— Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли  
поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђ 
чно говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је после три четири такве учест 
 принуђен, да се служи подацима малочас споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само д 
а.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био 
— али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p> 
е у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменц 
ло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</ 
 /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Б 
а по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и заст 
славља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан 
оверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећи 
и се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви  
е, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и нек 
е обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би 
ало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а та 
г сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те...  
ако ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то 
 и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па  
} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> < 
се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име с 
 је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене они 
 заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима 
ахладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају 
ајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само јо 
е купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење л 
м оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо  
о је, много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, 
пљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље 
/> <p>— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на пут 
јаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештен 
ладић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и с 
 скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим 
<p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и пева 
 су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест 
...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ј 
 моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им 
риказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p>  
онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, и 
о звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од ко 
едан вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и једа 
а венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... 
аросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али ка 
едну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћин 
.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман дово 
и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађ 
о је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму 
и мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.< 
ира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован дома 
 сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „свињски 
“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да 
ољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин с 
даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напољ 
ла у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> </div> <pb n="239" /> <div t 
ко узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира  
рих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш тог 
 који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <foreign xml:lang="de-Cyr 
ки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израч 
у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о  
 се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео к 
о јуче у Темишвар послом, господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весељ 
 Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p> 
ладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим г 
 Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у чему им је не мал 
" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се к 
’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Пер 
че гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствари с једно 
и, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуц 
е подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она  
 уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и ку 
господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја  
{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфшта 
Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенцима неће треб 
у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устре 
ле и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само јо 
ан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо је 
 кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да  
ко је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доси 
уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о ш 
стане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш  
е са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп-Спир 
обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је заборавила и завршила с плаче 
 дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, 
ојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне 
 тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и ли 
" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвен 
а сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом  
 обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p 
"54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неко 
 злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом  
ели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит 
чиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо 
ne unit="subSection" /> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трско 
, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а н 
 поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу 
е већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изр 
 шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p 
</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМАЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАНКОВА КОЛА</p> <p>1898 
еланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако ј 
кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Пи 
кле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се  
, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> конштрукција и <hi>т 
 по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и к 
рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си 
tle>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те вод 
Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, 
! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S}  
езобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели  
S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бу 
, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, 
!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на к 
а госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, нем 
ољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и с 
е гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи бра 
м младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно ка 
о трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтаро 
ће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А бр 
ош да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети му 
.. или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада 
едмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила,  
 младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па прит 
 штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили 
наке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, —  
си проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p 
врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало з 
 православља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио 
еколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се  
уци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском  
 и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Ј 
пира није марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско пече 
та ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А ч 
рате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi 
</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији,  
 и пића. <foreign xml:lang="cu">„<title>Србскiи куваръ</title>, трудомъ Iеротея Драгановића обш 
ади своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно; никад в 
о ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест,  
ина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чаш 
засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмо 
ј-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi> 
трикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</ 
ерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше 
ног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о сви 
јна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> <p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Преварио те обешењак чифуцки 
ног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше  
{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Б 
у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322"  
 колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло 
м, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још  
Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин једа 
ијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све 
оп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— Десет сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ј 
 за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају  
 један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле  
} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десе 
и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први до 
у нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p> </div> <pb n="303" /> <div type="chapter" x 
је опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и 
угим камишем <pb n="322" /> од тринаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Ол 
. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак је 
м не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после подуж 
 господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> —  
адуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p 
тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало ј 
{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре 
" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим н 
дине, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чу 
чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се о 
на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и  
ом.{S} На прслуку неких тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој 
n="72" /> платна, пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце 
и а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу  
— отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежну пе 
оло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у ко 
е неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гл 
{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... „П 
и!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те  
рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у  
а, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свр 
 а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то и 
упи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој г 
фе“ ни железнице ни других саобраћајних средстава.{S} Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји 
ћа, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да  
а поуку многим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотаро 
ги инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад.. 
 посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој  
а је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком  
роз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом 
у, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по 
 <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМАЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАНКОВА КО 
сле, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера 
две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад иск 
рује земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па 
{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да  
ворила једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како с 
дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n="291" /> < 
овори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <milest 
ед из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут каз 
е од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Б 
ко су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрве 
 кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с пијац 
бала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држ 
 бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му  
ука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је 
ко брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз да 
 заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желил 
твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> < 
 у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по јед 
е поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Б 
у човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону 
 сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауста 
p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од  
да и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила 
 неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђу 
<p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће  
и тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за н 
у задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p 
аздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хте 
иних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је  
олели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!... 
еја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше ср 
ј уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора  
 о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред к 
ц навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у др 
!</hi></p> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог  
ктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га ник 
 те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или  
а свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду з 
г лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут,  
диш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> 
обу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише брад 
очекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп 
ирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па с 
вим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држи 
ма живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао п 
тре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљиво 
.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l> 
 <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми кун 
а, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се 
.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бог 
ка код господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’ 
читала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се ди 
Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се  
p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се ба 
ирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си 
 а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет дад 
 за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, пот 
одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, а 
>И кола пођоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Г 
огом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, п 
 још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештенич 
 како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго  
ер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском живо 
утила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, 
ољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, 
јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком, мог 
 од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразни каква доб 
сматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико п 
...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам 
је волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> < 
о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те неср 
ва му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не  
hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о ш 
ен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће! 
 Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав све 
г путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долм 
е тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољн 
а сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па са 
је летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а  
алтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала 
а вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу д 
же, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се 
 <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Ј 
чи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{ 
/p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањ 
удбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш  
куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао  
У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом,  
та већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето 
о знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет 
<hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са цар 
 дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Те 
е, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа 
ека, слабо то створење! — Гледајте само срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њ 
а и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако глед 
енцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не м 
комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После  
 пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" /> господа тутори и А 
ити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S}  
 табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче ш 
ута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне 
... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенц 
 к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој 
под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна 
и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S 
 да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакн 
о свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га нос 
 ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гле 
 а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као 
у, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и  
је све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или 
} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попа 
<l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l> </qu 
...{S} Па она њена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљивост —</p> <p>— Простота,  
> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом нашега Љубин 
> а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у глав 
ените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и 
title>Преходницу</title> коју је издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу 
ћа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица ум 
ине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме сам 
а друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; н 
<p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна 
ала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао 
ецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, мил 
ом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не пом 
а Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се о 
 — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша 
е свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, о 
ена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестан 
шта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта  
ако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га 
им домаћима.{S} Прича својим накарадним српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво. 
 паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „ 
„Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све не 
омане.{S} Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа 
, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет 
кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па  
мице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb n="72" /> платна, пруслучићи свилени са сре 
ог прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а то му ја извез 
поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стакл 
им,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам ка 
 <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</title> ј 
ок се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или дес 
лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара  
 <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том 
мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</ 
 у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> 
ији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се 
па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то м 
чеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до  
гог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само јед 
кле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби  
улина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p 
једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{ 
!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног ј 
ио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се раш 
да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај ср 
 Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између  
Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само о 
н’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна оч 
е Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју 
ртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње к 
 њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се  
ла срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и б 
о приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца н 
овлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p 
само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад гр 
награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудим 
; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. 
ио узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-кроф 
има.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљи 
е и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењ 
?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та п 
не бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се и 
калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пр 
кчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ј 
и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>—  
ушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа 
ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније 
да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звона 
а се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, л 
> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њи 
ек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l> 
о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и 
пирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца п 
! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садак 
 —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,-  
ке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу  
 на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фр 
...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати 
 да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покри 
тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — 
т за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољ 
него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S}  
ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезд 
и, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благ 
ати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако  
кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једа 
ва као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина г 
се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Си 
е. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па како је с 
посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шну 
ри а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности 
а сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слик 
; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му  
ечи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „те 
ш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут  
ог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф 
ави посао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, к 
 рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане  
бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати 
глате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру  
 /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на 
е у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S}  
, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела.  
 обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад 
се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можд 
и <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин  
ика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноцен 
ру, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, 
 Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то  
 звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости ме 
ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета;  
Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена ка 
 вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се ј 
ушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — 
азумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Пе 
} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир 
у већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, три 
једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у д 
рагедијама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно да нико не чује 
едва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: 
и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хр 
с, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ 
у.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто ј 
а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не  
—</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S}  
ноги, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и 
, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.</p> <p>— Да 
сли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пасти 
ше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред поп 
жа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га оч 
осно изненађена, па притрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми 
а, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње 
мена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Ж 
ва.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија виде 
оје треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох,  
којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од обла 
 кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете,  
, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то в 
 а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојан 
дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе  
еб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то пра 
 купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и  
ма и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека и расте 
 види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут с 
 хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакал 
у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да с 
{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигд 
ло а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени 
дија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапце 
 и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар  
јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ет 
атна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке би 
i> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му стално од неко 
 приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="267" /> <p 
лфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо м 
д у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и читаву  
акију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцил 
 да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{ 
 је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: 
акав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не! 
е и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три кома 
 Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па за тим ху 
ом груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку 
, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је 
ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а д 
 л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само и 
х и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео алб 
ђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће с 
ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и м 
терлијини Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’ 
такленој тегли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шт 
н и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, 
ј вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фра 
купа саветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати 
воје, поверене му пастве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан  
 дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на лар 
и па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ о 
е), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за п 
поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p 
лица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбо 
авља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; 
споствено и мајестетично — корак два па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној 
к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко 
ати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи т 
ају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука 
у поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су 
у, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очим 
простите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико засл 
 клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не  
лити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вје 
само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавол 
е опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Ш 
S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је  
оше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантн 
 попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о 
 каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахати 
знаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он она 
писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад н 
падија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала му је  
е скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам  
ила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не мо 
оћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на он 
 ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми ник 
 је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање,  
се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла са 
редан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и  
у по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у н 
о тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лај 
није ћурке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се  
 њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се 
ати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у в 
мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Баш 
 Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо 
ца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или 
њихова супружанска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија и 
и, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима б 
 почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље тр 
 Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора д 
аном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која 
за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешт 
 недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Б 
 девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чу 
ођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника 
ако која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад 
тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голу 
 а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да  
отеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт 
 пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је по 
девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чис 
је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне 
и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно 
нако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!. 
ично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу  
ве из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу с 
тинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све про 
ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све  
нерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу  
илије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а  
 као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто 
 Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме 
 једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако 
ткуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин с 
ада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кол 
ским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш пр 
огледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шац 
ј показује како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се ту 
и на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници,  
ришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час с 
/p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због с 
осао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дуже 
ће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њ 
и’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да 
до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или бо 
к (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа 
 су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. 
ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он 
<p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не  
левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко 
азна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало  
шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим  
 ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари пат 
узама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишар 
и на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада 
газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> н 
, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи  
е, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а  
S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година св 
аћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и  
свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на т 
58" /> — „Паметнији попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и поср 
д тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о пос 
 ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док с 
 Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> <pb n="283"  
е читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме б 
ивина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђе 
, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, 
шта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестраг 
дија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га 
рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух! 
 ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показа 
а; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише 
о и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много 
ћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља  
ше и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те  
 у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пев 
, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска би 
 хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S}  
 Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих  
 и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчи 
 бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се об 
 коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година) 
чињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> ил 
ако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлинговане су 
ева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су  
 бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „св 
ле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас...  
 још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код по 
, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, в 
 се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, п 
После ручка настаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у к 
тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је тешко било напис 
е дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни 
ој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу ви 
жону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, —  
вао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спир 
ћи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Из 
но на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p 
рди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим год 
ша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, ка 
аста.{S} Негована и искрено поштована у старим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра с 
, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из  
S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако  
чу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бјед 
опи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S}  
а Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да  
 није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана 
старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадил 
доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља  
е старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш  
, што није могао да се курталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему  
.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила гускама, да н 
 криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних ст 
, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шт 
 се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p> 
пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точ 
ђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остан 
сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави 
отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га  
 још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p>  
чно, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је 
дмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око царе 
само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> < 
парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже  
атовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима ка 
 ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да с 
Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S}  
шњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића 
и учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32" /> господина Тривуна који је 
оз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, мл 
о удобним и практичним орманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба бла 
 ванредно расположена курисањем једнога старога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла  
зван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен 
3" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није  
и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет година доносиле у  
војом садашњом супругом.{S} Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и 
гога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефр 
сеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поези 
м и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сиди 
колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> е 
>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала  
ља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугача 
д доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи ону њего 
п-Ћира.</p> <pb n="308" /> <p>— Нема ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, п 
е фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га  
венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је 
и иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља својим стародревним хум 
рљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин. 
кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмар 
>Старога села Кера</hi>, забавља својим стародревним хумором и шалом, — дотле често онај шести  
/foreign>.{S} Даље има још неких слика, старозаветних и других за које <pb n="84" /> се види да 
 спасли свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин ф 
 </quote> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне с 
ла а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро 
ахрањивању; о епископима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како  
 пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је 
ла латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <foreign xml:lang="la">Veni, vidi, vici</f 
после неког опирања и извињавања запева старосватица пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд  
 врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио цркве 
S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих својих.</p> <p>Место је 
те да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у ба 
иже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је  
о.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S 
, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n 
сподина супостата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</ 
м очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо 
неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу 
а и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мира 
{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога, г 
срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је м 
па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село 
, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, и 
>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па  
ребро, девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево! 
афу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити св 
е бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише с 
до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до прв 
читељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови у 
згледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан  
епо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима 
ашима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добр 
е лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Ш 
Габриелиног приповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац са 
чило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија је 
ога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје  
, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула је душом и осетила шире око вра 
 и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до  
 дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп  
а већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан  
ао и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:< 
три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру  
фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и привезаност мачије 
а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: 
алом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башт 
ш једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу и 
посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни  
/p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састајали су се и 
пођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — т 
ине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца  
е скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да 
била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S 
 да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима је,  
п-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, мог 
као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапил 
и писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и ја 
после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стој 
ма, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да 
ти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чул 
p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шт 
лач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, 
 почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а  
 сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила 
 повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као  
аме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S} Али,  
књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне сек 
па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам з 
-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то 
о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одјејаније и т 
ком није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупу 
} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А 
ни носили.{S} Или приповеда још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуци 
ити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо 
нство подигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније 
је очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћ 
н труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у стари 
њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p 
жирање шунке и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало 
абета, шифонере, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад  
> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> < 
ак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе 
“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, слатка!{S} Није 
, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки,  
а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, ка 
ила многе за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким 
, приповедале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је це 
спут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Заустављали су се код неких касапница од кој 
га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви т 
-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћи 
 к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’т 
и, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као кака 
интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је  
премати и без икакве потребе премештати ствари с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, б 
није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} 
 разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — зап 
фли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то 
ош једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} 
ад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу да 
девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све  
“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доси 
на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за 
S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све  
пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што ј 
 њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>,  
г романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; им 
, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; између осталих, завршује се подужим монологом и 
о!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се допадн 
 је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао 
, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја п 
разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахра 
д је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} О 
ја одмах остави посао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте 
вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовим 
 и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-ко 
требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица  
 кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија пес 
{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, р 
 љубезне ствари — само је немецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну,  
-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше би 
ти може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија 
па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.< 
свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign 
 краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то за њих постављено, па пој 
ако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже 
ло, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели,  
о мотивисано.{S} Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је па 
еле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре 
на изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је д 
ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само срећнога и задовољнога Нићу,  
и радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и  
S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — в 
 лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам  
попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — 
119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јес 
да најлепше и најкорисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништ 
ла после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb 
 типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi>таких 
ле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S}  
..{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Пери 
акву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да з 
онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је  
S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је  
ад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и  
и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји 
 <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код с 
 <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, зн 
мперативно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} 
} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наоп 
еглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к 
дбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели  
тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољ 
пивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, т 
ише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> < 
 секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћу 
е ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас б 
 <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе м 
, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутр 
о дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе 
ати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, —  
</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— П 
Меланија прегледајући рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!< 
е ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на 
стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— 
и већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?! 
у, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира 
и господин попа су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, кој 
радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца  
ње, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> <pb n="364" /> 
ко?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели с 
дова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом 
адовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и др 
тер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од 
.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — з 
м</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по  
ски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те 
ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенс 
ако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онак 
 сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може 
 вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло  
јо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бит 
аман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од нек 
а му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас. 
вља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас  
, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љу 
Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне с 
— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула  
тка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> 
ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бит 
сто — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S 
е очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин  
а кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни 
 Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И н 
 кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај 
а задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по 
 па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Об 
 ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате,  
даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,. 
p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>—  
м, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разглед 
та радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирћ 
те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара п 
— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито.</p> 
ала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси 
дарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш спо 
риповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удар 
им (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро  
 за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову 
волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p>  
а“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због спо 
 — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S 
 и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговор 
те се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека оз 
о су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај  
> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад  
 и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама тре 
<p>— Нисам ја татина!</p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да  
ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умр 
 А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xm 
жили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n=" 
м ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је  
 чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера об 
око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’  
шко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац 
а Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем св 
одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — у 
кир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопак 
hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S 
ма</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допа 
ако, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу? 
еро, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мисли 
 /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, 
—</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у 
орите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— П 
ли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— 
 ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госп 
звија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Мелани 
 ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} 
ам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја 
убом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о 
один су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам од 
јући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p>  
езгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога 
 моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p 
{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} 
вољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа. 
рез тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укин 
 и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, т 
А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и за 
е: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој  
тагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате 
ајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, та 
сме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове сте сит 
на, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин 
корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена дом 
 гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се же 
а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ј 
S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.< 
и па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да с 
нам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само  
вештенство: <foreign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нив 
е било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А  
ПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМАЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРА 
ео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да 
а?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више нис 
ихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде ве 
во кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и с 
покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него 
 ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’д 
ркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој марине 
p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њен 
тке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Ал 
е заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, кр 
адну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико туцета на пам 
рку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за о 
а густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од ч 
есног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш он 
 могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пуш 
а је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује св 
вољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста 
сте димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Н 
 бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак мо 
 и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и 
жити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тринаест  
а гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су пам 
 и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по п 
/p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповед 
сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију 
ле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и по 
колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман к 
рајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати туж 
 увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што н 
 незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа читаве куће — та 
о блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам ч 
бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — теши је п 
евојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где 
наш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не 
 Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор к 
Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један  
ао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по п 
е крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђ 
<p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз ч 
 црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа  
ер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се  
а је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела је да се  
о се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тог 
 заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замоли 
ула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жал 
иђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна н 
анијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова  
118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се оче 
емо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S}  
ила лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је с 
почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја  
са, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> 
то... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на при 
иру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А,  
еност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљивост —</p> <p>— Простота, простота боље кажите, — 
дног таквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и д 
шне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone unit="subSection" / 
 ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад  
аш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p>  
велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се ко 
 га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" 
“</p> <p>Меланија му одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом  
она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и пр 
абри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p 
. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> 
акију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <p 
дир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве над 
т’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва је 
е нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{ 
ам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па ве 
 допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћин 
ше омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на л 
је да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених ко 
ућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и т 
 био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колач 
ло у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића  
 Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се т 
мо једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатк 
 се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо б 
тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзул 
ута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први  
о!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану об 
м!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако р 
 испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те 
ири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, в 
век он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвал 
 и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</ 
е својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две пи 
ше Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојник 
 захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S}  
 онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, пот 
дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта  
реко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види 
могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи не 
з уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле 
аном!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л? 
 био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша 
 од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све 
нога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био 
цом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задо 
 <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да  
ј — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре трид 
{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, д 
 дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је б 
— измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако 
и, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спи 
ме боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га п 
 мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле,  
а, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме узди 
одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, које је 
рно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепш 
 соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и 
виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чиз 
е и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају г 
л’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господи 
који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће можда к 
човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да с 
 и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко  
 и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта гус 
о? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} 
p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој све с 
а је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наред 
е ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења  
ли се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглуп 
> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>—  
’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да  
плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики колики и 
а, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како  
з буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговар 
 друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруње 
би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сид 
 танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, 
 па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има ле 
а се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка 
зела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој 
ку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све д 
тати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како к 
е мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је та 
, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и ду 
и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак;  
још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој 
 разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са м 
 тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробуди 
ете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је. 
дна која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S 
 чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с  
ила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код 
а срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро 
 имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску  
играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет га 
онај, што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прок 
кој соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад  
змештају већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабета, шифонере, штелаже и томе по 
>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што  
, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па ски 
кр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Не 
се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, 
адог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлака, а по канабет 
а-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теш 
ланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> < 
ка и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола  
поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне  
оп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све  
 гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне с 
ве и запремило неких <pb n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у 
оња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign xml:lang="cu">„<title>С 
собама размештају већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабета, шифонере, штелаже  
стале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо 
шавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стара 
 узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се диг 
дмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела 
то зову и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Т 
човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А го 
 бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њи 
 олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{S} И где год је после било прили 
„Заставом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; не 
док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из  
разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „е 
 као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је ј 
 рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натер 
S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те 
је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као п 
еног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијан 
ка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај 
{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало  
 да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вел 
 већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, ни 
 од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Арк 
е па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек 
код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусре 
фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’о 
и пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те 
 поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за тај израз ј 
је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи 
пира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p 
жила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Ст 
у и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изоб 
и пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p> <pb 
твар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих стр 
 па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и  
етеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бој 
 па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех гаси изне 
внога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зн 
 му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не слу 
е жалила труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спаст 
 му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Ук 
ијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно 
пак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Би 
а разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако 
 г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, ба 
а замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према  
 стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шу 
/p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с  
ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, ма 
јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то раде завереници у 
сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане прот 
олим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика ка 
, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је т 
 само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју 
еврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курм 
 дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пу 
им поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нук 
Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је  
стила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За  
.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо 
рда — једна страћара, нахерена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар седи за 
ђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S}  
једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, из 
ком.{S} Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и 
 — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за  
ек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на фо 
роклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S 
ут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на лан 
, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је т 
 како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак  
ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша  
ни вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела  
, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера обратив се  
ланхолије који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарс 
ко рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јо 
 не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева глава не може да попамти, толико их је 
говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав з 
 бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, нахерена на једну страну — беше празна, само  
ти! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се о 
је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, 
тарога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда ј 
силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула 
b n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да  
 пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и 
Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије св 
p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и  
ко врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљ 
 у <pb n="357" /> некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!! 
 као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се ре 
pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, н 
 <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на 
> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је св 
еки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме 
а издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску б 
ичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена.</p> <p>— Па сад... оно н 
а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још 
ам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешт 
узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што 
за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обе 
 и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или  
ћа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера јед 
а радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И  
, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења ајнпренсуп 
 запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како  
 само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир да 
лаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то пома 
рчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу  
о? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то  
вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —</p> <p>— Но, но! 
лима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела 
гљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да и 
у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само бр 
олико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и к 
и.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није и 
 фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са 
есме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа ст 
— мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у 
озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па 
вању и подгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред 
етано било телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је 
шака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га с 
 родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужу 
и па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Б 
 њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од с 
нако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини 
 Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> 
где је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карло 
то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер 
сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, о 
 осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и  
 овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Тати 
ће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па  
!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S}  
учем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија цр 
 А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, ка 
тно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судби 
 било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала 
или попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу 
е једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког в 
 ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим леп 
 што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па за 
абе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Бо 
етошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови  
ћом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и  
добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насље 
а само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо  
S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који 
да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо 
ију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S 
 хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да  
p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И  
ив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, п 
 а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Беч 
се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А д 
а, обзирао на замерке критичара и држао строго правила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњ 
а.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут чита 
 то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, н 
осле тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући дог 
 кад певница певници одговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Ма 
ала гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у мла 
киде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа С 
лагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера н 
а и извињавања запева старосватица пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>З 
и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаесте.{ 
и, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долаз 
 Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је н 
вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гла 
х да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да 
ах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г 
е прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенски 
 шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро 
и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се заплам 
ио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до г 
бо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак  
 завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих 
м ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском 
упољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гл 
ру олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да  
роредило, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци  
 — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с п 
ро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар 
 у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго,  
о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква срећ 
и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p>  
ало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и 
м солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да 
другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n=" 
ест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па  
ардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, к 
ог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S}  
у се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паор 
 а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако к 
нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не  
е данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, б 
 Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мр 
попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се  
 не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па т 
шу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе приликом просјачења па га 
има, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а друг 
аци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве,  
За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, и 
 само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржа 
 сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене су,  
као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још 
ента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Мелани 
вају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — ре 
каку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Б 
 зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло л 
оме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi>  
о, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издр 
мртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; је 
Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то 
Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га сам 
и је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад 
о претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо 
досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и п 
 траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владик 
мет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фал 
p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова 
нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за  
ланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, 
 смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до са 
ети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод о 
к, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није  
 унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А 
доцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} К 
 некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никакви 
фни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки п 
и неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу кој 
 паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, н 
 да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насм 
других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула 
 попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, ј 
а је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога изба 
ead> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну посло 
мшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мал 
 три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво в 
рса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиони 
 — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се г 
умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а по 
S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би о 
S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S 
вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та  
</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвећ 
да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да с 
ија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се ме 
у, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за 
/l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, 
 истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Би 
е жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обил 
уљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за к 
то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах оног 
, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим ника 
цију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори,  
> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулка 
 да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије и 
ти, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p 
 више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два 
ије одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само љ 
 Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ п 
S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и  
<p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад вол 
ло код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести  
 дваред суделовала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист ј 
 гледајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мал 
ош ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипид 
ирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила п 
алова као она на сокаку него родна која су сваке године доносила род и стократно наградила негд 
ла Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки да 
 да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знал 
же фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па 
а научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... ни 
 Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је  
ла ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, 
тароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеос 
, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо в 
зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми 
ај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А том 
скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било пос 
код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајал 
 частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се р 
S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, 
етила свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних придика)  
te> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пе 
 све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру, д 
као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут  
 истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га св 
говци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p 
рбо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа  
ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што  
а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темпераменту. 
ом и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није ра 
жине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— 
њивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта  
 <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су  
твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама 
но, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица учили латинску школу,  
о су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>По 
јем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S}  
 ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не  
Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, 
S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, 
 више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез н 
к наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежење 
 кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>дв 
, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су 
ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи глед 
д породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стреф 
телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени 
убоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него ј 
и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођ 
 и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са сто 
 и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузам 
компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} П 
ико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас! 
и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вр 
као се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који  
м“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, нег 
ду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели к 
е Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се  
S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је ф 
но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још давније 
и где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела с 
никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената  
видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“ 
дије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под ком 
угих услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, ве 
варало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањи 
ли критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и неверов 
 да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, б 
е мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, 
ко.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села потер 
 пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што с 
ај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с 
што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали  
 свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ з 
ешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало  
шави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко ј 
или су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису 
о брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, 
е мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p> 
а ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео ап 
ца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди 
надовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S}  
 и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сид 
ала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим љ 
 дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у с 
вај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечке 
ј путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са  
, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше св 
и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног чл 
је ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и к 
 нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што  
и чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дромбуље, фрул 
ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју 
на њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиг 
ма слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, са 
дна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога  
а облигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} 
и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако п 
Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у ко 
 ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подн 
силним предметима, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њем 
 дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали 
ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> < 
арицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом.</p> <p>После овога саста 
побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихва 
је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно 
ре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже  
ве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како  
ке су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о  
ким ратовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечари 
 да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мор 
 Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек  
се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанс 
.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало 
га истога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У в 
 друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп С 
 људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју так 
биров или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта 
сање и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред 
их пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него 
неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице  
чега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале 
бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купу 
ору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп 
реме хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је,  
лико дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало 
 срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што јо 
 ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели сво 
<p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз,  
опадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и  
же да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између оста 
{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удај 
ла, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фа 
S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и по 
 одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право,  
 старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није доврши 
, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад вис 
Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње 
и бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> < 
, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" />  
S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак. 
р и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на по 
— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. 
живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговор 
, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разговор није им текао о 
, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких с 
 се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а 
 вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала 
сада на жалост господина супостата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве< 
шује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо 
ром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слуш 
корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случај 
јеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђуј 
, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222 
екима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да гово 
и дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лоп 
би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија не 
, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није ник 
љом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде н 
рски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он с 
 и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио пре 
н кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? —  
господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, х 
еби. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте он 
 из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред п 
му томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и  
еба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да  
нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добош 
ју и позивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсја 
Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски 
урга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, а 
не.{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, зн 
у лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над ус 
штац и са самим касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле  
лупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Арка 
ознавала многе ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је 
ога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословиј 
ствовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и и 
сирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна 
> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде  
/> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељан 
ме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге пок 
а песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал 
оја је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда дикти 
ичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да пом 
} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и  
предовала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било ск 
оп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и деб 
е и интересантне ствари.{S} Заустављали су се код неких касапница од којих је црква примала леп 
вару да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком п 
р има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био  
послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису 
ило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Швабине суваче  
и?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више т 
са ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане маш 
, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, кр 
бећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и п 
адо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди го 
 се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети ку 
ом, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и 
 се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи попов 
лом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље с 
е само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, 
о младенцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за  
 после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте 
дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а 
 чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клириц 
а Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступ 
бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и добре в 
уже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали з 
дно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плев 
му „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по  
 пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира 
лу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову с 
 тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег цркве 
а шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не  
! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадил 
 и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и зан 
искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здрави 
е!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље пока 
д силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је по 
 ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на 
адуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли с 
ленција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе са 
или изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично после заблагодаривали и извињавали се Бог зна 
а лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и  
е малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47"  
и!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу  
 разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској ш 
а: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира с 
ми икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утрк 
 зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђав 
ме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допада 
гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев о 
 и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољу 
 њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им сек 
, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница 
нда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одон 
ес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум  
тају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уч 
а часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погле 
 било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица ма 
S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александе 
<head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из 
ВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина 
десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите! 
љубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак  
 наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p 
аде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потп 
ем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, 
л’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла.. 
<p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све  
авећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала  
ш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да леп 
очито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је 
кса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у ко 
као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кол 
д вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је поб 
!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и  
ред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Р 
брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нар 
ако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили п 
воје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили 
 село од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортакл 
ели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А зат 
у се свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и саопштавале једна другој, све  
а кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида  
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{ 
дњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њег 
да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на стар 
ића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div 
не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сва 
у и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се поп 
и то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел та 
 темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јор 
дије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и 
с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће бољ 
 су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави. 
ти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њен 
фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели сам 
нао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н 
красним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан  
 мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе от 
ета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од вре 
ими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам ј 
еднако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо  
чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Дец 
дали о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свак 
ли, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи 
теже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и тр 
 <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био  
х јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и јед 
 иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, се 
родужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу с 
 Господина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да га назов 
 И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чи 
век је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод  
та, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, њ 
ај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до р 
 љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— П 
д, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на д 
 други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карлов 
аше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта променил 
те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нов 
</p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече д 
S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title> 
о стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила п 
л’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кол 
осетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,...  
 је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај  
ста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовоља 
а-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а п 
децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилука ка 
говом.</p> <p>После овога састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} Колико је само  
у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољаш 
.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?< 
зив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад мор 
а поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни 
но му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали,  
, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и на 
ју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвали 
дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158 
им сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авл 
ги човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су с 
а постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и 
боравио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — ре 
le>Часловцем</title> послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их 
а огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хт 
као насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и св 
ем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту п 
м и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као насл 
 плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... баб 
мпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако пр 
 курталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и гд 
огодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зов 
чка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни б 
 о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“  
кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајиса 
не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало н 
о помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што каж 
рема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и шва 
а га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек 
а се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где с 
 пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb  
чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} По 
ла два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио 
не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због  
ринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од  
 коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће пос 
 не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да и 
 црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила једном свом познанику који их је  
ров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини 
 Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног  
а нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријај 
ће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни 
не комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремај 
тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест.. 
у оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па о 
а!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, д 
ау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се помири 
о унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи 
 ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је с 
ко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови 
нијег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљи 
 своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјект 
 оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дот 
а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог 
кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да је 
код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даљ 
/p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној к 
звадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као  
јој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, ра 
ше не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа  
па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи 
о боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било з 
поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или  
ађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" />  
свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се 
ешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне припове 
рокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина  
ле свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само  
 само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч 
ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до ми 
<hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је  
ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор 
казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се ле 
једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камар 
а јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и после 
а право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они 
, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори.. 
ме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два санду 
47" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб за 
а за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле,  
казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за  
а-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Д 
 досадним стереотипним фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћурка 
и са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По шт 
казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био т 
и других саобраћајних средстава.{S} Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се  
ланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше 
евали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о боја 
lestone unit="subSection" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад пр 
риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и 
 вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недељ 
надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве 
о дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затв 
 Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије  
у, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако г 
ржа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи 
се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb 
ај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани г 
ине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила,  
— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S 
плетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нић 
не донеси, — наређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука 
еће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Зна 
у бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два п 
 другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из 
pb n="191" /> остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и н 
и представљен домаћима, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе 
ели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да 
о, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обо 
 сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} П 
т и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун р 
е ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та,  
вим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му  
жа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ л 
фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам напол 
 мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јул 
{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења 
ива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна  
ну сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жерт 
не; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу ти 
, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Ј 
ужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш  
ељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први  
b n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при ру 
опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на  
гу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати — 
..{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо које 
а је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не вид 
 — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето 
 — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет 
седити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде доне 
е као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана ради подупира 
ве досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом  
 први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати 
мдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да ни 
а је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам јо 
домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, 
следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком сам 
д морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један в 
рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, кр 
уди па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К 
о би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епис 
 Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш ка 
утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </di 
 девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док  
е је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Н 
 Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она. 
да <pb n="131" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и  
 несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтикл 
, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чек 
што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове 
 те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетив 
а се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствова 
 другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула 
ја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар 
— рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — 
Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.< 
нђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јул 
ка са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и 
> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац...</p> <p>— Кос 
ла Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш 
оле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p>  
реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> 
 <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quot 
Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та н 
} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по со 
ливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом нашега Љубинка; покаж 
 дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Пролив 
раг у око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хаа 
ла приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу с 
ате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учин 
њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и 
ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну —  
ас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече г 
уд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос 
проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела  
ату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе  
та кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек д 
ташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао н 
ој деци.{S} Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе тр 
слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад  
 кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо,  
гл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене 
ји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа 
што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> < 
су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>—  
ица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{ 
охијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претр 
је, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду по 
ерси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</ 
аузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, између поп 
о је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, це 
о нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се  
питала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове  
ечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири са 
а госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данаш 
ги читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, 
ад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, как 
летку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау 
у.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попади 
ати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њем 
е визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогун 
S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар  
 један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би 
ски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморн 
 ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли  
андшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на пе 
 </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацим 
Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, у 
ко.{S} И <pb n="150" /> она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песм 
ни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље. 
 зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама  
е онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тич 
 српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући река 
у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиде 
ни у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лак 
S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Б 
од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки 
 солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда с 
 пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а кам 
ледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> н 
> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l> 
ote> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с  
 руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом да их 
која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се ви 
вине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им  
широм жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умиве 
.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па с 
које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за млад 
 разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио 
фамилију мога, сада на жалост господина супостата, сви су они до дубоке старости, до душе, имал 
>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се ти 
изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и оп 
код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао  
>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> 
аже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два  
, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако  
 Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он 
 у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> < 
та, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам 
ала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, ка 
упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним св 
p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећ 
’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несве 
ла Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш  
ма госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро 
лони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — предс 
ешператним пријатељима вашега господина супруга!...{S} Милостива. <foreign xml:lang="de-Cyrl">к 
аширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гец 
ћом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — в 
> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши госп 
 Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како < 
поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се шт 
еби слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцн 
је толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши госпо 
оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на  
лагодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} Приповедање старога свата било је опширно, 
: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, ш 
<hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} 
 господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим савети 
тошта променило, само је верност њихова супружанска остала она иста, она стара.{S} Као вино из  
тарија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто 
 добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да приме св 
 срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та ком 
ће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потуче 
слуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер< 
; неке групе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљен 
био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабиц 
и.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S 
 је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шт 
> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџа 
ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају г 
{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ве 
у помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да б 
 из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из  
морно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили  
а је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу 
а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да 
ујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле. 
 оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати п 
амо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо;  
 а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих  
ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазе 
пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л 
А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње 
вај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215 
>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже оста 
ало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме 
аш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас поча 
пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само збо 
с задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедат 
амо један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказ 
Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго 
ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запа 
одио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га пого 
 и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска в 
ста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш ш 
 попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где? 
не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— С 
ерње и распитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро нама 
оји ти изгледају као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћут 
нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов 
 поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, кој 
<hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од 
зна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па 
оље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом да  
и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{ 
да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О молим! 
 ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају  
 — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову 
опо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Пет 
 Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разго 
правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као 
 знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чуд 
р.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и ј 
оп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао про 
о чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио 
 од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепи 
ам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нем 
м гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ер 
 кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркас 
/p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господи 
хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стр 
им рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела 
ошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после служ 
и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и оп 
> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ет 
де, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам,  
ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани пр 
е!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојт 
/p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та м 
 иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, мол 
ази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке д 
а је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан  
ило је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет  
 ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Е 
у с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да  
е девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — ве 
Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{ 
ном почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за крас 
во непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о томе, как 
обра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Т 
 <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге н 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и п 
е, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (в 
 и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Њего 
а нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и вршење њег 
 ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за 
 из призрења према уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог сва 
а цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у са 
е дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био мома 
Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село зв 
је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је позна 
 „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куд 
бро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто  
е се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола со 
а реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван  
вати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а 
— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но б 
ресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него ба 
а Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па ча 
к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распиру 
атио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из црк 
у поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви  
 госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног  
биви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и 
јући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? —  
тала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђ 
битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и 
вини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисано 
ml:id="SRP18941_N1"> <hi>Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај 
 дана, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разглед 
дај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду по 
Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је 
 писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и при 
вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся  
 мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да 
xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыд 
 ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар 
мрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign>  
ашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрај 
 погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што с 
треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да чов 
 к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и про 
све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила  
е клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, 
<hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — И 
ела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{ 
ку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све 
оце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога< 
хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништ 
збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та в 
 возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кол 
ме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига  
ј час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво с 
, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се 
адржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њ 
едној час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђа 
горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Чита 
а им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „пох 
штећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки к 
!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели г 
нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад с 
данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p 
утра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазе 
остивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај 
само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу  
се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>—  
 Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та ота 
ма у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви  
о не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате т 
о је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали  
ни, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушиц 
да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, 
било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред 
ли <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини 
је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо  
лас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S 
стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p 
 прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије за 
ам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га к 
 онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш о 
д прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу  
сним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, —  
Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве пала 
вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промен 
извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и усту 
емојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кер 
— умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборави 
како је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S 
Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стар 
{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о 
 додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готе 
а: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Знате о 
 требају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S 
будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Си 
А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— 
>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</ti 
} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака 
ста Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ет 
у Шацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да  
у једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још  
 руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји  
} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ов 
м гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, с 
у, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S}  
те расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p> 
бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такв 
 спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене 
недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао 
 Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога  
ишт не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једна 
и, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не  
, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, ш 
осподину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и п 
на.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истин 
бодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>—  
"de-Cyrl">Таз ис унмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти,  
тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персо 
итам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како 
ш, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — 
е!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем 
</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, < 
сли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та 
сте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А  
’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ст 
домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, вил 
месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до г 
 — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе годин 
..{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — 
нцеларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увл 
ада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о  
еш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се ву 
 нисте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> 
 Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикос 
у, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какв 
 је Коста Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S}  
тила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није 
сира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид 
b n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Л 
иш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Х 
х, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па ч 
још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ 
, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам с 
 Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку ки 
’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде би 
 ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како 
ољубили!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти  
 —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се  
па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што  
 и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти са 
емеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар нем 
ћи рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад как 
ијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, сл 
 у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачк 
 гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора 
г боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђура 
век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни к 
јте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај  
S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} 
поја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађа 
дити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, је 
е ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака  
и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у нево 
е ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! 
а је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} 
ваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говор 
је уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. —  
 прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Сп 
каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да ниса 
да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да гов 
ерез Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја оп 
о смо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира 
 његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар 
дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол 
> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не  
Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi> 
/p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте в 
’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ћ 
цета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <p 
, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно 
вели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велик 
ислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би 
ереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p 
 ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и 
ајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве п 
гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва  
то, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка  
е умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> 
се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићен 
чера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> 
р сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <t 
/p> <p>— Та немојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немој 
ти к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кв 
њим —</p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили — 
 а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се преба 
<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још ка 
то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди  
! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преос 
красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пос 
ајближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ет 
 <pb n="36" /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео 
м га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луци 
 човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верује 
p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успу 
шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па  
дскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да 
д Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А 
 Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S}  
, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудић 
 вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће 
д...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi 
, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад 
игацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, гос 
иге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S 
 смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: 
против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Пер 
и, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друг 
њене од једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— 
!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па  
, та, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који  
 да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини ни 
свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала,  
ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S}  
 моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оста 
о мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Сам 
p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p>  
-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натрукован 
а удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да  
="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p>  
а вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете 
а.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајх 
Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми  
, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p>После зв 
 коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па о 
S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} 
дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, п 
зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’д 
ли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb 
ог тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и  
се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам д 
врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а дру 
розора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на  
/p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси н 
дзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да 
њева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би би 
н, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толи 
е, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда ш 
 опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, 
ока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни на 
оследњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> < 
адледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам г 
те, милостива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најм 
и да запевају —</p> <pb n="414" /> <p>— Та... знате... како кад —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p 
ена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих од 
а им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{ 
окри се, покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што каж 
очеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о оби 
ом животу свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми в 
ко само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била 
 мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и п 
а мог!“</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ов 
</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, 
 она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и  
аких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући суз 
 оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!< 
<p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за 
то <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много 
 правите некаква предисловија!</p> <p>— Та... знате, чесњејши господин’ <hi>Спиридоне,</hi> мис 
ене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи с 
о кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, 
ила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а кр 
е?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} П 
онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први п 
евали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте  
ом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви 
, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа П 
и су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>? 
а берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> 
 ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали 
часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а  
Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети п 
се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика  
к никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се дом 
о рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о  
Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — ви 
на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши< 
лободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује  
е к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти  
с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми 
/hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за наш 
амо.</p> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем!  
јине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех,  
ући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак 
, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Н 
ти је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{ 
а да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће би 
 овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки чове 
— Хе, хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p> 
амо через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ ниј 
 да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! —  
о сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а 
грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — 
 и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти ка 
а како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јану 
мајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о 
ришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облач 
 через господина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора зб 
искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све да 
 сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а мла 
лер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ 
лов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже б 
 се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онак 
т, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то ј 
ва калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво б 
узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лак 
ило, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је  
дије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо ис 
 само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти  
 није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим др 
запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад  
ком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал 
д пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни л 
 А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба!  
оре нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи да 
о кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља ј 
еница, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући 
ти промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет дивани 
о љута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S 
пу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спи 
га поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен с 
! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислит 
ако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{ 
 до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћи 
не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код св 
тима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро 
 мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али 
.{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје 
ас једној час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам ј 
те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још о 
 и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — ре 
 су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица. 
ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц 
цкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>—  
а Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, ча 
ме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би  
 <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам  
ој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћају 
си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни м 
ер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо мног 
, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није би 
p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</ 
и бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не к 
ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Зна 
чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та 
ојима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми 
 се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та с 
ју? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Персу!</p> <pb n="124" />  
несем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паме 
 пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој  
/p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, —  
и сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукав 
 једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето 
поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљ 
та путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А  
пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи  
ђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваш 
ном — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу  
осле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да  
ако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то;  
Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње 
ечи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш са 
ај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> < 
војке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћи 
 како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та ниј 
етим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направил 
ели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од ка 
охе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, 
, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а он 
<p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> <p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Пр 
</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те у 
ве?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баб 
ише и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прет 
</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам  
/p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>—  
сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је  
{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — об 
А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ с 
примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видит 
данпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Не 
гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — ве 
— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и  
</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо мно 
>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер. 
си л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, 
p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пен 
 онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не о 
>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} 
аш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам с 
} Свака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Мили 
попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и н 
а!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, г 
 шта говорите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа н 
т... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући  
ође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. —  
ол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто 
дљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!... 
ли му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — 
>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темперамен 
ву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— 
епо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам  
шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та м 
родераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети 
већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часн 
За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да 
 шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се нав 
он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...</p> <p>— Па.. 
новија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старо 
 може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у живо 
ростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљ 
а момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жа 
нате га сигурно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к 
л’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} 
 кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к 
 брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све 
брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Сп 
и коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у овом ме 
/hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да 
ика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима  
ла к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362"  
лену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни нама 
а.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да ви 
ући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса  
ао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула  
 да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и по 
дговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора  
. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле 
 А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p>  
вече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односн 
чије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p 
ата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отои 
hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали 
су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По не 
 Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с 
лим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу 
тано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли с 
дава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, 
Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он ве 
не беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</ 
нда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два бербе 
ко рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља  
аже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а отку 
и. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ  
ар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам сам 
ре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и 
бележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је и 
 у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а н 
бави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом никога ср 
жем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи 
пске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишин 
 и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: 
и а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће 
се прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затв 
ађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке за 
видно форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те п 
, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског рата и од како 
, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко 
у и подмиривала потребу сеоског „<title>Тагблата</title>“ или још боље „<title>Интересантеблата 
к није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео ч 
м.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пре 
д се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, к 
ешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а кос 
ије признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="4 
то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаш 
ас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га  
змакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казан 
И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је то показив 
не куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела ом 
ви с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супр 
ола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то в 
ване по некој швапској принцези удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закоп 
није можно! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Таз ис унмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе  
сто одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не са 
ви, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, а 
ад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплеће 
; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p>  
ели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p 
д обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те п 
ића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопу 
та, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже 
и продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А 
ели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки с 
тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219 
то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ 
иршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поз 
, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав за 
бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било 
извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабре 
 девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!< 
 године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му с 
 док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па харти 
нако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави љу 
им бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машин 
.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер ј 
 и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </ 
жњем седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна 
отира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло  
} Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображена света.{S} Прилично је изгустирала  
то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не  
ош похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>—  
ома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може  
ама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се не д 
p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља 
мају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако те 
ила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у 
на што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p 
и се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми  
сто старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог у 
дно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред крев 
азда пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него 
 уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом ку 
ран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> и 
ити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се т 
е!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај нова 
егов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако  
га ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја  
 као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жив 
а за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к 
о и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестад 
/p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај  
етом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>—  
га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда с 
{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин 
што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква  
е равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone unit="subS 
разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ,  
на, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао 
пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме! 
елико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и 
год, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомисли 
а седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова.</p> <mile 
 Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! 
како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пас 
 ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} 
 влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на 
о у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа  
’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> < 
, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ т 
ерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао с 
е и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да  
ај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је  
к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала го 
ом човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо за 
на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га  
на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши  
 забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као  
махера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} По 
Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро,  
фтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то 
 чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</hi>... ј 
дин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, кол 
ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} 
шом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје вос 
а, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одјеј 
-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка 
ја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, 
— вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} С 
а те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му 
одом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудов 
 маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где 
 се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске зано 
hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама н 
ко недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, је 
p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у 
јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још п 
вјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јере 
х игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дуд 
варале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па  
—</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас 
ме крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слат 
видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас,  
ило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо 
тане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању пр 
 разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа 
даред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.< 
понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Б 
мешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја 
, наша Богословија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о  
<p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом  
ј рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми каз 
спуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А п 
и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а мали 
. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за  
акав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перс 
губила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, 
апоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то,  
...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер 
х псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Ш 
ве своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један 
, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што тол 
hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века ни 
стају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик,  
ерујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте,  
 ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ 
енути клавир купљен је после три четири такве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те д 
 и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је 
а, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу ле 
рау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа г 
ога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега  
е грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске 
попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим уме 
 кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у бл 
S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео мир 
тка мамица упропастила и унесрећила сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас...  
и речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба 
2" /> од тринаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p> 
то кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече  
и свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га  
ила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек  
е, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, 
међу радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра каз 
p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то 
итав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к 
<pb n="110" /> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за вре 
те с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се п 
е кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт па 
дају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Та 
и такве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ,  
и није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око  
 добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вил 
ма и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p> 
 ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврн 
кви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— 
l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви 
, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече 
<p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То 
>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек 
, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће! 
.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, она 
ој Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је призн 
ја и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није 
асницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, 
пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни она 
} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да ј 
 је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала 
ишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од 
 фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру! 
ату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљу 
а-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случ 
се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Пер 
} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p 
 су обе попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</hi> </p> <p>Ник 
 се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, д 
ј хвалиле невероватном количином млека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S}  
.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак једа 
> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И м 
д парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Б 
ом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћ 
“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p>  
а врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу 
аске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете т 
е би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд  
њу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерха 
је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ д 
удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>—  
ак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад н 
 Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај с 
" /> силан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село 
он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него с 
-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, тако помажући им, приповедала многе интересантне и гђа- 
/hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које в 
} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> с 
 и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; је 
удити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега 
а окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, ка 
у брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве 
ако сам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а  
 у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, гос 
жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>са 
здрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочи 
 л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — реч 
. ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја восп 
сони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је п 
.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Мелани 
 као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љу 
 и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и т 
исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и 
ло пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господ 
тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} И 
намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али 
> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и  
ко.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација 
 и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частити 
ед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и 
вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и сво 
ме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовиц 
е отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три 
а то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је  
аљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живи 
осте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клав 
 јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за ду 
вина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде 
и...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!...  
{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— С 
на гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Ј 
и шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам р 
 године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ 
 могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мир 
огао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И  
 па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог  
ћани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува св 
<milestone unit="subSection" /> <p>Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који ба 
а њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије.</p> </div> <pb n="23" 
 комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пе 
разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... —  
 Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с то 
, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан 
одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упоз 
/p> <pb n="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, 
д мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> 
 коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога 
нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерск 
е с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођ 
ерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Т 
еку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, 
ба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш прав 
о и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> < 
хићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми 
су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула у 
д кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече по 
мо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако д 
азе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <t 
како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А  
па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А пример 
 мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу,  
он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватр 
l:lang="de-Cyrl">Кис ти ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S}  
ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде 
коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велик 
n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа 
аш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражи 
а се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пушта 
е, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак 
атно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на  
а не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и свој 
јине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас з 
у буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је о 
левећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, 
 неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онак 
ш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за т 
остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачк 
о лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобраз 
речју, господске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицо 
о више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много с 
ли да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далек 
м</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ 
ва пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n="236" /> се о свем 
аце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.< 
 и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред  
 луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заб 
преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме  
уга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсет 
 баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата нар 
е и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао ј 
г, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту 
је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутор 
ују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпр 
е већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дер 
и, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, па 
ко рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се мног 
ума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија. 
вечкенмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече труде 
е ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом 
от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе,  
ра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко кам 
коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају;  
ромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формал 
на мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{ 
теј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим весел 
и.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко др 
в и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:la 
нам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побоч 
забрао себи сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди  
И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је 
пише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с еминенцијом 
уж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се  
ти <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу 
{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ 
ахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате 
зи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p> 
и делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба јед 
!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао у 
е најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути је 
ло чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи 
{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па  
ла да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана 
о видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од  
ела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на вр 
ће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајев 
 Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположе 
у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њ 
ан јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је 
нати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p 
онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p 
нима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p 
чека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{ 
а свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљивији 
па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, ра 
 никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мал 
> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} 
</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на ф 
њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Све се з 
оја сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и са 
дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} 
гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећн 
онтролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} Ос 
ју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, 
 да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој  
а бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, 
о је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена  
ио баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то  
 ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола тр 
p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није  
ву левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде н 
удно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала зб 
 уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: „Пресвјатаја мучен 
не, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с гла 
еланија и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за  
 Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна  
ући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најра 
врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: 
ту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако 
а у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти  
ину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И 
 не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала< 
 мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отво 
 а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем 
оспода пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађива 
у: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава.. 
hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, нар 
то, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, 
дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калф 
не, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па с 
 по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’м 
о за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три да 
јлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Мелани 
се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак,  
службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле  
ла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> < 
нда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпо 
и магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуц 
ло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из ш 
овим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна ш 
о био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S 
 ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето мож 
се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и дож 
S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан 
че их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови мог 
ланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слат 
а није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверуј 
н спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S}  
ијама које се обично добијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинч 
лабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, 
ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупи 
одна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви  
 а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити ка 
се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал 
такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које  
вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што с 
ти: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пуст 
... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хо 
есније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида  
не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су ба 
 рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што н 
о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским го 
тер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и к 
 лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли,  
 васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешт 
моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p 
о, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Пе 
На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је  
ијатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, испр 
рсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додола 
 је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи ви 
а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на  
четог страшног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на в 
ве то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро о 
 појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у пра 
ком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобас 
</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и о 
ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је бил 
о доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њ 
ли.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око 
ом архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је  
азећи уздахом пуним меланхолије који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Прошл 
 баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с 
прдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p>—  
 јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла 
 је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да 
алога у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу  
астанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, 
з тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље д 
 је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој 
е моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајн 
 ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао,  
Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кућ 
и тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је 
драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очеку 
енади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, д 
на киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкар 
ој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило т 
 воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку  
као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така  
и једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је  
је све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разу 
 новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а з 
жала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко 
усти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће 
а, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ та 
оге кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.< 
Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — не  
ако мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у 
 Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо ре 
Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела  
и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да д 
па ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас господен на в 
(Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а  
дан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <f 
е све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко б 
{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, до 
 мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то  
о лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S 
та их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — р 
 боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што г 
Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањ 
љу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. 
да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S}  
о момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог 
“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да 
ли „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су се < 
p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и по 
ем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Т 
из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно  
ру заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља 
, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — 
воју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> 
ла!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на 
адне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S}  
душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта т 
Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та с 
 а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели п 
и две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то је 
а она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера обрати 
ало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, —  
 замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српс 
 поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гус 
, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само су 
 играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљаво 
држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим 
дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред к 
ако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадн 
е тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупа 
и, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари 
азумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања 
да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадиј 
о чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађ 
ди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не за 
„Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели  
а се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сид 
 месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприј 
 ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо  
ром — оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је с 
/p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата з 
 оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, 
бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да  
ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и п 
у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S 
n> проучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви го 
ед усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина чов 
кована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и постала данас већ позната „о 
ио везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање  
ђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> 
 да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о н 
неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлиј 
улу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући 
ме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме 
лажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује зе 
ити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ 
и, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — настав 
ац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког ками 
 креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а о 
авили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас д 
и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две т 
ајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај  
рту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија 
на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен чов 
„Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фал 
ете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили онима тамо.. 
ела у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно 
</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> поч 
ла му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села потера он своје  
/p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу о 
.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи  
еба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек пун  
то је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута  
b n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и  
а“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S}  
 срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у  
еланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, кос 
лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у пом 
звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је 
— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети 
 то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> 
мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави  
hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна 
са. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каш 
брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за с 
елео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’ 
ала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћи 
после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом  
а избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не до 
вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога 
м! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... —  
рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком 
ина, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви 
могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за  
ка својој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је  
и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуг 
сле четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек  
свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба,  
е чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до  
о се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположе 
ала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сва 
поче опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта 
ним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у 
i>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно др 
 Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Си 
ет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је 
питам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет годи 
 и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је н 
апут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја  
ависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразни какв 
 кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем,  
 села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p> 
воселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учит 
, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу 
таде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p 
нија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим 
ири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа! 
то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародав 
оварати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана  
 па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одг 
{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То 
она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: 
пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера То 
дницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После  
ише!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да 
 није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на  
e unit="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, 
— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира 
обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује  
даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну 
нај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S}  
ко данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-М 
атила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да ид 
и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ију 
 бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће 
ш је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке ти 
— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прав 
и, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, забора 
оје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пу 
ло, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како  
тац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што ви 
ја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити в 
.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим пониз 
фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом фла 
та је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој та 
иси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; там 
памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још 
...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога пос 
н Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} 
ио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из при 
а љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пу 
аја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим  
ше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господи 
има па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те реч 
стила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледал 
асци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипа 
оване талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврш 
атови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — п 
ином <pb n="253" /> питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми в 
иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о чо 
д баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — настав 
 ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да см 
 се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам 
 <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да  
 ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној к 
 заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} М 
о се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још јед 
гни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само  
у једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко н 
 као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женс 
у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, 
р ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарал 
ку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је ра 
родужи курисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау- 
 ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрик 
родјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан 
, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца т 
 пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удар 
 дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се п 
амица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом,  
.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о 
 и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пи 
ма извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме 
/hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај  
е сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми  
 па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога не 
на тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама! 
у многим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош крет 
се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А ка 
ако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија 
, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и жив 
ан има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћере 
попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> 
шћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће  
..{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залит 
е то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он јед 
израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе ј 
тећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп С 
друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: 
ве себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали  
и Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а ње 
 к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевин 
 зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту  
и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред  
ар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је  
ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то 
ла.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве  
 — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој п 
м се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, ка 
оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу се та 
ти а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што  
нде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ниш 
какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „ 
 грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S 
а и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу. 
43" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се ук 
S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно зад 
Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о ш 
вих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — 
, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а  
евојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим 
 па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа бирге 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана бр 
ећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупам 
-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за ч 
ека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и  
 тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали 
чијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли 
ири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будући 
али су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер  
радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... о 
 јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ј 
тати!{S} Шта мислите; добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је  
вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накн 
а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с ру 
а! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељи 
отарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где св 
 цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; ви 
ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — 
цу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови  
а на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи  
р то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi> 
вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, д 
овати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако м 
b n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само 
безобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, моли 
> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно свога века н 
к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам 
ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо  
ред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} 
анити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па н 
ци својим саветима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви прист 
вом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом 
у му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габ 
{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, 
ца правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па уме 
крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке  
!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ —  
ла пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, 
 у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани  
на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, насло 
и у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, нег 
</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели д 
’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам 
 му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти ј 
} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпита 
ојима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искус 
а почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ов 
х „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако е 
не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте 
иш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о 
н опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S}  
пира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем и 
, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или туж 
 били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне...  
прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} 
и тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си ус 
је ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му о 
нили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зе 
Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онд 
 кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвал 
помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац 
циговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали 
а њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах,  
 донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас. 
дожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има л 
 пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару 
а на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалер 
амо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Ба 
</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени 
о мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт 
 јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питал 
отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се куртал 
драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да см 
> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; 
па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила  
p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се 
 дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда 
— одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо 
 <pb n="166" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ 
ло било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело пл 
м и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино 
вуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбур 
вају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из крев 
није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову 
 само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{ 
у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сам 
игурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамб 
ави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138" /> иди преписује Песмарицу, или тр 
 Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараб 
о запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у с 
сту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се 
у јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас 
ак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жел 
 и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако  
 тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна з 
 xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира 
 код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем 
мин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S}  
у, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки  
сподин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ћ 
де на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — реч 
та испребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и  
: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S}  
 стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару по 
.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и 
Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И са 
па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сид 
 кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтера 
’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дуга 
 један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко 
тишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојн 
 како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p 
Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да 
ислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> 
се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Т 
 једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио  
 овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на кој 
 шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блат 
ходителни према мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S}  
а за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, метне их на 
ола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер 
ати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни  
бојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуств 
ожена курисањем једнога старога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора н 
по, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље н 
. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>П 
ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу сто 
мо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа  
 рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се с 
бро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, к 
барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су в 
 у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и  
ка Његовом Преосвештенству; Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископски д 
т жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па н 
ите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће мој 
 онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чуд 
ића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пр 
ше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад  
не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека 
на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унт 
еру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари 
/p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно распол 
није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И 
 а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло 
г благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него  
....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Ниј 
у били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће н 
жи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати 
ита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као па 
ош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића и 
о доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо 
огу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’  
п удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му н 
коро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа  
јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Т 
> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" / 
има својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попин 
 био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов 
мах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Ни 
ш овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала кам 
еражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p 
 ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под  
амтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да је 
 с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чека 
ватица пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l> 
укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи  
 она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућа 
и још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су  
о пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Сава 
уди да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после ово 
’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим 
.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} Ови 
овара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецн 
 срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречк 
а је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <foreign xml:lang="la">Veni, 
да запамти него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад ј 
о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247"  
р.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала 
мире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа ис 
цу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p> 
рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огр 
задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим 
о бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о бр 
 кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне т 
а и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хт 
 душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S}  
спод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с п 
 се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу 
и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили п 
лази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може чове 
н Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици  
цима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама  
у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" 
је награду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> 
све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си 
 им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb n="72" /> платна, пруслучићи свилени 
а господства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Д 
у сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уст 
а Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би предупредил 
ница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А  
штрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да 
} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крва 
аши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као ш 
а шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хва 
-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он 
о кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — клања се г. 
а сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој ча 
веђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Ил 
 вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и 
b n="369" /> само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа,  
у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и п 
, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница,  
А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вин 
 зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, —  
ђа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући  
и, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје  
иди се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може  
нце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код  
е Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно лу 
сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно л 
! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић б 
ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам 
етле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тара 
на и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од 
 јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њим 
да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи по 
идим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину  
а Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од т 
ча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не  
м чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, 
и гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћ 
i> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прек 
ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваљ 
торима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогр 
ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти?  
говори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ 
ило је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву 
ану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ај 
дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено поштована у старим данима  
. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин.  
фа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А  
из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели:  
ну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад  
а још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо 
сли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} У 
ће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог мл 
ресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо 
аки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет па 
ајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се н 
носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га с 
ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси гов 
едњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па доч 
S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с ма 
је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родит 
 оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуш 
 ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ј 
а плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала 
а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— Па онд 
ин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошл 
о некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме  
.{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фал 
а. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, 
 Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој р 
 прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и д 
иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’ 
па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је  
 јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и  
етом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да  
маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</ 
но задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, д 
испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персини 
ну превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и вели 
 своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај  
ти, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир 
дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха,  
ти,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Гд 
е л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> 
оп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, и 
рате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије  
{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи ча 
а гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, сла 
’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те! 
 <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> 
Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред че 
 Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира 
hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ вен 
окле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако 
>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</ 
још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам —  
го оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале о 
.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћутка 
ајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p> 
ку другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш ска 
њим? <hi>Његова</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто. 
<l>Или ће рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи  
 паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а 
>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене  
.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све 
голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених к 
вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом  
 форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> 
 лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ак 
 <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та ко 
о га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је н 
тра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџе 
ита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам да 
Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је ста 
ва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару вис 
е, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао. 
е знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се ма 
евај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истераше у 
.{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе 
тављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех,  
ој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, 
смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од от 
чује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој 
 бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући суз 
и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ај 
’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> < 
<l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас  
запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Персу!</p> <pb n="124" /> <p>— П 
ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Н 
ида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогута 
} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро! 
ве доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господ 
други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, 
оведа!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а кам 
е, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и н 
дно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако 
/> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, о 
ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да би 
/> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је пута само по 
ла а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за 
замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам  
емена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S}  
врд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако га 
је су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Св 
 први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се  
 синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне 
ц... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га св 
љаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није  
{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сока 
јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ 
 зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас< 
подине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и он 
, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се  
носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да п 
ст, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о  
е су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него  
 за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите 
адрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам чи 
 Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од  
е то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о ма 
и лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн 
вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер 
е било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што в 
таш, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик поза 
о гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте  
ј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се м 
— рече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу  
 само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за т 
 Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југ 
Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола!  
ићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту шт 
} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Г 
осподин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он 
и.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамин 
аше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S}  
ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их поглед 
и ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта  
укама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник р 
 да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p 
до у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесе 
— па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зу 
 би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi> 
омпотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке с 
И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада. 
Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, 
зе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до  
ек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што 
нутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па 
е, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слуша 
i></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене бот 
 част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не над 
лова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово: 
ар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то  
<p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбр 
е, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу 
и. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта с 
а!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— 
вор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, није задуго н 
 своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не  
О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручн 
слио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђав 
; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ 
ако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си в 
оле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот,  
о ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам 
ака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то ни 
 га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’ 
лаву, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кор 
Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мо 
па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме 
е!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом  
</p> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио 
а и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за прав 
оварамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ет 
арче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којег 
игурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва во 
ћете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се тре 
за.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се:  
ечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин,  
певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је к 
авола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују 
ој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђа 
! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни  
у:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаћ 
 јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако  
етио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило та 
ш, несрећо једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у 
ред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељ 
а је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски трубад 
 кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закљ 
ла од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним 
мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} П 
ашу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — 
вати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као к 
пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гус 
ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави. 
и, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти 
евет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако буд 
ане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде д 
и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баш 
зива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> < 
ина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауст 
 то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду 
ашћујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет ва 
 мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекр 
е“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} С 
си и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишч 
рталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него т 
{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди 
е метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола т 
 из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилити 
S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, ка 
 и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на ве 
Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p 
 ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца  
 најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спеван 
ја голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њени 
к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само паси 
пији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, см 
мање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирин 
до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај 
да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам снева 
а отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— П 
јд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати 
, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} 
е ти невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула  
е кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте  
/p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —< 
>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутр 
остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> < 
е срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш 
ели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и з 
, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад зв 
даша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Ша 
и пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади и 
b n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у 
ш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја  
питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва  
а... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бир 
аједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није ла 
супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi> 
ревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} 
 <pb n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега г 
ли гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је л 
заћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вел 
е и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари 
орила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{ 
 <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi 
/p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, 
 к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва уло 
!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлук 
шла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш ни 
ти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирош 
и.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме упла 
даше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели  
p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто 
— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да  
/quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је  
но к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сид 
је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља! 
гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> 
и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.< 
Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на 
им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити н 
p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније куп 
ма, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — ве 
ком!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би 
 му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет  
 <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми 
радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би 
кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тр 
ојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фа 
ду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задрема 
 да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове м 
).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде  
.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — реч 
али и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељст 
,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже п 
S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чу 
е сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о пес 
а ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за пап 
 из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп  
ја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у  
ући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — зап 
о и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— 
>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од јед 
Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверкије  
аш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мал 
драв’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу вели 
ају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <pb n="328" / 
 ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике де 
еби а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздр 
 чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом в 
осиће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису во 
а вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси укра 
</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у панси 
— рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до  
абриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>—  
да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године 
р тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>,  
ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда по 
ко! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> ср 
ља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у с 
м узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S 
S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— 
 не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да зн 
 знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о ш 
S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја  
а сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има ви 
ст, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека 
док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли 
а се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их г 
је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им 
, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћ 
а кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малак 
>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако. 
вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно 
 а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а  
а Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гр 
м ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу  
 таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. —  
хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па п 
i> накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа 
hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p 
лека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам 
— то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам  
</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово прим 
поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати ш 
да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} К 
ставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то н 
)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцез 
путницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спи 
а купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“ 
n> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на де 
, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> 
ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сут 
пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели же 
ри са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испо 
 зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече 
ни весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече пут 
а, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их 
у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима 
м одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време  
е да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та  
тагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам  
д нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам  
 један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин,  
p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћи 
нани проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера 
је га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе  
е.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — р 
то не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо!{S} Мој покојни н 
 против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите нека 
ш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>—  
 молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n="198" /> једна 
 n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — др 
</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо! 
уста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, се 
 Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да ниј 
о други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија д 
 нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перс 
нако, натенани проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућ 
..{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет 
/p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, —  
 друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па  
лески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чуд 
ашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја 
! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле м 
кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Н 
ену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О  
} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> 
момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> < 
лветом или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред,  
гледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показ 
ајсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли  
ж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к 
поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из пор 
.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој 
олим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса 
93" /> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,. 
, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о с 
ија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и 
квом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија г 
иком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p>  
те л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се 
’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањ 
, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књиг 
м! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ак 
ари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} 
раве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та,  
баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су 
у, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та св 
ку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербша 
нда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, 
 и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те! 
оспођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{ 
 и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> 
ворите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натароше 
практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше  
ени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —< 
. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу 
прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну 
. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико д 
а.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало 
та.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крив 
м сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па 
 зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад  
пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам 
олите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме  
и: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем 
њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone unit="subSect 
оја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим 
S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда,  
 <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш го 
е колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магар 
 и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрага 
д двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела 
ати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и обј 
, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Ко 
служите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио? 
eign xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</ 
n xml:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreig 
вори Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, 
им се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добр 
иршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о. 
ра вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ бољ 
ету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> От 
та Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш шт 
м остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва с 
 мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође  
 да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он  
е па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тиши 
о ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а т 
а би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем в 
hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и виш 
оживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узим 
>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кол 
увика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од 
и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и  
азеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се љу 
 те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст го 
у поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="273" /> <div type=" 
 знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ј 
Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса 
а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{ 
<hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залу 
} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и јед 
код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’  
 ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“  
, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш 
l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо!  
 врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што  
е он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче  
за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем 
— теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти 
јатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам 
и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, 
— пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је 
лер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила 
и’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама? 
шири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — р 
 се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој  
ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, 
има.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ 
.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</ 
ој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Га 
 а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога мас 
ао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам —  
p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> 
ра.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! —  
ева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу 
ана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а н 
 брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о  
и само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти 
ле капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ 
 јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му стално од неколико дана  
а не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехур 
з оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролеп 
тајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани 
прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="267" /> <p>Настаде  
кана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни д 
 <pb n="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест 
тала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била  
о је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поу 
ли на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се  
 и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’  
"28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио  
аже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршо 
та перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледа 
 А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим 
а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, 
 и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> 
много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало помато 
 је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари 
ве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, 
> <p>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у к 
 прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то врем 
је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта  
<p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђ 
’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам  
 — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође  
и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејано 
ш ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам запов 
 или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали 
на</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога в 
ре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђ 
 тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљ 
ци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер  
 и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириниц 
на је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За и 
е хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и п 
аде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не 
оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змај 
а је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од врем 
} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попи 
је разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на  
ђу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим ка 
обама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и с 
 то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре,  
S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А  
та је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињено 
има ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш 
 док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале пла 
каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и м 
 учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — ч 
ве побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сид 
тарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај и забада 
 па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је 
тала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу по 
е старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекуј 
 није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S 
олике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пор 
рину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса доз 
едовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спири 
и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине на 
оспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У 
 стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им 
 миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попе 
е лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој чов 
омшија! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих ре 
стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро  
асвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар  
ена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљивост —</p> <p>— Простота, простота боље к 
во неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле  
раде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих  
им њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш  
лим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quot 
а мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да 
 који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани му 
а само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут  
довац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb 
 испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најма 
.</p> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — в 
ред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу 
наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке ар 
, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из  
е знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, ј 
ио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рек 
 име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је леп 
ће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како,  
удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и иначе  
ерсине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриел 
 рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену з 
 калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој  
 Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га из 
им, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго 
баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенан 
.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомил 
 је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од  
па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо 
и! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похит 
Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна 
i> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку из т 
досна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала н 
 изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту? 
ој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у ко 
којни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да  
навика међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром  
су чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и буд 
а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто 
 па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози ни 
ле осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судо 
им баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; вар 
кад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone unit="subS 
 овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} 
д што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној с 
 жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти  
осподине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} 
част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере ш 
>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — т 
дине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све 
а је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па с 
 нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек 
Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један 
.{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије са 
амо.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира 
викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с  
 храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" 
ишт’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кија 
 писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово 
> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да ст 
е подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао доб 
е, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не сто 
S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дођ 
 тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, 
ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какв 
свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира се о 
све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред 
, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та ш 
 њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи к 
ба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај 
кад је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били  
зговарали у колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно 
омаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћи 
гена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то  
а је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже,  
мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} А 
цама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа  
 само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па 
тетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле,  
апослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја 
е „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми он 
салети да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исака 
 селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је так 
 се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет 
Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха 
 него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А ба 
 крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћ 
јне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа  
китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душ 
лио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу 
и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у 
и старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су 
уцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и  
 у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Кр 
ренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и  
та је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо  
о кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други по 
ости оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу;  
е био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да 
мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке и 
сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{ 
ху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркадија  
мењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по ч 
ни к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држ 
то, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду  
миле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим н 
нац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Ки 
вари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде ју 
од овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да 
/p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа 
ог Преосвештенства Господина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога 
ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како  
вар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло ин 
о се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и  
ада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле  
 имена они добили према различитом свом темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу 
а Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо 
кво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ств 
д се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па  
ујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — о 
 малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора д 
није вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела 
дрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о  
} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о  
, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога  
да за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до се 
ам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем 
о резултат удружене теорије и праксе, — теорије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-С 
 до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — теорије јеромонаха Крушедолског Јер 
 своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старежа, Меланија извађа свој монограм 
 госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем бо 
ије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија 
којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Ни 
био из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцу 
м трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скел 
о овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао  
уше.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни 
кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега 
ге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате 
 сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <h 
>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и за 
оветног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи 
п-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа 
н један обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и н 
е, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па 
тогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као  
вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено 
ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па вол 
њи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро  
он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај нећ 
, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешк 
> <pb n="328" /> <p>Кола пођоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете ко 
p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дођ 
ити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче  
 вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе  
ремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба по 
 се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на нову стив 
бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда про 
далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дак 
раш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљу 
с у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра о 
ба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> 
илов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у се 
 да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба исте 
е треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњ 
ље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А,  
и платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <miles 
ла калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја 
жем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срб 
и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабанича 
 и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и 
 да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у оча 
"subSection" /> <pb n="122" /> <p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — б 
ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула пос 
ена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа са 
лопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи 
дати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око 
п, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{ 
 видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а 
усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!...{S 
у вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће  
тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да  
Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, п 
 Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{ 
, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна г 
м коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повез 
тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет најугледније место.{S 
ало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четврто 
истоји; ако послушам њега, касти, један тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам св 
ни и неоспорни генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Ма 
утешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну проц 
 разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ 
и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се н 
кесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, 
ледње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћи 
и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није б 
та врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, 
описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица 
и, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, изме 
о није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше  
нце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша ст 
пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено п 
ло звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург 
се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле де 
даде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано 
Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим 
илика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И 
пет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још п 
их знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп 
ата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике д 
 дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S 
раним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n=" 
па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весе 
 кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После  
нта не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику г 
икне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле н 
најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловиц 
 је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је 
>— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и на 
араби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види нико 
 то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би  
се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучи 
 n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</ 
неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S}  
 Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Н 
том тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу. 
оп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је г 
 на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спир 
.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у з 
 кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако нем 
и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душ 
ако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија 
а у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само  
p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не завис 
устити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А 
 у кристијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како  
амилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="70" /> <div type=" 
.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја  
а и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та 
рбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом  
ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га  
била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули у 
 тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем св 
ог његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес  
ами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да н 
је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на  
 је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису ско 
{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се 
ако се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али 
опадија провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се уч 
 па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винци 
ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели св 
а се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има  
евног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и уп 
д светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац  
е, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не позн 
} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; 
 старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у сол 
је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други 
 јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла пр 
 <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ 
још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је  
 та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ ш 
ш и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — ре 
оцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за 
и господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} 
 био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб. 
то и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ т 
тало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па д 
т, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> <pb n="283" /> <div  
ари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата  
су душу милога покојника од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} Госпо 
ким амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињ 
 су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљај 
 <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невре 
би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> 
им мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господ 
а желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, до 
ењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је 
ико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку н 
цио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да ка 
 узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, ра 
... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> 
!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напо 
под</foreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се  
 га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта  
пира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно 
и</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не 
 предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брат 
S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој л 
о кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а гос 
шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све 
еце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Т 
hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S 
е, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назе 
, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и о 
! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S}  
и, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} 
ече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S 
Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да  
?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p 
е бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p 
за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам с 
 <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p 
бадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи  
p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само чере 
и!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је  
лем сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио 
е поп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га за 
 вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја д 
ра, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, 
оје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у  
да испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не уз 
 ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бе 
де немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа 
i>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран д 
 Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? —  
леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за шт 
 <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије 
, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од ка 
ро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ 
 је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— 
ведати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и м 
> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, 
брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе  
> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да  
тства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док јед 
n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзо 
вај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишв 
ем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног 
 То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни за 
м.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ј 
бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја  
и, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кад 
— А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви 
еш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас 
 напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је  
: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се 
l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју споми 
те се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети  
а јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће т 
, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке пес 
 ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики ум 
/p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с 
 вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида кој 
а идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство 
гословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о 
док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало...  
о родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>—  
ланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> 
ависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паме 
} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живи 
о је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо 
 господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S}  
 је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби 
 од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикан 
.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p 
рени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећав 
уца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ 
енцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S}  
ија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!< 
ладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо 
ачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!...  
ог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да 
 волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет  
м ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече п 
’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, т 
сти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма  
.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је 
а, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му 
их, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на  
оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро д 
то примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{ 
ве код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу  
са уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је 
 та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} О 
{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олу 
 на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он  
екам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да  
p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло м 
е л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’  
и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио ис 
а и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако 
да.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док  
и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурниј 
порерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а 
у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А с 
и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор  
и весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је преко  
, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} 
ујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па  
обро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испал 
 познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате,  
 зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p 
ј?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар по 
очасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па лепо о 
мо једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ бр 
 поп-Ћира.</p> <pb n="308" /> <p>— Нема ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад 
ог пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</h 
 добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерск 
— вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па ј 
ољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А ка 
ао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом 
кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Х 
 рђаво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi> 
мгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те г 
а не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чи 
лања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не 
ајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа н 
ту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густ 
 поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад т 
</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l> 
 к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="24 
ла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа С 
бешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су  
узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодница</title>“ господин- 
анас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> кон 
е тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет п 
дим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето  
иш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло 
ешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, 
и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друг 
вала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли 
 Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму  
 на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну г 
у и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо 
; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жиц 
а-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— 
ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.< 
-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пише, — говори бирташица  
к што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ 
од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја н 
ео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти пра 
а седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочи 
мо, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркади 
Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p>  
е да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је  
ели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p> 
!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком 
 па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго 
 колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни н 
строшили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, —  
 Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не пи 
 род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{ 
> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је  
— Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је  
о, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и бр 
 можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’ 
ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери меш 
рез јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через 
ј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад м 
 кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у св 
ио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од је 
а <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад с 
<p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина ј 
је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто 
 јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Дан 
ње <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самов 
, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А п 
рса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувар 
 тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали 
епо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о  
не —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га ј 
</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} 
разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цр 
е, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа 
ује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{ 
, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета  
то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати. 
лаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у 
м, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ће 
ас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се о 
јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ни 
} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћ 
ацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира 
ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то  
 Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да 
 господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја ба 
а седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана там 
..{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, ран 
 Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад са 
p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио 
Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјева 
аоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена 
олити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну ј 
 изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога! 
иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешик 
} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па  
т’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће,  
твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо м 
 не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију из 
твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири  
рна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу!... 
, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, к 
фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад  
ксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели по 
ицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авли 
 поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талир 
е, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? 
ем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче  
стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а ос 
Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’т 
ке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра дан после бур 
ута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула. 
к, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта д 
, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он 
 ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти 
!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, к 
рио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још ма 
 нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S}  
адом испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрб 
, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа 
 ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бу 
ј Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка 
/hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће со 
о је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам  
а ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће  
крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш  
и’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се 
мислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из И 
име, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свира 
 моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже о 
/hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једе 
спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мен 
ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био и 
шка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држ 
о само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> < 
 мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изнен 
. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да  
 фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги чита 
ашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајап 
тија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{ 
 ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</h 
 Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’к 
вај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш л 
дити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен ус 
диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од т 
о ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ј 
дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа  
 — <pb n="250" /> додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, 
 се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ 
же: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да  
озитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’в 
иву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло 
06" /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела  
 после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако 
ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="16 
} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа П 
на не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема род 
ј ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не п 
з главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замера 
... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иб 
и опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онд 
е! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!! 
, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек  
 то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш  
, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Ј 
ошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни 
 перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које  
 све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да са 
оп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здра 
 ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безоб 
д.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенција нас је 
оцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, да 
ду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја 
у омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S}  
ашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и 
есет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста ш 
да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи д 
ати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перс 
 добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> < 
и: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ј 
 <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, 
> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и  
ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла 
ш <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог  
...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пази 
а видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је верова 
село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је ча 
е нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам 
—</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојач 
ем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n=" 
S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како 
ветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, н 
да тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, 
к ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и теб 
 А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!< 
а несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенци 
b n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу 
есело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... ова 
а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући поп- 
а, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па д 
ком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи 
 запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перс 
м се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Си 
нара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, с 
га, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти 
ели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелис 
/hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" />  
 ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи 
— говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира 
лизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>—  
највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирације 
дите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Пе 
јаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!< 
ика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели м 
оцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити к 
 да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та т 
 сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та 
а.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули нек 
д год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’  
Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је 
познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора с 
е устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Бана 
ремена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка  
хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати  
 резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш,  
то ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А  
та... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ј 
е прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и п 
<l>Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол с 
ећ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А  
 нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се 
 врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду  
/p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја 
иро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим 
лико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграби 
, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ з 
А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Ка 
њам се! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Кис ти ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мр 
остива. <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти ханд</foreign>!{S} Фрајлице,... господин-Перо... слу 
ар дан; <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти хант</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, п 
ту има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету па 
 нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>—  
 може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им к 
им Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’ 
ом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не 
 добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ај 
ој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му 
мни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понес 
о се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign>  
 свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема,  
ед да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књи 
ао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу 
ead>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и л 
те само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта 
 <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би  
> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од си 
истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећ 
ли! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одгов 
ошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље,  
ави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голија 
ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни 
алити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој ф 
ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, 
ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи 
 то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; 
смејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу з 
ели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди т 
ај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се 
о</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели г 
 толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p> 
орају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, ни 
уједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, 
— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући ми 
i> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi>  
се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале! 
азговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам 
!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- узд 
а је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине  
!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — ве 
д јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, извол 
 му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</ 
доре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор так 
чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чека 
 му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Ви 
акоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb  
</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико 
p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>—  
и фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког срећно окончаног дј 
га дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажед 
ко брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости 
ауке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо ум 
паствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже  
на је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> 
ају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу мо 
рати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене 
 пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — к 
ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то ј 
азговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је веч 
> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што б 
рјана кревета слушају задовољни укућани тиктакање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и 
 тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет  
по или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајеви о 
па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се г 
 пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропц 
черња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ 
(а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање изла 
тио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципал 
ан и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и р 
и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопит 
аћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са за 
н грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како ч 
о све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног младог и финог ђакон 
ло носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне б 
унђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина је 
e>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива  
и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и 
шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити  
вит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p>  
-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се  
ла нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако 
} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тиши 
е, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни је 
о ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Ка 
слушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само бер 
а организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам  
„Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спи 
 челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Изво 
 неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S}  
дим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер  
рети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у 
аше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико 
етати и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом ч 
међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увред 
вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснуто 
оспође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и п 
 дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар  
 него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и п 
како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанс 
"13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршен 
 смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ у 
још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неети 
оћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, ст 
ви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу 
и знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти 
 — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре д 
ошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељ 
с је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>к 
</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која  
p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би 
младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Мел 
ма, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда 
се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Формално тукли.{ 
и, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ретк 
, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за ориз 
ао да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно њ 
 и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће 
к после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког иск 
ца истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Ти 
ина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попи 
„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, 
</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери  
S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзн 
 „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је с 
офесор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латин 
p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична 
госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лиц 
г до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ 
срећним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска 
ма, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо ш 
их су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично к 
аш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има у 
спода и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не ра 
име би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошк 
у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n= 
знати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори на 
аво и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица учили ла 
латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) је 
а, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих дво 
 ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог с 
о као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка  
 него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S}  
!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња 
а.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Т 
 Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешењак један.{S} Чекај само, д 
лији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст год 
што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врат 
/p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — 
 и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ  
ки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахн 
рича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе,  
су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Сов 
нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, гото 
ог попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>—  
о доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" / 
живљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве 
notes"> <note xml:id="SRP18941_N1"> <hi>Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај варош 
хери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми је изгл 
941_N1"> <hi>Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај  
, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према то 
брог бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И п 
па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нем 
де у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи з 
 чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} З 
бим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара 
<hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l 
ду чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу 
<hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l>  
 моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су  
{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} П 
 три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </quot 
алости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали  
ла је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе  
о другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русим 
ан код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у п 
еки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели др 
а (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета  
и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса ј 
и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, 
<p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Њен зар 
ко дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе ј 
а купљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цв 
за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се до 
кнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под к 
е књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону  
у-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она 
 романа из разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила прилично в 
, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили,  
м а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „же 
ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој  
ала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праско 
исли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговар 
 него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога 
 га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комш 
 ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је с 
ржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им  
, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је та 
и.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи нарав 
</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јул 
авукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он  
ла, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на колима о 
 вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као гран 
а је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим година 
Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја 
тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, 
</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l> 
есму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено 
 после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, та 
, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ћ 
, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим,  
нат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, 
 старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један у 
 — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="273" /> <div type="chapter" xml 
, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог не 
 когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље. 
истократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењ 
, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја 
<p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се ј 
 једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди 
а оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом после 
 гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било  
имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што с 
неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, 
ли Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето 
дву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче? 
о к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже  
 за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понес 
 нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу  
онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта 
оје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и 
вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под  
л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано  
 а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је  
црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се  
расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, в 
 висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вили 
никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред свак 
И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није ч 
.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди  
 свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни 
>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је  
да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној соби. 
 ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну 
тао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а зати 
 ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!“ 
раду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брз 
елим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе 
о ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да није познато!{S} Али то му 
 не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заист 
 се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n=" 
 било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не зн 
завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом а 
рени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би с 
ом тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужб 
ам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Н 
нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а са 
, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћет 
их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем 
о кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока 
цом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан  
моћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, д 
</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Ст 
силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у ле 
олико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари с 
хове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су док 
> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бо 
вести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, 
ајвише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} 
ојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа 
ру.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте  
к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једно 
p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад  
љене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — з 
</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други 
равала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очита 
и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} 
Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— 
ш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га п 
погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје  
 две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и  
ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући  
 Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требал 
ељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке  
 допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— 
љу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га р 
звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује 
енско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро,  
им супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер  
између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о не 
у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи) 
 Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су најв 
у само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како ве 
’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S}  
да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је 
 како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на 
олим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку 
х болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапт 
.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Ма 
цу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Б 
! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала,  
ва чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су мом 
 би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ,  
азала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије  
биљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>ва 
сте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док ј 
 нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</ 
су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сва 
.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{ 
а Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} 
</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’,  
</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу П 
а и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шт 
 је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, н 
киња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору 
ијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било  
 — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и ка 
каза на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чуј 
пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ полива 
подин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дик 
то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати 
то преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је ви 
</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје офи 
а мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није  
земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана 
} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb 
најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и изд 
их прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за 
опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да њег 
ру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>—  
Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја 
д пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Аус 
" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту.  
у под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По 
 нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — р 
 Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, ми 
 чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња  
цену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>—  
 тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то 
о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.< 
ујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, 
дар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, из 
 драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у т 
.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те м 
како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже 
="de-Cyrl">Кис ти ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем 
ке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, о 
о куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задат 
е то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу...  
о ми је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шт 
ашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Ј 
 па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у пе 
мена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет  
та си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто 
ама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира гл 
мена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p 
ом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, ка 
а наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си м 
} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћири 
треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину паро 
, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбуро 
ту има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је 
ошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi> 
 како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је иза 
и; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би М 
му.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb  
рбо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорск 
да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је  
рци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном л 
то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p 
их читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочи 
.. а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, до 
да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се 
це!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопостављени.{S} Господин ваш о 
 заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — 
title>Часловцем</title> послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати 
и, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> 
 стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скину 
и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ћ 
а га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису 
 га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <mi 
окошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и и 
угом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде д 
ма као насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и 
лпрезла“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!< 
гу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, насло 
кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p> 
 то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог н 
ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену 
како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: 
!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло! 
баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му по 
ко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S 
ио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо  
 к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну рук 
ка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бо 
о знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстир 
, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели еванге 
!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више д 
б!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263"  
ариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више вол 
е и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и ми 
; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p> 
вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом  
а само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да  
о: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, 
о.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а д 
 време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова 
, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да  
ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ниш 
’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш  
 да ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па пл 
м, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p> 
најем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио т 
је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле,  
о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града ка 
 склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је 
ажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као н 
и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи 
 члан неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи 
ке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гл 
 је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а т 
му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а о 
људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али  
/p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Про 
мењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се П 
а ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ј 
, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаш 
 ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо...  
 не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помаже 
да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387"  
ужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све  
пити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то 
е пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око 
њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан 
ребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе ил 
ин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег 
мо око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је о 
г кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Н 
{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али оп 
 вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај 
е, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромп 
..{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али дос 
 он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато 
„Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не п 
ву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар з 
кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још  
 пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’  
терао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Ро 
 извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам ис 
пред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} М 
а — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-га 
ма (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упут 
 мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, 
ио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро,  
егао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Сп 
збуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </d 
еђу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из 
 тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се ум 
“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беам 
 <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта в 
p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливен 
 ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.< 
p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па је 
p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбиј 
е по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запи 
 очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто с 
Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се  
оре, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш та 
а задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим 
ор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли  
се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство! 
та одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и  
 Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја сада 
 мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан 
ајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онд 
ладике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, би 
 да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно 
ли фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом  
една, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ј 
ај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>—  
 /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио  
а своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да  
е нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише  
огу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каж 
нофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрај 
ише пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сад 
у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још 
ве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислил 
на па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} При 
 којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња п 
нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува  
што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприпов 
 симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако 
епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета бе 
и незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћ 
> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле,  
екли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да 
е гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло забо 
 сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што 
лучајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из соп 
то кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан ту 
{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песм 
 поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а ј 
и штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада 
 Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А,  
 Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши св 
 сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева пе 
јом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека ид 
ш нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно по 
ан јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито  
сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супр 
туци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} 
 вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се во 
рпског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштри 
е што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је и 
а време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господи 
ро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остал 
 времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих де 
лчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да с 
 му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Ј 
то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет та 
 — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина п 
 слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па  
 могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купил 
е била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама  
ка епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, 
 шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад  
ко је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то ср 
а шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој 
е ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали пр 
латка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> < 
смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, 
аришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре се 
јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад м 
 се курталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и 
а погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не  
била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који 
е попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} 
 ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није н 
 звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао  
ан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год п 
к.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и  
икако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напа 
а и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо 
то су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам 
ти кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калај 
аве басне са свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас сп 
о сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јач 
ком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко у 
р, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, 
га тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су 
л’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мал 
е само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћ 
 кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и дер 
еваних песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више 
е кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <p 
i>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p 
д то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, само је верност њих 
тра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте сам 
 на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и по 
 што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди  
олео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам св 
, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајв 
тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што  
 — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је 
аља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост 
ног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани 
и тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да с 
ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парч 
подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више 
је почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, н 
 спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и  
Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија  
а кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врст 
!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p 
 домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја са 
а, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпост 
ла, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће м 
рси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно 
родавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, п 
— Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови;  
најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера  
 Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је 
и руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би о 
и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, 
ти памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та  
 глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спир 
о код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и до 
398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри с 
од</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вел 
рата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако з 
 друга забринута попадија провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи 
 <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан 
та Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, 
кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само н 
шега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске  
Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и брко 
ула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од  
 ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела с 
 венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ј 
> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски 
о је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију 
к се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је 
саветима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо 
али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, 
н види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о 
 биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — 
ама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и окр 
!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{ 
 сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провл 
е лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд- 
попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после г 
о да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја  
} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам 
а, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна другој  
<p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече б 
нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много 
!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — ки 
ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да расп 
е досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера  
е до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запев 
ане младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске 
усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин 
аке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’  
облеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке 
{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, 
 Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано 
апали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег в 
бља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако  
> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.< 
иво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога  
ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то  
ирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слобод 
е могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да м 
ју реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о  
!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{ 
 лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треб 
и пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> б 
 и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> < 
л’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света в 
плиментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од р 
 ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ће 
 још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је 
тера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално паде у  
госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај о 
о моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то машто 
 кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиг 
ипа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу 
один Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци. 
е, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњ 
м тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још  
м, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један друг 
 за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но,  
ву.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одма 
е воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланиј 
и сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — пла 
/hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде А 
То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам 
hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти о 
и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па  
а?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело,  
Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело 
срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео 
<p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом  
е од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцк 
 ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они  
же он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> < 
а се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не 
 неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћ 
 гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па  
ле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред 
} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни  
 аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казал 
еравам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само с 
 кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало 
ена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте  
} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за  
 бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p>  
е ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пер 
казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часлов 
 дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више т 
ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирац 
Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако 
говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p> 
баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и 
а већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он  
ије спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не  
дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> < 
ек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па 
друма. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш  
не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е,  
 Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето ш 
расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Х 
<p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p> 
 Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа 
и да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе 
 га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет годи 
и да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати 
 се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све м 
мене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам  
> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је  
 ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габри 
 је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла  
 поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат по 
тајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> 
опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија 
е и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, 
ном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би к 
еднога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је јед 
ше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се 
азговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете 
.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на  
 ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема! 
вијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Бо 
дба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало к 
било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о  
а.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама д 
киде!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи приб 
 садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, не 
ом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије раз 
селим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према пошт 
дарио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из  
те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није! 
ве није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хар 
а Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</ 
} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ј 
Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико 
сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером описати.</p> <p>Толико 
али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писм 
раснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп  
у да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш 
шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава 
о, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће  
 је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених рук 
е једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћ 
ка, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много,  
?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала она 
рише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој ро 
ћ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и посед 
не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> 
!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И  
молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер б 
 ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је нек 
зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лак 
 жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е 
 селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се п 
кшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и сре 
два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полете 
 тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је с 
о бесловесна створења, помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што 
иумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к 
; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{ 
нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја 
се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав феле 
та целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да 
 која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бо 
/p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај  
ја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изн 
то веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га ви 
о без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само 
даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш  
 поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ст 
и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> 
рикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ј 
Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитст 
</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај п 
а ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гро 
 Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће нек 
... ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту п 
о мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi> 
стаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> 
запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габ 
нуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се врат 
сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опази 
љавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, з 
 краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукован 
/p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила? 
ује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. —  
.{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе 
коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђ 
век само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна  
 рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144"  
 извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема 
 n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>—  
г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска до 
е боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану. 
И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и 
певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живо 
 — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео  
атака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло похотљ 
ши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и 
нер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било 
 врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па тера 
а су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни  
 и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} 
 није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>—  
никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако 
итају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Т 
 и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} 
та!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који ј 
 отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} 
д сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наше свете 
су ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габ 
 и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула 
бриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А з 
уо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет вр 
у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обука 
пита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, пе 
нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодница</title>“ господин-Перина 
{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито до 
ћу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена,  
е знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; ниј 
</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим 
и боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им  
то, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одма 
S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „< 
ра Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сока 
је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кик 
тару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи св 
чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да бољ 
one unit="subSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико д 
 мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје кућ 
поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и е 
рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паор 
то, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола 
жио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо  
 треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Ал 
два изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јам 
 вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и от 
д свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S}  
 описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко ид 
оста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо с 
ођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфик 
адо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о 
чера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану 
же, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније  
су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може  
 Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} 
 шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с они 
да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’  
д њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекл 
ау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па  
во непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у груди 
еду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворм 
знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћ 
о да се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то  
 немецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немиц 
 n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — 
 а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, п 
, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доб 
а на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сват 
 — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — 
ај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ ил 
његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није би 
но, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога  
лу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захлад 
</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{ 
 не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не  
велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах 
и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је чес 
Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајд 
вадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја  
о на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није ник 
 зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лак 
ара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и 
зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и ста 
лава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Ни 
је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољуб 
уће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, не 
ка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и у 
 смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. 
хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А  
ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убант 
или руменија него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на 
педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије  
>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле.. 
ога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан дв 
ј неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни т 
 из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани п 
ек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под стол 
! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, 
ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних пе 
 Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То  
>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже 
ресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А ка 
!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Ос 
 то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одгов 
— спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ мо 
а их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла 
ела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју 
аме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга 
 се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку г 
оћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било ка 
ан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (н 
’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешења 
данде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Е 
} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам ра 
нија прегледајући рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p>  
 чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сок 
ћ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S}  
hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!. 
 А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем,  
е соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што дов 
е знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове сво 
ан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све  
 да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p>  
ете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам,  
} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се нат 
опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S}  
"411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S 
ог и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получује на 
зе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title>Ринал 
="120" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пит 
е заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани  
полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањ 
 дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и са 
не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде  
ш какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно с 
ку</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес 
у још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана 
 се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни с 
 чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се госп 
е нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о  
а да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а гд 
тар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије пос 
само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габ 
то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о вел 
јетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о 
ша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S 
 је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на сто 
астаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање ј 
а баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га 
, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через к 
вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија  
тошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвеч 
S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба та 
е завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, сла 
 жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне шту 
ид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се  
 текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад к 
рда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вај 
Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивен 
?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <h 
.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред к 
 верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у  
но буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никак 
! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Перс 
 Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, 
вима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћи 
м „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако глед 
ћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пиј 
са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ  
 мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је п 
ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља 
последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштава 
аруша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> < 
сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- прот 
други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни с 
е:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна  
падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац  
 сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи 
ертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она ле 
 по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Г 
му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спир 
па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi 
"96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пер 
ла очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} У 
ла, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S 
о.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као 
у-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва д 
е.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни с 
у част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те 
Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, к 
ворите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, м 
?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — реч 
p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар т 
то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју 
што на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако рашир 
> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бок 
и ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити 
е чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њ 
S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p>  
исто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин суп 
а срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћ 
оцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо ра 
 поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо?</p 
лујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и  
вом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавн 
не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се по 
p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату! 
цо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, п 
збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита п 
</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И пос 
n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} Т 
ас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, 
на, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" />  
 би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, 
у да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ет 
ког ђака</title>, мамо.</p> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Т 
да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом;  
 отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те  
гу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари ј 
те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу 
 краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада ниј 
ол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати, —  
 човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири 
м сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало 
 Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад  
 пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгле 
 одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, 
е да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно. 
 тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри 
а коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још к 
а, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голиц 
га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, 
 ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носи 
е не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и че 
hi>Зборник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа ј 
 ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о;  
лице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи с 
нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла 
ођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да 
ад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, 
оп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да пра 
 визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим 
 — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <h 
.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> 
а Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш 
сне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особи 
 Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула.</p 
а моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми 
 Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађ 
лих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у н 
е још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> заб 
само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви 
b n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би бил 
ула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне 
резниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи у 
 — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговори 
та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те 
hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа  
још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} 
све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет < 
а.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташ 
усте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке п 
е коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S 
-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: 
!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим 
о лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како  
и!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција 
еду а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним 
рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу  
</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n="308" />  
 И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, госпо 
, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што  
жу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли 
могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина супруга!... 
Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — врт 
ко опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас  
и пред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп- 
 баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је  
тали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о в 
године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: 
видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније 
к тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је К 
те ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само срећнога и задовољнога Нић 
 ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта ве 
м пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" 
прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја 
ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопев 
ак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар ј 
је било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти к 
!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не му 
овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</ 
.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан пору 
о их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне 
ло искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва 
к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције 
ек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p 
еби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па 
и се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погл 
<p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест 
аш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ма 
ије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне ко 
 Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам ка 
то она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о д 
ам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима ре 
ј дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се  
кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или п 
 карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само д 
попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног чит 
/hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код о 
осу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим,  
 Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врл 
ти и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се 
а каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, 
в, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то пош 
ишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћ 
реба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш  
ојих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би у 
је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да 
 се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевај 
S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да  
ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој  
приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље  
тавили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi 
hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о циг 
твар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су  
селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је насл 
мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p>  
у мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете 
и него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А сни 
 Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> послужио, каже: 
е обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, 
 да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то м 
к него га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне  
тић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво 
ар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица 
 тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само што 
ће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора 
 вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати 
 раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обрија 
ретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на 
толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих др 
јали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњеј 
е на страну, онако тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем  
 много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи 
 <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите с 
/title>...</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели 
е било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживе 
ђ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} П 
радом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном с 
 је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — к 
ији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, —  
аља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог 
о си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на т 
нати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапск 
 оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била,  
рите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али 
велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући по 
та; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{ 
Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би  
 шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по  
иклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} О 
лашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и ка 
! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на при 
 ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гле 
еће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су о 
овићу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Как 
 је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ 
 одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенма 
утник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са зво 
е бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на  
реб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <h 
амо Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, ка 
Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили. 
ш много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онд 
вица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори  
о знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка исто 
оље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера ка 
ред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, п 
 да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се онда 
ве.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све каза 
ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чек 
 излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира в 
оњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" 
твари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним 
е и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вел 
мо дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећете  
 замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарја 
муцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанин 
јете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „доб 
 укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Мног 
чуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки 
ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадиј 
 <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија  
’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „бокте 
и поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран 
>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</ 
но одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде  
, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до в 
у посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако  
 <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осе 
>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнул 
>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га  
Момка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и  
 ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, д 
ф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог 
латка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи  
јно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од пре 
ого скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право  
 кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају ка 
Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спи 
бешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — вози 
него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти ниј 
индарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Ек 
, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако 
: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не  
} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре п 
 Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то 
ира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велик 
 А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв 
 да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — за 
— то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-п 
оћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече пос 
, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате 
Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} П 
попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, приповедале су се чудне и 
 је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је с 
жно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег 
ни на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао д 
 Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</ 
људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја.. 
рво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p>  
hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како 
сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S}  
</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала ф 
само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако< 
е тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која 
амет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{ 
, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе  
суствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, мож 
рема поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад тр 
ам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А го 
, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слини 
 па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете,  
едећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро обавештене госпође.</p> </div> <pb  
 год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине с 
она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</ 
рећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} 
.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спи 
i>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и 
 Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам с 
л’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било 
о.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па по 
ти њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста. 
заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира и гђа С 
 као какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је з 
ијати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у 
аостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку п 
аква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>т 
се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало она 
 па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу  
 време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, гос 
им самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена 
 показује неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољст 
вао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се п 
овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док  
у.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi 
и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</hi> </p>  
пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то ов 
ко се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад 
д самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљ 
; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а те 
моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, 
а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сре 
д гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о св 
талног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на  
ој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у с 
огао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима он 
оги други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том мал 
шта рећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако 
азећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, 
осподину Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење. 
снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каж 
S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту ме 
је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „ 
творитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и по 
ово лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А  
к“</hi>, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет  
 Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз сел 
ја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, 
у и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке ве 
оватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Велик 
а ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на  
Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви бил 
то није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташ 
оја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— 
 то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до  
чи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, 
екад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и  
гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Пе 
же певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио 
а то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева 
{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не 
дставе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описа 
при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, 
} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p> 
.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на 
нски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида  
ира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше онај црв 
памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опи 
а где се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући по 
 Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стра 
, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то  
уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габриеле б 
еких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи францу 
пет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао  
е ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шт 
ештенству господину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега оно 
ило, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана а 
ојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја д 
ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хе 
ш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па з 
га, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, —  
 ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада п 
слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота 
бимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје  
иповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{ 
 се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица  
алиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јул 
истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад  
еби велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, 
вица, између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — по 
мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготов 
охом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} З 
с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ н 
сле <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако ни 
лубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га  
а на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастит 
каком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би т 
 о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим д 
инио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за д 
{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка м 
а другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти 
је очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тог 
н Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сока 
иповетка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазн 
покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан 
 чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело  
кује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“ 
 молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усу 
 му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту неп 
м, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, 
е свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњ 
 главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{ 
и, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p> 
она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па  
 најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад  
на штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашт 
 с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она< 
ова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао 
, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јо 
ас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њ 
 па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ 
ко ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па изме 
 па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, д 
oreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за 
 заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на  
} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па ч 
е машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из р 
ен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за 
 и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их  
ему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада  
’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам то 
Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста 
војом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и п 
, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред у 
 сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим  
га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрн 
ива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике крофне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше р 
, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа, <for 
садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ годи 
сленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од толико  
се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S}  
љавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле про 
тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одм 
ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјеснос 
атимировићева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада сл 
{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца  
 три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун  
етка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба па 
како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви о 
, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба  
сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенцима неће требати бар за првих д 
те то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, синк 
п-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодил 
те наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p> 
 сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте 
 служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S}  
пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од ка 
 лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неки 
емо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ва 
ао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, —  
.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад 
 се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави  
делио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку и би 
једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненад 
у.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни жел 
 требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi>Зборник? 
ре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после 
„Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га св 
кле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је бил 
фнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, о 
ећ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита  
} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само 
ама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму ко 
авиру) дознате историју, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његов 
, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, каж 
.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећни 
ку!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Им 
лоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни збо 
пира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам  
има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> 
да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство: <foreign  
{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица вас садаш 
S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како 
че.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до чет 
вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир —</p> 
} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S}  
седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и  
а у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке младине и  
оја је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани 
 да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Тем 
А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распрост 
 веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био наме 
госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај шт 
ка и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу 
коју су били задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у  
је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо 
 представити него пером описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини в 
о ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му 
е удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! —  
што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало:  
оњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола 
ема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. 
ао фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и 
послужавник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа С 
 обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек к 
и ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; 
љна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која 
устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</ 
л’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад  
рију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једног маторог кус 
.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он бе 
 уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест  
лике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква 
д секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278" /> заостале му неке ситне сачм 
рише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и саопштавале једна 
...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да 
ад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирил 
 Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели. 
а није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине ре 
анцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а  
д год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сука 
опима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћин 
дале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, 
 <p>— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службениц 
епе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцли 
ош Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба М 
Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало  
S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истера 
е баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>н 
 поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p 
 прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не 
адим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако леп 
разговарао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник између угодника Бо 
ширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то шт 
 септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година удар 
родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су  
, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, с 
 не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, може 
p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали 
и код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак с 
олико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним пр 
ом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе 
век.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чи 
а се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и  
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима 
, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — 
 сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом  
. знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.< 
ом је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> < 
А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда он 
не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја ба 
и у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату  
устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него с 
на као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да 
ично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много живље него дању 
одина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> 
е, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен 
све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и д 
, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и  
ица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> < 
 кревета, канабета, шифонере, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (т 
у само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што 
ијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талиј 
ме и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад нем 
ада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољ 
мер, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви  
аш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћ 
својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Ша 
дан посаветовао са својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били саг 
(после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао 
онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не јед 
.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се 
, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај 
еглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пи 
ђа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја зас 
уље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећете толико ч 
 баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуц 
, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама 
 смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умир 
</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Пер 
 сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако  
 леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — ча 
ће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет 
!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> 
лопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути једа 
даје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али 
али лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба 
а баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из  
 бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава ув 
е му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, 
 Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред к 
 мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом:  
алу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’т 
рестаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани тиктака 
сења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се 
pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није 
И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер с 
оју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леж 
 тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, с 
па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак 
а струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир 
дговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не ч 
 затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да  
арали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле а  
на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је од времена на време односи ветар и ме 
каком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по ј 
вољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на пут 
пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се уз 
везан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог,  
Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, —  
пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха,  
вачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеш 
м ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас  
 држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S 
енцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бе 
>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се,  
мо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ос 
бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под  
а Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна,  
 то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p>— Ништа, с 
ито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Сву 
 већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које  
 /> оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— А 
 — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара 
е торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а  
алан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је 
’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S 
 досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди д 
вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} З 
едан по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер ис 
продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио с 
28" /> <p>Кола пођоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело  
комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ па 
> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, господине 
ол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша по 
ана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кр 
</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донес 
>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-п 
ма лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из  
</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису ма 
ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гр 
.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас  
 мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји 
ма на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу п 
уги него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро п 
Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће 
S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове  
а</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што  
 опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све да 
еме пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или боље  
 мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и  
и живе душе.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћ 
осподин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па  
ао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима ле 
ве, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак један параснички 
лато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>По 
е у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару  
ош оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није 
види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави). 
ом се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и 
 вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде 
же напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури  
ктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута одне 
p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а  
 је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљај 
 све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> < 
 његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе кака 
тина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа  
ебе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо 
ница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешља 
 чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</ 
 подруму прегледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће 
ом свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаш 
 Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!< 
 а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и  
рат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре в 
. убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што 
ика комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?.. 
Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да к 
ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми 
. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S}  
рташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} 
попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само 
 се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а 
 што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Мел 
га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком 
л’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне 
бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И поздра 
и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра да 
лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку  
се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Пе 
јанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је прија 
ци ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а  
та оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај прокл 
љ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71" />  
} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone unit="subSection"  
срећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће неста 
е се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су  
 и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’ 
есет форинти <pb n="329" /> после дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, не што нису н 
а, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него  
 зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу 
и кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је 
сона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Н 
ижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише;  
.{S} Младић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што б 
то поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад г 
цује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју нау 
n="138" /> иди преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглиц 
 кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу про 
теним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као с 
 и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одо 
тавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мисли 
тосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>мла 
м ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, да га  
викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој  
 шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске  
итајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S}  
ад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо п 
 Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у ко 
.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам флаше од пар 
ом уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме 
ама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак 
да ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па 
е она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдершт 
 по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кук 
ђено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, је 
а душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо јед 
имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља,  
тенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се о 
и значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је на 
нда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се 
ану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро н 
 треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне фр 
 парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је же 
, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила  
а у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, х 
 да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да о 
аки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу п 
те!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с г 
 Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прили 
один-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p> 
, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вел 
 Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако 
дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е 
а кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Много 
.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцула 
дљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима 
звињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштв 
вега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али 
и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чује 
тајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако как 
ње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклони се 
лико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи  
о то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство. 
итанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ х 
 би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368 
шкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручи 
Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо 
хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин поп 
{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у  
 госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред в 
па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бац 
 је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, кој 
рала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</ 
у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташ 
и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се нас 
ом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па 
т за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} Т 
у и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова к 
ормално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје...  
 стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом мас 
зна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност.. 
, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— 
дијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Сп 
интера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви в 
у где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце н 
{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зат 
а; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спи 
 пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По нек 
то је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицо 
е препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђа 
о рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми 
ује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p>  
Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један;  
погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта  
којни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло 
 Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се курталише својих старих п 
се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их  
арошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по  
ного и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једн 
ијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијан 
ло бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари  
ике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са 
долазе још неколико капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Јед 
рећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била  
е у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира  
...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам ло 
не.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам 
вам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ п 
; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејско 
мо кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Види 
мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бада 
неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо!  
 — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез 
ве заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле! 
.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш а 
уд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо 
изме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерск 
та знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из 
шавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужнос 
?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} 
{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то ј 
а предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или ком 
<p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, б 
о појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — п 
, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам паст 
з које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учев 
едите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!.. 
о тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па ба 
па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге з 
уцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> 
зме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву. 
да-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попу 
у није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити сви 
цкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то ник 
 зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја ње 
летку, и приличи поповским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијаним 
а Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је 
попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па 
>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче уд 
т, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожење 
 ероберунг!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој  
е бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на 
тријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него 
више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Мела 
аћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p>  
; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћ 
и се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ владат 
 место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напр 
Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија 
у на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А  
госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзел 
м се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се пос 
 је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одст 
 онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет  
ајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахиј 
 <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му 
ћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је 
а писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља 
 треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из ранијег  
 све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да  
 Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељ 
 тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су,  
 Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело с 
сок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и  
адио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стад 
ђе, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“  
391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S}  
ло!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</ 
ка очевидно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да из 
Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на с 
} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чиву 
 је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњ 
— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и 
ећ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког т 
уном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо гос 
та, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему 
, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; 
гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћину који  
г зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Нами 
иш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и  
овски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерске, де 
жи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући 
{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p> 
и ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, 
.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кр 
едва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb  
ши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну 
ћу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перс 
стир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојако...{S} Каже 
ом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (п 
у каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пард 
од попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивов 
је ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише. 
е.{S} Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњ 
кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, го 
по, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражи 
ојим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то па 
о штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам,  
Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали  
п-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и п 
 везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа 
ама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S 
сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не пома 
аборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад  
и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и р 
а се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супр 
кинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.</p> 
м нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каж 
ње не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осу 
p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— 
п Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, 
шао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад б 
је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од 
е то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} 
!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ изви 
 (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога  
 већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и тр 
-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшп 
е одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу кој 
а као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа  
 свега толико много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кућ 
 само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега 
он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и н 
увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одгри 
ле погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану  
и ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> 
 кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трб 
ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’ 
а шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па не 
n="287" /> рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не у 
уги поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошл 
<p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као д 
де својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чуј 
е себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, т 
ној округлој <pb n="206" /> дунди белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту... не 
а ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... идеална Српки 
ишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејам 
д једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се з 
вом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то? 
350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на све стр 
а ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатк 
синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога ве 
оју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за трен 
 се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јо 
адвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта  
 је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепе 
о појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и < 
 све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-П 
ад наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и ј 
нако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А о 
упа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска вра 
у.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напо 
 термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да при 
 ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је дома 
— Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дув 
 ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их у 
мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и грабе се који 
се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија поб 
нцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену прин 
ашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе многе 
од Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, до 
 шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (к 
х, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, 
pter" xml:id="SRP18941_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да с 
id="SRP18941_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати 
ћући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта 
те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа  
чица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, на 
ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из д 
омак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако праз 
 јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башт 
завереници у трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно д 
мо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели п 
p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молит 
дио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадиј 
 читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме мла 
 и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад  
е чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш? 
трого на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па с 
ебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ 
дну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципела 
ним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој бо 
 <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџа 
 према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а прем 
ђе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па 
ику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гнев 
адина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О 
дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира  
, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на н 
 није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја  
тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови,... ови...  
ће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, са 
сним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi 
ли г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да попр 
 и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта к 
 демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, 
ја.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" />  
Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> 
у на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вра 
"385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ру 
ај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пи 
.. еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У гра 
о.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она ни 
ило и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, нови 
ерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега 
к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и грабе се  
према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељ 
љад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем 
ажаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита 
ије важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право неприј 
ог догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са ов 
ао ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се  
ашно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку бер 
 па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још  
, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита дру 
уше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="3 
е? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат реч 
} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара измеђ 
елити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фр 
 била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?< 
иђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нах 
алочас споменути клавир купљен је после три четири такве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке с 
ародна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци 
газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што 
 са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут ч 
мо Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је  
 не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си  
д после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само  
 будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div>  
ске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Пер 
 уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су  
де, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у сел 
и Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l>  
ш тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг 
 ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер 
га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жут 
шетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бог 
та се све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S 
пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака  
S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попиј 
једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с ки 
— вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да  
 момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Б 
 покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то 
 не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S}  
" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p>  
вде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на т 
рекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Ј 
ајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да  
етли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи 
старог учитеља, <pb n="32" /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао ј 
гледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title>Риналда Риналдинија</title>  
гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Н 
дина беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у вртограду го 
 погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекид 
диге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати. 
— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; би 
дина живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па н 
 исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било б 
Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да 
тељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема  
! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, н 
који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи 
бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; трид 
но плавим гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црве 
онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је уз 
ког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе 
ије вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали би 
лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тринаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је 
ter" xml:id="SRP18941_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је приповедање, или бо 
иповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке 
{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, пос 
р’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се 
чито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S 
ст пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у 
Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера  
домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, о 
не...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и јед 
нче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од  
а је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро  
а, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако ни 
ог сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне т 
већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако м 
е свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад ј 
изнања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њег 
 сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут 
 онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још им 
н’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа 
школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво вр 
а давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља ј 
ом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:< 
гледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима 
вца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удови 
ила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме 
 кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и  
и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно 
вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба 
/p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте до 
м толико могао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније карменадле —</p> < 
пске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гега 
сали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише 
ај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: „Пресвјатаја мученице препеченице.“ П 
 да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{ 
су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заис 
отоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша  
b n="76" /> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које 
 мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И по 
није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380" / 
чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу 
ира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп 
ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, а 
.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се  
 сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завеза 
е код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне  
дан урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећа 
забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код к 
ма да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада 
н!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газ 
ојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред  
мбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки 
а багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде је 
арим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, — попушт 
S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ћ 
ја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива к 
ар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који псују ритске комарце што се 
ствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путника, и он будан сањ 
ас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је. 
заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако свој 
још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда  
 који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — зап 
ајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господи 
не љубавне чежње као какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види 
а не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме морали 
аља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло кисел 
в пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај в 
сила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљав 
сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну т 
} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје стране и последњи покуша 
 треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, п 
је баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабани 
 да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он с 
а на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и  
а мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S 
 службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у вртограду господњем гајећи и 
ng="cu">„<title>Србскiи куваръ</title>, трудомъ Iеротея Драгановића обштежитељнога м.{S} Крушед 
на стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> 
их из Русије послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сид 
 баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" 
 није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, 
е којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Си 
н Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А она, слатко де 
дим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне 
к од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!! 
уче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да 
окаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’ 
Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела 
та ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељ 
 оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти  
говора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље к 
 знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђ 
ваном домаћину који се целога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле  
n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде т 
да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у ко 
ала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он 
мбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па 
 нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S 
 <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између 
ови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао  
ни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма 
идом: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и 
утся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, х 
де у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на њег 
о корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво нат 
и једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин поп 
ве то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она у 
 тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенциј 
својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па 
ражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јул 
м смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Ју 
о сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по се 
 у старим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једна 
е, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</title> је превео  
 вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пр 
ао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда П 
аву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу мн 
алити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће в 
 А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео  
ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Ју 
маћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати 
гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разго 
</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — ц 
кле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" />  
м његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — д 
 то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А  
 <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушч 
)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле 
јкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотароше 
олске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује  
рена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колосално је нап 
ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се 
вота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија,  
, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконо 
и, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз башт 
а; једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, ка 
а на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и по 
ма је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у 
{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је  
га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли 
меновани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спи 
обља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и  
најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} 
тка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије  
и у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се пре 
а ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није отку 
речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чу 
ш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којим 
 деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грл 
 на овом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не тре 
 фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се 
а одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме раз 
 био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје млади 
ест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паор 
из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештен 
вније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђ 
амдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за 
љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p>  
 има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда. 
мња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шац 
е, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели  
ј Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам  
а као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</ 
тични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отвор 
 — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, 
стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је ш 
ложење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певушила ону познату: „Прођи, л 
падало попадији.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он 
 и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови мла 
ола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је д 
прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} У  
 нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па не 
то!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнај 
о је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, <pb n="15" /> него певао пр 
е (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, 
еби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’ 
си купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано 
 А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видет 
м!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’  
} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на 
роватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, ка 
 гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповед 
далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он ч 
кољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више  
 — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Персу!</p> <pb n="124" /> <p> 
 зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и д 
равим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне о 
н!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална пр 
 извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p> <p>— Та...  
улгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџа 
p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа к 
Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „ 
е сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два са 
hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам  
а каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала 
.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера см 
боту се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући. 
ез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шог 
еко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момци 
није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је им 
а деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако  
а ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше ср 
нима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дот 
 л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! —  
живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још 
 никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било к 
е с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свира 
Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешт 
чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вел 
жна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насме 
о: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена де 
од самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ј 
и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И јед 
амо оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на 
би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, 
ну Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из 
вика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича с 
ружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измирите!{S 
а. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и госпо 
љна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; с 
баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим  
о натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{ 
ада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — нег 
еле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад н 
, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко  
м вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — 
... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојн 
, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, 
— за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А  
л’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред 
 ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом  
{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb 
вај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јест 
ри из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у ве 
је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и све 
елу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако бога 
="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб 
g="la">corpus delicti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> < 
шао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а 
 која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућо 
алијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрока 
етра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су  
д у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и та 
hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наш 
вља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових к 
</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто 
 ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све изм 
во, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигд 
’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-па 
ачмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у  
еће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести п 
аје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или 
 као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p 
она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповед 
’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним  
 се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија црквењак, п 
ла да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир 
и хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце 
е лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна  
 не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него сед 
нам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} 
 Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Је 
дила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, п 
е комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо то 
једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду 
пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, 
ено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су нек 
ако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет проб 
а да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S 
е, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса 
 а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу и  
ите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје х 
риелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах  
мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку својих сопствених  
 она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих св 
ти сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она по 
 ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још и 
сног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта говориш —</p> 
зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао  
ла бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је род 
 да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику 
м гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, види 
мање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе 
 ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су 
после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој 
ојега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године 
ољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако 
 бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа ко 
ео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S}  
е гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у в 
 је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљи 
ори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа и 
 они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату 
е тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања,  
а ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узаја 
ивине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угој 
........</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и  
 Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путн 
 мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... ок 
ј, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и 
егртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се  
кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста  
ка онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ет 
и проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то ј 
оп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замо 
.. — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, о 
ци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, н 
 премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног по 
 Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па 
 тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на на 
ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече п 
} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и  
е да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да н 
е.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад 
је бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна м 
најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејс 
 тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече  
 к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p> 
неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решетају жито; па нека плева, 
код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, тако помажући им, приповедала многе интересантне 
 <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу по 
авим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама ув 
а живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, 
ој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем д 
 они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а к 
ране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се  
ли.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма д 
ј гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме,  
го куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе 
 ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну  
 тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи  
 њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, 
S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се о 
<hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плак 
се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крза 
ле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не 
— одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као о 
а да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{ 
или тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате как 
али, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} 
.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватил 
о и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је  
 — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку 
ди, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то чест 
де донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне! 
е село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима. 
ов режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! —  
/p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још паро 
невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе ј 
 гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жа 
 себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, кој 
кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске 
а дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фра 
слао.</p> <p>После овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала између једнога и друго 
ркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскуди 
мо понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње нек 
ега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само  
 господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква пос 
ству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко 
ао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво нос 
да код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они  
и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да 
S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он ос 
рски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па чест 
ква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју 
{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — 
једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p>  
и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се одн 
о и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па  
е.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом  
опима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то ј 
} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека  
ед кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ  
другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију 
а висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро  
 се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чар 
А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида н 
А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</title 
у машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.< 
адимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ак 
остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, с 
о је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим 
Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’  
г и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да т 
што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црвених јаг 
је могао контролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и вршење његове дужно 
 она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била. 
а гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све ве 
жно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара 
и једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн 
н обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе г 
Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте  
у не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав деш 
тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запе 
донда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комшиница, 
S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој 
мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају као лажн 
 паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко 
те и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p 
. а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба!  
="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај са 
и!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене мора 
pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прст 
и... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно  
ам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бог 
ина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их ра 
 тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог но 
нама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем 
 — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзулт 
и.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb 
и шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p> 
ство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па по 
ки’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> 
емљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бе 
, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова хран 
аја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкир 
ођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је 
е гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш  
јбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фи 
" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чу 
 кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та м 
 по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, д 
 твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <p 
ила тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваши 
и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</ 
али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим  
 пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта т 
азе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почн 
е нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надал 
те кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску па 
о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— П 
 заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинск 
 здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачи 
и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учите 
та му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све 
ам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то  
м се стрефили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p> 
{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није, онако 
ујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се 
</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Види 
-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стеч 
жати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочестија!{S} Та  
reign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оуст 
х шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегм 
едом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај  
 Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућ 
 док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и п 
да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуц 
та га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та  
ереотипним фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње 
шилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола  
..{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{ 
а!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела ма 
подин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а 
а дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} 
поду парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго  
ад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате призна 
е мало по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А пос 
да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S}  
и? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже  
ге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу дево 
ни није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, до 
нам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја 
 Па пре сте опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако п 
 Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S 
.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које  
рса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна 
маје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што  
ити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута пр 
но, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се пр 
и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадиј 
свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>—  
/p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па с 
ео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не в 
довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб 
. ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и по 
једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брк 
удно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Каза 
 две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге,  
Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— 
анашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13" /> они, који се буду 
покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад 
ао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да о 
овао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> 
киње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S 
та!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој ба 
 да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је до 
} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове  
шилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шн 
 лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} 
ле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их  
дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су  
е к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>—  
у ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисан 
њи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сено 
а, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унуч 
ио, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпор 
н сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то с 
шати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква ж 
о!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањ 
и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S}  
 се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ак 
уде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, госпо 
 <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још 
 је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јул 
на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована  
о не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је 
 ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и шв 
дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљу 
 им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније  
атарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парох 
 можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече 
ажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру?  
моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре 
овала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi 
пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом вер 
чињати какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој шта 
 осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к 
{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући 
о је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решил 
накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који с 
 гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом  
ко <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о:  
и: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте н 
љиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p>  
оре берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та 
епо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који  
ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испре 
 треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, т 
 и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила 
ецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро  
отрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске 
ити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте с 
 ће рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па бес 
таоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да  
ЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Шт 
 праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испр 
ја. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ го 
одне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где с 
сте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девоја 
 праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса  
ко захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авли 
сио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, т 
иња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је  
д је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели 
ркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лул 
све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана 
ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се пре 
дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</ 
 поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са сви 
ешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку  
 <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио! 
и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, ла 
емецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за  
ји; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и п 
, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку! 
, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бој 
} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај 
а дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо,  
и.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму во 
тави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има  
-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевти 
{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу 
рајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Пре 
с.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни 
о после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p 
сподин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кућ 
е, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да довед 
роша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима однос 
 говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на руч 
>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера 
 је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас 
 јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду 
рексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гле 
е гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи 
обу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S}  
ави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је 
’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу ва 
ошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о 
лободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није бил 
а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама 
з кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим с 
 да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је пом 
само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме ј 
једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си г 
и учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нов 
н због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског г 
к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће 
 даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-п 
спођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изл 
за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје  
озна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> к 
јући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Мелан 
лупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и след 
 кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета  
Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Ју 
о што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сва 
ука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Сп 
реб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак 
аку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и заус 
е најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ од 
о ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био њ 
 а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмо 
је мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани н 
!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујет 
едне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, р 
.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је  
, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венч 
а, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ 
.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Ј 
а, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, сп 
ође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах 
 неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, 
оло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као  
 једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој к 
 меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и  
е!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити мој 
дноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, 
 данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јау 
а „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је 
у неке празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је  
сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израд 
в или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на к 
љ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља 
дознаће читалац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb  
ву, узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у  
аку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним 
>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она 
head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Санов 
 и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје 
head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рек 
да сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му оп 
ју, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста не 
и да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо,  
 је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим 
ориш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био зн 
итај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, нат 
 то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу  
?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се  
ма наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“  
 <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку к 
d>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек к 
>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су р 
АВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са  
Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа 
ад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине 
услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла  
окопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја паз 
авља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као <foreign xml:lang="la" 
и на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово до 
 Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила 
и и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је 
нела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред дв 
Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’  
Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће р 
рћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то  
ју.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула  
 Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, к 
 и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је  
- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Д 
но!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму. 
 и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи? 
и сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше  
му да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> 
 онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као  
ти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— 
рати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита  
</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутниц 
>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се н 
еснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи,  
ла и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је с 
жње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих да 
могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се 
АВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оној из 
вносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђен 
е то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила  
 — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И 
медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n=" 
о паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му 
агала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао  
ра богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десе 
е ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча 
међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није дов 
 што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну свато 
та велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре ар 
ад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, л 
их сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од п 
есеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет с 
ад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и поре 
смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И 
p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Ј 
мах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара  
ло, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p> 
 не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако с 
 а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у  
} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница  
ки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је  
екламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и др 
да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у 
ра, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и р 
 у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{ 
сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру  
п Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит серд 
Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l 
, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о том 
 сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и 
доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадав 
е прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она пр 
да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебе 
ко опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{ 
м орманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Те 
едрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова  
је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; т 
е ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запи 
а на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! 
што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Мела 
{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне  
амо виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми  
ромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема 
ђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> 
окак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану  
араму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и  
 па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица ка 
злаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и 
лу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" />  
забрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта 
</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на п 
шну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пу 
ебе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се  
мотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одв 
ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> < 
но није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо ш 
ра закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од зак 
ава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов  
 n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!.. 
<p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те 
. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто за 
, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађаконити 
оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану раки 
ораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање 
 какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући к 
бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Со 
ити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бит 
алога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и оп 
е само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којо 
а њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у 
— Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — 
и своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезин 
ј Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А за 
не душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог 
а јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовиц 
и би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд м 
и, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула  
ивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране,  
енула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да 
ипале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скин 
 господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мисли 
дећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу;  
ише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S}  
е за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест  
каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се  
Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду 
 вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> < 
 врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће 
>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислић 
о! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим т 
а се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Ек 
 пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет 
ика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направила, први видљиви  
о, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи дома 
Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-п 
ва путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачет 
S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се  
, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала! 
 онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о 
"163" /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и 
 је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри 
веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отим 
ет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се оп 
’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресе 
димо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{ 
>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ће 
сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква бога 
ло него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто с 
лакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> < 
вој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик ј 
<p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што 
’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; об 
 — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-С 
Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости 
јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп 
бриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу 
ћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Извол’ 
ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и 
же. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како  
и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за  
са (као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком  
га, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опрос 
то кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у зд 
-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга п 
 завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ в 
а мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а д 
о, — викну императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте ус 
тоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па п 
е човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде раз 
омену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцк 
 огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а каш 
еника Петра Петровића и девице Меланије ћери поштованога пароха Кирила Николајевича био је и пр 
 срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спев 
хијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама с 
њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног 
ада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер 
n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Коли 
и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано је јед 
> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију  
 матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави 
 али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметил 
ло?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Восп 
 по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако д 
код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, мол 
ржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечар 
Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milestone unit="subSection" / 
.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом св 
ана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани би 
у радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали ч 
 у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мара 
слим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па ка 
! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње 
 вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је 
уза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, м 
 крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а п 
има и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири,  
pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен 
оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па  
имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не позна 
о господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за па 
 — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одговор 
да претходи примером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица,  
 вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Госпо 
аша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко 
онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономи 
’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројт 
м, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што с 
во, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. 
е надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p>—  
и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расплак 
тра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p 
 жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи гу 
о задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати 
а сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислит 
а, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.< 
кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали 
-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p> 
 сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну оч 
е ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја  
, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S 
азговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда 
мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син 
 гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; 
> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S}  
ебало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу;  
аман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајт 
смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi 
..{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{ 
е ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у  
е већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </ 
рала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Со 
ти, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас  
шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели ба 
ш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свет 
, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} П 
 вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога 
јно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А д 
ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој нег 
/l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l>  
љства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l>  
и ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном узд 
, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало 
ао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао 
о насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја  
ч.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је пресли 
и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда.. 
 ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више 
 ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> < 
— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ 
е очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>—  
milestone unit="subSection" /> <p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у  
hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— 
>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n 
 упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је г 
ата млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, ш 
А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лако 
пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све  
 — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, он 
>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — 
<l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат 
и свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је м 
жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине 
ћи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чуд 
p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим 
и је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} 
код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чу 
ог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне туж 
/p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки 
 Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра в 
ло за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда д 
 мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја  
у ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је по 
реже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — јед 
о је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет 
.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгуб 
само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо б 
ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, 
а зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за 
о пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни јед 
д отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељи 
ју и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам нал 
да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује  
ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, 
о — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, го 
 већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p 
возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и с 
си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном зајед 
то је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак в 
апију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђакон 
ш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се мно 
е то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{ 
Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја С 
 већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — вед 
тите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па 
етак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ства 
ан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладн 
новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело 
ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље 
и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Б 
ак. — „Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то ј 
ки двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) приличн 
— кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задово 
ече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то ис 
 <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> < 
> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Пре 
</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за је 
свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да ку 
е и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав при 
4" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше,  
то из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет г 
от твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помиш 
паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, с 
о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје ку 
а тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, др 
> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око нозд 
ли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж 
е.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала п 
таде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу д 
редику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између  
е?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништ 
 се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и 
 се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и нап 
 Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се чове 
ла му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случај 
њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га њег 
ги „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> < 
згубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш ст 
тољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да м 
{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и  
</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, веле наши с 
у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штого 
ом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги дома 
>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио:  
само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и оста 
 <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати 
p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајд 
 Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262" /> Није 
p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p 
и једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341 
а већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p>  
ди, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бави 
<p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква  
ај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира з 
 рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а он 
елио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад 
 и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити бат 
 кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су  
?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’  
 шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, је 
{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње  
паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио  
ко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар  
„Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира з 
у!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћел 
ји вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек п 
 А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна в 
то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина  
="0_1" /> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> </div> <pb n="0_2" /> <pb n="0_3"  
="0_3" /> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕ 
ојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-К 
!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</ 
S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па д 
а заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi 
тога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку;  
о куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитат 
ђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална  
звахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи воззва 
<p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p 
мъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио 
бог крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оп 
 из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се ка 
 причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако 
се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника  
е опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по к 
ли су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако ј 
а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад 
 и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n="308" /> <p>— Нема ти старога времена.  
како није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава л 
рглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих след 
.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше  
се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати он 
 Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добр 
="323" /> <p>— Десет сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’  
 та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке н 
, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у  
шта.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера 
ер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{ 
p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре 
 је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари  
 морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па 
/p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особ 
<pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, д 
то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{ 
ре!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и уми 
вако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели по 
 с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се 
о инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Перса. 
 пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува,  
 видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином,  
ати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга им 
адовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S}  
авом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство,  
у песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да  
.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио  
сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором  
ловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје над 
у или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у  
А КОЛА</p> </div> </front> <body> <head>ЋИРА И СПИРА</head> <pb n="1" /> <div type="chapter" xm 
с није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече радознало гђа натарошевице и постаде одма 
је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога  
знали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Њего 
</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И 
ст, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збил 
задовољно Габриела. — Код господина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> 
Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{ 
ећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице 
 Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са ос 
оше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији,  
омаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкуј 
 да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгл 
Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно  
ије вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у т 
нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нист 
скоп заврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>пре 
и стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све с 
ијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Т 
ре толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога ис 
лу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија 
И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш,  
; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљ 
обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p 
т.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву стран 
 и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду 
стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с 
но очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на врати 
 на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се к 
попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по  
 поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав су 
 и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мањ 
на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је из 
аиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увук 
} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној к 
ње!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n=" 
нда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни посло 
ов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим 
само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се  
Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта говоре!{S} Говоре 
} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био ко 
елена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана про 
е Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено  
доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум  
> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спир 
гледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi> 
 дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и  
рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље г 
због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друг 
а дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до које ће госп 
ровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), 
с.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, <pb n="15" 
ме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени п 
црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! — г 
подин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Но и а 
ођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала  
ен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, 
 мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су ара 
ивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана масно 
а дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану запове 
и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с  
шина.{S} Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче дома 
та, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћир 
} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а о 
ирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је би 
ад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово  
ако се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и бр 
аш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао о 
 иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме  
ла, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је 
 у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, 
 дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после веч 
стан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спир 
ир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се то 
— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</ 
ше ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Пе 
 се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — гово 
 намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна  
да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари п 
ову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајми 
лиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у сел 
ш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зеле 
о знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само н 
алиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је 
 видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трг 
ом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на  
јан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш  
ави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, у 
би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила  
аборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио она 
— рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Са Пером ј 
 није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; 
о к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да зна 
а сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{ 
дачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Са П 
о Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на т 
 Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „доб 
м-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш с 
а да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај гр 
, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска 
и си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако 
о ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити,  
оп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем 
гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док г 
било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Мелан 
 једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да  
/p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p>— Јесте; ми <h 
ам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да  
још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето 
шина.{S} Никаква одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p 
окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{ 
еда клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога! 
ства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а 
гецајхнет</foreign>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml:lang="de-Cyrl"> 
би на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому 
а, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали 
> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допа 
ој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Дак 
брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас пита 
а се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући  
, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се  
 му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и  
 цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и н 
е три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> <pb n="364" /> <div type="chapter" xml 
 слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш 
ољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама с 
 двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пуну ј 
 је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} 
поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зу 
да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам от 
{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, шт 
е хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је 
таје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на у 
н навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром  
ему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти;  
} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели 
ог великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет паор 
 <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </q 
 он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фали 
ини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па  
а ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромн 
а и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове 
 сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може так 
олице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— 
е код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором и вру 
епа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њ 
а, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом 
 n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу сам 
 у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>—  
 не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна 
ко још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’ 
, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</ 
сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоци 
 у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо  
S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви 
Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати 
комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прек 
ад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све  
оћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да в 
Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем 
 кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милост 
та, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгл 
 гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S 
накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на  
аде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор,  
 најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихов 
бриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђ 
како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво 
 посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штог 
 је издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита 
ости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а по 
 — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ 
ад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише п 
е тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли,  
х послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предад 
шавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>П 
, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} 
опати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам:  
мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно 
p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и удар 
 у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја с 
ро, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Ж 
ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипи 
Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“.  
у први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А т 
, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. —  
пира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно,  
могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p 
 ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти  
</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити  
 неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери... 
 л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је вр 
жавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S}  
, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме 
, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћ 
овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="70" /> <div  
{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате 
Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопствен 
еде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте 
евајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула проду 
и ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фа 
Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми не 
у одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем,  
пином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа  
ирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели? 
Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у о 
а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.< 
вља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е п 
посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то би 
се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о о 
ој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшиј 
им, молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави она 
о торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалов 
Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да  
 био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка и 
а!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста,  
е даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њу 
 није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од пр 
женој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да 
уја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фал 
 каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и в 
фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као  
ћи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Мо 
ка најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, нес 
вела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љу 
ам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ 
си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи,  
равила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си са 
да је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут  
их ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на  
 а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство 
 био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио.. 
с и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им  
о туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег 
окисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра д 
шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином к 
и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам п 
и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо,  
ад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љут 
 вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног До 
био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговор 
запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан пог 
едаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате дам 
ник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши,  
и? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано  
 је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети мли 
аздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па  
оње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спа 
сле бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S 
о?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела б 
и и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалост 
родате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате! 
и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме  
атељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књ 
рса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мис 
једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јули 
ажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p 
 седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоће 
ула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шац 
се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, и 
то.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита  
а и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нис 
ек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку 
голубића, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па з 
а“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до то 
о си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађ 
ко сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> 
..{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... раз 
ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да зап 
 —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... 
а.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси шалио да каж 
 Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ б 
рнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, 
авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку 
 отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разли 
ло (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улог 
една тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинам 
ривео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; сп 
 сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} С 
о пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Вели 
он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га саха 
а поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало 
ојима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бо 
 Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао,  
 штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић 
и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>.................</p> < 
дина.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину,  
вала једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинств 
 Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави... 
них старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митроп 
о као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато м 
 друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S 
г Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајл 
Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти  
оквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде  
туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одма 
, која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у коли 
ће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да с 
ши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за  
 купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету 
ви и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па 
мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по  
 к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа П 
им; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве 
од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке 
тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као ка 
носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>.................</p> <p>— Е, ф 
м за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и 
.. овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша  
е сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарош 
 једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не 
ајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седм 
рај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> мног 
онац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али 
 и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се  
ци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски дру 
.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткос 
ели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гај 
код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S}  
 „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра  
 род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће  
 вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у  
Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Ма 
</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се с 
ним позитурама, изразима, разном оделу, у разном душевном расположењу и на послетку у разним се 
а фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна же 
у.</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу и 
је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће ви 
 попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава мл 
да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није удар 
и да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест 
 <p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли  
ч?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па  
 Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</ 
лију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида н 
е, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о том 
 се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi 
tle>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title>Карловачки ђа 
ва, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду 
д су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S}  
ве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу не 
 поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или г 
 И све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак 
ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно 
а и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је ј 
 то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, пош 
рке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са зав 
љива.{S} Падала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона с 
ека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{ 
целога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна с 
 сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је 
Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шес 
х девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празн 
едељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињава 
ан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопст 
остојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши г 
а је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на 
{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним наш 
клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар  
 је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задово 
 он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је  
вати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви д 
{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом г 
p> <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали ма 
ао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и гд 
лава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се  
љива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина 
оћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико 
ш мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући п 
из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.< 
пароха ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Те 
 куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две  
 туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је много других ус 
же га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види 
утовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т.  
виље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним колима седе две прије, 
а донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којег 
’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотим 
ма оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ј 
и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово нек 
{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Субот 
ило се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међ 
о Његово Преосвештенство руководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S 
оба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; 
само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње н 
и и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следе 
и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно о 
ера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше  
није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближу 
а његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати,  
 није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности к 
ивца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи ј 
реко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ер 
 се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљен 
знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врт 
но прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале  
 — рече жалосним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не уме 
 Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} По 
ша и говорљивија половина човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас ма 
ри баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Ј 
им ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка к 
о младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и М 
е само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> 
и бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши де 
о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно 
ећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док н 
како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем попо 
самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, к 
..{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} 
 ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још  
<pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p>  
 ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је в 
<pb n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти. 
м месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако а  
{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алк 
подин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, к 
ке, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шала 
ти креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне 
оље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си 
ило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и чи 
! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира заб 
има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија. 
о чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично 
о нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролаз 
ошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</ 
 покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад ве 
везане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немец 
 То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— Т 
кчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да  
је смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и ум 
икати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S}  
 залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаж 
међу њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некак 
 до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{ 
а за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојк 
же да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Т 
 и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који ј 
му, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за к 
 нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попо 
ма речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, ве 
са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних 
ело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено 
, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирн 
ишта ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријат 
S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицом, неки дузтаб 
сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дозн 
ирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био  
 у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пре 
тни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каж 
терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!.... 
напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би 
ко баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; с 
е вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког стра 
сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред д 
реба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278" />  
 Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама мн 
ече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ 
еда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, гр 
тник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није ба 
туљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ г 
на једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S}  
да и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил 
ире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко 
пиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој  
риповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим врем 
можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Т 
ирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што ј 
у врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је,  
 Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима,  
 радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако л 
гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној  
о страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док 
 прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет  
и и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после  
} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} 
ло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Та 
ли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупи 
сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је он 
— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравн 
 једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и  
ридесет година трудног апостолског рада у вртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверен 
застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима 
у; нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарл 
А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, а 
аква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Меланија, 
д нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта пер 
огословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код  
 ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод нос 
 Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="26 
лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада,  
 гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, го 
Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде 
ула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових д 
нате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попа 
стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици ракију 
Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком капижону какав писац давно није  
 али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда  
pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — 
/p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо на 
им, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тог 
е знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним ш 
ела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља 
; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у С 
писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p 
ваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуц 
терка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада 
поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мисли 
едног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... је 
им кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само ц 
— осам година после испричаних догађаја у претпоследњој Глави — путовао је на коли један млад п 
{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетн 
бешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; сам 
албум било је највише њених фотографија у разним позитурама, изразима, разном оделу, у разном д 
е Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не б 
есно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „не 
Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му ј 
 формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка  
ица Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и до 
Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Ју 
утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скруш 
љева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу 
а од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радно 
шња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била  
 провађања.{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и 
к пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког 
ед та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам н 
ра</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> < 
рунга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли ј 
која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале п 
 и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату 
ра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се пата 
је.{S} Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мал 
је, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао какав поклон;  
јска деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, 
р неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хо 
она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{ 
поја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „кугла 
е!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце бри 
ела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек пос 
 у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхал 
 имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi 
 Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође куд 
и долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и 
ца спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задр 
из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овак 
 која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за з 
рио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво. 
ну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је чи 
дије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су 
ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Т 
 само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнаци 
ри му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвеч 
о; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби,  
 не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад 
, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{ 
лутила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп- 
 на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сиг 
„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката  
ди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала дом 
а се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову паро 
осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаро 
гер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми ба 
и рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После 
<p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледал 
иче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како с 
ла у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p>  
 буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова  
о, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онак 
 је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда с 
о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад  
а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није см 
ога <pb n="285" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на при 
 Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И мл 
 коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има ко 
 фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се уми 
на света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе 
p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио 
еђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем,  
ш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ 
да је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз 
огу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатк 
„Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спа 
х ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног  
 стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чу 
 онако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком ш 
о задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да  
Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јес 
 чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво н 
тигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и п 
ује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је ве 
емо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је 
 чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као 
ој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у 
; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како св 
ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сре 
 баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како  
блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом 
е удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и о 
, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна 
сиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обес 
меје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле о 
ући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три кр 
 чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук,  
е чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S 
РТА</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и  
а неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није д 
рте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него г 
i>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само при 
 Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> 
гођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева;  
ан нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S 
еколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана из 
ји која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет  
 пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божј 
ио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била 
де онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а млад 
ину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају  
Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} 
 дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— 
} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо 
јпре излемана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но 
дносно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од забора 
 таста.{S} Негована и искрено поштована у старим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра 
азни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод стре 
ао до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад 
, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве б 
/hi> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћи 
 </p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су од ку 
 настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било 
„дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је 
 ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку</title>.</p> <milestone unit= 
ледало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба ст 
ого <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока;  
 удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћиц 
 била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и пев 
 шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се ф 
ала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и 
 њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене ј 
олико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у < 
нако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па  
товање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећ 
а догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника 
 и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он ил 
 бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема уве 
у у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капут 
та, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> < 
куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па св 
Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је 
а нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет  
каже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S 
, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" /> <p> 
био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и кој 
е готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и 
у.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа П 
ад се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Знате како с 
десет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Не 
поправљеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се н 
 није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!. 
аљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно  
емишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’м 
 а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онд 
а која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му оста 
тогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена! 
је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и  
овог Преосвештенства Господина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке то 
, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било н 
такање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тре 
 сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана та 
 бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138" /> иди преписује Песмарицу, или  
 из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо два 
 <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је  
"subSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Гла 
p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?!  
{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга ва 
ру. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Мела 
— Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} 
врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку пастирку< 
, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира н 
ако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Д 
S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако са 
ид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде 
, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и  
их новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело смат 
 ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно  
номлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па  
та је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</ 
им даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се ра 
газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ход 
пиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се с 
 па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само  
иш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јо 
..{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда  
 и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска!  
осле тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим,  
и и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад  
/> повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коњ 
.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако  
чи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.< 
 Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — п 
рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши 
ућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла  
дина.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме 
торе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „ 
 па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не д 
бета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини  
е куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p 
0" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољу 
, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је 
 Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, к 
им српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући ре 
<p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату. 
S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тар 
то!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле с 
е разговарао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник између угодника  
ди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћи 
S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда! 
вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да  
а је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гај 
 баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. —  
приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и  
инцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа 
арче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ет 
днако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p> 
уграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је  
ик и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблис 
мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше. 
> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста ш 
 њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова  
 кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S}  
 <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, 
а представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак 
л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та  
не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно  
сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на на 
После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одго 
 Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! —  
рашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покуш 
додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <h 
асом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не мо 
и своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и 
 Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђак 
ке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи 
гне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је пол 
има ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити 
у, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често  
суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега;  
 дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих па 
 Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али иг 
 <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од с 
 немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слов 
био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, д 
ајпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један  
а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели  
е две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком ка 
у, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> < 
 струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држ 
> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним мле 
грају очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, би 
ш ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, как 
а ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђа 
ша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно  
на то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све к 
 и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, шт 
 Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се са 
екако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се п 
лим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјесности и страху; како сам 
само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џ 
забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и п 
о знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљ 
а у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <h 
е срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху 
га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да с 
" /> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо поја 
>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснам 
, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели до 
 одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној д 
с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, 
 да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару!  
очепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже 
{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљешт 
а је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђ 
га и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио 
х од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} О 
пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све п 
 више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту брес 
ујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису да 
огат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најп 
е, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао 
ојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од 
ла.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на 
иже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, 
марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да  
би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</ 
че у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова  
а, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина  
 звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад с 
ђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да зн 
ати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, гд 
тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има  
{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а  
не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујутру 
ици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп 
ј је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У том  
ти и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — заларм 
" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која 
 нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</ 
сти!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се да 
 то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прожд 
</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</ 
ти марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти  
мо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> < 
ој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{ 
све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који дру 
о, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} 
какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> 
, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох 
лови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, 
ани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се  
те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиш 
ахтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно 
ефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ  
ета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вила 
 однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио шт 
да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зел 
S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само,  
ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и т 
татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чу 
, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у п 
а ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад с 
сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна 
н.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} А 
путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак в 
 је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се 
а је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила 
ла будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} Посл 
о, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више б 
обивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам с 
има, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељиц 
S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па он 
тала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима  
, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је  
и!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знат 
> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{ 
 опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечу 
познаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он о 
 у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба не 
посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од  
 код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфп 
{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S 
 написати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био н 
ти и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу 
{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежн 
} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распро 
који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старог 
је, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се н 
их ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је м 
ући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чу 
старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја о 
снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и зам 
парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој  
а јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек  
рао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више 
p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да није п 
кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</ 
ере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се 
к не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она 
стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још јед 
ојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се 
ума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога 
pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу с 
 јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да с 
 што је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гура 
постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој он 
онотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико  
тало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </div> <pb n="257 
це у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће 
и су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и пер 
у Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагод 
па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани,  
 у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још ра 
ко су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса 
и, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и  
ругим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „какв 
 стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом 
вим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоу 
је се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доноси 
а, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног па 
ле неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо 
е; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло  
 Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске к 
а чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с 
 беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, 
атарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све п 
пира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни по 
ће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп- 
ако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опас 
таљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p 
, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка иза 
 па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал  
е једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није  
арала са једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и п 
-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мор 
 немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, то 
ио момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом 
уст дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољн 
head> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се дес 
е боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала с 
<p> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препору 
има ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна  
ндровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А го 
ње за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за по 
оји се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обед 
о кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што нару 
и се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама 
 рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него 
 Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! —  
оклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не куртали 
жића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и д 
да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пу 
це у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да  
еће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! —  
ор“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине,  
>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S 
о сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пу 
“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижев 
х нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног века, кад не 
нако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида 
ор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био та 
ек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да по 
 а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лак 
ако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мис 
вчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазиш 
— А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још нек 
ао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио 
p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Про 
х силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,..  
ар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели  
м која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о 
е и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су  
лима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и изм 
а смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се кре 
вали друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови уч 
рло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само б 
 томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па ка 
даног млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је м 
енио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари 
између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="38 
аталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане т 
ће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по ј 
 нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како  
раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то  
е слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није 
 била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чул 
рајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак  
ва друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она 
е понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, 
> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих  
мах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је до 
једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад пос 
 друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришт 
} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је 
 какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и ше 
е ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, он 
оба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се н 
и <title>Геновеву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је ма 
оми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши  
вапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p 
ош бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обр 
де те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плет 
 дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледа 
то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} 
</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшественик  
акојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О м 
све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући ченејс 
је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се д 
ла оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ позн 
 јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то  
 те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту  
илијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прос 
ења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвал 
 десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припад 
и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који  
-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљу 
{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива!?< 
а, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је  
 и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а 
да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба  
в је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ 
јна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и 
 даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута 
А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад с 
b n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газд 
ад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више  
и проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чи 
 погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и ам 
 гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера 
а, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и меси 
шњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тат 
да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та веру 
S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извук 
 са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с  
 Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За 
кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему 
ако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и п 
вартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допуст 
и, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни с 
ирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурков 
. оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сенза 
јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <h 
д узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то 
и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукош 
собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коњ 
како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је пор 
 „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да < 
 које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до коле 
S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, 
 тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удр 
Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена,  
е, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био на 
њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се 
ји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, г 
м писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад 
омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти ј 
ебе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то 
д шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина л 
р за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица  
свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан 
ли,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже 
 великом зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о де 
ма, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спири 
Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обичн 
 кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се  
баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p 
 како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како  
у, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шеш 
аду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, која су 
кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст 
 Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети пло 
p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S 
а и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати  
тијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијо 
ти три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </qu 
нутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— По 
ло, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се  
бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ак 
пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћем 
умен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p> 
ом.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
а их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била 
мтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена чест 
ле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и пор 
ише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапајући крену 
тадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зим 
 која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да сед 
зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вел 
ела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка 
ду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добр 
преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући ку 
ече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’ 
— А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-О 
ано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други  
аље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{ 
ке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање 
ар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парох 
ли више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис ми 
тише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>—  
по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака  
а се достојанствено поштапајући кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарен 
ује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу  
евица држећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите  
бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти  
 к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p>  
>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно тре 
ила прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S}  
 је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у п 
гове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па о 
е поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљу 
нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроб 
 година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра  
тра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног д 
умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као 
ад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пр 
вана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем т 
е је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче пес 
ло на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечер 
е.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређ 
чена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини сва 
погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише:  
едеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља не 
 своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и 
 <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: 
д њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом! 
већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се 
, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други по 
доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је  
 излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачи 
је речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о нек 
и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престад 
о су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S}  
е он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, бле 
ло пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирк 
Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ниш 
сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{ 
“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, д 
у ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног 
 тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако ч 
рности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу 
би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <milestone unit="subSecti 
не и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла 
е препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као свак 
на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој циц 
по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу ш 
 синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, 
ле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све ук 
ви учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по 
 пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено св 
еда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p>  
 је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па  
је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и  
вати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у кор 
 керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко 
на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, —  
 вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремо 
 „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно 
 жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопал 
лила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из глав 
е онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде А 
зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и х 
а, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно д 
а је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бит 
испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и 
и је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин 
ми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива 
оспођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница!  
а. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На 
Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа оп 
та!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишља 
но, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса  
а запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа  
} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер  
прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа 
жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, не 
...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па к 
зи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позад 
је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тин 
аурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта г 
hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчиј 
ену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и  
S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што  
9. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година уд 
свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви сам 
е“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с 
 зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио  
да-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре  
 па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S 
сове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од 
ршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле  
 извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо п 
нији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{ 
ећа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш,  
ош да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као не 
 после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убиј 
је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају з 
АВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског  
и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види,  
i> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>он 
ице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би б 
 ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти мес 
урт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом припове 
у, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира 
 женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и  
 око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, т 
ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времен 
 су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као 
 вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у к 
агани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Дома 
 путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде м 
вара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искр 
о подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају 
/p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казал 
на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом 
, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па  
ти у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катан 
 (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, нас 
селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина 
еко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Рус 
овању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, 
ругим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетск 
тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за ко 
 и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред по 
ео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес 
ула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог д 
 Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекл 
ховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се су 
итељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживал 
женили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет 
 с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и зво 
пак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад н 
држати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочестија!{S} Т 
p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан. 
ремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забод 
се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Са 
му говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне  
, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> 
ак или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о  
и’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад  
о године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учи 
Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мрш 
је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда три 
и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведри 
. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то 
ожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било 
она два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му дал 
ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није  
то смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога кого 
еланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њ 
ти ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао  
то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под  
обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толи 
S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде х 
 читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Неде 
 који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији ц 
арова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам зн 
есто.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члан 
о оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавони 
ик, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, 
Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а оно 
еслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њег 
 и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају п 
, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и 
нталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S}  
ла, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови  
</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар  
p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а гос 
вели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанп 
с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одгово 
алу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, мо 
буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео  
рима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом јед 
шио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек  
 свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће ист 
од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSe 
 рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>—  
 и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пе 
којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Си 
ају, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем пла 
р’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То б 
? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толи 
трефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишад 
 пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка  
едај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих с 
оси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пе 
а кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мал 
ашљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на 
 у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а посла 
м родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи с 
<hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорс 
нофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак 
Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му  
ра. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к 
реба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, 
 А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се  
павај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и 
нас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пише, — говори бирташица а н 
S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано;  
дмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде 
ци лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, ам 
л’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели по 
ју или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до посл 
 било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> < 
 Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S 
 устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у  
/p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— П 
буру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато 
i>, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим  
 и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме д 
 и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати 
ано, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и в 
највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајл 
линог приповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати  
 о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира нагов 
огате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{ 
 надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у 
ој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, д 
е Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежн 
ћава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, 
о родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су  
где нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго него ств 
 једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим ле 
 и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето  
купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим  
ке архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа припо 
пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори з 
 онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намешт 
о и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у 
> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући 
нога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку  
ут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, 
 опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је  
не боље репрезентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} А 
сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, 
о је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији  
д пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха 
Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајда 
кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј с 
оћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Н 
 за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан пр 
екиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... ника 
 вртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње 
 патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример се 
пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим,  
ова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Пе 
тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је при 
е завереници у трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно 
ром од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="113" /> и разастртом  
 види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на  
м са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у  
а он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом  
i>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплаш 
 онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p>  
ледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је  
к се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај уз 
 сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новемб 
ња данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистин 
ош трајати.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их  
она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаство 
 се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“  
 па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мех 
ки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{ 
јан, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извади 
а у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменул 
окљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послу 
ло сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају него што по 
ој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа 
 <pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрас 
к и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће 
их!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“  
их, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, 
жем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госп 
и једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокак 
вамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели 
ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло  
адику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гн 
пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана  
е, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> 
а јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгуби 
>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини 
о вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у  
а трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" / 
!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили ку 
ула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младо 
багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била  
ов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи  
м мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке 
 неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује 
, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од мом 
 к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Неде 
’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што 
’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к 
мејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом  
ог дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви,  
оспођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна 
 — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— П 
у стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено  
ка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанк 
“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — не 
, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђав 
 кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу к 
ће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та к 
 Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутр 
исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — мо 
 ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио 
 ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не 
, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што 
мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер  
иониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећ 
 сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је кој 
м ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, 
о свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од ј 
 дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснај 
 камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише 
о кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и п 
ига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге 
у <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми 
ама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још м 
апали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу,  
 да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете  
 славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> < 
 дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квар 
 ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господи 
ба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из  
би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Ра 
а.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобров 
 живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} 
побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти 
адали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба з 
 му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су  
два маха славно користио гостопримством у кући ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи 
од света, занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p 
влији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар ј 
з сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну 
е се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа  
је.</p> <pb n="371" /> <p>— Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} 
и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а 
ама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са сн 
а месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто 
т форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши баго 
у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спава 
а Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама 
ког језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi> 
шти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладн 
 а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> 
а свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Пет 
а, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фали 
тра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n="236"  
тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с  
 или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њ 
фтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} 
рштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на 
ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца  
} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, 
и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мр 
је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S 
ко гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шац 
<hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епиз 
бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб 
било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског рингл 
ала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви ст 
звестио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за 
 тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико 
ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb  
улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p 
="subSection" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој, гостинској  
ре који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да  
, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад з 
и’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од с 
о парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Бож 
 па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем с 
те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове 
зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не и 
— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign xml:lang=" 
 мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ен 
ледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone u 
има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рук 
S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни стари 
е да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи,  
авам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем 
} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кре 
 к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ  
и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па 
 кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили г 
жњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта 
> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да  
 к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, д 
нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје в 
сер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рек 
ента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја 
гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим...  
S} Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да п 
дем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па за 
едили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено 
 поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зл 
ајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} 
о моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба 
а је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олиња 
<hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио,  
њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан 
ашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући 
ог и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је 
трефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати 
песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад 
ао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да на 
i> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, мо 
ецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичк 
ница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан с 
мео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у 
ати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на кап 
па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, лег 
трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А он 
онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много 
други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он  
ин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курј 
 боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно д 
ла!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све цр 
то је <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} 
ноге песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и по прилиц 
ш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никог 
, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то 
 пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размота 
атког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров сти 
ана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би об 
р се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Формално тукли 
/p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам  
село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило ве 
ога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на к 
S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да 
је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па д 
 окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А ш 
 на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и 
мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да  
мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село 
>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако шт 
е куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спи 
 ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А  
к и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа П 
, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па  
 испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен к 
укама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а  
ним људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало в 
 и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису 
" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не з 
 <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу оста 
 је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, 
 он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фам 
попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала му ј 
 лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је прикл 
 ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, г 
а?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p> 
ешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мал 
ао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод баг 
је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, 
о у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим про 
је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског < 
 мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га 
жише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађ 
За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он н 
жно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онако 
 исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му  
га „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике 
ем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, 
ко одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта в 
 док се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или д 
пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи п 
па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је в 
Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, 
то, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски гла 
ивили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате к 
жда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о  
 да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да 
на без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — р 
ели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, 
алаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о улар 
Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од сил 
р Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекр 
ти башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све ок 
чко и певачко расположење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певушила ону 
е слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је п 
S} И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно ма 
</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> < 
о лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговар 
х тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћур 
ашту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провл 
оћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за 
шта.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас господен на водах< 
аболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је о 
ква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет доб 
ер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како  
а, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{ 
ало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, 
ре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње  
тан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и певуши 
 може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да ид 
уле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па како је 
hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> < 
орско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и леп 
овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомен 
има, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одј 
брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра  
 поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити св 
упу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на сто 
огу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти  
и!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и п 
одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учит 
и од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врат 
имаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S}  
з зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нес 
сти код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак 
ници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне по 
 секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на уда 
отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће д 
с тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти  
је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад пос 
о сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан киш 
p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао,  
д добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191"  
су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбо 
о почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушам 
 родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупил 
еле</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообр 
те се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду поп 
> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колим 
са, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— 
тук, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивам 
рса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равн 
</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S}  
е; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудл 
атуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што 
ње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако при 
н или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у но 
 па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и к 
бан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намест 
дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, так 
 плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и  
 Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко пре 
уче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — 
анас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, д 
ст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’ 
, господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирт 
та једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где не 
 да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песма 
гра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и  
ну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, п 
ах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се п 
одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што 
 кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Ни 
одобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици  
га пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и ј 
јући на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што 
утра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и бл 
, бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спи 
нфантериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Мелан 
е „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, т 
 су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два 
ету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван гл 
шине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у кол 
т, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу. 
ру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је чове 
еца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она с 
оље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебу 
е!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, 
коро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали 
> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим да 
исујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде,  
ра!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</ 
нуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник би 
од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта  
јде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n= 
 ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душ 
 су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p 
 је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научил 
ко ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на пр 
она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва пре 
војим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува  
, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама 
био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске н 
.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је  
еда да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети 
сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавај 
p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га  
 трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </ 
оклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека г 
 још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{ 
у надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради црк 
сти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ре 
оста, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једн 
о су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дро 
 да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи жив 
 толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним  
ине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца м 
метају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти прокле 
{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који нећ 
ма и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак 
ау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручк 
 и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним колима се 
иповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монаст 
>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојт 
ге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у м 
асоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и ре 
 и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се ина 
 био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истера 
Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсториј 
а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе дома 
и и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су  
биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне  
ано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом  
свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њ 
о, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да ва 
као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и  
да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постиг 
ако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. —  
дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то  
 Епископије, него заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се п 
 тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у црк 
п-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенств 
S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено с 
 Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шум 
да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако  
, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S}  
одом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и ина 
ених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је с 
ва! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хи 
ку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама!  
би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И так 
 тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види ни 
S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он с 
“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нис 
и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом 
 Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па има 
о Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да 
ступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако 
 капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати 
еца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" /> силан с 
ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, 
зар</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред за 
амо на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфу 
зите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, к 
ога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на  
он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи д 
ана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом,  
ају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим  
само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на 
— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њ 
доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком с 
ти и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако  
<pb n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> < 
ера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако 
одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања,  
и његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у име 
зном душевном расположењу и на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици в 
 и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и 
го друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не  
о је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако дос 
је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу. 
 кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико  
 био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S 
стојанствено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају с 
мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде з 
оп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је 
што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — клања се  
идоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћ 
а каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него д 
товала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме н 
 га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија у 
дмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама 
 да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ 
одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жен 
згледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цица 
аде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— С 
ложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова 
 ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је  
 <p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. — До 
љуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод 
мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о пр 
к су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприл 
је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се 
 мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у 
ица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа же 
ама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у в 
а-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочи 
рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољ 
, да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, з 
а два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам  
износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столиц 
 и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога ста 
 ратовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима  
Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а л 
ући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњос 
човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се,  
 је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, 
ајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{ 
чели званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да ка 
едаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом с 
 оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на ко 
 уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести прол 
не!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојени 
ани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, н 
<pb n="153" /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо  
како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па из 
наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговар 
Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви за 
 и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свако 
p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам  
екад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од н 
н страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Д 
амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Ч 
промитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за изви 
 добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</ 
о кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> <pb n="27 
, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећ 
ве један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет припов 
а кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајц 
алонских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са 
 стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна 
е шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи  
ћег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођа 
S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица ка 
т упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне 
н је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што  
нило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се 
е сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе у 
иво спремање опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p 
т петнаест егземплара имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за  
на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер при 
дама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини 
сети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и  
етар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му стално  
ова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ,  
оцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви вес 
оп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лац 
ето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S 
пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо дру 
рна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у  
 по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да м 
е то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим 
куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга  
 оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глав 
.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај. 
’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А 
на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватр 
ам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од вод 
и литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чиз 
епо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш н 
е.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!... 
ша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчиј 
— Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га им 
амо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили,  
ј се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес 
е тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данаш 
пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису  
је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми 
, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка 
тати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ 
метати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, а 
41_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине  
1_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може у 
ead>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика о 
_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још да 
41_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и 
head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а посл 
"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизод 
d>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка- 
"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно ч 
> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је исприповедано све што је била природна после 
"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице и 
> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који 
"> <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сп 
1_C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се ц 
е;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не  
рати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l> 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоци 
 за поуку многим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нота 
но, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? 
ла и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један д 
ег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његово 
а Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; 
и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ  
 па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поште 
ку се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, упр 
... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу 
лепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и  
, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју 
 ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> 
— рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госп 
g="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся м 
уду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга бана 
’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... 
 Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p>  
кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да  
Пеглај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истр 
о и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраг 
слови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав 
о чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не с 
пила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не н 
39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује с 
ају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је л 
шилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасно 
 била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Га 
гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е,  
је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је 
уту.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна мн 
 је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињи 
S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и он 
; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога с 
итак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тис 
 да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А 
ајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да  
.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти пад 
 док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора б 
оја је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде  
ати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарц 
нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S 
и се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до д 
ају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обичн 
<p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S 
 и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу 
боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак позна 
p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тад 
 је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана гла 
ш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по  
ру па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <tit 
но изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, као  
шега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му  
пасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку см 
 — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>—  
е, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући  
у.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све  
hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ 
 родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ва 
слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о  
ели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна д 
бро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у к 
 главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{ 
 башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, као каква променада!{S} И нико их жив ни 
 жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се в 
Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи н 
/hi> пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како  
не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p 
} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу 
ам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљ 
се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S 
чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А  
!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је  
е да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек дес 
учај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, мор 
гог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кува 
ла негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге ж 
слушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад  
 Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умел 
63" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од  
им бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина и 
сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове  
} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через 
е као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад н 
 поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцен 
ијатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била  
у! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они 
ори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l 
n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је ч 
д једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као  
шљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекај 
се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо пев 
апут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> < 
утру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под 
творене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо пров 
ачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет  
вештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и зн 
м у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} 
ољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стре 
ште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пр 
2" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то 
ред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само пр 
ли Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујт 
ине до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер 
ер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели  
звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S 
 погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! 
; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа  
олетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе ј 
 имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом неку 
 се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли 
ст, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је тама 
е могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Ша 
 мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кући 
атка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа. 
менула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити. 
 половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојен 
о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира  
вук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он  
 ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад  
о држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они 
 је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде ум 
је гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је иск 
Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута 
мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин- 
емим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене,  
 коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, 
оји ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало пл 
п-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно  
ће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из ма 
човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што више књ 
 буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су рад 
„под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S 
та Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вил 
ње, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке  
а, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем? 
еби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до ан 
ак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и дав 
 бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила  
вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обр 
оје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или ј 
 и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и сас 
је све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца 
ца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо п 
годишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немо 
 те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи. 
ста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако н 
 тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док  
ше <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида сл 
ака, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све за 
знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, 
е, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио. 
и секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему т 
заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ови 
јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка приј 
челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио чел 
вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђе 
’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у грун 
ини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, д 
ЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати  
ако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложенога <foreign xml:lang="la">corpus de 
 сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислил 
ан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак 
ом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан 
је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{ 
дили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код 
гаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу 
поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако 
подин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све пола 
а па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве са 
је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у православне цркве!!{S 
бро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам 
е у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ,  
ојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О мол 
ељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали  
ка стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и за 
исти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> < 
ла.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хит 
су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" />  
и на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а 
аца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру —</p> <p 
есничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну  
же, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само с 
ро!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајниц 
 ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мен 
S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој 
hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>в 
си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чард 
а помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ерж 
још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима  
, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала  
 ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако ба 
 поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћ 
њак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мара 
се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</hi 
рао.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’ 
и с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не 
кану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> <milestone unit= 
 Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p 
 кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије.</ 
и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне 
!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер са 
ико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ет 
авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „ 
ог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може ко 
вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додав 
!</p> <p>После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S}  
и околним местима, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први  
лажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува,  
!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју  
се обично добијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из  
.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је  
n="86" /> једног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Н 
вом у кући ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно наб 
оста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му  
д свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" 
ова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, не 
{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’л 
та знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb 
 се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младоже 
н, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најлепше!“  
/p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше н 
с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла 
 су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса  
касу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После ј 
цу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у 
дле (назване по некој швапској принцези удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву  
од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замиш 
и и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб врем 
е не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седо 
лико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који  
дној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио 
 и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> < 
 Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда попо 
ам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни треба 
ни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S}  
p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, 
ве лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка 
премамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може  
 <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера,  
еститати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели 
ко је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу 
ненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} 
х момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника 
е о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> <p>— Та з 
 свака забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу ка 
аљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе 
а!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џ 
 а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шт 
 чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Мелани 
„како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у 
а.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и чит 
оалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се описујући овога лоп 
 ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каж 
што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико д 
калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138" /> иди преписује Песмарицу 
ишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса 
ан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом р 
мела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлиј 
лна, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико годи 
 није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а он 
 узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спава 
 бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit= 
и у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепш 
; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф,  
ати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> 
ише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима зат 
араме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се  
да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим пут 
ке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ 
но полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху 
} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу  
е пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S 
 а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као шт 
ст.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и  
а сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже,  
па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солфери 
с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него  
мшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l> 
тир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?< 
ако!{S} А чиме?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбија 
, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?</p> <pb n="210" /> < 
ији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзили 
ло и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} О 
 како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светог 
 Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар пе 
никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњи 
м дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може  
баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, 
сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да 
једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али  
p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изглед 
 до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати св 
је отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сват 
а помажу капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то  
} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкињ 
 доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој к 
 ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала 
пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде 
 није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“  
опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће 
тре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважав 
та <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тика 
оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан. 
 јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је пом 
, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога фазона, м 
ла.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четр 
а несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Ос 
му!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру иноверн 
— пита га Ракила, једна лепушката млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, 
? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та т 
м“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; неке групе 
лику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето. 
л’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију 
ле... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три 
— А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце?  
 тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, 
ије стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар с 
нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једно 
 беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — теорије јеромонаха Крушедо 
> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећ 
Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибри 
оп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обој 
ече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, 
ди госта напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитеље 
кри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли баја 
у још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где 
 том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накупов 
иновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом и по 
рисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намр 
у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — зап 
курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли!  
ело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једн 
ки бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред 
ства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ ми 
 својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако др 
вима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутр 
 њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, как 
бава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног организма, за  
ок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно  
својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и 
а <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не з 
кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућ 
; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш онома 
обио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Ексе 
 по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће б 
“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој ч 
/p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме 
евојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу 
 опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска д 
рага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било жи 
е за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно м 
ћи дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих к 
 Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је 
о на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по 
Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p 
ој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гур 
Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о  
е!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се  
 Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу,  
 донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога насл 
Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај 
е онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у к 
огословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро позна 
...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да с 
то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и  
А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А 
 па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра 
лач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаш 
м?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га 
један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљ 
 и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљу 
мо бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толи 
о се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намешт 
ваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе  
ни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких ст 
 близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме н 
} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после с 
ешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужно 
а што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{ 
 је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ др 
твом и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „В 
ји ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгл 
ље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и  
ила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — зап 
време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неко 
а оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — 
 други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога  
ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да в 
мало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и ин 
 а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом спо 
 и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p> 
зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине 
м пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!... 
еној махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и б 
ако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракил 
Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није ист 
ретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће  
ра.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали 
и пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме 
S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ чита 
крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет упец 
 воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге вољ 
а соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрч 
</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар  
 док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, јед 
331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама по соби у свој 
наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ ил 
ућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир.  
уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљив 
вице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око но 
ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци де 
ења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер  
јина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре нег 
ећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — дов 
 ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} 
 јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жесто 
алеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па сам 
она и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изг 
о, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године 
 и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Бе 
 гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита 
то кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — ни 
а, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш леп 
— Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолије који  
то је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума 
 Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone uni 
а.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо 
ала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само бербери 
/p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако обичан код свију 
дно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим м 
 је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада  
> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле рук 
м годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову па 
а:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>М 
да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’т 
а видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p 
ко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му  
адом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога М 
што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S}  
— к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати о 
Паметнији попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га св 
адао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него  
Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какв 
уче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оће 
асмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледа 
е успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слат 
 сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално ви 
на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше 
а тако завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим 
рујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати н 
 <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шес 
одрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два  
ко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну  
о ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задово 
пођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачк 
ла делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, з 
 сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за  
ре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на о 
мотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.< 
ским <pb n="166" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону 
утито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слу 
јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредил 
ој другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што  
p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију 
ј газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „ 
} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз с 
ировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство ниј 
 остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину дома 
на кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко  
би нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволева 
 и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месец 
<pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ос 
же, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вици 
е пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престан 
 нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разг 
непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар на 
господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда,  
места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни је 
, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан 
 повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави. 
зао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и 
уб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шв 
 се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дак 
а,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца  
и ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља? 
почиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А к 
 ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се  
 Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> 
, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, 
то си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би 
е!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља 
да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; 
<pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол 
оју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо,  
S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а 
 „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не 
њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једн 
латка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у 
теља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо ј 
зденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш ст 
 служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако 
е <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш 
име, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то 
а видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме,  
гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више к 
го је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је 
 што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само 
бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу м 
пи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут д 
иту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путника, и о 
а време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који псују рит 
а писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прокине бољ 
 а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви 
у, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} 
а преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</ 
ви и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Г 
 молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би  
/hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „ 
ручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла 
нцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру вирт 
 и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супру 
ала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је 
ко.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бо 
а ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, с 
 а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запоп 
шна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојан 
/p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, д 
те ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’  
елим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ј 
е овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не 
ега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!< 
нај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бит 
а.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — реч 
се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... пр 
чепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> < 
у с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бел 
 да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од  
них књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И  
ој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те п 
преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!< 
 дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш 
 аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — 
 Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, 
ног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенству господину Епис 
p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми так 
по живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, н 
 стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе 
!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена 
ли и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, 
била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, м 
а. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бо 
, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О не 
ва, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, н 
ремена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра ва 
е сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпо 
врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зо 
да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била  
ма сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi>  
гневне попадије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S 
еч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потро 
 су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна про 
0_5" /> <div type="titlepage"> <p>СВОМЕ УЈАКУ</p> <p>ЈОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕЛИКЕ Ш 
 да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — они 
Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њ 
а, па запали...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Јед 
ља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Вид 
т на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћир 
 нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, п 
а, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и  
а, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла  
поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Ш 
ова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај за 
банице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а  
, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијан 
оваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из крев 
, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш  
месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о 
еси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и 
асира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, сла 
и чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кре 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темиш 
:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад  
гобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; дивна идила 
 господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако р 
 дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>—  
ле дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча 
ате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њено 
 би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против па 
љупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца 
видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има тол 
</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни сл 
још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се јо 
у руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуф 
 га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година 
ао да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадро 
очио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њ 
 одобровољена и задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од 
али и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:l 
 delicti</foreign>, онај зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљес 
ог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки умора 
 <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа 
ифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} 
Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, шт 
ег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Нец 
оме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тис 
 нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, 
наћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу  
а. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да нама 
сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ра 
<hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l>  
ема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, в 
ћу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па  
S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му  
ежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и пог 
"65" /> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућев 
иснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајд 
/hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебљ 
, чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S}  
пови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло п 
колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да при 
т продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а о 
ло јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и 
 показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у з 
њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по кој 
 да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млад 
а.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама  
 Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских шк 
то латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бе 
им који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S 
..</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њ 
 Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, —  
а, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога стар 
га брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од 
гу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се  
орила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио 
пира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу,  
и свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и ос 
што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само  
ред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испред куће после вечере и разговарали с 
и је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је вета 
дна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S 
на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чиз 
топла перјана кревета слушају задовољни укућани тиктакање дуварског сахата, кишу како лупа у пр 
е прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету ко 
а за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Дома 
— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала д 
окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> 
његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А ј 
 види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S 
длазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, прест 
ука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, 
нако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом  
ем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и че 
, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола  
извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут 
 ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p 
ам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом  
пруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} И 
стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па  
 па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дози 
епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе поду 
S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пиј 
в млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантериски па чак и један (невер 
 у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промо 
— за неким шкадруном, — за неким тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перј 
то су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о ни 
.{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га т 
 кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грл 
Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, иш 
момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девоја 
pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за т 
е или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер 
ва интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла 
 поред свију онако повољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван < 
оја је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског „<title>Тагблата</t 
а Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, час 
 се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пун 
вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Б 
наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако 
се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Г 
 вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ р 
 дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb 
квама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, ње 
а име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ к 
а име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду од 
— Уф, папа, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум готес вилен</foreign>, — рече Меланија прегледајући  
ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица у 
 изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спал 
о ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.< 
се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p> 
ла. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и оти 
 Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p>  
ка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорав 
а — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорит 
ћица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример 
, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о 
дао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S}  
 онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катана 
} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте  
н по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни проти 
е му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадиј 
а била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско ошт 
за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу 
ипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега 
 наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе 
кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и < 
ајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их 
тички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су 
ош више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, ма 
али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо бил 
така и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досад 
нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде 
ила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула  
 луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада  
је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, ф 
госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... знате.. 
>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га ма 
и то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! —  
едва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала,  
 је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да 
у. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнел 
а била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па  
екла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам ка 
трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако с 
 он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако крив 
 порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су 
на древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и напла 
ћ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме н 
 сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди 
едовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с  
ино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна пословица која вели: „Испод  
г чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор н 
век кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену награду!{S 
 на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} 
 су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — уме 
 људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не  
рофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђав 
 већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим 
— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет 
уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> < 
ве расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; како м 
а би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вра 
} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p 
ио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, дои 
како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу  
ри, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што нис 
p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку ст 
 <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас  
 томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не з 
није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која пос 
азећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких 
а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко је 
Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви 
 заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, 
да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, г 
вно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни  
, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећ 
 и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.< 
еста него се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се м 
 /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p> 
 да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на пу 
окрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Св 
на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле 
рисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шт 
њала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола да 
путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-С 
 Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примје 
>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о нека 
осподин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан 
ата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере и 
окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек 
...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ 
дном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти 
пазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време в 
ене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само з 
 младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја  
 искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па  
јте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких љу 
— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта к 
 моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па 
да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са  
па, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — 
<p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, 
ко читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор  
м су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то  
 и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та о 
} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало је,  
 живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле  
Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,. 
ала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљен 
и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпрат 
> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Персу!</p 
! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете 
касто.{S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} 
е то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и б 
ље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а кос 
и.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и је 
 ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви јо 
рај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па  
пет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а 
оп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у ста 
одати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а б 
 и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји 
рећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S}  
ити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће 
 можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете 
</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да  
pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће 
х морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И 
ртоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ укра 
на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ерб 
вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и 
ољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па вол 
{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио! 
> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од на 
ј прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та  
ко је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, сл 
и.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и 
смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна  
ако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по таба 
вали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се 
аку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.{S 
и и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се рази 
 <hi>Њоме се враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пућ 
а умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, р 
{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко 
и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухв 
а је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, з 
e-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Е 
сте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздух 
, донео младенцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са торто 
ео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља 
д грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупиц 
ребала.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман коли 
мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесње 
милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берб 
Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је наву 
оју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’т 
то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита пут 
омало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето 
служио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часлова 
латим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам 
 запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане  
жно! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Таз ис унмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори  
разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А  
ича својим накарадним српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин  
 у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:lang 
е свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два  
ла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и  
аба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута, за чи 
се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба- 
абриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена курисањ 
„Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села  
а Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу сви 
н човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори ме 
сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати 
 друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она т 
 ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или за 
ђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне позивати гос 
е.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај 
 баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му 
ија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — с 
га с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</p> <p> 
 Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам  
ш сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где сед 
ријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је 
"214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекн 
 му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb  
ви се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> < 
 курисањем једнога старога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на јед 
и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ 
 види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости ве 
шној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S}  
Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, поштовани читаоци, кој 
е да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мот 
ла онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема  
ђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радоз 
ула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, п 
е то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да  
д гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспид 
тудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је 
ру, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S 
па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је 
о разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S 
и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па ч 
 измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, к 
огли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p 
ани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвор 
 оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно 
то мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се види да је био некад политиран  
 пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално пр 
че љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисл 
задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе. 
нашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — 
ком или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} 
авате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му 
а.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га бриж 
па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S 
тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти 
рењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком 
сирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се п 
Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није 
мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним 
 би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и п 
бе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај з 
но, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— 
е дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа мате 
 се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви. 
 крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким 
S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’ 
 томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чу 
оже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девој 
ије, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их т 
дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја  
том, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са 
S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Ниј 
 су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, 
а као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника  
баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују  
 није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је  
"> <hi>Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично 
охвалније изражавао о садашњој младежи, управо <hi>Омладини</hi> која је предлагала да се свако 
(и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а 
 моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од нек 
јана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само 
p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је исти 
нати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати  
олили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га у 
 је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</ 
но дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се 
то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — вели п 
</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вече 
ам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњ 
 вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са села као... као оно б 
видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је 
аучио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам 
о јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали), који је  
га кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим  
о срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад б 
мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају ј 
ла у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо 
захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ј 
и.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему,  
 сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о 
х по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, 
а сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О,  
 Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два 
те ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас таквом једном фушер-машамо 
већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца 
и, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не може 
подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна  
а жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Та 
ђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — зап 
 љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори  
 у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па 
ивео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну  
> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{ 
ити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему из 
гла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још там 
о после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија цр 
ло и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из д 
л’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n="46" /> <div type 
од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и  
—</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оно 
 ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и по 
рце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му о 
мерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попади 
, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам  
ала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није би 
радила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је 
„Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја с 
воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро,  
азумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је с 
м сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> 
а прегледајући рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> <p> 
} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и 
тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S 
други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или ч 
’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немој 
о, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, 
 са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са  
купа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине  
елу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их  
е, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу  
удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спир 
к ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме д 
у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, као как 
барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му да 
ког рада у вртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{ 
е, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Н 
, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби по 
ог безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Сев 
лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија п 
орио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна све 
дно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да 
 ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S}  
— Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’ 
S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшествени 
течају за парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S}  
а зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> < 
 дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је 
иела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се ниј 
у ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, 
 гђа натарошевице и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шт 
ва, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме 
о па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у  
 и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" /> 
ква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накарадним ср 
е — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд 
месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негуј 
о брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црк 
ју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету 
ити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткр 
 по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног 
слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек б 
је!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се  
ешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити 
јте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера б 
памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фиш 
 долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшиј 
pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђ 
дан од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, п 
је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Ју 
а још једнако праскала због Меланијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, да није добар познавалац  
ако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гро 
а која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш ка 
за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре 
е, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник  
исли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у  
 може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја каж 
а продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Зау 
е осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Бр 
} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље 
рај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десе 
 један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и  
 И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па 
име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа 
 ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, 
пира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, 
и приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догод 
а га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега чо 
иклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, о 
уге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </quote> <milestone unit="subSection" / 
лопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда  
 онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени 
 па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек онда 
те ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек ост 
и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те папри 
е то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се 
рих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар  
цају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде,  
 а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и мет 
и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у р 
} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите  
а као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као 
 чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћа 
а од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне  
..{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <h 
ли госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, 
а-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на до 
о уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И  
/p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о. 
е Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да  
 отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану који држаше о 
еши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово ј 
после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. 
итав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узр 
зумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и о 
о благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде з 
аљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе  
астаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свира 
ца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{S} П 
, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Ве 
 обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд 
та, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па ј 
а се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми  
морно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — 
 устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> 
би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Бож 
е? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p 
није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима 
судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна чо 
фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако 
јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш  
вај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рек 
ама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и  
се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари св 
у кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, моли 
уши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује не 
лед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је  
 још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и 
ојанствено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се  
а, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жен 
 задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која 
ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и  
љу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу 
и најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не устручавајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и 
/p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, — попушта гост 
асртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву  
е завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и  
 нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту  
брљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном  
.{S} И она одмах поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у ми 
телирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу чије се 
врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му те 
дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се 
езобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува  
ће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја св 
бито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хауптреф 
наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро 
каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>коља</h 
м</title> послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за т 
.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би 
 гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њи 
е пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} 
 n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима к 
ла самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је 
 очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој в 
млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </quote> <p 
мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило  
ече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>—  
ероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Меланиј 
неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слат 
 до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карло 
Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табани 
 могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се д 
свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред над 
а кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку није мало смирио и оставио 
, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и том 
упли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже г 
раштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевца,  
 да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{ 
ш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са  
="374" /> њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и пасијо 
и, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упр 
утра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметил 
аш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како  
252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за по 
а и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло о 
ерса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не  
баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо! 
адгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ ме 
{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, у 
е лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином  
ам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да пред 
, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме г 
е успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и  
 четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад р 
аде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје,  
ме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а ни 
и им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мо 
етало и лупало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, т 
 у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’  
обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како с 
, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347"  
ојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасира 
змиримо!</hi></p> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би м 
 свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите ка 
у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад 
а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> б 
да доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габр 
 ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не  
мне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, ка 
и се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="3 
i>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вел 
 немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер па 
hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад  
п-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спом 
 ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{ 
 сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видит 
рча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја 
ње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209"  
огледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау  
ошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар 
зајамне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим 
, мама! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном мес 
твори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb  
е је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а ј 
олики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум готес вилен</f 
а</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ 
тикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за  
чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, ка 
и, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је 
е фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме...  
л’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта ви 
е би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p> <pb n="346" /> 
ороци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шт 
та не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме 
Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шт 
ар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p> <pb n="346 
и пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. —  
 ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остав 
руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако вру 
ојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не  
и и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођ 
p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p>  
. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ има 
м срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ј 
егову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а пос 
атише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а стар 
уку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попусти 
оброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јел 
ји и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, 
Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ј 
 је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газда 
паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикив 
о</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили  
е и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке тргова 
г кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њега уву 
јзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слат 
селенција формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје 
рса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у  
отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па с 
ли час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге  
е њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери  
а ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једно 
 у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p 
 у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка 
че.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељ 
 помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и с 
p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца 
су они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код 
ати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер  
и и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг 
ме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од п 
затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку  
рао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским с 
змишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако с 
о читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је  
то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уве 
 је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} А 
ечима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> равно 
и.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела  
клавир купљен је после три четири такве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две поп 
и зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид узело. 
 сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображ 
нако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</h 
а, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, д 
ар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни 
 стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући с 
живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме 
тка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка. 
бојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе; Шаца и 
ко је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца так 
од Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слу 
срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошл 
Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом 
 ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, п 
а њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осет 
мпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен пог 
} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара не 
} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на  
 Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на ча 
, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра 
-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... знате... не тр 
!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак 
.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити мо 
 девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била с 
о тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се н 
е Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ п 
мање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се 
еланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш  
оту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало т 
и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?! 
>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" />  
ну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама јо 
 се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi> 
ите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле,  
S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих да 
а поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле с 
 да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је  
; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} 
е, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете мој 
ла све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гости 
а је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме ко 
нај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти 
 вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула ка 
ала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо с 
ије ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запа 
о сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, госпо 
 сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S 
повски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те 
помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на пам 
... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>м 
никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пиј 
е заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је свак 
у, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па тр 
е сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту  
звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и предста 
ного смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај ка 
n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћи 
супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је!  
дића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и д 
била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевен 
о није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његов 
 цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он да 
аним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девој 
к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S}  
 да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима 
ица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Сп 
le> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на 
а послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била је  
 била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај 
о глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала  
г.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, < 
е и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало  
ад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је  
е —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора — 
p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жен 
а је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по се 
ћ свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Сп 
>— Та ништа, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова с 
да најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да  
певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, 
S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туто 
рквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је ув 
равно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета 
 писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је треба 
о изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, а 
толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељевао у овом  
Клањам се, госпођице!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопостављени. 
 а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је 
>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бије 
а кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепеља 
аш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — М 
днако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S 
ображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога уч 
сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.< 
преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви с 
и; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула 
ула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове и 
љ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32" /> господина Тривуна који је одавно 
то!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Б 
су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хиру 
ући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мисли 
пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почи 
барке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и известио их један  
гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано је једно идили 
ар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да  
О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема 
 очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној бе 
готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <pb n="80" /> <d 
 ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају 
крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p>  
у и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А б 
“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о  
 и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајде 
на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотв 
драге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели  
. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одговори Јула и  
ути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} До 
шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чис 
цију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините 
а Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Је 
ика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„шалај! 
 дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, п 
грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабри 
орало још трајати.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а н 
ра изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп  
ом Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а 
ирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах  
једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и ра 
ог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиро 
у и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцко 
п-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа  
ад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Пе 
 је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли  
стидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из ком 
помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241 
, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прв 
А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А од 
Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што  
 после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n="163"  
>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— 
слим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабо 
е отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари  
 добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза  
рау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу,  
 у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита ф 
ло на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту  
ру и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сто је би 
ла и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, в 
} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак н 
 све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу 
p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200 
Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни 
осно псетанце са плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозо 
 ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шак 
а Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плака 
е и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на руча 
 али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина св 
 речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој 
ујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра им 
 су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су ве 
е кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је 
 наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невес 
 Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да слу 
, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуд 
 да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можед 
је то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није ни 
ало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и наз 
ојски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две пирами 
рила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури  
 кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{ 
а, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп  
ао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, до 
м и практичним орманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочи 
о висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — 
ослу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо гово 
 велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у 
 лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам 
додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То н 
есец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта  
уге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И та 
руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, 
плиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем 
 ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наше свете православне  
и и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авли 
 стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако на 
о... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="23 
родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Ју 
 лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље  
p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљада 
м најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> по 
на.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до  
 умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакив 
а некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо које 
н им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С ови 
друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива 
нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и б 
ирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други  
оје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi 
..</p> <p>.................</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече 
рипитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</ 
кинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечин 
 фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је 
, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју 
је, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p 
 мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— 
душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, з 
па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало уми 
 царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо с 
отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу н 
 то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она. 
па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, в 
о... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, 
то су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у ово 
/p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и 
Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— 
 никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркад 
ајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у 
к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса се 
вим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и  
 како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, 
 ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетил 
унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, го 
ад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо с 
о стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се ста 
ко тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему 
би, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика ниј 
олим, извол’те!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек с 
њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њо 
јне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро,  
дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а  
сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! 
ћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затво 
је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ 
 се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S}  
ујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ј 
 ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред  
бером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим 
ише да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји к 
домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из ус 
ра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиро 
ђа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако у 
андор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока г 
 из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне 
 — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није 
јно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S}  
есело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је преко сва 
ни на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — к 
 ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, 
е ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а  
пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми  
а; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису! 
— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп 
Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени 
 и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје а 
родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога д 
 вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, т 
едва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно. 
“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела д 
, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само госп 
само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> 
ла све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља 
 ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотаро 
и боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је ј 
 сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Пе 
арокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће чита 
комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час 
а дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати.{S 
арала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни  
ме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јест 
 смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па 
и, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</ 
олим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него у 
 тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, у 
 удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику  
о да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми верова 
 рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни 
е слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој  
е цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра —</p>  
у је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p> 
за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у  
о овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{ 
ан разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати. 
p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{S}  
а се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим  
каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи  
у и не <pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро п 
г вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! 
 <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти ме 
убе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гл 
смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад  
ека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабр 
чи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, деб 
има својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је д 
а свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p>  
 уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима с 
ај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе 
осито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, ве 
погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за 
као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши  
 разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тог 
ели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама 
један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све 
а Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горе 
јим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, к 
о нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори 
к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старежа, Мел 
им пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само редуше оста 
матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Пе 
у и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу св 
 и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да 
p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад  
не суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </div> <pb n="157" /> <div type="chapter" 
је!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за т 
г, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господина супостата, сви  
е на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изг 
т, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка при 
шта друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки к 
укавства, разумео.</p> <p>Остављам сада фантазији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то 
 у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа — 
ог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело  
а као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — 
 то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће 
.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.< 
тварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни  
рману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била опти 
на!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о уби 
{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xml:lang="de-Cyrl">алте -фрајнд 
е за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тим 
.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чист 
прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек ме 
ако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; са 
драво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — приповед 
 се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобро 
едан фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, нем 
о, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> 
ти; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још какав,  
p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је јед 
реба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>—  
hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здра 
кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— < 
 Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да 
осле дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим с 
зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана н 
 ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l> <l>„ 
 изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин  
се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л 
е је село заједно са сељацима променило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни крат 
мацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару је 
шкадруном, — за неким тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита 
на оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па д 
и узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш т 
ка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спир 
ст, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S}  
нији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само пожел 
 је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво 
рпски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само неме 
да и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла  
да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецким арија 
ека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац 
 да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвек 
 така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа 
више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као  
рзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из 
ли фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстор 
тан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасви 
астов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико 
чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грож 
ређали,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу о 
дозове свога секретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви  
 што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да  
а к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само р 
ара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, 
о би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А ко 
ју по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или по 
тари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија вели 
е-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, 
 пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирта 
ар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласн 
тар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и 
да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш  
аче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Јо 
 ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’  
’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на ш 
нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и о 
најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала 
 тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај кру 
 Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући з 
Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“  
ира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било к 
м на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао. 
а Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцк 
 ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира ј 
а су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и њ 
што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљиц 
ца, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за з 
 коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S}  
жим и купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог 
, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, з 
њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантиј 
јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор 
јвише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла- 
ње, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S}  
м вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не  
Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и тво 
та поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Арк 
!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> 
 испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезе 
 још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S}  
И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="329" /> после дужег тражења по огромним  
лу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особи 
ску крајцару, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта са 
.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и ни 
="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стис 
ина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш 
его сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине,  
 и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да  
амо плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а још више изм 
ош имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек 
увши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамен 
ти људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} 
 тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем 
Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира  
 ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом 
.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{ 
ити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека ка 
 ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било 
 то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај  
Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И са 
 тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о 
реко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије сар 
19" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акт 
 тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У 
р је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спир 
>— Свакојако, свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пе 
но заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p> 
а ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ер 
понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му 
собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</ 
и к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390" /> < 
, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице 
 <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и 
-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, 
га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И 
мена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и про 
 мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о  
атно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад п 
скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости  
без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја а н 
у је опарала са једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје ко 
 и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не тр 
о <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а  
/> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас. 
ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да бри 
поче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали н 
и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а  
нија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу и по годи 
S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позитурама, изразима, разном оделу 
вци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сид 
м клирику Петру Петровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Свак 
ио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он,  
м друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и т 
сту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасо 
ећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — 
о је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се 
донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше је 
— па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна 
 вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назе 
.{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам  
смена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити  
ти ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Х 
га ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— 
 је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</ 
— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— 
и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећа 
 и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, 
све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у про 
а гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна  
о, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, ни 
него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерски 
кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протол 
чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на по 
ез икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и стави 
ра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила оре 
 тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{ 
аре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна  
p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљуби 
 изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спи 
Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих 
Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>—  
само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла М 
 и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и са 
похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они  
аспитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојк 
се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори коч 
ла и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о ко 
ар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у  
аже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену п 
вену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жу 
леда к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намеш 
Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу која с 
ликих красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, н 
есрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица уп 
<p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је 
 очељали!...</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад по 
ang="de-Cyrl">кис ти ханд</foreign>!{S} Фрајлице,... господин-Перо... службеница! — вели фрау Г 
то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само 
клем „<foreign xml:lang="de-Cyrl">алте -фрајндшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вреди штаг 
ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не гово 
како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не 
 се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображена  
и и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, 
ост мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући 
ала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (тр 
ала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом г 
у:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћујете!...{ 
прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато је јед 
га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из аренд 
а прекинуто приповедање. <pb n="370" /> Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп 
...{S} Потукли се!</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим 
 викну запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Цвечкенмајер!!</p> <pb n="391" /> <p>— На, Кристи- 
ови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је в 
ослао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је и 
 се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да  
свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом  
 Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног 
мо гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје накре 
ц бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По вазда 
истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече 
и ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p> 
створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан доша 
 испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је т 
кад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостива,  
от, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало  
о к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да 
 као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој 
, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и 
 дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јо 
 што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом по 
Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— М 
/p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадил 
, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобровољена и задовољна што примајући ук 
овима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији нала 
а изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других к 
 речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јауз 
тога, после ових података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је 
 чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, али је сује 
јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ 
S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији,  
јући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огл 
 једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвеч 
о пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била 
 ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помисли 
еса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, до 
!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.< 
 се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> врати 
 воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи раз 
p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау-Цвечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да в 
g="de-Cyrl">мајн грус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на 
де и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у  
о знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као ба 
х у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за 
 су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, 
 сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раздрага 
 постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавај 
хвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак пе 
оже то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да 
" /> <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђ 
... господин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; в 
> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве с 
закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} В 
т! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{ 
 тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— 
 није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућов 
адуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела т 
<p>— Јесус-Марија! — викну запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Цвечкенмајер!!</p> <pb n="391" 
нцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала 
 Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њен 
 не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате,  
едока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — викну з 
 о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и  
 услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге 
 унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалт 
ој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен 
 сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати  
човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; дигли с 
/p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо 
у зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путн 
а накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запит 
кселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао ц 
с! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла,  
 холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а ма 
 <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми ле 
еша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцн 
аше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, по 
ких инструмената познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознат 
>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем  
немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујн 
 и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, на 
 зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерско 
 Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с т 
о дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се 
алупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је  
била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко јед 
 једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је м 
жу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у уш 
то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; сн 
 и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и  
и, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} 
пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура  
е из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... 
подину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, 
 л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то во 
дам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, д 
опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... д 
бриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О 
ад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сет 
 ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фу 
.{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са брија 
ла, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду к 
о онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то 
опастила и унесрећила сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед 
те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле,  
ся зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е 
 носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођа 
ао цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ 
ыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p 
Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог 
е не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди  
о то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Н 
си као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само наш 
 врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупир 
Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о:  
 нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро  
, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у  
оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p 
к и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у  
ина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, 
 више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. —  
поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Е 
ѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку  
е; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела гла 
!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај д 
било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збо 
ећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали 
аз је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: ост 
ђе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро див 
ено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у дру 
 не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себ 
hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ 
о!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом 
 закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и  
је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави 
као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро дивани 
, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој 
 може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи.  
.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S 
јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџак 
. виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само 
 чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра  
 заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њи 
увај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, ж 
и у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је к 
 Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} 
викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, 
штар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита ј 
имети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече  
 је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — 
А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то з 
де онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за р 
тим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задим 
 му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брж 
i>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</ 
оје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су о 
г фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га  
али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl 
 следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало р 
мплара имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу 
ра десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Си 
, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком капижону кака 
анија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек но 
 са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време  
 — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о н 
на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у ње 
нцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из  
ик.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде бр 
и?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, 
 се! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Кис ти ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзит 
ива. <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти ханд</foreign>!{S} Фрајлице,... господин-Перо... службе 
дан; <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти хант</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пард 
 још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага 
м једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. — П 
о потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило но 
ло у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшп 
ма глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тр 
и све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у  
одар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп Спира.</ 
а говорила: „О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад б 
 „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спир 
т!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико ј 
р ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриел 
шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Мор 
то рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер т 
p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Прода 
 Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу 
арохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S 
е Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху 
 једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да  
е и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и пе 
дној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, 
то.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове, од који 
то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба трот 
понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Све 
 поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и  
куцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вел 
 како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} 
љ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио гу 
 види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечке 
 воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих 
омужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количином млека, тако невероватном 
разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, док се није поп-С 
и гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — теор 
 ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење 
Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— 
о треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливал 
 И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват 
је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да  
 човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела кабанич 
ажи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{ 
е дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад ј 
азговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра го 
е, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само а 
би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који с 
.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно ш 
 персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{ 
рагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир 
есте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — 
ко матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића св 
лике крофне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А 
пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само  
осподин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе 
о с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас би 
 Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi 
ка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како с 
сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана 
 — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче 
 ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врт 
укују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи  
и и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки  
исам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам 
ржи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова  
 идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем так 
 овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нић 
ла Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него да 
 ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи д 
 сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о шт 
ћоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми по 
 на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — 
р толике крофне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p>  
да суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не 
д ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке 
, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобе 
силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина 
 кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал 
па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што к 
! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се с 
 разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за 
дела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да с 
 Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није  
ва господин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе 
риличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојник 
у за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћ 
 ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам ва 
свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног б 
.{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда 
 — одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, 
 тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, ка 
 пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S}  
ине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића 
p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бај 
ти, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Н 
зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут поглед 
 воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, 
>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све  
ног беамтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</h 
о није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти г 
ју на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи пре 
м знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја 
 своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па 
одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да 
окаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Так 
е и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне 
а познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду. 
тиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад с 
ла!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти пом 
<p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, 
нуару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S 
S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>—  
 обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је 
 кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми мо 
нкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолиј 
кад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу  
тељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима с 
у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и  
 у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старежа, Меланија извађа свој  
астала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да п 
ас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилаг 
стол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио п 
е надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће би 
 њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} 
 у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Сп 
бинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш д 
е то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title>Риналда Риналдинија</title> интересантног р 
} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и не 
драге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S 
е још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га не 
 видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi>Зборник?</hi></p> <p>— Ниј 
шењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овд 
, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — з 
 гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по  
аре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} П 
 и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p>  
етко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних да 
он а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулира 
лази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељава 
едном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно  
ове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пи 
о Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, је 
же гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо 
мисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружил 
p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије 
а гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</ 
н је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула  
лу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нот 
а заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини да 
ека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест н 
егову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је чове 
 да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу т 
ор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак 
 али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још  
ти...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си п 
, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом 
 све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој 
задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се 
е сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, 
 тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и  
 <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чуј 
 се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Ни 
а гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама 
 неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi 
а је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и оговарање свега и св 
 у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженст 
 дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов 
— запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу 
ев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> 
ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да м 
ало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска марам 
 Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда к 
 Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно 
срдачно као некад, него онако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и з 
 Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо 
т се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до ме 
ост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мал 
 Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није 
Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице. 
з икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале 
 врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпр 
ма пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна 
садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене 
павање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често 
тири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и 
ега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, п 
ар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар 
не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа  
удима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула 
Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, дец 
виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.</p> <milestone unit="s 
 време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио с 
 је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.</p> <milestone uni 
л’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то 
а кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на см 
 n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изг 
ој кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да при 
и места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа кру 
-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре си 
одбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило  
 је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем 
 мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти г 
ћи ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па заред 
Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен? 
<p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у ј 
ило кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Доне 
ика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина  
чита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, пла 
уби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’т 
комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези удавачи та 
ле око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше  
о сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би ј 
>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенција намр 
је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све виш 
овор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту 
> једног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти н 
д понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се  
дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега  
аљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди  
че Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула  
добровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп 
азим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет  
нке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до 
 се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по ку 
арапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову 
нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срд 
чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека  
е маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у по 
 „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто прип 
 и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треб 
 Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају з 
 путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb n="414" /> <p>— Т 
е, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’  
у, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, а 
аже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му н 
те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровоље 
или.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвра 
потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде  
к запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорн 
валера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћ 
>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би бил 
’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта 
авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока по 
...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни њ 
 Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још н 
 а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко ј 
 да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S 
— вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189 
а вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем 
ге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а,  
ати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже  
ам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{ 
сам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па 
 Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слу 
 наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од  
, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, 
 да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одоброво 
уче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де;  
руге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они 
анија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а 
} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме  
> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијан 
у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви ме 
зи за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник. 
еланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, с 
е као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као 
кад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} 
 неприкосновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варја 
.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и 
, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S 
во — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S}  
 па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p> 
дњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>—  
 не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не  
.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако.. 
г’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онд 
есму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за в 
 опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба 
јну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да  
b n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој  
гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ он само ћути, заж 
о у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час 
би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзи 
 останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам 
 — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га раст 
си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело маз 
ћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} 
 свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</ 
ет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлиб 
 а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> 
вако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више 
мем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да 
ла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — 
ити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, д 
а каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у о 
оп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридо 
накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити в 
антликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажет 
</p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А,  
... накупиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти 
ад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штог 
орио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све  
и би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки ма 
м?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам 
ији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S}  
о каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред оне око себе 
 ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да ш 
 <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку д 
пет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула 
игују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S}  
му већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} 
п Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те 
ненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа 
ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима,  
 је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, 
>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећем 
 је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} 
о; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се 
то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о вел 
 у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим домаћима, и док их онај пети и 
 како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!“</p> < 
акој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако  
рича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли 
 у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености <pb n="332" /> и помирљивости по 
и се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о н 
 не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па 
 Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да  
ником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијс 
своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу 
и се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај  
е, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако ј 
да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од 
жа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и са 
 га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости 
а, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо  
>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, ј 
 — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону сузу,  
а Риналдинија</title>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Си 
один-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{ 
</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем  
> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто го 
 то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, али ј 
ење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се 
 већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их з 
ушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако 
S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мис 
кну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кроз д 
иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су  
колико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше ми 
га старога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање 
та и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима< 
 пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како 
Стидела се свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од  
и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила  
, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек за 
ушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ 
у у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим  
и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута зб 
 руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш мн 
 брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је  
 господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле к 
 ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак 
сне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће б 
ти само <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и 
 је написао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Вер 
га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} Т 
н Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољубили 
 покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио 
 и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину  
аставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју  
га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне 
тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа)  
ред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже,  
.{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није бил 
 Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту 
исам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!  
небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а ку 
ева, <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем,  
ај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— 
 Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар 
а, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се  
 наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико 
 добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?< 
јрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.< 
 како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ 
 за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p 
вака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?< 
Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече:  
и и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чисто 
зредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а к 
 у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар десет 
> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а 
ма све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „мар 
какав апотекарски помоћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се н 
другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке н 
ачупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је 
и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једно 
ког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на 
 Кера</hi>, забавља својим стародревним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни 
ма га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора пао 
 и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’ 
т, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантериски па чак и један (невероватно у Ба 
ске Рајића, <title>Макровиотика</title> Хуфеландова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја 
 њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрит 
кви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb 
! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, не 
.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој  
} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она 
удира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије.</p> <pb n="371" /> <p>— Голим гр 
хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су  
ђе права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу о 
о.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер  
да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S 
је пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад 
="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!< 
но веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вин 
к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па с 
васца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драгановић, <pb n= 
вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кер 
, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће 
е би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, ш 
зекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женск 
д како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће 
а пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а пе 
аног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и  
ли, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрав 
} Један приповеда: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; 
етнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћ 
иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног  
 — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво 
и му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S 
е, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му ус 
ладић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским румени 
на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилуј 
’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица уп 
.{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је д 
 <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господ 
авог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је пева 
>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гле 
 Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене бо 
и! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да н 
нове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне м 
ним шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремови 
S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешац 
 прекиде га Меланија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, госпођице.</p 
да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше о 
/l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле 
 <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садипл 
вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања 
де и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{ 
ска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи!  
башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како 
Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто 
села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из б 
 знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — рече Ме 
едно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девој 
а са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на вр 
 према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Мел 
па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S}  
и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта ј 
у запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Цвечкенмајер!!</p> <pb n="391" /> <p>— На, Кристи-Гот,  
о пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се т 
ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у  
ла, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели)  
 Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам и тре 
ком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну  
падне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S 
д Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три сто 
д’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког 
 овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена  
 као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила. 
а, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла та 
b n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау-Цвечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас за 
ле и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, 
бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог  
.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па 
е, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шесто 
ава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишл 
е фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цве 
догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже  
борави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За 
е управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вел 
 свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — викну запроп 
е ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једна 
дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисни 
ељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за ш 
 Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле о 
p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисл 
е, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Си 
А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке  
!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног млад 
и се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; између ос 
чања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а св 
 велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати  
о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико је ј 
сан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој припове 
 плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих ст 
 у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овак 
е.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем 
дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је 
до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извиј 
етац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај м 
к, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама  
у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела род 
мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покат 
зе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело  
-Cyrl">Таз ис унмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кип 
„Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотер 
осице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о јутрошње 
догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедал 
 учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крст 
како да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он с 
ељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка са 
 полако... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро 
и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера п 
ше чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба  
онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’  
лажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње препис 
 их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само она 
речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу. 
ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта 
из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек 
зрења према поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му 
 у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по  
 нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она 
 и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Ј 
д њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од тога. 
ено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са  
пи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване  
се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p> <p>— <fo 
зели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју м 
написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У ту 
а Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Д 
(одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало п 
часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким 
{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S}  
 у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика 
нског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држ 
ан сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера 
удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уп 
p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта ве 
шлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из  
 Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћ 
ађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>—  
ра и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погод 
, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да  
 „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха н 
 неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се 
гла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и 
 а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним по 
{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несре 
 сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од 
днима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па та 
 између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- —  
 у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А как 
пом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки сол 
е знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, 
 сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешпера 
у, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред  
чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Мелан 
ши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је не 
 младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће  
ењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S}  
је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скамени 
икана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је 
е, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића  
да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га с 
иш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада 
рај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Зна 
ели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Ш 
, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S}  
е Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни к 
лујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у г 
смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Ш 
, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу,  
и и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа имађаху доста 
 — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас! 
иси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је 
 на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Ексел 
ам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се издале 
 седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегл 
а би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па б 
По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се 
поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожуте 
 <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам ка 
же на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер  
 дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад ниса 
а ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта 
... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда  
 перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; како му се доп 
ите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевиц 
еби не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’  
е баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте  
} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.</p> <p>— К 
 и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и  
ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и 
аше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, у 
и пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава  
јући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа 
 а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али  
ко врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а брко 
уше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и  
и, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пи 
 њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухват 
 фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb 
латка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапу 
и појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти  
га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p 
а је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети —  
ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и  
, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да д 
аиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је б 
уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И т 
јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и 
 — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> 
тних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла 
чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербер 
баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома 
задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> < 
а рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад 
 што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одгов 
тељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужен 
 а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{ 
 изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве морм 
} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца  
 младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђув 
 за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} М 
скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и  
и су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацов 
 ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотера 
<p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на 
аком правом сину наше свете православне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наш 
 <hi>унијатске књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопственост</hi>, о 
 поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужв 
за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркв 
мски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (је 
ј кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас  
јла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> Пролазе једни  
еља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својо 
мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озби 
 порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то засл 
 пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па св 
} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ства 
а себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> Пролазе једни мимо других, 
дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Арка 
} Показивао му неке празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне ма 
Часловцем</title> послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S 
ече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње ку 
’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава г 
 изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако 
а, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Петровић св 
им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама 
литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизми 
ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; 
дика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је  
ало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и за 
дин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p>— Господ 
ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно р 
pb n="216" /> господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а о 
n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, 
дави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А јед 
ницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким с 
 извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло  
ра, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се са 
тен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, зн 
ак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети  
један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак  
рви тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти:  
о рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеш 
 чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само 
па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек 
!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га 
ијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогодишњој летини и 
а.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгл 
 посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — ова 
 купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда вид 
} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> 
ри га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цр 
еких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рад 
 гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни један 
жем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звона 
и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} А 
укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме 
Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спир 
о у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још т 
 даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разг 
о к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пје 
 опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звони 
пио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим ка 
’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељо 
 на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стр 
ају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на ди 
ас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца мужеског пола  
сило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и с 
S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им 
шењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само  
тара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује 
ијатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све пог 
рамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се 
и од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где  
тараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — 
се достојанствено поштапајући кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени  
 трајати.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их ба 
ло, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ. 
 „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике г 
 <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а  
и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су иш 
ога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву 
то довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спа 
оји се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје сил 
Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало п 
 па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. —  
бацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас п 
г баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога 
веће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она пра 
Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније  
ивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или пар 
о разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и 
 </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуг 
ме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч  
а.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилеп 
та! — рече Меланија и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе 
аред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом сап 
не!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три  
сти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је 
 он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајућ 
 ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је заврш 
а није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, он 
ација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; не 
у је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређ 
н напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други је 
м се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића  
!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забад 
о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да п 
е шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{ 
 ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не мари 
 то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од  
моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала 
е даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез  
ј спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" /> <div type="chapter" 
душманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак  
ко у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбур 
То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село о 
subSection" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му л 
 као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шаре 
 му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је ова 
 ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и 
ројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— 
 кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор 
 стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћ 
 добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив ва 
љу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза п 
и па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — вик 
вецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало ч 
Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на 
и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к 
 комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у 
 видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{ 
у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и пит 
ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из т 
ажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску со 
 чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са с 
лагодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну  
pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису је 
је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешт 
ила је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у 
ло овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај  
, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> 
 је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштил 
него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је сам 
ерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише места свршеном клир 
иво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте пл 
а крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе п 
ико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после ки 
кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi 
о главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чи 
 свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер,  
 млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета к 
ир уланерски, хусарски, инфантериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр 
 и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ер 
би дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родит 
"78" /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} К 
рхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхал 
у је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је би 
он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то  
его се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру пре 
е од једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <h 
какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <milestone unit="su 
 <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, 
лужби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{S} И где год је после било  
тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш 
 напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} 
о згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина,  
х изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, к 
ело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна в 
 а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намаза 
о преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да представе 
је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој  
 сматрају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села 
да и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту рук 
дина у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, је 
 Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх г 
ју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се 
о приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „еробер 
ђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није мо 
а Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне реч 
 само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} 
худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није 
колико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако с 
 је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола д 
а сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што к 
е гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајд 
 саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Аркади 
а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све 
 певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’ 
о несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо  
ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј 
и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано  
 подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} 
рају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп С 
нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да 
 рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме  
 њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и м 
ива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло зг 
 седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у ко 
{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак 
ј и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену  
а, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, д 
воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi>  
 остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, нахерена на једну страну — беше 
н-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p>  
Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! <hi>Изгорећеш 
пита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био 
главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу 
бе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне попов 
о јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој  
поведа и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим времен 
је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ а 
бом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње  
се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запит 
 Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који 
шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и 
 после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> < 
је беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quote>  
 воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога <hi>мило 
te> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>З 
 запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизме 
 завршује се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Дав 
им гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну г 
{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно пр 
нство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, 
ас има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па  
“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда  
ју па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских вра 
јој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад 
енце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на послет 
а фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на  
азе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па позд 
а да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Сов 
 даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочиј 
оњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће  
веће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним колим 
’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ вид 
се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа трес 
е шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; пр 
оспоја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се с 
 Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је би 
али сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па п 
е приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Мо 
ет погледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, го 
ора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габр 
то су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно 
даји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с к 
 n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па ба 
е него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чи 
 се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и извол 
-Anne</foreign>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта  
ша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па н 
е живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једна 
а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{ 
; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</ 
 час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полет 
и ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Шва 
ину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главно 
цкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а з 
 читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час гре 
воју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и ша 
у Перу који се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо, 
за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узе 
чивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог 
ада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже,  
вила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће  
о, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао в 
} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, 
се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад  
н попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или к 
оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се сам 
 баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да в 
 „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то  
оклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам,  
покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимај 
дају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> 
с, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јави 
— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздрави 
 а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама 
штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан 
ача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и ки 
е књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио 
ијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> 
Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него други неки, т 
} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од они 
већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави  
 оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...</p> <p>— Па... овај... а зар то ниј 
ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} А 
америо ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> послужио, каже: то су црквене утвари, 
ем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са 
лата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то сам 
 на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да тр 
 ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп- 
днети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те  
 знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам 
али, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p>  
.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то  
.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити к 
ан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да  
— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до са 
вор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, приповедале су 
м и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро  
ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје 
поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас д 
у већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за си 
таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси 
жем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар уве 
!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p> 
вога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсу 
адом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим реч 
руге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији није никад потребно било да  
есно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путе 
оспођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као  
јничког живота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; била ј 
и да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће врем 
једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" 
м чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уве 
м цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати,  
ила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет година доно 
{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навал 
ће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а п 
га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом др 
атрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине 
„шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и 
шли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете  
} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје св 
малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као зми 
 — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад ство 
време разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, док се није 
у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена по 
 воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чит 
 како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да  
е пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали су се о сво 
, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Ј 
оме, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад  
 на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — д 
е ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад  
— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — б 
е да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на по 
ар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама 
 или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десе 
мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само  
ник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> 
но лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима,  
ива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљ 
стук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу 
како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно  
ани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћи 
S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам  
пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p> <p>— <foreign 
и да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и  
са брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о  
ише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, —  
атрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према  
која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и с 
 чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к 
пију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, 
мо крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те,  
не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико 
ом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе 
е готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодил 
 дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно бога 
срећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од па 
ила и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, п 
-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би 
ику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду 
 чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим 
 пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и да 
p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њега; и 
но?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" /> <div type="chapter" xml 
 ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног 
> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> < 
ћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у 
он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба  
дајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца докт 
 узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја 
!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S 
<p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и 
’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испре 
 па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, б 
ица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господ 
, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за  
S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене  
и овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па к 
 на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам? 
ару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чек 
, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа, <foreign xml:lang="de-Cyrl"> 
нин, него луциферов, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали 
и по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S}  
 те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти — 
м’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S}  
ебогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп 
сида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi> 
<p>— Господине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог 
рквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мал 
есавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који 
што и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира с 
} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као св 
ије много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па  
 крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та не 
то га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти од 
p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи 
а је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се л 
е сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер 
ла, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кр 
ам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>в 
 плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („ 
ам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира по 
још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — пр 
аш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и по 
јем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и  
кај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш.. 
ватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божиј 
а зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још т 
кор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошл 
клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — 
јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p>  
жену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш 
а <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, ч 
оје ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућ 
.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса ка 
о, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз д 
едеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љубим р 
ра и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <pb n="80" /> <div type="chapter" xml 
кве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим  
 баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у остал 
бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба чита 
 да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће 
и једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док 
ом.</p> <p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало р 
} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Пи 
Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— 
> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно јо 
/p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Ш 
 — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запит 
чно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, позд 
и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па г 
а га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира ок 
ћак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану т 
пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер  
їю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, 
сео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном  
, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у 
је се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— 
ак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове ст 
н вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни 
на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин заборавне 
ата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рек 
рим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету  
та ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у куј 
злазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити 
и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Пер 
коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Зна 
анија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њен 
 не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Пе 
о кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим пр 
!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски друго 
ва, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и 
етрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе  
о спремање опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p>  
гим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше  
ићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици ракију и 
А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олу 
>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разговор н 
лаву у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, не 
у која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја 
иди ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Т 
 чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују а 
 ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогодишњо 
е се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темиш 
и вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац запле 
 а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Ти 
а славно користио гостопримством у кући ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а  
ђите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зов 
ј је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан п 
о му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други  
</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њ 
и!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би  
један и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... 
тета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим  
 је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p 
ећ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Т 
ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у кол 
 тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида 
ерина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>—  
а дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао  
 кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћ 
орме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} 
до лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не  
тер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг 
д пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни долазити!  
ла, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим г 
 газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-попо.. 
шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад нећ 
едељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами ви 
у и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, 
од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е,  
тала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и 
а и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о 
и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част ва 
упруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје в 
драви и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, показујући му нову  
ече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ 
ану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Нуде  
ква предисловија!</p> <p>— Та... знате, чесњејши господин’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вр 
вор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули 
е здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и 
ећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира  
о, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. 
} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примј 
Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’  
ш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет  
а, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова 
та на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — 
 зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S}  
кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се  
, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислит 
показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те с 
ном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> 
 да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку из такове кућ 
е, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођ 
у чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> 
— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О,  
ш код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет н 
 што је била природна последица Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је 
исуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да 
је уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању по 
мазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни из 
као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилука кад изађ 
ерса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса н 
се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је  
 враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи мил 
памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Т 
она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уш 
бих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Пер 
е није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућам 
је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је п 
м стародревним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни пре 
ла многе ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако  
</p> <p>После овога састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} Колико је само пута п 
варање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S}  
пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по по 
сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно с 
рману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за пок 
јатаја мученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхо 
жасним немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p 
сто и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> <pb 
аве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које  
е, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и треба 
ајсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њ 
 и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попуст 
<p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да 
аест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један са 
 После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад 
ка.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села потера он своје коње поред фра 
паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око 
око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све д 
pter" xml:id="SRP18941_C4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Т 
а ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као сва 
id="SRP18941_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана свеопшта радост 
олу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао кат 
а то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком вид 
неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег  
е седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше  
зрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго,  
рема њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на нек 
т зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вешт 
е полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у пет 
вршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S 
ли сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>—  
осподин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, 
ко сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овак 
етар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се поче 
 сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку берберс 
ије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао 
 ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од друг 
} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ 
учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title>Макровиотика</title 
ас споменути клавир купљен је после три четири такве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су би 
а велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом  
ко и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио 
араме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин 
 Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу иком 
шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" / 
чио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} Све што 
ter" xml:id="SRP18941_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Га 
ва Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће 
 Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребр 
дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бо 
— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и 
ји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — 
њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд  
е тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к 
62" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради,  
Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљ 
трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп зав 
а изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на друг 
то не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>П 
и ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза  
ђу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи п 
ле на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о 
сма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>т 
{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао све и додао 
а је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било. 
о напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо им 
нерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на 
{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с п 
а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради к 
е уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан  
дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је и 
попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопш 
у</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истр 
себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у 
адне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а  
ле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењ 
удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега 
из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао мн 
истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сва 
 сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана  
бра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{ 
ош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још некол 
 креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди нек 
илом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љу 
 ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{ 
 пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од по 
ка диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превл 
ате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога 
ак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше  
што да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кол 
а се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоћ 
бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши дево 
главе и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме 
иша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ 
е њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе до 
кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е 
фли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди п 
чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињс 
тучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак  
жи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала ва 
љан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p> </div> <pb 
ајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само 
ш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам  
 сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недељ 
је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-С 
е!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартон 
 и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме н 
евна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па  
нио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штр 
тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести и 
о!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, ш 
егују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња 
ћане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника ч 
сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или 
мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана 
ло, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се д 
у шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејти 
а.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, ш 
х раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По  
родом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, ис 
орти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у  
а.{S} На ногама лаковане <pb n="381" /> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир с 
обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби с 
рају се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb  
сли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за  
епше мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на о 
ар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином ба 
ом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S}  
> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што 
 тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чи 
ну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири до 
раба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> 
о углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не мо 
 места свршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у албуму прем 
ј је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у с 
> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито 
 пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма к 
у да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади 
а два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио ову припо 
кају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добр 
рка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а 
 дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, ча 
у осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још 
и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајстор 
 и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он иск 
 на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, п 
 остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао п 
</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са  
ио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да н 
{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира  
ы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпан 
?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја д 
 и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и п 
!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни  
ран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, ост 
 откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су сврши 
ницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближ 
изнати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност 
ни казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливањ 
 играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, 
и сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, п 
 смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помисл 
 Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило б 
, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, —  
 су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и тури 
ен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту  
позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затво 
е познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{ 
’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он са 
ј лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи ваш 
ивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад о 
се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и в 
..</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="21 
била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одах 
носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их мећ 
 присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару,  
ог газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да ј 
и око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, 
два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се з 
оде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! 
 кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав  
ного више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и,  
е Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> 
н је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>ст 
ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у цр 
 тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога 
ислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нем 
јку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по 
..</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми 
 није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло 
<pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и раст 
од своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохва 
а било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо свак 
 <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о нек 
 уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не ве 
ска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габри 
а што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с по 
суству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где ј 
о, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек 
 ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — наставља Ни 
ете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има ш 
ом, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали  
 вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако 
.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у лев 
е и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Н 
попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова  
— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу чове 
па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој  
ава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и вел 
ло од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле 
ро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi>  
ин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S 
из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="140" /> 
 да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних д 
 актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а ко 
Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, 
до, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, д 
оре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није л 
бити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола 
о Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће 
робљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њи 
} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вл 
 n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравн 
ици у трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно да нико  
ио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и зам 
 је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p 
зме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он т 
у такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупуј 
а трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад 
ад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек пр 
ареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перс 
ида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више за се 
удо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред  
 — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Си 
нуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је  
о у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој 
сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се о 
види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рог 
дне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако тр 
осподин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу  
’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута к 
 те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољ 
мотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у ш 
 кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се играт 
лени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) и 
гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе. 
набету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице  
ра. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић  
ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бо 
довољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако  
 Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате 
у срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Изв 
рунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад  
</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Да 
 ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђа 
м!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовањ 
ма срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут  
тио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би  
че и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало 
ца им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, не 
г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазри 
аучила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле 
а заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и исп 
е чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео 
ух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце 
девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Нић 
ед кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S 
S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће верова 
ве мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају 
но се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој т 
 приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице  
ад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажа 
.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забо 
у и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек зај 
 ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема 
бите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> < 
има сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим боби 
 је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста!  
 два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била  
к чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша М 
ом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров 
и ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер 
 кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко  
ин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једн 
атка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа П 
{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита;  
она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и ма 
S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а 
ј монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; пр 
! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109" /> лађа про 
још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим ба 
д и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод о 
касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити  
ама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једно 
кињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суз 
аш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате  
ифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мисли 
прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане 
идећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне 
три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S}  
р!{S} Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на д 
 мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако с 
први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба пресли 
мо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ства 
Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му н 
тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула вр 
 кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како 
ћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све пр 
— Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле с 
лонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљају 
етврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме  
ана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једн 
как од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким в 
кне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то пр 
јд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S 
од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n="135" /> < 
отом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пос 
 стигне као огромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нар 
а нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, 
приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је писац  
ију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с друго 
ији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала,  
к у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом  
поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једв 
 онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрум 
 обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S 
а.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и к 
у и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако п 
ао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом о 
иселих паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висин 
и пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо 
 држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке 
ада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако  
, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> 
г! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи  
 чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} У 
а довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако  
 најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот;  
иела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с т 
 оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Је 
 у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се односе на  
ед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенч 
разговарају <pb n="48" /> имаће прилике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, от 
d>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли  
ead>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који 
ЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који 
аеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не  
p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глава, које ће краће али не мање ин 
, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ  
а и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђен 
 треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигну 
о.</p> <p>Остављам сада фантазији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у жи 
све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћу 
њиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на 
господин-Перина, остала још од онда.{S} Читам <title>Карловачког ђака</title>, мамо.</p> <p>— О 
едају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонар 
таве, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају с 
рке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша  
, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</p> <p>— 
а се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде,  
у и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетск 
Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и он 
{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херуви 
а неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био  
штовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај 
 у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих две 
у кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“ 
и прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе  
ле ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђи 
 се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених ми 
ЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике к 
АВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она ст 
АВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекл 
је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљи 
/p> <p>Дакле су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђе 
 не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је  
ла вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили гла 
г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по дол 
ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Перс 
чиће поп-Спирине.{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и  
поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <pb n= 
ких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, та 
лико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикн 
.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момц 
као с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет 
ђе и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула  
АДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оној из прошл 
о јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читала 
се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин  
м руинисаног организма, за поуку многим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око десет сахати, б 
-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде 
ако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти г 
ац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: д 
ом деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књи 
портирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака пр 
!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је 
 огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накан 
 на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији 
 <p>И Јула поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херц 
гледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</title>), као да му о 
а треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Са 
у гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова. 
 за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за пото 
} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме п 
д оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо ру 
еди оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако г 
 те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бог 
 па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шт 
 Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима у 
>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње 
г Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику! 
а направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у 
нпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То  
S} Ју, жалосна!{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не ум 
:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп С 
 отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам 
аш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, 
н глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се 
ези удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силн 
ње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <miles 
нтс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланиј 
оби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало  
задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хле 
дају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу,  
тарога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два 
ада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до  
не породице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било  
 Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија  
жиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p> 
орок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само пацо 
 на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту  
шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ват 
аравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’ва 
 је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S 
ист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене бе 
ин штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто 
 њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћ 
ка, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе,  
 мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па  
ац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> 
а, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и  
 /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта  
мро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb  
е госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви 
ла осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетк 
 Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштри 
ао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из 
их дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила.  
да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи 
... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Т 
ризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за 
Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о  
 ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="1 
а чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо  
 Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш 
да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прили 
то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; 
е то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S 
о већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:< 
жеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази  
p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па так 
ери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Теми 
 домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад ј 
во погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе 
S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, п 
упају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па јед 
е!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадиј 
е издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја  
зме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За 
 на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин по 
дан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим м 
 Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" / 
ик руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови к 
ла ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка мој 
д смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Т 
</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та  
сени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако пок 
 тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад 
ије ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још 
ло собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’ 
ро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па готово да и није било св 
а виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и н 
дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, т 
 мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газд 
, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{ 
овеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслуж 
д га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, т 
во да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи и 
 и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: 
“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашив 
о већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут крену 
в један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спава 
шао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето 
е, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на о 
он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и друг 
сретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и с 
, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем т 
оликих варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и о 
угоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића н 
ао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па ша 
то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима,  
 плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуч 
лих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу прену 
ану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није 
 залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> пред 
веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га видел 
вест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то б 
сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — 
а Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у зем 
 би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славн 
с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима 
?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вел 
слящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окура 
о, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а  
 ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те 
слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само срећнога и з 
пин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију  
ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p 
 у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето  
ако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> < 
шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставит 
 ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш 
} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S 
 удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све  
кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи ник 
 аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што 
та му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не с 
сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ  
у бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пудар 
 негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевнос 
вори Господ</foreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, 
 се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија  
Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће б 
Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{ 
лања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас бил 
а, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — п 
 уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајд 
ајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави преглед 
, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сут 
да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Г 
да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па п 
а <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас  
<pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни њ 
годарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она  
лицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Ино 
д се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти 
м гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече  
 каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на  
иди.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђ 
а из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад о 
него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продуж 
 — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама  
’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас 
о пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће  
/p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриел 
им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пи 
p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу 
јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима  
оље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита дома 
ланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која 
р!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог ло 
вему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба ј 
ако?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л 
да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, кака 
ага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ћ 
 А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме ч 
<hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — 
октера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{ 
грају по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми п 
 каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува 
 Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не у 
лој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче 
п Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S 
паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа 
д на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи 
а и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, 
у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овосе 
куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да  
а онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето ти 
 општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек  
тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељ 
Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га беди 
богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца 
вео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, 
о плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сун 
 — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећ 
 Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на ов 
hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та от 
Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живи 
и уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Т 
а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песм 
по научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо у 
на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Ку 
ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Ст 
ко тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quote> <pb n=" 
нчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу 
нити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чиз 
промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако ис 
} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну глав 
дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је нек 
т сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде сп 
урена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око 
, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој 
ет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па поне 
 нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађе 
ана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се б 
 може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог 
’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана  
толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета ка 
ку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколик 
а треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика 
, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколи 
ква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био  
иђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А п 
i> представљају у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим домаћима, и док 
, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за види 
ам</hi>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећ 
м, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењ 
ити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} 
одајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, п 
све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Фор 
 ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.< 
>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да с 
лим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју 
пира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаес 
о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од 
 мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је 
а већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не 
досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</ 
та!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.< 
љива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, госпо 
ашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо  
то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви ба 
> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се  
 та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији.  
угом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре п 
екако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, сме 
ола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И  
оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида ни 
уша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и сас 
} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „ 
утовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Н 
ама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратулирала, како сам ја то  
 онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких ин 
аклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— 
лим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — 
 ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p> 
и! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Сп 
не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А посл 
дознате историју, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до з 
варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни з 
ога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече то 
но одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила једном свом познанику 
а своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је  
а и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим свак 
, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ и 
су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утеш 
ћи још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима,  
а погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је  
ви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно 
а како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-оп 
ежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац 
нала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није в 
јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако ми 
— и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечке 
> <p>— А ајскафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> —  
 веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио  
 да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S 
.. кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву 
руг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <h 
 хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“ 
а чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче  
писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога м 
 где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто  
а мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпој 
ив њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив би 
ad> <p> <hi>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, кој 
 била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела пр 
р је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живе 
не путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} 
е се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да с 
е, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса кој 
ва је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам с 
бера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, н 
ао и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно  
Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ не 
ића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Е 
но стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто:  
вађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о. 
кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у к 
да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пи 
јтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, 
укле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па  
 спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу  
одника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и зам 
г амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог го 
од њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели прав 
после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било 
чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се п 
винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’,  
краду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; н 
ирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Наш 
, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протоје 
 дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сид 
баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам< 
меније а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети  
рташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти та 
уги трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ни 
к је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле оч 
 је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће бокте 
је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi>  
аже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно  
 у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да 
већа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди 
скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насе 
 кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, 
! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато  
аправио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди 
ило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа 
Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче 
Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног проклетог 
 чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две 
па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаш 
 банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после  
Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти 
му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А 
како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се не 
ави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече 
, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, как 
је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голос 
 с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира ко 
дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха 
ијатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <h 
мшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако ст 
е добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад л 
грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дир 
е ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубов 
 а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ос 
аква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> 
 што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад невест 
 као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем га 
ва баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних  
и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко  
евета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути,  
ли кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина 
ваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се  
вештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијанима; 
О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пако 
ано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било исти 
ов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући  
икота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју  
 се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте са 
кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене  
ла скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбољ 
/p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој 
 ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> < 
<p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и 
По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, — рече  
ђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Наљу 
p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чује 
жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим с 
да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите 
ве знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско< 
ора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах  
љина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда 
рује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече 
’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, П 
>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, 
је за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећ 
Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или как 
ада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подвр 
а, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и 
ши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па  
атама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као не 
з свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ај 
 она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна  
љају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужн 
 издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зе 
д мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, к 
деље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара грк 
S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, мака 
а долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а она ј 
лиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још 
они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма 
ак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од ж 
 неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни т 
ко сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су  
еку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој пе 
p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну  
p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке м 
 чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке он 
 мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слу 
су и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S}  
никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за бербери 
није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз ра 
аћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета 
је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на 
ечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, 
и се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог уд 
} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направ 
ројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Ж 
ла.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и наш 
 мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула је 
ло јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушим 
Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче  
јно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам до 
амо молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан до 
рау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „ 
е гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, 
<p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам 
ећ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е,  
д ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем н 
о кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да  
 куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и прода 
 вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка,  
оведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није мо 
 па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера рефе 
и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад  
а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајал 
пственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошл 
е л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?< 
 гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још ви 
залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све.. 
 ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p 
па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде  
 Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p> 
 вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</ 
о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворм 
воје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? —  
— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>—  
о тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомот 
} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је нате 
 знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p 
дина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још д 
алог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" />  
ло је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало  
други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се  
пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини сал 
 у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једн 
ло до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантни 
ме говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... б 
био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што 
е журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испо 
о је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим со 
 мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад изби 
ринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је до 
 по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како з 
у лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинт 
мбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах 
бегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је из 
дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; 
ћи им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје 
бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као 
твовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не б 
нда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби п 
не речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог п 
S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо 
дао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а 
 само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од све 
рко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњо 
евао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао  
i> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, 
 зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> < 
а тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силаз 
<p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" /> г 
рбо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p 
пазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издал 
, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познав 
 Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да 
паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е,  
шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели ду 
како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n 
аров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине 
ставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? 
 после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.< 
урала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се ра 
тева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији исп 
е спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из 
ма, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела  
аучити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочија 
е.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по п 
оје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана 
/p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} 
је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ак 
чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Сп 
p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> к 
pb n="338" /> <p>— После, мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита 
 како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша и 
а тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин  
е швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини 
нуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друг 
лишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се с 
 хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и 
а грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски до 
 валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари в 
, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у  
онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Арк 
з замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и за 
о се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је ув 
 у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљи 
 је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.< 
ује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а посл 
} Морам зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукам 
заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају ј 
 слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Бо 
аде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема. 
</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ 
лети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталише 
 шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штр 
у штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су по 
 тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој 
 немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим 
је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А ње 
 себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које ј 
 ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара  
под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина  
ем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја 
има — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам  
али „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом  
Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је  
ости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Има 
А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ва 
паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од 
 његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам  
ајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та ш 
не <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како б 
еее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, ба 
сне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и со 
hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од  
е истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излаз 
жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одг 
у Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} У 
в, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а ни 
пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и 
hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, 
Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о 
и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче 
 је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалос 
и себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој 
адио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па н 
 се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Н 
тиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на 
ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама,  
каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму п 
 сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво налив 
а к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар ј 
говорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина споп 
па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p 
уд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и 
 ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је  
халтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла са 
су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> <p>— Сребра!{S} Ју 
 по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> <p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Преварио те  
комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу!...{S} Та 
е било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, 
аво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете 
шу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та  
 заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопр 
а се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!. 
тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава време 
 који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа 
 Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју 
огама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје та 
рети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им  
 триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n=" 
 коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, гос 
 а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, ун 
>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош 
p>— Не! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што  
ки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се св 
ако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>—  
е кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} 
оке ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем < 
мо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се раста 
 а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад  
рипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га сас 
ромолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Ч 
спело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизв 
а се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то нау 
селенција намрштено — или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче К 
орми запитао како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себ 
де на руку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Стар 
укли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из 
А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — 
а се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала зб 
стива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> 
ојим накарадним српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа б 
је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански,  
 не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па п 
ра.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми  
 па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећ 
кац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господ 
, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу!  
кли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, сла 
илостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива 
 наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону  
итаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Рак 
е бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си п 
, забавља својим стародревним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који оби 
ош новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на кл 
 из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шац 
>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је 
о завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо 
 и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале с 
ском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у бирт 
.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају к 
о живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде. 
ти све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) пот 
отово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је гос 
се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S 
о изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко  
 је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него с 
 сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело пок 
ђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке  
а правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао 
едња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови 
Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници  
p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По тв 
 је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi> 
 господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паор 
.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> < 
p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гл 
Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Мелан 
љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ 
А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета с 
вљеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— 
е чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.< 
,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш 
 n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре  
рају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, 
; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина бр 
и.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ 
 зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног нај 
пурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавц 
 њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога бе 
што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни пом 
и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешљ 
>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <p 
>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник у 
илу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда 
, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p> <milestone unit="subSection" 
х остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путни 
уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио 
је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те кол 
lestone unit="subSection" /> <p>„Ђи!{S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ај 
 с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет ср 
не са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад б 
ске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш ви 
ашни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима ч 
е да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно међународно п 
 или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина  
p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће и 
 подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ћ 
све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све  
бе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од 
донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му 
дуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старежа, Меланија извађа свој монограм на салве 
 и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак  
ре, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера 
/p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Аусгецајхнет</fore 
с стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S 
иса нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и  
> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе 
и.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуни 
робајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој ба 
вотиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда  
им татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је 
240" /> као војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до 
е чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како п 
у сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се 
ма из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждр 
ург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар 
је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му так 
и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „ 
инску школу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је ист 
ина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сур 
е већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тараб 
ћану књигу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све  
</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Ба 
ште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} 
о штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Од 
у рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко  
огло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, 
 шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} 
м с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак 
што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако 
ом да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па за 
 <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се 
та, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко бла 
о послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне 
тао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа 
пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао на 
браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде 
ла, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога з 
оје је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако 
е би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за о 
> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склања 
о остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела 
ба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „ 
како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други 
о да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео  
е тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једно 
дговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога лукавс 
плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била пред 
{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, 
тила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у с 
 и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра па 
асе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било  
ње, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако св 
у.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке ц 
умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њо 
бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и  
ште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли ј 
 речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није 
 код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то 
љег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi 
вара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Ма 
 је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било 
 ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обој 
но излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, суч 
, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или 
ечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман 
ас улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачван 
сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као 
! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапа 
ан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и рад 
ази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и  
ро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.< 
 кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на к 
ло зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, ј 
и, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је 
 шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера с 
</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Пе 
по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} И 
и му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру се 
ице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп- 
а, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свеш 
> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па  
анијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Ју 
А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја са 
амишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него  
ело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је свога принц 
еничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рук 
 Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној г 
>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом ба 
ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> 
/> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред плат 
</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?.. 
/p> <p>— Фрајла-Јулијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, та 
у-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу 
 добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из  
нама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је об 
кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао бл 
, и друго, што је <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамт 
селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и 
нда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико да 
а буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости б 
но, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>че 
м ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а д 
нади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју бо 
е поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је ки 
сину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике как 
} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком 
и, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека  
алочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијс 
упко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго  
оли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одо 
вљам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и н 
ју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала и за то  
азговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а  
живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тог 
тком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је 
тила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Сп 
је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хиру 
кида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинс 
кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за се 
е бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Ст 
мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} 
та.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу,  
 запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандор 
сле неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{S}  
синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и о 
 изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и  
ра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они  
, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им. 
сли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, 
еби за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу  
кама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из  
рла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива пр 
тва.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то 
 како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео,  
 из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског јези 
неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао. 
дела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате  
а нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> 
ађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први  
рже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гада 
у вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, ка 
е све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану  
а цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сигур 
знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учт 
} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље 
сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на ас 
илостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, 
рташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе 
 играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из о 
 играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље 
у к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вел 
учила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, изв 
путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што 
 поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} 
</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајд 
ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицом, неки  
аору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у 
их, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, н 
 лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreign xml:lang="de">Maria-A 
а се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} 
умем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код  
ан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку, милостива... 
кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quot 
тати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду  
 опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачар 
и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-д 
e> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него  
су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је д 
риповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним дом 
лео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео 
па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра ка 
Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а деч 
еда и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„И 
се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и з 
чванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је  
quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од  
ољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и бу 
у, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци 
ерса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она  
, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остав 
} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Ђи! 
 а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад ве 
и читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да  
остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, ко 
мо то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито 
ин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</ 
 и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези удавачи тадашњој), и гумаластику за ч 
 док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду 
сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе уда 
 домаћима, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на ру 
 кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље  
тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај о 
тидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау 
гачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи 
 је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољ 
но Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто 
ке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким  
 и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учи 
</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>—  
, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} О 
еним чашама старога фазона, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред ико 
мо крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на с 
xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само једа 
7" /> разговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваљ 
 летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, —  
ла на нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“ 
а око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p 
е само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац вид 
ter" xml:id="SRP18941_C16"> <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описано јесење врем 
ељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Б 
S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много.. 
ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А  
 Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папре 
pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да ва 
рабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикоши 
...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хи 
ли он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењ 
ше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, 
мери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти  
ањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах н 
арала старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те 
> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној прво 
 нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је  
 возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после  
pter" xml:id="SRP18941_C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описан један недељни да 
id="SRP18941_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржајем своји 
о полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитал 
а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га  
ним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни представљен до 
 с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, вр 
ерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом 
} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној 
шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p> 
чује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид  
двикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у п 
прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида п 
 на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гле 
жан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и  
аслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и  
 а разговору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ер 
поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је  
чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљ 
у, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће  
арох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише 
е и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и гледала без  
ст пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се 
е поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пер 
о онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и п 
’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично —  
 само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова  
д? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на гор 
> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Ба 
ш пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и 
Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У  
 баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се т 
— Заиста не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</ 
ете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обр 
цану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како д 
више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Господин-Перо, какву ка 
ујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искупо 
ошевица. — ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој  
лу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не у 
звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према раз 
ју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Он 
Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авл 
 нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} 
рдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, с 
ђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} 
ло се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намаз 
тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се 
м обузети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p> 
епа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и поздрави 
зо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} 
 из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — госпо 
 чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само  
срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Н 
и.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спрема 
са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђ 
зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p 
 жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклу 
ути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао 
с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} 
едан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n 
у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав и 
до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па ст 
 Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично п 
 је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, од 
та.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} 
 Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него 
ли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима.{S} За то 
ачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <p 
“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па п 
м убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Род 
 неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо з 
— рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло р 
ада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко с 
а сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из који 
а, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покр 
 по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурат 
а глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши  
 маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и 
 ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудг 
њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли! 
веселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте једа 
 се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена.</p> <p>— Па сад...  
по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не 
ма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хте 
кнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плаш 
и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг 
 ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче  
 дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па 
ребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угл 
Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S 
Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, к 
ам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још го 
ислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, из 
а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћи 
руга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штуд 
м је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није он 
арошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о ма 
скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке пр 
споја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим а 
.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама и прозорима  
ом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав с 
и трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој сто 
же. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фа 
ар свршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховањ 
кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, зв 
 је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање н 
 ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њег 
S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног к 
ећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три  
 И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом 
но и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" / 
а колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада 
ш у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним  
 га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога  
бљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем он 
подин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и  
ула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи 
ида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане фут 
ј; столове, столице, кревета, канабета, шифонере, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо 
 позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде 
} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, н 
оне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан п 
ла, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцким уланерским филером.</p> <p 
и једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас 
е и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, да 
ко које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшинске мачке све дот 
ете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и н 
један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; ниј 
таје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га 
ко мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па 
нине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... 
сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изд 
"60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S 
ства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један друг 
показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и 
адне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смир 
у.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, Догмат 
ОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ</p> </div> <pb n="0_6" /> <pb n="0_7" /> <div typ 
м рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има  
или латинску школу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу 
е салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће ника 
о је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калаб 
 било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу сам 
</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p> 
и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће б 
И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо им 
к је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кру 
му је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, обојица  
се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели 
ан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, кварти 
ег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта г 
школски другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тим 
 сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су 
тац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из 
ланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обр 
 нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пуши 
оље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пе 
 пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вје 
.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика 
ка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <p 
 негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, на 
ћа него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за  
а је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{ 
умња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали), који је са Шацом 
д кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде ј 
Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодар 
сле дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, б 
краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика 
е пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење  
жу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Та 
ра се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је п 
арији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају 
вори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја ни 
n="253" /> питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђе 
с гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу б 
није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је  
исам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп  
е пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Кириј 
и ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа С 
бија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту с 
пира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктер 
 гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, је 
 Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са с 
си озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво,  
л’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу  
 предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели  
чке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не 
л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ни 
очио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Ј 
 точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да 
це донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, С 
да?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бо 
а богословима тако добро познати тропар шљивовици: „Пресвјатаја мученице препеченице.“ Пио је о 
ано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пи 
ра, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима 
 неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду  
 мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту к 
 —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, з 
јте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> 
ујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом. 
 <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’  
оме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не в 
ицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер- 
нредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се 
ош коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! 
тљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој 
 он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишче 
говара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилиц 
 то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l>  
p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино,  
нуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако  
некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гле 
.. чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ с 
а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше с 
умена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пол 
а и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време д 
би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би предупредила поток 
име, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша 
инчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био так 
{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и 
 и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није 
кој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратко 
!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фур 
 пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Ла 
е скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје зе 
се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни св 
а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" /> <p>—  
н нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе јо 
вником на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „ја 
{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојк 
’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу с 
 три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, 
им трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се зав 
један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Х 
ће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из сви 
е, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус 
 дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке ми 
рача и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> око 
, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девој 
иси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се  
па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као шт 
на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је 
орски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пел 
треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи  
оп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматр 
макнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенис 
о!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад  
 /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида гла 
ад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од  
 ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира г 
енскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и ки 
фефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак п 
и нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно  
је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била  
} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, се 
ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво 
 мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, г 
елики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео  
едан нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме  
са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гв 
 неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S}  
 једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешт 
 Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала г 
е са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и уд 
а крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу  
а јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана та 
си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што 
а!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у ме 
би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знам 
ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти 
а!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пи 
!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi 
која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{ 
 гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола 
 песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удар 
ем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас 
ло никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече  
та је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, н 
а ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све 
нети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p 
 на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, 
 тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се с 
за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p 
</quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо,  
ајбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је 
 али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали 
ету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гл 
енуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да ма 
ога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а 
 разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Госпо 
 гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — 
’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Жур 
ао мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p> 
{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p>  
љен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то ј 
каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове бо 
S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и < 
 Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да  
аборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју  
 ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва п 
олико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћу 
у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставиш 
заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето 
ранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n=" 
е диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облачећи  
дају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположен 
же раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, 
а сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>—  
ога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла  
и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу го 
ала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсеч 
тави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> < 
а никад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром ш 
ку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> < 
ад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љу 
 то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђ 
а нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л 
ке данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И о 
ти, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и са 
 се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта ку 
како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о 
з онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив с 
. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћ 
о много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађ 
реплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!. 
Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића  
н, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се до 
дите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја  
 снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, см 
 а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха а 
рестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То н 
да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пу 
иш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметниј 
ланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне са 
рк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Н 
ећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — ј 
гуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све 
ађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро ди 
омаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпев 
0" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира 
ихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p 
зви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако 
, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n 
вештенство руководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је  
и Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне 
, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— 
>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — з 
ти с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај 
сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло 
те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није 
изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је г 
ежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни  
 не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час 
 чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p 
ас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи 
падала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах са 
ко због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к 
и кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Ка 
} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду  
сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја 
 га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Бо 
 путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица 
 после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S}  
ана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p>  
{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала д 
аздује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо н 
 <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спири 
ла, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас  
уци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чека 
} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госп 
обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава госп 
ма нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запит 
а живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да  
аорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно 
</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћ 
 Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</ 
е трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гл 
p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нис 
а се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} 
 речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразгова 
S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа 
нем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p 
к оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Ној 
к повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој баро 
там, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, 
ду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта ч 
 си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p 
рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га  
рстен!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формалн 
кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест 
т.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ј 
Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па  
 хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатим 
тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, ка 
 коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне 
то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима 
 то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А  
маже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им  
 година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све  
е.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и дода 
 рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето ш 
нити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу 
нао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама! 
амо се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, ш 
латко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже:  
пушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је пр 
ем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те,  
говим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, к 
 не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодница</title>“ госпо 
 позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да р 
ерса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте 
</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се он 
 „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену  
ече Меланија прегледајући рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулф 
се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Ч 
и господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја  
вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p> <p>— Та 
p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гл 
Догматике, ех —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>—  
е поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта говоре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни з 
мо тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — ве 
 Отвор’те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије д 
, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, ис 
ао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да  
</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао 
амо! — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је ко 
 се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти у 
још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?< 
Десет сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то шт 
овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће 
ирује пламен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди с 
а ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговор 
о чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је ве 
ра, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озб 
а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не м 
а, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је 
окту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> < 
А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та моли 
згледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој усл 
. јест, <hi>прота-Спира</hi> —</p> <p>— Шта!{S} Сида <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и те 
<p>— Па... ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош 
 <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа,  
 реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да  
ини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па 
мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, 
адати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госп 
до, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’он 
b n="163" /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробиве 
 што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па  
кај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi>  
разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запуши 
уцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то коменд 
жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока  
рохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!. 
о чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} 
е доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно 
рофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па с 
ад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — с 
је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог  
речесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка о 
жу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ 
има!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> 
 <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце бриц 
шле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила  
с, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> 
кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши 
 она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а к 
 знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Доб 
а дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p>  
је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, ј 
} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{ 
<p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски з 
 Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа. 
 задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ни 
це и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чу 
иру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се  
раш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А  
ем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код г 
а путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн о 
 није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла ве 
 и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то 
е... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко поп 
 нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели  
его одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који  
 увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Пе 
 па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p>  
— зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико? 
Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и  
ју ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није н 
у нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло доб 
па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније оп 
.. хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p>  
> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не пит 
ра ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него 
шам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао  
да видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужва 
н не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало  
 што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и м 
замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им,  
бе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд  
е нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама д 
луша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у  
 срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце 
, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене 
к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио н 
г умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевај 
бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насме 
</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да 
о!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о  
репашћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно 
о видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно прокл 
 наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p>  
овориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно...  
 да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, к 
 Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бо 
 неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ < 
ведати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певал 
теран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српск 
 шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</ 
а запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила 
 —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира ј 
па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку 
и, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство  
S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза  
ујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се и 
рса нема ништа против француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багат 
p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" 
{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и нећ 
м ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та н 
а и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица и 
</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са 
b n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебај 
а другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно р 
га има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види 
 <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Д 
едле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да 
заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, л 
ете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га ту 
 само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та за 
, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пи 
шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледај 
не, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опе 
удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико 
i>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има веру 
омаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е 
 наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он е 
— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала  
на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, т 
г времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дат 
 века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не  
ела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевиц 
’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} 
— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, 
ебе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе,  
о нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради Меланија, — рече наслонивши се  
им ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа до 
а ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази 
споја-Персу!</p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ  
ти штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио 
ели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога  
ођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито п 
 а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} С 
 ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали 
то не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у с 
 нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није  
, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлиц 
гом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та врат 
е чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те р 
вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године,  
S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — ја 
били!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мис 
уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi 
 <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви о 
цију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господ 
еја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А 
ло уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и поми 
а супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не  
/p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} Поту 
а плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити  
} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, н 
се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда 
 му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица.</p 
 треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до 
своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то  
ем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та бр 
ако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде  
Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Зн 
S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, госп 
ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и  
 Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“,  
о узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су п 
онске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног  
госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита  
не, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прили 
бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати 
>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<fo 
ала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда 
ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и  
А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо,  
едам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за он 
 до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о ј 
овљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p> 
 је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и те 
а да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багат 
ушо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>По 
 човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’т 
окле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у мој 
песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, —  
} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет 
има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно  
 је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и св 
да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63"  
 место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман по 
дужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца 
 сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта м 
још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле 
к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <h 
ређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с М 
а њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док  
Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте так 
ајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта с 
руго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођ 
о блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о њего 
ашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад м 
са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и игр 
чи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да  
вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знал 
 „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, 
S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бо 
рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужн 
 је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и 
у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапајући кренуше у цр 
 <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила  
уд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> < 
а к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомињ 
ро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још  
>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је  
, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после  
p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то јо 
e unit="subSection" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и ча 
ије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није  
е и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша  
м, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су  
ви бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручи 
 под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p 
 за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџари 
Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу  
Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би,  
узданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— П 
к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се сп 
ина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу,  
ителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања  
а.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, 
ранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па  
ду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лул 
 се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и 
, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи 
ица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озб 
риповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је сам 
ша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— 
м татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали 
н Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три го 
..{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мањ 
!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише 
еде и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру  
 њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="70" /> < 
ио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па ниј 
— „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће из 
анем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп  
се, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад разв 
е и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и при 
 газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не  
аслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта ч 
има час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се 
више година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, 
> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, н 
звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одм 
 поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за з 
л’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећ 
и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и  
рео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се 
о завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа  
рамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у с 
п Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка  
Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S 
ростет ни</foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујет 
ио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола 
акне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин П 
гли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа 
дла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком л 
оњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по на 
шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред ме 
 амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од сра 
и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се 
својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и у на 
, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хагл 
ши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основн 
а и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојере 
!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се  
 растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био 
аке форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара ма 
ед, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке  
, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет с 
одина, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, т 
 пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима 
, столице, кревета, канабета, шифонере, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено 
 Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите с 
ју — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а 
..{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав ј 
А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмуз 
 цвеће?{S} Не знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и погледа га својим црним очима  
 Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш 
оварају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сув 
и се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да в 
а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си ка 
 би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме на 
а сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Д 
p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па  
ујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А за т 
тар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од П 
ли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизм 
исте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту  
кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав б 
обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела  
о штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њ 
S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се 
!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, дан 
што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ П 
о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! 
е спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је оп 
е.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" />  
деж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се 
рос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је 
gn xml:lang="fr">Poesie</foreign></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор ј 
S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас 
а, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</ 
а; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А 
сетно краћи, „за један кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође ле 
’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} 
ме, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки  
 „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјет 
од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне  
м код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ зна 
Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настад 
вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни к 
нога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас,  
г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нист 
још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Прео 
ц, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборави 
киња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S}  
ти, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то 
 Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мо 
 времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцар 
оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женск 
на се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не пам 
ега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>—  
иком другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, 
аш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо за 
ead> <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У 
 Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриел 
м! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа П 
мало... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p 
2" /> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се пес 
 је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га ј 
 баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „пар 
рина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанск 
лом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду ш 
д Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још в 
p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих т 
ас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од време 
ја ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S 
а против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — 
месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; от 
ревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него 
ле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чуд 
е!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан 
— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <p 
ажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>—  
јем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А  
о доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног 
 Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта 
нака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне< 
уће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и 
х су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подг 
кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар 
жеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</ 
 је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’  
шта не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, з 
дине зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрест 
изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио 
е као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> предузећем.{S} И  
>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј  
дно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n 
!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака п 
<pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспи 
и нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био б 
а чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} 
е, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и не 
?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да  
пно казујеш!</p> <p>— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, 
е те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Обер 
ко вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што 
мерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данаш 
је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам нај 
авити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, до 
и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна д 
о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурд 
ности, једном речју, господске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се ле 
а Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у  
ог оног младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно;  
беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер. 
ка му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га ис 
 прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо зд 
 —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волел 
пак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> 
Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да тр 
один-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у к 
о све даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати  
то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ 
ВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико  
ске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан 
ма.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, бић 
а, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и у 
а то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не у 
људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецин 
, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни 
ај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, 
 све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било крај 
ла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па  
S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш гос 
копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали!  
едела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера То 
 је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она 
ловији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p>  
и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тим 
и се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а  
 плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би о 
рбо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</ 
.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек  
мана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар 
 само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} Приповедање  
— па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан 
га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мо 
 мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p 
пу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ д 
д и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукур 
ију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, п 
г; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео 
поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мисли 
ш ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке 
ам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики  
 читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него  
ми кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар  
м чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — ч 
{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко 
осетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, 
е ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај,  
аже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милос 
роцесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба цркв 
ем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро! 
јетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, ка 
о; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и  
.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљ 
амо је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у православне цркве 
крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па проклињем  
ав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="41 
ај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још ј 
— врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме,  
ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на пут 
милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мис 
?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да д 
е за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>пе 
уда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду,  
 он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе 
ну кринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су 
е да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојт 
 кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи г 
ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ б 
и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „С 
ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</ 
пао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и  
 јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако 
а да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог!  
.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођен 
иру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду  
да у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш  
ећ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни 
 тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пре 
и.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — гов 
>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi>  
вани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће 
е, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за 
о</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од не 
у и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{ 
ли Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> уш 
освештенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> послужио, каже: то  
дике каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају стр 
е само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У ост 
ја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру 
и стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосв 
о ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене  
но колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Ни 
оље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец,  
поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Да 
.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— 
ла фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно 
же кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’  
</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — теши ј 
на слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на ово 
арем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији в 
око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — в 
 је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И  
а домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прд 
во кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу 
 и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек —  
поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ћ 
!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S}  
принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење,  
!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало п 
ка па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па  
; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знам 
обро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још 
јст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад 
реба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И брко 
в Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се курталише својих старих папуча.) З 
је и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту н 
Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ  
 а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — 
се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скром 
“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни див 
— Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; не 
а друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ 
шку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити  
бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је 
каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Ни 
а</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право  
p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду,  
рђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S 
’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на глав 
о развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Ме 
све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после под 
игнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми  
о му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом  
нем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, 
ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми 
са. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога с 
 да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мо 
траг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и 
к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажет 
доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једн 
опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то 
 диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко св 
 немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по  
 не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепуш 
а’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од  
, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођ 
лу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p>  
p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели  
 ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарк 
 — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспита 
рекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, н 
ити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фал 
слони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из 
итање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога лукавства, разумео.</p>  
 знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је про 
ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиг 
— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингован 
твари с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о 
м селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" 
ао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег  
је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам 
> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш. 
а.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S 
но лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није о 
p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек поч 
n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е 
љ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад  
рисна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забеле 
 к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако стра 
ла створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуг 
лажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за кој 
не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица  
пет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника к 
едан то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — узда 
а ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије 
} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола 
н-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се ко 
а кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јул 
а му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о  
ла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред он 
ше посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом 
“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попи 
се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А ка 
 гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; зн 
да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ 
 рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би  
ог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да  
после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мис 
 масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{ 
е испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ра 
и...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како  
а фина варошкога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош 
ђе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, б 
рифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек д 
а Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан  
и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су м 
е ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти са 
дим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавил 
 Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предме 
!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете  
 је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ 
ишта, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је ув 
! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојн 
мах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја- 
ћу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даљ 
ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али о 
 гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш д 
го времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газда 
е и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Ју 
 нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру! 
 господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и разми 
ткуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, дра 
 слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до д 
вете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да 
 — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћем 
Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ћ 
Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћу 
 данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одву 
м је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то ж 
 кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да  
, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приме 
аље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штро 
> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш  
варски сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа ( 
. већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једно 
утим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себ 
“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо м 
се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понек 
ест, научила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то  
уго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште,  
— прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> учитељи 
 да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би зна 
ста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше  
оварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код 
S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто 
ма и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе и 
ељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали  
аво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се меш 
рема свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим згра 
точника бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах 
моран, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако ле 
 к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је да 
"10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа 
па и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само пр 
 фрау-Габриела одобровољена и задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа 
 да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које  
{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве  
ња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n= 
енџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да 
 мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и оног 
p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!< 
<p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{ 
нате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем 
 овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита г 
 шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па  
!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош 
ерсоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соб 
о срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не 
заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да  
на сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида  
фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће м 
ирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курт 
 — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу баб 
жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мис 
ограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; припове 
о да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви о 
> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{ 
и повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попад 
е гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред 
аш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој п 
S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{ 
наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.< 
је где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у наш 
мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ доко 
раду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S 
ријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара г 
 Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог приј 
стента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу 
текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се ра 
ла вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Има 
ам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега из 
ржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпо 
p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и нај 
ога још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или дого 
дина је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то на 
унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осме 
Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о  
ућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња пр 
чему, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у  
анел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и д 
и дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову 
вршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и  
d> <p> <hi>У којој је исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења  
си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрз 
погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све 
ени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали. 
 поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду  
ован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила једном свом познанику који их 
ав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} А 
 славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико б 
пици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и после разносиле врло савесно и ре 
апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а 
 је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна приј 
ња по огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста 
 ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је  
 гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта ј 
.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дот 
х ствари после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жуж 
ек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање 
и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек б 
е видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се 
; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желел 
 међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и уч 
уго удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа с 
а их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако  
ле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па  
х следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућ 
ишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у опш 
. овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га своји 
амилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — в 
 децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а  
а трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, зад 
ле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хит 
љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о  
>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пи 
совком чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n 
у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге  
мо шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тиши 
не научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте в 
вол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше 
робирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја з 
!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвеће 
д Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девој 
лате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео да 
, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у свој тој припо 
 и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и 
опи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</ 
тнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будућ 
повским шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и 
 други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро б 
годити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ура 
пириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске кућ 
орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би д 
ивот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да се мож 
ели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћи 
господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он ва 
м се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, м 
ан па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бр 
у задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај  
.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла 
во никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је гос 
ио; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код на 
истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је б 
!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу и 
</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, 
ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, п 
а се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{ 
и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису с 
ошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спр 
олу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостив 
о среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапо 
па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да 
ст, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то  
дава, наша Богословија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић  
 смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће 
ош неколико капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи 
 ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у ком 
ш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду 
ем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-и 
стаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi 
 двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, кој 
још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{ 
рпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрук 
ор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S}  
 ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} На 
 у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у по 
>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па ус 
аље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас  
 је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан 
ватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p> 
чарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног пл 
аре тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују ве 
раћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!< 
> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну 
о да не може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пиши 
аиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуц 
узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315" /> < 
„Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар 
ад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат  
е Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о 
иеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико  
аба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видел 
ина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S}  
о грдила и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадо 
{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и  
а него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам к 
ро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру 
е и изненади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у  
сподин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, 
е!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и 
ама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S}  
да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеос 
што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам 
ледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш 
у знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S}  
е мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах 
а</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мен 
ати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{ 
 бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставај 
је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име  
супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће госпо 
био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> 
— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако сни 
 жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; 
, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, мој 
стити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо 
> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабук 
ли у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам  
е, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па он 
у, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чист 
м себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништ 
енцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликова 
 асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“ 
ашћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина 
ула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — 
олим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварско 
ато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!.. 
— ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад ј 
ада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир бого 
ваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго 
је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била  
сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На ко 
спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је  
више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разгово 
ише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их ј 
отроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вр 
 то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каж 
и тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — ве 
!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибацива 
остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на с 
> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа  
м пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојако...{S}  
 овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба  
ав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи сло 
ено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па  
 их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној окру 
зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја 
 Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете в 
p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је  
.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима 
трага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тер 
шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код  
и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не исте 
а га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једар 
-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — 
задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ни 
о преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако 
 Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек н 
стављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад  
{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} К 
 већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њо 
 споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, 
римедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb 
 Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, че 
двуче на страну, онако тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у тре 
мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, које треб 
 за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је 
у через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро  
еђу попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умерав 
пу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то  
ивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији ба 
у и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и н 
ељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у 
паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226"  
азвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да проду 
којника од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет нај 
 да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ  
поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном реч 
 дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шесн 
да је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да  
ов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} 
и — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом. 
ичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговара 
чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то тр 
 <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— 
 <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само  
п Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се 
о по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму ферд 
то оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ће 
 тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дош 
>„Ах, фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити < 
 благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и ка 
 бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако 
названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се г 
ог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако завр 
што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај 
е било банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и 
она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељ 
а фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се по 
огу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров 
ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватовска п 
а је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да моти 
 а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није х 
у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очеки 
и!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p>  
.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер  
е а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати 
, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Уве 
ас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам ве 
 први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бад 
увила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква г 
никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он један об 
о је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то  
ојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: 
пасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела б 
тке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>После м 
 и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а 
не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она 
рикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако ле 
и како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скра 
 то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него  
 кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, д 
д поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није н 
в, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш н 
алеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; м 
тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани 
е направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опро 
 и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и ис 
а јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмаје 
Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. —  
е; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вр 
 је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим ка 
које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да  
ан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ру 
одили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па 
ва три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте 
 том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Н 
о, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак 
а да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој с 
далеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сва 
аш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја с 
> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> < 
</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од  
воју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да изб 
али, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао брк 
} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>—  
 Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, —  
} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на мук 
За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај с 
здраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног 
ели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његови 
итница неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, о 
дила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине много 
овори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш н 
аметнијег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, зан 
а је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јак 
лити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>—  
та је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми т 
Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што д 
маћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гл 
 вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p>  
ста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком сел 
ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође  
усти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским суб 
поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпо 
е равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела ср 
еће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> < 
а кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст 
пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" /> са  
ођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p> 
 тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, је 
ајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и 
} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им  
 њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађ 
 мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јог 
.. ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себ 
S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се 
ио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се 
оче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањи 
— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти  
лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, 
у, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа  
и, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативиз 
-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од 
е, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми  
l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </ 
рата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико 
рата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки 
бало што написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је  
ти!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Ју 
од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са ш 
вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — У остало 
о ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте  
 Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, што 
ква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габр 
екла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’  
кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> 
екрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар з 
ш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то 
’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Т 
Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта 
ијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то пита 
алог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} 
ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чуд 
име?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо  
hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајући, 
ли намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а 
 ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрд 
ање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —</p> <p>—  
о? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за теб 
а сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако 
 Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Си 
у да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се з 
 него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже:  
те.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паор 
нари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звона 
Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, зна 
фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их  
ски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „< 
е господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p 
сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смис 
 и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је бил 
 Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић  
кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да про 
Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <h 
о слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда с 
аслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и  
и!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпо 
дровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му ве 
а. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржен 
аде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према 
?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти воле 
Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— 
д кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, 
светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја ид 
е волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три не 
ући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође,  
.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од  
тац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њ 
, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера  
мо о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, — рече и похита д 
 да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та о 
ка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прс 
су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, само је верност њихова супружанска ос 
те ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је у 
паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека н 
вољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p 
о се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им мест 
Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се са 
у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и  
 не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, б 
!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу. 
неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње о 
ових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошев 
та ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А  
а... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} Ови проклети комарци уједај 
} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, ос 
ом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирал 
та као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој 
друга савијајући штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније пр 
!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога,  
еким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</ 
говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ј 
не, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — ре 
лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка 
и, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај сам 
и ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка го 
почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута ма 
унде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само 
рећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам,  
д фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки  
ажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфат 
ивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако к 
а и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и деб 
а сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n=" 
недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватов 
!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Г 
пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћ 
 кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — изми 
!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Е 
ло ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди ј 
стајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима,  
ст Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он ( 
 ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад тр 
о расположена курисањем једнога старога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да од 
досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S}  
та.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне м 
атирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух  
 је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278" /> заостале му неке си 
мена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који псу 
шчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама зането 
аза бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељаст 
Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, какв 
ремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен,  
 велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, које су биле т 
ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ов 
да) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је би 
јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи 
по и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и 
кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, 
но богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара г 
упио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с 
служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запрепашћено г 
{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе  
подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају,  
ом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену  
ле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне ст 
фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни 
тану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији живот,  
и дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке 
ђе поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање 
од старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек посл 
е нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а обр 
ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на 
 госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте ч 
гановића обштежитељнога м.{S} Крушедола iеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно исп 
„<title>Србскiи куваръ</title>, трудомъ Iеротея Драгановића обштежитељнога м.{S} Крушедола iеро 
возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящ ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни 
"cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущ душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мис 
и жалосни <foreign xml:lang="la">status quo ante</foreign>, али га попадије нису примиле, а нис 
че,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, ба 
—</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене 
</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљ 
и твоје лице</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љ 
лингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Т 
 <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну ј 
анини’ <hi>сто година</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула,  
ца,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око  
увствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђ 
 <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунце се већ  
> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом  
l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а  
 <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је доброт 
<l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол 
i></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а  
е коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему 
/l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо п 
будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а зап 
не руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и  
стала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред 
не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па с 
Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та п 
но луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да с 
м таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову 
дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени о 
ву, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голубице,</l> <l>Невина моја грл 
о за себе, ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш 
ерата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> н 
е не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла мла 
ад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> 
чу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да 
ојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да  
м.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздр 
аче је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чуд 
бице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабан 
је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле поређали,</l 
и шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quot 
 а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме 
о је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,< 
рофа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l 
ви се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Не 
а и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кец 
 свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви см 
и, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој б 
.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје  
апеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај  
већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> постали швалери,</l> <l 
а запева старосватица пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепш